Vesti iz sveta umetnosti

  Mažoretkinje za kraj Pobune

Izložba “Riot / Pobuna” hrvatske umetnice Dragane Sapanjoš, koja živi i radu u Milanu i Novigradu, završava se 4. januara performansom Prvih riječkih mažoretkinja u Malom salonu Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU) u Rijeci.

Na izložbi “Riot”, otvorenoj sredinom decembra, umetnica pomno režiranim situacijama, u kojima se pojavljuje u ulozi reditelja, scenografa i koreografa, unosi mikro-diverzije u rutinirane forme međuljudske komunikacije.

Ubacujući smetnje u stereotipne identifikacije normalne društvene slike, Dragana Sapanjoš navodi na razmišljanje o tome kako definišemo - kako živimo dobar život, te koga isključujemo kao ono nepoželjno. Ispituje i zašto prihvatamo kao opšta pravila lepote, zadovoljstva i uspešnosti, pred pozadinom vrhovne vrednosti kapitala i sve ubrzanije i virtuelnije ljudske komunikacije. Kao jedno od pitanja sugeriše: postaje li naše okruženje nalik okruženju srećnih robova, u kojem je “biti srećan” u prvom redu izjednačeno sa posedovanjem materijalnih dobara, pothranjivanjem moći, prestiža i zavisti?

Izložbom “Riot” prostor galerije ispunjen je kontradikcijama, disfunkcionalnim stvarčicama, začudnim, ekscentričnim, pa i grotesknim situacijama.

Umetnica je pretvorila galeriju u hotel po modelu 1:1, sa recepcijom, čekaonicom i jednom sobom. Publiku dočekuje nesvakidašnje “osoblje” koje je iz predvorja vodi pravo u sobu, u kojoj više nije sigurna šta dalje treba da čini…. Hotelski aranžman postaje metafora sleep moda, modusa preuzetog iz informatičke sfere koje je u korelaciji sa ljudskim stanjem stalne pripravnosti. Prisutnost postoji, ali u nekoj vrsti zamagljene aktivnosti, u kojem čula postaju sve više mlitava, dok prostor i vreme odmora izmiču. Takva atmosfera i trodelni ritam prostora mogu asocirati na biografski ciklus; na pitanje koliko živo prolazimo kroz životni vek, otvoreno i bezbrižno u doba detinjstva (sugerisano u ulaznom delu, u etapi recepcije), blesasto i zavodnički kroz mladenaštvo (sugerisano u predvorju), te samotno kroz poslednju stanicu koju najavljuje rečenica “Starenje je nepristojno”…

Dragana Sapanjoš, rođena 1979. godine u Novigradu, završila je Accademia di Belle Arti di Brera u Milanu 2004. godine.

Izlaže samostalno i na grupnim izložbama u Hrvatskoj i inostranstvu od 1999.

Dobitnica je više nagrada, među kojima su Studio Grent Viafarini Milano, nagrade Udruženja italijanskih kolekcionara ACACIA, godišnje nagrade za savremenu umetnost - Premio Moroso.

  Pohvale Deniću u Nemačkoj

Scenograf Aleksandar Denić iz Srbije drugi put zaredom se našao na godišnjoj listi najboljih scenografa koju objavljuje nemački pozorišni časopis “Tetarhojte”. Ovoga puta istakao se scenografijom predstave “Dvoboj” Antona Čehova, u režiji Franka Kastorfa, u izvođenju ansambla pozorišta Folksbine iz Berlina.

Denić je sa Kastorfom uspešno sarađivao i na predstavi “Prsten”, a kako je objavio “Ferlag Teatar der cajt”, najavljujući knjigu “Castorf Denic Wagner Bayreuth” autora Ute Miler Tišler, “sagradio je jedinstvene scenografske svetove kakvi dosad nisu viđeni”.

Kastorf je u Bajrojtu 2013. režirao “Prsten” Riharda Vagnera kao provokativni politički triler sa slikama silovite vizuelne izražajnosti i izuzetne snage.

“Saga o Nibelunzima ispričana je kao drama Gibsy-Nostre na tragu 20. veka, odnosno na tragu nafte. Nastala je jedna od najsenzacionalnijih inscenacija ‘Prstena’ od genijalnog novotumačenja Patrisa Šeroa od pre skoro četrdeset godina. Veliki udeo u ovom uspehu ima srpski scenograf Aleksandar Denić koji je Franku Kastorfu sagradio jedinstvene scenografske svetove kakvi dosad nisu viđeni”.

“Knjiga dokumentuje ‘Prsten’ Kastorfa-Denića u Bajrojtu u svim aspektima i kroz objektiv scenografa. Pogled umetnika pruža jedinstvene perspektive monumentalnih scenografija na rotacionim binama i prikaze scena koji su ovaj duo spojili u ikonografiju postmoderne. Izbor fotografija prati četvorodelnu inscenaciju Vagnerovog ‘Prstena Nibelunga’ sa slikama velikog formata koje se rasklapaju uz objašnjenja Aleksandra Denića. Razgovor sa Frankom Kastorfom dopunjuje knjigu. Vodič kroz pozorišnu umetnost izuzetne vrednosti”, navedeno je u najavi knjige.

Knjiga “Castorf Denic Wagner Bayreuth” biće u prodaji od 13. juna 2014.

  Proces

Nagrađivani pisac Srđan V. Tešin, bivši direktor Kulturnog centra Kikinda, koji je odbio ponudu novog rukovodstva za radno mesto tehničkog referenta, dobio je podršku strukovnih i nevladinih udruženja, dok su predstavnici lokalnih vlasti izneli niz optužbi na njegov račun i najavili nove. Iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije, nakon razgovora državnog sekretara Dejana Ristića sa obe strane, izražena je nada u mogućnost kompromisa. U međuvremenu je Tešinu drugi put za dva dana razlupan auto, a ne veruje više da je to slučajnost.

Tešin je odbio novo radno mesto koje se svodi na poslove domara, a za tu odluku dobio je podršku Srpskog PEN centra i Koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, kao i brojnih poštovalaca preko društvenih mreža. Opštinske vlasti su ga 3. januara, međutim, optužile da je oštetio lokalni budžet za oko 1,5 miliona dinara navodnim nezakonitim povećanjem sopstvene plate dok je bio na čelu KC Kikinda, prenela je RTV Vojvodina.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Dejan Ristić izjavio je 3. januara u Kikindi da se stiče utisak da je reč o nedopustivom narušavanju integriteta uglednog književnika.

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina pozvala je prethodno i Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje da svojim autoritetom zaštite Tešina.

