Vesti iz sveta astronomije...

 Pronađite Dumbbell

Pronađite Dumbbell. Pronađite i uživajte u pogledu. Naravno, nema šanse da amaterskim teleskopom vidite detalje i boje koje se vide na fotografijama napravljenim moćnim teleskopima i foto opremom koja košta kao trosoban stan, ali i ta mrljica koju vidite čarobna je. Zašto? Pa zato što znate šta to gledate, znate da je to lepa planetarna maglina (koja se samo tako zove, a nije nikakva maglina i nema veze s planetama). Ona je prvi opaženi objekat tog tipa a otkrio ju je još Šarl Mesije 1764. godine i smestio ju je u svoj katalog pod brojem 27. Njen broj u NGC katalogu je 6853.

Astrofotografi je obožavaju.

Sad je jako dobro vreme za Dumbel, sad pa sve do kraja godine. Ako ne znate gde se nalazi Dambel, ovako: krenite od Vege, najsjajnije zvezde u Liri. Krenite dalje preko Albirea - spada u najlepše dvostruke zvezde dostupne i malim teleskopima - a koja je inače glava Labuda (o Labudu ovde), pa produžite... uostalom, pogledajte kartu.



E Dumbel je u Lisici (Vulpecula), a daleko je 1360 svetlosnih godina. Dakle, ova njena svetlost koju vidimo krenula je prama nama u šestom veku onda kada se na ovu planetu, ili bar na njen evropski deo, spuštao mrak Srednjeg veka.

Vidi se komotno i dvogledom, mada, naravno, samo kao tufnica. Njena magnituda je 7,5.



Otkud joj to ime Dumbbell? Iz članka Najlepše iz svemira - http://astronomija.co.rs/mesije/720-najlepe-iz-svemira.html

Taj naziv može da se prevede na više načina, pa i kao „budaletina". Ja ipak više volim da ovu maglinu zovem „Nemo zvono" (dumb bell). Ipak, zašto je astronomi zovu Dumbbell? Eh, objašnjenje ima čitavu malu istoriju, ali uzmite da je bilo ovako. Astronomi vole da nebeskim objektima daju opisna imena, a Džonu Heršelu je ova maglina ličila na dumb-bell kako Englezi zovu onaj mali teg za vežbanje koji se sastoji od dve kugle povezane rukohvatom.

Diona

Diona je jedan od 62 poznatih Saturnovih satelita. Dionu je 1684.g. otkrio astronom Đovani Kasini. Orbita Dione je približno na istoj udaljenosti od Saturna kao i orbita Meseca od Zemlje. To je mali satelit prečnika 1123 km sa orbitom oko Saturna koja traje 2,7 zemaljskih dana. Površinu od vodenog leda karakterišu udarni krateri, ravnice i područja mrežastih svetlih linija.

Svetle linije u nekim oblastima, dužine i do nekoliko stotina kilometara koje presecaju ravnice i kratere su zidovi ledenih kanjona visokih nekoliko stotina metara, verovatno uzrokovanih tektonskim aktivnostima pri kojima je došlo do sleganja i pucanja kore. Ovi prelomi se mogu povezati sa gravitacijom Saturna i dejstvom plime i oseke tokom kretanja Dione po orbiti oko matične planete. Zidovi su svetliji od ostalih delova površine jer tamniji materijal i ledeni prah (sličan duvanskom dimu) iz Saturnovog E-prstena stalno bombarduje Dionu.


Slika je snimljena u vidljivoj svetlosti sa Kasini letilice 11. aprila 2015. sa udaljenosti od oko 110 000 km od Dione

Gustina Dion je 1,48 puta veća od tečne vode, što sugeriše da trećinu Dione čini gusto jezgro (verovatno silikatne stene) a ostatak je led. Na prosečnoj temperature od -186ºC ili 87K, led se ponaša kao kamen.
Jedna njena strana je uvek okrenuta prema Saturnu. U Lagranžovim tačkama Diona drži dva mala satelita: Helen ispred i Polideuces iza. Diona je u rezonanci sa dva obližnja meseca, Mimasom i Enceladom što uslovljava način njihovog kretanja po orbtama.

Diona snimljena sa Kasini letelice tokom bliskog preleta 16. juna 2015. sa udaljenosti od 77 000 km. U pozadini levo se vidi Saturnov prsten.
NASA – ina letelica Kasini je otkrila veoma tanku i retku atmosferu oko Dione, sličnu Zemljinoj egzosferi. Joni molekula kiseonika O2+ iznad površine Dione su veoma retki, ima ih po jedan na svakih 11 cm3 prostora ili oko 90 000 jona/m3.

