Vesti iz sveta umetnosti

Poziv ULUS-a na Decembarski prodajni salon



Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) objavilo je poziv umetnicima za učešće na “Decembarskom prodajnom salonu” u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić” u beogradu, koji će biti održan 20. decembra 2017. do 10. januara 2018. godine.

Postavka će obuhvatiti čitav prostor Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”.

Pravo konkurisanja imaju članovi ULUS-a i ULUPUDS-a.

Umetnici mogu učestovati sa (do) tri rada, nema kotizacije, a radovi se predaju u UP “Cvijeta Zuzorić” 15. i 16. decembra od 10 do 16 časova.

(SEEcult.org)

Nova verzija opere Don Đovani u Narodnom pozorištu



Opera “Don Đovani” Volfganga Amadeusa Mocarta, u režiji Alberta Triole i pod vođstvom dirigenta Marka Boemija iz Italije, biće premijerno izvedena 22. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a nastala je u koprodukciji sa Madlenianumom, gde će druga premijera biti 28. novembra.

U naslovnoj ulozi je bariton Vladimir Andrić, a igraju i Snežana Savičić Sekulić (Dona Ana), Ivanka Raković Krstonošić (Dona Elvira), Marko Živković (Don Otavio), Dragoljub Bajić (Leporelo), Sofija Pižurica (Cerlina)…

U predstavi učestvuju Hor, Orkestar i Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, koje premijerom te opere u dva čina obeležava i svoj dan.

Radnja opere “Don Đovani”, koja se dešava u Španiji u XVII veku, puna je dvosmislenosti – ne samo tekstualnih, nego i muzičkih. Priča se odvija oko Don Đovanijevog odnosa sa tri žene - Dona Anom, Dona Elvirom i Cerlinom, koje osvaja uz pomoć sluge Leporela. Međutim, kada pokuša da napastvuje Dona Anu, verenicu Don Otavija, sve kreće po zlu i razvratnik u dvoboju ubija njenog oca, Komendatorea. U međuvremenu, u grad stiže misteriozna Dona Elvira, nekadašnja Don Đovanijeva žrtva, koja želi da mu se osveti. U potrazi za novim izazovima, zavodnik uvek pokušava da šarmira i lepu selјančicu Cerlinu koja treba da se uda za Mazeta. Ana, Otavio, Mazeto, Elvira i Cerlina, odluče da se udruže kako bi kaznili prestupnika, ali on svaki put, uz Leporelovu pomoć, uspeva da im pobegne. Svojim lukavstvima neko vreme uspevao je da izbegne osvetu svih onih kojima je naneo štetu, ali na kraju, ipak, plaća za svoje grehe.

Bežeći, dolazi do groblјa gde Komendatoreova statua oživlјava. Umesto da se uplaši, Don Đovani, odluči da sablasnog kipa pozove na večeru. Elvira, koja i dalјe voli Don Đovanija, moli ga da se promeni. Kada on to odbije, u posetu stiže Statua koja traži od njega da se pokaje. Međutim, Don Đovanija ništa ne može da natera da promeni svoju prirodu i zato se pred njim otvara pakao u koji ga odvlače demoni.

To je šesta verzija Mocartove opere “Don Đovani” u Narodnom pozorištu u Beogradu, počev od januara 1938. godine, kada je izvedena kao “Don Žuan” prema libretu Lorenca da Pontea, u prevodu Stanislava Biničkog, u režiji Tita Strocika i pod vođstvom dirigenta Predraga Miloševića. Naslovnu ulogu tada je igrao Rudolf Ertl, a predstava je izvedena svega šest puta.

Obnovljena je u novembru 1939. godine kao “Don Huan”, pod vođstvom dirigenta Mirka Poliča, koji je bio i reditelј, a u naslovnoj ulozi te verzije, koja je igrana četiri puta, pojavio se Nikola Cvejić.

“Don Žuan” je u oktobru 1953. godine dobio novu verziju, pod dirigentskim vođstvom Hansa Svarovskog, sa Stanojem Jankovićem u naslovnoj ulozi. I ta verzija nije dugo živela – izvedena je šest puta.

Četvrti “Don Žuan” izveden je premijerno krajem 1982. godine, dirigent je bio Anton Kolar, reditelј Mladen Sablјić, Don Žuan Nikola Mitić, a predstava je izvedena osam puta.

Potom je opera “Don Đovani” doživela novu premijeru u oktobru 2006. godine, a reditelј, scenograf i kostimograf bio je Ljev Pulјeze, dok je dirigent bio Marko Berdondini. U toj verziji naslovnu ulogu igrao je Paolo Koni, a igrana je šest puta.

(SEEcult.org)

Ivanov najbolji na 22. JPF




Najboljom predstavom 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda” u Užicu proglašena je drama “Ivanov” Narodnog pozorišta u Beogradu, dok je Ardaliona za režiju dobio Arpad Šiling za predstavu “Dokle pogled seže” Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, koja je osvojila još nekoliko nagrada, kao i “Priče iz bečke šume” Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba.
Stručni žiri 22. JPF-a, kojim je predsedavao reditelj Dejan Mijač, dodelio je većinom glasova nagradu Ardalion za najbolju predstavu “Ivanovu” A. P. Čehova, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.
“Ivanov” je osvojio i nagradu za najbolju mušku ulogu, dodeljenu Predragu Ejdusu, te nagradu za najbolju žensku ulogu, koju je Hana Selimović ravnopravno dobila sa Natašom Janjić, nagrađenom za ulogu u predstavi “Priče iz bečke šume”.
Ardalion za najbolju režiju dodeljen je Šilingu jednoglasno, a predstava “Dokle pogled seže” odnela je i nagradu za epizodnu ulogu, koja je dodeljena Srđanu Grahovcu, te nagradu za najbolje mladog glumca i nagradu Politike “Avdo Mujčinović”, koje je dobila Jelena Simić.
Predstava “Priče iz bečke šume” Dramskog kazališta Gavela, u režiji Igora Vuka Torbice, osvojila je i nagrade Ardalion za najbolju scenografiju (Branko Hojnik) i scenografiju (Marita Ćopo).
Specijalna nagrada Ardalion dodeljena je Bosanskom narodnom pozorištu Zenica za predstavu Selvedina Avdića “Moja fabrika”, u režiji Selme Spahić. Nagrada je dodeljena za “posvećenost problemima sopstvene zajednice”.
Osim reditelja Dejana Mijača, kome je tokom poslednje festivalske predstave pozlilo, pa završne večeri nije učestvovao u donošenju odluka o nagradama, žiri su činili i arhitekta - scenograf Radivoje Dinulović, dramaturškinja Željka Turčinović, glumac Zoran Ljutkov i pozorišna kritičarka Nataša Nelević.

