Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/qFYytmedNh

A P O D...

Keplerovi zakoni

http://www.astronomija.org.rs/nauka/10594-keplerovi-zakoni

Najbolja slika Plutonove površine!

Ovo je najdetaljniji pogled na Plutonov teren koji ćemo verovatno videti u ovom veku. Ovaj mozaički strip – koji se proteže duž polulopte ka kojoj je “New Horizons” bio okrenut tokom preleta pored Plutona 14. jula 2015. – sadrži sve slike najveće rezolucije koje je načinila američka sonda. (Pokušaj da zumiraš radi još boljih detalja.)



Ovo je najdetaljniji pogled na Plutonov teren koji ćemo verovatno videti u ovom veku. Ovaj mozaički strip – koji se proteže duž polulopte ka kojoj je “New Horizons” bio okrenut tokom preleta pored Plutona 14. jula 2015. – sadrži sve slike najveće rezolucije koje je načinila američka sonda. (Pokušaj da zumiraš radi još boljih detalja.)

Ovaj mozaički strip – koji se proteže duž hemisfere iznad koje je proleteo NH – sadrži slike najbolje rezolucije. Napomena: video je bez zvuka. Image courtesy NASA/JHUAPL/SwRI

Sa rezolucijom od oko 80 metara po pikselu, mozaik nudi naučnicima misije “New Horizonsa“ i publici najbolju šansu da pregledaju fine detalje različitih tipova terena na Plutonu, i utvrde procese koji su doveli do njihovog nastanka i oblikovanja.

„Ove slike poseduju neki magnetizam,“ kaže dr Alan Stern, glavni istraživač sa Instituta u Koloradu. „Dođe mi da tražim pokretanje sledeće misije na Pluton koja bi slikala čitavu planetu u ovako visokoj rezoluciji.“

Pogled obuhvata vrh „srpa“ Plutona na početku stripa, i skoro „terminator“ (liniju dana i noći) na jugoistoku polulopte, na kraju. Širina stripa se kreće oko 90 km ili više na severnom delu do oko 75 km na južnom delu.

Ovaj filmić ide sa vrha prema dnu, nudeći na tom putu novi pogled na Plutonov različiti pejzaž. Sve slike u mozaiku napravila je „New Horizonsova“ kamera LORRI (Long Range Reconnaissance Imager) sa približne udaljenosti od oko 15.800 km od Plutona, približno 23 minuta pre tačke najbližeg proleta iznad planete.

https://t.co/nB2zowsUTm

A P O D...

„OSIRIS-REx“: pripreme za lansiranje

http://www.astronomija.org.rs/misije/10597-osiris-rex-pripreme-za-lansiranje

Pronađena planeta u nastanjivoj zoni oko najbliže zvezde

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10599-pronadena-planeta-u-nastanjivoj-zoni-oko-najblize-zvezde

https://t.co/tI3IO5PsO8

A P O D...

Proksima Kentauri b - još jenda planeta navodno slična Zemlji

Već neko vreme se sumnja da oko zvezde Proksima Kentauri postoji planetarni sistem sličan našem. Pre dve nedelje je u orbiti te zvezde otkrivena je planeta za koju se smatra da je veoma slična Zemlji. Naučnici ovakva otkrića ne objavljuju dok nije sasvim potvrđeno da se zaista radi novoj planeti.



Zbog prevelikog sjaja zvezde Proksima Kentauri, nije moguće direktno fotografisati ovu planetu, jer su teleskopi zabljesnuti sjajem i planeta se ne vidi. Ali, uz pomoć spektrografa na Evropskoj Južnoj Opservatoriji (ESO), planeta je mogla da bude detektovana i posle dugoročnih merenja, potvrđena.

Tako je juče objavljeno da u orbiti nama najbliže zvezde posle Sunca, orbitira planeta - Proksima b. Ona je interesantna zbog toga što kruži u takozvanoj „habitabilnoj zoni“, što znači da je na relativno pogodnoj udaljenosti od svoje zvezde, od 7 miliona kilometara, što je 20 puta manje, nego što je udaljenost Zemlje od Sunca.

Iako novine pišu da je otkrivena Zemlja 0.2, karakteristike planete još nisu dovoljno ispitane da bi moglo nešto da se kaže o tome. Ono što se zna je, da se radi o gustoj, kamenoj planeti, da na njoj godina traje samo 11,2 dana i da je zvezda Proksima Kentauri od nas udaljena 4,25 svetlosnih godina ili 40 biliona kilometara. Veoma je moguće da je planeta uvek istom stranom okrenuta prema svojoj zvezdi, sto bi značilo da je na jednom delu planete uvek veoma toplo i svetlo, dok je na drugom delu tamno i hladno. Samo tamo gde je uski pojas spajanja ove dve zone, moguće je da postoje normalne temperature i uslovi za život kakav mi poznajemo.