“Nakon smenjivanja sa mesta direktora, Tešin je raspoređen na mesto domara u KCK, a na rukovodeća mesta u ovoj instituciji postavljeni su nekompetentni, partijski ljudi. Tešin je s punim pravom odbio da potpiše aneks ugovora po kojem bi kao profesor filozofije trebalo da obavlja poslove 'referenta za tehničke poslove i poslove održavanja’", navela je u saopštenju Građanska Vojvodina, koju čine Centar za regionalizam, Centar za razvoj civilnog društva, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Građanski fond Panonija, Građanska akcija Pančevo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Zelena mreža Vojvodine i Vojvođanski građanski centar.

  Otuđeni grad

Izložba Igora Kuduza “Deset od devet” u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu posvećena je fenomenu otuđenog grada o kojem je još u prošlom veku pisao američki urbani planer Kevin Linč (Lynch), beležeći da je reč o gradu u kojem ljudi nisu u stanju da nacrtaju kartu vlastitog položaja ili gradske celine u kojoj se nalaze.

Kuduz u novom projektu, koji će biti predstavljen od 10. januara u No galeriji MSU, prikazuje upravo prizore otuđenog grada, grada u kojem je, naizgled, nemoguće pronaći tradicionalne “pomoćnike” za kognitivno mapiranje.

Na Kuduzovim fotografijama ne nalaze se tako spomenici, prepoznatljivi neboderi ili karakteristične četvrti, parkovi ili ulice, već fotografije onoga što je francuski antropolog Mark Ože (Marc Augé) nazvao “nemestima”.

Fotografije su “proširene” crtežima, odnosno, kako ističe sam Kuduz, u tom projektu poslužile su kao polazišna tačka za crtanje.

Kako je naveo MSU, stotinu i pedesetak fotografija i crteža Kuduza, odnosno prostora anonimnosti koje autor smatra oslobađajućima, ukazuju i na paradoks. Kuduz otkriva da su radovi nastali u Parizu, gradu koji krase brojni ukrasni epiteti, te se ne čini kao otuđeni grad. Projekat “Deset od devet” tako odražava dijalog koji je Kuduz uspostavio s gradom, postajući postupno svestan svoje pozicije u njemu.

Izložba “Deset od devet” biće otvorena u MSU do 2. februara.

  EX - Experiment and Explore

Izložba 'EX - Experiment and Explore' u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu predstavlja izbor fotografija iz fundusa Foto saveza Srbije nastalih od kraja 50-ih do kasnih 80-ih godina XX veka, uključujući i radove nekolicine autora iz republika bivše Jugoslavije.

Autori izložbe Žarko Aleksić i Jelena Micić pokušali su da naprave spoj u kontinuitetu između fotografija iz fundusa i savremenih fotografskih tendencija, pokazujući radove najrazličitijih autorskih pristupa. Pritom je posebna pažnja, kako su naveli, usmerena ka inovativnim i neuobičajenim pristupima fotografskom mediju.

Izložba stoga nudi presek rada članova Foto saveza Srbije koji autorski pristup zasnivaju na eksperimentu i istraživanju u fotografiji. Osim što predstavlja rad Foto saveza iz novog ugla, cilj izložbe je i afirmacija istraživanja u polju fotografije.

Izbor radova obuhvata montaže, kolaže, duple i duge ekspozicije, sekvence, konceptualne, kao i fotografije nastale eksperimentisanjem tehnikom i formatima.

Fundus Foto saveza Srbije, inače, broji više od 2.000 originalnih radova iz perioda od 1946. do 2000 godine.

Foto savez Srbije je neprofitna organizacija osnovana u cilju unapređenja i afirmacije fotografije na svim nivoima.

Okuplja oko 30 foto-klubova i više od 900 članova iz svih krajeva Srbije, a od nedavno broji i članove iz inostranstva.

Izložba “EX” biće otvorena u Galeriji SKC-a od 14. do 31. januara.

  Iznutra i dublje

Galerija Haos u Beogradu započinje ovogodišnju sezonu 14. januara izložbom mladog grafičara i jednog od laureata nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković za 2013. godinu Vladimira Lalića, na kojoj će biti predstavljeni njegovi recentni crteži ekspresivnih linija u čijoj je osnovi portret. U Lalićevim crtežima očitava se njegova potraga za istinom kroz introspekciju i raslojavanje ličnosti.

Neznajući da će Lalić da konkuriše za nagradu Fondacije Vladimir Veličković, a samim tim ni da će postati laureat, Galerija Haos mu je, kako je navela direktorka Borka Božović, znatno pre konkursa ponudila termin za samostalnu izložbu, ceneći njegov crtački opus kao izuzetno snažan, analitičan, darovit u prepoznavanju maskiranih čovekovih osobina i emocija, nemilosrdan u deformitetima i isticanju istih, kao i u traganju za različitim spoznajama i nadasve znalački izveden rad.

Crteže na izložbi "Iznutra i dublje" karakteriše jak energetski naboj postignut pažljivim građenjem kompozicije. Kroz vrstu kontrolisane linearne eksplozije, Lalić emituje emociju koja oslikava intimni doživljaj analiziranog subjekta, navela je povodom izložbe istoričarka umetnosti Ana Bambić Kostov. Anatomski deformisane figure i mnogobrojni motivi, koji se preklapaju u konjunkciji sa teksturom, često poprimaju posve nove vizuelne osobine i time postaju nova značenjska obeležja, druga lica, drugi likovi. Upravo ta, dodatna lica, podvlače dualitet, ili multiplicitet, ljudske prirode koju Lalić želi da prikaže integralno.

“Svaki čovek nosi nedefinisani broj maski, svaki se sastoji iz mnoštva segmenata od kojih neke, možda čak i većinu, ne želi da podeli sa svetom. Međutim, upravo su te maske aspekti koje autor ove serije crteža smatra bitnim, jer samo ako se posmatraju zajedno, može se ostvariti suštinska spoznaja bića”, navela je u katalogu Ana Bambić Kostov.

Rođen 1983. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti 2008. godine, Lalić je iste godine upisao specijalizaciju na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku grafika, koju je završio 2010. Od 2008. do 2012. radio je kao demonstrator na FPU na Odseku grafika.

Priredio je deset samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu i učestvovao na više od 40 grupnih, državnih i internacionalnih izložbi. Član je ULUS-a od 2009.

Lalić je, takođe, dobitnik nagrade “Mihailo S. Petrov” za najbolji studentski rad - otisak 2007. i nagrade Pedagoškog fakulteta na internacionalnom bijenalu suva igla - Užice 2011.

Lalić je jedan od dobitnika nagrade za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković za 2013. godinu, pored Predraga Damjanovića i Nataše Kokić.