„Koncentracija kiseonika u atmosferi Dione je slična u Zemljinoj atmosferi na nadmorskoj visini od 300km,“ rekao je Robert Tokar, član Kasinijevog naučnog tima. „To nije dovoljno za održanje života, ali sa sličnim pojavama na drugiim satelitima oko Saturna i Jupitera to su definitivni primeri procesa koji proizvode kiseonik na zaleđenim nebeskim telima koje bombarduju naelektrisane čestice i fotoni Sunca ili nekog drugog izvora svetlosti u blizini. Uzbuđuje mogućnost da u vodi ispod ledene površine, kao što je Jupiterov satelit Evropa, molekularni kiseonik može da reaguje sa ugljenikom i da formira gradivne blokove života. Buduće misije na Evropi bi pomogle otkrivanju habitabilnosti tog satelita.“

„Sada znamo da je i Diona, pored Saturnovog prstena i satelita Ree izvor molekula kiseonika“, rekao je Tokar. „To pokazuje da je molekularni kiseonik uobičajena pojava u Saturnovom sistemu i da može doći iz procesa koji ne uključuju život.“
Dionin kiseonik izgleda da potiče iz procesa u kome fotoni i solarne energetske čestice bombarduju vodeni led koji pokriva ovaj satelit. Naučnici su u potrazi i za drugim procesima koji bi takođe mogli da objasne pojavu kiseonika.


Diona snimljena sa Kasini letelice tokom bliskog preleta 16. juna 2015. sa udaljenosti od 77 000 km. U pozadini levo se vidi Saturnov prsten.

Stenovita tela sunčevog sistema, Zemlja, Venera, Mars i Saturnov satelit Titan imaju mnogo gušću atmosferu nego Diona. Egzosfera Zemlje je najviši sloj zemjine atmosfere. Iznad nje je slobodan svemir. Čine je gasoviti vodonik, helijum, azot i kiseonik čiji se molekuli nalaze na međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina metara. Njihova brzina je 11 km/s. Ovako velika brzina uslovljava i veoma visoku temperaturu u ovom sloju koja raste do +1500°C. Joni azota i kiseonika usled ovako velike brzine odlaze u međuplanetarni prostor. Broj stanovnika Sunčevog sistema koji imaju ovakav oblik atmosfere se povećava. Orbiter Mesindžer je nedavno detektovao egzosferu oko planete Merkur.

Naučnici Kasini programa su 2010. otkrili tanku egzosferu i oko Saturnovog meseca Ree koji je veoma sličan Dioni. Gustina kiseonika na površini Dione i Ree je oko 5 milijardi puta manja nego na Zemlji.
Naučnici su sumnjali da molekularni kiseonik postoji na Dioni jer je svemirski teleskop Habl otkrio ozon. U to nisu bili sigurni sve dok Kasini, spektrometrom nije detektovao jonizovani molekularni kiseonik, na svom preletu Dione 7. aprila 2010. i 12. decembra 2011.

Detaljnije na:

Jet Propulsion Laboratory-http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?release=2012-056

Cassini Solstice missionCassini Solstice mission-http://saturn.jpl.nasa.gov/photos/index.cfm?subCategory=26

http://t.co/on1pg5dksR

A P O D...

Najoštrije fotografije Ceresa



Ova i sledeće fotogrografije su do sada najoštriji i najdetealjniji snimci nekog područja na planeti puatuljku Ceresu. Desno vidimo šest kilometra visoku planinu konusnog oblika na južnoj polulopti planete patuljka. Njeni obodi su strmi i gotovo sasvim bez krhotina u podnožju izbrazdanih padina. Snimak je načinjen sa visine od 1470 kilometara.

Fotografija je tri puta oštrija od prethodnih snimaka te otkriva nove i do sada nepoznate detalje na Ceresu.


Vidimo planinskegrebene u centru kratera Urvara

Letelici Dawn, koja je načinila ove snimke, bilo je potrebno jedanaest dana da snimi i pošalje slike cele površine Ceresa. U tom periodu letelica je obletela Ceres četrnaest puta. U sledeća dva meseca Dawn će mapirati ceo Ceres i to dva puta.

Svaka slika sa ove orbite ima rezoluciju od 140 metara po pikselu 1 pokriva manje od jednog procenta Ceresa.

U isto vreme Dawn snima Ceres u vidljivoj i infracrvenoj svetlosti i tako prikuplja podatke koji će naučnicima dati bolje razumevanje mineral koji su pronađeni na površini Ceresa


Ovo su detalji kratera Gaue (nemačka boginja)

Inžinjeri i naučnici prikupljaju i podatke o Ceresovoj gravitaciji što će pomoći planerima misije u određivanju sledeće orbite. U oktobru Down će početi spiralno da se spušta do visine od 375 km od ovog tela.

