Vesti iz sveta astronomije...

Sunčev sistem u srazmeri

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9788-suncev-sistem-u-srazmeri

http://t.co/LgCSEx1OBE

A P O D...

http://t.co/1ViE7NdwI4

A P O D...

Magline Jellyfish i Soul

http://astronomija.co.rs/fotografija/9787-magline-jellyfish-i-soul

Kina lansirala novu raketu-nosač CF-6

Dvadesetog septembra 2015. Kina je uspešno lansirala novu raketu-nosač “Čan Čžen-6” (“Dugi marš“ - CF-6) sa dvadest malih eksperimentalnih tehnoloških satelita.




Lansiranje nove kineske rakete-nosača CF-6

Lansiranje je obavljeno sa lansirne rampe broj 16 kosmodroma Taj Juan u severnoj provinciji Šan Ksi. Visine 29,3m, nova kineska raketa pripada kategoriji lakih nosača koja koristi raketne motore na tečni kiseonik i kerozin. Novi nosač je u stanju da postavi na orbitu visine 700km koristan teret mase do jedne tone.

Na bazi CF-6 kineski naučnici razvijaju još dva nosača srednje (CF-7) i velike nosivosti (CF-5). Pored toga što je prvo lansiranje nove rakete-nosača, ovo je prvi kineski “ekološki” lanser koji koristi isključivo tečno gorivo. Samo dan posle lansiranja lake rakete CF-6, iz Tjan Czina je put novog kosmodroma Ven Čan krenuo brod sa stepenovima teške rakete CF-5. Njeno prvo lansiranje je inače planirano sledeće godine.

Sa dvadeset satelita, postavljen je novi kineski rekord u broju istovremeno lansiranih satelita. To je očigledan signal zainteresovanim kompanijama koje su na kosmičkom tržištu usluga lansiranja zainteresovane za jeftine nosače malih satelita. Koncepcija postavljanaj mikro-satelita na orbiti je vrlo zanimljiva. Naime, 20 satelita su podeljena u dve kategorije. Deset satelita su matični aparati klase malih satelita sa masom izmedju 100-150kg. Deset drugih aparata pripada kategoriji “nano” – i “piko”- satelita mase od nekoliko kilograma do nekoliko stotina grama. Oni su instalirani na matičnim satelitima. Na primer, jedan od matičnih aparata “Liju Lan-1”, koji je namenjen ispitivanjima vojnih tehnologija, nosi jedan nano- i četiri piko-satelita. Po izlasku na orbitu, od rakete-nosača su prvo odvojena deset matična satelita, dok će odvajanje njihovih manjih aparata uslediti tokom nekoliko sledećih dana.

Lansiranjem nove rakete, Kina je započela kvalitativno novu etapu u razvoju novih raketno-kosmičkih tehnologija. Ona obuhvata etapni prelazak sa starih nosača serije CF koji koriste toksična čvrsta goriva na savremene lansere sa tečnim pogonom i širokim rasponom korisnih tereta. Takodje, orijentacijom na tri osnovne porodice novih raketa-nosača, Kina će u godinama koje dolaze objediniti i standardizovati tri glavne raketno-kosmičke kategorije (rakete lake, srednje i teške klase). Ovaj proces ima univerzalni karakter. Laka raketa-nosač CF-6 će biti korišćšena kako za potrebe Kine, tako i komercijalna lansiranjih malih satelita za kojima je na tržištu potražnja sve veća. Srednji nosač CF-7 će biti dominatno korišćen u sferama pilotirane kosmonautike, za lansiranje teretnih brodova i manjih modula, dok će pomoću teškog lansera CF-5 Kina sagraditi nacionalnu orbitalnu stanicu i otvoriti novu stranicu u njenim planovima istraživanja Meseca.

http://t.co/DgLuyeIjVp

A P O D...

