Vesti iz sveta umetnosti

Najbolji na 54. SAPDV



Koreodrama “Ad Infinitum” scenariste i režisera Miroslava Kožika i kompozitora Vladimira Bakoa, u izvođenju Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove, proglašena je najboljom na 54. Susretu amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (SAPDV).

Kožik je proglašen i za najboljeg reditelja, a Bako je dobio diplomu za najbolju muziku. Predstavi “Ad Infinitum”, kojom je 54. SAPDV i otvoren, pripala je i nagrada za najbolji vizuelni dizajn.

To je treće scensko ostvarenje trilogije neverbalnog teatra tandema koji čine scenarista i režiser Kožik i kompozitor Bako, nakon predstava “Poroci čovečanstva” (2011) i “Vavilon” (2013), a osvojilo je nagrade na još desetak festivala u zemlji i inostranstvu.

Od 13. do 21. maja na 54. SAPDV u Staroj Pazovi izvedeno je osam amaterskih predstava iz Crvenke, Kule, Sente, Beočina, Sremske Mitrovice, Kovina i grada domaćina (dve).

Drugoplasirana je predstava “Je li bilo kneževe večere” Vide Ognjenović, u režiji Dejana Cicmilovića i izvođenju Kamerne scene “Miroslav Antić” iz Sente, dok je treće mesto zauzela predstava Amaterskog pozorišta iz Crvenke “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, u režiji Radoja Čupića.

Tri nagrađene predstave stekle su pravo da učestvuju na Republičkom festivalu dramskih amatera Srbije, koji će u junu biti održan u Kuli.

Diplome za scenski pokret i scenski govor pripale su ansambalu iz Kovina koji je izveo Gogoljevu “Žendibu” u režiji Jovana Grujića, dok je za kolektivnu igru nagrađena predstava “Hamlet rimejk” Svetislava Basare, u izvođenju Kreativnog studija i teatra “Gartel” iz Sremske Mitrovice, u režiji Gordane Lukić.

Za pojedinačna, neglumačka ostavrenja diplome su dobili Aleksander Bako za najbolju scengrafiju (Maratonci trče počasni krug, u njegovoj režiji, VHV Stara Pazova), Tatjana Marelj Zečević i Gordana Lukić za najbolje kostime (Hamlet rimejk), te Sekula Petrović za adaptaciju teksta drame Nine Mitrović “Kad se mi mrtvi pokoljemo”, koju je u njegovoj režiji izvelo AP “Brile” iz Beočina.

Pet ravnopravnih diploma za nabolja glumačka ostavrenja dobili su: Biljana Bjelan (Crvenka), Branislav Unginović (Senta), Janko Šerkezi (Marataonci, Stara Pazova), Ilija Marković (Kovin) i Olivera Miljatović Radaković (Beočin).

U žiriju su bili glumica i teatrolog Senka Petrović i reditlji Milan Belegišanin i Saša Latinović.

Uzvraćajući posetu staropazovačkim amaterima, Gledališče drzne in lepi Kulturmog društva Stična iz Slovenije izvelo je u čast pobednika 54. SAPDV Šekspirovog “Hamleta”, čiju režiju potpisuje Trajče Georgijev.

B. Rakočević / SEEcult.org

Umetnička udruženja oštro o Ministarstvu kulture



Reprezentativna umetnička udruženja u Srbiji negativno su ocenila učinak Ministarstva kulture i informisanja i izrazila spremnost da sa svojim stavovima upoznaju i SANU, Maticu srpsku, Nacionalni savet za kulturu, predsednika i premijera Srbije, očekujući od njih da “preuzmu svoj deo odgovornosti u akciji odbrane umetnosti u kulturi Srbije i njenih stvaralaca kao pokretača duhovnosti naroda i čuvara nacionalnog identiteta i jezika”.

U zajedničkom saopštenju, 14 reprezentativnih umetničkih udruženja, koja okuplјaju desetine hilјada umetnika i stvaralaca u kulturi, zaključila su da se “iz brojnih činjenja ili nečinjenja ministra i Ministarstva može konstatovati da postoji očigledna namera zapostavlјanja i uniženja nacionalne, odnosno državne kulturne politike”.

Povodom odluka Ministarstva kulture i informisanja na čelu sa ministrom Ivanom Tasovcem, konstatovano je da ne postoji javna i jasna strategija razvoja i unapređenja kulturne politike u Srbiji i da Ministarstvo nije uspostavilo i razvilo partnerski odnos sa umetnicima na njenom kreiranju.

“Zadatak Ministarstva je da pruža stvaran podsticaj razvoju i unapređenju kulture i umetničkog stvaralaštva, obezbeđivanju materijalne osnove za delatnosti kulture i razvoj i unapređenje književnog, prevodilačkog, muzičkog i scenskog stvaralaštva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmske umetnosti i stvaralaštva. Umesto toga, prilikom donošenja seta zakona i podzakonskih akata iz oblasti nacionalne kulture i drugih oblasti koje se na nju odnose i od vitalnog su značaja za stvaraoce, Ministarstvo se gotovo tri godine tvrdoglavo i bez argumenata opire i odbija da uvaži mišlјenje struke umetničkih udruženja i Nacionalnog saveta za kulturu, najvišeg stručnog i savetodavnog tela za ovu oblast u zemlјi”, navela su 23. maja umetnička udruzzenja u zajedničkom saopštenju sa sastanka odrzzanog 20. maja.

Zbog velikog broja pitanja iz domena kulture koja su ostala otvorena i/ili nerešena, umetnička udruženja su konstatovala da je učinak i bilans Ministarstva kulture i informisanja "nedvosmisleno negativan".

Kao neke od “neporecivih činjenica koje uzrokuju ovakvo stanje”, umetnička udruženja su navela da prilikom određivanja budžeta za kulturu, nisu prepoznate ni uvažene specifičnosti i potrebe stvaralaca u toj oblasti, zatim da nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi neadekvatno artikuliše poziciju i uslove za rad svih kategorija umetnika, te da je ukinut status ustanove od nacionalnog značaja svim ustanovama kulture, iako mnoge zavređuju taj status svojim dugogodišnjim radom, postojanjem i ostvarenim vrhunskim dometima.

Umetnička udruženja su negodovala i zbog toga što zabrana zapošlјavanja u ustanovama kulture ugrožava ne samo njihovo funkcionisanje i postizanje vrhunskih rezultata, već i sam opstanak.

Navela su i da gotovo 2.500 samostalnih umetnika i članovi njihovih porodica i dalјe čekaju konačno rešenje oko overe zdravstvenih knjižica i mogućnosti da se leče, kao i rešenje dugogodišnjeg problema dugovanja za doprinose koji im se pripisuju, a za koje su krive lokalne samouprave.

Ministarstvu je zameren i način na koji je realizovan godišnji konkurs za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u 2016.

Prema navodima udruženja, način formiranja, sastav, rad i odluke komisija na upravo završenom konkursu za sufinansiranje savremenog stvaralaštva u 2016. godini izazvali su “opravdani talas nezadovolјstva velikog broja umetnika, umetničkih udruženja i nezavisne kulturne scene” zbog “nekompetentnosti, sukoba interesa, pa čak i nepotizma”.

Umetnička udruženja navela su u saopštenju i da su za generacije posetilaca “i dalјe zatvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti bez, u ovom trenutku, vidlјivog puta za izlazak iz ovog sramnog, poražavajućeg stanja”...

Saopštenje su potpisali: Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Udruženje književnika Srbije (UKS), Srpsko književno društvo (SKD), Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS), Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, Udruženje kompozitora Srbije, Udruženje orkestarskih umetnika Srbije, Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje dramskih pisaca Srbije i Asocijacija srpskih arhitekata.

(SEEcult.org)

Istanbul: pogled kroz prozor



Izložba “Istanbul: pogled kroz prozor” Željke Mićanović Miljković biće otvorena 26. maja u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, a obuhvata radove u oblasti grafike, crteža, animacije i eksperimentalne knjige, kojima se autorka nadovezuje na seriju prethodnih izložbi posvećenih gradovima, sećanjima, impresijama i ličnim beleškama, predstavljajući ovoga puta Istanbul u kojem je provela nekoliko godina.