Dawn je prva misija koja je posetila planet patuljka i prva koja orbitira dva cilja u solarnom sistemu. Ona je obilazila ateroid Vestu 14 meseci, 2011. i 2012. godine a do Ceresa je stigla 6. marta ove godine.

Pogled na NGC 4710



Objekat dubokog neba sa kataloškom oznakom NGC 4710 spiralna je galaksija smeštena u sazvežđu Berenikina kosa. Budući da je posmatramo gotovo postrance, lako možemo uočiti njen centralni oval. Centralni ovali spiralnih galaksija sadrže najveći deo supstancije samih galaksija, zbog čega je njihovo proučavanje veoma važno.

Na ovoj fotografji centralni oval je svetla izbočina u središtu galaksije. Sama galaksija je bledi disk koji se proteže kroz oval. Disk i jezgro okruženi su bledim, gotovo avetinjskim tragovima prašine. U samom centru galaksije može se uočiti slabašna formacija oblika slova „X“, za koju se pretpostavlja da je nastala kretanjem zvezda normalno na ravan galaksije. Ovaj bledi oblačak prašine često se uočava kod spiralnih galaksija sa malim centralnim ovalima i razmaknutim kracima, ali nije toliko čest kod galaksija sa izraženijim ovalima i zbijenijim kracima.

Pretpostavlja se da centralni ovali nastaju na dva načina. Prvi način je veoma brz, i odnosi se na formiranje ovala u ranom univerzumu, pre formiranja spiralnog diska sa krakovima. Ovali mogu da nastanu i veoma dugim i sporim procesom akumulacije materijala iz samog diska. U slučaju NGC 4710, na osnovu malog broja uočenih globularnih jata, pretpostavlja se da je preovladao ovaj drugi, spori proces.

NGC 4710 članica je ogromnog galaktičkog jata u sazvežđu Devica, kome pripada i Lokalna grupa galaksija, zajedno sa našim Mlečnim putem. Udaljena je od Zemlje oko 60 miliona svetlosnih godina, a nalazi se na koordinatama (J2000) R. A. 12h 49m 38.9s, Dec +15° 9’ 56’’. Mada nije jedan od najsvetlijih članova jata, pri povoljnim atmosferskim uslovima može se uočiti i malo boljim amaterskim teleskopima.

http://t.co/93AasbQ3WO

A P O D...

Ekspedicija na Halejevu kometu

Ako bi mene neko pitao koja mi se međuplanetna misija najviše sviđa, nisam siguran šta bih odgovorio. Ali kada bi pitanje bilo koja misija je na mene ostaviola najjači utisak i za koju sam siguran da je danas niko na Zemlji ne bi mogao da ponovi ... to bi sigurno bila ekspedicija „VEGA“.



Danas smo svedoci uspeha tri velike međuplanetne misije: “Dawn”, koja istražuje tajanstvene asteroide Ceres i Vestu, “New Horizons”, koji je uspešno protutnjao kroz Plutonov sistem, i “Rosetta”, koja putuje zaledno sa kometom i istraživaće je makar još godinu dana. Dve sonde su Nasine a jedna je evropska, i ceo svet se s pravom divi novim slikana i naučnim informacijama o vrlim novim svetovima. Sa divljenjem čitamo da samo jedna sofistikovana kamera košta više od $100 miliona a da je na njoj radilo više naučnih instituta iz više zemalja, angažujući brojne profesore i doktore nauka poznate šitom sveta[1]. Mnogi od nas se osećaju ponosnim što su pripadnici baš ove generacije, privilegovane da posmatraju fotografije svetova za koje se do samo koju deceniju činilo da pripadaju sferi interesovanja ćaknutih futurologa ili makar pisaca SF-a. Siroma’ Tombaugh nije mogao ni da sanja da će njegov pepeo jednog dana odleteti ka nebeskom telu koje je on na jedvite jade otkrio, a da ne pričam o Haleju i “njegovoj” kometi (kažem “njegovoj” jer je on i nije otkrio već samo izračunao putanju). Da li je bio u stanju i u najluđim maštarijama da pretpostavi da će ni dvesta godina posle njega njegova kometa biti meta kosmičke armade, skupine od 6 sondi, koje će zajedničkim naporima pokušavati da saznaju nešto više o ovim nedokučivim međuplanetnim putnicima.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/istorija/2015/halejeva/EKSPEDICIJA.pdf

