Vesti iz sveta astronomije...

ROSETTA: Gde se sakrila Philae?

http://www.astronomija.org.rs/misije/10645-rosetta-gde-se-sakrila-philae

https://t.co/QTqAsmW4Jo

A P O D...

Novi podaci o kraju misije „Rosetta“

http://www.astronomija.org.rs/misije/10646-novi-podaci-o-kraju-misije-rosetta

Lansiranje HISTRIONa ovog tjedna !?

Prvi povoljni lansirni prozor nastupa ovog tjedna

Računalne simulacije letnog profila sondi HISTRION za vrijeme njihova lansiranja, leta u bliski svemirski prostor, povratka te slijetanja, a koje su provedene tijekom subote i nedjelje, ukazale su na otvaranje prvog povoljnog lansirnog prozora sredinom i krajem ovog tjedna.



Prva prigoda za lansiranje nastupa u srijedu. Slijetanje sonde bi tada bilo na području jugoistočnog Pulskog akvatorija (rt Kamenjak, Medulin, Premantura). Za četvrtak simulacije pokazuju slijetanje oko Rapca, a petak na Riječko područje. Iako nam na zemlji predstoji razdoblje relativno mirnog vremena, različiti rezultati simulacija od subote i nedjelje daju do znanja kako su zračna strujanja u visokim slojevima atmosfere sada poprilično turbulentna.

Ove simulacije treba uzeti sa dozom rezerve. Budu li simulacije i tijekom ponedjeljka povoljne lansiranje HISTRIONa 5 i 6 obaviti će se prvog povoljnog dana ovog lansirnog prozora. Lansiranje sa područja Svemirske luke „Herman Potočnik“, Pula veoma je zahtjevno obzirom je statistička šansa da sonde slete na kopno ili more (ne više od 5km daleko od obale) svega 20%! Lansiranje sa kontinenta znatno je tehnički i vremenski povoljnije, iz tog razloga je primjerice sonda HISTRION-4 prije nekoliko godina lansirana sa poligona DHMZ u Maksimiru. U ovom trenutku šanse za lansiranje HISTRIONa 5 i 6 tijekom ovog lansirnog prozora iznose 50-70%. Bude li lansiranje obavljeno na graničnim vrijednostima letnog profila, ekipa Istarskog svemirskog programa će putem medija i društvenih mreža u realnom vremenu obaviještavati javnost o putanji sondi te mjestu slijetanja kako bi se volonteri mogli uključiti u akciju spašavanja/pronalaska sondi po slijetanju.

Terra Australis – Lov na meteorite

U sredu, 14. septembra, organizuje predavanje

Terra Australis – Lov na meteorite
– za šaku (nebeskog) kamenja –

Predavač će biti Bratislav Ćurčić, diplomirani inženjer elektronike (Elektronski Fakultet, Univerzitet u Nišu) koji u Australiji živi od 1988. godine a od 1976. godine amaterski se bavi astronomijom.

Predavanje počinje u 20h u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Ulaz je slobodan.

Predavanje organizuje Astronomsko društvo “Alfa” u saradnji sa Departmanom za fiziku PMF-a i Laboratorijom za astronomiju, astrofiziku i astrobiologiju.

O predavanju: Uzduž i popreko širom Australijskog kontinenta; dve višenedeljne ekspedicije, preko 12000 preveženih (i prepešačenih) kilometara, nekoliko potpuno upropašćenih guma. Slike prave Australije (Australian Outback iliti Australijsko zadnje dvorište) – surove, nenastanjene, bezvodne i besplodne ali isto tako fascinantne, prelepe i beskrajno zanimljive. Lokacije traženja su bile Severna Teritorija (Northern Territory – Henbury i Gosses Bluff, 2006.) i Zapadna Australija (Western Australia – Nullarbor, Mundrabilla, 2014.). Već poznata nalazišta, ali itekako vrlo nepristupačna (isključivo 4×4 teritorija).

Pogledajte nekoliko fotografija sa ove ekspedicije:

https://t.co/qutgwqWfIS

A P O D...