Promišljanja autorke o urbanom prostoru i njegovim naizgled apsurdnim, slučajnim momentima, realizovana su u predstavama gradskih predela Istanbula, otvarajući posetiocima “prozor” ka neistraženom svetu jednog naizgled poznatog, ali ipak dalekog, “drugog” ambijenta. Predstavljeni u intimnom, skladnom i estetski pročišćenom prostoru amama u Konaku kneginje Ljubice, koji i sam krije čitav niz značenja, radovi Željke Mićanović Miljković, kako je navedeno u najavi izložbe, pružaju istovremen uvid u prošlost i sadašnjost, nudeći puteve posetiocima da ga dožive i interpretiraju na sopstveni način.



Željka Mićanović rođena je u Tuzli, a nakon završetka gimnazije u Beogradu, studije je nastavila Maćerati u Italiji, gde je 2008. diplomirala na Akademiji lepih umetnosti, na katedri za umetničku grafiku. Završila je 2009. godine i master studije na Evropskom institutu za dizajn u Rimu.

Od 2010. godine vodi umetnički atelje Prozor. Članica je ULUPUDS-a od 2009. godine i učesnica više grupnih i samostalnih izložbi.

Izložba o Istanbulu biće otvorena do 1. jula, u organizaciji Muzeja grada Beograda u okviru kojeg deluje Konak kneginje Ljubice.

(SEEcult.org)

Belgrade to Bowie



Izložba fotografija nedavno preminulog Dejvida Bouvija, čiji je autor Brajan Rašić, Beograđanin koji se proslavio u Londonu kao fotograf svetskih muzičkih zvezda, biće otvorena 28. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, a posetioci će do kraja avgusta imati priliku da vide 100 radova velikih formata iz različitih faza Bouvijeve karijere, uz raznovrstan prateći program.

Izložba “Belgrade to Bowie” obuhvata i radove beogradskih umetnika kojima je Bouvi bio direktna inspiracija (Nemanja Jehlička, Mateja Petković, Željka Mićanović Miljković, Svetlana Ninoković, Marko Lađušić, Goran Milanović, Nino Maljević, Aleksandar Gligorijević, Goran Vitanović, Milorad Stajčić…). Takođe, posetioci će moći da pogladaju omote Bouvijevih ploča, među kojima su i neka retka izadnja.

Uz podršku Grada Beograda i u saradnji sa festivalom Dev9t, Beograd će u junu dobiti mural posvećen Bouviju, koji će raditi poznati beogradski grafiti umetnici, najavili su organizatori manifestacije “Belgrade to Bowie”.



Manifestacija obuhvata i poseban repertoar filmova u kojima je Bouvi igrao, kao i snimaka njegovih koncerata i spotova. Najavljeni su i posebni muzički događaji, na kojima će domaći autori izvoditi omiljene Bouvijeve pesme, te umetničke i strip radionice, tribine, muzičke kvizove, nagradne igre, biblioteku i druge aktivacije.

Rašić je bio jedan od zvaničnih fotografa Bouvija više od dve decenije, a poznat je i po saradnji sa Roling Stonsima.



Bouvi i Rašić upoznali su se početkom 80-ih godina, a sarađivali su do poslednjeg Bouvijevog poslednjeg nastupa 2006. godine.

Bouvi je preminuo 10. januara ove godine, neposredno nakon izlaska albuma “Blackstar”.



Autori projekta “Belgrade to Bowie” su Barbara Garčević i Sergej Trifunović.

Postavka izložbe delo je Jasmine Holbus, produkciju je radila Maria Jelesijević, a vizualni identitet studio DesignBüro iz Beograda.



Cena ulaznice na izložbu u Kinoteci je 300 dinara, a za obožavaoce koji žele više puta da je obiđu, pripremljen je ograničen broj specijalnih propusnica po ceni od 1.000 dinara, koje će važiti 15 dana. Te ulaznice obezbeđuju popust od 15% na sve suvenire, knjige, ploče i diskove.

Izložba “Belgrade to Bowie” biće otvorena do 21. avgusta, a organizovana je pod pokroviteljstvom Grada Beograda, uz podršku Rajfajzen banke, izdavačke kuće Mascom i drugih sponzora.

(SEEcult.org)

Romeo i Julija u Tirani



Beogradsko-prištinska predstava “Romeo i Julija” Viljema Šekspira, u režiji Mikija Manojlovića, nastala u produkciji Radionice integracije i Ćendre multimedije (Qendra), gostovaće 7. i 8. juna u Narodnom pozorištu u Tirani, a tim povodom biće prikazan i dokumentarni film o njenom nastanku, uz razgovor sa publikom.

Manojlovićev dokumentarni film “Jednačina sa jednom nepoznatom” o nastanku te srpsko-albanske koprodukcije biće prikazan 8. juna u Centru za otvorenost i dijalog (COD), nakon čega će uslediti razgovor s publikom.

Predstava “Romeo i Julija” premijerno je izvedena u aprilu 2015. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, nakon čega je usledila i kosovska premijera sa izvođenjima u Narodnom pozorištu u Prištini u maju 2015.. Predstava je izvođena u Narodnom pozorištu u Beogradu i u novembru 2015, a posle Beograda, uspešno je igrana i u Zagrebu i Sarajevu.

Prema rečima Manojlovića, predstava “Romeo i Julija” nije odraz političkog mišljenja, već delo ljudi koji imaju talenat pamet i hrabrost i svaki od njih voli svoju naciju i ne mrzi tuđu.

Radnja predstave odvija se u današnjem vremenu u Veroni. Nema lokalni prizvuk, a ključna nit su mržnja, ljubav i jezik kao most, zid.

“Između srpskog i albanskog naroda i dalje postoje netrpeljivost, konflikti, nesporazumi i trvenje. Iskustvo postkonfliktnih odnosa među bivšim jugoslovenskim republikama govori da je kultura bila ta koja je uspela da pređe barijere, kako teritorijalne tako i međuljudskim odnosima. Uspela je da najbržim i najbezbolnijim načinom otvori vrata toleranciji i interkulturnom dijalogu”, naveo je Manojlović povodom predstave, za koju veruje da je “ozbiljan dokaz da je moguća komunikacija i saradnja srpskih i albanskih umetnika”.

Prema njegovim rečima, taj složeni projekat zainteresovao je široku javnost i nada se da menja svest pojedinaca.

“Osim intelektualcima, naš projekat se obraća još jednoj veoma važnoj grupi, građanima, kojima se zapravo u univerzalnoj Šekspirovoj drami i radi. Među građanima i dalje vlada netrpeljivost i netolerancija. Predstava upućuje na značaj prevazilaženja predrasuda, jačanje poverenja, prevazilaženje nerazumevanja i nedostatka tolerancije”, naveo je Manojlović.

U predstavi igraju: Tristan Halilaj, Anita Mančić, Mensur Safćiju, Nebojša Glogovac, Uliks Fehmiu, Jovana Gavrilović, Milica Janevski, Edona Rešitaj, Nikola Rakočević, Arta Seljimi, Faris Beriša, Goran Jevtić, Armend Baloku, Nataša Tapušković i Miki Manojlović. Učestvuju i muzičari: Vladimir Pejković, Dušan Petrović, Nemanja Aćimović i Damjan Babić.

Scenograf je Branko Hojnik, kompozitor Vladimir Pejković, kostimografkinja Zora Mojsilović, koreografkinja Sonja Vukičević, a dramaturškinja Olga Dimitrijević.

Gostovanje predstave “Romeo i Julija” u Tirani, omogućili su: Regionalni savet za saradnju (Sarajevo), Fondacija za otvoreno društvo Albanija i Ministarstvo kulture Albanije u saradnji sa Narodnim pozorištem u Tirani, COD, Radionicom integracije i Ćendrom Multimedijom.

(SEEcult.org)

Nagrade Bijenala arhitekture

http://www.seecult.org/vest/nagrade-bijenala-arhitekture-0

Pijani najbolji na 61. Pozorju



Najboljom predstavom 61. Sterijinog pozorja u Novom Sadu proglašen je komad “Pijani” savremenog ruskog pisca Ivana Aleksandroviča Viripajeva, u režiji Borisa Liješevića i produkciji Atelјea 212 iz Beograda, dok je Sterijinu nagradu za režiju dobio Andraš Urban za “Rodoljupce” Jovana Sterije Popovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame dodeljena je Tanji Šljivar za predstavu “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”, koju je režirala Mirjana Karanović u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica.