Jesen 2015

http://astronomija.co.rs/godinja-doba/9791-jesen-2015

Pokretni muzej o Pupinu i Tesli

Mali pokretni muzej o Mihajlu Pupinu i Nikoli Tesli, koji sadrži Pupinov kalem i maketu Teslinog tornja od utorka, 22. septembra 2015. se nalazi u OŠ "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu.



U sredu, 23. 9. 2015. u 18.30.h ovde će o Pupinu i Tesli govoriti Nikola Tankosić, prof fizike i Radovan Francuski prof istorije, profesori Zrenjaninske gimnazije. Učenici OŠ "Vuk Karadžić" Jovana Turinski i Milica Vujović i njihov nastavnik fizike Miša Bracić prikazaće odlomak iz multimedijalne predstave Mihajlo Pupin - Sa pašnjaka do naučenjaka.

Odlomak iz knjige Mihajla Pupina - Sa pašnjaka do naučenjaka

„Kada ... se spomene reč indukcija, pred naše oči izlazi prvo slika jednog kalema od žice obavijene oko jednog komada gvožđa. Ako, ... indukcija povećava u telefonskoj prenosnoj žici njenu sposobnost za prenos električne struje, čoveku se sama od sebe nameće pomisao: ... da to učini na taj način što će na telefonske žice staviti veći broj kalema od žice... … indukcione kaleme postavi na telefonsku žicu … po jedan kalem na svakih četiri ili pet milja žice na stubovima, … takva žica je dobar sprovodnik.

... Taj kalem je sada poznat širom sveta pod imenom "Pupinov kalem,..."

Teslin toranj - Vordenklif kula

Vordenlif kula je izrasla iz Teslinih eksperimenata na početku 1890-ih, čiji je cilj bio da se razvije novi bežični sistem prenosa energije. Tesla je u laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. razvio ideje o svetskom bežičnom sistemu.

Namena kule je bežični prenos poruka, telefonskih razgovora, slika preko Atlantika do Engleske i brodova na moru, na osnovu Tesline teorije o korišćenju Zemlje kao provodnika. Određenim transformacijama kula bi se koristila i za bežični prenos električne energije.

Gradnja Teslinog tornja počinje 1901. na zemljištu površine oko 80 hektara, koju je poklonio advokat i bankar Džejms Vorden. Tesla mestu daje ime Vordenov greben. Oduševljen Teslinim vizijama budućnosti slavni arhitekta Stanford Vajt dizajnira kulu. Milijarder J. P. Morgan je dao početni kapital od tri miliona dolara. Tesla se u novu laboratoriju uselio 1902. Dodatne investicije za završetak nisu nađene pa je projekat napušten 1906. i nikada nije postao operativan. Kula je srušena 1917.

Naučni centar Tesla na Vordenklifu je 2013. otkupio zemljište i ostatke Tesline laboratorije na Long Ajlendu sa ciljem da izgradi muzej posvećen Nikoli Tesli.

Apel direktora NASA-e Kongresu

Administrator američke kosmičke agencije Čarls Boulden se obratio Kongresu otvorenim pismom u kome apeluje od Kapitol hila da ne smanjuje finansiranje komercijalnog kosmičkog programa.

Ovaj veoma neobičan potez Bouldena u složenim relacijama izmedju NASA-e i Kongresa, treba posmatrati u svetlu sve evidentnijeg rizika po SAD da, ukoliko finansiranje komercijalnog programa ne bude adekvatno, nastavi korišćenje ruskih brodova “Sajuz” za prevoz svojih astronauta na relaciji Zemlja-MKS-Zemlja. Posebno sada kada su predsednički izbori na pomolu.



Administrator Boulden je zatražio od Kongresa da ne smanjuje predloženi budžet NASA-e za podršku razvoja komercijalnih kosmičkih brodova CTS-100 Starliner (kompanije Boeing) i Dragon V2.0 (SpaceX). U suprotnom, navodi se u pismu Bouldena, SAD će novac svojih poreskih obveznika umesto u američku ekonomiju, nastaviti da sipa u džepove Kremlja.