Zatvoren prvi lansirni prozor za HISTRIONe

Vremenski uvjeti ne dozvoljavaju sigurne misije



Iako su računalne simulacije visinskih strujanja vjetrova tijekom vikenda pokazale kako od srijede do petka postoji povoljan lansirni prozor za lansiranje sondi HISTRION 5 i 6 sa Pulske Svemirske luke „Herman Potočnik“, lansiranja tijekom ovog tjedna neće biti. Tijekom ponedjeljka, sa pristizanjem novih podataka o meteo uvjetima u visokim slojevima atmosfere otpali su četvrtak i petak kao mogući dani za lansiranje. Cijeli tim, tridesetak ljudi uključenih na ovaj ili onaj način u misije H5 i H6, bio je „na nogama“ spreman da u roku manjem od 36 sati obavi planirane misije sondi tijekom jedinog preostalog dana – u srijedu. Simulacije tijekom vikenda davale su za srijedu oko 20% šanse za lansiranje. Tijekom ponedjeljka ujutro situacija „ZA“ lansiranje je bila slična. Čekala se odluka do ponedjeljka navečer kada su novi podaci o vjetrovima pokazali kako bi sonde sletjele na kritičnom graničnom području, dvadesetak kilometara jugoistočno od Pule na more. Sigurnost uspješne spasilačke misije postala je prerizična. Tada je donesena konačna odluka kako se prekida „letni režim“ (T-5 dana), odnosno otkazuje lansiranje radi nepovoljnih meteoroloških uvjeta tijekom ovog lansirnog prozora. Do kraja ovog tjedna lansiranja HISTRIONa neće biti.

„O lansiranju letjelica u bliski svemir, Zemljinu orbitu ili međuplanetrani prostor konačnu odluku zapravo daje priroda a ne čovjek. Tim za lansiranje prema cilju misije te na osnovu podataka o stanju i uvjetima atmosfere planira vrijeme, odnosno datum, lansiranja. Ukoliko meteorološki uvjeti postanu kritični svako se lansiranje odgađa kako ne bi došlo do gubitka letjelica, opreme i korisnog tereta. U ovom slučaju sigurnost uspješne spasilačke misije pronalaska sondi HISTRION 5 i 6 po slijetanju postala je prerizična. Lansirati dvije sonde i unaprijed znati kako su šanse za njihovo spašavanje ispod 20% (u najboljem slučaju) bilo bi krajnje neodgovorno. Gubitak opreme bio bi praktično nenadoknadiv. Zaustavljanje „lansirnog odbrojavanja“ normalna je stvar za tim uključen u proces lansiranja ukoliko neki od parametara nije „na zelenom“. Javnost je putem medija aktivno uključena u misije HISTRION i zajedno sa nama „proživljava“ sva događana. Otkaz, odnosno odgodu lansiranja do slijedećeg lansirnog prozora valja promatrati i kao edukaciju javnosti u složenost planiranja i izvođenja misija od područja bliskog svemira na dalje. Svakodnevno ćemo raditi nove simulacije leta i razumno pričekati novi, povoljni, lansirni prozor izjavili su nam u Astronomskoj udruzi Vidulini.“

https://t.co/o6SKXJHXBW

A P O D...

Katastrofa nuklearnog satelita „Космос-954“

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10655-katastrofa-nuklearnog-satelita-954

https://t.co/fl18juU6CL

A P O D...

Izgladnela crna rupa vraća sjajnu galaksiju u mrak


Misterija čudne promene u ponašanju supermasivne crne rupe u centru udaljene galaksije sada je rešena od strane internacionalnog tima astronoma, uz pomoć ESO Veoma velikog teleskopa zajedno sa NASA/ESA Hablovim svemirskim teleskopom i NASA-inom Čandra X-opservatorijom. Izgleda da su došla teška vremena za ovu crnu rupu, koja nema dovoljno "hrane" i goriva da bi osvetlila svoju okolinu.

Mnoge galaksije imaju veoma sjajno jezgro koje napaja supermasivna crna rupa. Ova jezgra čine galaksiju aktivnom, a ovakve galaksije su jedni od najsjajnijih objekata u svemiru. Smatra se da su tako jako sjajne zbog vrelog materijala koji sija dok upada u crnu rupu, usled procesa koji nazivamo akrecijom. Ova jarka svetlost može da varira dosta od galaksije do galaksije, te ih na osnovu toga i osobina svetlosti, astronomi klasifikuju u nekoliko različitih grupa [1].

