Vesti iz sveta umetnosti

  Evropa. Jugoistok

Izložba “Evropa. Jugoistok - Zabeležena sećanja” u Muzeju moderne i savremene umetnosti (MMSU) u Rijeci, predstavlja fotografije, video radove i instalacije umetnika i umetnica iz 11 zemalja Jugoistočne Europe, koji se bave pitanjima kolektivnog pamćenja, različitih kultura i mesta sećanja, naročito ulogom slika u tim procesima.

Na izložbi, koja će biti otvorena 31, januara u MMSU, učestvuju: Fani Zguro (Albanija), Milomir Kovačević (Bosna i Hercegovina), Nikola Mihov i Peter Tzanev (Bugarska), Panos Kokkinias, Andreas Tsonidis i Vangelis Vlahos (Grčka), Hassan Abdelghani, Jelena Blagović i Sandra Vitaljić (Hrvatska), Sašo Stanojkoviǩ i Žaneta Vangeli (Makedonija), Pavel Brăila (Moldavija), Michele Bressan, Iosif Király i Ştefan Sava (Rumunija), Ana Adamović, Nikola Radić Lucati, Stefana Savić i Predrag Terzić (Srbija), Erhan Muratoğlu (Turska) i Marianna Christofides (Kipar).

Gete instituti iz 11 zemalja u regionu, u saradnji s Muzejem za fotografiju Braunšvajg, pozvali su umetnike da koncipiraju radove na temu “zabeležena sećanja” (recorded memories).

Izloža je nastala u saradnji kustoskinje Constanze Wicke iz Muzeja za fotografiju Braunšvajg i kustosa iz 11 zemalja u regionu, pružajući uvid u različite istorijske narative, ali i u različite umetničke načine upotrebe kamere, od trezvenog registrovanja, subjektivnog dokumentovanja i biografskih priča do analitičkog preispitivanja istorije i beleženja tragova iskustva, naveo je MMSU.

Tematsko uređenje postavke (politički pejzaži i prostori, tragovi zločina prošlosti, individualno sećanje i kolektivna prošlost, slike kao sećanje na prošlost, izgradnja i razgradnja kolektivnog sećanja, ponovno /postavljanje scene), služi kao vodič i nudi različite perspektive za posmatranje izloženih dela. Neki od pristupa su definisani njihovom temom, drugi njihovim umetničkim stavom, a neki promišljanjem samog medija kojim se služe.

Mnoga se dela, kako je naveo MMSU, mogu posmatrati iz različitih perspektiva, a ako se na komparativan način sagledaju sva dela koja su izložena - vidljivo je na koje se sve načine fotografija može upotrebljavati.

Izbor umetničkih radova na izložbi polazi od premise da fotografski, filmski i video mediji imaju poseban odnos prema prošlosti i igraju bitnu ulogu u predstavljanju individualnih rituala sećanja i kultura kolektivnog pamćenja.

Umetnički projekat “Evropa. Jugoistok - Zabeležena sećanja”, koji poziva na vizualno putovanje kroz države Jugoistočne Evrope, nastavak je uspešnog književnog projekta “Odvažnost sećanja”.

Izložba će biti otvorena u MMSU u Noći muzeja, 31. januara, a biće je moguće obići do 1. marta.

Razgovor na temu izložbe sa kustoskinjom Irinom Cios i umetnikom Fani Zgurom najavljen je za 25. februar, a vođenja kroz izložbu su 11. i 20. februara.

Izložba je održana najpre u maju 2013. godine u Muzeju za fotografiju u Braunšvajgu, a već je gostovala i u Sarajevu - protekle jeseni u galeriji Collegium artisticum.

Posle Rijeke, proputovaće i kroz zemlje Jugoistočne Europe, a prati je katalog, objavljen u dve sveske.

  Žene u Novoj galeriji

Umetnice Kristina Ristić, Tanja Babić i Dragana Pajković Dodig, koje se bave apstraktnim slikarstvom, predstavljaju se od 31. januara zajedničkom izložbom “Žene” u Novoj galeriji u Beogradu.

Iako se sve tri bave apstraktnim slikarstvom, svaka od njih, kako je navela kustoskinja Jovana Jeličić, na svoj način sagledava stvarnost, uvodi različite emocije u sliku, iznosi svoja promišljanja o životu, ljubavi, odnosu prema okolini i prema samoj sebi. Okosnicu izložbe čini njihov uzajamni odnos, tj. način na koji njihove slike međusobno komuniciraju, navela je u tekstu u katalogu Jovana Jeličić.

Slike Kristine Ristić govore o složenosti ljudskih odnosa. To su "lica bez likova", portreti čija je portretualna definicija gotovo sasvim izostavljena. Prikazani su u trenutku susreta, međusobno komuniciraju, vole se, svađaju, ne razumeju, razilaze, ponovo spajaju... Oni su zapravo zatočenici samo njima znanih kompleksnih ili površnih odnosa, tipičnih za sve ljude.

Kristina Ristić, rođena 1973. u Beogradu, diplomirala je 1995. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Radomira Reljića, a na FLU je i magistrirala 2000. Završila je specijalizaciju na Likovnoj akademiji u Atini 2008. Izlagala je na 15 samostalnih izložbi i na više od 40 grupnih u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada, a njeni radovi nalaze se u kolekciji Makedonskog muzeja moderne umetnosti u Solunu, Filip Moris - Niš Art fondacije i u privatnim kolekcijama.

Poliptih Dragane Pajković Dodig predstavlja "sliku od slika", čije delove je moguće pomerati fizički, ali i misaono. Na taj način, ovo delo se može shvatiti i kao poziv na putovanje, stvarno ali i ono virtuelno, koje se odvija u nama samima, navela je Jovana Jeličić.

Dragana Pajković Dodig, rođena 1968. u Beogradu, takođe je diplomirala (1998) slikarstvo na FLU u Beogradu, u klasi profesora Reljića. Učestvovala je na više od 15 kolonija i više od 80 grupnih izložbi, a samostalno je izlagala 14 puta u zemlji i inostranstvu. Ima i više od 20 samostalnih i grupnih izložbi u oblasti primenjene umetnosti i dizajna.

Slike Tanje Babić, kako je istakla kustoskinja izložbe, stvaraju realnost za sebe naletima boje nanesenim u delikatno harmonijsko koloritnim odnosima. Izostavljanjem figurativnosti i realnog predmetnog sveta, kao da nam se otkriva druga, nevidljiva i neopipljiva stvarnost. To je mesto slobode i bezbrižnosti, nesputanog izražavanja najskrivenijih emocija i najdubljih težnji, i kao takvo okrenuto je čoveku, humanosti, komunikaciji i apsolutnom razumevanju sveta.

Rođena 1978. u Beogradu, Tanja Babić je diplomirala 2003. na FLU, smer slikarstvo, u klasi prof. Zorana Vukovića kod koga je završila i magistarske studije 2006. Učestvovala je takođe na brojnim izložbama i kolonijama u zemlji i inostranstvu.

Izložba “Žene” biće otvorena u Novoj galeriji do 23. februara.

  Nečastive s turneje na turneju

Predstava “Nečastive” (Denuded) autora, koregorafa i plesača Brune Isakovića, posle turneje po Americi i Japanu, ponovno dolazi u Zagreb - 2. februara biće igrana u Muzeju savremene umetnosti, na početku izvođačke dela Queer Zagreb Sezone.

Predstava je nastala tokom umetničke rezidencije Isakovića i Pavla Heidlera u Art radionici Lazareti u Dubrovniku, kroz program “Perforacija” i Mreže za izvođačke umetnosti.

Ideja za “Nečastive” potekla je iz okvira koje je postavio prethodni Isakovićev rad “Zaziv”, u kojem izvođač fizičkim ekspresijama, ali zapravo i mnogo širom scenskom prisutnošću koja prevazilazi isključivo telesni pokret, asocira na odnos svetovnog i duhovnog. Predstava “Nečastive” u tom smislu nastavlja započeto istraživanje i dublje dotiče moguće transformacije telesnosti, istovremeno ih oslobađajući automatizma pridavanja značenja onome što smo u određenom momentu sposobni videti, prepoznati, iskusiti.

Dedramatizujući jednostavnom strukturom izvedbe klasični narativ, a ujedno ne odustajući od linearnog i logičnog razvoja pokreta, gesta i glasa na sceni, Isaković predstavom “Nečastive” preispituje jedinstveni odnos izvođača i svake osobe u publici. S obzirom na intimnost te intenzivne izvedbe, upravo u toj poverljivoj komunikaciji s publikom i ogledanju emocija / pogleda / odmaka, otvorena je mogućnost odnosa, bez obzira u kojoj meri on na kraju bio ostvaren.