Žiri 61. Sterijinog pozorja, koje će biti svečano završeno 2. juna uručenjem nagrada, dodelio je Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje Bojanu Žiroviću i Branislavu Trifunoviću za uloge u pobedničkoj predstavi “Pijani”, kao i Aronu Balažu za predstavu “Violinista na krovu” Džozefa Stajna i Džerija Boka, u režiji Atile Bereša i koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta, te Hermini G. Erdelji za ulogu u predstavi “Ana Edeš” prema motivima istoimenog romana Dežea Kostolanjija, u režiji Jožefa Cajlika i izvođenju subotičkog Narodnog pozorišta – Drame na mađarskom jeziku.

Još po dve nagrade dobile su predstave “Rodoljupci” i “Violinista na krovu”. Urban je, osim za režiju, nagrađen i za scenografsko ostvarenje u predstavi “Rodoljupci”, koja je odnela i nagradu za originalnu scensku muziku (Irena Popović). Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje dobila je Mirjana Stojanović Maurič za predstavu “Violonista na krovu”, koja je odnela i nagradu za koreografiju Đerđa Kramera.

Specijalna Sterijina nagrada dodeljena je Narodnom pozorištu Užice za “repertoarsko opredelјenje, izuzetan tretman domaće književnosti, posvećenu igru ansambla i zahtevnu produkciju” predstave “Hromi ideali” prema motivima romana “Čedomir Ilić” Milutina Uskokovića, u režiji Zlatka Svibena.

Nagrada iz Fonda “Dara Čalenić” za najbolјu mladu glumicu dodeljena je Marti Bjelici za ulogu u pobedničkoj predstavi “Pijani” Ateljea 212, koje je i 2015. trijumfovalo na Pozorju. Najboljim mladim glumema na 61. Pozorju proglašen je Enes Salković za ulogu u predstavi “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”.

Žiri je nagrade dodelio jednoglasno, a činili su ga književnik i direktor Bitef teatra Miloš Latinović (predsednik), teatrološkinja i pozorišna kritičarka Ana Tasić, glumac Saša Torlaković, profesor scenske arhitekture i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Radivoje Dinulović i umetnički direktor Pozorišta na Terazijama u Beogradu Želјko Jovanović.

Žiri je od 26. maja video sedam predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta, koje je odabrala Marina Milivojević Mađarev, uokvirivši ih temom “Gde su granice?” kojom je 61. Sterijino pozorje, suočeno i samo sa ograničenjima zbog znatno smanjenog budžeta, postavilo pitanje granica u estetskom, društvenom i materijalnom smislu.

Mišljenje festivalskog žirija i kritičara i publike nije se poklopilo, budući da je žiri Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, koji su činili Darinka Nikolić (predsednica), Dejan Penčić Polјanski i Milivoje Mlađenović, većinom glasova dodelio nagradu Okruglog stola kritike za najbolјu predstavu “Rodoljupcima”. Publika je, pak, navišu ocenu (4,93) dala “Violinisti na krovu”.

Nagrada novosadskog lista “Dnevnik” za umetničko ostvarenje dodeljena je Aronu Balažu za ulogu u predstavi “Violinista na krovu”.

U čast nagrađenih, 2. juna u SNP-u biće izvedena predstava “Nečiste sile” užičkog Narodnog pozorišta i Sterijinog pozorja, prema tekstu Ljubiše Vićanovića, u režiji Bogdana Jankovića.

Festivalski sajt je pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Aktiviranje građanske svesti



Bitef teatar organizuje od 1. do 4. juna drugo izdanje Bitef zone, projekta kojim ističe neophodnost, značaj i doprinos građana za oblikovanje budućnosti grada i urbane kulture, negujući kulturni identitet i promovišući različitosti kroz prisustvo kulture u širem i užem smislu, umetničkog delovanja, kao i aktivnog učešća heterogene zajednice u javnom prostoru.

Program počinje na Skveru Mire Trailović pozivom građanima da se pridruže inicijativi Bitef teatra da se na tom prostoru izradi skulptura osnivačima BITEF-a Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu. Inspiracija za buduću skulpturu je fotografija njih dvoje na biciklu, snimljena 1984. godine, kada su bili selektori Međunarodnog pozorišnog festivala u Nasiju u Francuskoj.

Publika će imati mogućnost da se upiše u knjigu podrške inicijativi Bitef teatra da Beograd i na taj način izrazi zahvalnost legendarnom dvojcu, čijom su energijom stvoreni kultni Beogradski internacionalni teatarski festival, Bitef teatar i Atelje 212.

Cilj Bitef zone je i da ukaže na važnost dijaloga zajednice i umetnika u samom tkivu grada, čime se upravo i komunicira sa osećanjima svakodnevnih ili ad hoc prolaznika.

“Umesto što sve češće depresivno okrećemo glavu od sadržaja naših svakodnevnih života, hajde da ih zajedno obogatimo i učinimo radost jedni drugima – možda baš u tim otvorenim javim prostorima u kojima možemo da učimo i učinimo da rastu građanska svest, vrednosti i interesi šire javnosti”, poručile su autorke Bitef zone Vesna Bogunović i Jelena Stojanović.

Program prvog dana Bitef zone obuhvata i koncert učenika Muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” i gostiju (Duo Kata, Filip Mićković).

Za 2. jun najavljena je predstava “Ostrvo” prema tekstu Meše Selimovića, u režiji Bratislava Jankovića i Ivane Terzić, nastala u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Priština i Šabačkom industrijom kulture, dok će 3. juna biti izvedena predstava “Život stoji, život ide dalje” Filipa Vujoševića, u režiji Jelene Bogavac, a u završnici, 4. juna, autopoetički esej Uroša Mladenovića i Marka Šelića Marčela “Stvar izbora: Zašto slušam Marčela” (feat. Milena Bogavac). Reč je o završnom master radu Uroša Mladenovića na Akademiji umetnosti Novi Sad, u produkciji Teleport teatra, u saradnji sa Kulturnim centrom Paraćin.

Poseban deo programa druge Bitef zone čine community art sadržaji, u okviru kojih Teatar Mimart od 14 do 17 sati kreira umetničke intervencije kroz pokretne instalacije, performanse i angažovanje građana (Na kafi sa komšijama).

“Kod nas je običaj da uz kafu imamo mogućnost da pobegnemo od realnosti. Kroz zajedničko kuvanje kafe i ispijanje sa komšijama, građanima Starog grada, na kreativan način ćemo oplemeniti druženje. Tradicionalno ‘gledanje u šolju’ je veština proricanja sudbine, koja opstaje i danas kao mogućnost da se nadamo i da ‘pređemo’ u svet mašte. Povezivanje umetnika i građana, kroz interaktivne forme umetnosti i običaja doprineće skretanju pažnje na kulturu i umetnost”, navela je osnivačica i rediteljka Mimarta Nela Antonović povodom tog programa, koji je fokusiran na aktiviranje građana i podsticanje njihove spremnosti i hrabrosti da izraze mišljenje, kreiraju i prikažu ga slobodno u javnom prostoru.

Kroz jednostavno pitanje: “Kakvo je Vaše mišljenje?”, biće razvijana komunikacija i sigurno okruženje za tu tematiku.

Prema navodima Nele Antonović, to je idealan način da se prevaziđu sve razlike: kulturne, socijalne, društvene, političke, etičke… uz uvažavanje i afirmisanje autentičnih vrednosti, kako materijalnih, tako i nematerijalnih, i uz poštovanje uspostavljene strukture lokalnog načina života.

Poslednjeg dana Bitef zone, nakon modnog performansa Teatra Mimart i uoči završne žurke, biće održana i radionica “Pozorište i psiha” (drama-terapija), koju vode Lidija Andonov i Jelena Bogavac.

Dok je prvo izdanje Bitef zone promovisano kao jedan od pratećih programa 49. BITEF-a 2015. godine, ovogodišnjim i budućim izdanjima, Bitef teatar će završavati svoju repertoarsku sezonu.

Svi programi u okviru Bitef zone su besplatni, izuzev predstava za koje ulaznice iznose 250 dinara sa popustom.

Sajt Bitefa je bitef.rs, a program Bitef zone nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

MIJ otvara depo



Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) započinje obeležavanje 20 godina od osnivanja 27. juna, kada će predstaviti publici projekat “Otvaramo depo!” – prvu fazu rada na novoj stalnoj postavci u objektu Stari muzej koja bi trebalo da bude zaokružena 2018. godine, povodom stogodišnjice osnivanja prve države južnoslovenskih naroda.