Izložba prošlogodišnjih laureata, inače, otvorena je do 10. januara u Haosu, a obuhvata radove Tijane Kojić, Vuka Ćuka i Aleksandra Jestrovića Jamesdina, kao i pohvaljenih mladih umetnika Ivane Živić Jerković, Hane Rajković, Predraga Popare i Miloša Đorđevića.

Lalićeva izložba u Haosu biće otvorena 14. januara u 20 časova uz koncert grupe Organized Chaos, čiji je član i kompozitor. Lalić je i član hora Viva vox.

Izložbu će otvoriti književnik Mihajlo Pantić, a biće je moguće obići do 9. februara.

  Umetnost u arapskom svetu

Libanski umetnik Valid Rad (Walid Raad), učesnik nekih od najprestižnijih međunarodnih izložbi današnjice, predstaviće na novom gostovanju u Zagrebu svoj dugogodišnji projekat koji je fokusiran na infrastrukturu vizuelnih umetnosti u arapskom svetu i kontekst u kojem je kulturni turizam postao instrument ekonomskog rasta i moći.

Radov projekat “Kopam po stvarima koje bih mogao poreći: istorija umetnosti u arapskom svetu”, započet 2007. godine, naslanja se na ideološku, privrednu i političku dimenziju tog fenomena, koji se manifestuje kao vidno upitan na primeru Ostrva sreće (Happiness Island) u Abu Dabiju, gde nastaju nove verzije muzeja Luvr i Gugenhajm.

Rad će govoriti 11. januara u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu i o novim umetničkim ekonomijama, tekstovima pisca i umetnika Jalala Toufica, te o svojim radovima (pričama, formama i multimedijalnim događajima koje je proizveo u poslednjih šest godina).

Gostovanje tog umetnika organizovano je u saradnji sa festivalom Eurokaz na kojem je 2002. godine učestvovao performansom/predavanjem “Najglasnije mrmljanje je završeno: dokumenti iz arhive Atlas grupe”.

Rad je autor multimedijalnih projekata i knjiga, a izlagao je na prestižnim manifestacijama kao što su Documenta 11 i Documenta 13 u Kaselu, Venecijansko bijenale, Festival d'automne u Parizu… Samostalne izložbe imao je u muzejima kao što su Hamburger Bahnhof u Berlinu, Muzej kraljice Sofije u Madridu, galerija Vajtčepel u Londonu... Radovi mu se nalaze u kolekcijama muzeja kao što su MoMa, Gugenhajm, Centar Pompidu, Vitni muzej američke umetnosti, Kunsthaus u Cirihu, te u brojnim umetničkim centrima u Evropi, Severnoj Americi i na Bliskom Istoku.

Njegovi najvažniji radovi deo su projekta “The Atlas Group” koji je trajao 15 godina (od 1989. do 2004), u kojem je tematizovao savremenu istoriju Libana kroz socijalne, psihološke i fenomenološke oblike, mogućnosti i ograničenja kreativne prakse. Istraživanja su bila fokusirana na povesne i fiktivne događaje u vezi sa 30-godišnjim ratom u Libanu. Projekat je kombinovao izložbe i performans/predavanja, format kojem se i danas često vraća. Posebno je istraživao pitanja dokumentovanja u medijskoj umetnosti, a deo tog projekta imala je priliku da vidi i zagrebačka publika na Eurokazu.

Predavanje u MSU biće na engleskom jeziku.

  Mala istorija foto nagona

Umetnik Vladimir Perić održaće 11. januara u Muzeju istorije Jugoslavije, u okviru izložbe “Istorija = polovna budućnost”, predavanje “Mala istorija foto nagona” i predstaviti deo fotografija iz kolekcije svog dugogodišnjeg projekta Muzej detinjstva.

Sakupljajući decenijama fotografije na buvljoj pijaci, Perić je započeo istraživanje o tome šta nas nagoni da zabeležimo određenu situaciju, identitet, emociju, kao i šta nas nagoni da postanemo “subjekti” fotografije na određen način.

Perić će tokom predavanja otkriti kako je, u haotičnoj mešavini praksi i anonimnih subjekata na fotografijama koje pripadaju polju privatne istorije, pronašao “podudarnosti” koje čine zajedničku istoriju foto nagona, povezujući različite prostore, periode i ljude.

Izložba “Istorija = polovna budućnost” obuhvata odabrane predmete iz kolekcije Muzeja detinjstva umetnika Vladimira Perića, a kroz različite fragmente preispituje složeni odnos detinjstva, prošlosti i budućnosti. Osnovno polazište Perića i kustoskinje Milice Stojanov je da ne postoji celovitost ni kada je materijalnost u pitanju, niti kada je u pitanju pisanje istorije. Istorija se uvek sastavlja i prepravlja od raznih fragmenata, i to uvek iz pozicije budućnosti.

Na izložbi su predstavljeni odabrani predmeti iz kolekcije Muzeja detinjstva: fotografije, spomenari, igračka Paja Patak proizvedena u jugoslovenskoj fabrici Biserka, ploča sa muzikom za decu iz 60-ih godina…

Za vreme Perićevog predavanja najmlađi posetioci MIJ mogu da se pridruže Dečjem kutku i nauče više o igračkama i zaboravljenim igrama.

Izložbe “Istorija = Polovna budućnost”, “Odrastanje u Kraljevu” i “NEO NOB - Nepopularna kultura sećanja” otvorene su u MIJ do 12. januara.

  Nova izlagačka sezona KCB-a

Kulturni centar Beograda započinje 14. januara novu izlagačku sezonu otvaranjem tri izložbe - u Likovnoj galeriji tradicionalno će, na Dan rođenja uticajnog srpskog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića, biti otvorena izložba “Kritičari su izabrali”, u galeriji Podroom biće otvorena izložba “Get Up 2” - deo evropskog projekta “A.C.T. Democ(k)racy”, a u Galeriji Artget izložba najboljih fotografija sa konkursa časopisa “ReFoto”.

Izložba “Kritičari su izabrali” za 2013. godinu autorski je projekat dobitnika nagrade “Lazar Trifunović” za likovnu kritiku za 2011. godinu Save Stepanova koji postavkom “O umetnosti (i o biciklu)” predstavlja dva vojvođanska umetnika koji pripadaju različitim generacijama srpske umetnosti - Milana Konjovića i Stevana Kojića.

Dok Konjovićevo slikarstvo pripada početku moderne u Srbiji u prvoj polovini XX veka, Kojić je akter savremene multimedijalne tehnologizirane umetnosti. I pored pripadnosti različitim umetničkim periodima i konceptima, Stepanov kod obojice primećuje identično shvatanje primarnog značaja fenomena prirode: slikajući prirodu Konjović je ostvarivao prirodu i autonomiju slike; dok Kojić, baveći se prirodom kao resursom, uspostavlja digitalinu sliku sasvim primerenu aktuelnom trenutku sveta.