“Svaki dolar koji mi investiramo Moskvi je dolar koji ne završava u američki biznis”, napisao je Boulden. On je inače bivši astronaut koji je kao komandant spejs šatla upravljao jednom od američko-ruskih misija koje su prethodile programima “Šatl-Mir” i MKS.

Boulden inače od 2009. rukovodi američkom kosmičkom agencijom. Tokom tog vremena trebalo mu je mnogo diplomatije - prvo da ostane na vrhu NASA-e posle smene administracije Bele kuće, a zatim da se bori za svaki dolar sa Kongresom u kome ima mnogo onih koji ne smatraju kosmos primarnom stavkom u američkim finansijama. Takodje, Boulden je trebao da se izbori i sa opozicijom u svom najbližem okruženju iznad svega oko strategija budućeg razvoja američke astronautike.

Posle odluke predsednika Obame da 2011. ugasi program “Spejs šatl”, američki astronauti koriste ruske transportne brodove “Sajuz” za letove prema MKS, kao “spasilačke čamce” i za povratak na Zemlju. Istovremeno sa prizemljenjm šatla, Bela kuća je lansirala inicijativu podrške privatnog biznisa da razvije sopstvene kapacitete u dvema kosmičkim sferama – snabdevanja američkih modula MKS neophodnim materijalima sa nastavak operacija na Kosmičkoj stanici i prevozu astronauta NASA-e (i drugih zapadnih država) do stanice i natrag. Tako su zahvaljujući milijardama dolara američkih poreskih obveznika, privatne kompanije SpaceX (koja učestvuje u oba programa), Orbital ATK (snabdevanja MKS) i Boeing (letovi astronauta) u za kosmičke tehniku relativno kratkom vremenu razvile kapacitete lansiranja i letova u kosmos. Njima je NASA praktično poverila budućnost američkog dela MKS.

Medjutim, ako se za komercijalni program snadbevanja može reći da je počeo da daje vidne rezultate (istina, obe kompanije su imale fijasko tokom poslednjih lansiranja, tako da je ovaj program do daljnjeg stopiran), razvoj program lansiranja astronauta ka MKS je daleko od planiranog grafika. Prema rečima Bouldena, osnovni krivac za ovaj zastoj je Kongres koji je svake godine odobravao daleko manje sume od zahtevanih za ovaj program NASA-e.

“Od 2010, predsednik je dobio oko milijardu dolara manje od sume koju je NASA zahtavala za komercijalni program letova ljudskih posada. Tokom tog perioda, mi smo poslali milijardu dolara u Rusiju”, napisao je Boulden. Ukoliko SAD pod hitno ne završi razvoj privatnih kosmičkih brodova, neće biti drugog izbora nego da nastavi skupo korišćenje ruskih “Sajuza”.

Zanimljivo je da je Boulden naveo cifru od oko milijardu dolara uplaćenih Rusiji za prevoz američkih astronauta. Ovde je taktički izbegao da kaže tačnu cifru jer je u stvari ona daleko veća i, kada se izračuna koliko je američkih astronauta do sada letelo na MKS ruskim “Sajuzima”, jasno je da prevazilazi 3,5 milijarde dolara. Trenutno, cena jednog sedišta u “Sajuzu” po astronautu košta oko 81 milion dolara. Po Bouldenu, poredjenja radi, sedište u kosmičkim brodovima Boeinga i SpaceX će koštati 58 miliona dolara. Naravno, iza ovih cifara stoje činjenice koje Boulden nije naveo – kao na primer da u rusku cenu ulazi kompletna obuka u Zvezdanom gradu, izrada nekoliko skafandera po astronautu, troškovi korišćenja kosmodroma i evakuacije posle ateriranja. I najvažnije da je suma od 58 miliona dolara po sedištu u Starlineru (kosmičkom brodu CST-100 kompanije Boeing) i Dragonu V2.0 firme SpaceX na veoma klimavim nogama. Neki neoficijelni izvori govore o daleko većoj sumi ponajviše zbog porasta cena lansiranja.

