Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/kMvbwvCNPS

A P O D...

Počela astrofotografska radionica na Vidojevici

https://t.co/7Iy1cn4tAs

A P O D...

Izraelski špijunski satelit proradio

Nedavno smo javili da je na izraelskom vojnom satelitu "Ofek-11" došlo do problema (http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10661-problemi-na-izraelskom-spijunskom-satelitu) odmah posle lansiranja i da je neizvesno hoće li stručnjaci povratiti kontrolu nad njim.

Devet dana kasnije, iz Ministarstva odbrane Izraela javili su da je špijunski satelit poslao prve snimke površine Zemlje visoke rezolucije.

https://t.co/9DP4M283gI

A P O D...

Letovi HISTRIONa u bliski svemir opasni su po život

Problematika leta i opasnosti ekstremnih uvjeta za život u bliskom svemiru



Naslov članka može se na prvi pogled činiti pretencioznim, no on zaista odgovara istini. Život kakav poznajemo na Zemlji u području bliskog svemira nemože egzistirati, ili da budemo precizniji, većina živih bića (uključujući i čovjeka) u području bliskog svemira nalazila bi se u smrtnoj opasnosti. Bespilotne letjelice HISTRION 5 i 6 tijekom svog leta nalaziti će se u tom području.

Kakvi to ekstremni uvjeti okoliša tamo vladaju? Za početak, podsjetimo se kako je atmosfera plinoviti omotač koji obavija Zemlju. Prvi sloj atmosfere nazivamo troposfera i on se u našim krajevima rasprostire do visina od 10-12km (ovisno o godišnjim dobima, zimi niže, ljeti višlje). Slijedi od svega nekoliko stotina metara pa do kilometar ili dva „debeo“ sloj koji nazivamo tropopauza, zatim ulazimo u područje stratosfere koji se prostire iznad visina od 11-14km pa sve do pedesetak kilometara iznad površine. Bliski svemir definira se kao područje iznad Armstrongove granice (20km+1m) pa do Karmanove granice (100km+1m). U troposferi se nalazi preko 90% ukupne atmosferske mase planete, i upravo je ona predmet najvažnijih meteoroloških istraživanja i pojava za nas na Zemlji.





Sondama HISTRION potrebno je svega nešto više od tridesetak minuta leta da napuste ovo habitabilno područje za život. Već u nižim slojevima stratosfere, (nakon četrdesetak minuta leta HISTRIONa) nemoguć je opstanak živih bića kojima je za življenje potreban kisik.

Po ulasku u područje bliskog svemira (visine od preko 20km) sonde ulaze u područje najveće koncentracije ozona koji nas štiti od UVA, UVB i kozmičkog zračenja. Potrebno je samo još desetak minuta leta pa da se bespilotne letjelice uzdignu i iznad područja najveće koncentracije ozona u uđu u ekstremno opasno područje čak i za elektroničke sklopove. Temperature u području leta HISTRIONa dostižu ekstremne vrijednosti koje mogu biti i niže od -70°C! Atmosferski pritisak pada za više od stotinu puta od onog kojeg imamo prosječno na površini, istovremeno intenzitet različitih pogubnih zračenja raste više od stotinu puta! Gustoća zraka vrijednost je o kojoj možemo pričati samo kao o beznačajnim mjernim vrijednostima na iznimno preciznim senzorima mjernih instrumenata. Brzina zvuka opada za trećinu gledano na onu tik iznad površine (333m/s), a strujanja zraka u tkz. zračnim rijekama nerijetko dostižu vrijednosti i preko 300km/h (više od maksimalnih izmjerenih kratkotrajnih udara bure!).

Živim bićima tu bezmalo nema opstanka. Ekstremno pogubno, surovo okružje bliskog svemirskog prostora teško nam je i pojmiti. Rekli bi kako je očaravajući pogled iz sonde u bliskom svemiru na tamno nebo i zvijezde usred „bijela dana“ mamac za lakovjerne ali i one koji tamo žele poslati svoje „robotičke izaslanike“.

Let u bliski svemir nije dječja igra i uvijek je povezan sa mnogobrojnim rizicima čak i kada tamo šaljemo optoelektroniku i računala. Imajte to na umu kada čitate ili razmišljate kamo će to zapravao na svoje misije, sa Pulske Svemirske luke „Herman Potočnik“, letjeti sonde HISTRION 5 i 6. Sonde su do lansiranja uskladištene pri Industrijsko obrtničkoj školi Pula, otamo će se nadzirati njihov let te pokrenuti spasilačke misije nakon slijetanja.