  Uži izbor za Politikinu nagradu

Izložbe Vesne Golubović, Žolta Kovača, Uroša Đurića, Čedomira Vasića i Vlastimira Mikića u užem su izboru za “Politikinu” nagradu za najbolju izložbu 2013. godine.

Vesna Golubović mogla bi da dobije nagradu za izložbu crteža “Od početka” u Galeriji “Haos” u Beogradu, Žolt Kovač za “Sjajne slike” u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, a Uroš Đurić za multimedijalnu izložbu “Strategije ekscesa” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Čedomir Vasić u konkurenciji je multimedijalnom izložbom “San” u Galeriji “Srbija” u Nišu, a Vlasta Mikić izložbom slika “Sateni” u Galeriji “Ozon” u Beogradu, objavila je “Politika”.

Žiri “Politikine” nagrade suzio je izbor na pet izložbi sa prvobitnog spiska od deset, na kojem su bili i Radomir Damnjanović Damnjan, Tafil Musović, Olivera Parlić Karajanković, Katarina Alempijević i Vesna Pavlović.

Žiri radi u sastavu: Jelena Krivokapić, Katarina Mitrović, Vesna Roganović, Jovan Despotović i Radonja Leposavić.

Politikinu” nagradu za najbolju izložbu 2012. dobila je Biljana Đurđević za izložbu slika i animacije “Tamna šuma” u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu.

Među dobitnicima proteklih godina su i Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...

  Trifunović za 2013. Irini Subotić i Popadiću

Nagradu “Lazar Trifunović” za 2013. godinu ravnopravno su dobili Irina Subotić i Milan Popadić, a biće im uručena 14. januara u Kulturnom centru Beograda, na otvaranju autorske izložbe “Kritičari su izabrali” Save Stepanova, koji je dobio to priznanje za kritičko i teorijsko promišljanje moderne i savremene vizuelne umetnosti za 2011. godinu. Ujedno će biti uručeno i priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu u 2013. godini, koje je dobila Sanja Kojić Mladenov za izložbu “Fluks likvida” u Zrenjaninu.

Irina Subotić nagrađena je za monografiju “Nandor Glid”, u izdanju Fondacije Vujičić kolekcija, a Milan Popadić za zbirku eseja “Čiji je Mikelanđelov David? (Baština u svakodnevnom životu)”, u izdanju Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prema obrazloženju žirija nagrade “Lazar Trifunović” za 2013, Irina Subotić je i monografijom posvećenom Glidovom vajarskom delu dala “dragoceni stvaralački doprinos izučavanju nacionalne istorije umetnosti potvrđujući aktivno i vitalno profesinalno prisustvo na naučnoj sceni”.

“Ova knjiga će svakako biti i jedan od udžbenika za buduće istoričare umetnosti i istraživače naše baštine”, istakao je žiri koji su činili Jelena Stojanović, Ljiljana Ćinkul i Sava Stepanov.

Irina Subotić se fokusira u nagrađenoj monografiji na stvaralački doprinos Glida kao na integralni deo istorije moderne skulpture druge polovine 20. veka. U toj istoričarsko-umetničkoj studiji, podeljenoj na pet poglavlja, Irina Subotić prati hronološki tok u Glidovom stvaralaštvu ističući jedan od umetnikovih fundamentalnih etičkih stavova koji glasi: “Umetnik mora da bude savest svoga vremena”.

  Cerebrum forest

Galerija art55 u Nišu započinje 15. januara ovogodišnju izlagačku sezonu izložbom “Cerebrum forest” Peđe Rakićevića, umetnika koji živi i radi u Kragujevcu, a više od decenije proveo je u SAD.

Rođen 1972. godine u Prištini, Rakićević je diplomirao na prištinskoj Akademiji umetnosti 1995. na odseku za grafički dizajn, a na istom fakultetu je i magistrirao slikarstvo 1998.

Potom je 12 godina proveo u San Francisku, gde je specijalizovao grafički dizajn na Foothill koledžu u Los Altosu i digitalnu publikaciju na OICW u Kaliforniji.

Član je ULUS-a od 1996. godine, a od 2002. je i član Pacific ART League of Palo Alto i od 2003. Berkley Art centra u Kaliforniji.

Dobitnik je više priznanja za umetničko stvaralaštvo, uključujući UNICEF-ovu nagradu na antiratnu tematiku.

Izložba “Cerebrum forest” u Galeriji art55 biće otvorena do 21. januara.

  Ogledalo vremena

Dom Vojske Srbije predstavlja od 15. januara reprezentativan izbor skulptura iz zbirke svoje galerije, čiji su autori umetnici sa prostora bivše Jugoslavije.

Izložba “Ogledalo vremena”, čiji je autor muzejska savetnica Narodnog muzeja Vera Grujić, obuhvata 53 rada likovnih stvaralaca sa nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, poput Riste Stijovića, Luke Tomanovića, Ota Loga, Tome Rosandića, Dušana Džamonje, Matije Vukovića, Koste Angeli Radovanija, Stipe Sikirice, Nandora Glida, Nikole Jankovića, Janeza Boljke, Save Sandića…

Postavka obuhvata 49 skulptura i četiri reljefa iz zbirke Galerije Doma Vojske koja broji više od 1.500 eksponata i oko 300 skulptura, koje uglavnom do sada nisu izlagane.

Kolekcija skulptura Galerije Doma Vojske formirana je uglavnom od otkupa sa samostalnih ili grupnih izložbi, kao i od poklona umetnika koji su svojevremeno izlagali u toj galeriji.

Kolekcija obuhvata značajna ostvarenja nastala tokom 20. veka, uključujući i period neposredno posle Drugog svetskog rata, čijom analizom se može sagledati razvoj likovnog stvaralaštva na području nekadašnje Jugoslavije.

Izložbu će otvoriti u Domu vojske istoričar umetnosti Nikola Kusovac, a biće je moguće obići do 30. januara.

  Politikina nagrada Vasiću

Slikar Čedomir Vasić, dugogodišnji profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i rektor Univerziteta umetnosti od 2004. do 2009. godine, dobitnik je “Politikine” nagrade za 2013. godinu - za izložbu “San” održanu u oktobru u Galeriji “Srbija” u Nišu.

Vasiću je nagrada dodeljena većinom glasova žirija, koji se u finalu opredeljivao između njegove i izložbe Uroša Đurića “Strategije ekscesa” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, objavljeno je na sajtu “Politike”.

