Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/ieW59Y49Qt

A P O D...

U poseti opservatoriji

U ponedeljak uveče prof. Mrđa i ja smo otišli u Mladenovo da posetimo opservatoriju Astronomskog društva «Kosmos». Ta opservatorija još uvek nema svoje ime pa je svi zovemo «Gagićeva opservatorija», po Milošu Gagiću koji je predsednik AD «Kosmos» i koji je zapravo i sagradio opservatoriju. Kaže Miloš da će za ime opservatorije raspisati konkurs među đacima Mladeova, ali o tome kada dođe vreme.



Opservatorija će biti svečano otvorena u subotu, 12. septembra, ali profesor i ja smo dobili specijalni poziv da je posetimo ranije. Bilo je to ovako: prošle nedelje, dok su se radovi oko instaliranja teleskopa na opservatoriji privodili kraju, kaže Gagić glavnom savetniku i maestru za male opservatorije, Janku Mraviku: «E dosta je bilo za danas, hajde da ostavimo nešto Mrđi i Zorkiću da i oni nešto rade». Tako smo eto dobili poziv, i šta smo mogli, prihvatili smo ga i tako se u ponedeljak nađosmo na pragu novog astronomskog zdanja.

Opservatorija pada u oči još s početka ulice. Spram okolnih, prizemnih kuća deluje monumentalno. Unutra još fali nameštaj, ali on je već naručen i uskoro će se naći na svom mestu. Do kupole iz prizemne prostorije vode lepe drvene stepenice kojima će se retko ići jer će opservatorija biti sasvim automatizovana, robotizovana i internetizovana tako da će Gagić s njom upravljati iz svoje dnevne sobe u Novom Sadu. Ili sa bilo kog drugog mesta dokle domašuje Internet.

- Je li tako?- pitam Miloša

- Pa ne sasvim, kaže Miloš. – Moja ideja je da opservatorija radi što više i kada ja ne budem snimao voleo bih da je neko drugi koristi. Opservatoriju neće koristiti samo članovi Astronomskog društva «Kosmos» nego svi oni koji imaju neku dobru ideju za rad sa njom. Napravićemo dnevnik rada u koji će se zapisivati svaka aktivnost. Bio bih zadovoljan da se taj dnevnik maksimalno ispuni.

- Vidi, opservatorija koja ne radi nije opservatorija! To je samo prazno skladište za ništa. A ja ovde ne pravim skladište. Hoću da ovo bude opservatorija, da to bude mesto gde će mladi ljudi otkriti nebeske čari, koji će za ceo život zavoleti astronomiju i nauku. Ima mnogo mladih ljudi koji još ne znaju koliko je astronomija lepa i uzbudljiva jer nemaju mogućnosti da to otkriju. Ja želim da im omogućim da otkriju astronomiju.

Dok je tako govorio Miloš razmišljao sam kako sigurno ni sam nije svestan koliko je u svojoj nameri plemenit.



A posle takvih zaraznih reči šta čoveku ostaje nego da se lati posla i pomogne. Latismo se dakle posla. U tom je stigao i Janko koji živi za ovakve trenutke. Uostalom kao i Miloš i Mrđa. Sa svoje strane trudio sam se da tim bardovima astronomije što manje smetam pa sam samo slikao i palio i gasio svetlo kada su mi davali znak. Njih trojica su kolimirali, useveravali teleskop pokušavajući da ga nateraju da precizno sluša komande i usklade ga sa softverom.

Primetio sam u jednoj pauzi da u zadnje vreme ima sve više malih opservatorija. One prosto niču. Još ranije jednu je napravio Janko, pa Jure Stare, zatim Danijel Reponj, pa Ljubinko Jovanović, a čujem da i Saša Marčeta nešto gradi i to su samo one male opservatorije za koje ja znam.

- Pa to je neminovno - kaže Miloš – Ljudi moraju to da rade. Svi oni koji su nakupili nešto ozbiljnije opreme upućeni su na pravljenje malih opservatorija. Ako tebi treba jedan sat da odeš na osmatračko mesto i još jedan sat da postaviš opremu da bi posle toga nekoliko sati proveo kod okulara i računara, pa to je obeshrabrujuće. A posle ti treba još dva sata da sve spakuješ i odneseš kući... ne, svako ko ima makar i minimalne mogućnosti pre ili kasnije će doći na ideju da napravi neku kućicu u kojoj će instrumenti biti stalno spremni za rad.

- Pa ni to nije dovoljno. Moj san je, nastavlja Miloš, da napravimo centar astronomije za naša astronomska društva, mesto gde će svako društvo imati svoj mali prostor za rad. Znam, nije to ni lako ni jednostavno, ali jeste ostvarivo. Videćemo, nadam se da je ovo što sada radimo samo jedan početak, jedan divan početak.

- Vidi, nastavlja, ovo je urađeno bez pomoći države, od ličnih sredstava i sredstava nekoliko donatora. Ovo smo uradili moji prijatelji i ja. Možda će to podstaći nekog da nam pomogne. Ili da sebi nešto slično napravi.

Oko ponoći smo se pozdravili. Trebalo je krenuti kući, sve nas je čekao radni dan i svakodnevne obaveze. Pogledao sam gore. Nebo je nad Mladenovom bilo divno. Malecni put je blještao.

- Vidimo se u subotu, doviknuo nam je Miloš umesto pozdrava.

- Da, naravno! Naravno!

Tako je prošao naš prvi susret sa novom opservatorijom.

Talentovani osnovci u Petnici

U Istraživačkoj stanici Petnica počela je tradicionalna Letnja naučna škola, jedini petnički program namenjen učenicima osnovnih škola.



Osamdeset učenika osmih razreda iz preko 55 osnovnih škola sa teritorije cele Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, i Slovenije tokom dve nedelje septembra imaće priliku da se upoznaju sa 15 različitih naučnih disciplina.

Letnja naučna škola je program koji u Istraživačkoj stanici postoji od samog njenog početka, od ranih osamdesetih godina. I ove godine je broj prijavljenih bio 4 puta veći od broja mesta na Školi, pa je mnogo dobrih đaka ostalo uskraćeno za učešće.