Iako je planirano da oba privatna kosmička broda obave prve letove sa posadama od po dva astronauta sredinom 2017. a da u drugoj polovini iste godine započnu misije prema MKS sa četvoročlanim posadama, NASA je nedavno za svaki slučaj uplatila dodatnih 490 miliona dolara “Roskosmosu” za letove šest američkih astronauta ka MKS tokom 2018. Govori se da nije isključeno da se ovaj ugovor, ukoliko bude problema sa privatnim kosmosom, produži i do 2020.


Astronauti koji će leteti u prvim komercijalnim misijama
(gore, u smeru kazaljke) Benken, Bou, Vilijamsova i Harli.

Zbog toga je kao svojevrsni dodatni pritisak na Kongres, Boulden pre nekoliko meseci pompezno obelodanio imena četvoro astronauta koji se sada uveliko pripremaju za prve misije komercijalnih brodova. To su veterani Roberta Benkena, Erik Bou, Sunita Vilijams i Daglas Harli.

Sve u svemu, otvoreno pismo koje administrator Boulden završava rečima da Kongres treba da stavi tačku na ovakvo poslovanje sa Rusijom, govori o izvesnom stepenu nesigurnosti koji vlada u Beloj kući oko budućeg komercijalnog budžeta NASA-e. Naravno, kako se bliže predsednički izbori, ovakav vid komunikacija treba posmatrati i u svetlu globalne političke situacije.

http://t.co/zYH7CTLbPV

A P O D...

http://t.co/NoCNdpbYna

A P O D...

Kosmička ruža sa mnogo imena

http://astronomija.co.rs/galaksije/magline/9796-kosmicka-ruza-sa-mnogo-imena

http://t.co/xJUn2v65zY

A P O D...

Pomračenje Meseca - 28. septembra 2015.

http://astronomija.co.rs/posmatranja/9799-pomracenje-meseca-28-septembra-2015

Najveća fotografija M31



Fotografiju je snimio Svemirski teleskop Habl i to je najveća i najoštrija fotografija Velike galaksije u Andromedi (M31) koja je ikada napravljena. Ovde vidimo samo njenju sasvim umanjenu verziju. U punoj veličini ona ima 1,5 milijardi piksela i da biste je celu videli u punoj rezoluciji potreno vam je preko 600 HD televizijskih ekrana.

Na fotografiji je zabeleženo preko 100 miliona zvezda i više hiljada zvezdanih jata. U prirodi ovo područje zauzima 40 000 svetlosnih godina.

Kako de vidite detalje ove fotografije? Pa, zumiranjem pojedinih područja a na ovom mestu - http://www.spacetelescope.org/images/heic1502a/zoomable/

http://t.co/iwJrKKAJTr

A P O D...

Pomrčina (super) Mjeseca

Tijekom noći sa nedjelje na ponedjeljak predstoji nam potpuna pomrčina Mjeseca. Pomrčina započinje u 02:11 ulaskom Mjeseca u Zemljinu polusjenku i taj je dio pomrčenja pomalo teško zapaziti golim okom. Sat vremena kasnije, u 03:07 Mjesec ulazi u Zemljinu sjenku i započinje pomrčenje jasno vidljivo golim okom. Mjesečev disk u cijelosti ulazi u konus Zemljine sjenke u 04:11. Tada nastupa totalitet pomrčine koji traje sve do 05:23. Izlazak iz Zemljine sjenke biti će u 06:43, a astronomski dio događanja završava u 07:22 kada Mjesec napušta Zemljinu polusjenku. Taj, završni, astronomski, dio pomrčine nećemo vidjeti obzirom će Mjesec zaći na zapadnom horizontu nešto ranije, u 07:08.