Već više puta su mediji pisali o tome kako je otkrivena „druga Zemlja“ ili „Zemljin blizanac“. Sa ovakvim vestima treba biti oprezan, jer se u okviru programa planetarnog istraživanja u svemiru često otkrivaju planete koje su u habitabilnim zonama, ali to ne znači da je na njima moguć život ili da su kopija naše Zemlje. Na žalost, današnja tehnika nije u stanju da pobliže istraži osobine egzo planeta, ali uz pomoć spektrografskih analiza, one bar približno mogu da se odrede, a za to je potrebno puno vremena.

Proksima Kentauri je zvezda crveni patuljak, koja je manja i tamnija od Sunca, pa zbog toga planeta dobija dve trećine energije od svoje zvezde, nego što Zemlja dobija od Sunca. Ukoliko planeta poseduje atmosferu, to može da dovede do efekta staklene bašte što rezultira temperaturama od -40` Celzijusa na površini. Ne zna se da li na planeti postoji voda, ali postoji realna mogućnost za to. Ukoliko planeta nema atmosferu, ili magnetno polje koji bi je zaštitili, ona je izložena bombardovanju visoko energetskih čestica i rentgenskog zračenja sa zvezde.

Inicijativa Ruskog milijardera Juri Milnera, "Breakthrough Starshot" kojju najavio u proleće ove godine, je ambiciozan plan, da pošalje celu flotilu laserskih nano sondi prema sistemu Alfa Kentauri. Veoma je verovatno da će tom prilikom da se istraži i Proksima Kentauri, kao i njene planete iz blizine. Da bi stigle do Proksima sistema, nano sondama će biti potrebno 20 godina. Naučnici se nadaju da će u toku jedne generacije da osposobe i lansiraju ove nano sonde.

Author: Ljiljana Gračanin

Istarski putnici u bliski svemir

Tko su sretnici sa povratnom kartom?!

Ovih dana u punom su jeku raznolika tehnička testiranja bespilotnih atmosferskih sondi HISTRION FPM-A i FPM-B kao uvertira za predstojeći let sondi HISTRION 5 i 6. Bespilotne sonde HISTRION dio su Istarskog svemirskog programa u cilju popularizacije znanosti i tehnike na području svemirskih tehnologija te praktičnih istraživanja. Unutar sonde HISTRION 6 nalaze se dva astrobiološka modula (ABM-1 i ABM-2).





Ivica Lađarević mag.ing.agr. voditelj je astrobioloških istraživanja i u njegovoj se ingerenciji nalaze svi „putnici put bliskog svemira“ koje uskoro očekuje odiseja tamo gdje pripadnici njihove vrste nisu nikada bili.

Lađarević je u suradnji sa Agronomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu (Zavod za poljoprivrednu zoologiju, prof.dr.sc. Renata Bažok) za HISTRION 6 pripremio dva astrobiološka seta. U prvom modulu odvijati će se entomološki pokusi sa zareznicima (kukci, pauci..). Drugi modul rezerviran je za botaničke pokuse (sjemenke višegodišnjih kultura, aromatičnog i ljekovitog bilja te sjemenke lipe). Svi ovi „putnici“ biti će izloženi uvjetima koji vladaju u području bliskog svemira, dok će njihovi „kolege“ na Zemlji predstavljati kontrolnu skupinu. Nakon leta sadržaj ABM-1 i ABM-2 modula biti će upućen natrag u laboratorije kako bi se provela istraživanja o mogućem utjecaju bliskog svemirskog prostora na iste, odnosno istražilo je li došlo do promjena između izložene i kontrolne skupine. Sjemenke lipe koje putuju u bliski svemir posebno su interesantne obzirom da Lađarević iz njih u narednim godinama namjerava uzgojiti sadnice lipe. Biti će to prve lipe iz bliskog svemira („svemirsko drveće“) a takve će se sadnice u narednim godinama podijeliti zainteresiranim gradovima (institucijama, školama, pojedincima) kako bi ih zasadili u parkovima, parcelama uz prigodnu tabelu/oznaku kako se tu radi o drveću koje je „porijeklom“ iz bliskog svemira. Svaka takva sadnica lipe imati će svoj jedinstveni identifikacijski broj a njezin životni put bude brižljivo praćen, uključivo i tabelarni prikaz na internetu kako bi svi zainteresirani mogli vidjeti gdje se i u kakvom stanju, odnosno okružju nalazi Istarsko svemirsko drveće.

Važno je istaknuti kako se u ovaj projekt kao partner uključilo i Pulsko Sveučilište Jurja Dobrile, odnosno Fakultet ekonomije i turizma „Dr. Mijo Mirković“. Na čelu sa dekanicom prof.dr.sc. Danijelom Križman Pavlović prepoznat je značaj istraživanja područja bliskog svemira, popularizacije znanosti i tehnike ali buduća interakcija na sličnim projektima sa studentima smjerova; marketinško upravljanje, menađment i poduzetništvo, turizam i poslovna informatika. Upravo su ta područja ključna u segmentu svemirskih istraživanja i u svijetu kako bi javnost, mediji, znanstvenici ali i financijeri postigli suglasje od kojeg svi imaju koristi.