„Koncept Letnje naučne škole je postavljen tako da učenici na početku, bez obzira na svoja interesovanja, imaju priliku da slušaju interesantna predavanja iz različitih nauka, da se upoznaju sa osnovnim naučnim metodama i principima, i steknu utisak o kompleksnosti nauke i vezi među različitim oblastima. Nakon toga sledi blok od nekoliko dana rada u petničkim laboratorijama, kada će svi učesnici realizovati 8 setova vežbi u laboratorijama za fiziku, elektroniku, biologiju, hemiju, geologiju i arheologiju. U poslednjem segmentu Škole učesnici mogu da biraju na koje će od paralelnih predavanja da idu, i da tako program prilagode svojim interesovanjima.“ – kaže Nikola Božić, rukovodilac programa u Petnici.

Program Letnje škole za osnovce je osmišljen tako da kroz zanimljive i aktuelne teme budu prikazane pojedinačne nauke – od astronomije, fizike, matematike, elektronike i računarstva, preko biologije, hemije i geologije, pa do arheologije, istorije, psihologije , lingvistike i antropologije. Tako će osmaci imati priliku da slušaju predavanja o gladijatorima, planetama oko drugih zvezda, zanimljivim insektima, nastanku planete Zemlje i kontinenata, ekologiji, korišćenju vode i menzura kao analognih računara, tome kako da dobro predstave svoj rad i rezultate, o DNK čoveka, o istraživanjima starih tvđava, o tome kako radi berza, o nerešenim problemima u matematici, o školstvu u staroj Vizantiji...

„Posbno je važno da učesnici Letnje naučne škole dobiju priliku da se samostalno oprobaju u radu u laboratoriji. Zbog toga smo osmislili setove vežbi tako da svako od njih ima dovoljno vremena da sam realizuje svaku vežbu, a sa druge strane da svi odrade vežbe iz svih oblasti. Ovo je bio poseban izazov, ali mislim da će polaznici uživati.“ – kaže Bojana Mićić, rukovodilac Letnje naučne škole.



Posebno je zanimljivo da će u radu sa najmlađim petničarima tokom ove Škole pomagati srednjoškolci, polaznici redovnih petničkih programa, kao i studenti. Na ovaj način se smanjuje barijera u godinama, a uz pomoć vršnjačkih edukatora, mnogo je lakše objasniti naučne fenomene na prijemčiv način.

U realizaciji Letnje naučne škole bilo će biti angažovano 60 srednjoškolaca i studenata osnovnih studija, uz nadzor 10 stručnih radnika Istraživačke stanice Petnica.

Veoma se vodilo računa da i slobodno vreme bude ispunjeno kvalitetno. Tako će učesnici pripremti pozorišnu predstavu, mini koncert, časopis, a organizovani su i turiniri u šahu, kao i sportske igre bez granica.

Još jedna generacija od skoro osnovaca, će napravila svoje prve prave korake u nauci u Istraživačkoj stanici Petnica.

http://t.co/DoLBVHBtyN

A P O D...

Kako da dođete do opservatporije AD "Kosmos"

Pored Google Eartha, Maps i drugih čarolija računara i Interneta zbilja nije teško pronaći opservatoriju AD "KOsmos". Ako idete od Novog Sada, krenite ka Bačkoj Palanci, a pre nje, na upadljivoj raskrsnici - zaobiliaznici, skernete desno (ima velika tabla na kojoj piše Mladenovo). Put je od tada odličan, širok. Prođete Karađorđevo i dođete do Mladenova. Onda idete do centra u kome se nalaze dve crkve. Tu nađite mesto za parkiranje. Dalje je lako, pogledajte karte.





Evo i koordinata opservatorije:

45°18'26.58"N

19°15'44.57"E

Umni grdosija: Džon Viler

Izuzmemo li Ajnštajna i Bora, nijedan čovek se nije više rvao sa apsurdnostima i uspesima kvantne teorije od Džona Vilera. Da li je fizička realnost samo iluzija? Postoje li paralelni kvantni univerzumi? Kad nije mozgao o ovim neukrotivim kvantnim paradoksima, Viler je primenjivao kvantne verovatnoće na konstrukciju atomskih i hidrogenskih bombi i bio je jedan od prvih naučnika koji su proučavali crne rupe. Džon Viler je poslednji među divovima, ili, kako ih je njegov student Ričard Fajnman jednom nazvao, „umnih grdosija“, koji se nosio sa bezumnim zaključcima kvantne teorije.

Upravo Viler je skovao naziv crna rupa 1967. godine na konferenciji pri NASA, u Godardovom institutu za istraživanje kosmosa u Njujorku, po otkriću prvih pulsara. Viler je rođen 1911. godine u Džeksonvilu na Floridi.

Otac mu je bio bibliotekar, ali inženjerstvo mu je bilo u krvi. Trojica njegovih stričeva bili su rudarski inženjeri i često su u svome radu koristili eksploziv. Upotreba dinamita fascinirala je Vilera i voleo je da gleda eksplozije. (Jednog dana nepažljivo je eksperimentisao s dinamitom koji mu je eksplodirao u ruci, raznevši deo palca i vrh jednog prsta. Slučajno se pogodilo da je Ajnštajn u studentskim danima usled nepažnje izazvao sličnu eksploziju u ruci, te je morao da trpi par šavova.)

Viler je bio dete napredno za svoje godine, ovladavši računom i gutajući svaku knjigu koju je mogao da nađe o novoj teoriji o kojoj su njegovi prijatelji brujali: kvantnoj mehanici. Pred njegovim očima Nils Bor, Verner Hajzenberg i Ervin Šredinger razvijali su u Evropi novu teoriju koja je najednom obznanila tajne atoma. Samo nekoliko godina ranije, sledbenici filozofa Ernsta Maha ismevali su ideju atoma, ističući da atomi nikad nisu opaženi u laboratoriji, te su verovatno izmišljotina. Tvrdili su da ono što se ne može videti verovatno ne postoji. Veliki nemački fizičar Ludvig Bolcman, koji je definisao zakone termodinamike, izvršio je samoubistvo, delom i zbog žestokog ismevanja kome je bio podvrgnut jer je zastupao koncept atoma.

Ipak, u nekoliko važnih godina, od 1925. do 1927, otkrivene su tajne atoma. Nikada u modernoj istoriji (izuzev 1905. godine koju je obeležio Ajnštajnov rad) nisu ostvareni tako značajni pomaci za tako kratko vreme. Viler je želeo da bude deo te revolucije. Ali uviđao je da Sjedinjene Države daleko zaostaju u fizici, i da nemaju nijednog fizičara svetske klase. Poput Dž. Roberta Openhajmera pre njega, Viler je iz Sjedinjenih Država otišao u Kopenhagen da uči od najboljeg – od Nilsa Bora.