Pune 72 minute provesti će cijeli Mjesečev disk u Zemljinoj sjenci. Tijekom tog vremena trajanja potpune pomrčine Mjeseca on neće potpuno „isčeznuti“ sa neba.

Zbog difrakcije svjetlosti u Zemljinoj atmosferi do Mjesečeve površine ipak dolazi ponešto svjetla. Ovisno o sastavu i stanju onečišćenosti te procesa u Zemljinoj atmosferi njegov će pomračeni disk obično poprimiti zagasito crvenu boju.

Za vrijeme ove pomrčine Mjesec se nalazi na najmanjoj udaljenosti od Zemlje (357.000km) a kako će istovremeno biti i relativno blizu horizonta tako će nam izgledati i ponešto veći te se posljednjih tridesetak godina u svjetskim medijima popularno kaže kako je riječ o „super Mjesecu“.

Do pomrčine Mjeseca dolazi kada se u istoj ravnini, jedan iza drugoga nađu Sunce – Zemlja – Mjesec. Priuštite li si opažanje ove nebeske pojave u ranim jutarnjim satima, svakako pogledajte i prema istočnom horizontu, tamo vas očekuje presjajni planet Venera.

http://t.co/5zMa0A3Q5Y

A P O D...

Zašto je došlo do prvog masovnog izumiranja

Da li je prvo masovno izumiranje na Zemlji uzrokovao katastrofalni udar meteora ili erupcija supervulkana? Ni jedno ni drugo - tvrdi nova studija objavljena u naučnom časopisu "Proceedings of the Royal Society".



Paleontolozi koji su radili ovu istraživanje tvrde kako je za prvo masovno izumiranje u istoriji Zemlje odgovoran dolazak nove vrste.

Pre 579 miliona godina na zemlji su živeli tzv. ediakarani - vrsta cevastog oblika bez ikakvog oklopa ili kičme što ih je učinilo ranjivima i bespomoćnima u slučaju pojave neke druge vrste.

A ta druga vrsta koja je doslovno pojela ili pregazila zapravo su bili 'ekološki inženjeri' koji su menjali okolinu tako da je ediakaranima bilo teško da se prilagode novonastalim uslovima.

Ta nova vrsta na koncu je uzrokovala izumiranje još mnogih drugih vrsta.

Do tog zaključka autori studije došli su posmatranjem novootkrivenih fosila iz Namibije, a koji datiraju od pre 545 miliona godina, 1-2 miliona godina pre izumiranja ediakarana.

Vrsta koja je istrebila ediakarane je imala veliku prednost pred njima jer se, za razliku od njih, mogla kretati.

'Postoji snažna analogija između Zemljinog prvog masovnog izumiranja i ovoga što se događa danas. Izumiranje ediakarana pokazuje da evolucija novih oblika ponašanja iz temelja menja celu planetu, a mi smo najjači 'inženjeri ekosistema' koji su ikada postojali', rekao je dr. Sajmon Daroh sa vašingtonskog Smitsonian instituta.

Izvor: Dnevnik četvrtak, 10.09.2015. | 16:57

Zagonetni ritam hevi metal zvezda

http://astronomija.co.rs/galaksije/zvezde/9801-zagonetni-ritam-hevi-metal-zvezda

Tri lica Super Mjeseca

Iako je nebo u večer 27. septembra bilo uglavnom naoblačeno, na trenutke kroz oblake i između njih, provirio bi Super Mjesec obasjavajući Trebinje. Uhvaćen između oblaka i snimljen običnim digitalcem kroz dva teleskopa (refraktor 75mm, Maksutov 127mm), Mjesec je pokazao različita lica: astronomsko, geološko i morfološko.