Vasić je dobio tri, a Đurić dva glasa članova, žirija, koji su činili istoričari umetnosti Katarina Mitrović, Jelena Krivokapić, Radonja Leposavić (predsednik) i Jovan Despotović, kao i urednica “Kulturnog dodatka” lista “Politika” Vesna Roganović.

Ambijentalnom izložbom “San”, Vasić se, kako je naveo žiri, na prepoznatljiv način, oslanjajući se na široko humanističko znanje i bogatu riznicu istorije umetnosti, autentično i polemički osvrnuo na fenomen obeležavanja Milanskog edikta.

“Dekonstruišući dominirajuću kulturu sećanja i upotrebu simbola, umetnik se ovom izložbom bavio istraživanjem različitih aspekata političkog spektakla i procesom unutrašnjeg preobražaja individue”, naveo je žiri.

Vasić je 71. dobitnik “Politikine” nagrade “Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu, a tim povodom izjavio je da je doživljava kao priznanje za minuli rad.

“Nagrada je uvek dobrodošla. Ima drugo značenje naravno kada dolazi u mladosti i kada dolazi u zrelim godinama, ali evo, sada je više doživljavam kao neko priznanje za nešto što sam uradio tokom godina, jer prvu samostalnu izložbu sam imao pre četiri decenije”, naveo je Vasić, izražavajući zadovoljstvo ssto se našao u izboru sa bivšim studentima Urošem Đurićem i Žoltom Kovačem.

Kovač je bio u užem izboru izložbom “Sjajne slike” u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, uz Vesnu Golubović, predlozenu za izložbu “Od početka” u Galeriji “Haos”, te Vlastu Mikića, koji je bio u konkurenciji izložbom “Sateni” u galeriji O3one u Beogradu.

  Crteži s kritičkom porukom

Izložba crteža “Actionart” umetnika Ariona Asllanija, koja će biti otvorena od 16. januara do 1. februara u Galeriji Doma kulture Studentski grad u Beogradu, deo je projekta kojim taj mladi umetnik ukazuje na nov pristup u promišljanju čovekovog odnosa prema okruženju, uloge umetnosti, odnosa umetnosti i života.

Actionart je, prema rečima Asllanija, stanje, odnosno proces koji se ne zaustavlja, koji samo menja oblik i gest, prelazeći iz jednog u drugi. Actionart je, takođe, zadatak koji svakodnevno treba obavljati, kao bilo koji drugi osmočasovni rad, što se u umetničkom opusu Asllanija manifestuje u crtežima manjih formata, pogodnih za transport biciklom kojim umetnik saobraća različitim delovima grada, u kojima ti radovi zapravo i nastaju.

“Actionart” ctreži, deo istoimenog projekta koji u kontinuitetu traje od 2011. godine, “nose kritičku poruku koja ukazuje na potrebu izmeštanja sa spektakularne površine stvarnosti”.

Prema rečima Maide Gruden u tekstu za katalog izložbe, kako serije actionart crteža ne možemo procenjivati sa aspekta vernosti i ilustrativnosti, tako ih ne možemo nazvati ni fragmentima opaženog, jer su oni sami proizašli iz umetnikovog stalnog suočavanja sa totalitetom okruženja u kome stvara kroz dugotrajan proces, koji uračunava pre svega konstantnu promenu uslova, promenljivost tokova u prirodi u kojoj se traga za metapejzažem, zajedničkom strukturom skrivenom ispod fenomenoloških promena.

Asllani je rođen 1980. u Beogradu, gde je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2007. Izlaže u Srbiji i inostranstvu kolektivno i samostalno od 2000. godine (DKSG, Dom omladine, Remont, Blok galerija…)

  1000051. rođendan umetnosti

Umetnici širom sveta proslavljaju 17. januara 1000051. rođendan umetnosti - specijalnim programima koji se emituju preko programa mreže radio stanica okupljenih oko Evropske radiodifuzne unije (EBU) i Ars akustika grupe. I ove godine u proslavi rođendana umetnosti preko EBU mreže učestvuju i radio stanice u zemljama u regionu jugoistočne Evrope.

Tako Radio Beograd učestvuje uživo iz Studija 6 delom Vladana Radovanovića “Glasovi u prostoru”, a prenos će biti na talasima Trećeg programa.

Hrvatski radio doprinosi proslavi rođendana umetnosti prenosom predstave “Planet 8” Mirele Ivičević iz Muzičkog salona Studentskog centra u Zagrebu. Slovenački radio učestvuje programom kompozitora Uroša Rojka i Alda Kumara.

Slušaoci radio stanica u mreži EBU moće će da čuju od 20 časova do ponoći po lokalnom vremenu i 20-minutne priloge iz Helsinkija, Berlina, Bratislave, Talina, Bukurešta, Praga, Brisela, Ženeve, Stokholma, Pariza, Moskve, Dablina, Lisabona, Antverpena…

Rođendan umetnosti slavi se na dan kada je francuski fluksus umetnik Rober Filju (Robert Filliou) proglasio 1963. da je umetnost rođena pre milion godina, kada je neko bacio suv sunđer u kofu vode.

Filju je deset godina kasnije proslavio milion i deseti rođendan umetnosti u Neue Galerie u Ahenu i predložio zvanično obeležavanje tog praznika.

U znak sećanja na njegov koncept “Večne mreže” (La Fête permanente), pojedini umetnici su posle njegove smrti 1987. godine počeli da proslavljaju rođendan umetnosti mejl artom, porukama preko faksa ili niskobudžetnim TV snimcima, a događaj je vremenom počeo da dobija globalni karakter, posebno od sredine 90-ih, kada je masovnije počeo da se koristi i internet.

Ars Akustika grupa pri Evroradiju i ove godine organizuje četvorosatni direktni prenos (od 20 do 24 sata) u kojem učestvuju pre svega evropske, ali i radio stanice sa drugih kontinenata. Prenos se realizuje putem satelitskih kanala List i Hajdn.

  Tejt otkupio rad Todosijevića

Tejt muzej u Londonu otkupio je od beogradskog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića njegov čuveni rad “Was ist Kunst, Marinela Koželj” iz 1978. godine.

Direktor Tejta ser Nikolas Serota izrazio je zadovoljstvo što je Bord poverenika tog britanskog muzeja odobrio akviziciju rada “Was ist Kunst, Marinela Koželj”.

Kako je navedeno u dopisu Serote, koji je Todosijević prosledio portalu SEEcult.org, rad je otkupljen uz podršku Komiteta za akvizicije za Rusiju i istočnu Evropu - jednog od nekoliko tela Tejt muzeja koji su uključeni u proces otkupa novih radova iz različitih delova sveta.