Prethodni eksperimenti nad elektronima pokazali su da se oni ponašaju kao čestica i kao talas. Tu čudnu dualnost između čestica i talasa napokon su razotkrili kvantni fizičari: elektron se u svom plesu oko atoma predstavljao kao čestica, ali bio je praćen misterioznim talasom. Godine 1925, austrijski fizičar Ervin Šredinger izveo je jednačinu (čuvenu Šredingerovu talasnu jednačinu) koja je precizno opisivala kretanje talasa što je pratio elektron. Pomoću ovog talasa predstavljenog grčkim slovom psi bilo je moguće dobiti izuzetno precizna predviđanja ponašanja atoma, što je pokrenulo revoluciju u fizici. Iznenada, gotovo već na osnovu prvih pretpostavki, moglo se zaviriti u unutrašnjost samog atoma da bi se izračunalo kako elektroni plešu po svojim orbitama, prelazeći s jedne orbite na drugu i vezujući atome u molekulima.

Kvantni fizičar Pol Dirak hvalio se kako će kvantna fizika uskoro svesti čitavu hemiju na puko inženjerstvo. Obznanio je: „Dakle, osnovni zakoni fizike neophodni za matematičku teoriju većeg dela fizike i za čitavu hemiju sasvim su poznati, a jedina poteškoća je to što ovi zakoni vode do jednačina previše složenih da bi se dale rešiti.“ Spektakularna kakva je bila, ova funkcija psi i dalje je smatrana misterijom jer se nije znalo šta tačno predstavlja.

Napokon, 1928. godine, fizičar Maks Born je izneo mišljenje da bi ta talasna funkcija mogla da predstavlja verovatnoću nalaženja elektrona u bilo kojoj datoj tački. Drugim rečima, nikada niste mogli tačno da znate gde je elektron, već samo da izračunate njegovu talasnu funkciju koja je opisivala verovatnoću da će se naći na nekom mestu. Dakle, ako se atomska fizika mogla svesti na talase verovatnoće nalaženja elektrona na jednom ili drugom mestu, i ako bi elektron mogao da bude na dva mesta u isto vreme, kako da definitivno odredimo gde je tačno elektron?

Bor i Hajzenberg će napisati celovit kuvar s receptima koji su divno funkcionisali u atomskim eksperimentima sa izuzetnom preciznošću. Talasna funkcija vam samo otkriva verovatnoću da se elektron nađe na jednom ili drugom mestu. Ako je talasna funkcija velika u nekoj tački, verovatnoća da je elektron na tom mestu je visoka. (Ukoliko je talasna funkcija mala, niska je i verovatnoća da je elektron tu.) Na primer, kada bismo mogli da „vidimo“ talasnu funkciju neke osobe, upadljivo bi podsećala na tu osobu. Međutim, talasna funkcija se unekoliko rasipa u prostoru, što znači da postoji mala verovatnoća da se ta osoba nađe na Mesecu. (Zapravo, talasna funkcija te osobe se rasprostire kroz čitav svemir.)

Ovo takođe znači da vam talasna funkcija drveta može otkriti verovatnoću da li je stablo uspravno ili oboreno, ali ne može vam definitivno odgonetnuti u kom je stanju drvo. Ali, zdrav razum nam govori da su objekti u konačnim stanjima. Kada pogledate u stablo, ono je izvesno ispred vas – ili je uspravno ili je oboreno, ali nije i jedno i drugo.

Da bi razrešili protivurečnost između talasa verovatnoće i našeg zdravorazumskog sagledavanja postojanja, Bor i Hajzenberg su ovako pretpostavili: pošto spoljašnji posmatrač izvrši merenje, talasna funkcija se kao čudom uruši, a elektron prelazi u konačno stanje – odnosno, pošto pogledamo u drvo, vidimo da je zaista uspravno. Drugim rečima, procesom opservacije se definitivno određuje stanje elektrona. Opservacija je od presudnog značaja za postojanje. Pošto pogledamo u elektron, njegova talasna funkcija se uruši, te je elektron u konačnom stanju i više nema potrebe za talasnim funkcijama.

Postulati Borove kopenhaške škole neformalno se mogu sumirati na sledeći način:

a. Sva energija se javlja u diskretnim paketima zvanim kvanti. (Na primer, kvant svetlosti je foton. Kvanti slabe sile se zovu W-bozon i Z-bozon, kvant jake sile je gluon, dok je gravitacioni kvant graviton koji još nije opažen u laboratorijskim uslovima.)

b. Materijupredstavljajutačkastečestice,aliverovatnoćanalaženja čestice predstavljena je talasom. Talas se pokorava određenoj talasnoj jednačini (poput Šredingerove talasne jednačine).

c. Pre nego što dođe do opservacije, objekat istovremeno postoji u svim mogućim stanjima. Da bi se odredilo u kom stanju je objekat, moramo da izvedemo opservaciju kojom se talasna funkcija urušava, a objekat prelazi u konačno stanje. čin opservacije uništava talasnu funkciju, a objekat stiče definitivnu realnost. Talasna funkcija je poslužila svrsi: dala je preciznu verovatnoću da se objekat nađe u određenom stanju.

Rusija planira da pošalje kosmonaute na Mesec!

http://astronomija.co.rs/misije/9760-rusija-planira-da-posalje-kosmonaute-na-mesec

NOĆ ISTRAŽIVAČA



U petak, 25. septembra, u gradovima širom Srbije organizuje se Noć istraživača, manifestacija koja ove godine slavi 10. rođendan

Šesta po redu Noć istraživača u Srbiji, održaće se u petak, 25.septembra, u brojnim gradovima Srbije. Ovu naučnopopularnu manifestaciju organizuju tri konzorcijuma inače udruženih na nekoliko projekata: Festival nauke Beograd, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Centar za promociju nauke, kao jedan od partnera na projektu, učestvuje u organizaciji manifestacije u gradovima Vojvodine uz Univerzitet u Novom Sadu. Tokom Noći istraživača, CPN će učestvovati u organizaciji naučnopopularnog programa “Y faktor” u Pančevu, kao i u manifestaciji koju u Beogradu, tokom iste večeri, organizuje kompanija BASF.