Predstava je uspešno igrana u Njujorku, Čikagu i Tokiju, a tokom 2014. godine ponoo će ići na širu turneju po SAD, te na gostovanja u Grčku, Južnu Koreju, Japan i Filipine, najavila je organizacija Domino.

Nakon Zagreba, predstava “Nečastive” putuje u Seul i Tokio, gde će Isaković održati i stručnu plesnu radionicu, a sa Zvonimirom Dobrovićem, umetničkim direktorom Queer Zagreba, održaće i predavanje na temu “Nezavisne umetničke produkcije u Hrvatskoj”.

Bruno Isaković, rođen u Zagrebu, diplomirao je savremeni ples u Amsterdamu. U Zagrebu je član Studija za savremeni ples, a sarađuje s brojnim koreografima, samostalno radi koreografije i drži plesne radionice.

Njegovom predstavom “Nečastive” počinje izvdojački deo Queer Zagreb Sezone, koja će u prvom polugodištu predstaviti dvadesetak umetnika iz Australije, Severne Amerike, Azije i Evrope, uz posebno bogat program posvećen odnosu roda i koreografije u maju.

Queer Zagreb Sezona sprovodi se pod platformom This is a Domino project.

Brate, na čemu je ovaj što ovo napisa?

  Zvezde 11. BFI-ja i u Vršcu

Beogradski festival igre, čije će 11. izdanje biti održano od 30. do 14. aprila, prvi put će gostovati u Vršcu - Balet Augzburg izvešće pred vršačkom publikom “Igru senki” izraelskog koreografa Icika Galilija, koja će premijerno biti izvedena u Nemačkoj krajem februara.

Na sceni Narodnog pozorišta u Vršcu tako će 10. aprila, nakon više od tri decenije, nastupiti baletski igrači, najavio je BFI, ističući da će to biti prvo gostovanje jedne nemačke opersko-baletske kuće na vršačkoj pozornici i ujedno prvo upoznavanje lokalne publike s vrhunskim igračima Baleta Augzburg i jednim od najinteresantnijih koreografa savremene igre.

Domaćoj publici to je ujedno prilika da upozna Anu Đorđević, prvu solistkinju te nemačke kompanije.

“Igru senki” čini šest kraćih postavki, koje kritičari berlinskog magazina “BalletTanz” najavljuju kao “najbolje od Galilija”, dok londonska štampa ističe “atraktivne komade koji će jednako zadovoljiti stalnu i novu plesnu publiku”.
Nemačka premijera te koreografske večeri zakazana je neposredno pred nastup na 11. BFI-ju, na kojem će 9. aprila biti igrana i u Operi i teatru Madlenianum.

Prema navodima direktorke BFI-ja Aje Jung, fokusiran na upotrebu baletske tehnike u službi individualnosti igrača, i jedinstvenog korišćenja rasvete, Galilijev rukopis poseduje rafirman koji je nadaleko prepoznatljiv.
Osim u Vršcu, deo programa 11. BFI-ja biće održan i u Novom Sadu i Pančevu.

Festival će početi 30. marta u Sava centru predstavom “Hiljadu delova” američke kompanije Hubbard Street Dance iz Čikaga koja je inspirisana vitražima Marka Šagala.

Publika će videti i Kompaniju Akrama Kana, jednog od najznačajnijih koreografa britanske scene, koji predstavlja 5. aprila novu postavku na muziku Igora Stravinskog.

Veliki kanadski balet iz Montreala gostuje 11. aprila predstavom “Minus jedan” izraelskog koreografa Ohada Naharina, koju će 12. aprila izvesti i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

U Madlenianumu će, uz predstavu “Igra senki”, publika prvi put videti belgijsku Kompaniju Mišel Noare koja će izvesti postavku inspirisanu Hičkokovim nemim filmovima “Zapisnik sa lica mesta”. Na tu zemunsku scenu stiže 14. aprila i Kompanija Andonisa Fonjadakisa, koreografa koji je već postao jedan od miljenika publike BFI-ja, a ovoga puta u Beogradu će biti svetska premijera njegovog komada “Wisteria Maiden”, u produkciji Fondacije Onazis.

Pozorište na Terazijama ugostiće čuvenu švajcarsku trupu Cimerman and de Pero, koja će 31. marta i 1. aprila izvesti predstavu “Šija je bila Vrat”, svojevrsni teatar bez reči, pun apsurdnog humora i duboke ljubavi prema detaljima. Na istoj sceni predstaviće se i prva trupa koja na BFI stiže iz dalekog Sidneja - Kompanija Šona Parkera koja će izvesti predstavu “Srećan kao Lari”, zabavan, razigrani i dirljiv plesni teatar, koji istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće.

Publika BFI-ja videće u Beogradskom dramskom pozorištu dve koreografske legende zajedno na sceni - odnosno Matildu Monije i La Ribot u plesnoj burleski “Gustavija” 6. aprila, zatim Kompaniju Roberta Zapale sa Sicilije, koja otkriva to italijansko ostrvo kroz jedinstven plesni jezik. Kompanija Malka iz Grenobla hrabro donosi novu igru na BFI - hip-hop koji vraća veru u umetnost (2. i 3. april). Njihovu predstavu “Šaputanja” gledaće 1. aprila i publika u Pančevu.

BFI se i ove godine realizuje zahvaljujući podršci kompanije Vip mobile, koja je već sedam godina generalni sponzor. Podršku su pružili i Societe Generale banka, Nivea, Bambi, Doncafé, Grand Casino Beograd, Henkel Srbija, Roće, TeleGroup, Carpetland…

BFI je dobio i podršku Fondacije Hemofarm, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, te gradova Pančevo i Vršac.

Očekuje se i podrška Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Beograda.

Ulaznice za predstave BFI-ja u prodaji su na blagajni Sava centra, odnosno Beogradskog dramskog pozorista, Opere i teatra Madlenianum, kao i preko Eventima.

Vulin ::Brate, na čemu je ovaj što ovo napisa?

 
   Ako nekom nešto nije jasno, neka slobodno pita, a ne da daje neke komentare koji insuiniraju na nečije neodređeno psihofizičko stanje...

Brave Heart :: Predstava... Brune Isakovića...

Ko je Bruna Isaković? Dole se pojavljuje i

Brave Heart :: Bruno Isaković, rođen u...

pa reko' da vidim da nisu može biti braća. Po materi.

Brave Heart :: ...posle turneje po Americi i Japanu, ponovno dolazi u Zagreb - 2. februara biće igrana u Muzeju savremene umetnosti, na početku izvođačke dela Queer Zagreb Sezone.

Šta znači to?

Brave Heart ::...na početku izvođačke dela...

Brave Heart ::Predstava je nastala tokom umetničke rezidencije...

Šta je umetnička rezidencija?

Znam šta je rezidencija , čak i da zamislimo da postoji nekakav velikodostojnik među umetnicima, pa da je takva rezidencija njegova, ali nikako mi ne ide u glavu kako predstava nastane tokom te rezidencije? Ono, kao, dok na rezidenciju pada kiša stvara se predstava? A kad se golub posere na krov iste, stvara se muzika za predstavu? ili, kao, nije bitno da li rezidencija ima upotrebnu ili građevinsku dozvolu, ili je i upis u katastar bitan?

Brave Heart ::Ideja za “Nečastive” potekla je iz okvira koje je postavio prethodni Isakovićev rad “Zaziv”, u kojem izvođač fizičkim ekspresijama, ali zapravo i mnogo širom scenskom prisutnošću koja prevazilazi isključivo telesni pokret, asocira na odnos svetovnog i duhovnog.

Veoma zanimljiv pasus, posebno zbog toga što ništa ne znači. Zašto? Kažeš "fizičkim ekspresijama", je li? Pa ekspresija i jeste izraz; fizički, naravno, zato što ljudi nisu sposobni da se mentalno izražavaju, osim u holivudskim filmovima i ovakvim recenzijama.    Stoga je ta tvoja (bidibogsnama) fraza i pleonazam. Nepotrebno si kazao fizička ekspresija. (rečnik). Mis'im, ne može da bude "mentalnom ekspresijom".  
Dalje; šta je to "šira scenska prisutnost"? Što bi moja sestra Dušica rekla: "Dobijem govna kad čujem takvu budalaštinu" - a nije joj ni zameriti iz najmanje dva razloga. U stvari tri, ali treći je vezan za njen brak, pa ću da ga preskočim. Iz Laćarka je, a i morala je da pročita ovo tvoje nakazno pisanije. Sad i ja dobijam - je li? -     kad pročitam "mnogo širom scenskom prisutnošću". Dakle, šta je sad to? Hm, možda su prisutni na sceni takođe dobili govna, pa se šire van scene? Ili se deru? Ono, kao Marinko Ćutuk i ćaća mu, "što je se der'o kad je prič'o iz emocija". Pa ono jes', i meni je otac ćaća bio.
E, al' sad još bolja stvar. Gorepomenuta prisutnost sad "prevazilazi isklučivo telesni pokret". Kako? Kojim čulom / čulima otkrivamo to famozno "prevazilaženje"?

