Vesti iz sveta umetnosti

Nagrade 40. Festivala monodrame i pantomime



Nagrada za najbolju monodramu na 40. Festivalu monodrame i pantomime u Beogradu dodeljena je Slobodanu Beštiću za komad “Moje nagade”, dok je za pantomimu nagrađen Juri Kostanijan iz Jermenije za “Dušu stolice”.

Monodrama “Moja nagrade”, kako je naveo stručni žiri jubilarnog Festivala, dokazala je da celovitost jedne predstave može da čini sam glumac na sceni.

“Glumačkom lakoćom, svedenim sredstvima, Slobodan Beštić dokazuje studiozan rad potvrđujući fantastičnu definiciju Ostrovskog da je talenat osećaj za meru. Uzbudlјiva priča odnosa umetnika i vlasti u kojoj umetnik preispituje dobijene nagrade zaslužuje u potpunosti ovo prestižno izdanje”, izjavila je predsednica žirija Ljilјana Blagojević.

U žiriju su bile i Tanja Popović i Marta Bereš, a odluka o dodeli Zlatne kolajne “Maja Dimitrijević” Beštiću doneta je jednoglasno.

Monodrama “Moje nagrade” autorski je projekat Beštića i Maje Pelević, koja potpisuje režiju, a zasnovan je na društveno kritičkoj i autorefleksivnoj zbirci eseja Tomasa Bernharda, kao svojevrsni kritički osvrt na današnju Srbiju i evropski put kojim ide. Predstava je nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Kulturnog centra Pančeva.

Nagrada “Ljuba Molјac” za stendap dodeljena je Vladimiru Cvejiću za “Brevroviziju”, a Zlatnu kolajnu publike “Siniša Dašić” dobila je Vesna Stanković za “Milunku”.

Nagrada za inventivnost dodeljena je Tini Milivojević za monodramu “The Village” o glumici koja, pripremajući se za audiciju za ulogu depresivne žene, preispituje sopstveni smisao, tražeći odgovore u povratku sebi i svojim izgubljenim snovima.

Jubilarni festival svečano je otvoren 22. juna šahovskom simultankom sa velemajstorom Alisom Marić i gostima, a potom i performansom “Buđenje festivala”, kojim je obeležen jubilej, te monodramom “Kontraš” u kojoj igra Ljubomir Bandović.

Program je svečano otvorio dramski pisac Dušan Kovačević sa sa direktorom Festivala Borislavam Balaćem, a potom je predsednik Skupštine opštine Zemun Nenad Vranjevac simbolično predao klјuč grada Zemuna glumcima, ovom prilikom Ljilјani Blagojević.

(SEEcult.org)

Markoviću Mangelos za 2015.



Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2015. godinu dodeljena je Marku Markoviću, jednom od petoro finalista koji su se predstavili 3. jula zajedničkom izložbom u galeriji Remont u Beogradu.

Markovića čeka dvomesečni rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku i samostalna izložba po povratku u Beograd.

Markovićev rad, kako je naveo žiri, predstavlja kompletnu celinu zasnovanu na stabilnom, razvijenom sistemu građenja i ispitivanja jezika i statusa skulpture. U njegovom fokusu leži analiza istraživanja medija skulpture i njegove autonomije, a kreiranje fiktivnih narativa oko pseudo-arheoloških i istorijsko-umetničkih izvora u funkciji je provokacije.

Marković je, zahvaljujući na nagradi, pozvao mlade kolege da se brojnije odazovu na konkurs za dodelu tog priznanja, koje se dobija za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.



Marko Marković, rođen 1984. u Beogradu, studirao je na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u klasi profesora Mrđana Bajića. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u Beogradu (galerije Haos i Remont, Galerija Doma omladine, Salon MSUB, Kulturni centar Grad…), Gracu (Cultural City Network), Novom Sadu (MSUV).

Uoči otvaranja izložbe, finalisti nagrade “Mangelos” za 2015. godinu, među kojima su i Mia Ćuk, Tadija Janičić, Ivan Šuletić i Mihailo Vasiljević, pojedinačno su predstavili svoj rad članovima žirija, koji su činili Ivan Arsenijević (umetnik, urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac), Ana Bogdanović (istoričarka umetnosti, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), Natasa Kokić (umetnica, dobitnica Nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2014. godinu), Una Popović (istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd) i Suzana Vuksanović (istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad).