Evropska Noć istraživača, inače, ove godine slavi svoj deseti rođendan. Ovaj jubilej dešava se u Međunarodnoj godini svetlosti, simbolično naglašavajući svoj cilj: osvetljavanje puta za za prevazilažnje postojećeg jaza između naučne zajednice i šire javnosti.



Pre tačno jedne decenije održano je prvo izdanje Noći istraživača u okviru programa Marija Sklodovska Kiri pod pokroviteljstvom Evropske komisije - 2005. godine, istraživači u Evropi su izašli na gradske trgove i ulice, ušli u kulturne i tržne centre i kroz brojne interaktivne i zabavne aktivnosti pokazali slučajnim prolaznicima koliko je nauka zapravo uzbudljiva i važna za nas.

Ova sjajna inicijativa prerasla je u manifestaciju koja se obeležava svakog četvrtog petka u septembru, danas u više od 320 gradova Evrope, a kod nas se organizuje od 2010. godine.

Manifestacija Noć istraživača će u Srbiji 25. septembra obići Beograd, Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Suboticu, Pančevo, Kragujevac, Jagodinu, Ćupriju i Svilajnac, kao i Zaječar, Negotin, Valjevo, Aranđelovac i Trstenik.

Kao i svake godine, svi sadržaji su besplatni, prilagođeni svim uzrastima i ne zahtevaju prethodno formalno obrazovanje. Program je usmeren na razne naučne oblasti, a posetioci će biti u prilici da se upoznaju i sa pravim naučnicima.

Istražite više o Noći istraživača: http://nocistrazivaca.rs/

http://t.co/ouAv74FmM6

A P O D...

Otvorena je opservatorija AD «Kosmos»

http://astronomija.co.rs/opservatorije/9774-otvorena-je-opservatorija-ad-kosmos

Povratak kosmičkog rekordera

Danas, 12. septembra 2015. u 03:52 (moskovsko vreme), na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmićkog broda "Sajuz TMA-16M" sa Genadijem Padalkom ("Roskosmos"), Andreasom Mogensenom (ESA/Danska) i Ajdinom Ajimbetovim ("KazKosmos"). Sa ukupno 878 dana provedenih u kosmosu za vreme pet ekspedicija, Padalka je novi svetski rekorder.









Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" kojim je Padalka, skupa sa kosmičkim maratnovima Mihailom Kornienkom i Skotom Kelijem stigao na MKS 27. marta 2015. odvojio se od Kosmičke stanice 12. septembra u 00:29č. Zatim su usledile dobro poznate operacije - prvo se brod udaljio od MKS, pa je u 2:59 usledilo kočenje koje je trajalo 4 minuta i 42 sekunde. Na visini od oko 120 km, u 3:26, dva minuta pred ulazak u atmosferu usledilo je odvajanje modula kosmičkog broda. Od aparata za povratak u kome je kabina sa posadom, odbačeni su orbitalni odsek (koga Rusi u stvari zovu stambeni odsek) i instrumentalni odsek (ili priborno-agregatni odsek u ruskoj terminologiji). Prošavši kroz najgušće slojeve atmosfere, kada su opterećenja na kosmonaute ujedno i najveća (iznose nešto više 4g), aparat je nastavio spuštanje. U 3:37 na visini od oko 10km sledi otvaranje padobrana, nešto kasnije otvaraju se ventili za izjednačavanje pritiska. Tada u tesnu kabinu ulazi spoljašnji vazduh. Neposredno pred dodir za zemljom, pale se kočeći raketni motori postavljeni po obodu aparata za povratak.

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" uspešno je atererirao 146km jugoistočno od Džezkazgana, an severu Kazahstana. Time je završena misija MKS-43/44 novog svetskog rekordera u ukupnom boravku u kosmosu Genadija Padalke koja je trajala 168 dana. On je sa ovim, petim po redu njegovim kosmičkim letom nakupio 878 dana u kosmosu i time oborio rekord Sergeja Krikaljova koji je tokom šest ekspedicija proveo 803 dana u kosmosu. Pored toga, Padalka je deset puta izlazio u tovoreni kosmos (jdnaput tokom ove misije) i tamo nakupio 38 časova. Pre ove misije, Padalka je izjavio da se nada da će leteti i šesti put u kosmos i time predje cifru od 1000 dana. Inače, posle Padalke i Krikaljova, na trećem mestu po ukupnom vremenu provedenom u kosmosu je Aleksandar Kaleri (769 dana), pa Sergej Avdejev (747 dana) sdok je na petom mestu Valerij Poljakov (678 dana), koji je ujedno apsolutni svetski rekorder u dužini boravka u kosmosu tokom jednog leta (437 dana, 17 časova, 58 minuta). Kad smo kod rekordnih kosmičkih misija, spomenjućemo da se posle leta Poljakova, na dyrgom mestu nalazi Sergej Avdejev koji je 1998/99. proveo u kosmosu 379 dana, zatim su na trećem mestu Vladimir Titov i Musa Manarov (365 dana), pa Jurij Romanjenko (326 dana) i Sergej Krikaljov (312 dana). Sve ove maratonske kosmičke ekspedicije su navedeni ruski kosmonauti obavili na orbitalnom kompleksu "Mir" .

Nego vratimo se upravo završenoj misiji. Pored Padalke, na Zemlju se posle desetodnevnog kosmičkog leta vratili Andreas Mogensen, prvi Danac u kosmosu, u Ajdin Ajimbetov - prvi kosmonaut Republike Kazahstan. Kako je aparat za povratak sleteo na bok, izvlačenje kosmonauta je preteklo bez većih problema. Kada se se aparat spusti vertikalno, kosmonaute moraju maltene da izvlače iz kabine tako što nekoliko snažnih momaka iz prihvatne ekipe dohvate prvo komandanta (koji je u centralnom sedištu) ispod miške pa ga doslovno podignu iz kabine, izvkuku kroz uzani otvor kapsule i smeste na njen rub, gde kosmonaut nakratko predahne. Onda ga spuštaju niz sovjevrsnu nosilo dole ne tle. Sada je medjutim evakuacija kosmonauta bila daleko jednostavnija. Prvo su izvukli Padalku, pa Ajimbetova, a na kraju Mogensena. Kosmonauti su smešteni u udobne naslonjače. Padalka koji se nalazio u kosmosu od marta dobio je jabuku, za osveženje.

U operacijama praćenja spuštanja kosmičkog broda "Sajuz TMA-16M" angažovanoa je oko 200 ljudi vazduhoplovnih snaga, 14 helikoptera Mi-8, četiri aviona An-12 i An-26 i 15 kopnenih vozila.