Sredinom septembra školu kojoj je „vokacija“ vrstan ljudski kadar te moderni kabineti za strojarstvo, elektroniku i robotiku posjetio je i ministar MZOS-a Predrag Šustar sa dožupanicom Vivianom Benussi te pročelnicom Upravnog odjela za obrazovanje, šport i tehničku kulturu Istarske županije Patriciom Percan. Ravnatelj Industrijsko obrtničke škole Petar Gavrić prepoznao je benefit astronomije i astronautike za svoje učenike, djelatnike i školu u cijelini kao dodatni sadržaj glavnom projektu ustanove; obrazovanju, edukaciji i popularizaciji znanosti i tehnike.

Misije HISTRIONa 5 i 6 kao dio aktivnosti u koje je škola direktno uključena na ovaj način svoju osnovnu djelatnost putem medija proširuju na cijelokupnu javnost. Tko bi rekao da se na samo četrdesetak minuta leta sondi HISTRION, od nas na Zemlji uljuljanih u sigurnost koju nam pruža atmosfera i ljepe jesenje sunčane dane, nalazi prostor u kojem ništa od onoga što vidimo oko sebe nemože preživjeti. Kada primjerice slijedeći puta budete čitali o misijama koje istražuju površinu Marsa (do kojeg je letjelicama potrebno desetak mjeseci leta!) imajte u vidu kako su tamo daleko povoljniji uvjeti za život od onih kroz koje će prolaziti sonde HISTRION tijekom svojih misija u bliski svemir!

NASA spušta čoveka na Mars 2039.

http://www.astronomija.org.rs/misije/10702-nasa-spusta-coveka-na-mars-2039

https://t.co/8ozR5nusCu

A P O D...

Na Novom Zelandu otvoren prvi privatni kosmodrom

Kompanija Rocket Lab je otvorila prvi na svetu privatni kosmodrom na Novom Zelandu za lansiranja malih kosmičkih aparata. Prvi kosmički start biće obavljen pre kraja ove godine, posle čega će 2017. uslediti devet unapred zakupljenih lansiranja.

Na otvaranju novog kosmodroma prisustvovali su minister ekonomskog razvoja Stiven Džojs, (Steven Joyce), predstavnici lokalnih vlasti i kompanije Rocket Lab i rukovodstvo nedavno ponovno formirane nacionalne kosmičke agencije Novog Zelanda.

Očekuje se da će eksperimentalna raketa-nosač “Elektron” (Electron) biti probno lansirana sa kosmodroma koji trenutno nosi ime “Lansirni kompleks 1” pre kraja 2016. Raketa je predvidjena za lansiranje malih kosmičkih aparata na nisku orbitu uz cenu lansiranja od manje of šest miliona dolara. Korisnici njenih usluga biće NASA i privatne kompanije Planet, Spire i Moon Express. Kompanija Moon Express, koja je pobednik takmičenja Lunar X Prize, namerava da krajem 2017. korišćenjem rakete “Elektron” pošalje na Mesec minijaturno robotizovano vozilo MX-1.


“Lansirni kompleks 1” na Novozelandskom polustorvu Mahaja

Rocket Lab je američko – novozelandska kompanija koja je decembra 2015. započela gradnju lansirna rampa No1 na udaljenom poluostrvu Mahaja (Mahia), na severnom ostrvu Novog Zelanda. Rampa se nalazi iznad mora, na mestu jedne stare meteorolške stanice, daleko od avio- i morskih-ruta koje utiču na frekvencije lansiranja raketa-nosača sa kosmodroma smeštenih na obalama. Zbog toga, rukovodstvo kompanije Rocket Lab očekuje da će raketa “Elektron” imati veoma visoku “moguću frekvenciju lansiranja” – jedno u tri dana – ali se ne planira da obavi više od pet lansiranja mesečno.

U Rocket Labu, čije se sedište nalazi u Los Andjelesu, ponosno kažu da je ovo prvi privatni kosmodrom. Istina, američka kompanija Blue Origin koristi privatnu lansirnu rampu u Teksasu, ali samo za sub-orbitalne letove, dok SpaceX nije završio gradnju svog privatnog kosmodroma takodje u Teksasu.