Danas nam uspeh misije “Rosetta”, sonde koja kruži iznad komete Čurjumova-Gerasimenko, izgleda kao ispunjenje davnašnjeg sna naučnika. Gde ćeš više! Kružimo oko komete koja obleće oko Sunca, pratimo postepeno povećanje aktivnosti jezgra, pa čak šaljemo i mali lender na njenu površinu. To bez ogromnih para i velikih višegodišnjih napora celokupne naučne zajednice prosto ne bi bilo moguće. Pa danas princip rada čak ni jednog najprostijeg instrumenta na “Rosetti” nije u stanju da ukapira neki prosečan čovek sa fakultetom. Ja sam probao – nema šanse. Stvari su jednostavno otišle predaleko. Svaka šuša od satelita danas, makar nosila 2 instrumenta, jedan mora da bude spektrometar. O radu spektrometara danas postoje tomovi i tomovi literature, ali šta tu piše veoma je teško odgonetnuti. Nastranu što i spektrometara postoji bezbroj tipova, i što svaki krije neku svoju specifičnu tajnu. Još ako tome dodaš da su to relativno mali uređaji, teški po par kila a neretko i manje, jasno ti je da je nauka otišla u bestraga daleko.

A šta reći o kamerama? Danas kamere bez problema slikaju Pluton pri brzini od 50.000 km/h, iako on prima 1.000 puta manje svetlosti nego Zemlja! I što je najgore, slike su fantastične, sa nepojmljivom rezolucijom. Esini naučnici kažu da je Čuri začuđujuće taman ali opet, slike su jasne, oštre, detaljne. Pisao sam u poslednje vreme nekoliko tekstova o problemima s kojima su se navigatori misije suočavali jureći ka Plutonu. Niko nije tačno znao gde će se zapravo nalaziti u vreme kad sonda stigne do njega, jer su detalji njegove putanje bili nepoznati. Džaba superbrzi računari, džaba pamet, kad fale parametri. Onda se neko setio da pregleda stare staklene ploče od pre pedeset godina i uporedi relativne položaje planeta i tako interpolacijom determiniše Plutonovu putanju. Ja sam bio zaprepašćen njihovom domišljatošu – koji genijalci!

A onda sam slučajno, tražeći neke podatke o ljudskim misijama na komete, naleto na članak koji sam pisao još daleke 2009. godine. Bio sam stondiran. Pa još pre 30 godina ljudi su jurili komete! U susret Halejevoj kometi poletelo je 6 aparata: 2 sovjetska, 2 japanska, i po jedan evropski i američki. Neke sonde su prošišala na manje od 600 km od jezgra! Kako je to bilo moguće? Susresti se sa kometom u kosmosu je daleko teže nego što to iko može da zamisli. Kao prvo, komete po pravilu lete ogromnim brzinama, koje se, u skladu sa drugim Keplerovim zakonom, postepeno povećavaju kako se približavaju Suncu[2]. Kao drugo, ravni u kojima lete komete praktično nikad se ne poklapaju sa ravni u kojoj se okreće naša planeta i u kojoj najčešće lete naše međuplanetne sonde. Da bi zemaljska sonda pojurila kometu i stigla je, trebala bi joj ogromna raketa, ogromni motori, i ogromna količina goriva. Da bi ponela ogromnu količinu goriva raketa bi morala da bude još veća, da ima još jače motore. Shodno tome, bila bi još teža pa bi joj trebali još jači motori a oni trpoše još više goriva … i tako dalje, dokle god budžet dozvoljava (a to je uvek malo). Zato je trebalo pribeći lukavstvu, i sačekati Halejevu kometu na mestu gde njena orbita seče ravan ekliptike, ravan u kojoj su letele sonde. Problem je bio što je Halej u svoje vreme proračunao putanju komete onoliko precizno koliko je on umeo, sa greškom prolaska od nekoliko meseci[3], što je ionako bilo svetsko čudo za to vreme. Zato su svi raspoloživi zemaljski teleskopi pratili Halejevu kometu čitave tri godine pre lansiranja bilo koje sonde. Uz to, kometa je povremeno prolazila pored velikih planeta našeg sistema što je donekle remetilo njenu putanju, te niko nije mogao sa sigurnošću, a pogotovu ne precizno u dan (ili nedajbože, u sat!) da kaže kada će se ona pojaviti u željenom rejonu neba da bi je naše sonde slikale. A ipak jesu! 1985. sonde su proletele kroz komu komete, slikali je i izvršili bezbrojna merenja i analize. A sa kakvom opremom? Ne treba zaboraviti da su u to vreme kamere bile na takvom nivou da su špijunski sateliti koji su kružili oko Zemlje bacali dole kasete sa razvijenim filmovima. Ko je tada išta znao o materijalima, mazivima, zračenju, ili mikroprocesorima? Preovladavala je vojna tehnologija, doduše prilagođavana i usavršavana, ali ipak treba se setiti da je bilo potrebno napraviti neki superfini i osetljivi instrument, ali koji će izdržati užasna gravitaciona opterećenja, vibracije i temperaturu. Recimo, kada se “Vegina” sonda spuštala na Veneru, prilikom brutalnog atmo-kočenja, svi njeni delovi su bili teži skoro 400 puta od onog na Zemlji! A onda je trebalo da taj isti uređajčić radi na površini planete pod pritiskom od 90 atm i na temperaturi od +450° C i meri tamo neke delove angstrema ili milibara. Šta reći za te tehnologije? Šta reći za tehniku slanja podataka u vreme kada nije bilo digitalnih uređaja i kada primopredajne antene nisu bile – niti su mogle biti – tako osetljive kao danas?