Sa mesta spuštanja, kosmonauti su odleteli u Astanu, glavni grad Kazahstana, gde ih je primio predsednik Nursultan Nazarbajev. Posle kraćeg susreta tokom koga je predsednik Nazarbajev poželeo kosmonautima srećan povratak i čestitao na uspešno obavljenoj misiji, Padalka i Ajimbetov su odleteli za Zvezdani grad gde će proći kroz standardni rehablitiacioni period. Za to vreme, Mogensen je avionom ESA-e odleteo u Evropski centar astronauta u Kelnu (Nemačka), gde sada prolazi kroz medicinska ispitivanja.

Na MKS misiju MKS-45/46 nastavlja šestočlana posada Kosmičke stanice - kosmonauti "Roskosmosa" Mihail Kornienko, Oleg Kononjenko i Sergej Volkov, astronauti NASA-e Skot Keli i Čel Lindgren i astronaut JAXA Kimija Jui. Kornienko i Keli se nalazi u kosmous od kraja marta 2015. i treba da ostanu na orbiti 342 dana, do marta 2016, kada će se skupa sa Volkovim vratiti na Zemlju. Za to vreme, krajem decembra 2015. će se vratiti na Zemlju Kononjenko, Jui i Lindgren, ali će pre njihovogo odlaska na MKS stići rusko-američko-brotanska posada (Malenčenko, Kopra, Pik).

Biografija članova posade MKS - 45/46 i misije posete EP-18 - http://astronomija.co.rs/112-autori/biografije/9748-biografija-clanova-posade-mks-45-46-i-misije-posete-ep-18

 Y FAKTOR U OKVIRU NOĆI ISTRAŽIVAČA

Mladi naučnici, studenti i „startaperi“ se pozivaju da se do 17. septembra prijave na takmičenje koje se održava u Pančevu tokom Noći istraživača.



Tokom Noći istraživača, CPN će učestvovati u organizaciji takmičenja naučnih komunikatora Y FAKTOR u sali Apolo u Domu omladine u Pančevu.

Y faktor je takmičenje namenjeno mladim naučnicima (studentima osnovnih, master i doktorskih studija) i budućim startaperima sa visokotehnološkim idejama. Učesnici će u vremenskom preiodu od 5 minuta, na zanimljiv i popularan način predstvljati svoje ideje. Takmičari neće moći da koriste video prezentacije, ali će im biti dozvoljeno da iznesu različite rekvizite (ograničene na ono što se može poneti u ruci) tokom svog predstavljanja.

Prijave za učešće otvorene su od 3. do 17. septembra, a svi zainteresovani traba da pošalju kratku biografiju (500 do 800 karaktera) i video snimak u trajanju od tri minuta na kojem će izložiti svoju ideju. Prijave se šalju na mejl centar@cpn.rs, sa naslovom Y FAKTOR. Video treba postaviti na YouTube ili neki sličan servis i u mailu poslati samo link. Kvalitet snimka neće biti uziman u obzir pri selekciji kandidata, dok god bude dovoljno vidljiv i razumljiv.



Komisija će odabrati deset učesnika koji će nastupiti tokom Noći istraživača na finalnom takmičenju, a izabrani takmičari proći će dvodnevnu obuku javnog nastupa u CPN. Članove komisije čine stručnjaci iz oblasti nauke, preduzetništva i popularizacije nauke.

Pobednici će se birati na osnovu razumljivosti, načina prezentovanja, originalnosti i mogućnosti realizacije projekta.

Centar za promociju nauke obezbediće pobedniku promociju svog projekta, dok će prva tri mesta biti nagrađena godišnjom pretplatom na časopis Elementi.

Pošaljite prijavu za Y FAKTOR - http://elementarium.cpn.rs/u-centru/prijave-za-y-faktor-u-noci-istrazivaca/

Rusija redukuje kosmički program?

Budžet Federalnog kosmičkog programa za 2016-2025 (ФКП-2025) biće značajno smanjen u odnosu na njegov projekat, koji se trenutno razmatra u ministarstvima. Kako je objasnila “Izvestija”, pouzdani izvor Roskosmosa, vladi će u septembru biti podneta već skraćena verziju, čiji budžet će biti manji od sadašnjih 2 triliona[1] rubalja. Pri tome, najveća kresanja će pasti na teret projekata za 2016-2018. godinu. Pre svega, “pod nož” će ići dugogodišnji prespektivni programi koji se tiču letova sa posadom na Mesec.



Nedavno je zamenik predsednika vlade, Dmitri Olegovič Rogozin[2] (1963), izjavio da sadašnja situacija nije pogodna da bi se značajna suma iz budžeta odvajala za tako grandiozne projekte kao što je osvajanje Meseca. Pri tome je on lično 12. aprila 2014. izjavio da je izgradnja lunarne baze strateški cilj.



“Predstoji nam treće kresanje Federalnog kosmičkog programa (FKP). Pojedini projekti će biti odbačeni, a ostalima će budžet biti srezan za 10%,” javio je izvor iz Roskosmosa. “Čitav program je skraćen za trećinu, za koliko je pala kupovna moć usled promena u valutnom kursu. Naprimer, proizvođači satelita kupuju oko 70% opreme u inostranstvu. Sa sigurnošću mogu reći da je za samo godinu dana kosmički program smanjivan triput. Niko ne shvata kako će se u takvim uslovima održati skupi i dugoročni projekti, kao što je let čoveka na Mesec. Otkaz, prenos, nazovite to kako hoćete, ali potpuno je jasno: Mesec se odlaže.”

Prema rečima sagovornika iz Roskosmosa, Rogozin je svojom izjavom zadao pravac razmišljanja onima koji trenutno dumaju o skraćivanju projekta FKP. Ako već ne leti na Mesec, Rusija može da prebaci Mesečeve projekte u naredni financijski period. Do sada je to delimiučno već urađeno: još na početku godine Roskosmos je bio prinuđen da smanji budžete takvim projektima vezanim za Mesec kao što su raketa-nosač superteške klase, ili PPTK-2[3] (rus. ППТК-2, перспективный пилотируемый транспортный комплекс 2 этапа), u okviru kojeg je vršena razrada lunarnog modula LVPK (rus. ЛВПК,лунного взлетно-посадочного комплекса).