Neke od ovih galaksija su pokazale dramatične promene u toku jedne decenije posmatranja; jedan treptaj oka u astronomskim jedinicama vremena. Međutim, aktivna galaksija u ovoj, novoj studiji, Makarian 1018, ističe se po tome što je po drugi put promenila svoj tip. vraćajući se u svoju početnu klasifikacionu grupu u poslednjih pet godina. Tek nekoliko galaksija kod kojih je primećen ovakav pun ciklus je do sada posmatrano i ni jedna od njih nije proučavana detaljno.

Otkriće čudljive prirode objekta Markarian 1018 je zapravo slučajni produkt projekta Close AGN Reference Survey (CARS), koji predstavlja saradnju ESO-a sa drugim organizacijama u cilju prikupljana informacija o 40 bliskih galaksija sa aktivnim jezgrima. Rutinska posmatranja Makarian 1018 objekta sa instrumentom Multi-Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) koji se nalazi na ESO Veoma velikom teleskopu otkrila su neočekivane promene u svetlosti koja dolazi sa ove galaksije.

"Bili smo zapanjeni kada smo videli tako retku i dramatičnu promenu kod Markarian 1018 objekta", izjavila je Rebeca Mekelroj, vodeći autor naučnog rada i student doktorskih studija u Sidneju i ARC Centre of Excellence for All Sky Astrophysics (CAASTRO).

Slučajno posmatranje galaksije tik nakon što je počela da bledi je predstavljalo neočekivanu mogućnost da se prouči šta je uzrok promenama kod ovakvih galaksija, kao što je Bernd Huseman, vodeći autor CARS projekta i jednog od dva rada na temu ovog otkrića objasnio: "Imali smo sreće da detektujemo ovaj događaj samo 3-4 godine nakon što je počelo opadanje sjaja, tako da smo mogli da započnemo sa kampanjom monitoringa da bismo do detalja proučili akrecionu fiziku aktivnih galaksija koja se drugačije ne može proučavati".

Istraživački tim je ovu mogućnost iskoristio u potpunosti, sa prioritetom da se odredi koji proces dovodi do značajne promene sjaja kod objekta Markarian 1018. Razlog je mogao biti jedan od mnogih astronomskih događaja, međutim mogli su da isključe usisavanje jedne zvezde od strane crne rupe [2] kao i da sumnjaju u mogućnost zaklanjanja galaksije gasom [3]. Pravi mehanizam odgovoran za iznenađujuće varijacije kod Markarian 1018 ostao je misterija nakon prve ture posmatranja.

Međutim, tim je uspeo da prikupi dodatne podatke nakon što im je dodeljeno posmatračko vreme na dva teleskopa: NASA/ESA Habl svemirski teleskop i NASA-ina Čandra X-opservatorija. Sa ovim novim podacima i instrumentima mogli su da razreše ovu misteriju - crna rupa polako bledi jer ostaje bez materijala za akreciju.

"Moguće je da do izgladnjivanja crne rupe dolazi zbog toga što postoji prekid u dotoku goriva", izjavila je Rebeka Mekelroj. "Intrigirajuća mogućnost je da do ovoga može doći usled interakcije sa drugom supermasivnom crnom rupom". Takav dvojni sistem crnih rupa je otvorena mogućnost za Markatian 1018, s obzirom da je sama galaksija produkt spajanja dveju talaksija - od kojih je svaka u svom centru sadržala po supermasivnu crnu rupu.

Research continues into the mechanisms at work in active galaxies such as Markarian 1018 that change their appearance. “The team had to work fast to determine what was causing Markarian 1018’s return to the shadows,”comments Bernd Husemann. “Ongoing monitoring campaigns with ESO telescopes and other facilities will allow us to explore the exciting world of starving black holes and changing active galaxies in more detail.”

Istraživanje se nastavlja u cilju proučavanja mehanizama koji deluju u aktivnim galaksijama, kao što je Markarian 1018, a koji menjaju njihov izgled. "Tim je morao da radi brzo na otkrivanju šta to vraća Markarian 1018 u senku", rekao je Bernd Huseman. "Kampanja posmatranja koja je u toku sa ESO i drugim teleskopima će nam dati priliku da istražimo interesantni svet izglednelih crnih rupa i detaljno ispitamo promenljive aktivne galaksije".