Pored astrobioloških modula u sondi HISTRION 6 nalaze se i dva tehnička modula (TEM 1 i 2). Prvi je rezerviran za elektroniku i senzoriku koja ima za cilj opažanje i bilježenje parametara leta te uvjeta izvan i unutar sonde za vrijeme trajanja misije, o čemu vode brigu Gabrijel Erman M.Sc.E.E., mr.sc. Zoran Ereš (Institut Ruđer Bošković, Zagreb) i Nenad Perković. U drugom tehničkom modulu nalaze se pitanja dvadeset i troje učenika prvog razreda OŠ Vidikovac, Pula, upućena „vanzemaljcima“ te slike osam najpoznatijih vanzemaljaca koje putuju u bliski svemir. Učenička pitanja prikupila je njihova razrednica Bojana Manzin, slike „aliena“ nacrtale su učenice srednjih škola Danijela Kovačević (Inustrijsko obrtnička škola, Pula) i Karin Šćulac (Škola za turizam, ugostiteljstvo i trgovinu, Pula). Brigu da učenička pitanja „stignu do vanzemaljaca“ te od njih dobiju i odgovore preuzeo je na sebe Ogren Variola iz Tehničkog muzeja Nikola Tesla u Zagrebu.

Ivica Lađarević, mag.ing.agr.

U razgovoru sa ljudima oko misije HISTRION 6 često nas pitaju „Što očekujete da će se dogoditi sa Vašim putnicima?“. Odgovor je; Neznamo! Upravo zato želimo istražiti da li, kako i na koji način uvjeti koji vladaju u bliskom svemiru imaju uticaj na populaciju biljaka i životinjica koje šaljemo u sondi. Zanima nas kako će se ponašati kontrolna skupina a kako izložena skupina. Istraživanja koja ćemo provesti samo su početak kompleksnijih projekata koje planiramo realizirati u budućnosti. Moguće u narednim astrobiološkim misijama tu bude i otkrića a područje koje istražujemo zapravo je veoma malo poznato.

Author: Marino Tumpić

https://t.co/iiSVwINd3G

A P O D...

 How do we know what is TRUE?

Nikola Tesla - Moji izumi

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-kamp/10591-nikola-tesla-moji-izumi

Da li je Arhimed mogao da pomeri Zemlju?

“Dajte mi tačku oslonca, i pomeriću Zemlju!” – legenda kaže da je ovu rečenicu izgovorio Arhimed, genijalni antički mehaničar, kada je otkrio zakone poluge.


„Arhimed polugom pomera Zemlju“. Gravura iz Varinjonove knjige (1787) o mehanici.

„Jednom je Arhimed, - kaže Plutarh, - napisao sirakuškom caru Hireonu, kome je bio rođak i prijatelj, da je čak i malom silom moguće pomeriti bilo koji teret. Fasciniran snagom dokaza, dodao je da kada bi postojala još jedna Zemlja on bi mogao da pređe na nju i pomeri je s mesta“.

Arhimed je znao da nema tog tereta koji ne može da bude podignut i najslabijom silom, samo ako se iskoristi poluga: potrebno je samo delovati silom na jako dugačak krak poluge, a drugi, kraći krak, opteretiti velikim teretom. Zato je bio ubeđen da bi, ako bi imao jako dugačak krak poluge, mogao isključivo silom ruke podići teret koji je po masi jednak masi Zemljine kugle (pod izrazom „podići Zemlju“ podrazumevamo podizanje na njenoj površini takav teret čija je masa ravna masi naše planete.)


Arhimed, 287 — 212

No da je veliki mehaničar Antike znao koliko je velika masa naše Zemlje, verovatno bi se suzdržao od svog ponosnog usklika. Zamislite na trenutak da je Arhimedu data ta „druga Zemlja“ i ta tačka oslonca koju traži; takođe da mu je neko napravio polugu potrebne dužine. Znate li koliko bi mu vremena trebalo da bi teret, mase jednake Zemljinoj, podigao za barem jedan santimetar? Ne manje od 30.000 milijardi godina!

Ustvari, masa Zemlje je poznata astronomima; telo takve mase težilo bi otprilike 6.000.000.000.000.000.000.000 tona.

Ako pretpostavimo da čovek može da podigne recimo 60 kg, onda bi mu, da bi „podigao Zemlju“, bilo potrebno da stavi ruke na polugu čiji bi duži krak bio duži od kraćeg 100.000.000.000.000.000.000.000 puta!

Prost račun kaže da bi, ako bi kraći krak trebalo da prevali rastojanje od 1 cm, drugi morao da opiše kroz kosmos ogroman luk dužine 1.000.000.000.000.000.000 km.

Tako neverovatan put bi trebala da prevali Arhimedova ruka da bi „podigla Zemlju“ za samo 1 santimetar! Koliko bi mu vremena bilo trebalo za to? Ako pretpostavimo da je Arhimed bio jak i da je mogao da podigne teret od 60 kg na visinu od 1 metra za 1 sekundu (to je jedna konjska snaga!), ispada da bi mu za podizanje Zemlje za samo 1 cm bilo potrebno 1.000.000.000.000.000.000.000 sekundi, ili 30 hiljada milijardi godina! Za čitavog svog dugog života, Arhimed ne bi polugom podigao Zemlju ni za debljinu vlasi kose ...