Jedna naspram druge, postavlјene su dve muzejske kolekcije – Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”, čijim je spajanjem 1996. godine nastao fond Muzeja istorije Jugoslavije.

Polazeći od fonda kao glavnog resursa, koji reflektuje raznolikost i kompleksnost jugoslovenskog nasleđa, zajedno sa stručnjacima, naučnicima, umetnicima i različitim zajednicama, MIJ će, kako je saopštio, raditi na njegovom dalјem preispitivanju i istraživanju.

Kreiranje buduće stalne postavke MIJ počinje eksperimentom koji je na pola puta od depoa do izložbe. Na način na koji se čuva u muzejskom depou, biće izložen veći deo fonda koji broji više od 75.000 predmeta, a posetiocima će ukazati na moguće relacije eksponata kako bi se otvorile nove perspektive i preispitala ustalјena mišlјenja o čemu i kome govore.

MIJ započinje proces kreiranja stalne postavke u Starom muzeju – objektu koji svojom arhitekturom i pozicijom u kompleksu više podseća na prostor za odlaganje, nego za izlaganje predmeta. Tu su se nekada čuvali pokloni koje je doživotni predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito primao prilikom brojnih susreta s državnicima i ostalim zvaničnicima iz zemlјe i sveta, kao i darovi koje su slali i uručivali Jugosloveni, predstavnici raznih organizacija, lokalnih zajednica, udruženja i kolektiva.

Prostor je nakon smrti Tita adaptiran u izložbeni, a za publiku je otvoren postavkom poklona iz etnografske zbirke. Poigravajući se različitim namenama tog mesta, MIJ želi da preispita fond u kontekstu jugoslovenskog nasleđa i učini ga još dostupnijim javnosti.

Rad na stalnoj postavci predviđen je u tri faze (Kreiranje otvorenog depoa; Laboratorija Muzeja istorije Jugoslavije i Jugoslavija u 100 predmeta).

Posetioci će tokom rada na postavci biti u mogućnosti da vide sve faze projekta čiji je završetak planiran za 2018. godinu i obeležavanje stogodišnjice osnivanja prve zajedničke države južnoslovenskih naroda.

Stalna postavka MIJ, kao rezultat projekta “Otvaramo depo”, zamišljena je kao savremena, multimedijalna i, kako je ranije najavljeno, kritička izložba o Jugoslaviji koja bi bila u saglasnosti sa muzejskim fondom pretežno sastavlјenim od poklona koje je Tito dobijao tokom višedecenijske predsedničke karijere.

Osnovan 1996. godine uredbom Vlade SR Jugoslavije, MIJ obuhvata, uz nekadašnji Memorijalni centar “Josip Broz Tito” i Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, i Stari muzej, Kuću cveća i Muzej “25. maj”.

Ambiciozan program povodom 20 godina postojanja, MIJ je započeo u februaru izložbom “Ko je Soko - taj je Jugosloven”.

(SEEcult.org)

Nagrade 40. Dana satire



Najboljom predstavom 40. Dana satire Fadila Hadžića u Zagrebu proglašen je mađarski komad “Naše tajne” autora i reditelja Bele Pintera, koji je nagrađen i za najbolji tekst, dok je nagradu za režiju dobio Bobo Jelčić za autorsku predstavu “Na kraju tjedna”, u izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba.

Pobednička predstava Ansambla Bele Pintera iz Budimpešte odnela je i jednu od pet ravnopravnih glumačkih nagrada (Angela Stefanovics), koje su dobili i Svetozar Cvetković za ulogu u predstavi “Pijani” Ivana Viripaeva, u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Ateljea 212 iz Beograda, Elizabeta Kukić za ulogu u predstavi “Maratonci trče počasni krug” Dušana Kovačevića, u režiji Ive Milošević i izvođenju Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba, koje je i organizator 40. Dana satire, te Vanja Matujec za ulogu u Jelčićevoj predstavi “Na kraju tjedna” i Mateja Pucko za ulogu u predstavi “Zauvijek mladi” Drame Slovenskog narodnog gledališča Maribor.

Jelčićeva predstava odnela je i nagradu za glavnu žensku ulogu (Ana Begić Tahiri), dok je za glavnu mušku ulogu nagrađen Jernej Šugman za ulogu u predstavi “Kralj Ibi” Drame SNG Ljubljana.

Žiri koji su činili pozorišna rediteljka Anica Tomić (predsednica), dramski umetnik i upravnik pozorišta “Gavela” Boris Svrtan i pozorišna kritičarka “Večernje lista” Bojana Radović, dodelio je nagradu za najbolju kabaretsku predstavu autorskom projektu Saše Božića “Born to please” u produkciji De Facta, Studentskog centra iz Zagreba i Art radionice Lazareti iz Dubrovnika.

Nagrada “Ivo Serdar” za ulogu najbolje prihvaćenu od publike dodeljena je Branki Šelić za ulogu u predstavi “Pijani” Ateljea 212.

Nagrada “Sabrija Biser” mladom glumcu za uspešno interpretiranu ulogu karakterne komike dodeljena je Dajani Čuljak za ulogu u predstavi Maje Hrgović “Živjet ćemo bolje” u režiji Senke Bulić i produkciji Zagrebačkog kazališta mladih i Kazališta Hotel Bulić.

Dodeljena su i tri posebna priznanja ansamblu predstave “Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića, u režiji Andrása Urbána i izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu - za predanost kolektivnoj igri, zatim Borisu Mihalju za autorstvo završnog monologa predstave “Kralj Ibi”, te ansamblu predstave “Zauvijek mladi” mariborskog SNG-a.

Na jubilarnom, 40. Danima satire izvedeno je od 3. do 19. juna izvedeno je 14 predstava u selekciji Želјke Udovičić Pleštine.

(SEEcult.org)

Nini Simonović Mangelos 2016.

http://www.seecult.org/vest/nini-simonovic-mangelos-2016

Krizni 3. Šekspir festival



Pozorišni Šekspir festival biće održan treći put od 29. juna do 6. jula u Vili Stanković u Čortanovcima, a prikazaće četiri predstave iz Velike Britanije, Indije, Grčke i Srbije, uz koncert Marije Žoao iz Portugalije, te prateće programe u Inđiji i Novom Sadu.

U godini u kojoj se obeležava 400 godina od smrti velikog dramskog pisca Viljema Šekspira, festival nazvan njegovim imenom, nažalost, neće imati i svoju novu produkciju - planiranu “Buru”, zbog smanjenog budžeta, rekao je osnivač i direktor Šekspir festivala, reditelj Nikita Milivojević na konferenciji za novinare 15. juna u Vili Stanković na obali Dunava.

Ideja Šekspir festivala, jedinstvenog u ovom delu Evrope, jeste da neguje dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca predstavljanjem atraktivnog pozorišnog programa pod vedrim nebom, kako je to bilo u Šekspirovo vreme.

Festival će 29. juna otvoriti čuveni Glob teatar iz Londona komedijom “Dva viteza iz Verone”, koja dan ranije gostuje u Narodnom pozorištu u Beogradu.

“Izuzetno nam je drago što nam ponovo dolazi Glob koji je svojim ‘Hamletom’ 2014. otvorio naš prvi Šekspir festival. To je Šekspirovo pozorište i logično je da učestvuju, a dolaze i kao podrška, jer smo već prijatelji”, rekao je Milivojević, čija je predstava “Henrik VI” izvedena u Globu 2012. godine kao deo Kulturne olimpijade.

“Dva viteza iz Verone”, u režiji Nika Begnala, sasvim je nova predstava, urađena na originalan način što se tiče stila i čitanja tog Šekspirovog komada, istakao je Milivojević.



Kuriozitet na ovogodišnjem Šekspir festivalu, koji je ranije dovodio predstave iz Turske, Belorusije, Gruzije, biće predstava iz Indije “Bogojavljenska noć” u režiji Atula Kumara, u izvođenju Kompani teatra iz Mumbaja.

“To je neka vrsta muzičke predstave, sa dosta pesme i uz originalne indijske instrumente. Za nas je i vizuelno neobična, svi liče na Hare Krišnu. Kritičari kažu da je to najzanimljivija postavka Šekspira u Indiji u poslednjih 30 godina. Namučili smo se da je dovedemo, ali takvi događaji daju značaj festivalu”, istakao je Milivojević.