Očigledno je da smo svedoci da se i u nauci i tehnici stvari polako zaboravljaju, a možda i namerno guraju pod tepih. Stvara se lažni utisak da su samo ljudi i dela koji danas postoje ono što vredi i što će ostati upamćeno zanavek, kao da ništa pre toga nije postojalo vredno pažnje. A nije tako. Možda se može reći: čak naprotiv! Teže je bilo, a samim tim i vrednije, sleteti tada na Mars ili Veneru, kada tehnologija nije bila ovoliko razvijena, nego danas. voleo bih da me budućnost demantuje, ali čik nek danas neko napravi armadu na bilo šta, makar na Mesec. Bojim se samo da smo sve bliže tome da se formiraju armade protiv nas samih, neprilagođenih novim svetskim trendovima.


[1] Ne treba smesti s uma da je čitava misija dve sovjetske sonde na Veneru, njihova dva balona, i potom poseta kometi koštala preko $250 miliona, a da su kometni istraživač „Rosetta“ i njen lender „Philae“ premašili 1,77 milijarde današnjih dolara! A opet, šta je to kad čitava misija košta manje od 3 mlazna lovca F-35?

[2] Halejeva kometa je u trenutku susreta sa sondama letela brzinom od preko 160.000 km/h!

[3] To mislim na njen prolet kroz perihel 1759. godine.

„Cassinijevo“ zbogom Dioni

http://astronomija.co.rs/misije/9745-cassinijevo-zbogom-dioni

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FwNRiL71YRo&h=GAQE0uy5Z&s=1

A P O D...

http://t.co/NnTAobpv9v

A P O D...

2014 MU69, novi cilj „New Horizonsa“

http://astronomija.co.rs/misije/9747-2014-mu69-novi-cilj-new-horizonsa

Lansiran transportni brod "Sajuz TMA-18M" sa rusko-dansko-kazahstanskom posadom

http://astronomija.co.rs/misije/iss/9749-lansiran-transportni-brod-sajuz-tma-18m-sa-rusko-dansko-kazahstanskom-posadom

http://t.co/xvysFkx8I8

A P O D...

Otvara se opservatorija u Vojvodini

Amaterska astronomija u Vojvodini i celoj Srbiji ovog meseca postaće bogatija za jednu opservatopriju. U subotu, 12. septembra u Mladenovu (selo 50 kilometara zapadno od Novog Sada) biće otvorena astronomska opservatorija Astronomskog društva „Kosmos“ iz Novog Sada. Predsednik ovog društva, Miloš Gagić, za otvaranje najvljuje interesantan program.


Postavljanje kupole na opservatoriju


Miloš Gagić

- Biće to po svemu sudeći izuzetna manifestacija na kojoj očekujemo više od sto gostiju - kaže Gagić. - Program je zanimljiv i sastoji se od predavanja i razgovora sa gostima, nakon čega na red dolazi javno astronomsko posmatranje nebeskih objekata. Astronomska društva iz Novog Sada i Bačke Palanke doneće desetak svojih teskopa koji će biti postavljeni na travnjak ispred opservatorije. Mesna zajednica "Mladeonovi" je obećala da će za ovo osmatranje biti isključena ulična rasveta, a saobraćaj u toj ulici biće zatvoren. Planiramo da tokom posmatranja dva naša saradnika putem razglasa komentarišu izgled neba, a imaćemo i poseban teleskop za astrofotgrafiju i svi koji budu to želeli moći će svojim fotoaparatom da naprave sebi svoju, možda i prvu, astrofotgrafiju - kaže Gagić i nastavlja - Zbog toga, pozivamo sve da ponesu svoje fotoparate, a i svoju astrononsku oipremu, dvogleda i slično i pridruže nam se na ovom osmatranju.

Organizatori ovog događaja su astronomska društva "Kosmos", "Novi Sad" i Lira svi iz Novog Sada i astronomsko društvo "Univerzum" iz Bačke Palanke".