Aktivna galaksija Markarian 101

Ovo je slikano pomoću ESO-inog instrumenta MUSA na Veoma velikom teleskopu. Slika pokazuje aktivnu galaksiju Markarian 1018 koja u svoj jezgru sadrži supermasivnu crnu rupu. Bledunjava trakja koja obavija galaksiju je rezultat interakcije i spajanja sa drugom galaksijom u nedavnoj prošlosti.

Autorska prava: ESO/CARS survey


The sky around the active galaxy Markarian 1018

Ova širokougaona slika pokazuje oblast oko blede aktivne galaksije Markarian 1018

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin


Pozicija galaksije Markarian 1018 u sazvežđu Cetus

Karta pokazuje veliko sazvežđe Cetus. Prikazana je većina zvezda koje su vidljive i golim okom kao i pozicija bledunjave aktivne galaksije Markarian 1018 koja je označena crvenim krugom. Ovaj objekat je suviše bled da bi se video manjim teleskopom.

Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope

Lansirana kineska kosmička laboratorija “Tjan gong-2”

http://www.astronomija.org.rs/misije/10658-lansirana-kineska-kosmicka-laboratorija-tjan-gong-2

https://t.co/efR0Q32TPD

A P O D...

Jurij Malenčenko napustio Odred kosmonauta

Proslavljeni ruski kosmonaut Jurij Ivanovič Malenčenko, veteran pet kosmičkih ekspedicija, je posle gotovo 30 godina kosmičkog staža napustio Odred kosmonauta.


Jurij Malenčenko po povratku iz poslednjeg kosmičkog leta

Ova vest nije zvanično objavljena od strane "Roskomosa" ili Centra za pripremu kosmonauta (CPK). Međutim, na sajtu CPK od 6. septembra 2016. na spisku kosmonauta nema više imena jednog od najiskunijih istraživača kosmosa. Njegova poslednja misija, obavljena na MKS, završena je juna ove godine.

Još uvek se ne zna koje je novo zaduženje Malenčenka. Poznato je da je pre dve godine on imenovan za načelnika jednog od departmenta CPK tako da se o njegovom napuštanju Odreda kosmonauta već izvesno govorilo. Kada je u isto vreme naznačen u posadi misije MKS-47/48 (njegov poslednji kosmički let), krajem 2014. čule su se glasine da bi mogao biti zamenjen drugim kosmonautom.

Zanimljivo, pre nekoliko dana je viđen u Zvezdanom gradu kako pored načelnika CPK Jurija Lončakova dočekuje kosmonaute Alekseja Ovčinjina i Olega Skripočke po njihovom povratku iz kosmosa. Takođe, na snimcima dolaska sledeće kosmičke posade na kosmodrom Bajkonur koja za koji dan leti ka MKS, među zvaničnicima CPK koji su došli skupa sa kosmonautima je i Malenčenko.

Rođen 1961. u Ukrajini, Malenčenko je tokom 1980-ih proveo preko 850 časova za komandama nekoliko tipova vojnih aviona, da bi 1987. postao, u to vreme sovjetski kosmonaut. Prvi kosmički let obavio je 1993. na orbitalnom kompleksu "Mir", a poslednji je završio juna ove godine posle 186 dana provedenih na MKS.

Iza sebe Malenčenko ima pet kosmičkih letova, 641 dan proveden na orbiti i preko trideset časova nakupljenih u otvorenom kosmosu tokom pet izlazaka.

Posle napuštanja Odreda kosmonauta, u CPK je ostalo 34-oro kosmonauta (uključujući i dve žene - Jelenu Serovu i Anu Kikinu). Pored njih, na spisku aktivnih ruskih kosmonauta su i veterani Aleksandar Kaleri i Pavel Vinogradov (koji je takođe skupa sa Malenčenkom viđen ovih dana na Bajkonuru sa novom posadom). Oni se nalaze na spisku kosmonauta RKK "Energija". Od ukupno 36-oro ruskih kosmonauta, njih 14-oro iz grupa odabranih 2006, 2010. i 2012. nije letelo u kosmos.

Author: Grujica Ivanović

Projekat novog ruskog nuklearnog satelita za elektroničko ratovanje

http://www.astronomija.org.rs/misije/10654-projekat-novog-ruskog-nuklearnog-satelita-za-elektronicko-ratovanje

https://t.co/Igypbr0Q1u

A P O D...