Pa dalje kaže:

Brave Heart ::Predstava... u tom smislu nastavlja započeto istraživanje...

Koje, bre, istraživanje? U kom smislu? Istraživanje čega?

Brave Heart ::... i dublje dotiče moguće transformacije telesnosti...

Postoji nešto što se zove antropološka perspektiva (potraži), ali ne verujem da si ovde mislio na to što su načeli Aristotel i Platon još onomad. Ono, da li smo koske i meso, ili duh nezadrživ, slobodan i toliko suprotan telu?

Brave Heart ::...istovremeno ih oslobađajući (te transformacije telesnosti) automatizma pridavanja značenja onome što smo u određenom momentu sposobni videti, prepoznati, iskusiti.

Pomislio sam da si ovo prepisao od Dekarta ili iz biblijskih tumačenja Katoličke crkve, of kors, ali mi je već ovde bilo jasno da si sve ovo, ceo članak, odnekud prepisao.

Brave Heart ::Dedramatizujući...

Hm, reči koje ne znaš ne bi smeo da koristiš.

Brave Heart ::... Isaković predstavom “Nečastive” preispituje jedinstveni odnos izvođača i svake osobe u publici.

Dobro. A kad je taj odnos ispitao, kad ga sad preispituje?

Brave Heart ::S obzirom na intimnost te intenzivne izvedbe, upravo u toj poverljivoj komunikaciji s publikom i ogledanju emocija / pogleda / odmaka, otvorena je mogućnost odnosa...

Pa zar ovo nije cilj ama baš svake predstave?

Brave Heart ::... bez obzira u kojoj meri on (odnos) na kraju bio ostvaren.

Na osnovu ovde iznetog, lakše će biti ostvaren (odnos) između mene i Monike Beluči. I to na Idejinom četu.


Inače, kako pišeš:

Brave Heart ::Bruno Isaković, rođen u Zagrebu, diplomirao je savremeni ples u Amsterdamu.

Šta reći.  

  Ne znam da li je neko rekao ili možda ja, sam, da je to moj lični tekst ili je preuzet. Pošto si svojom pameću otkrio da je ovaj tekst preuzet, ne moram da ti kažem sa kog je sajta preuzet.
Verujem da je moja obaveza bila da, bilo koji tekst pre preuzimanja, dobro pregledam zbog eventualnih gramatičkih grešaka ili pleonazama, koje si ti tako stručno "provalio".
S obzirom da je tekst preuzet sa sajta koji je tokom prošle godine dobio nekoliko značajnih međunarodnih nagrada, smatram da je suvišno, nama smrtnicima, da kritikujemo svaku reč koju su napisali ljudi koji su daleko veći stručnjaci i poznavaoci materije no što smo ti, ja i masa ljudi.
Uvek je lakše kritikovati, nego nešto stvoriti ličnim angažovanjem i odricanjem. Nipodaštavanjem tuđeg rada samo pokazujemo kako se podsmehujemo ljudima koji svoj posao dobro rade.
Uzgred, mentalitetu balkanskih naroda je svojstveno da se podsmehnu ličnostima koje su nešto postigle u svom životu...

  Sećanje na Ninu Kirsanovu

Veče sećanja na primabelrinu Ninu Kirsanovu (1898-1989), umetnicu nezaobilaznu u istoriji beogradskog baleta, biće održano 3. februara u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, povodom 25 godina od njene smrti.

Nina Kirsanova je po dolasku u Beograd 1923. godine postala solista, primabalerina, a ubrzo i prvi šef Baleta Narodnog pozorišta. Na sceni Narodnog pozorišta ostvarila je više od 40 uloga i postavila čak 38 koreografija u baletskom i operskom repertoaru. Značajan je i njen pedagoški rad.

Nina je prva povela prestonički balet na međunarodno gostovanje, istaklo je Udruženje baletskih umetnika Srbije koje organizuje veče sećanja na Kirsanovu sa Profesionalnim udruženjem baleta Srbije.

Kirsanova je uspešno nastupala i u trupi čuvene Ane Pavlove, radila kao šef baleta, primabalerina i koreograf u Operi Monte Karla i Litvanskoj operi.
O Nini Kirsanovoj govoriće teatrolog Ksenija Šukuljević-Marković i učenici Nine Kirsanove - kritičarka umetničke igre Milica Zajcev, pedagog Ksenija Kecojević i dugogodišnji direktor baletske škole “Lujo Davičo”, igrač, pedagog i koreograf Vladimir Logunov i drugi.

Kirsanova je preminula 3. februara 1989. godine u Beogradu.

(SEEcult.org)

  I Srbija u Kreativnoj Evropi

Srbija će sa još devet zemalja koje nisu članice Evropske unije učestvovati u potprogramu “Kultura” programa “Kreativna Evropa”, saopštilo je 3. februara Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, navodeći da je obezbedilo finansijska sredstva za učešće umetnika i kreativaca iz Srbije, kao i Desk za Kreativnu Evropu na čijem će čelu biti Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture.

Prema odluci Evropske komisije, kako je saopštilo Ministarstvo, Srbija će još devet zemalja koje nisu članice EU učestvovati u potprogramu “Kultura” i na već otvorenim konkursima, dok dozvolu za učešće još čekaju Švajcarska, Izrael i Maroko.

Aplikantima iz Srbije će tehničku pomoć da konkurišu pružati Desk Kreativne Evrope, koji će biti zadužen i za finansijsku pomoć projektima koji budu uspešni na konkursima “Kreativne Evrope” u 2014. godini.

U okviru potprograma za kulturu, u decembru su raspisani prvi konkursi, a rokovi za podnošenje projekata su: 5. mart (za evropske kooperacione projekte), 12. mart (za projekte književnih prevoda) i 19. mart (za projekte evropskih platformi i evropskih mreža).

Sa sajta Ministarstva kulture i informisanja Srbije mogu se preuzeti Smernice za potprogram za kulturu u okviru “Kreativne Evrope” (na engleskom jeziku), kao i kontakti Deska Kreativne Evrope.

Program “Kreativna Evropa” odnosi se na pomoć kulturnom i kreativnom sektoru u periodu od 2014. do 2020. godine, a ukupan budžet je 1,46 milijarda evra.

Program “Kreativna Evropa” zamenio je dosadašnji šestogodišnji program “Kultura 2007-2013”, kao i program “Mediji”.

Budžet programa “Kreativna Evropa” namenjen je podršci umetnicima, profesionalcima u kulturnom i audiovizuelnom sektoru i organizacijama u koje se bave izvođačkim i vizuelnim umetnostima, izdavaštvom, kinematografijom, televizijskom produkcijom, muzikom, interdisciplinarnim umetnostima, kulturnim nasleđem i razvojem industrije video-igara.

Predviđeno je da “Kreativna Evropa” omogući finansiranje za najmanje 250.000 umetnika i kulturnih radnika, 2.000 bioskopa, 800 filmova i 4.500 prevoda knjiga. Takođe, omogućiće finansijske garancije za kredite za male kulturne i kreativne poslove u ukupnom iznosu od 750 miliona evra.

Program “Kreativna Evropa” uspostavljen je uredbom Saveta ministara EU od 5. decembra 2013. godine, a prethodno je podržan i na sednici Evropskog parlamenta.

Evropska komisija najavila je bila da će do 31. januara objaviti koje će od desetak zemalja koje nisu članice EU, a izrazile su interesovanje za učešće u "Kreativnoj Evropi" imati mogućnost da učestvuju već na prvim konkursima. Na sajtu "Kreativne Evrope" objavljeno je 31. januara da potencijalni korisnici sredstava potprograma za kulturu iz Albanije, Crne Gore, Makedonije, Moldavije, Srbije i Turske, kao i Bosne i Hercegovine, koja je sa Gruzijom izrazila interesovanje i za učešće u potprogramu “Mediji”, mogu slati predloge projekata na već raspisane konkurse. Projekti će moći da budu izabrani ako te zemlje potpišu sa Evropskom komisijom odgovarajući sporazum do datuma donošenja odluke o grantovima. Sličan uslov za pristup fondovima važi i za Island i Norvešku (EFTA/EEA zemlje).