Program:

- 18 h „Kratko putovanje kroz svemir“, prof. dr Dušan Mrđa i Aleksandar Zorkić

Tokom virtuelnog putovanja publika će posetiti sve delove sunčevog sistema, Sunce, planete i satelite, a nakon toga svi kreću u galaktički krak i dalje, mnogo dalje, do susednih galaksije i kraja svemira.

- 20 h Javno posmatranje, fotografisanje nebeskih objekata.

Tokom posmatranja predviđeno je da dva saradnika, Janko Mravik i Ratko Miljkovac komentarišu izgled neba te tako navode posmatrače na najintersantnije objekta. U dobrom položaju od planeta biće Saturn, a od objekata dubokog neba Dambel...

- Koktel.

http://t.co/UyU2vKWa5d

A P O D...

Tri vizuelizacije „New Horizonsovog“ fly-bya

Prvi čovek misije, A. Stern, obelodanio je da će tokom sledeće nedelje biti konačno objavljene nove neobrađene slike Plutona. U međuvremenu, trojica astro-amatera-entuziasta rešila su da iskoriste ono malo podataka koji su nam danas dostupni i prikažu nam na svoj način susret sonde sa Plutonom.

Prvi je Matthew Earl, koji je iskoristio programski jezik ‘Python’ i napravio animaciju od fotografija sondine optičke navigacione kamere, koristeći kao repere pozadinske zvezde. Ova animacija je zanimljiva iz (makar) dva razloga. Prvi jer nam omogućava da vidimo i shvatimo binarnost Pluton-Haron sistema: oba velika objekta se okreći jedan oko drugog u tački (baricentar) koja se nalazi negde između njih. Drugi razlog je jer nam pokazuje svrhu pravljenja ovih originalnih fotografija: radi preciznog lociranja Plutona i Harona u kosmosu u odnosu na referentni sistem sačinjen od nepokretnih pozadinskih zvezda. Treći razlog je što se može lepo na očitom primeru videti kako izgleda prelet pored nekog objekta u kosmosu. To nije kao što se u filmovima prikazuje lep i elegantan manevar, već jedan komplikovan, složen manevar, iza kojeg stoje dani i noći analiza i proračunavanja bezbrojnih verzija trajektorije. Sećam se da je jedan navigator misije NH pričao da su u prilaznoj fazi misije svakodnevno bile u opticaju hiljade putanja (a prilazni deo jetrajao preko pola godine).


Slike Plutona i Harona načinjenje “New Horizonsovom” kamerom LORRI za optičku navigaciju i poravnate naspram pozadinskih zvezda.

Sledeći koji je iskoristio “New Horizonsove” fly-by podatke je Björn Jόnsson, koji se dugo interesovao za efekte koje prave atmosfere gledajući na, i sa džinovskih planeta. Jónsson je bio inspirisan post-flyby slikama da simulira “New Horizonsov” pogled na Plutonovu atmosferu koristeći jedan atmosferski model. Površina Plutona je renderovana korišćenjem mozaične globalne mape kreirane od javno objavljenih fotografija.

https://vimeo.com/136223988

Animacija prikazuje NH fly-by 14. jul 2015. Vreme pokriva period od 09:35 do 1’3:35 (najbliža tačka je dostignuta oko 11:50). Uključena je i Plutonova atmosfera i realistično prikazana tokom 10 sekundi animacije i na kraju. Svetlost sa Plutonovog satelita Harona obasjava Plutonovu noćnu stranu ali ovde je to prenaglašeno. U stvarnosti to je jedva vidljivo, ako je uopšte i vidljivo.

Konačno, još malo kinematike ovog puta iz pera Gennadyja Ionova; ova animacija prati ono što je kamera LORRI snimala tokom preleta. Ali Ionov je dodao i malo umetničkih elemenata, naglašavajući ono što je LORRI mogla da vidi da je bila u pravom trenutku okrenuta u pravom smeru: da vidi kako Haron zalazi a potom izlazi iza Pluton tokom najbližeg prilaska. Nažalost, LORRI nije mogla da u tom trenutku slika te fotografije jer je tada NH imao mnogo važnija posla. U ovoj (i Bjornovoj) animaciji srećemo se sa još jednom izuzetnom stvari: umetničkim ali realističnim prikazom Haronove okultacije od strane nekih od najvećih majstora obrade slika sa kosmičkih letilica. Ionov je objavio i nekoliko drugih animacija sa dodatim efektima kamere, kao npr. zamrljanost slike usled pokreta.