(SEEcult.org)

Podgorica za tri godine 18 miliona evra u kulturu



Podgoričke vlasti uložile su u protekle tri godine više od 18 miliona evra u programske sadržaje i infrastrukturu u oblasti kulture, izjavio je gradonačelnik Podgorice Slavoljub Stijepović prilikom otvaranja rekonstruisane sale “Dodest” KIC “Budo Tomović”.
“U mandatu aktuelne gradske uprave budžet za kulturu iz godine u godinu je povećavan i u prethodne tri godine izdvojeno je više od deset miliona evra kada su pitanju tekući, odnosno operativni izdaci, a za kapitalne projekte iz oblasti kulture koji su realizovani i oni čija je realizacija u toku biće investirano blizu osam miliona evra i to kroz izgradnju Gradskog pozorišta, rekonstrukciju KIC-a ‘Budo Tomović’, uključujući i salu Dodest, postavljanje letnje pozornice, izgradnju Gradske knjižare i spomenika vojvodi Mirku Petroviću, rekonstrukciju rodne kuće Rista Stijovića, restauraciju Sahat-kule i uređenje Trga Bećir-bega Osmanagića, istraživanje i restauraciju tvrđave Ribnica, arheološka istraživanja na Duklji…”, naveo je Stijepović, saopštile su 21. novembra gradske vlasti.
Ukupna ulaganja u rekonstrukciju KIC “Budo Tomović”, kako je dodao, prelaze 200.000 evra u poslednje dve godine.
Prema njegovim rečima, to govori o opredeljenosti gradske uprave da ta javna ustanova “i dalje bude vodeća u organizovanju kulturnih aktvnosti”.
“Uveren da sve ovo predstavlja još jedan u nizu doprinosa poboljšanju uslova za još snažniji razvoj kulture i stvaranje mogućnosti da sugrađani i posetioci Grada u izuzetnom prostoru uživaju u onome što su najveći dometi kulturnog i umetničkog stvaralaštva”, rekao je Stijepović, pominjući nove programe, poput Internacionalnog sajma knjiga, kao i povećanje finansijske podrške za dugogodišnje manifestacije - Podgoričko kulturno leto, DEUS i FIAT.
Stijepović je rekao i da je “Grad znatno intenzivirao i saradnju sa NVO, raznim udruženjima i kreativnim pojedincima, što je rezultiralo podrškom u realizaciji mnogih novih manifestacija koje već postaju tradicionalne”. kao primer je naveo rok festival City Groove, Podgorica Art Fest, Džada Fest, Made in NY džez festival, Dani gitare…
Direktorka KIC “Budo Tomović” Snežana Burzan izrazila je zahvalnost gradskim vlastima na “podršci instituciji i publici koja posećuje salu” Dodest, namenjenu književnim, filmskim, muzičkim, tribinskim i konferencijskim programima.
“Zgrada je podignuta sredinom 60-ih godina i nije puno puta ulagano u nju, zato je još veća zasluga aktuelne gradske upravi što ulaže kontinuirano u kulturu”, dodala je direktorka.

(SEEcult.org)

Srednjovekovno Kosovo arheološki skromno istraženo

http://seecult.org/vest/srednjovekovno-kosovo-arheoloski-skromno-istrazeno

VOĐENJE: Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji



Galerija SANU u Beogradu predstavlja od 27. septembra do 26. novembra izložbu “Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja obuhvata kulturna dobra iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Arhiva SANU, kao i iz manastirskih riznica. Najstariji eksponat na izložbi je Fragment suda sa glagoljskim natpisom iz Srbije ili Bugarske iz IX ili X veka.

Multimedijalnu izložbu autora, dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, čine dve višestruko problemski povezane osnovne tematske celine. Prva celina ima za cilј da uz pomoć odabranih eksponata predstavi osoben kulturni identitet srpskog umetničkog i duhovnog nasleđa koji je nastajao i razvijao se u rasponu od 12. do 20. veka. Druga celina usmerena je na podizanje svesti o jasnoj identitetskoj određenosti i ugroženosti tog kulturnog nasleđa.

Kroz izložbu vodi dr Anđela Gavrilović, naučna saradnica sa Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Autori izložbe održali su u pratećem programu predavanja o istoriji stvaranja umetničke baštine Srba na Kosovu u vreme prvih Nemanjića - od početka Nemanjine vlasti od smrti kralјa Milutina (Miodrag Marković), odnosno u doba zrelog srednjeg veka – od 1322. do 1455. godine (Dragan Vojvodić).





Među predavačima u pratećem programu bio je i dr Dejan Radičević, koji je govorio o skromnim rezultatima arheoloških istraživanja srednjovekovnog Kosova, nasuprot intenzivnom životu koji se odvijao na tom području i mnogobrojnim spomenicima koji o tome svedoče, među kojima su i oni koji su upisani na Listu svetske baštine Uneska.

Povodom izložbe priređene su i tri prateće publikacije – katalog izložbe i zbornik radova, oba na srpskom i na engleskom jeziku, te publikacija Crkva Svetog Đorđa u Rečanima kod Suve Reke. Crteži fresaka i arhitekture (naučna građa o hramu iz 14. veka, srušenom do temelјa 1999).

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2017.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

15. Beogradski festival igre - Prestonica

http://seecult.org/vest/15-beogradski-festival-igre-prestonica

Andriću u čast, BG

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Narodno pozorište, Beograd
Datum:
Friday, November 24, 2017 - 19:30
Link:
http://www.narodnopozoriste.rs
ANDRIĆU U ČAST - reviji predstava povodom 125. godišnjice od rođenja istaknutog srpskog pisca i nobelovca IVE ANDRIĆA

ANIKA I NJENA VREMENA - predstava

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

autorka, rediteljka: Ana Đorđević

koprodukcija: Srpsko narodno pozorište i Beo art

Nabuko, BG

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Narodno pozorište, Beograd
Datum:
Saturday, December 2, 2017 - 19:30
Link:
http://www.iicbelgrado.esteri.it
Đuzepe Verdi: NABUKO - opera

dirigent: Jakopo Sipari

http://www.jacoposiparidipescasseroli.it/biografia

Izazovi nezavisnih prostora kulture



Predstavnici nezavisnih kulturnih i društvenih centara u regionu, od kojih neki postoje i više od 20 godina, suočavaju se sa sličnim izazovima u pogledu upravljanja prostorima i obezbeđivanja njihove održivosti, zbog čega su prinuđeni da stalno preispituju svoje delovanje i pronalaze nove modele (samo)organizovanja, a povezuje ih i to što, za razliku od zapadnoevropskih kolega, najčešće nemaju sagovornike među lokalnim vlastima sa kojima bi mogli da stupe u dijalog o rešavanju problema, uključujući i regulisanje pravnog statusa.

Upravo ta ključna razlika u odnosu na zapadnoevropske zemlje, u kojima je skvotiranje nekorišćenih, najčešće industrijskih javnih prostora započeto još 70-ih godina, a u međuvremenu je legalizovano i zdušno finansijski podržavano iz evropskih fondova, poslužila je kao povod za inicijativu za novo umrežavanje nezavisnih kulturnih centara na Balkanu radi jačanja kapaciteta, povećanja vidljivosti i zagovaranja promene kulturnih politika kako na lokalnom, tako i na evropskom nivou.

Primeri manje-više uspešnih borbi pojedinačnih samoorganizovanih centara kulture u regionu izneti su na konferenciji koju je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizovala tokom vikenda u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, kulturnom centru koji je dostupan svima na principu otvorenog kalendara i deljenja resursa, a iako je još pre deset godina namenjen organizacijama civilnog društva u kulturi, njegov status ostao je pravno neregulisan.

Magacin je nedavno postao 67. član TEH-a (Trans Europe Halles), najveće evropske mreže nezavisnih kulturnih centara, na čijoj je konferenciji u Puli u maju ove godine i ponikla ideja o stvaranju podmreže samoorganizovanih kulturnih i društvenih centara u regionu Balkana, suočenih sa manje-više sličnim problemima i nemogućnošću njihovog rešavanja zbog odsustva sagovornika na strani lokalnih vlasti.