Konkurs za nagradu “Mangelos” za 2015. godinu, čiju dodelu organizuju Remont – nezavisna umetnicka asocijacija iz Beograda i Fond "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, bio je otvoren za vizuelne umetnike do 35 godina, a novina je to što su mogli da se prijave i umetnici koji nisu državljani Srbije, ali čiji su umetnički razvoj/profesionalni angažman vezani za umetničku scenu u Srbiji.

Ovogodišnji prateći program finala nagrade "Mangelos" realizuje se u saradnji sa timom projekta ArtSample koji je koncipiran kao serija razgovora sa umetnicima mlađe generacije, koji treba da približe svoj rad referišući na druge umetnike, radove i uopšte pojave koje su na njih uticale, a potom i da o predstavljenom materijalu prodiskutuju sa publikom.

U okviru ArtSample razgovora, u Remontu će se 6. jula predstaviti finalisti "Mangelosa" Mia Ćuk i Ivan Šuletić.

Nagrada "Mangelos" deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artists Awards), a ove godine dodeljena je 14. put. Kao i ostale nagrade u okviru mreze YVAA, od ove godine ima novu partnersku organizaciju u Njujorku - Residency Unlimited, a rezidencijalni boravak dobitnika trajaće dva meseca – umesto dosadašnjih šest nedelja.

Mreža YVAA deluje u desetak zemalja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, a od ove godine, osim promene mesta rezidencijalnog boravka i trajanja rezidencije, novitet je i što se nagrade za mlade umetnike u Albaniji (Ardhje), Bosni i Hercegovini (Zvono), Makedoniji (Denes) i na Kosovu (Artist of Tomorrow) ubuduće dodeljuju bijenalno.

Nagrade se dodeljuju i u Bugarskoj (Baza), Hrvatskoj (Radoslav Putar), Češkoj (Jindrich Chalupecky), Slovačkoj (Oskar Cepan) i Sloveniji (OHO).

U Sloveniji je nagrada grupe OHO za 2015. dodeljena Lenki Đorojević i Mateju Stupici, a u Hrvatskoj je nagradu "Radoslav Putar" dobio Dino Zrnec.

Izložba finalista nagrade “Mangelos” za 2015. biće otvorena u Remontu do 30. jula.

(SEEcult.org)

ABeCeda: Dah teatar



Dah teatar već gotovo 25 godina deluje kao nezavisno pozorište u Beogradu, a steklo je i zavidan međunarodni ugled angažovanim predstavama, kojima podseća na strahote na ovim prostorima, ali i u širem savremenom društvu, skreće pažnju na diskriminaciju i afirmiše bogatstvo različitosti. Suosnivačica i rediteljka Dijana Milošević i glumica Ivana Milenović Popović govore u intervjuu i o novim problemima Dah teatra sa prostorom za rad, nezavidnom položaju nezavisne kulturne scene uopšte i značaju podrške javnosti, kao i o planovima, međunarodnoj saradnji i brojnim gostovanjima u inostranstvu.

Projekat: ABECEDA NEZAVISNE KULTURE
Produkcija: SEEcult.org, 2015.

Razgovarala: Vesna Milosavljević
Kamera: Milan Nešić
Montaža: Marija Aranđelović

SEEcult.org realizuje projekat Abeceda nezavisne kulture u saradnji sa Kulturtregerom (Booksa.hr) i Kurzivom (Kulturpunkt.hr) iz Zagreba, uz podršku Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (Balkans Arts & Culture Fund - BAC).

Projekat su podržala i ministarstva kulture Srbije i Hrvatske, Gradski ured za kulturu Zagreba i Zaklada Kultura nova.

(SEEcult.org)

Najbolji na 42. INFANT-u



Nagrada za najuspešniju predstavu u celini na 42. Internacionalnom festivalu alternativnog i novog teatra (INFANT) u Novom Sadu ravnopravno je dodeljena predstavama “Prošlost” Konstance Makras i Dorkiparka iz Nemačke i “Kratka priča o antihristu” Andraša Urbana i Bitef teatra iz Beograda.