Nikakvim pronalascima genijalnog izumitelja nije moguće značajnije skratiti potrebno vreme. „Zlatno pravilo mehanike“ glasi da svaku mašinu koja dobija na snazi neminovno prati odgovarajući gubitak dužine puta, tj. vremena. Čak i kada bi Arhimed bio u stanju da pomera ruke najvećom brzinom u prirodi – 300.000 km/sec (brzina svetlosti), i pri toj fantastičnoj brzini pomerio bi Zemlju za 1 cm tek za desetak miliona godina rada.

Author: Draško Dragović

https://t.co/hEm9oRBoO5

A P O D...

Spajanje naelektrisanih crnih rupa – teoretska razmatranja

Većina teoretskih modela pretpostavlja da crne rupe nisu naelektrisane. Nove studije o crnim rupama ipak pokazuju da se upravo naelektrisanim crnim rupama mogu objasniti različiti astrofizički fenomeni poput bljeskova u širokom dijapazonu elektromagnetskog spektra od radio domena do gama zračenja.


Slika 1. Simulacija spajanja dve crne rupe. Nova istraživanja otkrivaju šta se događa kada je jedna od crnih rupa naelektrisana. Izvor slike: (1)

Bez dlaka

Teorija “bez dlaka” o crnim rupama tvrdi da se sve crne rupe mogu opisati samo sa tri parametra: masom, spinom i naelektrisanjem. Masa i spin su već merene u ranijim posmatranjima ali ne i naelektrisanje crnih rupa. Nedostatak informacija o naelektrisanju tokom posmatranja je čak dovela do toga da se uvreži mišljenje kako crne rupe zapravo i nisu naelektrisane.

Kada se dalje razmatra posmatranje crnih rupa, dolazi se do zaključka kako zapravo i nije opovrgnuto da su crne rupe naelektrisane, odnosno, nije postavljena neka gornja granica količine naelektrisanja koje bi one mogle da poseduju. Stoga, pretpostavimo na momenat da crne rupe ipak mogu biti naelektrisane. Postavlja se pitanje u vezi spajanja naelektrisanih crnih rupa, odnosno, koje su posledice spajanja. Skorašnja teoretska istraživanja istraživača Bin Zanga sa Univerziteta Nevada, Las Vegas bacaju novo svetlo na pitanje spajanja naelektrisanih crnih rupa.


Slika 2. Rapidni radio bljesak, iznenadna emisija radio talasa u veoma kratkom trajanju. Izvor slike: Swinburne Astronomy Productions

Pobuda tranzijenata

Zangov rad razmatra binarni sistem crnih rupa. Tvrdnja jeste da ukoliko je bar jedna crna rupa naelektrisana tada je moguće da sistem stvara elektromagnetski signal u vidu rapidnog radio ili gama bljeska kao pratilac gravitacionim talasima. Pretpostavka je da delovanje rotirajuće magnetosfere crne rupe dovodi do naelektrisavanja.

Po Zangovom modelu par bliskih orbitirajući crnih rupa sa tendencijom međusobnog spajanja stvara globalni magnetni dipol čiji je pravac normalan na orbitalnu ravan. Magnetni fluks naglo povećava intenzitet kako se separacija crnih rupa smanjuje stvarajući pri tome sve snažniji magnetni vetar. Kao posledica, može se pojaviti rapidni radio ili gama bljesak u zavisnosti od vrednosti naelektrisanja crnih rupa.

Zangovi proračuni pokazuju koja je donja granica naelektrisanja neophodna da bi se pojavio gore opisani fenomen bljeska. Crna rupa desetostruke Sunčeve mase može generisati rapidni radio blesak tokom spajanja ukoliko joj je naelektrisanje veće od 1012 Kulona (za grubo poređenje: to je naelektrisanje koje je hiljadu milijardi puta veće od onog koje protekne kroz priključke jedne pune AA baterije tokom njenog potpunog pražnjenja). Ukoliko je naelektrisanje veće od 1016 Kulona, može se javiti gama bljesak.


Slika 3. Umetničko viđenje kratkog gama bljeska dva kompaktna objekta. Izvor slike: ESO/A. Roquette

Ograničenja u pogledu naelektrisanja

Zangova hipotetička razmatranja mogućih događanja u vezi naelektrisanih crnih rupa su korisna i u pogledu testiranja, odnosno, pokazuju da li su posmatrane crne rupe naelektrisane. Kako se povećava broj posmatranja gravitacionih talasa (s obzirom da su skoro objavljena dva posmatranja LIGO teleskopima, postoji šansa da će ih i u buduće biti još i više) tako raste i uzorak narednih posmatranja na svim talasnim dužinama od radio opsega do gama zračenja. Detekcija ili osustvo detekcije rapidnih bljeskova u radio domenu ili gama bljeskova tokom spajanja crnih rupa će po prvi put dati odgovor koja su to ograničenja u pogledu količina naelektrisanja crnih rupa.