“Izuzetno smo zadovoljni što ćemo započeti vašu prezentaciju ovim radom i radujemo se što ćemo ga uključiti u buduće izložbe u Tejt prostorima”, naveo je Serota u dopisu Todosijeviću.

Reč je o video-performansu iz Todosijevićevog projekta “Was ist Kunst?” koji je realizovao u nekoliko verzija u drugoj polovini 70-ih (1975-1981), počev od rada “Was ist Kunst, Patrizia Hennings?” U toj seriji performansa, u kojima su učesnice bile isključivo žene, Todosijević je zapovednim, isledničkim tonom do iznemoglosti ponavljao pitanje: “Šta je umetnost?” na nemačkom jeziku, ostajući bez odgovora.

Rad “Was ist Kunst, Marinela Koželj?” realizovan je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, uz učešće Marinele Koželj, umetnikove životne saputnice, koja nemo reaguje na iznervirano, često povišenim tonom postavljano pitanje koje prate agresivne manipulacije Todosijevića po njenoj kosi i licu.

Istoričar umetnosti Ješa Denegri smatra da je taj rad bio preloman za Todosijevićevu strategiju kao umetnika. U tekstu u katalogu “Nova umetnost u Srbiji, Pojedinci, grupe pojave, 1970-1980” (MSU Beograd, MSU Zagreb i Galerija umetnosti u Prištini, 1983), Denegri je naveo da se Todosijević tim radom odvaja od principa “proglašenja (nominacije umesto formulacije) umetničkog dela”, koji je primenjivao u prethodnoj seriji performansa “Odluka kao umetnost”. Projektom “Was ist Kunst?” počeo je da primenjuje “upitnu formu izjašnjavanja o prirodi umetnosti, tvrdeći pri tome da sam način na koji umetnik postavlja pitanje o umetnosti jeste umetničko delo”. Denegri ujedno citira Todosijevića da su performansi “Was ist Kunst?” politički u najširem smislu te reči - ne umetnost u službi politike, nego umetnost koja društveni performans sublimira u umetnički performans, naglašavajući u tom sublimiranju neke karakteristike društvenog događanja, fenomena psihologije masa, demagogije jezika, stalnog ponavljanja - u jednom katarzičnom naglašavanju.

  Akvizicije Muzeja Zepter 2013.

Muzej Zepter obogatio je svoju kolekciju tokom 2013. godine radovima 13 umetnika različitih generacija, a njihove radove predstaviće na izložbi “Akvizicije 2013” od 23. januara do 30. marta.

U kolekciji Muzeja Zepter našla su se nova dela umetnika koji su već u njoj zastupljeni - Milun Vidić, Dragoš Kalajić, Aleksandar Luković, Vladislav Šilja Todorović, Slavoljub Caja Radojčić, Katarina Alempijević, Slavoljub Slava Bogojević i Gordana Jocić), kao i pokojni vajar Đorđije Crnčević (1941-2013) i četvoro mladih umetnika.

Od pre nekoliko godina Muzej Zepter posvećuje u otkupnoj politici posebnu pažnju umetnicima koji tek izlaze iz fakultetskih ateljea, pa je sa završne školske izložbe Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu odabrao dela Marije Jovanović, Jovane Tucović, Radeta Mutapovića i Stefana Mirosavića, uveren da će se u budućnosti “sigurno čuti za njih”.

Izložba novih akvizicija biće otvorena do 30. marta, a tokom ove godine Muzej Zepter je najavio i da će obeležiti 20 godina rada kao legitmini naslednik nekadašnje Galerije Zepter.

I 2012. Muzej Zepter je obogatio svoju kolekciju - kako otkupom, tako i poklonima pojedinih umetnik.
Muzej Zepter osnovala je Madlena Zepter, koja je osnivač, između ostalog, i Opere i teatra Madlenianum u Zemunu.
Muzej Zepter je svečano otvoren u Knez Mihailovoj ulici u julu 2010. godine, a odlukom Ministarstva kulture Srbije, registrovan je kao prvi privatni umetnički muzej u Srbiji.

Kao i Galeriju Zepter, i Muzej vodi profesorka Ivana Simeonović Ćelić.

Muzej se nalazi u reprezentativnom zdanju u Knez Mihailovoj 42, izgrađenom za Hrvatsku banku početkom 20-ih godina 20. veka, koje je kasnije bilo sedište Zepter banke i Zepter osiguranja.

Đukin u Legatu Čolakovića

Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja od 23. januara u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu izložbu Dušana Jovanovića Đukina (1891-1945), koja obuhvata četrdeset dela iz različitih perioda stvaralaštva tog značajnog, a zapostavljenog umetnika, koji je učestvovao na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a nikada nije imao samostalnu izložbu.

Izložba autorke Rajke Bošković, koju će otvoriti vajar Rajko Popivoda, obuhvata 19 skulptura (u kamenu, bronzi, gipsu i terakoti), 11 crteža, šest keramika i tri medaljona. Pored dela iz MSUB-a, biće izložena i dela iz Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja grada Beograda.

Đukinov umetnički opus obeležavaju dva pristupa - realistički i kubistički. Relističke figure i portrete radio je tokom celog umetničkog delovanja, a u poslednjem periodu njegovog stvaralaštva nastaju dela u duhu kubističkog, odnosno geometrijskog shvatanja oblika.

Izložbom se, kako navodi MSUB, omogućava ponovno sagledavanje, preispitivanje i novo vrednovanje umetničkog opusa Đukina, do sada nepravedno zapostavljenog, koji je u domenu vajarstva nesumnjivo ostvario vrhunske umetničke domete. To potvrđuju dela na izložbi, pre svega skulpture iz zrelog perioda umetnikovog stvaralaštva „Glava devojke“ (Devojka sa šiškama) iz 1932/33. godine i „Cvećarka" (Devojka sa cvetom) iz 1936. godine, kao i jedno delo iz ranog perioda „Žensko poprsje" (Devica) iz 1924. godine, kojima se Đukin svrstava u sam vrh ne samo srpske, već i svetske moderne umetnosti.

Đukin je rođen i odrastao u imućnoj građanskoj porodici. Otac mu je bio dvorski fotograf, stric Paja Jovanović, a od svog dede Stevana Jovanovića, fotografa iz Vršca, koga su zvali Đuka, preuzeo je pseudonim.

Arhitekturu je studirao u Drezdenu, vajarstvo u Firenci, a nakon toga je studirao na Ecole des Beaux-Arts u Parizu. Od 1917. do 1927. boravio je u Parizu, gde je učestvovao na „Izložbi jugoslovenskih umetnika“ 1919.