Naš cilj, kako je dodao, upravo je u tome da predstavimo drugačije kulture, viđenje Šekspira u različitim sredinama iz celog sveta, a ne samo u Evropi, koje uostalom dosta dobro i poznajemo.

Iz Grčke stiže atinska trupa “C kao Cirkus” (C for Circus) sa kolektivnom režijom komedije “Mera za meru”.



“Kriza u Grčkoj napravila je neverovatnu revoluciju u pozorištu. Ljudi nemaju šta da rade, nemaju para i onda se skupe i urade predstavu. Žive za svoj projekat. Osećam da je potrebno da ih na neki način podržim u tome. To sve nastaje nekom sumanutom ljubavlju, bez dinara. Trupa je nezavisna, jako mlada. Oni se zavitlavaju sa svim i svačim, sa sobom i životom, sa Grcima i svojom stvarnošću, pa i sa Šekspirom”, izjavio je Milivojević.

Biće reprizirana prošlogodišnja domaća produkcija “Perikle”, realizovana u saradnji Itaka art centra iz Inđije i Šabačkog pozorišta, u režiji Milivojevića, dok će neostvareni projekat “Bura” biti prisutan koz lik Arijela na plakatu 3. Šekspir festivala. Plakat i dizajn programa delo su Slaviše Savića.



Koncert pod nazivom “Pesme za Šekspira” održaće zvezda džez muzike iz Lisabona Marija Žoao i njen trio Ogre. Šekspirove sonete pretvorene u džez koncert režirao je Žoao Farinja.

Milivojević je napomenuo da nažalost nisu uspeli da dovedu još dve planirane predstave, iz Izraela i Rusije, kao i da je prateći program smanjen, ali da je zadržao strukturu iz prethodna dva izdanja.

U Itaka art centru u Inđiji nastupiće studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada sa “Makbetom” i Akademije lepih umetnosti Todoris iz Beograda predstavom “Biti ili ne biti”.

Program “Olivije i Šekspir” biće održan u Kulturnom centru Novog Sada, a obuhvata predavanje upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandra Erdeljanovića i projekcije fimova u kojima je Šekspirove junake igrao slavni Lorens Olivije: “Henri V”, “Hamlet” i “Ričard III”.



Pokrajinski sekretar za kulturu Vojvodine Slaviša Grujić izjavio je da su “evo, uspeli da izvuku” i 3. Šekspir festival, ali da je bio izrazito zabrinut i da je ovo bila “paklena” godina zbog smanjenog budžeta za kulturu uopšte.

“Bodrili smo jedni druge. Verovali da se imamo rašta boriti. Bilo je veoma teško, ali sada na kraju svog mandata ipak sam zadovljan što smo uspeli da iznedrimo ovaj festival i što je opstao”, rekao je Grujić.

Šekspir festival je u 2015. godini imao šest miliona dinara, a ove godine četiri miliona.

Pokrovitelji su Autonomna pokrajina Vojvodina - Sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i UNIQA osiguranje.

Tribine za publiku u jednom od dvorišta Vile Stanković - zdanja nalik na srednjovekovni zamak, imaju 310 mesta.

Ulaznice će biti u prodaji od 20. juna na prodajnim mestima Eventima, a kosstaju 850 dinara (Mera za meru, Pesme za Šekspira, Bogojavljenska noć, Perikle), odnosno 1.500 dinara (Dva viteza iz Verone). Komplet ulaznica je 4.000 dinara.

Za sve predstave obezbeđen je organizovan prevoz iz Beograda i Novog Sada (povratna karta može se kupiti na prodajnim mestima Eventima po ceni od 250 dinara. Broj mesta je ograničen).

U slučaju vremenskih nepogoda, umesto u Vili Stanković, predstave “Dva viteza iz Verone”, “Pesme za Šekspira”, “Bogojavljenska noć” i “Perikle” će biti izvedene u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, dok će predstava “Mera za meru” biti izvedena u prostoru koji će naknadno biti potvrđen.

Festivalski sajt je sekspirfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.
http://www.seecult.org/files/3-SEKSPIR-FESTIVAL-PROGRAM.pdf

(SEEcult.org)

43. INFANT - Pošto sloboda?



Internacionalni festival alternatnivnog i novog teatra (INFANT) predstaviće od 25. juna do 1. jula u Novom Sadu deset predstava u selekciji Jelene Kajgo, koje su objedinjene provokativnim sloganom “Pošto sloboda?”, a kroz tekstove Šekspira, Tolera, Ibzena, Vegela... i režije Torbice, Mladenovića, Estarasa, Koležnika, Urbana... preispituju lične i društvene mehanizme koji uslovlјavaju slobodu pojedinca i iskušavaju njegovu savest.

Reč je o predstavama koje će, kako su naveli organizatori 43. INFANT-a, naterati publiku da se zapita da li je sloboda postala roba koju je moguće kupiti i prodati i koliko je njena cena.

Prema rečima Jelene Kajgo, možda je danas i suvišno postaviti pitanje da li sloboda ima cenu, jer je zapravo pitanje samo kolika je ta cena. “Šta gubimo, šta dobijamo, šta smo spremni da žrtvujemo, čega da se odreknemo, koga ili šta da izneverimo. Ili smo, pak, spremni da platimo visoku cenu, ali da sačuvamo svoju slobodu i integritet. U senci bujanja desničarskih struja u Evropi, u senci terorističkih napada, talasa izbeglica, društvenih malverzacija, surovih poslodavaca... kolika je i kakva je ta sloboda. Ona koja se, ako ste prestupnik, može kupiti od sudije ili od vršioca vlasti. I ona koja se može kupiti ćutanjem i pokoravanjem”, navela je Jelena Kajgo u opisu koncepcije programa 43. INFANT-a, koji organizuje Kulturni centar Novog Sada (KCNS).

Festival će početi u Srpskom narodnom pozorištu koreografijom “Samo moje” Ane Dublјević i Igora Koruge, u produkciji Stanice – Servisa za savremeni ples, a prve večeri biće otvorena i izložba “Susret” i održan koncert benda JAL (Josip A Lisac) u KCNS-u.



Publika će videti i predstave “Julije Cezar” Grada Teatra Budva, Centar za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorišta Sombor, “Heda Gabler” Slovenskog narodnog gledališča Maribor, “Čudna petlja” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” i KCNS-a, “What Is Europe?” Scene MESS iz Sarajeva, “Konstelacije” Ateljea 212 iz Beograda, “Dnevnik jednog ludaka” Moving Music Theatre iz Makedonije, “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” Teorije koja hoda - TkH iz Beograda i DasArts iz Holandije, “Hinkeman” Zagrebačkog kazališta mladih, te solo “La esclava” Lisi Estaràs iz Belgije.

I ove godine sastavljanje programa, kako je navela Jelena Kajgo na najavnoj konferenciji za novinare, vođeno je idejom da ne učestvuje veliki broj produkcija, već da to budu predstave vrhunskog kvaliteta, bez obzira na to što budžet u velikoj meri to ograničava.

INFANT nije dobio finansijsku podršku ni Republike, ni Pokrajine, ali je, kako je rekao izvršni producent Simon Grabovac, zahvalan Gradu Novom Sadu što ga od početka podržava na pravi način.



Predstava “Samo moje”, odabrana za otvaranje 43. INFANT-a, nastala je u produkciji Stanice - Servisa za savremeni ples iz Beograda, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program “Kreativna Evropa”, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Bitef teatra. Bavi se istraživanjem tzv. negativnih osećanja pojedinca kao nezanemarlјivim odlikama današnjeg svakodnevnog života u kapitalističkom društvu. Inspiracija za istraživanje, pored ličnih iskustava autora, potiče i iz rada američke teoretičarke Ann Cvetkovich, koja tretira ta emotivna stanja pre kao društvene i kulturološke označitelјe nego kao medicinska stanja pojedinca. Rad podržava javno prihvatanje takvih osećanja na kolektivnom nivou kao potencijalno polazište za stvaranje novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno-političnog delovanja.

Šekspirov “Julije Cezar”, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, ukazuje na varljivost slobode i krah plemenitih revolucionarnih ideja do koga dolazi u susretu sa lјudskom pohlepom i vlastolјublјem.