Prvi mrežni sastanak planiran je za proleće 2018. godine u Beogradu ili Zagrebu, a kako je rekla Irena Boljunčić Granin iz Rojca u Puli, koja je u Magacinu predstavila TEH, uspeh te inicijative zavisi od njenih samih aktera i spremnosti za udruživanje i zajedničke aktivnosti.



Učešće Rojca i drugih nezavisnih kulturnih centara u regionu u mreži TEH bilo je važno, između ostalog, i zbog međunarodnog pozicioniranja i povezivanja sa Evropom – što ovdašnji “političari vole”, posebno tokom procesa evropskih integracija. Sama mreža imala je uspone i padove, a poslednja kriza bila je pre dve godine, kada se TEH počela baviti pitanjima koja nisu bila najrelevantnija za članove iz Jugoistočne Evrope, pa je došlo do nesuglasica u pogledu političkog angažovanja i reagovanja mreže na aktuelne događaje u društvu.

“Mi živimo u jednom svetu, oni u drugom… Oni imaju stabilna sredstva finansiranja i uplašili su se mogućnosti da u vremenu krize izgube velike novce vezane za fondove Evropske komisije…”, rekla je Irena Boljunčić Granin. U tom smislu, kako je navela, neophodno je bolje pozicioniranje u odnosu na pitanja koja pokreću zapadni nezavisni kulturni centri, koja po pravilu ulaze i u evropske strategije, dok specifičniji i drastičniji problemi nezavisnih kulturnih centara Jugoistočne Evrope, pa i nekih zemalja EU u Istočnoj Evropi – poput Češke i Poljske, ostaju van tih agendi.

Deo tih problema mogao se čuti na panel diskusijama u okviru konferencije u Magacinu, tokom kojih su razmenjena raznolika, a po mnogo čemu i slična iskustva različitih inicijativa, kolektiva i aktera u vezi sa modelima (samo)organizovanja, izazovima sa kojima se suočavaju i dometima uticaja na širu društvenu zajednicu kojoj su i posvećeni.

Uz predavanje arhitekte Ive Čukić iz kolektiva Ministarstvo prostora o ulozi privremenih urbanih praksi u aktiviranju prostornih resursa, te panel “Zašto nam nije uspelo?”, na kojem su različite probleme u vezi sa korišćenjem i pronalaženjem prostora za delovanje izneli predstavnici Roga iz Ljubljane, Kombinarta iz Šapca i Punkta iz Nikšića, program konferencije obuhvatio je i rad u tematskim grupama u cilju zajedničkog mapiranja relevantnih tema za funkcionisanje samoorganizovanih prostora kulture u regionu, kao i diskusiju “Od inicijative do institucije”, uz učešće predstavnika Rexa iz Beograda, Rojca iz Pule, CK13 iz Novog Sada i samog Magacina u Kraljevića Marka.



Dok se pojedini kolektivi, poput Kombinarta i Punkta suočavaju sa problemom pronalaženja prostora u kojem bi delovali, drugi se – poput Roga i Magacina, bore za očuvanje svojevremeno skvotirane bivše fabrike, odnosno nekadašnjeg Nolitovog skladišta namenjenog 2007. godine nezavisnoj kulturnoj sceni.

Autonomni centar Rog, uz podršku javnosti, uspeo 2016. godine da spreči rušenje nekadašnje fabrike i zatvaranje tog alternativnog kulturnog i društvenog centra, a u toku je sudski spor sa ljubljanskim gradskim vlastima koji je privremeno odložio mogućnost deložacije korisnika tog prostora na 12.000 kvadratnih metara, koji deluje već deset godina. Rog u formalnom smislu ne postoji kao pravno lice, a prostor koristi 15 kolektiva, uz umetnike u nekoliko pojedinačnih ateljea.

Prema rečima Mateja Kavčića, odbrana Roga bila je jedan od većih javno-političkih događaja u Ljubljani prošle godine, koji je izuzetno propraćen u medijima, pa je to po svemu sudeći i sprečilo gradske vlasti da očiste taj prostor, podignu mu cenu i potom realizuju neki od projekata koje vremenom, inače, menjaju, pa je među poslednjim idejama otvaranje umetničke škole.

Neuspeh borbe za Rog, kako je naveo Kavčić, bilo bi pretvaranje tog prostora u “nešto neprepoznatljivo”.

“To jeste prostor, ali je i socijalna fabrika. Propao bi ako ne bi bilo više mogućnosti da ljudi tu dođu, razgovaraju… Jer, to je prostor slobode. nema pravila – možeš da smisliš šta ćeš da radiš. To je životna zajednica, i to bi bilo šteta da nestane”, rekao je Kavčić.

KC Punkt u Nikšiću, koji je 2015. godine oživeo deo ogromnog prostora nekadašnjeg Doma vojske (22.000 kvadratnih metara), morao je da odustane od tog poduhvata zbog nepostojanja bezbednosnih uslova, a sudbina ogromne zgrade i dalje je neizvesna jer se, kako je rekla Miljana Peković, sa opštinskim vlastima “nikad ne zna na čemu ste”. Lokalne vlasti i same su odustale od svojevremenog otvaranja centra za razvoj tehnologije “Tehnopolis” u tom prostoru, a sada im je cilj da se osposobi 10% tog prostora za upotrebu, uz mogućnost eventualnog korišćenja još 20%, dok će preostalih 70% ostati nepristupačno za sada. “Cilj je da prikažu da i oni žele da taj prostor profunkcioniše. Možda će i nama dati da sredimo jedan deo, ali kada je reč o lokalnim vlastima, imamo veliku rezervu”, rekla je Miljana Peković, ukazujući na velike administrativne prepreke za bilo kakav suštinski pomak, ali i na probleme neaktivnosti samih aktera nezavisne kulturne scene, pa i izvesnu konkurenciju koja u tom smislu postoji, što opstinske vlasti pokušavaju da iskoriste po principu “zavadi pa vladaj”.

Ipak, održavanje koliko-toliko dobrih odnosa sa lokalnim vlastima potrebno je zbog pojedinaca koji su unutar sistema spremni da zaista pomognu, mada nisu na pozicijama da donose odluke, rekla je Miljana Peković.



Specifičnu političku situaciju u Šapcu, gde je na lokalnom nivou na vlasti opozicija vladajućoj koaliciji na republičkom nivou, pokušava da iskoristi Kombinart, koji je za sada uspeo da sačuva lokalni Dom JNA od rušenja, ali je i dalje u potrazi za prostorom za rad i za sada više deluje na otvorenom – kroz projekte uličnih galerija i druge aktivnosti.

“Uspeh je što smo zaštitili Dom JNA, ali je neuspeh u tome što nemamo kapacitet da uđemo i zadržimo ga. Nas četvoro-petoro to ne može, a čim pomenete ljudima da postoji mogućnost dolaska policije, pa i hapšenja, svi se sklanjaju…”, rekla je Milena Ognjanović iz Kombinarta.

Prostor postaje i novi problem Kulturnog centra Rex koji, posle procesa restitucije i vraćanja zgrade Jevrejskoj opštini, treba da se preseli do 1. marta 2018. godine na novu lokaciju za kojom još traga.

CK13 je po pitanju prostora miran, jer je u specifičnoj poziciji delovanja u kući koja je pre deset godina, sticajem okolnosti, kupljena na projektnoj bazi upravo za potrebe tog centra, odnosno za stvaranje platforme za različite organizacije koje se bave kulturom, neformalnom edukacijom, aktivizmom…

Osim istraživanja načina na koje je najbolje odgovoriti na spoljne uticaje, nezavisni kulturni centri, odnosno organizacije koje okupljaju, suočeni su i sa potrebom stalnog (samo)preispitivanja sopstvenog delovanja i unutrašnjih odnosa, kao i modela za uključivanje novih aktera, a iskustva u tom pogledu takođe su različita, mada imaju i sličnosti.