Na prvobitnoj listi zemalja koje su izrazile interesovanje za učešće u programu “Kreativna Evropa” bili su i Izrael, Maroko i Švajcarska. Učešće organizacija i institucija iz tih zemalja na prvim konkursima “Kreativne Evrope” za sada nije moguće.

(SEEcult.org)

  Silent Fracture

Umetnik Nebojša Despotović iz Beograda, koji živi i radi u Berlinu, predstaviće se 10. februara samostalnom izložbom “Silent Fracture” u Boccanera galeriji u Trentu koja je istovremeno i nastavak i prekid istraživanja formalnih i konceptualnih aspekata slikarstva.

Kustoskinja izložbe Maja Ćirić, istoričarka umetnosti iz Beograda sa bogatim međunarodnim iskustvom, podsetila je u tekstu za katalog da je Despotović tim pitanjima bio zaokupljen i do sada, uključujući i izložbu “Velvet Glove”, koju je 2010. godine takođe imao u Boccanera galeriji.

Dok je na izložbi “Velvet Glove” predstavio radove čiji su subjekti mahom deca u eksterijerima i uz žive boje, “Silent Fracture” prikazuje izvesnu zrelost sa svim kontradikcijama koje ona nosi. Odrasli, gotovo mistični subjekti i mračniji, zatvoreni unutrašnji prostori, efekat su medijacije ličnog iskustva umetnika, kao i istraživanja formi u kontekstu postizanja apstraktnijih vizuelnih rešenja.

Prema navodima Maje Ćirić, koja je bila komesar nastupa Srbije na proteklom 55. Bijenalu u Veneciji, Despotovićev “Silent Fracture” može se razumeti i kao metafora kulturnog aspekta njegovog umetničkog identiteta - s obzirom na poreklo, smatra se istočnoevropskim umetnikom, a zapravo se obrazovao u Italiji i trenutno živi u Berlinu.

Odvojen od kulturnog konteksta u kojem se formirao, Despotović je dobio inspiraciju u specifičnoj niši koja je rezultat tih preloma, navela je Maja Ćirić.

Nebojša Despotović rođen je u Beogradu 1982. godine, a završio je studije slikarstva i vizuelnih umetnosti na Akademiji umetnosti (Accademia di Belle Arti di Venezia) u Veneciji.

U Veneciji je 2011. boravio kao rezidencijalni umetnik u ateljeima fondacije Bevilacqua La Masa, a pozvan je da učestvuje i na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na izložbi Akademije umetnosti u prostoru Arsenala.

Despotović je 2012. godine dobio nagrad Euromobil za umetnike do 30 godina na sajmu umetnosti u Bolonji (Artefiera Bologna), kao i Mango nagradu za mladog umetnika na sajmu umetnosti Swab u Barseloni (Mango Young Artist Award).

Izložba “Silent Fracture” u Boccanera galeriji biće otvorena do 10. maja, a prati je katalog na italijanskom i engleskom jeziku sa kustoskim esejom i fotografijama radova.

(SEEcult.org)

  Februarski gosti JDP-a

Jugoslovensko dramsko pozorište ugostiće 10. februara Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, koje će izvesti predstavu “Bogojavljenska noć”, dok će 21. i 22. februara gostovati Centar za kulturu iz Tivta predstavama “Filomena Marturano” i “Bokeški D mol”.

Predstava “Bogojavljenska noć” Vilijama Šekspira, u režiji Egona Savina, biće igrana na Sceni “Ljuba Tadić”, a premijerno je izvedena 1. novembra 2013. u SNP-u. Pojedini kritičari su je proglasili velikim pozorišnim događajem na početku nove sezone, istaklo je JDP u saopštenju.

Na Sceni “Ljuba Tadić” 21. februara biće izvedena i “Filomena Marturano” Eduarda De Filipa, u režiji Jagoša Markovića, koprodukcija Centra za kulturu Tivat i Gradskog pozorišta iz Podgorice. Popularni komad “Bokeški D mol” Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića, biće igran dan kasnije u Teatru “Bojan Stupica”.

Komična melodrama “Filomena Marturano”, premijerno izvedena 25. juna 2013, priča je o braku, ljubavi i strasti. Likovi se kreću između humora, satire, cinizma i duboke, istinske drame.

“Bokeški D mol” je jedna od najgledanijih predstava crnogorske pozorišne produkcije ikada.

Od premijere u aprilu 2000. godine izvedena je 107 puta. Tu predstavu videlo je na desetine hiljada gledalaca širom regiona, a dobila je četiri Sterijine nagrade i više drugih festivalskih i pojedinačnih priznanja.

(SEEcult.org)

  Umetnost, sloboda i mir nisu parole, već život

Ceremonija svečanog otvaranja 30. Sarajevske zime otkazana je 7. februara zbog demonstracija i nereda u centru Sarajeva, u kojima su zapaljene zgrade nekoliko državnih institucija, uključujući i zgradu Predsedništva BiH u kojoj je izgoreo deo vrednog fonda Arhiva BiH.

“Praviti ceremonije bilo koje vrste na javnoj sceni dok se na susednim trgovima u našim gradovima dešava drama, socijalna i ljudska, nije moguće”, poručio je direktor festivala Sarajevska zima Ibrahim Spahić povodom svečanosti koja je bila zakazana ispred Narodnog pozorišta.

Spahić je zahvalio svim umetnicima i visokim zvanicama koji su došli da podrže Festival, a u kratkom obraćanju prisutnima ocenio da je nemoguće raditi bilo kakve svečanosti u aktuelnom trenutku.

“Pozvali smo ljude jer smo želeli da učinimo sve najbolje, u uverenju da će razum i dijalog prevladati. Ali, BiH prije svega mora da misli na svoje građane. Umetnost, sloboda i mir nisu parole, to je život. Ne može biti mira ako nema posla i ako nema drugog načina osim preživljavanja”, poručio je Spahić.
Zahvaljujući umetnicima i visokim zvanicama na solidarnosti, Spahić je istakao da je sada svima potrebna solidarnost u zemlji i da se, bez obzira na okolnosti, izlaz mora tražiti u dijalogu.

“Ne mogu ga odbijati oni koji vladaju, ne mogu ne prihvatati razumne zahteve ljudi. Mi ne trebamo nasilje, trebamo mir, sabranost, sabur i odgovornost, te drugačiju politiku života”, naglasio je Spahić.
Jubilarni, 30. festival Sarajevska zima ove godine organizovan je pod sloganom “Mir, umetnost i sloboda” (PAFF - Peace, Art i Freedom), a povodom 30-godišnjice Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, na dan otvaranja Olimpijade u Sočiju, trebalo je da počne performansom u kojem bi učetsvovali srednjoškolci, predvođeni sarajevskom olimpijskom maskotom Vučkom. Najavljen je bio i performans sa golubovima, kao i originalna olimpijska baklja.

Zbog ceremonije otvaranja 30. Sarajevske zime planirano je bilo zatvaranje saobraćaja u centru grada.

Saobraćaj je, međutim, zatvoren zbog nereda u koji su se pretvorili protesti građana inicirani socijalnim zahtevima, koji su održani uporedo u još niz gradova u Federaciji BiH. U Sarajevu je tokom protesta zapaljena i zgrada Predsedništva BiH u kojoj se nalazi Arhiv BiH, a deo njegovog najvrednijeg fonda izgoreo je u požaru.
Jubilarna Sarajevska zima traje do 21. marta, a počasni gost je Grčka, predsedavajuća Evropske unije, dok je Južna Koreja specijalni gost.

Između ostalog, 30. Sarajevska zima biće domaćin Evropske asocijacije festivala i godišnje skupštine te organizacije.

Na Svetski dan muzike, specijalnim projektom “Muzika mostova mira” biće pozvani svi umetnici da učestvuju u građenju kreativne Evrope otvorene za sve generacije i različitosti.

Na Međunarodni dan poezije, najavljen je miting poezije i mira u Titovoj ulici.

Festival Sarajevska zima prvi put je organizovan pre 30 godina kao manifestacija koja je trebalo da obogati kulturnu ponudu Sarajeva i BiH u vreme 14. Zimskih olimpijskih igara.