Ibzenova junakinja Heda Gabler pokazuje da nesloboda ima visoku cenu. Inscenacija Mateje Koležnik u izvođenju SNG Maribor pruža laboratorijsku analizu likova i njihovih odnosa. Živeći u čežnji i praznini, zaroblјena u konvencijama i društvenim normama, glavna junakinja reši da izvrši samoubistvo. Takvu sudbinu u stvarnom životu, kako podeća Jelena Kajgo, imao je i veliki nemački pisac Ernst Toler, koji kaže da lјudski rod “tišti dvostruka nevolјa: nevolјa data lјudskim životom i nevolјa data nepravdom društvenog sistema”. U njegovom uverenju učvrstila bi ga i činjenica da je neoliberalni jaz između siromašnih i bogatih iz godine u godinu sve veći, te da se društvena nepravda očigledno ne može iskoreniti. U uzbudlјivoj postavci Tolerovog čuvenog dela “Slučaj Hinkeman”, sa ansamblom ZKM-a, mladi Igor Vuk Torbica kreira mračnu, snažnu, uznemirujuću predstavu, istakla je Jelena Kajgo u obrazloženju selekcije, dodajući da u toj predstavi dolazi sasvim do izražaja Tolerova ogolјena ekpresionistička poezija o mladom ratnom invalidu, pa uz svedene i promišlјene režijske postupke prenosi publici snažnu antiratnu poruku.



Andraš Urban u predstavi “Šta je Evropa?” (What Is Europe) pozorišne trupe festivala MEŠ bavi se pitanjem koliko su političke ideje i odluke evropskih lidera u sprezi sa njenim istorijskim i kulturnim nasleđem. Da li se proklamovane slobode i prava podudaraju sa evropskom političkom praksom? Kroz sudbine malih, običnih lјudi traži se odgovor na pitanja, gde nas je odvelo potrošačko društvo, kako će se pomiriti Evropa i islam, levica i liberali... Možemo li biti slobodni uz promotere ideje otvorenog društva, koji ćute i čekaju da desnica i lažni tradicionalisti odrade za njih neke prlјave poslove?

Bojan Đorđev u predstavi-hepeningu “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” ispituje gde je sloboda izvojevana u NOB-u, da li je preživela i u kom obliku? U nadahnutom monologu na početku predstave Đorđev implicira da komunizam nije samo naša prošlost, već i naša budućnost. “Na trenutak vam se učini da biste u to mogli i da poverujete, jer je očigledno lјudska težnja za pravednijim društvom, koliko utopistička, toliko i neuništiva”, navela je Jelena Kajgo, koja je odabrala i rad Lisi Estaras, koreografkinje čuvene francuske trupe C de la B, koja u saradnji sa belgijskom autorkom Asselјen Parolin izvodi svoj solo komad “La Esclava”, svojevrsnu autorsku introspekciju u kojoj ispituje odnos prema istoriji i svetu. Istovremeno ranjiva i snažna, ona kopa po svojim sećanjima, i kroz onirične scenske slike gradi orignalni plesni jezik.



Publika INFANT-a imaće priliku da vidi i “Kontelacije” Saše Milosavić Dejvis, “Čudnu petlјu” Deneša Debreja, kao i mono-operu Marjana Nećaka, makedonskog kompozitora i reditelјa koji, baveći se Gogolјevim “Dnevnikom jednog ludaka”, zaklјučuje: “Svako ko se bori za normalnost ispada lud”.

INFANT će biti najavljen performansima “Inspiracija” 23. juna u Katoličkoj porti (na štulama) i “Vatreni krugovi” 24. juna na Trgu republike (sa vatrom).

Predstave će biti izvođene u SNP-u, Novosadskom pozorištu i KCNS-u, a tradicionalno ih prate okrugli stolovi.

Proglašenje pobednika biće u Letnjem bioskopu KCNS-a, uz koncert DTA benda.

Festivalski sajt je infant.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Šta nudi jubilarni, 25. Belef



Beogradski letnji festival (Belef) ponudiće u jubilarnom, 25. izdanju 30 programa iz različitih umetničkih oblasti koji će biti izvedeni od 19. juna do 30. jula na više lokacija, pretežno na otvorenom.

Programe je odabrao novi Odbor Belefa, čija je predsednica Marija Marić Marković, a osnivač – Skupština Beograda, povećala je, povodom jubileja, budžet te manifestacije sa prošlogodišnjih osam na 11 miliona dinara.

“Selektovane predstave, koncerti, izložbe pripadaju raznovrsnim žanrovima, ali ih sve spaja visok kvalitet”, istakla je zamenica predsednika gradske Skupštine Andrea Radulović 16. juna na konferenciji za novinare.

“Belef preispituje odnos tradicionalnog i modernog umetničkog izraza, okuplja umetnike koji su stekli slavu u zemlji i svetu, ali i mlade kojima pruža šansu, što je i jedan od prioriteta Skupštine Beograda”, rekla je Andrea Radulović.

Kao uvod, nazvan Belef intro, 19. juna u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja koncert će održati grupa Los Mambo Džambo iz Španije, a predgrupa je domaći bend Zemlja gruva. Ulaz je besplatan, a u slučaju kiše koncert se seli u Dom omladine Beograda. Dolazak gostiju iz Barselone pomogli su Instutut Servantes i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Svečano otvaranje 25. Belefa biće 22. juna koncertom Orkestra harmonika AKUDUNS “Sonja Marinković” iz Novog Sada, takođe u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. I na taj koncert ulaz je besplatan, a u sličaju kiše seli se u Kolarčevu zadužbinu.

Na 25. Belefu nastupiće dva nacionalna ansambla – Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada sa beogradskom premijerom predstave “Sluga dvaju gospodara” Karla Goldonija, u režiji Borisa Liješevića, i Opera Narodnog pozorišta u Beogradu sa koncertom solista i orkestra.

Hor Kolibri održaće prvi put koncert sa umetničkim ansamblom Vojske Srbije “Stanislav Binički”, a diplomske programe izvešće studenti Fakulteta dramskih i Fakulteta muzičkih umetnosti.

U saradnji sa ambasadom Holandije, iz te zemlje dolazi Omladinska filharmonija, iz Italije etno grupa Moreska nova, a učestvovaće i umetnici iz Francuske i Rusije, kao i iz regiona.

Posebnu pažnju privlače dolazak dubrovačkog trubadura Ibrice Jusića, kao i Matije Dedića i Zorana Predina, koji će izvesti program koji je i omaž stvaralaštvu Arsena Dedića.

Na Belefu će nastupiti i srpski umetnici koji su tokom decenija ostavili snažan autorski pečat – muzičari Smiljka Isaković i Uroš Dojčinović, Bilja Krstić koja slavi 40 godina umetničkog rada i 15 godina ansambla Bistrik, Jelena Tomašević i novosadski Big bend, kompozitorka Anja Đorđević, ansambl rane muzike Renesans, Vasil Hadžimanov, grupa Ođila.

Na programu je i više predstava za decu u izvođenju profesionalnih pozorišta za decu, ali i dečjih trupa.

Na svečanom zatvaranju, 30. jula na stadionu Tašmajdan, nastupiće Državni akademski ansambl Berjoska iz Moskve (u slučaju kiše u Sava centru).

Vizuelni programi tokom trajanja Belefa biće Duhovi - beogradske lutke iz izloga i izložba na otvorenom mreže umetničkih škola Design Net.

Članica Odbora Belefa Gordana Predić izrazila je zadovoljstvo što su uspeli da realizuju, kako je rekla, vrlo kompleksan program za manje od mesec dana od kako su zbog ostavki prethodnih postavljeni novi članovi Odbora.

Iz starog sastava ostala je Ivana Trišić, a novi su, pored predsednice Marić Marković i Predićeve, još i Aleksandar Đaja i Dana Gak.

“Imali smo dosta ponuda za učešće na Belefu, ali nije bilo para za sve. Želeli smo i više dramskih programa. Ipak, obezbedili smo dobar i atraktivan program”, ocenila je Gordana Predić.

Milan Lazović, direktor Centra beogradskih festivala (Cebef), koji je izvršni producent Belefa, izjavio je da je “tokom četvrt veka Belef menjao odbore, selektore, koncepte, trajao uz razne garniture u političko-kulturnom establišmentu, ali je opstao kao nezaobilazni kulturni činilac glavnog grada, a takođe bitan deo turističke ponude Beograda”.