Izvor teksta: www.aasnova.org

http://www.black-holes.org/lensing

Juno proletela bliže Jupiteru nego ijedna druga letelica

U subotu se sonda „Juno“ približila Jupiteru na samo 4.200 kilometara. Naučnici su uključili kameru na sondi i sada se očekuju prve slike visoke rezolucije. Tako blizu kao Juno, do sada nije ni jedna sonda proletela pored neke planete u Sunčevom sistemu. Osam mernih instrumenata su sada aktivni i time je u suštini, tek sada otpočela misija sonde Juno.



Početkom jula ove godine, Juno je posle petogodišnjeg puta ušao u orbitu oko Jupitera. Ovom misijom NASA želi da prikupi saznanja o nastanku Sunčevom sistema. Juno će da premeri različite slojeve Jupitera, kako bi istražio njihov sastav. Naučnici se nadaju objašnjenju razloga za ekstremne vetrove na Jupiteru, kao i odgovoru na pitanju, da li Jupiter ima čvrsto jezgro.

Osim toga, NASA želi da istraži crvenu pegu - gigantski vrtlog koji hara već hiljadama godina na planeti. Prolet u subotu je bio prva mogućnost da se naprave fotografije misterioznih polova. Krajem nedelje NASA će da objavi fotografije koje su napravljene prilikom ovog bliskog proleta. Naučna analiza fotografija će potrajati mnogo duže.

Do kraja misije u februaru 2018. godine je planirano još 35 bliskih susreta sa planetom, ali ni jedan od njih neće biti na tako malom rastojanju, kao što je to bio slučaj u subotu. Pre sonde Juno, pored Jupitera su proleteli „Pionir 10“, 1973. godine, obe „Vojadžer“-sonde, 1979. godine, kao i nemačko-američka sonda „Galileo“, koja od sredine devedesetih godina prikuplja podatke u orbiti Jupitera. Ali, tako blizu kao Juno, ni jedna od njih nije prišla Jupteru. Na slici ispod se vidi umetnička vizualizacija sonde Juno iznad Jupitera.

JUNO trejler
http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10427-juno-trejler

Author: Ljiljana Gračanin

Aktivna egzosfera oko Meseca

Naš prirodni satelit - Mesec, nema atmosferu kakvu poznajemo da postoji oko Zemlje, ali on ima takozvanu - egzosferu. Zbog toga, meteori ne mogu da izgore pre nego što padnu na njegovu površinu, nego on mora da oseti udarce svih meteoroida koji padnu na njega. Još pre nekoliko godina, naučnici su dokazali, da se tanak sloj prašine stalno kreće iznad površine Meseca. To su nano-oblaci prašine koji se sastoje od zrnaca veličine 20-30 milionitih delova milimetra. Oni se nalaze kako na površini Meseca, tako i iznad nje, sve do 50 kilometara visine, pa čak i iznad.

Dokazano je da i druga nebeska tela bez atmosfere, poseduju ovakvu vrstu prašnjavih oblaka. Sonda LADEE, koja je 2013. i 2014. godine kružila oko Meseca, je otkrila do 300 nanometra velika zrnca regolita, kako se naziva Mesečeva prašina, koji se u asimetričnom oblaku kreću oko Meseca.

Sonda LADEE je mogla da obavi još tačnija merenja svojim spektrometrom u violetnoj i ultravioletnoj oblasti, gde su uhvaćeni svetlosni signali koji potiču od prelamanja svetlosti na sitnim česticama. Tako je određena veličina ovih delića u nanometarskim veličinama. Smatra se da su ovi delići dospeli na visinu od 50 kilometara posle jednog od udarca nekog meteoroida.

Količina ovih čestica iznosi 5 miliona po kvadratnom metru, ali ovaj broj raste na četvorostruku količinu svake godine u januaru, kada se pojavi kiša meteorida Kvadrantida. Slika ispod pokazuje sondu LADEE u orbiti oko Meseca.



Author: Ljiljana Gračanin

“Dragon” leti na Mars 2018.

U poslednje vreme, Ilon Mask (Elon Musk), osnivač i direktor kompanije SpaceX (“Spejs iks”), sve češće govori o Marsu. Prvo je za 2018. najavio lansiranje kosmičkog broda “Red dragon” (Red Dragon - “Crveni zmaj”) prema Crvenoj planeti, a onda obelodanio planove za spuštanje ljudi na Mars 2025.



U prvoj etapi, Mask planira spuštanje kapsule broda “Red dragon” bez posade na površinu Marsa. Kosmički brod treba da bude lansiran 2018. pomoću super-rakete nemaštovitog imena “Falkon hejvi” (Falcon Heavy – u slobodnom prevodu “Teški soko”). Otprilike godinu dana kasnije, po dolasku na orbitu oko Marsa, kapsula “Dragona” će se odvojiti od servisnog modula i pomoću padobrana, retroraketnih motora i teleskopskih nogu sleteti na Crenu planetu. Ukoliko bude uspešna, ovo će biti prva misija spuštanja na Mars aparata koji je projektovan za let ljudske posade. Zbog toga, na ovu misiju ne treba gledati samo sa aspekta testiranja tehnologija spuštanja velikih aparata na Mars, već i kao najavu veoma ambicioznog i odvažnog programa početka kolonizacije Crvene planete o kome Mask već nekoliko godina govori.