Direktor kompanije Piter Bek (Peter Beck) kaže da je njihov osnovni cilj da se smanji cena lansiranja korisnog terete u orbitu, uz mogućnost znatno većeg broja lansiranja nego što to mogu da postignu ostale rakete-nosači.


Osoblje kompanije Rocket Lab pored stepenova rakete “Elektron”

Dvostepena raketa “Elektron” koju razvija ova kompanija može da na takozvanu sunčevu-sinhronu orbitu visine oko 500km izbaci satelit mase od 150kg. Krećući se ovom orbitom, satelit preleće istu tačku nad planetom u isto vreme, svakog dana. Sateliti ovih dimenzija se tipično lansiraju kao propratni korisni teret, skupa sa većim aparatima, korišćenjem većih i skupljih raketa-nosača. U slučaju “Elektrona”, međutim očekuje se da će vlasnici satelita imati veće slobode u izboru parametara orbite, jer će njihovu sateliti biti lansirani kao jedinstven koristan teret.


Raketa-nosač “Elektron” lake klase kompanije Rocket Lab

Lokacija kosmodroma omogućava lansiranje satelita na različitim orbitama, počev od onih sa nagibom od 39 stepeni, zaključno sa sunčano-sinhronom čija je tipična visina između 600-800km, period 96-100 minuta i nagib do 98 stepeni. Mesto na kome je prvi privatni kosmodrom podignut je izdato na 30 godina uz, kao što smo naveli, teoretsku frekvenciju od jednog lansiranja na 72 časa, što bi značilo praktično 120 lansiranja godišnje, ili tri puta više od najvećeg broja lansiranja koje recimo Rusija, Kina ili SAD obavljaju godišnje!


Pogled iz vazduha na prvi privatni kosmodrom

Na kosmodromu se pored lansirne rampe visine 15 metara i mase 50 tona, nalazi hangar u kome se raketa u horizontalnom položaju priprema za start. Asfaltni put dužine 3,5km povezuje montažni hangar sa lansirnom rampom, dok se na kosmodromu nalaze rezervoari za tečni kiseonik i kerozin i kontrolna sala.

Raketa “Elektron” ima masu od samo 10,5t, visinu 16 a prečnik 1,2 metara. Koristi takozvani Ruterfordov (Rutheford) motor koji funkcioniše na potpuno novim propulzivnim principima korišćenjem elektromotora koji pokreću turbopumpe. Pored toga, ovo je prvi kiseonično-hidrokarbonatski motor koji koristi 3D štampač za sve njegove osnovne komponente.

Cena po lansiranju jednog satelita će biti samo oko 50 hiljada dolara. Prvo lansiranje je planirano za kraj 2016, dok će tokom 2017. biti obavljeno devet ranije rezervisanih lansiranja. Sateliti lansirani sa privatnog kosmodroma na Novom Zelandu će se koristiti za praćenje stanja useva, meteoroška i osmatranja okeana, internet komunikacije, vanrednih situacija i za podršku razvoja izolovanih naselja.

Kompaniju Rocket Lab je osnovao 2007. novozeladnski raketni stručnjak Piter Bek, dok je njen glavni finansijer američka firma Khosla Ventures indijskog milijardera Vinoda Kosle, koja uglavnom učestvuje u prvim fazama razvoju projekata visokih tehnologija.

Ukoliko sve bude išlo u redu i krajem godine budemo svedoci uspešnog lansiranja sa prvog privatnog kosmodroma “Lansirni kompleks 1” nove rakete “Elektron” lake klase, Novi Zeland će postati jedanaesta država kojoj je pošlo za rukom da na orbitu izbaci kosmički aparat.

Autor: Grujica Ivanović

Kongres zahteva istragu eksplozije Maskove rakete

Grupa američkih kongresmena predvođena republikancem Majklom Hofmanom sastavila je dokument sa zahtevom da se razjasni situacija oko eksplozija raketa-nosača "Falkon-9" kompanije SpaceX Ilona Maska.

Pismo je upućeno na tri adrese - NASA-i, Upravi građanske avijacije (FAA) i Vojno-vazduhoplovnim snagama. U njemu kongresmeni podsećaju da su se nedavna i eksplozija koja se desila u junu 2015. desile na privatnoj raketi "Falkon-9" koja je dobila dozvolu za misije od velikog značaja za nacionalnu bezbednost. Autori dovode pod sumnju odluke NASA-e i FFA-e kompaniji SpaceX povere istragu obe eksplozije.