Gost na konferenciji bio je član grupe Los Mambo Džambo, basista Ivan Kovačević.

“Kao rođenom Beograđaninu čast mi je da prvi put nastupim u svom gradu”, rekao je muzičar koji već 15 godina živi i radi u Barseloni.

“Publika može da očekuje snažnu energiju i dobar provod”, najavio je on, dodajući da mu je drago što je predgrupa Zemlja gruva koju je imao prilike da čuje uživo na džez festivalu Nišvil u Nišu i smatra da su fantastični.

Direktor Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević najavio je komediju “Sluga dvaju gospodara”, koprodukciju SNP-a sa Narodnim pozorištem “Toša Jovanović” iz Zrenjanina i Gradom teatrom Budva.

“Premijera je bila na obali mora, dakle predstava je mišljena za otvoreni prostor i letnje festivale. Ako nas vreme ne posluži igraćemo u Ateljeu 212. Sticaj okolnosti je da je u ansamblu Branimir Brstina, ulogu je dobio pre nego što je postao upravnik Ateljea”, rekao je Milosavljević.

Kako je dodao, stil predstave je komedija del arte, ali na naš način, a tematski je aktuelna jer u ovo doba tranzicije razmatra pitanje šta je važnije – odanost, prijateljstvo ili novac.

Kao nekadašnji umetnički direktor Belefa, Milosavljević je podsetio da je taj festival osvajao nove prostore za kulturu, različite lokacije na Kalemegdanskoj tvrđavi, mada je zbog toga morao da rešava složene tehničke probleme.

“Zadovoljstvo mi je što vidim da Belef nastavlja tim putem”, izjavio je Milosavljević.

Cena karata za 25. Belef kreće se od 200 do 600 dinara, a deset programa je besplatno za publiku.

Festivalski sajt je belef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

(SEEcult.org)

Izložba o Pupinu produžena do kraja godine



Istorijski muzej Srbije odlučio je da, zbog velikog interesovanja, ponovo produži trajanje izložbe “Pupin – od fizičke do duhovne realnosti”, koja je otvorena još krajem septembra 2015. godine.

Zainteresovani posetioci, koji su u proteklom periodu propustili da vide nesvakidašnju interaktivnu postavku – do sada najobimniji presek života i dela slavnog naučnika Mihajla Pupina, mogu to da učine do kraja 2016. godine u galeriji Istorijskog muzeja Srbije na Trgu Nikole Pašića.

Postavku čini jedinstvenim muzeološkim iskustvom primena najnovijih tehnologija. Upotrebom mobilnog telefona ili tableta, sa preuzetom besplatnom aplikacijom “Pupin” ili samim prisustvom posetioca u prostoru, svaki segment izložbe postaje interaktivan, kako bi se audio-vizuelnim sadržajima dodatno približio i ilustrovao život i rad svetski poznatog pronalazača.

Zahvalјujući autorima izložbe Aleksandri Ninković Tašić i dr Dušici Bojić, i timu Live View Studio koji je bio zadužen za AR tehnologiju, tako postavljena izložba o Pupinu, kako je saopštio IMS, na “najbolјi način predstavlјa lik i delo tog velikog naučnika, kao i moderno lice i kreativne potencijale današnje Srbije”.

Izložba obuhvata Pupinove aktivnosti na polјu nauke, profesorskog rada, osnivanja i unapređenja najvećih institucija nauke u Americi, njegove nacionalno-političke doprinose, mnogobrojna dobročinstva, mecenski odnos prema umetnosti, književni rad… kao i dosad nepoznat arhivski materijal sa velikim brojem dokumenata, uključujući tajni dosije FBI-ja.

Izložba je otvorena u godini u kojoj je obeleženo sto godina od kada je Pupin prijavio svojih sedam patenata koji predstavlјaju rođenje oblasti telekomunikacija, kao i 80 godina od Pupinove smrti, zbog čega je UNESKO proglasio 2015. godinu - Godinom Mihajla Pupina.

Stručna vođenja kroz postavku organizovana su sredom od 17 (muzejski savetnik Nebojša Damnjanović) i subotom od 13 i 15 časova (Aleksandra Ninković Tašić). Grupne posete je neophodno zakazati na telefon 011/3287-242.

Izložba je prvobitno trebalo da bude otvorena do 20. februara, a onda je produžena do 30. juna i sada, drugi put - do kraja 2016. godine.

Istorijski muzej realizuje izložbu o Pupinu pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, uz podršku Telekoma Srbija a.d. i kompanije Nelt.

(SEEcult.org)

Ka modelu kritičkog muzeja



Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Gradskom galerijom umetnosti iz Ljubljane (MGML), organizuje od 24. juna u zgradi Muzeja grada Beograda međunarodnu izložbu “Naopačke: Udomiti kritiku” čija je glavna tema transformacija uloge muzeja, galerija i drugih javnih institucija za produkciju, predstavljanje i prikupljanje savremene umetnosti u periodu tranzicije, kao i transformacija uloge umetnika i nezavisnih prostora koje vode umetnici unutar tih procesa.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi više od 30 domaćih i stranih umetnika, a planirani su i performansi i panel diskusije.

Učestvuju umetnici: Azra Akšamija, Lučezar Bojadžijev, Jane Čalovski & Hristina Ivanoska, Vlasta Delimar, Goran Đorđević, Mikloš Erhart, Stano Filko, Fokus Grupa, Liljana Gjuzelova & Sašo Stanojkovik, Jusuf Hadžifejzović, IRWIN, Sanja Iveković, Dalibor Martinis, Mladen Miljanović, Aleks Mlinarčik, Ivan Mudov, Ilona Nemet, Elif Ener, Dan Peržovski, Lia Peržovski, Tadej Pogačar, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Tamaš Sentjobi, Škart, Apolonija Šušteršič & Bojana Kunst, Raša Todosijević, Goran Trbuljak, Nomeda & Gediminas Urbonas i GVS grupa i Martin Zet.

Autorke koncepcije i inicijacijatorke projekta su Alenka Gregorič i Suzana Milevska, a kustosko-istraživački tim čine i: Zoran Erić, Vit Havranek, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea.

Integralni deo projekta je Privremena radna soba koja se sastoji od tri sekcije, od kojih je jedna specijalno koncipirana povodom situacije MSUB-a koji je zatvoren već devet godina zbog odlaganja rekonstrukcije.



Prva sekcija već je razvijena u Ljubljani za izložbu “Obrnuto – Ne tako bela kocka”, a predstavlja istraživački arhiv različitih umetničkih inicijativa i projekata, prostora koje vode umetnici, zamišljenih i konceptualizovanih, ali nelegalizovanih institucija, kao alternativnih i kritičkih prostora za izlaganje različitih umetničkih praksi i promovisanje novih umetničkih diskursa. U središtu te sekcije su studije slučaja izložbi, institucija koje vode umetnici i umetničkih inicijativa koje nadomeštaju druge institucije i drugačije institucionalne uloge: Jugoslovenska dokumenta (1984-1989), Sarajevo; Oprez! Radovi! – Sarajevo SCCA, 1999; Hosting Moderna Galerija!, Ljubljana, (2007-2009); Centar za istraživanje umetnosti Artpool, Budimpešta; Podroom (1978-80), Zagreb; Mikloš Erdelji & Indigo grupa, Budimpešta..

Sekcija II razvijena je za kontekst beogradske izložbe, gde je bilo potrebno da se, kako je navedeno u najavi, promišlja situacija trajne krize s kojom je MSUB suočen tokom poslednjih devet godina zbog nedovršene rekonstrukcije glavne zgrade na Ušću. Predstavljeni projekti prikazuju vremenski raspon koji je sledio posle “novog početka” MSUB-a 2001. godine, tj. nakon političkih promena u Srbiji i “resetovanja” razorene institucije. Takođe, prikazuju i reakciju na nezavršenu rekonstrukciju glavne muzejske zgrade, koja je zavisila od političke volje brojnih ministara kulture, kao i od njihovih neispunjenih obećanja. Oba slučaja su predstavljena kao “samorefleksija” MSUB-a kroz projekte “Recycle Bin” (2001) i “Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?” (2012).