Festivalski sajt je www.sarajevskazima.ba, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Musović u Haosu

Izložba crteža na papiru Tafila Musovića, umetnika koji živi i radi u Holandiji od kraja 80-ih, biće otvorena 11. februara u Galeriji Haos u Beogradu, a obuhvata tridesetak radova kojima ispituje animalnu, (ne)ljudsku i božansku prirodu čoveka.

Musović u svojim crtežima, kako je navela u tekstu za katalog istoričarka umetnosti Danijela Purešević, “nadograđuje neočekivanim perspektivnim zaokretima i lomovima, stvarajući iluziju da prostor katkad prožima i prolazi kroz ljudsku figuru, što jeste svojstvo društva nadziranja i kontrole gde sve postaje transparentno”.

“Zidovi, ljudi, njihove misli, intima - prestaju da postoje, brišu se granice između javnog i privatnog, materijalnog i nematerijalnog. Ispitujuću animalnu, (ne)ljudsku i božansku prirodu čoveka, Tafil ovde sugeriše kako se u savremenom prostoru gube granice između humanog i nehumanog...”, navela je Danijela Purešević u tekstu za katalog izložbe “Crteži bez naziva”.
Musović se u Beogradu prvi put posle odlaska iz zemlje predstavio u širem obimu 2008. godine u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" i u Grafičkom kolektivu.

U Grafičkom kolektivu imao je izložbu i 2010. godine (Prošlost još nije prošla), kada je održana i promocija monografske studije "Tafil Musović, radovi na papiru", posvećena njegovom opusu od ranih radova iz 70-ih do najnovijih.

Izlagao je 2013. godine i u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, kada je predstavio seriju novih radova, postapokaliptičkih slika nazvanih “Stanje raja”.
Rođen 1950. godine u mestu Mlečane na Kosovu, diplomirao je 1974. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je završio 1979. i postdiplomske studije.

Dobitnik je nagrade FLU za najbolji crtež 1970, nagrade RTV Studio B za najbolju izložbu 1977. godine u Beogradu, te Basissstipendium - Fonds voor Beeldende kunsten (1966, 2000, 2004, 2008). Učestvovao je na velikom broju kolektivnih izložbi, a imao je i 33 samostalne izložbe od 1977. do danas.

Radovi mu se nalaze u privatnim i u muzejskim kolekcijama (Mizej savremene umetnosti u Beogradu, Zepter muzej u Beogradu, Narodni muzej u Leskovcu, Generali verzekeringsgroep, KPMG i dr.).

Musović povodom izložbe u Haosu dolazi u Beograd, a otvoriće je istoričarka umetnosti Nada Seferović.

Izložba će biti otvorena do 8. marta.

(SEEcult.org)

  Spuštanje zavese

Predstavnici tridesetak pozorišta pozdravili su najavu Ministarstva kulture i informisanja Srbije da će scensko i muzičko stvaralaštvo biti izuzeto iz primene Zakona o budžetskom sistemu koji ugrožava rad pozorišnih kuća ograničenjem broja honorarnih saradnika. Ujedno su odbacili kao neosnovanu tvrdnju Ministarstva da se dosad nisu obraćali tim povodom institucionalnim putem i da je sastanak koji su održali deo bilo kakve javne kampanje.

Presednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović rekao je medijima da se UDUS u više navrata obraćao Ministarstvu kulture povodom rešavanja tih problema, ali da pretpostavljam da do sastanka nije došlo zbog zauzetosti ljudi u Ministarstvu.

Brajović je izrazio zadovoljstvo učesnika sastanka što je Ministarstvo kulture prepoznalo problem, jer to znači da je akcija u pogledu rešavanja problema sa sprovođenjem Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje uspela.

“Diskutovati o tome da li je Ministarstvo kulture moglo ranije tu odluku da donese i da li je na neki način odgovorno što je taj zakon došao, posebno je pitanje”, rekao je Brajović.

Brajović je naglasio da javno negodovanje zbog spornih odredbi zakona nema “nikakve veze sa političkim angažovanjem i stranačkim predizbornim programima”.

Povodom ocene Ministarstva da “postoji problem antiinstitucionalnog delovanja unutar UDUS-a”, Brajović je rekao da je to duhovito, ali da ne znači šta to znači.

“Što se tiče duhovitog osvrta o antiinstitucionalnom delovanju, ne znam šta to znači. UDUS je nevladina organizacija. Upravnici su nam se obratili da bi zaštitili one koji u pozorištima rade i stvaraju, a koji su naši članovi”, rekao je Brajović, dodajući i da dramski umetnici samo traže da ih resorna ministarstva konsultuju kada donose propise koji se njih direktno tiču.

Ministarstvo kulture je dan uoči najavljenog sastanka pozorišnih direktora i UDUS-a saopštilo da je unutar vlade postignuta saglasnost da se oblast scenskog i muzičkog stvaralaštva izuzme iz primene propisa o ograničavanju zapošljavanja u javnom sektoru. Kako je najavljeno, narednih dana biće utvrđeni detalji.

Direktori pozorišta ukazali su i na teškoće proizašle iz Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i u delu koji se odnosi na autorske honorare, uz očekivanje da će resorna ministarstva u što skorije vreme naći adekvatno pravno rešenje. U suprotnom – biće onemogućeno održavanje tekućeg repertoara, stvaranje novih predstava i ograničeno angažovanje nezaposlenih i samostalnih umetnika, čime se ugrožava i njihova egzistencija.

(SEEcult.org)

  Hrabrost za novi početak

Gradska galerija Požega predstavlja od 13. februara umetnika Darka Babića koji se vraća na scenu nakon decenijske pauze, a izlaže sa decom i mladima iz Društva za cerebralnu paralizu, dečju paralizu i plegije Opštine Požega, čiji je i sam član.

Babić je oboleo od multuplaskleroze, a radom na ciklusu slika “Restart”, kako je i naziv izložbe, vratio se umetnosti nakon decenijske pauze. Serija slika “Restart”, kako je istakla Gradska galerija Požega, svedoči o upornosti, ogromnim fizičkim naporima, ali i odluci Babića da se zagleda duboko u sebe, na najiskreniji i najhrabriji način, i da započne novo poglavlje stvaralaštva, ali i života.

U realizaciji radova sa Babićem je učestvovalo osmoro dece i mladih iz Društva za cerebralnu paralizu, dečju paralizu i plegije.

Kroz komunikaciju jezikom vizuelnih umetnosti sa decom i mladima sa različitim formama tzv. invaliditeta, nastale su “slikovnice” zapaženih likovnih svojstava i razvijeni odnosi njihove najfinije međusobne razmene. S jedne strane, omogućeno je svakom detetu da se oseti sastavnim delom društvene i umetničke zajednice, da ravnopravno sa umetnikom stvara i učestvuje u prezentaciji zajedničkog dela, a sa druge strane, snaga dečje čiste emotivnosti, neposrednosti i slobode za eksperiment, doprinela je umetnikovoj istrajnosti na tom putu.

O celom procesu nastanka radova za izložbu “Restart”, povratku umetnosti i buđenju iz pasivnosti, trenutno se snima doktumentarni filma reditelja Dejana Petrovića, čija se premijera očekuje na proleće 2014. godine.

Rođen u Užicu 1969. godine, Babić je 2000. godine diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, na slikarskom odseku u klasi profesora Momčila Antonovića. Izlagao je na više grupnih i dve samostalne izložbe (Gradska galerija Požega, 2001; Galerija Studentskog kulturnog centra, Kragujevac, 2001).

Upisao magistarske studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2001. godine, a 2002. radio je u Likovnoj radionici specijalizovanoj za osobe sa Daunovim sindromom u Beogradu. Vodio je i likovnu radionicu sa decom sa invaliditetom od avgusta do oktobra 2013. u Društvu za cerebralnu paralizu, dečju paralizu i plegije Opštine Požega.

Autor je heraldičkog rešenja grba Opštine Požega.

Izložba “Restart” biće otvorena u Gradskoj galeriji Požega do 8. marta.

(SEEcult.org)

  40 godina od smrti Lubarde

Legat Petra Lubarde (1907-1974) u Beogradu trebalo bi na jesen da bude otvoren za publiku, najavila je Kuća legata koja je proteklih šest godina vodila proces rekonstrukcije tog zdanja, zatečenog svojevremeno u zapuštenom stanju.

Povodom 40 godina od smrti Lubarde, zgradu legata tog velikog umetnika u Iličićevoj ulici na Dedinju obići će 13. februara državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Dejan Ristić i direktorka Kuće legata Ana Veljković, koji će razgovarati o daljoj saradnji i skorom otvaranju tog objekta za publiku.