Na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu pokrenuo je 1927. tečaj večernjeg akta sa slikarom Mladenom Josićem. Nakon godinu dana ponovo je otišao u Pariz, da bi se u Beograd vratio nakon četiri godine. U Školi za primenjenu umetnost počeo je potom da radi kao nastavnik.

Nakon duge i teške bolesti umro je u Beogradu 1945.

Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beogradu, Firenci i Parizu), ali za života nije imao ni jednu samostalnu izložbu.

Bio je član umetničke grupe Lada.

Iza sebe je ostavio svega tridesetak skulptura, manji broj crteža, keramika i medaljona.

Zna se da je, kada nije bio zadovoljan ishodom, uništavao svoja dela. Bavio se i slikarstvom, ali od toga ništa nije sačuvano.

Izložba u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće otvorena do 13. aprila.

  Od fluksusa do mejl-arta

Međunarodna kolektivna izložba Trijenale proširenih medija biće otvorena 24. januara u novobeogradskoj Blok galeriji, a predstavlja radove 47 autora iz celog sveta, koji pripadaju različitim pokretima i stilovima iz istorije umetnosti.

Trijenale proširenih medija, prema navodima kustoskinje Blok galerije Željke Momirov, predstavlja susret starih i novih umetničkih tendencija, odlazećih i dolazećih aktera savremene umetničke prakse.

Na izložbu su pozvani protagonisti istorijskih avangardi i neoavangardi, počev od fluksusa, situacionizma, akcionog i kombinovanog slikarstva, pop-arta, konceptualne umetnosti i kontekstualizma, sve do onih koji su nosioci novih tendencija i medija poput elektronske i interaktivne umetnosti, eksperimentalne poezije, retrofuturizma i neoizma, kinetičke umetnosti, sajber i veb-arta, digitalne umetnosti, video-arta, performansa, mejl-arta...

Među stranim autorima zastupljenim na izložbi su: Albrechts (Belgija), Reed Altmus, John Held i Harley iz SAD, Vittore Baroni i Ruggero Maggi iz Italije, Silvio De Gracia iz Argentine, Alma Dujmović iz Hrvatske, Peter W. Kaufman iz Švajcarske, Clemente Padin iz Urugvaja, Cesar Reglero iz Španije, Shozo Shimamoto iz Japana, Jose Nogueira iz Brazila, Robert Swerkiewicz iz Mađarske, David Chikladze i Ushangi Huma iz Gruzije.

Izložba obuhvata i dela domaćih autora, među kojima su Dobrica Kamperelić, Đorđe Arnaut, Miroljub Filipović, Željka Momirov, Nataša Ivanić, Dragan Nešić, Ružica Mitrović, Aleksandar Đurić, Radovan Mića Trnavac…
Izložba će biti otvorena do 1. februara.

  Velika scena Ateljea 212 - Mira Trailović

Atelje 212 obeležilo je 22. januara 90 godina od rođenja i 25 godina od smrti svoje dugogodišnje upravnice Mire Trailović (1924-1989), istaknute rediteljke i pozorišne inovatorke, čijim je imenom nazvana Velika scena tog beogradskog teatra.

Svečanom omažu Miri Trailović, koja je bila jedan od osnivača Ateljea 212 i Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF), prisustvovale su njene mnogobrojne kolege, a bivši i sadašnji članovi Ateljea 212 su zajedničkim izlaskom na binu nazvali Veliku scenu njenim imenom.

Prikazan je i dokumentarni film o toj velikoj pozorišnoj, radio i televizijskoj rediteljki, ustupljen iz arhive TV Beograd, a na njeno delo i izuzetnu ličnost podsetili su dramaturg Borka Pavićević, direktroka Centra za kulturnu dekontaminaciju, teatrolog Jovan Ćirilov, sa kojim je Mira Trailović osnovala BITEF, glumica Seka Sablić i pisac i akademik Ljubomir Simović.

Vršilac dužnosti direktora Ateljea 212 Ivana Dimić podsetila je da je Mira Trailović režijom Geteovog “Fausta”, u novembru 1956. godine s Radošem Novakovićem i Bojanom Stupicom osnovala u zgradi "Borbe" Atelje 212, u kojem je režirala dvadesetak predstava ("Ko se boji Virdžinije Vulf", "Kosa", "Čudo u Šarganu"…) i uzdigla taj teatar na svetski nivo.

Mira Trailović je s Ćirilovim osnovala 1967. godine BITEF, na kojoj su gostovali Grotovski, Beket, Piter Bruk, Barba, Bob Vilson, Šekner, Living teatar, Pina Bauš…

Njenim imenom je nazvana i nagrada za najbolju predstavu na BITEF-u.

Rođena 22. januara 1924. godine u Kraljevu, a preminula 7. avgusta 1989. godine u Beogradu, Mira Trailović bila je i umetnička direktorka međunarodnog pozorišnog festivala Teatar nacija u Nansiju. Za zasluge u osnivanju tog festivala, između ostalog, dobila je orden Legije časti.

  Belić na salonu Urban! u Sevru

Multimedijalni umetnik Milija Belić iz Srbije, koji već tri decenije paralelno boravi i izlaže i u Francuskoj, pozvan je da učestvuje na Salonu "Urban! " u pariskom predgrađu Sevr, posle zapaženog nastupa na Salonu "Réalités Nouvelles" u septembru 2013. godine u Parizu.

Belić će na salonu “Urban!” učestvovati u okviru selekcije od više od 80 umetnika koji će prikazati svoja dela inspirisana temom grada.

Vizija grada, danas i u budućnosti biće predmet raznovrsnih stilskih interpretacija na tom salonu koji već petu godinu za redom okuplja najeminentnije umetnike iz zemlje i sveta.

Salon "Urban!" biće održan od 31. januara do 9. februara 2014. u Kulturnom centru "Le Sel", pod visokim pokroviteljstvom grada Sevra.

Milija Belić je učestvovao protekle jeseni u Parizu na manifestaciji “Grisy Code”, na kojoj se predstavio slikama i skulpturama, a potom i na Salonu “Realites Nouvelles” (Nove realnosti), na kojem je Srbija bila počasni gost.

Belić je bio i jedan od kustosa gostovanja Salona “Realites nouvelles” u maju 2013. godine u Beogradu.

  Nova prilika za Emu

Plavo pozorište ponovo izvodi 26. januara u zgradi BIGZ-a u Beogradu predstavu “Ema”, inspirisanu pripovetkom Fjodora Mihailoviča Dostojevskog “Krotka” u kojoj se pitanje čovekove slobode otkriva kroz tragičnu sudbinu žene koja je izvršila samoubistvo bacivši se sa prozora i držeći ikonu u rukama.