Sekcija III pokreće raspravu o muzejima umetnika kao važnom fenomenu koji je globalno prisutan, a istovremeno lokalno vrlo relevantan i, pretpostavlja se, povezan sa institucionalnim i društveno-političkim kontekstom krize. U toj sekciji pokazuje se izbor važnih muzeja pojedinih umetnika, u rasponu od virtualnih, “kućnih”, tematskih i muzeja zasnovanih na projektima, do anti-muzeja, kojima se problematizuje uloga i potreba umetnika da formiraju vlastite projekte tog profila.

Biće predstavljeni muzeji umetnika: Anti-muzej (Vladimir Dodig Trokut); Mauzolej istorije umetnosti Beograd; Metafizički muzej (Nenad Bračić); Muzej američke umetnosti Berlin; Muzej detinjstva (Vladimir Perić); Muzej zeca (Nikola Džafo); P.A.R.A.Z.I.T. Muzej (Tadej Pogačar); UM [(Unutrašnji muzej) (Dragan Papić)]; Yugomuzej (Mrđan Bajić)…



Izložba “Naopačke: Udomiti kritiku” razvijena je od dugoročnog kustoskog i istraživačkog projekta “Obrnuto”, koji su inicirale Alenka Gregorič i Suzana Milevska 2004. godine. One su bile i kustoskinje prve izložbe “Obrnuto – Ne tako bela kocka”, koja je održana u MGML u jesen 2015.

Posle realizovanja te prve izložbe, publikacije i konferencije u Ljubljani, odlučeno je da se formira tim od šest kustosa-istraživača (Zoran Erić, Alenka Gregorič, Vit Havranek, Suzana Milevska, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea), kojima je ponuđeno da ravnopravno učestvuju u konceptualizovanju modifikovane izložbe prilagođene kontekstu Beograda.

Primarni fokus kustosko-istraživačkog tima je usmeren na poziciju muzeja, temu podvučenu na izložbi u Beogradu.

Izložba “Naopačke: Udomiti kritiku” predstavlja pokušaj analiziranja umetničkih praksi sa ciljem kritikovanja postojećih modela institucija, njihovih programa i uslova rada koje one pružaju za umetničku produkciju. Osim toga, cilj je usredsređivanje na hitnost iznalaženja i primenjivanja novih alternativnih među- i trans-institucionalnih modela, strategija i uloga institucija umetnosti, naveo je MSUB.

Glavna istraživačka pitanja projekta jesu: na koji način su institucije uticale jedna na drugu i kako su se međusobno menjale prilikom zajedničkog delovanja i saradnje tokom prelaska sa centralizovane ekonomije na ekonomiju slobodnog tržišta, kao i kakav je bio učinak umetnika i umetničkih projekata na takvu transformaciju.



Projekat, zapravo, kako je navedeno, ispituje ishode i granice institucionalne kritike i neo-institucionalizma (kako su oni izvorno definisani u kontekstu zapadne umetnosti) i različitih metoda koje su upotrebljavali umetnici kritikujući institucije u različitim istorijskim, društveno-političkim, ekonomskim i kulturnim kontekstima. Ključno pitanje jeste: da li umetničke prakse mogu proizvesti specifične argumente u prilog istraživanja i analize u situaciji u kojoj pojedinci i institucije često rade u istim prekarnim uslovima, pri čemu su suprotstavljene hegemonije i hijerarhije u skladu s vrlo osobenim i neizvesnim kriterijumima. Specifično razumevanje uloge umetnosti u društvu, i njenog odnosa prema radu, radnoj snazi i proizvodnom procesu, kao i sveukupna sistemska razlika u post-socijalističkim zemljama, indukovale su specifičnost institucija umetnosti u takvom kontekstu i temeljno uticale na nju. Akcenat je na konkretnim umetničkim praksama koje su fokusirane na kritiku postojećih institucija umetnosti i na hitnost pronalaženja i primene novih modela, strategija i uloga za te institucije.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi i projekti nastali u različitim socijalističkim i post-socijalističkim kontekstima, sa fokusom kako na primere iz 70-ih godina XX, kao i na one iz prvih decenija XXI veka.



Predstavljeni projekti iz 70-ih bili su od ključnog značaja za debate koje su vođene u različitim kontekstima tadašnjih socijalističkih zemalja, čak i pre pojave “institucionalne kritike” u umetnosti SAD i Zapadne Evrope, a često i bez obzira na nju. Društveno-politički i ekonomski uslovi u socijalističkom i post-socijalističkom institucionalnom kontekstu suštinski su se razlikovali, i proizveli su potpuno različitu mrežu i obrazac odnosa između institucija, umetnika, nezavisnih kustosa itd.

U situaciji u kojoj se mnoge regionalne institucije ozbiljno bave redefinisanjem vlastite uloge, odnosno osnovnim preduslovima za njihovo dolično funkcionisanje, zadatak izložbe jeste da predstavi i preispita različita kritička promišljanja o postojećim organizacionim modelima institucija. Pravo pitanje novog institucionalizma i post-institucionalne kritike jeste na koji način se razne umetničke institucije mogu analizirati unutar većih društveno-političkih i sistemsko-ekonomskih struktura i okvira. U ovom trenutku, kada se posle devet godina odugovlačenja, MSUB priprema za poslednju fazu rekonstrukcije glavne zgrade, nameću se sledeća pitanja: kakva će biti buduća uloga institucije koja bi prilikom promišljanja društvenih procesa trebalo da neguje koncept savremenosti i kako MSUB može da izbegne reprodukovanje dominantnih ideoloških modela u društvu, već naprotiv, da otvori prostor za kritički dijalog u sferi kulture i umetnosti.



Zbog dugotrajne institucionalne krize na beogradskoj sceni, gde su dva najvažnija muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, izuzetno je značajno da se iznova razmotri potencijal institucije muzeja pri proizvođenju kulturne javne sfere.

Mogući model kritičkog muzeja, kojem MSUB teži, zahteva stvaranje platforme za kritički dijalog i promišljanje društvene transformacije kojom je kultura u potpunosti marginalizovana. U ovoj situaciji, kako je navedeno u najavi, plodno je reflektovati sámu instituciju, njen potencijal da udomi radikalno kritičke umetničke prakse i da promišlja libidinalne zaplete između umetnika, institucija (muzej) i države. I dalje je aktuelno pitanje da li su muzeji sposobni za proizvođenje “agonističke (kulturne) javne sfere”, nasuprot dominantnoj kulturi spektakla i festivalizacije, kojima je javnost preplavljena u medijima, naveli su organizatori izložbe.

Na otvaranju izložbe biće izvedeni performansi “Rumunski trik” (Ivan Mudov), “Vlasništvo praznine” (Jusuf Hadžifejzović - posle otvaranja, performans će se održavati tokom narednih sedam dana).

Takođe, od 25. do 27. juna od 12 do 20 sati najavljen je performans Mladena Miljanovića “Taksi do muzeja” (posle otvaranja izložbe, umetnik će naredna tri dana biti na raspolaganju da, posle SMS-a upućenog na broj 061-1335-406, publici pruži besplatnu “taksi” vožnju do muzeja, tokom radnog vremena).



U okviru diskusionog programa, za 25. jun u 13 sati najavljen je razgovor na temu “Obrnuto/Naopačke – obrnuto gledanje na odnos između institucija i umetnika: ispitivanje različitih istorijskih, društveno-političkih i kulturnih uslova s obe strane institucionalnih ‘zidova’”. Učesnici su: Fokus Grupa (Iva Kovač), IRWIN (Andrej Savski), Dalibor Martinis i Dan Peržovski, a moderatori Alenka Gregorič i Vladimir Vidmar.

Od 14.45 do 16.00 sati najavljen je i performans Lučezara Bojadžijeva “Zlurado javno vođenje”.

Potom će od 16.30 biti održana panel diskusija “Osvrt na budućnost: ispitivanje da li institucionalna kritika pretpostavlja različite tipove posvećenosti umetnika u post-socijalističkom kontekstu prilikom definisanja savremenosti”, a učestvovaće: Fokus grupa (Elvis Krstulović), Ivan Mudov, Lia Peržovski, Tadej Pogačar i Škart, dok će moderatori biti Vit Havranek i Raluka Vojnea.

Izložba će biti otvorena do 25. jula svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom, a ulaz je besplatan.

Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Ljubljana, ambasada Slovenije u Beogradu i transit.cz

(SEEcult.org)

-------

https://ideja.serbianforum.info/viewtopic.forum?t=6387