Kuća legata organizovaće još niz aktivnosti tokom 2014. godine povodom jubileja Lubarde, slikara snažnih, emotivnih kompozicija epskih razmera, koji je uveo jugoslovensko slikarstvo 50-ih godina 20. veka u novo razdoblje savremene umetnosti.

Planiranom jesenjem otvaranju rekonstruisanog legata u Iličićevoj ulici, u kojem se nalaze Lubardine slike koje je poklonio Beogradu, lični predmeti, biblioteka, arhivska građa, nameštaj… predstoji niz dešavanja i predstavljanje složenog procesa rekonstrukcije i konzervacije koje je Kuća legata organizovala, koordinirala i sprovodila prethodnih šest godina.
Legat Petra Lubarde, prema podacima Kuće legata, čini 24 slika, 292 crteža i grafika, nameštaj, arhivska i rukopisna građa, deo biblioteke i lični predmeti umetnika zatečeni u Iličićevoj 1.

Legat je primljen u izuzetno lošem stanju - zatečeni predmeti bili su devastirani i ugroženi usled godina nemara i nebrige.

Popis umetničkih dela započet je kada su se za to stekli zakonski uslovi, na osnovu ugovora koji je još 1974. godine zaključen između Grada Beograda i udovice Petra Lubarde, Vere. Intervencijom Kuće legata i gradskih službi od 2008. godine sačuvan je i konzerviran ukupan likovni materijal, nameštaj i deo arhivske građe (pisma, beleške, skice, lična dokumenta, fotografije, kalkovi i dr).
Lubarda je bio jedna od najznačajnijih umetničkih figura 20. veka na ovim prostorima, koji je u prelomnom trenutku ranih 50-ih godina raskinuo kako sa akademskim, tako i sa provincijalnim pogledom na svet. Njegova izložba 1951. godine u Galeriji ULUS u Beogradu označila je uvod u razmatranje estetike modernosti i raskid sa tradicionalnim.

Značaj Lubarding opusa prevazilazi okvire jugoslovenske zajednice toga vremena, svrstavajući ga među domaće umetnike sa najvišom međunarodnom reputacijom.

Lubarda je rođen 1907. u oficirskoj porodici u Ljubotinju u Crnoj Gori, nedaleko od Cetinja, a od 1950. godine živeo je i radio u Beogradu, gde je i preminuo 13. februara 1974.

Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

U Beogradu je 1925. upisao umetničku školu (profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović i Ilija Šobajić), koju je napustio 1926. i otišao u Pariz, gde je ostao do 1932. U Beogradu je potom boravio do 1938. godine, kada ponovo odlazi u Pariz, gde ostaje do 1940. Vreme okupacije proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a posle oslobođenja kraće je boravio na Cetinju, gde je, između ostalog, bio i jedan od osnivača Umetničke škole.

Lubarda je dobitnik je brojnih prestižnih nagrada i međunarodnih priznanja.

Među njima su Gran pri na Svetskoj izložbi 1937. u Parizu, prva nagradu u Hagu na Internacionalnoj izložbi slikarstva 1939, prva savezna nagrada FNRJ na Cetinju i prva republička nagrada Crne Gore 1948, internacionalna otkupna nagrada na II Bijenalu u Sao Paolu 1953, prva nagrada na III Bijenalu u Tokiju i Oktobarska nagrada grada Beograda, 1955, nacionalna nagrada Gugenhajma u Njujorku 1956, umetnička povelja Rabindrant Tagore u Kalkuti 1970. Herderova nagrada u Beču 1973...

Odlikovan je i Ordenom bratstva i jedinstva.

Lubarda je bio otkriće na Bijenalu u Sao Paolu 1953. godine. Međunarodni žiri mu je jednoglasno dodelio jednu od glavnih nagrada. Član žirija Herbert Rid iz Londona istakao je za Lubardu da je slikar sa velikim osećajem za ritmičku kompoziciju, koji “izdvaja tajnu lepote iz prirode”.

Lubarda je svoju umetnost opisao kao “rvanje sa nevidljivim koje mora postati vidljivo”.

“Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji. Uzburkam more, da se zapeni kao šampanj. Rasklapam bregove. Crvene stene kršnih predela, plave senke u podne, žuti strah smrti, beli krik galebova, sve su to boje moje palete”, naveo je svojevremeno Lubarda.

Lubarda je 2008. u Beogradu imao prvu veliku retrospektivu posle 40 godina, povodom stogodišnjice rođenja.

Izložba “Lubarda 1907-2007. Između slike prirode i prirode slike”, čiji je autor Petar Ćuković, organizovali su Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Narodni muzej Crne Gore sa Cetinja, a predstavila je u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) oko 180 radova iz svih faza Lubardinog stvaralaštva.

Posle retrospektiva održanih u MSUB-u 1967. i Galeriji SANU 1969. godine, to je bila prva velika reprezentativna izložba Lubarde u Beogradu, čiji je povod istovremeno bio i prilika za novo i kritičko čitanje njegovog opusa koji je simptomatičan i paradigmatičan za jugoslovensku umetnost 20. veka.

(SEEcult.org)

  Kultura, kriza i promene



Međunarodna konferencija “Kultura, zajednička dobra i institucionalna inovacija” biće održana od 14. do 16. februara u Zagrebu, uz učešće predstavnika kulturnih scena Hrvatske, zemalja u regionu i ostatka Evrope, koji će pokušati da odgovore na pitanje u kakvom su odnosu kultura, borba za zajednička dobra i institucionalne promene u vremenu ekonomske krize, politika štednje i privatizacije.

Konferenciju organizuju Operacija grad, Klubtura, Pravo na grad i regionalna platforma Kooperativa, u saradnji sa Evropskom kulturnom fondacijom iz Amsterdama i Fondacijom Hajnrih Bel u Hrvatskoj, a uvodni program počinje 14. februara okupljanjem predstavnika kulturnih scena u regionu, koji će u Novinarskom domu razmeniti iskustva i razmotriti mogućnosti daljeg jačanja saradnje.

Seminar “Hrvatski institucionalni okvir za kulturu: modeli, javne politike i instrumenti”, koji organizuje Savez udruga Klubtura, obuhvata sesiju o modelima kulturnih politika i primeru Hrvatske - o čemu će govoriti Sanjin Dragojević sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, dok će Nina Obuljen Koržinek sa Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu dati pregled hrvatske kulturne politike - postojećih trendova i budućeg razvoja.

Klubtura i Kooperativa organizuju potom diskusiju o iskustvima i budućnosti regionalne saradnje, koju će moderirati Katarina Pavić, a kao uvodničari su najavljeni Anela Bešo (Asociacija, Lubljana), Darka Radosavljević (Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije - NKSS, Beograd), Iskra Gešoska (Savez Jadro, Skoplje), Davor Mišković (Klubtura, Zagreb) i Dea Vidović (Zaklada Kultura Nova, Zagreb).

Prvi dan konferencije, koja se 15. februara seli u Gete institut, počinje panelom na temu “Novi prostori za kulturu i institucionalna inovacija” koju će moderirati Emina Višnić, a uvodna izlaganja imaće Martina Borovac Pečarević (Ministarstvo kulture Hrvatske), Katherine Watson (ECF, Amsterdam) i Teodor Celakoski (Savez udruga Operacija grad, Zagreb).

Program obuhvata i panel “Institucionalna kriza i budućnost kulture” koji će moderirati Davor Mišković (Drugo more/Klubtura) iz Rijeke, a uvodničari su Chris Torch (Intercult, Stokholm), Milena Dragičević Šešić (Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti) i Nina Obuljen Koržinek sa Instituta za razvoj i međunarodne odnose.

Poseban panel biće posvećen temi “Preosvajanje zajedničkoga (dobra): protesti, zauzimanja, institucionalizacije”, koji Operacija grad organizuje u saradnji sa ECF-om i Fondacijom Hajnrih Bel. Moderator je Tomislav Tomašević, a uvodničari Federica Giardini (Teatro Valle Occupato, Rim), Emina Višnić (Pogon, Zagreb) i Danijela Dolenec (FPN, Zagreb).

Za drugi dan konferencije, 16. februara u Novinarskom domu, najavljene su prezentacije i diskusija na temu “Italijanski i hrvatski protestni pokreti” koju organizuje Pravo na grad, a moderator je Teodor Celakoski koji je, uz Teatro Valle Occupato iz Rima, inače, dobitnik nagrade ECF-a za 2014. godinu za doprinos razvoju kulture i civilnog društva.