Ali na ovaj ili onaj način, pravac radova u projektu FKP i dalje je zadržan. Naprimer, planira se da se razrada superteške rakete obavlja u okvirima razvojno-konstruktorskih radova “Elemenata superteškog kompleksa” sa predloženim budžetom od 36,473 milijarde rubalja ($530 mil.). Reč je o radovima na novim materijalima za kiseonik-vodovične stepene (“blokove”) superteške rakete, novim motorima, tehnološkim procesima i specijalnoj opremi za “blokove” velikih razmera, itd.

Оpitno-konstruktorski radovi „PPTK-2“ sa budžetom od 20,8 milijardi rubalja trebalo bi da dovedu lunarni sletni modul do nivoa „Početka zemaljskih eksperimentalnih razrada do 2024. godine“.

Varijanta PPTK koja se trenutno razrađuje predstavlja kosmički brod sa lunarnim odredištem, što podrazumeva visoku autonomiju, mogućnost ulaska u atmosferu u drugoj kosmičkoj brzini[4], i niz drugih mogućnosti. Prema projektu FKP-2025 koji se trenutno razmatra, za opitno-konstruktorske radove za PPTK izdvojeno je 66,689 milijardi rubalja ($970 mil.[5]). Prema rečima izvora iz Roskosmosa, moguće je da će na kraju ta suma biti umanjena. Nigde se ne pominje otkazivanje projekta, ali će smanjivanje finansiranja svakako uticati na rokove izgradnje broda. Trenutno se njegov start planira za 2021. godinu i to u bespilotnoj varijanti, no ako ne pojave neki drugi problemi s lunarnim brodom u skorije vreme, raspored izgradnje bi mogao i da se revidira.

Može se reći da je vremensko razvlačenje projekata na neki način deo tradicije Roskosmosa. Naprimer, projektanti novog raketnog kompleksa „Angara“ imali su u planu da izvedu prvo lansiranje još 2005. godine, ali zbog neritmičkog finansiranja prvi start je usledio tek 2014. godine[6].

„Sve relevantne zemlje na svetu trenutno razmatraju osvajanje Meseca jedino na papiru,“ kaže Andrej Ionin, dopisni član Ruske akademije kosmonautike Ciolkovskog. „Niko ne čini praktične korake u tom pravcu. Ali kosmičkim agencijama velikih zemalja lunarna perspektiva je neophodna radi opravdanja ogromnih budžeta. Ni SAD, ni Kina, ni Rusija ne mogu da smisle zadatke zbog kojih bi trebalo leteti na Mesec. Šezdesetih godina prošlog veka SAD je razmišljao o projektu koji bi čitavom svetu pokazao njihovo tehnološko preimućstvo. Posle lansiranja sovjetskog ’Sputnjika’ i prvog čoveka u kosmos, Amerikancima je bilo potrebno da dokažu svoje liderstvo i tako su smislili lunarni program. Ako govorimo o mogućnostima saradnje naše zemlje u okviru BRICS-a, razgovori o Mesecu bi bili beskorisni – po pitanju budžetske pomoći to je pusta priča, jer partneri nisu spremni da potroše ogromne količine novca a da ne razumeju zašto i kome je potrebno osvajanje Meseca. Potrebno je početi od malog i nečeg razumljivog i neophodnog. Mnogo bi realističniji predlog bila jedna zajednička orbitna stanica, za koju bi sigurno bilo moguće zainteresovati partnere iz BRIKS-a.”

U sekretarijatu Dmitrija Rogozina su primetili da je vice-premijer, govoreći o neaktuelnosti lunarnog programa, izrazio svoje mišljenje, dok je za formiranje Federalnog kosmičkog programa u svakom slučaju odgovoran Roskosmos.



[1] To je 1013 rubalja. 1 rublja = 0,0145 USD. Početno, Roskosmos je tražio 2,4 triliona, što je bilo skoro triput više od budžeta 2006-2015.

[2] Moskovljanin, doktor filosofskih nauka, koji je od 2011. zadužen za odbrambenu industriju zemlje. Bivši ambasador Rusije u NATO-u u Briselu. Specijalni je izaslanik za protivraketnu odbranu i pregovaranja sa NATO zemljama o tome. Od 2011. je zamenik predsednika vlade, i zadužen je za odbrambenu i kosmičku industriju

[3] Njegov za sada zvanični naziv je ПТК-НП (Пилотируемый Транспортный Корабль Нового Поколения), odn. „Nova generacija pilotirajućeg transportnog broda“.

[4] Za Zemlju, to je oko 11,2 km/s. Za Mesec, 2,4 km/s, a za Sunce 617,7 km/s.

[5] Trenutno gledam US Open i tamo kažu da će do sledeće godine biti pokriven najveći tamošnji teret u kompleksu Artur Ashe. Ceo projekat će koštati oko $500 miliona. Samo jedan „Suhoj 47“ košta oko $70 miliona.

[6] Prvo lansiranje je bilo 9. jula 2014. a drugi i za sad jedini, 23. decembra 2014. Oba lansiranja su izvedena sa kosmodroma „Pleseck“. Radilo se o lakšoj dvostepenoj verziji, „Angari 1.2“.

http://t.co/QQaPNgKAT1

A P O D...

Najveće otkriće XX veka – atomska energija

U pokušaju da bombardovanjem uranovog jezgra neutronima dobiju hemijske elemente teže od njega, godine 1938. nemački hemičari Oto Han (Otto Hahn, 1879–1969), Lize Majtner (Elise Meitner[1], 1878–1969), i Fric Štrasman (Fritz Straßmann, 1902–80) su iznenada otkrili fisiju. To je proces kojim se iz atomskih jezgara teških elemenata, kao što su uran ili plutonijum, oslobađa ogromna količina najkompaktnije energije. Cepanjem atoma teških elemenata jedan deo materije pretvara se u energiju[2] 16. Suprotno tom procesu, kada se pod uticajem ogromnog pritiska i temperature atomi lakih elemenata spajaju u teže elemente (fuzija), takođe dolazi do oslobađanj ogromne količine energije, opet na račun gubitka materije (koja se pretvara u energiju) prema Ajnštajnovom zakonu E = m·C2.




Nobelovac Oto Han se smatra ocem nuklearne hemije. Liza Majtner nikad nije dobila Nobelovu nagradu iako je u svim fazama učestvovala u pronalasku nuklearne fisije.