U Rojcu u Puli, koji je skvotiran pre dvadesetak godina, a čine ga različite organizacije koje imaju pojedinačne ugovore sa gradskim vlastima, isprobano je nekoliko modela unutrašnjeg organizovanja koje se ispostavilo neophodnim upravo iz potreba pronalaska načina na koji se suprostaviti “spoljnem neprijatelju”, odnosno obezbediti da gradske vlasti, kao vlasnik zgrade, da zaista u nju i ulažu i osigurati da novac koji se zarađuje u tom prostoru bude adekvatno iskorišćen. Tako je 2012. godine osnovan Savez udruga Rojca, u koji je ušlo dvadesetak od oko 110 organizacija koje koriste prostor. Nešto ranije je postignut i dogovor sa gradskim vlastima o osnivanju savetodavnog tela sastavljenog od po tri člana svake strane, koje odlučuje o novcu, odnosno pre svega o investicijama u zgradu. Model do koga se došlo razlikuje se po mnogo čemu od jedinstvenog primera javno-civilnog partnerstva oličenog u zagrebačkom Pogonu Jedinstvo, jer se ne odnosi na programsku delatnost, već samo na tehnička pitanja upravljanja zgradom i finansijama, rekla je Irena Boljunčić Granin.



Magacin, s druge strane, funkcioniše poslednje dve godine prema određenim pravilima ustanovljenim novim modelom funkcionisanja koji je definisala Asocijacija NKSS, nakon javne rasprave, a zasnovan je na principu otvorenog kalendara i dogovora o deljenju raspoloživih prostornih i tehničkih resursa i termina. S druge strane, Magacin je ostao u pat poziciji zbog neregulisanog statusa i odsustva spremnosti gradskih vlasti da u tom pogledu učine pomak. Tako i Dom omladine Beograda, gradska institucije koja je formalni administrator Magacina, i dalje plaća struju, jer odbija da legitimiše taj prostor kao centar nezavisne kulturne scene, iako ga programski ne koristi, niti ulaže u održavanje zgrade.

Osim propitivanja modela unutrašnjeg organizovanja i upravljanja nezavisnim prostorima kulture, organizacije uključene u te procese svesne su da je neophodno i stalno ispitivanje sopstvenog vrednosnog okvira od kojeg se krenulo i šire konteksta delovanja, koji se menja pod različitim političkim, ekonomskim i tehnološkim uticajima.

Prema rečima Nebojše Milikića, urednički tim Rexa, koji je odgovoran za oko 40% programa u tom kulturnom centru, dok su ostali programi gostujućih organizacija, pokušava od početka da ostane dosledan izvornim principima B92 iz 90-ih, u okviru kojeg je nastao, odnosno sloganu “Istinu na sunce!” U tom smislu se i bavi projektima koji se, između ostalog, odnose na socijalni položaj kulturnih radnika ili veze između klasne strukture i fašizacije današnjeg društva.

Svojevrsni nastavak razgovora o prostorima za potrebe društvene zajednice, nakon konferencije u Magacinu, biće 28. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju – na predavanju i promociji knjige “Kooperativni grad: Ekonomija zajednice i finasiranje prostora za potrebe građana” (Funding Cooperative city) dr Levente Poliaka, koje Ministarstvo prostora organizuje u okviru serijala "Ka drugačijem gradu".

Biće reči o prostorima za potrebe zajednice, kako se organizovati, koji su mehanizmi rada sa institucijama i kako napraviti ekonomski održive modele funkcionisanja tih prostora.

(SEEcult.org)

Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, December 8, 2017 - 18:00
Link:
https://www.nb.rs
Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1, Beograd

STEĆCI BOSNE, HERCEGOVINE, SRBIJE I CRNE GORE - izložba (8-31.12.2017.)

autor: Mirjana Vukasović, Muzej grada Perasta

Protestno otvaranje-zatvaranje Festivala Van okvira



Festival društveno angažovanog teatra “Van okvira” biće 6. decembra i otvoren i zatvoren u Kulturnom centru Rex u Beogradu, čime organizatori izražavaju protest zbog odnosa nadležnih institucija prema umetničkom nezavisnom (vaninstitucionalnom) radu.

Podrška Sekretarijata za kulturu Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Srbije tom jedinstvenom festivalu na ovim prostorima ove godine je u potpunosti izostala, iako je “Van okvira” i prethodnih godina bio platforma za umetničko delovanje različitih marginalizovanih društvenih grupa i okupljao organizacije koje se bave vaninstitucionalnom angažovanom umetnošću.

“Izgleda da je situacija u kojoj se našao Festival primer za, sada već masovno, izmeštanje organizacija koje se bave kulturom na marginu društvene važnosti i ekonomske snage”, navela je Grupa “Hajde da…” koja organizuje festival “Van okvira” od 2011. godine.

Organizatori festivala “Van okvira” podsećaju da budžet za kulturu ove godine čini oko 0,7 odsto ukupnog republičkog budžeta, te da je od tog inače malog iznosa, za organizacije civilnog sektora koje se bave kulturom izdvojeno svega 0,87 odsto.

Konstatujući da stanje i u nekim drugim delovima društva ne deluje ništa bolje, organizatori Festivala “Van okvira” pozivaju publiku da dođe 6. decembra u 20 sati u Rex i da zajedno, iste večeri, kao čin protesta, otvore i zatvore sedmo izdanje tog festivala.

Festival “Van okvira” (Off Frame) pokrenut je 2011. godine, kada je predstavio deset pozorišnih predstava pretežno nezavisne produkcije iz Srbije, Slovenije, Makedonije i Mađarske, koje su se bavile temama prava osoba sa invaliditetom, ratnih veterana i drugih marginalizovanih grupa.

Festival je održan 2016. godine prema nešto drugačijem konceptu nego prethodnih pet godina – funkcionisao je kao svojevrsna mala država, a publika je, kao građanstvo, mogla da odluči o velikom delu programa.

(SEEcult.org)

22. Međunarodni festival malih scena i monodrame, IS

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Saturday, December 9, 2017 - 19:00
Link:
http://www.kuckuc.rs.ba
Kulturni centar, Istočno Novo Sarajevo

22. MEĐUNARODNI FESTIVAL MALIH SCENA I MONODRAME (5-9.12.2017.)

Kritičke kontroverze o feminizmu Isidore Sekulić, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Monday, December 4, 2017 - 19:30
Link:
http://www.kolarac.rs
KRITIČKE KONTROVERZE O FEMINIZMU ISIDORE SEKULIĆ - predavanje povodom 140 godina od rođenja Isidore Sekulić

predavač: dr Bojana Stojanović Pantović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Saradnja muzeja i obrazovnih institucija, NS

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Monday, December 18, 2017 - 11:00
Link:
https://www.muzejvojvodine.org.rs
Muzej Vojvodine, Dunavska 35, Novi Sad

SARADNJA MUZEJA I OBRAZOVNIH INSTITUCIJA - stručni skup

Željka Jelavić (Etnografski muzej Zagreb): KAKO JE REGULISANA SARADNJA ŠKOLA I MUZEJA U REPUBLICI HRVATSKOJ

Štefan Krapše (Educa Izobraževanja, Nova Gorica): KAKO JE REGULISANA SARADNJA ŠKOLA I MUZEJA U REPUBLICI SLOVENIJI

Bojana Matić Ostojić (Fondacija Point, Novi Sad): ZAŠTO JE VAŽNA PLANSKA SARADNJA MUZEJA I ŠKOLA?