Pod lupom Kongresa - raketa-nosač "Falkon-9"

"Mi smo čvrsto ubeđeni da ova ispitivanja treba da budu obavljena od strane NASA-e i Vazduhoplovnih snaga, bez ikakvih pretenzija, dok njihovi rezultati moraju da budu takvi da buduća lansiranja za potrebe NASA-e i Vazduhoplovnih snaga budu uspešna", kaže se u pismu. Pored toga, Kongresmene interesuje kako protiče takozvano "sertifikovanje" rakete "Falkon-9" u Vazduhoplovnim snagama, proces detaljnih ispitivanja svih detalja vezanih za bezbednost lansiranja ove rakete radi konačnog dobijanja dozvole da se "Falkon-9" može koristiti za lansiranje vojnih satelita. Oni pitaju da li su i u kojoj meri stručnjaci Vazduhoplovnih snaga uključeni u ispitivanju uzroka dve eksplozije rakete "Falkon-9" u razmaku od samo 14 meseci. Konačno, Kongresmene interesuje kakva je pozicija NASA-e o mogućem otkazu korišćenja rakete "Falkon-9" za lansiranje teretnih brodova "Dragon" prema MKS i budućih letova američkih astronauta.

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/MM81BCZHfC

A P O D...

Milutin Milanković “Putnik kroz vasionu i vekove“

U utorak, 4.10. 2016. u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu održana je promocija knjige Milutin Milanković – Putnik kroz vasionu i vekove i kratkometražnog filma Od betona armiranog do Kanona osunčavanja.



Ovo je prva promocija ove knjige i filma u Srbiji. Gosti promocije su bili: autor, mr Slavko Maksimović predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ iz Beograda, i prof. dr Milan Dimitrijević koji je govorio o liku i delu velikog naučnika.



Knjigu je izdalo Uruženje „Milutin Milanković“ iz Beograda. I knjiga i film su urađeni na osnovu građe o velikom naučniku koju je Udruženje sakupilo u poslednje vreme. Prikaz Udruženja i Milutina Milankovića se može videti u intervjuu koji je Slavko Maksimović, u septembru ove godine dao učenicima OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina a koji se nalazi na ovom portalu.
https://svejefizika.wordpress.com/2016/09/08/razgovor-sa-slavkom-maksimovicem-predsednikom-udruzenja-milutin-milankovic/



Ovom promocijom je počelo obeležavanje Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu. Na planetarnom nivou ova akcija pod nazivom World Space Week

(WSW) se organizuje na predlog Generalne skupštine UN, svake godine počev od 1999. od 4. -10. oktobra. Sprovođenje WSW je pod vođstvom Komiteta UN za miroljubivo korištenje svemira (COPUOS) i Kencelarije UN za poslove svemira (OOSA). Partner Ujedinjenih nacija u organizaciji Svetske nedelje Svemira na globalnom nivou je World Space Week Association (WSWA) jedna od najstarijih svetskih obrazovnih organizacija o Svemiru.
WSW se održava u čast lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjika 1, koji je 4. oktobra 1957. lansiran iz SSSR-a. Ovaj događaj predstavlja početak čovekovog istraživanja svemira.

Svetsku nedelju Svemira u Zrenjaninu organizuje Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka).

Konkurs: Srbija fotografiše Mesec: budi deo slagalice!




U okviru međunarodnog projekta “Međunarodna noć posmatranja Meseca” (eng. International Observe the Moon Night – InOMN) astronomsko društvo “Milutin Milanković” iz Zrenjanina i astronomsko udruženje “Eureka” iz Kruševcauz podršku Centra za promociju nauke, Društva astronoma Srbije i Astronomskog magazina organizuju konkurs za najbolju fotografiju Meseca pod nazivom “Srbija fotografiše Mesec: budi deo slagalice!”.

Ovogodišnji InOMN organizuje se 8. oktobra u cilju promocije astronomije i upoznavanja građana sa zanimljivostima o Mesecu, našem najbližem nebeskom komšiji. Ovaj konkurs biće doprinos srpskih astronoma ovom međunarodnom projektu.