Jesen 2016

http://www.astronomija.org.rs/godinja-doba/10667-jesen-2016

 Bangladeš planira da lansira svoj prvi satelit

Bangladeš, jedna od najsiromašnijih država na svetu, potpisala je ugovor na zajam 14 milijardi taka (oko 180 miliona dolara) sa bankom HSBC iz Hongkonga i Šangaja za finansiranje prvog nacionalnog satelita "Bangabandhu-I".

Novembra prošle godine, Bangladeš je potpisao kontrakt na 248 miliona dolara za gradnju telekomunikacionog satelita mase oko 3,5t sa francuskom kompanijom Thales Alenia Space. Kredit potpisan sa bankom HSBC je na 12 godina, sa godišnjom kamatom od 1,51 %.

Komentarišući potpisivanje ovog kredita, kao i kontrakta sa francuskom firmom o gradnji satelita, ministar pošte i telekomunikacije Bangladeša Tarana Halim je izjavio da su ovo koraci ka ispunjenju davnašnjeg sna ove države - da lansira svoj prvi satelit.

Ako sve bude išlo po planu, lansiranje treba da bude obavljeno krajem 2017. Kada se to bude desilo, Bangladeš će postati 54. država koja ima veštački satelit na orbiti.

Bangladeš inače godinama za potrebe telekomunikacija koristi rusku mrežu satelita "Intersputnjik".




Autor: Grujica Ivanović

Evropski satelit pogođen objektom kosmičkog otpada

Stručnjaci ESA-e su ustanovili da je jedan sunčev panel satelita Copernicus Sentinel-1A pogođen objektom za koji se pretpostavlja da je fragment kosmičkog otpada Druga teorija je da je mikrometeorit pogodio satelit, koji međutim nastavlja da funkcioniše normalno.

Udar je registrovan 23. avgusta 2016. Tada su u kontroli leta satelita u Darmštatu (Nemačka) registrovali manji pad napona u sistemu napajanja električnom energijom jednog od dva sunčeva panela. Uočeno je takođe da je došlo do neznatne promene orijentacije i parametara orbite satelita. Zatim su inženjeri pomoću TV kamere na satelitu snimili sunčev panel i na njemu uočili rupu prečnika oko 40cm.

Do sudara je došlo kada se satelit nalazio na orbiti visine oko 700km. Zanimljivo je da su kamere koje su korišćene za snimanje pogođene zone panela bile namenjene prvenstveno da bi snimile rasklapanje dva ogromna krila sunčevih panela nekoliko časova posle lansiranja satelita obavljenog aprila 2014.

"Ovakav udarac prouzrokovan česticom milimetarske veličine nije neobična pojava", kaže direktor departmenta za praćenje kosmičkih objekata koji ugrožavaju veštačke satelite ESA-e Holger Krag. "Ovi jako mali objekti ne mogu biti praćeni sa Zemlje, zato što samo objekti veći od pet centimetra mogu biti viđeni pratećim stanicama, pa ako se na vreme otkriju satelit može da obavi korekciju u kosmosu i izbegne sudar. U ovom slučaju, kombinacijom promennjenih parametara orbite i procenjene brzine kretanja objekta, kao i nekih drugih faktora, naš prve procene ukazuju da je čestica bila veličine nekoliko milimetara".


Snimak panela pre (levo) i posle udara meteorita - strelica pokazuje rupu na panelu

Stručnjaci ESA-e nastavljaju analize podataka da bi ustanovili prirodu objekta koji je udario sunčev panel. Još uvek nije jasno da li je reč o prirodnom ili veštačkom objektu. Za sada je jasno da je on napravio rupu veličine oko 40cm na sunčevom panelu i da je do udara došlo sa zadnje strane panela.

Sedmog septembra, prateće stanice na Zemlji detektovale su pet objekata kosmičkog otpada u blizini satelita za koje se veruje da su povezane sa sudarom koji se odigrao nekoliko nedelja ranije, tako da je sasvim moguće da je reč ipak o kosmičkom otpadu, znači veštačkom objektu.

Na svu sreću, udar nije doveo do promene rutinskih operacija satelita. On nastavlja da funkcioniše bez ikakvih problema.