Otkriće fisije je poslužilo Americi da izgradi prvu atomsku (uranijumsku) bombu, koja će šestog avgusta 1945. godine biti bačena iz bombardera na japanski grad Hirošimu. Iako je u sebi imala samo 64 kilograma uranijuma, oslobodila je snagu od 13–16 megatona i u strahovitoj eksploziji, na području od 10 km2, momentalno je ubila 66.000 i ranila više od 70.000 stanovnika, dok je više od 67% grada bilo uništeno, ostavivši preko 200.000 ljudi bez krova nad glavom. Tri dana kasnije bačena je na grad Nagasaki plutonijumska bomba od 21–23 megatona. Ovog puta je poginulo 39.000, a ranjeno 25.000 stanovnika. Ubrzo (14. avgusta) Japan je pristao na bezuslovnu kapitulaciju, koju je potpisao 2. septembra na bojnom brodu ”USS Missouri”, kao saveznik nacističke Nemačke, koja je i sama kapitulirala još 8. maja 1945. godine. Tako je završen II Svetski rat, 6 godina i jedan dan posle napada Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine.

Sledeća primena nuklearne fisije bilo je rađanje sovjetskih, francuskih, britanskih, kineskih, indijskih itd. nuklearnih bombi, da bi potom usledili brojni mirnodopski projekti primene atomske energije za dobrobit čovečanstva. Dalja primena fisije je bila opet u vojne svrhe, za pogon ratnih brodova i podmornica na nuklearni pogon.

Havarijom nuklearnih električnih centrala u Americi (”Ostrvo tri milje” marta 1979. godine) i u Ukrajini (Černobilj, 1986. godine) nastao je zastoj u njihovoj izgradnji, a kod već izgrađenih preduzimaju se vanredne mere zaštite da bi se sprečile nesreće i ekološke katastrofe. Danas je stanje i raspoloženje u javnosti malo drugačije, tako da se povremeno čak čuju inicijative da se i u Srbiji gradi jedna.

Kada je početkom tridesetih otkriven neutron, svi naučnici su usredsredili svoje napore, verujući da se u laboratoriji može stvoriti hemijske elemente teže od urana. Glavni takmaci su bili Britanac Raderford, Italijan Fermi, Francuskinja Irena Kiri, i nemački tim Han/Majtner. Takva trka je u to vreme bila više akademskog karaktera, i svi su razmišljali o Nobelovoj nagradi. Niko nije ni sanjao da će ih put odvesi do najstrašnijeg oružja u istoriji.

Među tim velikim naučnicima koji su došli do otkrića nuklearne fisije svoj udeo imao je i naš akademik dr Pavle Savić, koji je od kraja 1935. do kraja 1939. godine radio sa Irenom Žolio–Kiri na Institutu za radijum pri Univerzitetu u Parizu na otkriću nuklearne fisije, o čemu su septembra 1937. godine objavili prvi naučni rad na tu temu u ”Journale de Physique”.

Dve godine kasnije, dva nemačka naučnika, budući nobelovac Oto Han i njegov mladi asistent Štrasman, u ponovljenom eksperimentu, potvrdili su da je došlo do cepanja uranovog jezgra. Oni su nedvosmisleno ustanovili da se u produktima bombardovanja uranovog jezgra sporim neutronima nalazi barijum, element iz sredine Mendeljejevog sistema elemenata. To je isključivalo prvobitnu Fermijevu ideju da se pri bombardovanju uranovog jezgra stvaraju tranasurani (elementi teži od urana, tj. oni koji imaju veći atomski broj od 92), već je potvrdilo da dolazi do cepanja uranovog jezgra.

Han je poslao svoj rad dugogodišnjoj koleginici Lizi Majtner, a ona je sa svojim nećakom i takođe fizičarem Otom Robertom Frišom (Otto Robert Frisch, 1904–79) formulisala objašnjenje procesa i nadenula mu ime nuklearna fisija, po analogiji sa sličnim procesima ćelijske deobe u biologiji.





Ovo je još jedna priča i moje najnovije knjige. Doduše ova priča je iz onog dela knjige za koji nažalost nisam imao novaca za štampanje, ali ipak povremeno objavim odatle ponešto. Koga interesuje ova štampana knjiga, koja se uglavnom bavi kosmosom, solarnim sistemom i njegovim brojnim članovima, ali i osvajanjem Meseca i poijedinim kosmičkim misijama, a uz to i geološkom istorijom naše planete i nastankom života , pa na kraju i čoveka, neka je pronađe na stranicama AM, ili nek se javi meni lično dragovic56@mts.rs


[1]Veštački dobijen hemijski elemenat pod brojem 109 u Mendeljejevljevom periodnom sistemu je 1997. godine dobio ime majtnerijum u čast ove austrijska fizičarke.

Studirala je fiziku u Beču kod L. Bolcmana, a posle doktorata odlazi u Berlin da uči dalje kod Maksa Planka i Ota Hana. Sledećih 30 godina radi s Hanom na radioaktivnosti, da bi 1938. godine, kao Jevrejka, bila primorana da pobegne u Švedsku. Sa Hanom je izolovala stabilni izotop protaktinijuma, ali su mislili da je to novi elemenat.

Pri zajedničkim eksperimentima bombardovanja jezgara urana sporim neutronima, zaključila je da se radi o fisiji i izračunala da se oslobađa ogromna enegrija. Ti zaključci će kasnije biti korisno upotrebljeni pri gradnji prve nuklearne bombe, mada je ona odbila da učestvuje lično u projektu. Nije dobila Nobelovu nagradu (Han jeste), ali je dobila Fermijevu, sa Štrasmanom.

[2]U fuziji dva laka atomska jezgra, npr. dva teška vodonikova jezgra deuterona ( ), dobija se jedan atom helijuma–3 ( ), jedan slobodan neutron ( ), i oslobađa ogromna količina energija od 3,2 MeV, ili 5,1×10–13 J (1,2×10–13 cal). Ova reakcija izgleda ovako:

(Kod predstavljanja jezgra, mali gornji broj ispred hemijskog simbola elementa predstavlja maseni broj, tj. broj nukleona – protona i neutrona, a donji atomski ili redni broj, tj. broj pozitivno naelektrisanih protona.)

Jedan kilogram urana–235 oslobađa u vidu toplote energiju od 18,7 miliona kilovatčasova.

Jedan kilogram uglja sagorevanjem daje oko 10.000.000 kalorija, dok se fisijom jednog grama urana–235 dobija 2×1013 kalorija, ili 2.000.000 puta više energije.

http://t.co/2pRMbcpwGr

A P O D...