Filtrirani snimak pokazuje različitu obojenost površine Mjeseca. Slabi tonovi zelenkaste i crvenkaste boje u detaljima, govore o različitom hemijskom sastavu tla (mineralima). Svijetli i tamni tonovi različitog inteziteta na površini Mjeseca, pored hemijskog sastava govore i o starosti, s time što je područje tamnije, uglavnom Mjesečeva mora, to je starije (rani period, 4,5 do 3,8 milijardi godina). Svjetlija područja su uglavnom nastala udarima manjih planetoida koji su ostavili kratere i iz kasnijeg su geološkog perioda (do prije 100 miliona godina).

Od ponoći do svitanja 28. septembra, zapadno nebo pokriveno gustim oblacima sakrilo je pojavu potpunog pomračenja Super Mjeseca.







Pomračenje Meseca (zatmenie Mesiaca) - iz Slovačke http://astronomija.co.rs/posmatranja/9803-pomracenje-meseca-zatmenie-mesiaca-iz-slovacke

Pomračenje Meseca - 28. septembra 2015 - http://astronomija.co.rs/posmatranja/9799-pomracenje-meseca-28-septembra-2015

http://t.co/02dhLOWE7o

A P O D...

 Pronadjeni tragovi tečne vode na Marsu

Tragovi vode u tečnom stanju su pronadjeni na Marsu, ali naučnici kažu da će trebati još mnogo vremena da se utvrdi da li je život moguć na Crvenoj planeti.

Na konferenciji za štampu koju je NASA organizovala 28. septembra 2015 rečeno je da su hemijske analize tamnih pruga na površini planete otkrile prisustvo hidratisanih soli. Za njih naučnici kažu da su svojevrsni “potpisi” postojanja slane vode u tečnom stanju.

“Možemo sa sigurnošću reći da su neke vrste aktivnosti tečne vode uključene u procesima koji se odvijaju na površini”, rekao je Luhendra Oha sa Tehnološkog instituta u Atlanti koja je u timu naučnika tri godine analizirala primljene podatke kosmičkog aparata MRO (Mars Reconnaissance Orbiter) koji kruži oko Marsa. Od otkrića tamnih pruga na padinama pojedinih kratera i uzvišenja pre više od deset godina, naučnici vode debate o njihovoj prirodi i faktorima koji su doveli do njihovog formiranja. Dok su neki tvrdili da one nastaju usled proticanja vode, drugi naučnici smatraju da tamne pruge nastaju “prirodnim” putem, kad usled vetra čestice materijala klize niz padine.

Ovim nagadjanjima su medjutim nedostajale hemijske analize koje bi pružile podatke o strukturi i kompoziciji tamnih pruga. Kada je MRO postavljen na orbitu oko Crvene planete, naučnici su dobili priliku da sa dva različita instrumenta (kamere HiRise i spektrometra CHRISM) na orbiteru analiziraju hemijsku strukturu tamnih pruga. Njihova tipična širina je manja od pet metra, a nalaze se na četiri različite lokacije. U strukturama svih pruga naučnici su pronašli hidratisane soli (magnezijum perhlorat, magnezijum hlorat i sodijumperhlorat) koje potiču od vode, dok analiza okolnog terena nije pronašla tragove ovih soli. Takodje, dijapazon izmerenih temperatura tamnih pruga podržava teoriju da se voda sliva niz padine Marsa tokom toplijih sezona, dok se kada je hladnije suše.

Na Marsu voda se zamrzava i pretvara u led na 0oC, dok zbog malog atmosferskog pritiskaključa na samo 10oC. Medjutim, voda koja sadrži soli poput sodijumperhlorata, može da ostane u tečnom stanju čaki do temperatura od -70oC, dok je njena tačka ključanja +24oC. Pored toga, perhlorati su “hidroskopi” – što znači da mogu da apsorbuju vlagu iz atmosfere i praktičnoizazovu proticanjevode.