Milena Milošević Micić (Zavičajni muzej Knjaževac i Dragana Latinčić (Muzej grada Beograda): PROBLEMI I PREPREKE U DOSADAŠNJOJ SARADNJI

Slađana Velendečić (Muzej Vojvodine i Anđelka Radosavljević (Galerija slika Sava Šumanović Šid): PRIMERI POZITIVNE SARADNJE MUZEJA I ŠKOLA U REPUBLICI SRBIJI

Danica Kocevska (Trening centar Kocevski, Novi sad): PITANJE SARADNJE MUZEJA I ŠKOLA IZ UGLA UČITELJA

KAKO ZAGOVARATI I PODSTICATI SARADNJU MUZEJA I ŠKOLA - okrugli sto

moderatori: Goran Tomka i Višnja Kisić

organizacija: Muzejsko društvo Srbije, Sekcija muzejskih pedagoga, Fondacija Point i Fondacija Novi Sad 2021

Dopuna biografija znamenitih ličnosti SFRJ na Vikipediji



Vikimedija Srbije i Muzej Jugoslavije organizuju uređivački maraton u pisanju i dopunjavanju biografija znamenitih ličnosti iz perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) na Vikipediji na srpskom jeziku, simbolično na nekadašnji Dan republike, 29. novembar.

Članci na srpskoj jezičkoj verziji Vikipedije biće ilustrovani i fotografijama iz fundusa Muzeja Jugoslavije, gde se i održava maraton, a akciji se pridružuje i Istorijski arhiv Jagodine, koji će za viki projekte donirati političke plakate iz perioda SFRJ.

Urednici Vikipedije, volonteri Vikimedije Srbije i zaposleni u Muzeju Jugoslavije, zajedno će unaprediti članke na Vikipediji na srpskom jeziku o znamenitim ličnostima iz perioda SFRJ, budući da je ustanovlјeno da mnoge biografije nedostaju. S druge strane, Muzej Jugoslavije poseduje adekvatnu literaturu, koja je osnova za građu članaka, kao i fotografije za ilustracije, navedeno je u saopštenju.

Među predloženim temama su ambasadori SFRJ, generali Jugoslovenske narodne armije, društveno-politički radnici SFRJ, gradonačelnici Beograda, Zagreba, Novog Sada, Sarajeva i Skoplja, žene u Narodnooslobodilačkoj borbi…

Uređivački maraton je zvanični početak dugoročne saradnje Muzeja i Vikimedije, a biće nastavljen programom “Vikipedijanac stažista” koji će biti realizovan u toj ustanovi u narednih mesec dana. Urednik Vikipedije sa iskustvom radiće u Muzeju Jugoslavije na digitalizaciji materijala od enciklopedijske vrednosti, koji će se potom naći na Vikipediji i drugim viki projektima, ali će pružiti i obuku zaposlenima za samostalni rad u viki okruženju, kao i na unapređenju članaka na Vikipediji na srpskom jeziku.

Saradnja Muzeja Jugoslavije i Vikimedije Srbije deo je GLAM programa (Galleries, Libraries, Arćives, Museums) koji sprovodi srpski organak Zadužbine Vikimedija. U pitanju je dvosmerna saradnja sa institucijama kulture u unapređenju dostupnosti riznice kulturnog nasleđa Srbije na internetu, odnosno na Vikipediji.

Program GLAM dobio je podršku i Ministarstva kulture i informisanja Srbije, gde su održane inicijalne radionice i prezentacije za predstavnike muzeja, arhiva i biblioteka u Srbiji o mogućnostima doprinosa viki projektima, odnosno prisutnosti srpske kulture na internetu.

Kao rezultat te podrške, brojne ustanove kulture se pridružuju GLAM programu širenja slobodnog znanja i kulture, pa se tako trenutno intezivno uspostavlјa saradnja sa muzejima, arhivima i biliotekama širom Srbije.

Istorijski arhiv Jagodine će za početak saradnje donirati političke plakate, u Muzeju u Leskovcu se sprovodi program stažiranja, a u Muzeju Vojvodine će sredinom decembra biti održan dvodnevni seminar za predstavnike muzeja u Vojvodini.

(SEEcult.org)

Kulturna diplomatija, BG

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Tuesday, December 26, 2017 - 18:00
Link:
http://www.kolarac.rs
KULTURNA DIPLOMATIJA - ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA - okrugli sto

Beogradska debata o Evropi



Udruženje Krokodil organizuje od 1. do 5. decembra novo izdanje Beogradske debate o Evropi, koje obuhvata intenzivnu diskusiju o gorućim pitanjima savremene Evrope, a zatim i konferenciju “Zeitgeister”, posvećenu obeležavanju stogodišnjice diplomatskih odnosa Švedske i Srbije, na kojoj će biti razmotrene sličnosti i razlike dva društva u kontekstu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Intenzivan program prva dva dana Beogradske debate o Evropi, objedinjen nazivom “Mogućnost Evrope”, biće održan 1. i 2. decembra u Parobrodu uz moderiranje novinara Dejana Anastasijevića i Jovane Gligorijević. Kroz tri debatna kruga biće reči o “Srednjoj Evropi između utopijskih snova i distopijskih stvarnosti”, uz učešće direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević i direktora Gete instituta u Beogradu Franka Baumana, zatim o “Budućnosti stabilokratija” – o čemu će govoriti Stiv Krošou (Steve Crawshaw), nekadašnji novinar BBC-ija i britanskog dnevnika Independent, a danas direktor organizacije Amnesty International, iz Velike Britanije, te novinar Dragan Bursać iz BiH. Oni će učestvovati i na debati “Samoopredeljenje” 2. decembra, na kojoj su najavljeni i Migel Rodrigez Andreu (Rodriguez) iz Španije, Borža Bagunja (Borja Bagunya) iz Španije/Katalonije, Lana Bastašić (Španija/Katalonija/BiH) i Idro Seferi (Kosovo).

Diskusija “Srednja Evropa između utopijskih snova i distopijskih stvarnosti” posvećena je vezi specifično srednjoevropskog samopouzdanja, te društvenog i političkog konzervativizma koji je izazvao oštar politički zaokret nadesno u većini zemlja takozvane Mittel-Europe. Debata polazi od teze da je već duže vreme bolno evidentan sve veći raskorak srednjoevropske “civilizovane” samosvesti i prilično užasavajućih statistika koje se odnose na ksenofobiju, rasizam, religijsko i etničko nepoverenje, pa i otvorenu mržnju prema drugima i drugačijima, nemilim fenomenima koji su itekako prisutni u praktično svim zemljama Srednje Evrope - od Austrije do Ukrajine.