Dostojevski je o tome jednog dana čitao u novinama i tada je počelo da ga progoni pitanje: Zašto je neka mlada žena morala to da uradi?

U predstavi se koriste tekstovi iz pisama slavne pesnikinje Marine Cvetajeve upućenih njenim prijateljicama, iz kojih dopire glas jedne otpadnice i čudakinje svog vremena. U njima se prepoznaje unutrašnji život jedne žene i jedna patnja, beskompromisno izložena pogledima ljudi.

U predstavi se koriste i ruske pesme, jedna sevdalinka, jedna meksička tradicionalna pesma, kao i jedna pesma Dženis Džoplin.

Reditelj i scenarista predstave je Nenad Čolić, a igra glumica Maša Jelić.

“Ema”, prema navodima Maše Jelić, govori o njenom unutrašnjem životu, o njenoj duši, odnosno o, kako bi rekla Cvetajeva, “najbitnijoj, onoj koja ima zahteve i koja je ogorčena”. To je čin otkrivanja onog nevidljivog - istine sopstvenog postojanja, u težnji ka stvaranju jedne nove dimenzije - duhovne i bezvremene.

Prema rečima Maše Jelić, to je njena unutrašnja pobuna protiv društveno prihvaćenih pravila života, protiv malograđanskog duha, protiv osećanja otupelosti, protiv “tragične nemogućnosti da ljubav pretočim u život, večnost u mrvice dana” - kako je navela Cvetajeva.

Dizajn scene i kostima, kao i dizajn plakata i programa, radila je Ivana Čolić, a organizaciju Dubravka Vujinović.

Predstava je premijerno izvedena u aprilu 2013, a osim u Beogradu, do sada je izvedena i na festivalu “Rumsko leto” u Rumi, kao i na festivalu “Prenošenje baklje” u Bilefeldu u Nemačkoj.

Plavo pozorište od 2010. godine ima prostor u zgradi BIGZ-a, a zbog malog broja mesta, potrebno je unapred najaviti dolazak na predstavu, na adresu dubravkaplavo@sbb.rs

  U Ateljeu Nadežde Petrović

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, obeležavajući 140 godina od rođenja umetnice Nadežde Petrović (1873-1915), realizovala je tokom jeseni 2013. godine Dečju radionicu “U ateljeu Nadežde Petrović”, čiji su rezultati predstavljeni na izložbi otvorenoj 25. januara.

Deo galerijskog prostora bio je preuređen u atelje poznate umetnice, čija su sećanja na detinjstvo, dečje igre u rodnom Čačku, prve nestašluke, časove muzike u dvorištu porodične kuće u Beogradu, priče o srpskim junacima, putovanja i druženje sa sestrama, bratom, roditeljima i prijateljima umetnicima, učesnici radionice mogli da čuju u interpretaciji glumice Sonje Mladenov, kostimirane u autentičnu garderobu s početka 20. veka.

Smeštena u posebno osmišljen atelje, okružena slikarskim priborom na štafelaju, prerušena glumica pričala je prisutnima o slikarkinom životu i nastanku dela od kojih se neka čuvaju u kolekciji Pavla Beljanskog: Anđa (1906), Beogradsko predgrađe (1908), Resnik (1905), Jaša Tomić (1910), Ksenija Atanasijević (1912)… Cilj tog druženja bio je da se na atraktivan i zanimljiv način deci približi jedna od najpoznatijih ličnosti srpske kulture koja se po umetničkim delima i avangardnim idejama svrstava u najznačajnije žene 20. veka na ovim prostorima.

Nakon pripremnog rada u okviru programa “Kustos u vrtiću”, obilaska muzeja i upoznavanja sa delima i životom umetnice kroz kompjuterske prezentacije, u drugom delu praktičnog rada deca su samostalno oblikovala radove na temu proslave rođenja slikarke. Kroz program “Kustos u vrtiću” predstavljena je i knjižica “Prvi put u muzeju”, u izdanju Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, koja ukazuje posetiocima na neophodno poštovanje pravila ponašanja u muzejima i na odgovoran odnos prema eksponatima.

Kao i prethodnih godina, tokom trajanja izložbe “U ateljeu Nadežde Petrović”, publika će moći da pogleda radove svih učesnika iz deset vrtića: Dunavski cvet, Kolibri, Čuperak, Palčica, Čarolija, Spomenak, Bajka, Plavi zec, Veseljko i Likovna radionica PU “Radosno detinjstvo”.

Sa učesnicima je radila kustoskinja Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milica Orlović-Čobanov i likovni pedagozi PU “Radosno detinjstvo” Jelena Tišma, Dragan Jajić, Viktoria Čikoš, Dušan Basar i Bojan Stankov.

Izložba će biti otvorena do 16. marta.

  Ka boljem svetu

Izložba savremene srpske umetnosti, na kojoj učestvuju umetnici različitih generacija, biće otvorena 28. januara u Nest galerijama u Ženevi, u organizaciji novosadske Galerije Bel art i Fondacije Mali princ, u partnerstvu sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i Muzejem savremene umetnosti Vojvodine.

Izložba “Srbija 2014, Culture escape: ka boljem svetu (primeri iz srpske savremene umetnosti)” obuhvata fotografije umetničkog kolektiva diSTRUKTURA, skulpture i crteže Mrđana Bajića, slike i terakotu Milana Blanuše, slike i skulpture Mire Brtke, slike i objekte Andree Ivanović, kompjuterske instalacije Stevana Kojića, fotografije Borisa Lukića, video radove Nataše Teofilović, slike Ljube Vučinića i Bosiljke Zirojević Lečić, instalaciju Aleksandra Bunčića, slike i fotografiju Jelene Bulajić i slike i objekte Gorana Mitrovića, najavila je Galerija Bel art.

Izložba predstavlja radove umetnika koji reprezentuju aktuelnu umetničku scenu u Srbiji, definišući svoje stavove prema svetu i vremenu u kojem žive na autentičan način.

Uprkos tranziciji koja se odužila i nepovoljnim uslovima za rad umetnika u današnjoj Srbiji, kako je navedeno u najavi izložbe, postoji živa umetnička scena.

Koncept izložbe baziran je na sinergiji estetskih i etičkih kategorija, zasnovanih na principima umetničke autonomije i društvenog i kulturnog konteksta trajne i iscrpljujuće krize - ka pojavi nove nade.

Kustos izložbe je likovni kritičar Sava Stepanov, a autorke koncepta Vesna Latinović i Aleksandra Vegezzi Boškov.

Izložba će biti otvorena u Nest galerijama do 9. februara.