Još jedan album fotografija opservatorije AD "Kosmos"

http://astronomija.co.rs/fotografija/9777-jos-jedan-album-fotografija-opservatorije-ad-kosmos

Najbolje slike bele fleke u krateru Occator

http://astronomija.co.rs/misije/9770-najbolje-slike-bele-fleke-u-krateru-occator

http://t.co/7d9V9wXtiT

A P O D...

Prve i druge slike Plutona

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/planete-patuljci/9782-prva-i-druge-slike-plutona

Još jedna Krojcova kometa





Posljednjih par dana na snimcima SOHO satelita primjećivala se još jedna Krojceva (Kreutz) Sunce dodirujuća kometa. Komete ove familije karakterizuje orbita koja ima veoma blizak prolaz pored Sunca u perihelu, a daljina afela je oko 160 astronomskih jedinica od Sunca u sazviježđu Velikog psa. Kometa je bila sjaja oko šeste magnitude, repića dugog oko jedan stepen, veoma blizu Sunca koje se nalazilo oko četiri stepena zapadnije od zvijezde Zavijah (Beta Djevice) u sazviježđu Lava. Sudeći po sjaju, vjerovatno je riječ o manjem tijelu prečnika oko 150 metara.

Inače ovih kometa, fragmenata jedne veoma velike komete prečnika oko 100 km, otkriveno je više od 2.500 zahvaljujući snimcima SOHO (Solar and Heliospheric Observatory) satelita za posmatranje Sunca.

http://t.co/6ZNgYV32rK

A P O D...

http://t.co/2UiCEh3sA4

A P O D...

Stidljivi galaktički komšiluk 16. septembar 2015.



Patuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Galaksija sa slike mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, što je čini interesantnim objektom za proučavanje kako formacije zvezda, tako i galaksija u ranom svemiru. Međutim, s obzirom na slabašan sjaj koji sa nje potiče, proučavanje ovog objekta nije ni malo lak zadatak.

Patuljasta galaksija Vajar predstavlja patuljastu, sfernu galaksiju i jedna je od 14 satelistkih galaksija koje se nalaze i orbiti oko Mlečnog puta [1]. Ovi galaktički pratioci nalaze se blizu Mlečnog puta, u produženom halou, koji se proteže daleko van spiralnih kraka naše Galaksije. Kao što ime sugeriše, galaksija se nalazi u južnom sazvežđu Vajar, na oko 280 000 svetlosnih godina od Zemlje. Uprkos maloj udaljenosti od Mlečnog puta, ova galaksija otkrivena je tek 1937. godine, s obzirom na to da su njene zvezde slabog sjaja i rasute širom neba.

Iako ovu galaksiju nije bilo lako otkriti, jedna je od prvih patuljastih galaksija koje su pronađene u orbiti oko Mlečnog puta. Tanušni oblik galaksije intrigirao je astronome u vreme otkrića, međutim one danas igraju veoma bitnu ulogu u razotkrivanju prošlosti svemira.

Smatra se da je Mlečni put, kao i sve velike galaksije, nastao spajanjem manjih tokom ranog perioda svemira. Ako takve galaksije i danas postoje, trebale bi da sadrže mnogo starih zvezda. Patuljasta galaksija Vajar se uklapa u opis promordijalne galaksije zahvaljujući velikom broju prastarih zvezda koje se mogu videti na ovoj slici.

Astronomi mogu da odrede starost zvezda u galaksiji jer svetlost koja polazi sa njih ukazuje na malu količinu teških hemijskih elemenata. Ovakvi teški elementi se se više nakupljaju u galaksijama sa svakom sledećom generacijom zvezda. Nizak nivo teških elemenata iz tog razloga ukazuje na to da je prosek godina zvezda u ovoj galaksiji veoma visok.

Broj starih zvezda u galaksiji Vajar čini je primarnom metom za proučavanje najranijih perioda formacije zvezda. U nedavnoj studiji, astronomi su sakupili sve dostupne podatke oovom objektu kako bi kreirali do sada najprecizniji istorijski pregled formacije zvezda za jednu patuljastu sfernu galaksiju. Ova analiza otkrila je dve različite grupe zvezda u galaksiji. Prva,dominantnija grupa predstavlja stariju populaciju koja ima manjak teških elemenata. Druga, manja populacija,s druge strane je bogata težim elementima. Kao što mladi ljudi hrle kad gradskim centrima, tako je i ova populacija mladih zvezda skoncentrisana u blizini galaktičkog centra.

Zvezde patuljastih galaksija kao što je Vajar mogu da prikažu istoriju kompleksne formacije zvezda. Ali kako su ove patuljaste galaksije bile izolovane jedna od druge i nisu interagovale milijardama godina, svaka kolekcija zvezda imala je sebi jedinstven evolucioni put. Proučavajući sličnosti u prošosti patuljastih zvezda i objašnjavajući poneke razlike, pomoći će nam da objasnimo razvojni put svih galaksija, od najneobičnijih patuljastih, do najvećih spiralnih. Astronomi zaista imaju mnogo toga da nauče od stidljivih komšija Mlečnog puta.

Beleške

[1] Ne treba mešati ovu galaksiju slabašnog sjaja sa mnogo sjajnijom galaksijom Vajara (NGC253) u istom sazvežđu.


Patuljasta galaksija Vajar

Patuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Ova galaksija mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, ali i dosta manje sjajna, te na ovoj slici izgleda kao bledunjavi oblak od zvezda.

Autorska prava: ESO


Položaj patuljaste galaksije Vajar

Ova mapa prikazuje bledunjavo sazvežđe južnog neba Vajar. Sve zvezde koje je moguće videti golim okom na nebu prikazane su ovde, a položaj patuljaste galaksije Vajar označen je crvenim kružićem. Iako je u komšiluku, ovu galaksiju je dosta teško uočiti. Otkrivena je tek 1937. godine na fotografskim pločama.

Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope


Širokougaoni snimak neba u okolini patuljaste galaksije Vajar

Ovaj snimak neba oko patuljaste galaksije Vajar nastao je iz podataka nastalih u okviru programa Digitized Sky Survey 2. Galaksiju možete videti kao mali, jedva uočljiv oblak u blizini centra slike.

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2

Kosmičke vesti iz SAD

http://astronomija.co.rs/dogaaji/9786-kosmicke-vesti-iz-sad