Druga debata, nazvana “Budućnost stabilokratija”, inspirisana je činjenicom da rubne zemlje na jugoistoku i istoku evropskog kontinenta odlikuje kombinacija slabih demokratskih sistema i jakih, autoritarnih lidera uglavnom desničarske političke provenijencije. Ta situacija navela je austrijskog politologa prof. Florijana Bibera (Florian Bieber), da sastavi neologizam: stabilokratije. Zašto nam se taj neobični termin danas čini toliko razumljivim? Ima li određene utehe u činjenici da je savremena Srbija u tom smislu, sa svojom gotovo bezgraničnom moći predsednika i njegove partije, gotovo deo opšteg pravila, a ne neobični ili čak morbidni izuzetak – što je bio položaj na koji se navikla tokom 90-ih godina 20. veka? Međutim, ko je zaista odgovoran za nastanak stabilokratija? Da li je tu reč samo o refleksiji tradicionalnih težnji rubnih evropskih društava i biračke većine u njima za “čvrstom rukom”? Ili pak neko odnekud kreira specifična stanja u tim malim, ne preterano zanimljivim ali potencijalno, ili čak poslovično trusnim društvima, stanja koja pogoduju potrebi za lakom kontrolom stabilnosti? Odgovore na ta pitanja daće Stiv Krošou i Dragan Bursać, novinar banjalučke Buke i kolumnista Al Jazeere, uz pomoć moderatora Dejana Anastasijevića.

“Samoopredeljenje”, tema trećeg debatnog kruga, koji će biti održan 2. decembra u Parobrodu, aktuelna je zahvaljujući špansko-katalonskoj krizi, pa će u prvom delu razgovora višeslojnost te trenutno najvrelije reči evropskog političkog jezika biti razmotrena uz učešće gostiju iz Španije i/ili Katalonije - Migela Rodrigeza Andreua, urednika časopisa Balkania i već desetak godina stanovnika Beograda, katalonskog pisca Borže Bagunje i bosansko-katalonske spisateljice Lane Bastašić. Udrugom delu razgovora isti problem biće razmotren i sa gostima iz Kosova, BiH i Velike Britanije.

Drugi deo programa Beogradske debate o Evropi, konferencija “Zeitgeister – prošlost, sadašnjost i budućnost”, biće održan 4. i 5. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a takođe obuhvata tri debate – “Prošlost ili Na razvalinama propalih carstava (1917-1989)” moderiraće Olga Manojlović Pintar i Bojana Maljević, uz učešće gostiju iz Švedske - Šime Niavarani (Shima), Gelerta Tamasa (Gellert), Vesne Maldaner i švedskog ambasadora u Beogradu Jana Lundina, te Dubravke Stojanović, Filipa Balunovića i Biljane Srbljanović iz Srbije.

Na temu “Sadašnjost ili Globalni kapitalizam i posledice (1989-2017)”, koju će moderirati Bojana Maljević, govoriće Vesna Maldaner, Biljana Srbljanović i Gelert Tamas, dok će na debati “Budućnost ili Sutrašnjica je naša stalna adresa (2017-2030)” učestvovati i Šima Niavarani, Filip Balunović, Dubravka Stojanović, Jan Lundin i Gelert Tamas, uz moderatore Olgu Manojlović Pintar i Bojanu Maljević.

Uz istorijski pregled odnosa dve nacije, prvi razgovor baviće se različitim dinamikama razvoja Švedske i Srbije između dva svetska rata, tj. u periodu nakon što je rani "globalizam" velikih imperija zamenjen procesom nacionalne emancipacije. Taj proces, kako su naveli organizatori, bio je posebno buran u centralnim, istočnim i jugoistočnim oblastima Evrope, gde su na razvalinama propalih carstava oformljene nove evropske države, među njima i prva jugoslovenska državna zajednica. U posebnom će fokusu biti zajednička evropska istorija. Takođe, socijalistička era uspostavljena u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata koincidira s izuzetnim uspehom tzv. švedskog modela. Koje su sličnosti i razlike između švedske socijaldemokratije i jugoslovenskog modela socijalističke, samoupravne i nesvrstane države? Koliki je bio uticaj socijalističkog perioda na mentalitet Jugoslovena i na koji je način socijaldemokratija oblikovala mišljenje prosečnog Šveđanina? Šta je od ovih koncepata preostalo danas? Debata che biti završena osvrtom na pad Berlinskog zida i početak nove ere za sve Evropljane.

Prve večeri programa “Zeitgeister” biće reči i o jednoj od posledica pada Berlinskog zida koja se odnosi na obespokojavajuće i otrežnjujuće saznanje da većina ljudi u novooslobođenim nacijama Srednje i Istočne Evrope uopšte nije žudela za demokratijom, ljudskim pravima, slobodom govora i sl, već pre za erotizmom zapadnjačkog potrošačkog društva koje su tek povremeno i s dosta zavisti mogli da posmatraju s distance. Gotovo 30 godina nakon ovog seminalnog događaja, kako ideja Evropska unije tako i dominantni liberalno-kapitalistički sistem, rapidno gube podršku gotovo posvuda, a nacionalistička, anti-imigrantska i ksenofobična desnica je u porastu. Čini se da je idealizam koji je vladao tokom prvih godina novoujedinjene Evrope preobražen u nešto što danas još uvek ne razumemo najbolje. Ili je čak zauvek nestao? Zašto su i kada tačno stvari skrenule u tako pogrešnom smeru? Da li je kriza u kojoj već godinama živimo ipak mogla da bude izbegnuta? I kakva je (mogla da bude) uloga zemalja s evropskih perfierija u tom procesu?

Završnica konferencije posvećena je fenomenu naglog razvoja elektronskih i telekomunikacijskih industrija u poslednjih nekoliko decenija, kojim je globalno stvorena nova generacija čiji se pripadnici međusobno razumeju bolje od bilo koje druge koja im je prethodila. Pitanje je doduše da li mladi žele da koriste tu prednost? I da li je ona sama po sebi dovoljna garancija za bolje sutra? Mladi su zato i pozvani da da pruže odgovor na ta pitanja, pa će u prvom delu dvodelne debate o budućnosti najpre najmlađi učesnici konferencije “Zeitgiester”, uz pomoć moderatora, govoriti o sopstvenim vizijama, nadama i strahovima koji se tiču sveta i njegove budućnosti, dok će u drugom delu debate biti pozvani i ostali učesnici da im se pridruže na bini i podele svoja shvatanja i predviđanja koja se svakako tiču budućnosti Švedske i Srbije, ali i evropskog kontinenta, pa i čitave planete.

Konferencija “Zeitgeister” jedan je u nizu događaja koje ambasada Švedske u Beogradu organizuje u okviru programa “Švedskosrpski 100” u saradnji s Krokodilom, Kreativnim mentorstvom, Kulturnom centrom Grad i Jugoslovenskom kinotekom, u cilju rasvetljavanja tema koje svi na ovaj ili onaj način prepoznajemo, ali i produbljavanje razumevanja između dve zemlje kroz dijalog i debatu, što je umeće kojim se Šveđani izuzetno ponose.

Prva Beogradska debata o Evropi “O čemu govorimo kada govorimo o Evropi” održana je krajem 2014. godine u Beogradu kao deo serije debata o Evropi koje organizuje Nemačka akademija za jezik i književnost u saradnji s berlinskim fondacijama Allianz Kulturstiftung i S. Fisher Stiftung, te sa komesarom za kulturu i medije Nemačke i Gete institutom u Beogradu.

Uspeh prve Beogradske debate o Evropi, ali i dalje produbljivanje evropske krize koje je usledilo, inicirali su pozicioniranje te konferencije u godišnji program Krokodila - kao događaja koji nudi platformu za redovna okupljanja intelektualaca sa svih strana evropskog kontinenta u cilju otvaranja diskusije i artikulisanja gorućih pitanja evropske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Održavanje ovogodišnje Beogradske debate o Evropi omogućili su: forumZFD, S. Fisher Stiftung, Austrijski kulturni forum, Goethe-institut Beograd, ambasada Švedske u Beogradu, Parobrod i Jugoslovenska kinoteka.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

(SEEcult.org)

Tamaš gost Filozofskog teatra



Mađarski filozof, disident i pisac G. M. Tamaš novi je gost Filozofskog teatra 9. decembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a govoriće na temu “Fašizam i revolucija”.