Predstavnici Teatro Valle Occupato će učestvovati i u diskusiji, kao i predstavnici organizacija i inicijativa Macao iz Milana, S.a.l.e. iz Venecije, Srđ je naš iz Dubrovnika, Volim Pulu iz Pule, BAK-a iz Utrehta…

Konferenciju su podržali Ministarstvo kulture Hrvatske, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva i Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba.

Program konferencije nalazi se na sajtu Operacije grad, kao i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Od srca srcu


Šok zadruga organizuje od 13. februara prodajnu izložbu i totalnu rasprodaju umetnosti povodom Dana zaljubljenih - Svetog Valentina, a u ponudi su specijalni “ljubavni printovi” dvadesetak umetnika, čiji je tiraž ograničen.

Na izložbi “Sve o ljubavi - srce Sv. Valentina” učestvuju Dragana B. Stevanović, Milena Stošić, Jelena Đurić, Gabriela Hajzler, Ivana Smiljanić, Mina Ilić, Ivana Aranđelović, Marija Kostić, Ivan Đurić, Tadija Janičić, Aleksandar Dimitrijević, Milan Nešić, Dušan Zaklan, Vladimir Ilić, Nikola Džafo, Dušan Stošić, Aleksandar Rafajlović, Žolt Kovač…

“Ljubav se ne kupuje, već poklanja!”, poručila je Šok zadruga, pozivajući zainteresovane da obraduju voljenu osobu “ljubavnim printom” - “od srca srcu”.

Jedan print košta hiljadu dinara (jedna crvena), a sa klip ramom 1.300 za A5 format i 1.500 za A4 format. Za jednu “crvenu” dobija se jedan print, a za dva printa, jedan se dobija na dar.

Moguće slanje printova poštom, moguće je rezervisati - sve je moguće, samo je potrebno javiti se porukom na kontakte Šok zadruge.

Nova akcija “totalne rasprodaje umetnosti” Šok zadruge ujedno je i trening “kako izdržati i postati samoodrživ” ili “kako da se izdrži postane samoodrživ”.

Raspodela dobiti predviđena je po principu: “Šok zaDruga pola sebi, pola umetniku daje”.


Prodajna izložba otvorena je 13. i 14. februara od 18 do 21 sat, a potom i do 7. marta svakim radnim danom. Nove akcije najavljene su povodom Dana žena i doalska proleća.

Šok zaDruga nalazi se u pasažu u Zmaj Jovinoj 22 od leta 2013. godine i eutanazije legendarne Art klinike MMC Led art. "Velika rasprodaja umetnosti" nastavak je akcije “Publici na noge” koja ima za cilj da utvrdi položaj umetnosti i umetnika u društvu u Srbiji i da eventualno pronađe uspešan model komunikacije stvaralaca i njihove publike (sa akcentom na robno-novčanoj razmeni).

(SEEcult.org)

  Ogvožđena u Akcent teatru



Narodno pozorište u Beogradu gostuje 16. februara u Akcent teatru u Beču predstavom “Ogvožđena” Gorane Balančević, u režiji Đurđe Tešić - društveno angažovanom dramom o položaju jedne radnice i samohrane majke u današnjoj Srbiji.

Okosnicu tog društveno angažovanog komada čini situacija oko procesa privatizacije Železnice.

U toj socijalnoj tragediji sa elementima mjuzikla igraju Dušanka Stojanović Glid, Miloš Đorđević, Marija Vicković, Sloboda Mićalović, Anastasia Mandić, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Mariana Aranđelović, Olga Odanović, Zoran Ćosić, Predrag Ejdus, Aleksandra Nikolić, Gorjana Janjić i Anđelka Ristić.

Predstava je premijerno izvedena 16. marta 2013. godine na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta, a u bečkom Akcent teatru gostuje u nastavku dugogodišnje saradnje Narodnog pozorišta sa Zajednicom srpskih klubova u Beču.

Drama “Ogvožđena” bila je jedna od pet najboljih na konkursu Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst za 2011. godinu.

“Ogvožđena” je jedna od pet najboljih drama odabranih među 104 koje su prijavljene na konkurs Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst u 2011.

(SEEcult.org)

  Jevrejska umetnost i tradicija



Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu organizuje od 17. do 22. februara radionicu “Jevrejska umetnost i tradicija” čiji će se učesnici upoznati sa osnovama jevrejske umetnosti, judaizma i savremene kulture Izraela.

Radionica doprinosi širenju saznanja o svim vidovima jevrejske umetnosti i kulture, od najranijih vremena do savremenog doba. Značajna pažnja posvećena je i dekonstrukciji antisemitizma, pa radionica na taj način ne doprinosi samo širenju saznanja, već i jačanju demokratskih potencijala društva u Srbiji, saopštili su organizatori.

Polaznici će se upoznati s pristupima metodološke interpretacije, osnovnim fenomenima i specifičnostima pristupa sa kojima se susreću istraživači jevrejske tradicije i umetnosti.

Predviđena je i poseta praktična nastava u Jevrejskom istorijskom muzeju, obilazak jevrejske topografije Beograda i Zemuna, poseta sinogogi i grobljima.

Biće reči o antisemitizmu i filosemitizmu u renesansi, emancipaciji i integraciji Jevreja u Srbiji do 1914. godine, orijentalizmu i predstavljanju Jevreja, ceremonijalnoj umetnosti, jevrejskoj umetnosti na Bliskom Istoku, jevrejskim temama u hrišćanskoj umetnosti srednjeg veka, principima jevrejske vere, sinagogi Sukat Šalom, savremenom Izraelu...

Među predavačima su Vuk Dautović, Saša Brajović, Milan Ristović, Nenad Makuljević, Jelena Erdeljan, rabin Isak Asijel, Erev Šabat, rediteljka Jelena Bogavac, prvi sekretar ambasade Izraela u Beogradu Itay Milner…

Radionica o jevrejskoj umetnosti i tradiciji održava se na Filozofskom fakultetu u kontinuitetu već sedam godina.

Kao i do sada, program je namenjen pre svega studentima Univerziteta u Beogradu u oblasti humanističkih i društvenih nauka, ali i ostalima zainteresovanim za kulturnu istoriju Jevreja.

Više informacija moguće je naći na sajtu Filozofskog fakulteta.

(SEEcult.org)

  Upotreba slike


Izložba Žolta Kovača “Upotreba slike”, koja tematizuje poziciju i shvatanje slike, ali i savremene umetnosti danas u društvu, gostuje od 18. februara u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, nakon Novog Sada, a turneju će potom nastaviti u Požegi.

Kovač izložbom “Upotreba slike” prikazuje svoja iskustva sa slikom kao medijem tokom proteklih petnaestak godina - od prvih istraživanja njene prirode i pozicije slikara, odnosno umetnika, preko napuštanja slike kao medija do kasnijeg povratka, ali sa novim iskustvom iz drugih medija i novim potrebama i pogledom na umetnost.

Razmišljajući o ulozi umetnosti i lokalnom društvenom kontekstu, Kovač je iz serije u seriju slika polako razrađivao stvar i ponajviše sebi razjašnjavao šta je to slika i na koje načine ona može da se upotrebljava u društvenoj sredini. Taj proces, prema njegovim rečima, i dalje traje.

Presudno je bilo shvatanje da je umetnost komunikacija, a umetničko delovanje kanal za komunikaciju. Takođe, i to da umetnost mora da uključi svest o slanju poruke i svest o publici koja poruku prima, kao i da umetnost ne postoji sama za sebe, već da je uvek u odnosu sa društvom u kojem nastaje.

Izložba “Upotreba slike” obuhvata radove iz četiri serije: “Prazno vreme”, “Glupe slike”, “Slike suvišnih informacija” i “Sjajne slike”, ciklus koji je bio zasebno predstavljen 2013. u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Izložba je ujedno i kustoski koncept, pri čemu je umetnik ujedno i kustos. Kao kustos izložbe, Kovač pokušava da tematizuje i promeni poziciju i shvatanje slike, ali i savremene umetnosti u društvu u ovom trenutku.

Pošto je zamišljena kao kustoski projekat koji može da se prikaže više puta, izložba je već održana u Šok zadruzi u Novom Sadu, a posle Pančeva se seli u Požegu. Svaki put se pritom ponovo kreira prema postojećem prostoru, pa otud i varira broj izloženih radova.

Izložba ima i edukativni karakter, jer će Kovač održati radionicu sa srednjoškolcima 19. februara, a 24. februara vođenje i predavanje o predstavljenim serijama slika, kao i o svojim pogledima na savremenu umetnost, na mogućnosti upotrebe slike i ulogu umetnosti.