Simulacija onog što je videla glavna kamera sonde, LORRI, tokom fly-bya pored Plutona i Harona. Animacija je koristila mape koje je Björn Jónssonnapravio na osnovu slika sa NH. Koga interesuje može naći još animacija na Ionovom Youtube kanalu.

http://t.co/Q5j2l142ZE

A P O D...

O opservatoriji AD "Kosmos"

Astronomska opservatorija Astronomskog društva «Kosmos» iz Novog Sada stacionirana je u Mladenovu, pedesetak kilometara zapadno od ovog Sada. Zgrada je visoka sedam metara i sastoji se od prizemne, kontrolne sobe sa računarima, bibliotekom i dokumentacijom. Na spratu je kupola sa teleskopom i pratećim instrumentima. Takvo arhitektonsko rešenje bilo je nužno kako bi se kupola izdigla iznad okolnih kuća.


Miloš Gagić

Ali, kaže, predsednik AD «Kosmos», Miloš Gagić, stub na koji je montirana montaža je izuzetno dobro postavljen i «usađen» u zemlju tako da je otporan na uobičajene vibracije.

Kupola ima prečnik od 3,4 metra, a otvor za teleskop je širok nešto manje od jednog metra što je dovoljno i za teleskope većih apertura.

- Plan je bio da se opservatorija pusti u rad još krajem proleća, ali rokovi su se stalno probijali zbog problema u podizanju opservatorije - kaže Gagić - Ovde, u okolini, niko nikad od arhitekata do zanatlija, nije pravio opservatoriju. Svima njima je ovo prvi put da se sreću sa ovakvom izgradnjom pa su za sve probleme morali sami da traže rešenja. Lakše bi bilo da je umesto kupole napravljen pokretni krov, krov postavljen na šine, ali za to rešenje bi bilo potrebno da se postavljaju i visoki nosači za šine što bi povećalo troškove izgradnje, a sem toga, čitava zgrada bi izgledala ružno.





Pogledajte ostale fotografije postavljanje kupole - https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157658138288655

- Naravno, kada pravite astronomsku kupolu, ona mora da ima pravilnu kružnu osnovu, bez ikakvog odstupanja od tog oblika jer inače neće moći da rotira. Kupola zatim, treba da je s jedne strane otporna na sve lokalne vremenske prilike, na visoke i na niske temperature, na vlagu, na UV zračenje, a, s druge strane, treba da je laka kako bi se lako i bez trzaja okretala. Zato je za kupolu iskorišćen materijal koji se inače koristi za pravljenje čamaca. To se, dodaje Gagić, pokazalo kao vrlo dobro rešenje.

Opservatorija će zvanično biti otvorena 12. septembra, i tada će i početi sa radom. Ali odmah se kreće u drugu fazu rada na opservatoriji u kojoj će ona biti potpuno robotizovana, tako da će se sa njom upravljati i daljinskim putem, preko Interneta, što će znatno povećati njenu efikasnost.

Što se neba tiče, priča dalje Gagić, ono je veoma dobro za ove naše vojvođanske prilike, Mlečni put se dobro vidi u vedrim noćima, a samim tim i daleki nebeski objekti.

- Imamo plan i za uličnu rasvetu koja, kako znate, nigde u našoj zemlji nije urađena adekvatno potrebama. Kada gledate mapu osvetljenosti vidite da cela Vojvodina, Beograd i južnije od njega, prosto blešti. Naša ideja je da u Mladenovo uvedemo ekološki ispravnu rasvetu i za to smo naišli na veliko razumevanje u Mesnoj zajednici Mladenovo. Ako to uspemo, Mladenovo će biti prvo mesto u Srbiji sa ekološkom rasvetom, koja će dobro osvetljavati ono što treba, ulice, a ne nebo i koja će biti jeftinija od sadašnje. Ali, to je zadatak za naredni period. Videćemo, kaže Gagić - http://astronomija.co.rs/opservatorije/9746-otvara-se-opservatorija-u-vojvodini

XVIII LETNJI ASTRONOMSKI SUSRETI

http://astronomija.co.rs/vesti/9754-xviii-letnji-astronomski-susreti

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FR5rAYCoYr7&h=3AQH6l7h-&s=1

A P O D...

Ravnodnevica na Saturnu

Kada sa Zemlje posmatramo ravnodnevicu na Saturnu, koja se dešava svakih 15 godina, pogled na prstenove je ograničen i siromašan.

Kosmički brod Kasini koji se 12. avgusta 2009. našao na 20º iznad prstenova u orbiti oko Saturna, sa širokougaonom kamerom i sa udaljenosti od oko 847 000km nije imao takvih problema.