Tamaš je razvio koncept post-fašizma koji, prema njegovim rečima, lako pronalazi utočište u novom svetu globalnog kapitalizma, bez uznemiravanja dominantnih političkih oblika parlamentarne demokratije.

Poznat kao žestoki kritičar evropske desnice, režima aktuelnog mađarskog premijera Viktora Orbana, kao i neoliberalizma, G. M. Tamaš svrstava se, pored Žižeka, Badjua i Negrija, u društvo jeretičkih evropskih marksista.

Rođen u Rumuniji 1948. godine, Tamaš je iz političkih razloga prebegao 1978. godine u Mađarsku, gde je postao jedan od vodećih disidenata tog doba. Držao je predavanja širom sveta - između ostalog i na Oksfordu, Jejlu i Kolumbiji, a trenutno predaje na katedri za sociologiju i socijalnu antropologiju na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Takođe, gostujući je predavač na Institutu za humanističke nauke u Beču.

Autor je brojnih radova, među kojima su “Istina i klasa”, “Nevina moć”, “Postfašizam i antikomunizam” i “Etnicizam nakon nacionalizma”.

Razgovor sa Tamašom na Sceni “Raša Plaović”, koji počinje u 20.30, vodiće Maja Pelević, a karte se mogu kupiti po ceni od 200 dinara na blagajni Narodnog pozorišta.

Prethodna sezona Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu zavrsena je u junu gostovanjem filozofa i publiciste Borisa Budena iz Berlina, sa kojim je razgovor vodio Srećko Horvat, inicijator tog programa u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, koji je proširen i na Beograd.

Novu sezonu Filozofskog teatra u HNK-u otvorila je nedavno reperka M.I.A.

(SEEcult.org)

Od štrajkova, preko raspodele stanova do kulture u SFRJ



Centar za kulturnu dekontaminaciju nastavlja projekat “Pertej/Beyond/Preko 20 godina” javnim programom 1. i 2. decembra koji je posvećen ulozi radničkih štrajkova u raspadu Jugoslavije, pitanju dostupnosti stanova u jugoslovenskim gradovima tokom socijalizma i u periodu koji je odmah nakon toga usledio, te nacionalizmu 80-ih u Sloveniji i ulozi kulture i alternative u tim procesima.

U saradnji sa Kontekst kolektivom i organizacijom Kosovo Glocal iz Prištine, 1. decembra u CZKD-u biće održano predavanje Gorana Musića, ekonomiste, istoričara i dugogodišnjeg aktiviste u studentskim i radničkim inicijativama, koji je doktorirao na temi štrajkova u poznom jugoslovenskom socijalizmu, a zaposlen je kao istraživač na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti. Autor je više članaka u naučnim časopisima kao i studije “Radnička klasa Srbije u tranziciji 1988-2013” (Rosa Luxemburg Stiftung, 2013), a u CZKD-u će predstaviti najbitnije mobilizacije radnika u godinama pred raspad Jugoslavije i objasniti na koji način su se percipirale glavne protivrečnosti jugoslovenskog socijalizma unutar fabričkih hala.

Ključno pitanje na koje će predavanje “Samoupravljanje i nacionalizam. Uloga radničkih štrajkova u raspadu Jugoslavije” pokušati da pruži odgovor jeste u kojoj meri su institucije i praksa radničkog samoupravljanja bile pogodno tlo za širenje politike bratstva i jedinstva, ili pak šovinizma.

Musić polazi od teze da je još od kraja 80-ih godina 20. veka, kada je novinar Jagoš Đuretić opisao tok štrajka radnika Rakovice ispred Savezne skupštine u Beogradu rečima “došli su kao radnici a vratili se kao Srbi”, taj citat prerastao u floskulu često korišćenu kako bi se odgovornost za trijumf nacionalističkih politika u Srbiji svalila na leđa radničke klase. Liberalni intelektualci širom bivše Jugoslavije radnike i niže društvene slojeve rutinski posmatraju kao glavne podržavaoce nacionalističkih ideologija. Kao odgovor na takve tvrdnje, komentatori koji gaje simpatije prema nasleđu jugoslovenskog socijalizma često pokušavaju da očuvaju sliku jugoslovenskih radnika kao anti-nacionalističke društvene skupine koja je u trenutku nepažnje bila prevarena od strane manipulativnih vođa. Ono što je zajedničko obema stranama, prema navodima Musića, jeste da radnicima uskraćuju mogućnost autonomnog delovanja i promišljanja svoje pozicije u jeku presudnih društvenih previranja.

Musićevo predavanje će predstaviti najbitnije mobilizacije radnika u godinama pred raspad Jugoslavije i objasniti na koji način su se percipirale glavne protivrečnosti jugoslovenskog socijalizma unutar fabričkih hala. Ključno pitanje na koje će predavanje pokušati da pruži odgovor jeste u kojoj meri su institucije i praksa radničkog samoupravljanja bile pogodno tlo za širenje politike bratstva i jedinstva, ili pak šovinizma.

Pitanje dostupnosti stanova u jugoslovenskim gradovima tokom socijalizma i u periodu koji je odmah nakon toga usledio tema je predaavanja koje će 1. decembra održati istoričar Rory Archer koji se prvenstveno bavi Balkanom 20. veka.

U okviru predavanja “Od stanova u društvenom vlasništvu do individualne izgradnje: dostupnost stanova u jugoslovenskom socijalizmu i njihova postsocijalistička privatizacija”, Acher će ukazati, između ostalog, da iako savremeni jugonostalgični mitovi tvrde da su “svi imali stanove”, u praksi to nije bio slučaj. Svega 25% raspoloživog stambenog prostora je bilo u društvenom sektoru, te je većina Jugoslovena živela u porodičnim kućama – mnoge od njih bile su finansirane, izgrađene i održavane putem porodičnih mreža. Međutim, svi jugoslovenski radnici i radnice su, bez obzira na stambeni status, uplaćivali u stambeni fond kroz obavezne doprinose.

Manuelni radnici su bili sistemski diskriminisani u raspodeli stanova, dok su administrativni radnici imali veće šanse da dobiju subvencionisane stanove u društvenom vlasništvu koji su bili dodeljivani kao nenovčani doprinos u firmama i kao sredstvo za podsticanje pokretljivosti radne snage (sa ciljem privlačenja stručnog kadra). U kontekstu višegodišnjeg nedostatka stambenog prostora, pitanje načina raspodele stanova bilo je jedno od najspornijih na radnom mestu. Stoga, stambeno pitanje predstavlja poučni primer u proučavanju različitih društvenih nezadovoljstava u Jugoslaviji, i kao sredstvo preispitavanja odnosa između države i društva.