Sa srednjoškolcima, kojima će pokušati da približi savremenu umetnost, zajedno će raditi na kreiranju poruka i načinima njihovog slanja putem medija umetnosti.

Radionica za srednjoškolce biće održana 19. februara od 18 do 19.30, a predavanje i vođenje kroz izložbu najavljeno je za 24. februar od 18 sati.

(SEEcult.org)

  Slike iz psihijatrijske prakse



Nesvakidašnja izložba fotografija “F20.13”, čiji su autori korisnici psihijatrijskih usluga u Srbiji, biće otvorena 19. februara u holu Narodne banke Srbije u Beogradu.

Izložba je nastala kao rezultat radionice sa članovima udruženja korisnika psihijatrijskih službi “Duša” i “Videa”, održanih uz podršku Ministarstva kulture, na inicijativu fotografkinje Stefane Savić, koja je i autorka tog projekta.

Stefana Savić je u maju 2010. godine sa kolegom Dragoljubom Petrovićem iz “Danasa” posetila sam prvi put Padinjak, kako se popularno zove bolnica za psihijatriju “Dr Laza Lazarević” u Padinskoj Skeli. Iako je bio otvoreni dan za medije, niko se osim njih dvoje nije pojavio, a dočekali su ih studenti psihologije koji su čistili dvorište bolnice, sadili cveće, farbali zidove… i koji spadaju među retke ljude voljne da pomognu pacijentima u Padinjaku.

Do Padinjaka se, kako je navela, ne stiže lako, ali kada se jednom do njega dođe, pa i slučajno, postoje samo dva puta - jedan da se nikada više tamo ne vratite, a drugi da pomognete. Stefana Savić se odlučila za ovaj drugi.


Izložbu će otvoriti profesor Ljubomir Erić, najpoznatiji po korišćenju terapije slikanjem u psihijatrijskoj praksi u Srbiji.

Pisac teksta u katalogu “Srpska sirova fotografija: 'Autsajderi' iz psihijatrijskih bolnica” je književnik Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za 2013, koji je podsetio da koji je podsetio da ideja o umetnosti kao terapiji i osobi koja pati od mentalnog poremećaja kao umetniku potiče s kraja 19. veka - kada su Sigmund Frojd i Jozef Brojer lečili izvesnu Bertu Papenhajm, koja je predložila da svoje probleme pretoči u priče i čita ih naglas. Terapeuti su to prihvatili, a prema priznanju samog Frojda, iz jednog lečenja slučaja histerije oko 1892. godine rođena je psihoanaliza.

U Švajcarskoj su lekari u psihijatrijskim ustanovama primetili da su neki od pacijenata opsesivni crtači. Psihijatra Valtera Morgenthalera u sanatorijumu u Bernu, gde je radio jedan od njih, toliko je dojmio da je 1921. napisao studiju o njemu - “Mentalni bolesnik kao umetnik: Adolf Velfli”. Godinu dana kasnije, Nemac Hans Princhorn završio je studiju u Hajdelbergu “Umetnost mentalno obolelih”, u kojoj je analizirao crteže deset osoba koje pate od šizofrenije. Princhornova kolekcija ima oko 500 radova.


U Srbiji je paralelne napore načinio profesor Ljubomir Erić u Institutu za mentalno zdravlje koji je osnovan 60-ih godina 20. veka. On je pionirski koristio crteže pacijenata i sakupio vlastitu kolekciju, koja se sastoji od oko 600 radova.

Crtanje i slikanje se danas smatra za integralni deo terapije kada je reč o mentalnim oboljenjima, naročito kod pacijenata koji nisu dovoljno obrazovani ili rečiti. Rečju, umetnost kao stvaralački proces, i ona pripovedačka i ona vizuelna, ima nemalu moć isceljenja.

U okviru izložbe “F20.13”, 20. februara biće održana tribina “Osvrt na saradnju umetnika i korisnika psihijatrijskih službi”, koju će moderirati psiholog Maša Božović, saradnica na tom projektu.

Učesnici tribine biće umetnici koji sarađuju sa članovima udruženja “Duša” i “Videa”

(SEEcult.org)

  Pozorišni bonton



Beogradsko dramsko pozorište (BDP) proslaviće 20. februara 67 godina postojanja projektom “Pozorišni bonton” kojim podseća na pravila ponašanja koja omogućavaju da svi na što bolji način uživaju u predstavi.

Namera tog projekta nije da kritikuje, već da vrati malo zaboravljena, a nekada ustaljena pravila o ponašanju i poštovanju ne samo glumaca na sceni, već i publike međusobno, kao i svih koji učestvuju u stvaranju magije na sceni, oko scene i onih sa kojima publika ima direktan kontakt kao što su biletari i razvodnici, saopštilo je BDP.

“Kako se u današnje vreme više ništa ne podrazumeva naša publikacija koju ćemo predstaviti kroz video materijal koji smo pripremili sa glumcima, zaposlenima i saradnicima podsetiće sve one koji su zaboravili i edukovati sve koji nisu znali šta je DA, a šta NE kada dolazite kao naši gosti u pozorište”, poručilo je BDP.

Publiku čekaju i specijalne majice sa pravilima bontona, kao i “Mala škola pozorišnog bontona” koja podrazumeva obilazak BDP-a za one koji su se prijavili preko interneta.

Publika će imati priliku tako da sazna čitav proces nastajanja predstave i zaviri u svaki kutak pozorišta, detaljno se upozna sa bontonom i u potpunosti shvati zašto ga treba prihvatiti.

Povodom rođendana, BDP će tradicionalno dodeliti i godišnje nagrade na sceni “Rade Marković”, nakon čega će biti izvedena predstava “Smrt trgovačkog putnika” Artura Milera, u režiji Veljka Mićunovića.

(SEEcult.org)

  Pozorište Radović na jesen, Buha na redu



Malo pozorište “Duško Radović”, koje se krajem 2011. godine iselilo iz zgrade na Tašmajdanu zbog rekonstrukcije, ponovo će biti otvoreno na jesen, najavile su gradske vlasti.

U rekonstrukciju Pozorišta “Duško Radović”, koje je izgrađeno 1967. godine, uloženo je 580 miliona dinara, rekao je 19. februara sekretar Privremenog organa Beograda Goran Vesić.

U jeku predizborne kampanje za novu gradsku vlast, Vesić je najavio i da će Privremeni organ “nastaviti da ulaže u kulturu”, jer je smatra “veoma važnom”.

“Pokušaćemo da u narednom periodu učinimo nešto i sa Pozorištem ‘Boško Buha’, koje je u veoma teškoj situaciji”, rekao je Vesić, navodeći kao jedno od mogućih rešenja objedinjavanje više dečjih pozorišta u jedno koje bi postojalo na nivou grada, preneo je Beoinfo.

“Smatramo da ovakvi objekti nisu važni samo za kulturu već i za decu, a to je nešto za šta grad treba da nađe novac i u to ulaže”, naveo je Vesić.

Ocenjujući da će “Duško Radović” biti najmodernije beogradsko pozorište, Vesić je rekao da se do juna očekuje upotrebna dozvola, te da će početkom nove pozorišne sezone “deca Beograda ponovo biti u svom pozorištu”.

“Pozorište će imati malu i veliku scenu, biće potpuno bezbedno, imaće najmoderniju scensku tehniku, postoji i poseban ulaz za invalide. Ovo mesto neće biti samo pozorište, već i mesto za okupljanje dece. Trebalo bi da budemo ponosni na to što je grad uspeo da uloži sredstva u ovu ustanovu, koja već gotovo četiri godine ne radi na ovoj sceni. Duško Radović je simbol Beograda. Zaista je lepo kad se obnovi pozorište koje nosi ime čoveka koji je obeležio naš grad i predstavlja njegov simbol, ali i kome se nismo još uvek odužili na pravi način”, rekao je Vesić, koji je obišao Malo pozorište sa glumcem Svetislavom Goncićem i direktorom Agencije za investicije Lukom Petrovićem.

Rekonstrukcija Malog pozorišta počela je u martu 2012. godine.

Pozorište sa dve scene i pratećim sadržajima ima ukupno 165 fiksnih i 82 montažno-demontažna mesta, a površina objekta je 2.303 kvadrata.

Malo pozorište i dalje je na privremenoj lokaciji u prostoru bioskopa “Jugoslavija” na Novom Beogradu (kod starog Merkatora).

(SEEcult.org)