Priliom Saturnove ravnodnevnice disk Sunca se nalazi u istoj ravni sa ekvatorom planete. Zbog toga su prstenovi manje osvetljeni i značajno potamne. Na Kasinijevoj slici deo prstenova sa leve strane je osvetljen reflektovanom svetlošću od Saturna. Ove scene su moguće samo u toku nekoliko meseci pre i posle Saturnove ravnodnevice. Tada se mogu zapaziti i senke nekih Saturnovih satelita koje padaju na prsten.



Na slici u punoj rezoluciji se vide sateliti Janus (levo), Epimetej (dole u sredini), Pandora (izvan prstena desnoj) i Atlas (unutar F prstena, desno).

Detaljnije na:

http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA11667

Kosmički brod "Sajuz TMA-18M" uspešno spojen sa MKS

http://astronomija.co.rs/misije/iss/9753-kosmicki-brod-sajuz-tma-18m-uspesno-spojen-sa-mks

http://t.co/UMWV3BBOd2

A P O D...

Zombi sonda nije uspela!

http://astronomija.co.rs/misije/9758-zombi-sonda-nije-uspela

Kinezi analiziraju mesto za sletanje na Mesecu

Ovog leta Kineska kosmička agencija je napravila korak napred u planu da 2017. lansira robotsku misiju za prikupljanje uzoraka. Prema pisanju kineskih novina, probna letilica ‘Chang’e 5-T1” je između 30. avgusta i 2. septembra sprovela kampanju snimanja bliže strane Meseca sa visine od samo 30 km.


Jedna od prispelih slika potencijalnog mesta sletanja sonde “Chang’e 5”

Zapadnjacima nije jasno o kom delu Meseca se radi, niti koja je razmera objavljenih slika. Planetni kartograf Phil Stooke pokušao je da se orijentiše na osnovu dužina senki na kreterima: “Terminator je prošao preko Mare Crisiuma samo nekoliko dana pošto su fotografije pravljene. Očekivao sam da će sletanje biti negde u Oceanus Procellarumu, ali onda bi Sunce trebalo da bude pravo iznad, ali senke na slikana sugerišu da se Sunce nalazi mnogo niže. Verovatno je lokacija negde na istoku, ali zapadno od Crisumna. Nije baš potpuno jasno”.

Kinezi su oduvek bili čudo: planirano je da budući lender i rover “Chang’e 4” – rezervna misija prethodne misije “Chang'e 3”[1] – do 2020. godine slete na Mesečevu dalju stranu. Ko je zaboravio, ovako otprilike izgleda kineski program “Chang’e”:

“Chang'e 1” (lansiran 2007.) predstavljao je lunarni orbiter. Posle opsežnog mapiranja površine, pao je na Mesec 2009. posle godinu dana i 4 meseca rada.
“Chang'e 2” (lansiran 2010.) bio je inženjerijska rezerva “Chang’eu 1”. Okretao se oko Meseca, a potom se 2011. premestio u Lagranžovu tačku L2, da bi odatle krenuo i 2012. godine proleteo pored asteroida 4179 Toutatis. Koliko znam, još uvek je aktivan i nalazi se nagde na solarnoj orbiti, ali prema ovom dokumentu “Chang’e 2” više nije u kontaktu sa Zemljom, verovatno zbog velike udaljenosti; očekuje se da će ponovo doći u blizinu Zemlje 2020.
“Chang'e 3” (lansiran 2013.) lunarni je lender koji je poneo prvi kineski rover “Yutu” na Mesec. Bila je to prva sonda koja je meko sletela na Mesec još od sovjetske “Lune 24” 1976. Oba kineska aparata još uvek su aktivna na površini.
“Chang’e 5” probna letilica, poznata i kao “Chang'e 5-T1”( lansirana 2014.) predstavlja inženjerijsku probnu misiju koja je posedovala servisni modul sličan “Chang’eu 2” koji je nosio probni modul “Xiaofei” za prikupljanje uzoraka sa Meseca i koji je vraćen na Zemlju. Servisni modul je još uvek u lunarnoj orbiti, trenutno završivši slikanje lokacije za sletanje broda “Chang’e 5”.
“Chang'e 5” (biće lansiran 2017.) predstavljaće robotsku misiju za uzimanje i donošenje Mesečevih uzoraka, koja će sleteti na bližu stranu.
“Chang’e 4” (biće lansiran oko 2020.) predstavljaće inženjerijsku rezervu lendera “Chang'e 3”. Testiraće opremu za “Chang’e 5”. Verovatno će biti lansiran ka Mesečevoj daljoj strani, negde u Aitkenovom basenu
O “Chang'e 6” se danas samo šuška, ali je vrlo verovatno da će, kao i u svim prethodnim misijama, to biti duplikat robotske letilice za uzimanje uzoraka “Chang’e 5” izgrađen da bi kasnije bio lansiran.