Konkurs je otvoren za fotografije snimljene u periodu od 6. do 20. oktobra i možete ih poslati do 22. oktobra na mail: eurekakutak@gmail.com. Fotografije Meseca možete praviti pomoću mobilnog telefona, običnog digitalnog fotoaparata, DSLR aparata ili CCD kamere. Sve pristigle fotografije biće objavljene u zajednički foto album na internetu, a najbolje fotografije Centar za promociju nauke odštampaće i napraviti postavku fotografija u narednom periodu koje će biti predstavljene u 12 naučnih klubova u Srbiji. Po jedan najbolji autor fotografija u sledeće tri kategorije biće nagrađeni sa pretplatom na časopis Elementi:
1 najbolja fotografija Meseca snimljena mobilnim telefonom
2 najbolja fotografija Meseca snimljena običnim fotoaparatom
3 najbolja fotografija Meseca snimljena DSLR ili CCD kamerom
Pozivamo sva zainteresovana astronomska društva.obrazovne ustanove i pojedince koji poseduju teleskope da se pridruže akciji i zajedno u periodu 06. – 20. oktobra organizujemo javna posmatranja Meseca kako bi što više ljudi moglo da fotografiše Mesec.

Postavljanje teleskopa na zgodno mesto

Fotografisanje Meseca ne zahteva potpuni mrak. Teleskop možete postaviti na bilo koje zgodno mesto bez obzira na okolno osvetljenje. Ukoliko nemate teleskop pozivamo vas da prisustvujete organizovanom posmatranju Meseca sa desetak lokacija širom Srbije.

Usmerite teleskop na zgodno mesto

slika 1Najjednostavniji način za snimanje jeste afokalnim putem. Ukoliko posedujete mobilni telefon sa kamerom ili digitalni aparat, fotoaparat (mobilni) prislonite na okular teleskopa i pokušajte iz ruke da napravite fotografiju onog dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu. Ukoliko vaš digitalni fotoaparat ima opciju Manual podesite ekspoziciju fotoaparata na odgovajajuću vrednost (1/80 ili 1/100s) i pokušajte da napravite fotografiju.

Ukoliko posedujete adapter koji će obezbediti da vaš fotoaparat bude povezan sa teleskopom Microstage adapter postavite adapter na ocular teleskopa kako je prikazano na fotografiji i možete napraviti fotografije Meseca.
Ukoliko posedujete DSLR aparat ili CCD kameru sa odgovarajućim adapterom, vaš teleskop će postati objektiv za fotoaparat i kada opremu namontirate napravite fotografije dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu.

Pošaljite nam slike

Ne brinite za kvalitet snimka. Bitno je samo da ne promašite Mesec. Fotografije dostavite na e-mail adresu: eurekakutak@gmail.com . Prilikom slanja fotografija obavezno poslati i podatke:Ime i prezime:

Mesto gde je fotografija napravljena:
Fotoaparat koji je korišćen i teleskop:
Ekspozicija sa kojom je napravljena fotografija (nije obavezno):

Fotografije trebaju biti minimalne rezolucije 1 megapiksel, a maksimalno do 5 megapiskela.

Možete ih obraditi u PhotoShopu pre slanja. Slati samo sopstvene fotografije koje su snimljene u periodu od 6. do 20. oktobra 2016. godine.

Primeri dobrih fotografija



Primeri loših fotografija

https://t.co/VbjQHqQSN2

A P O D...

ESO-ov teleskop otkriva zvezde u gomili prašine



Na ovoj novoj slici planetarne magline Messier 78, vidi se plavičasti sjaj mladih zvezda u njihovom okruženju, dok crvenkaste male zvezde proviruju iz svojih gnezda u kosmičkoj prašini. Naše oči ne bi mogle da vide većinu ovih zvezda zbog prašine, ali ESO-ov Vidljivi i infracrveni teleskop za astronomiju (engl. Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy - VISTA) vidi blisko infracrveno svetlo koje prolazi direktno kroz prašinu. Teleskop je kao veliki usisivač za prašinu koji dozvoljava astronomima da proučavaju samo jezgro zvezdanih staništa.

Messier 78, ili M78, je dobro proučen primer reflekcione planetarne magline. Nalazi se na udaljenosti od 1600 svetlosnih godina u sazvežđu Orion, gore levo od tri zvezde koje su u središtu ovog poznatog mesta na nebu. Na ovoj slici, Messier 78 je centralna, plava magličasta struktura u samom jezgru; druga regleksiona maglina na desno se naziva NGC 2071. Francuski astronom Pierre Méchain je zaslužan za otkriće Messier 78, 1780. godine. Međutim danas je ova maglina poznatija kao 78. unos u katalog Francuskog astronoma Charles Messier-a, koji je dodat u decembru 1780.