Tamne pruge dužine od po 100 m spuštaju se sa leve i desne strane padina kratea Hejl (Hale)


Mnoštvo tamnih pruga kratera Horovic (Horowitz)


Tamne pruge niz zidove kratea Garni dužine nekoliko stotina metara

Zanimljivo je da je početkom ove godine rover “Kjurioziti” (Curiosity) otkrio tragove kalcijum perhlorata u krateru Gejl (Gale) koji nisu povezani sa tamnim prugama. Ovo otkriće je potvrdilo da u krateru Gejl postoje adekvatne temperature i nivoi vlažnosti tokom noći i pred izlazak Sunca za vreme zime koje omogućavaju da soli na površini apsorbuju vlagu iz atmosfere i potencijalno je pretvore u tečnu vodu.

Zahvaljujući ovim analizama, naučnici sada znaju da na Marsu postoji mnogo više oblasti u kojima postoje uslovi koji eventualno mogu da podrže formiranje života. Naravno, to ne znači da na Marsu postoji život, ili da ga je bilo u prošlosti. Gospodin Oha je rekao da su naučnici na samom početku, da će trebati mnogo vremena da se ustanovi prava priroda tamnih pruga na Marsu i koliki su biološki potencijali oblasti u kojima se one nalaze. “Medjutim, ukoliko čovek nekada bude krenuo na Mars, u ovim oblastima će moći da nadje zalihe vode koje će moći da koristiza piće”.

Ovo je početak veoma značajne etape u novom shvatanju hidrologije i eventualne egzobilogije Crvene planete. Trebaće još mnogo vremena i mnogo istraživanja da se teorije o potocima koji se slivaju niz padine marsijanskih dolina potvrdi. Medjutim, ovo otkriće je potvrdilo ranije hipoteze da je na Marsu nekada davno bilo obilje vode, kako u vidu reka, tako i u formi jezera i mora. Mars je prošao kroz globalne klimatske promene tokom kojih je izgubio površinske vode. Tamne pruge govore o tome da je voda, pod odredjenim okolnostima, još uvek moguća n Marsu u tečnom stanju. A tamo gde voda postoji u tečnom obliku, postoje i uslovi koji mogu da podrže formiranje najjednostavnijih oblika života – na površini, ili što je realnije ispod nje.

Kosmička stanica za malo izbegla sudar

Medjunarodna kosmilka stanica je prošle nedelje, 27. septembra, oko podneva morala urgentno da promeni visinu orbite radi izbegavanja sudara sa kosmilkim otpadom.



Da to nije bilo uradjeno, postojala je velika verovatnoća samo dva i po časa kasnije da dodje do sudara i značajnog oštećenja Kosmičke stanice.

Promena orbite MKS je obavljena pomoću četiri motora ruskog teretnog broda “Progres M-28M”. Motori su ukupno radili 299 sekundi i dodatno ubrzali stanicu za 0,3 m/s.

Posle korekcije putanje leta, MKS je dospela na orbitu maksimalne visine 421,16km.

Ova vest je plasirana pod, za operacije na MKS, vrlo neobičnim okolnostima.

Nema detalja šta se u stvari tačno desilo, o kakvom je otpadu reč i koliko je bilo rastojanje.

Takodje, uobičajeno je da se analizom kretanja kosmičkog otpada unapred najavi korekcija orbite leta MKS.

To govori da je MKS, za razliku od ranijih mnogobrojnih korekcija putanje radi izbegavanja sudara sa kosmičkim otpadom, sada imala veoma rizičnu situaciju.

Ovakve korekcije se sprovode redovno, nekada i po nekoliko puta tokom jednog meseca, u koordinaciji izmedju kontrolnih centara u Hjustonu (koji je nadležan za alarmiranje) i Karaljovu čiji stručnjaci obavljaju korekcije leta pomoću motora nekog od teretnih brodova spojenih sa stanicom. Posada tada prelazi u kosmičke brodove “Sajuz”, spremna da se hitno vrati na Zemlju ukoliko dodje do sudara i oštećenja velikih razmera.

http://t.co/xHDvVdw60k

A P O D...