Satelit Sentinel-1A za radarsko snimanje površine Zemlje je deo programa "Kopernik" (Copernicus) Evropske Unije u čijem fokusu su praćenja ekoloških prilika i promena u prirodi, otpoljavanja leda, mapiranja tla za potrebe agrokulture i praćenja izlivanja nafte u more.


Satelita Sentinel-1

Satelit je lansiran ruskom raketom "Sajuz" iz evropskog centra u Kuruu 4. aprila 2014. Zanimljivo, samo dan kasnije, NASA je hitno obavestila ESA-u da će Sentinel-1A proći na opasno malo rastojanje od njenog naučnog satelita ACRIMSAT koje je procenjeno na manje od 20m. Kontrolori u Darmštatu su odmah reagovali i aktiviranjem motora satelita na 39 sekundi promenili njegovu putanju i izbegli potencijalni sudar dva satelita na orbiti.

Događaj sa evropskim satelitom Sentinel-1A jasno govori o tome koliko su orbite oko Zemlje prenatrpane kosmičkim otpadom tehnogene prirode. Primera radi, samo u julu ove godine registrovano je preko 40 objekata kosmičkog otpada koji su proleteli pored MKS na rastojanu od 15km koje se u domenu rizika kosmičkih letova tretira kao opasno bliska zona. Među njima je bio jedan objekt (ruski raketni blok "Fregat") koji je prošao u ovom periodu na samo dva kilometra od Kosmičke stanice.


Kompjuterski prikaz tehnogenih objekata kosmičkog otpada koji kruže oko Zemlje

Kako je reč o problemu posebne vrste koji će u budućnosti biti sve izraženiji, evo nekoliko statističkih podataka vezanih za objekte kosmičkog otpada. U katalogu ruskog osmatračkog operativnog centra ASPOS prema stanju od 31. jula 2016. u kosmosu se nalazi 17798 kosmičkih objekata tehnogene prirode veličine veće od 10cm. Od tog broja, samo 1494 objekta su aktivni kosmički aparati, dominantno automatski sateliti različite namene, dok ostatak od 16304 objekata pripada kosmičkom otpadu. Među njima, sa oko 65% dominiraju fragmenti raketa-nosača, kosmičkih aparata, raketnih blokova i različitih operacionih elemenata koji se više ne koriste. Od aktivnih kosmičkih aparata, na prvom mestu su SAD sa 562 operativna aparata, zatim Kina sa 173, dok je Rusija na trećem mestu sa 143 kosmička aparata. Rusija, međutim vodi po količini kosmičkog otpada sa 6218 objekata, na drugom mestu su SAD (5115), zatim sledi Kina sa 3622 objekata. Najveći deo kosmičkog otpada, preko 75% (preko 13000 objekata) nalazi se na niskim orbitama, na visokoeliptičnim orbitama (okarakterisanim periodom jednog obilaska većim od 127 minuta) kruži 14.5% kosmičkog otpada, dok se na geostacionarnoj orbiti nalazi više od 6% (oko 1000) objekata kosmičkog otpada.

Međutim, kada se ovom broju dodaju objekti veličine od jednog do deset centimetra, onda se procenjuje da oko Zemlje kruži preko 670000 ovakvih pasivnih ali veoma opasnih mikrosatelita, dok je cifra objekata veličine ispod jednog centimetra, poput onog koji je pogodio sunčev panel satelita Sentinel-1A, procenjuje na preko 170 miliona.

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/rYkCNWydzR

A P O D...

Odloženo lansiranje nove posade prema MKS

Lansiranje kosmičkog broda "Sajuz MS-02" sa sledećom posadom Međunarodne kosmičke stanice (MKS) planirano za 23. septembar odloženo je na neodređeno vreme. Moguće je da posada bude danas vraćena u Zvezdani grad.


Astronaut Kimbrou i kosmonauti Rižikov i Borisenko ispred kosmičkog broda "Sajuz MS-02

Stručnjaci RKK "Energija" pokušavaju da rasvetle šta se desilo tokom testiranja sistema kosmičkog broda "Sajuz MS-02" kada je već bio instaliran unutar trećeg stepena rakete-nosača na Bajkonuru. Brod je prošao kroz sve ispitivanja bez ikakvih problema. Kosmonauti Sergej Rižikov i Andrej Borisenko i astronaut Šejn Kimbrou, članovi nove posade MKS, su takođe obavili nekoliko treninga u kosmičkom brodu. To su takođe uradili članovi rezervne posade - Aleksandar Misurkin, Nikolaj Tihonov i Mark Vande Haj.