Pored osnovnog cilja misije, takođe fascinantna je činjenica da je projekat “Red dragon” u potpunosti inicijativa jednog biznismena. Stručnjaci SpaceX projektuju kosmički brod i planiraju misiju “Red dragon” bez učešća NASA-e, dok Ilon Mask finansira kompletan projekat iz svog džepa. Istina, kompanija će dobiti tehničku pomoć NASA-e, a pored toga planirano je da se tokom misije “Red dragon” koristi telekomunikaciona mreža NASA-e “Dip spejs netvork” (Deep Space Network). U zamenu za ovu pomoć, SpaceX će NASA-i omogućiti pristup njihovim podacima prikupljenim za vreme ulaska u atmosferu, operacija spuštanja i samog sletanja. To što Mask iz svog džepa finansira kompletnu misiju je sa aspekta njene dinamike velika prednost u odnosu NASA-u koja, kao državna administracija ima daleko složenije mehanizme kontrole finansiranja kosmičkih projekata.

Iako je svaki let na Mars izuzetno složen, u odnosu na prethodne marsijanske misije, ovo će biti specifična i jedinstvena kosmička misija. Svedoci smo izvanrednih uspeha kompanije SpaceX u oblasti lansiranja različitih korisnih terete na nisku orbitu oko Zemlje pomoću raketa-nosača tipa “Falkon” razvijenih sopstvenim snagama. Takođe, SpaceX je prva privatna kompanija koja je, istina uz finansijsku pomoć NASA-e, razvila kosmički brod tipa “Dragon”, koji uspešno leti na relaciji Zemlja – MKS – Zemlja i prva koja je ovladala tehnikom povratka kapsule sa orbite. Konačno, SpaceX je prva kompanija na svetu kojoj je uspelo da bezbedno vrati na Zemlju prvi stepen rakete-nosača “Falkon-9”. Ovaj uspeh ima fundamentalni značaj kako za smanjenje cene lansiranja, jer se prvi stepen može ponovo koristiti za lansiranje satelita u kosmos, tako i za – misiju spuštanja na Mars. Jer, juvelirski precizno spuštanje džinovskog raketnog stepena visine 46 metara uz pomoć motora sa visine od 80km na ploveću platformu prečnika manje od 60 metara, je izvanredno složen poduhvat. Nesumnjivo je da će on stručnjacima SpaceX pomoći u razradi metodike i tehnologija spuštanja kapsule “Red dragon” na Mars.

Ono što takođe treba naglasiti je da je Ilon Mask u projekat “Dragon” ugradio ono što nema ni jedan kosmički brod, čak ni “Orion”. Naime, prva verzija “Dragona” se koristi bez posade za prevoz korisnih materijala do MKS. Takođe, kapsula “Dragona” sa Kosmičke stanice vraća na Zemlju rezultate naučnih istraživanja, što je jedinstvena osobina među automatskim teretnim brodovima koji sagorevaju u atmosferi posle odvajanja od MKS. Druga verzija “Dragona” je kosmički brod za let ljudske posade na niskim orbitama, do MKS-a i natrag. Međutim, treća varijanta “Dragona” je međuplanetarna verzija predviđena za let do Marsa i natrag, kao i za eventualnu kolonizaciju Crvene planete! To je ono što kosmički brod Ilona Maska, koji je izjavio da bi voleo da umre na Marsu ali ne za vreme spuštanja, već prirodnim putem, kao pionir kolonizacije ove planete, čini reprezentativnim.


Ilon Mask

Uskoro kreće sonda za uzimanje uzoraka tla sa asteroida

NASA planira da 8. septembra lansira kosmički aparat OSIRIS-Rex koji treba da sa površine asteroida Benu (Bennu - 1999 RQ36) sakupi uzorke tla i doveze ih na Zemlju.



Lansiranje sonde OSIRIS-Rex je planirano pomoću rakete-nosača Atlas V korporacije ULA sa rampe SLC-41 kosmodroma na Kejp Kanaveralu. Prozor za lansiranje se otvara u 19.05č po lokalnom vremenu 8. septembra i trajaće dva časa.

Aparat OSIRIS-Rex treba da 2018. stigne do asteroida Benu. Sa orbite koja će povremena biti svega pet kilometara udaljena od površine asteroida, aparat će snimati tle. Na osnovu snimaka tla naučnici će odabrati napogodniji deo povšine sa koje lender aparata treba da pokupi uzorke.

Zanimljivo je da sletanje lendera na površinu nije planirano, već će se on spustiti odmah iznad tla iznad koga će zbog slabe gravitacije “lebdeti”. Zatim će robotska ruka lendera biti izvučena i dohvatiti uzorke sa tla jula 2020. Sa površine biće pokupljeno od 60 grama do maksimalno dva kilograma materijala sa kojima će sonda poleteti marta 2021. prema Zemlji gde treba da se spusti 24. septembra 2023.

Naučnici smatraju da će proučavanjem uzoraka tla sa asteroida Benu sanzati više o tome kako je stvoren Sunčev sistem, dali su asteroid “posejali” život na Zemlji, I da bolje shvate rizike budućih bliskih susreta asterotida sa našom planetom.