Kada se posmatra u vidljivoj svetlosti, instrumentima poput ESO Wide Field Imager-a na La Sija opservatoriji, Messier 78 deluje kao sijajuće plavetnilo koje se širi unutar tamnih traka (pogledati eso1105). Kosmička prašina reflektuje i rasipa svetlost koja dolazi sa mladih, plavih zvezda u srcu Messier 78 objekta, zbog čega se on i naziva refleksionom maglinom.

Tamne trake su debeli oblaci prašine koji zaklanjaju vidljivu svetlost koja se stvara iza njih. Ovi gusti, hladni regioni su lokacije u kojima se formiraju nove zvezde. Kada se Messier 78 i komšiluk posmatraju u submilimetarskoj svetlosti, između radio talasa i infracrvene svetlosti, sa naprimer Atacama Pathfinder Experiment (APEX) teleskopom, otkrivaju nam sjaj zrnaca prašine sa mesta koje su tek nešto malo toplija od njihove ekstremno hladne okoline (videti eso1219). U jednom momentu će se u ovim džepićima formirati nove zvezde kada gravitacija počne da ih sažima i zagreva.

Između vidljive i submilimetarske svetlosti nalazi se bliski infracrveni deo spektra, za koji je zadužen Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA) i daje astronomima izuzetno važne informacije. Iza prašnjavih refleksija i kroz tanje delove materijala koji ih zaklanja, sjajni svetlosni izvori unutar Messier 78 objekta su vidljivi za VISTA-ine oči. U središtu slike, dve plave superdžinovske zvezde HD 38563A i HD 38563B sijaju veoma upadljivo. Na desnoj strani slike vidi se superdžinovska zvezda koja obasjava NGC 2071, pod imenom HD 290861.

Pored velikih, plavih, toplih zvezda VISTA može da vidi i zvezde koje se tek stvaraju u klicama kosmičke prašine u ovom regionu, njihove crvenkaste i žute nijanse se vide jasno na ovoj slici. Ove raznobojne zvezde u nastanku mogu se naći u pojasima prašine oko NGC 2071 i duž repa prašine koji se prostire na levoj strani slike. Neke od ovih su i T Tauri zvezde. Iako su relativno sjajne, one još uvek nisu dovoljno zagrejane da bi u njihovim jezgrima došlo do reakcija nuklearne fuzije. Za nekoliko desetina miliona godina doćiće do svog vrhunca i pridružiti se svojim zvezdanim rođacima u obasjavanju Messier 78 regiona.

Tekst je prevela Jovana Petrović, PMF Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.


VISTA-in pogled na Messier 78 objekat

Ovaj bogat, detaljan pogled na region u kojem se formiraju zvezde - Messier 78, u sazveždju Oriona, dobijen je sa VISTA infracrvenog teleskopa na ESO Paranal opservatoriji u Čileu. Pored plavih regiona reflektovane svetlosti sa toplih, mladih zvezda, na slici se vide i trake tamne prašine i crveni mlazevi koji se prostoru od zvezda koje se tek formiraju.

Autorska prava: ESO


Messier 78: refleksiona maglina u Orionu

Ova mapa prikazuje lokaciju Messier 78 objekta u poznatom sazvežđu Oriona. Na mapi se vidi veliki broj zvezda vidljivih golim okom kada su dobri uslovi, sam objekat je označen crvenim kružićem. Ova refleksiona maglina je veoma sjajna i može se videti pomoću amaterskih teleskopa.

Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope


Poređenje delova Messier 78 objekta u vidljivoj i infracrvenoj svetlosti

Ovi poredbeni isečci pokazuju koliko se razlikuju delovi bogatog, zvezdorodnog regiona u Orionu na različitim talasnim dužinama. Na infracrvenim slikama sa VISTA teleskopa (donji red) prašina je mnogo transparentnija nego u vidljivoj svetlosti na slikama sa MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa (gornji red).

Autorska prava: ESO/Igor Chekalin

Albumi sa Astronomske stanice Vidojevica

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/10711-albumi-sa-astronomske-stanice-vidojevica

-------

https://ideja.serbianforum.info/viewtopic.forum?t=6521