Posle toga, aparat za povratak je prekriven toplotnom zaštitom i ubačen u treći stepen rakete-nosača "Sajuz-FG". Onda su usledile nove provere integrisanih sistema broda i rakete, kada je iznenada za vreme testiranja električnih sistema glave rakete, koja pokriva brod došlo do kratkog spoja. Na vrh glave rakete se inače postavlja sistem za spašavanje kosmonauta, mala raketa na čvrsto gorivo, koja se takođe električki povezuje sa brodom i, ako zatreba u slučaju problema tokom lansiranja, izvlači stambeni (orbitalni) odsek i aparat za povratak sa kabinom sa posadom.

Prvo se mislilo da je nešto pogrešno sa gornjim delom rakete-nosača, ali se vrlo brzo pokazalo da je problem na kosmičkom brodu. Ukoliko se pokaže da je jedan od elektroblokova kosmičkog broda koji je zadužen za električnu konekciju sistema "Sajuza" i gornjeg stepena rakete, pokvaren onda će biti zamenjen novim blokom koji je već naručen i treba uskoro da stigne na kosmodrom sa ekipom stručnjaka koji su projektovali i konstruisali taj uređaj. To može da dovede do odlaganja lansiranja za jednu do dve nedelje.

Međutim, posle vrlo kratke vesti da se lansiranje nove posade ka MKS odlaže na neodređeno vreme, "Rosokosmos" ćuti o tome šta se dešava na kosmodromu. Tamo, iz nezvaničnih izvora dolaze informacije o problematičnom energobloku, o tome da će se kosmonauti vratiti danas (19. septembra) u Zvezdani grad i da takođe danas na kosmodromu zaseda Državna komisja koja treba da donese odluku o tome kada će biti obavljeno lansiranje. Dok ovo pišemo, ponovo iz nezvaničnih izvora saznajemo da je čak moguće da kompletan kosmički brod bude zamenjen. Naime, trenutno se na Bajkonuru nalaze dva kosmička broda "Sajuz-MS", prvi sa fabričkim brojem 732 koji je trebao da bude lansiran kao "Sajuz MS-02" 23. septembra, i drugi sa brojem 733 koji je kao "Sajuz MS-03" planiran za sledeće lansiranje krajem ove godine. Ukoliko Džravna komisija donese odluku o zameni brodova, "Sajuz" sa brojem 732, posle odstranjivanja tehničkih problema, može biti lansiran krajem godine sa sledećom rusko-američko-francuskom posadom MKS.

Takođe, Državna komisija treba da donese odluku o povratku posada natrag u Zvezdani grad. Iako nezvanični izvori na kosmodromu o tome govore, za sada još juvek nema oficijelne odluku o tome. Ukoliko posada bude vraćena natrag u Zvezdani grad, to će biti, koliko znam prvi put u sovjetsko / ruskoj praksi da je jedna kosmička posada dok se nalazila na Bajkonuru, umesto u kosmos odletela natrag, u Zvezdani grad.

Autor: Grujica Ivanović

GAIA premerila milijarde objekata u Mlečnom putu

http://www.astronomija.org.rs/misije/10669-gaia-je-premerila-milijarde-objekata-u-mlecnom-putu

https://t.co/7P2Z4Ar1jx

A P O D...

Pluton emituje rentgenske zrake

Astronomi koji rade sa Čandra-rentgenskom opservatorijom od NASE, otkrili su da patuljasta planeta Pluton emituje rentgenske zrake. To je prvi put da se kod nekog objekta u Kuiperovom pojasu otkrila ova pojava. Smatra se da je ovo zračenje interakcija Plutona sa solarnim vetrom i astronomi su iznenađeni ovim “neočekivanim i energičnim načinom Platonove reakcije.” Pretpostavlja se da se i kod drugih objekata Kuiperovog pojasa događaju slične reakcije. Astronomi su jos za vreme misije New Horizons, za vreme priblizavanja sonde, četri puta primetili Plutonove rentgenske zrake.



Ovo je iznenađujuće otkriće, jer za razliku od Zemlje i drugih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, Plutonu nedostaje magnetno polje, a izuzetno je daleko od Sunca - dva faktora koji sugerišu da je emisija rentgenskih talasa, nemoguća.