Aparat ORISIR-Rex mase 1529kg i prečnika tri metra, izradjen je u kompaniji Lockheed Martin na osnovu ugovora sa NASA-om vrednog oko 800 miliona dolara.

Naziv kosmičkog aparata je kombinacija imena egipatskog boga mrtvih Ozirisa (budući da je asteroid Benu jedno od po Zemlju opasnih nebeskih tela) i latinske reči “Reks” (Rex) - “kralj”.

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/WjMDhlZC5a

A P O D...

Bele rupe u svemiru

Bela rupa je hipotetički astronomski objekat, koji se smatra suprotnošću crnoj rupi. Ona izbacuje materiju i nije moguće da se u njenu unutrašnjost prodre spolja, jer bi za to bila potrebna brzina veća od brzine svetlosti. Ova teorija se istražuje još od 1965. godine.



Ekvivalentno hipotetičkim tahionima, trebale bi da postoje bele rupe ili plakativno „kosmički gejzeri“, kao moguća matematička rešenja za jednačine opšte teorije relativiteta. Činjenica da postoje matematička rešenja za ove jednačine, ne znači da bele rupe moraju realno da postoje. Ono što im je zajedničko sa crnim rupama je takozvani singularitet u centru. Singularitet je mesto gde vrednosti jedne fizikalne veličine ideu prema „beskraju“.

Postoje razne teorije o belim rupama. Jedna od njih je da se kod rešenja radi o crnim rupama koje se nalaze u vremenskoj suprotnosti. Jedna druga teorija dakle da crna i bela rupa zajedno obrazuju crvotočinu. To znači, da bi materija koja upadne u crnu rupu bila izbačena na drugom kraju univerzuma, ili čak možda u jednom drugom univerzumu, gde bi izašla iz crne rupe. Moguće je i da je Veliki prasak u stvari bela rupa iz koje je nastala materija.

Do sada bele rupe nisu eksperimentalno dokazane. Pre nekoliko decenija mislilo da objekti kao kvazari mogu da se dovedu u vezu sa belim rupama, ali nije to moglo biti dokazano.

Author: Ljiljana Gračanin

NASA planira da privatizuje MKS posle 2024.

NASA namerava da posle 2024. komercijalizuje korišćenje Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Kako će to biti ostvareno još uvek nije najjasnije, ali je nedvosmisleno da NASA želi da smanji troškove održavanja MKS-a i da se posveti pripemama za čovekove letove na Mars.


Moduli MKS-a kao osnova privatne kosmičke stanice kompanije Axiom Space

Jedna varijanta je delimična komercijalizacija, tako da bi NASA zadržala kontrolu nad američkim segmentom MKS-a, dok bi privatne kompanije koristile module za sopstvene ciljeve, uključujući i organizaciju turističkih eltova. Druga opcija je da se NASA potpuno prepusti privatnim kompanijama MKS posle 2024, do kada je zvanično, ali posle popriličnog natezanja izmedju partnera, produžen život Kosmičke stanice. Ako ova varijanta bude izabrana, to bi praktično značilo da bi NASA prodala MKS.

Još od vremena kada je predsednik Obama stigao u Belu kuću, govori se da je MKS svojevrstan teret NASA-e koja svake godine guta oko četiri milijarde dolara prekopotrebnih projektima letova na Mars. Privatne kompanije i komercijalizacija – odnosno privatizacija MKS-a – su u osnovu kosmičkih planova Bele kuće vezanih za niske orbite. Strategija je jednostavna – bliski kosmos ćemo prepustiti privatnim kompanijama, dok će se NASA fokusirati na Mars i misije u duboki kosmos. Komercijalni letovi privatnih kosmičkih brodova “Dragon” (kompanije SpaceX) i “Signus” (Orbital Sciences ATK) koji su razvijeni uz finansijsku pomoć NASA-e za transport materijala i ljudi na MKS su deo ove strategije. To se takodje može reći i za naduvni modul kompanije Bigelow koja 2020. namerava da uz MKS spoji daleko veći modul B330 (XBASE). Za komercijalizaciju MKS je zainteresovana i kompanija Axiom Space, u kpojoj govore o gradnji “kosmičkog grada” oko 2040. sa rotirajućim modulom, tako da će za jedno mesto za spajanje na MKS koga NASA namerava da rezerviše za modul neke od privatnih kompanija biti po svemu sudeći više kandidata.

Ovo je veoma interesantno za planove NASA-e vezanim za privatizaciju MKS-a posle 2024. Naime, još jedna moguća varijanta privatizacije Kosmičke stanice je etapna komercijalizacija tokom koje bi se sa stanicom spajali moduli privatnih kompanija. Na njima bi, na komercijalnoj osnovi, ostale kompanije (uklljučujući i NASA-u) mogle da obavljaju različite naučne eksperimente. A kada Kosmičkoj stanici dodje sudnji dan, privatni moduli će biti odvojeni od nje i poslužiti kao osnova buduće, privatne kosmičke stanice na niskoj orbiti.