Obezbeđivanje stambenog prostora pratilo je različite načine organizacije jugoslovenske ekonomije. Tržišni socijalizam 60-ih ogledao se u pojačanoj ulozi tržišta, dok su tokom 70-ih impulsi za prisvajanjem političke kontrole nad ekonomijom doživeli rastuće pokušaje (mada u velikoj meri neuspešne) za alokacijom stanova u skladu sa društvenim potrebama. Ekonomska kriza i programi stabilizacije koji su uvedeni nakon 1981. godine značili su upad liberalnih impulsa u sektor društvenog stanovanja, dostižući pun izraz u prvim privatizacijama stanova u društvenom vlasništvu tokom kasnih 80-ih. Tokom 90-ih je došlo do sveobuhvatne privatizacije stambenog fonda, što je rezultiralo prenošenjem bogatstva sa (bivših) društvenih preduzeća na pojedince i cementiranjem društvenih nejednakosti koje su se kristalisale tokom prethodnih decenija.

Archer je doktorirao 2015. godine u Gracu na temu (ne)pristupačnosti stanovanja među radničkom klasom u Beogradu kao načinom da se istraže šabloni društvene nejednakosti i nezadovoljstva u poznom jugoslovenskom socijalizmu (1974-1991). Koautor je knjige o toj temi “Društvene nejednakosti i nezadovoljstvo u jugoslovenskom socijalizmu” (2016, ko-urednici Igor Duda i Paul Stubbs). Od 2014. godine je radio na istraživačkom projektu “Između klase i nacije: zajednice radničke klase osamdesetih u Srbiji i Crnoj Gori” koji je finansirao Austrijski naučni fond (FWF) pri Univerzitetu u Gracu. Nastavlja da istražuje ulogu politizovanog rada i subjektiviteta radničke klase u krizi poznog jugoslovenskog socijalizma i raspada države kao Mellon Post-Doctoral Research Fellow, University College London (School of Slavonic and East European Studies).

U nastavku programa “Pertej/Beyond/Preko 20 godina”, za 2. decembar najavljeno je predavanje Bojane Piškur “‘Pridni Slovenci’ ili kako je zbog jedne greške u prevodu započeo nacionalizam 80-ih u Sloveniji”, čiji je naziv zapravo mala provokacija, a zasnovan je na činjenici da je 1981. godine prevodilac sa slovenačkog na srpskohrvatski jezik pogrešno preveo rečenicu nekog slovenačkog političara koja je izvorno glasila: “V Jugoslaviji obstajajo revne in manj revne republike”. Prevodilac je umesto “reven” (što znači siromašan) pročitao reč kao “revan” (na slovenačkom – pridan, odnosno vredan). Tako je rečenica u prevodu glasila: “U Jugoslaviji postoje vredne i manje vredne republike”. Na taj način, kako piše u reviji Problemi, pokazuje se stara umišljena predstava koju Slovenci imaju o sebi kao o onima “pridnima” (vrednima), za razliku od “lenje južne braće”.

Tim se argumentom ne želi reći da je priča o nacionalizmu započela tek 1981. godine, a pogotovo ne da je nacionalizam u Sloveniji preuzrokovala gramatička greška, već da se od početka 80-ih društvo u Sloveniji već intenzivno bavilo pitanjima nacionalizma, nacionalne kulture i drugim političkim temama i to na mnogim nivoima, a naročito u polju kulture: kroz analizu literarnih i umetničkih radova, političku teoriju, psihoanalizu, sociološke analize javnog mišljenja i slično. Za razliku od današnjeg vremena, kada je kultura skoro neprimetna i mnogo manje značajna, u 80-im godinama je igrala značajnu ulogu - bila je deo rasprava, često i veoma polemičnih, pa čak i na kongresima Savez komunista Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, naveli su organizatori.

U izlaganju Bojane Piškur će biti reči i o civilnom društvu i njegovim antagonizmima u Sloveniji, ulozi kulture i alternative u tim procesima, te o istraživanju o osamdesetim godinama sprovedenom u Modernoj galeriji u Ljubljani u periodu između 2013-2017.

Bojana Piškur je spisateljica i kustoskinja u Muzeju moderne umetnosti u Ljubljani, čije je istraživanje usmereno na politička pitanja i načine na koji se oni odnose na, ili se manifestuju u, oblasti umetnosti, naročito u regionu bivše Jugoslavije i Južne Amerike. Sarađivala je na velikom broju publikacija i održala je mnogobrojna predavanja na temu post-avangardi u bivšoj Jugoslaviji, radikalnom obrazovanju, kulturnoj politici i samoupravljanju, kao i o Pokretu nesvrstanih.

Predavanja su deo javnog programa dela projekta “Pertej/Beyond/Preko 20 godina”, čiji su urednici Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv).

Projekat “Pertej/Beyond/Preko 20 godina” pokrenut je sa idejom da se ohrabri i pozove na zajednički javni programski istup nove generacije regiona bivše Jugoslavije, kao i na zajedničku produkciju znanja u regionu u savremenoj umetnosti, kritici i teoriji. Za početnu tačku istraživanja “Studija slučaja Pertej” manje poznatih kontinuiteta saradnje, razmene i kritike uzeta je izložba savremene kosovske umetnosti “Pertej”, održana u CZKD-u 1997. godine, ali je polje istraživanja ukupnog projekta prošireno na vremensku i geografsku celinu koju današnje generacije prepoznaju kao svoj pretekst i kontekst svog delovanja.

Projekat su podržali: Delegacija Evropske unije – EU/IPA (Podrška civilnom društvu), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ambasada Švajcarske u Beogradu i Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Programi CZKD-a realizuju se i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

(SEEcult.org)

Zatvaranje Muzeja 25. maj

Muzej “25. maj”, jedan od tri objekta u sklopu kompleksa Muzeja Jugoslavije, biće zatvoren od 4. decembra zbog radova na termotehničkim i elektro instalacijama, budući da je bez grejanja i klimatizacije.

To su prvi veliki infrastrukturni radovi od izgradnje tog objekta 1962. godine, saopštio je Muzej Jugoslavije.

Tokom trajanja radova posetioci će moći da obilaze Kuću cveća i Stari muzej, ali bez upotrebe toaleta koji se nalaze u Muzeju “25. maj”.

Završetak radova očekuje se tokom juna 2018. godine.

Putovanje kroz srpsku savremenu umetnost u Šangaju

http://seecult.org/vest/putovanje-kroz-srpsku-savremenu-umetnost-u-sangaju

Open Museum, NS

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Galerija Matice srpske, Novi Sad
Datum:
Monday, December 4, 2017 - 11:30
Link:
http://www.galerijamaticesrpske.rs
OPEN MUSEUM - konferencija o publici i novim tehnologijama u muzejskom pejzažu (4-6.12.2017.)

Šekspir: Žena, majka, kraljica, NS

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Kulturni centar Novog Sada
Datum:
Wednesday, December 6, 2017 - 18:00
Link:
http://www.kcns.org.rs
ŠEKSPIR: ŽENA, MAJKA, KRALJICA - tribina

govore: Željko Injac glavni urednik sajta Vidovdan i dr Danica Igrutinović koja je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu

Ignjat Job, NS

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, December 7, 2017 - 19:00
Link:
http://www.pavle-beljanski.museum
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

IGNJAT JOB (1895-1936): VATRA MEDITERANA - izložba (16.11.-24.12.2017.)

autor izložbe: prof. dr Zvonko Maković

rukovodilac projekta: prof. dr Jasna Jovanov

saradnici: Moderna galerija Zagreb

kustos izložbe: Jasmina Jakšić Subić

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

Stručno tumačenje izložbe: prof. dr Ješa Denegri

NAŠI LIKOVNI STVARATELJI - IGNJAT JOB - dokumentarni film (1996)

autor i voditelj: dr Zvonko Maković

režija: Željko Belić

urednica: Vesna Klarić