Pre Plutona, najudaljenije telo u Sunčevom sistemu gde su otkriveni rentgenski (X-) zraci, su bili Saturnovi prstenovi i njegov disk. Uprkos skepsi koju su imali naučnici, sada je Čandra-opservatorija potvrdila da je gas koji okružuje planetarna tela u interakciji sa naelektrisanim česticama solarnih vetrova koji stvaraju rentgensko zračenje.

Međutim, ono što je zaista neobično je, da Pluton emituje mnogo više rentgenskog zračenja, nego što bi ovakvo telo sa tom količinom gasa oko sebe, to trebalo i moglo da radi. Postoji teorija da emisije koje su izazvane od interplanetarnog magnetnog polja, “guraju” više solarnih čestica prema Plutonu, izazivajući više emisija, nego što bi se to očekivalo. Takođe je moguće da postoje dugačke “putanje ili staze” gasova iza patuljaste planete, koje je uzrokovalo kretanje New Horizons sonde.

U svakom slučaju, očekuje se da će dalja istraživanja pomoći da se shvati šta se nalazi iza Plutona i njegovog rentgenskog zračenja, posebno, kada se uzme u obzir mogućnost, da i drugi Kuiperovi objekti poseduju ovu osobinu.

Sonda New Horizons ima priliku da istraži ove pretpostavke i potvrdi teorije, kao deo njene, nedavno usvojene, proširene Misije u Kupierovom pojasu, gde će da poseti još jedan Kuiper objekat, MU69, transneptunski objekat veličine oko 30 km, do koga će stići prvog januara 2019. godine. Dotle će Čandra da posmatra druge objekte u Kuiperovom pojasu, a New Horizons će na svom putu da obrati pažnju na objekte pored kojih će da proleti i da ispita da li i oni zrače rentgenske zrake. Oni koji rade sa Čandra-rentgenskom opservatorijom od NASE, otkrili su da patuljasta planeta Pluton emituje rentgenske zrake. To je prvi put da se kod nekog objekta u Kuiperovom pojasu otkrila ova pojava. Smatra se da je ovo zračenje interakcija Plutona sa solarnim vetrom i astronomi su iznenađeni ovim “neočekivanim i energičnim načinom Plutonove reakcije.” Pretpostavlja se da se i kod drugih objekata Kuiperovog pojasa događaju slične reakcije. Astronomi su još za vreme misije New Horizons, za vreme približavanja sonde, četri puta primetili Plutonove rentgenske zrake.

Autor: Ljiljana Gračanin

Uskoro kreće prototip argentinske rakete-nosača

Nacionalna komisija za kosmičke delatnosti Argentine (CONAE) planira da pre kraja ove godine obavi sub-orbitalno lansiranje prototipa nacionalne rakete-nosača "Tronador-II" (Thunderer).

Lansiranje će biti obavljeno sa raketnog poligona Punta-Idio, koji se nalazi 160 km jugoistočno od Buenos-Airesa. Argentina namerava da koristi nosač "Tronador-II" za lansiranje sopstvenih veštačkih satelita mase oko 250 kg.

Godine 2014, Argentina je obavila dva eksperimentalna lansiranja prototipa rakete "Tronador-II". Prvi je, međutim završen neuspehom. Raketa je odmah po poletanju pala nedaleko od lansirne rampe.

Drugo lansiranje je proteklo bez problema.

Prototip označen kao VEX-1B je obavio probni let u trajanju od 27 sekundi i dospeo do maksimalne visine od 2,2km.


Raketa-nosač Tronador-II

Raketa-nosač "Tronador-II" ima tri stepena i koristi tečno gorivo. Visina rakete je 28 m, maksimalni prečnik 2,5m i masa 67t. Na polarnu orbitu visine do 600 km raketa može da izbaci koristan teret mase do 250 kg.

Njena preteča, nosač "Tronador-I" je prvi put lansiran 2007.

Prvo "kosmičko" lansiranje rakete "Tronador-II" planirano je 2018, dok stručnjaci CONAE već rade na razvoju sledeće verzije "Tronador-III" koja će biti visoka 34 m nosivosti do jedne tone za polarnu orbitu.

Autor: Grujica Ivanović