Naravno, privatizacija MKS-a nije jednostavna stvar, jer iako je NASA glavni finansijer Kosmičke stanice, ona nije u njenom vlasništvu. Tamo se pored američkih (kojih ima najviše) nalaze nekoliko ruskih i po jedan modul ESA-e i Japana. Zbog toga, odluka o privatizacija MKS-a treba da bude razmotrena i usaglašena medju partnerima projekta MKS-a.

NASA je u medjuvremenu već prosledila predlog (takozvani RFI, ili “Zahtev za informacije”) privatnim kompanijama i naučno-istraživačkim institucijama da predlože inicijative o mogućnostima MKS-a na tržištu niskih orbita.

Svi partneri u projektu MKS, osim ESA-e su se složili da se let Kosmičke stanice produži do kraja 2024. Odluka ESA o nastavku učešća u projektu MKS, i to pozitivna, očekuje se pre kraja godine. Iako se godinama govori da bi stanica mogla biti operativna i duže, do kraja 2028, tećko je očekivati da će se svi partneri u projektu MKS složiti da finansiraju let stanice posle 2024. Ukoliko partneri NASA-e napuste projekat MKS 2024, veliko je pitanje hoće li američke privatne kompanije do tada biti potpuno spremne da preuzmu na sebe finansiranje ove složene i, poprilično zastarele kosmičke konstrukcije.

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/Q7WSbw6R8a

A P O D...

Prijava aktivnosti za Svetsku nedelju svemira 2016.



Asocijacija svetske nedelje Svemira (World Space Week Association) je objavila temu za ovogodišnju Svetsku nedelju Svemira: "Daljinsko očitavanje: Omogućavanje naše budućnosti", koja se bavi aktivnostima izučavanja naše planete Zemlje iz Svemira.



Fokus ovogodišnjih aktivnosti treba biti na aktivnosti koje se odnose na izučavanje naše planete zemlje, astronautiku, veštačke satelite... Očekuje se da će ove godine biti rekordan broj prijavljenih aktivnosti na svetskom nivou.



Zato pozivamo sve zainteresovane ustanove, astronomska društva i pojedince da prijave svoje aktivnosti na sajt WSW putem linka http://www.worldspaceweek.org/events/add-event/ i pridruže se ostalim organizacijama koje će u periodu 4 do 10 oktobar realizovati slične aktivnosti. Takođe svoje ideje za aktivnosti i sva pitanja vezana za organizaciju istih, ali i prijave za postere možete poslati nacionalnom koordinatoru Zoranu Tomiću iz AD "Eureka" iz Kruševca na mail eurekakutak@gmail.com.

Više informacija o aktivnostima realizovanim u Srbiji možete pronaći na blogu http://wsw-serbia.blogspot.rs/, fejsbuk grupi: https://www.facebook.com/groups/wswserbia/ kao i na sajtu projekta http://www.worldspaceweek.org/.

Author: Zoran Tomić

Radionica za astrofotografe na Vidojevici



Astronomska stanica na Vidojevici i Astronomska opservatorija Beograd (AOB) organizuju prvu radionicu za astro-fotografe iz Srbije i regiona u periodu od 30. septembra (petak) do 2. oktobra (nedelja) 2016. Pošto su smeštajni kapaciteti Vidojevice ograničeni na radionicu će narednih dana biti pozvani najaktivniji astrofotografi, tj. oni sa kojima AS Vidojevica i uopšte naša amaterska astronomska zajednica najviše sarađuje. Svi oni imaće prilike da se upoznaju sa nebom nad Stanicom, ali i više od toga.

PROGRAM
TOKOM DANA: upoznavanje sa teleskopima Stanice (od 60 i 140 cm).

Predavanja: snimanje, obrada fotografija, testiranje optičkih sklopova, primena IT tehnologija u svrhu posmatračkih aktivnosti, obrade dobijenih rezultata, prezentacije sopstvenih radova, itd.

Tribine: razmene iskustva, ideja...

TOKOM NOĆI:

Snimanja nebeskih objekata - sopstvenom opremom učesnika.

AS Vidojevica će učesnicima obezbediti tri sata kontinuiranog snimanja u toku jedne posmatračke noći, na jednom od svoja dva velika instrumenta (1.4 m ili 60 cm) uz korišćenje raspoložive kamere i seta filtera.


Veliki teleskop Milanković na Vidojevici (140 cm)

Do sada su prijavljena predavanja

Olivera Vincea, Bratislava Ćurčića i Nenada Filipovića na teme: obrade fotometrijskih snimaka, planetarne fotografije, upotrebe filtera I optičkih sklopova, testiranja optike.

Organizacioni odbor Vidojevačkog astrofotografskog Workshop-a čine:

1. Dr Oliver Vince, upravnik AS Vidojevica, Beograd, Srbija
2. Miodrag Sekulić, tehnički posmatrač na AS Vidojevica, Niš, Srbija
3. Bratislav Ćurčić, astrofotograf, Niš, Srbija
4. Nenad Filipovic, astrofotograf, Beograd, Srbija


Test snimak pomoću teleskopa Milanković