Festival je svečano završen u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada dodelom nagrada i predstavom “Manipulacija” slovenačke trupe Via negativa, koja je nastala u koprodukciji festivala TESZT (Rumunija), Thealter (Mađarska), Desire i INFANT (Srbija), a iznova preispituje ukorenjena verovanja o društvu i granicama koje se nehotično javljaju među ljudima.

Žiri u sastavu: Igor Burić (predsednik, novinar i pozorišni kritičar novosadskog dnevnog lista “Dnevnik”), Goran Ibrajter (profesor, prozni i dramski pisac) i Bogdan Janković (reditelj), odgledao je od 25. do 30. juna devet predstava u glavnom takmičarskom programu 42. INFANT-a, a jednoglasno je dodelio nagrade, uključujući za najuspešniji eksperiment, odnosno predstavu u celini.



Prema navodima žirija, visok kvalitet programa i doslednost selekcije gotovo da su nametnule podelu glavne nagrade INFANT-a.

U različitim produkcijskim okolnostima, i predstava "Prošlost" Konstance Makras i predstava "Kratka priča o antihristu" Andraša Urbana, izdvojile su kao “veoma uspele celine sastavlјene od različitih umetničkih disciplina – plesa, igre, glume, muzike, likovnih elemenata...” Posebna priča, kako je istakao žiri, jesu vanredno aktuelne i važne teme koje nagrađene predstave oblikuju prema izraženom savremenom senzibilitetu izvođačkih ansambala i publike na koju računaju - dok "Prošlost" predstavlјa gotovo filozofski problem temporalnosti i istorije kao ideološkog fenomena zaborava, "Kratka priča o antihristu" tematizuje jednu od osnova lјudske civilizacije, pa i čovečnosti – pitanje religije.



“Istina, iskrenost, naše telo i duša, kako se to tradicionalno deli, ovim predstavama stavlјeni su na ozbilјno iskušenje”, istakao je žiri, koji je nagradu za najoriginalnije istraživanje jednog od segmenata pozorišnog jezika dodelio predstavi "Hamlet" Vilijama Šekspira, u adaptaciji i režiji Olivera Frlјića i izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih.

Frlјić je, kako je navedeno u obrazloženju, još jednom iznenadio pozorišnu publiku koja je ponovo očekivala politički pamflet, a dobila studioznu dramaturšku, reditelјsku i glumačku verziju najpoznatijeg Šekspirovog dela.

“Hrabra odluka i promišlјeni postupak da se scena mišolovke prenese na značenje cele predstave – Hamlet više nije onaj koji sumnja, on zna da je svet, dvor protiv njega i njegovih ideala – oslonjeni su prevashodno na glumu koja se pokazala kao klјučni elemenat održivosti reditelјskog koncepta”, istakao je žiri.



Nagrada za izuzetnu ekspresivnost na graničnom području između pozorišta i ostalih umetnosti ili stvaralaštva u najširem smislu dodelјena je predstavi "Balerine" Milene Minje Bogavac i Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta, u koprodukciji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad.

Iako je u predstavi "Balerine" reč o jednoj izuzetnoj profesiji, koja je takoreći ugrožena vrsta savremene pozorišne scene u Srbiji, publika nema poteškoće da se identifikuje sa problemima iznesenim na neočekivano uzbudlјiv način – ne igrom, plesom, telom, kostimom, muzikom, nego verbalnim, takozvanim verbatim formatom teatra. Neposredno, direktno, sa dosta ironije, autorefleksivnosti, humora, izvođački ansambl predstave suvereno osvaja scenu zahtevnog graničnog žanrovskog polјa, naveo je žiri.



Direktor Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je žiriju na odluci i dodeljenoj nagradi, navodeći da je to priznanje veoma važno za Bitef teatar u ovim godinama, koje “baš i nisu lake za rad i život u pozorištu”.

INFANT je otvorio 25. juna glumac Branislav Trifunović rečima da je u ovom vremenu koncept i postojanje takvog festivala “hrabrost”.

Publika je imala priliku da vidi predstave iz Nemačke, Hrvatske, Slovenije i Srbije, kao i više performansa, a prema navodima organizatora iz KCNS-a, opšti utisak je da je INFANT “još jednom delotvorno podsetio na zabrinjavajuću krizu identiteta modernog društva, predstavljajući je na jedan uzvišeniji i prijemčiviji način”.

(SEEcult.org)

Apel za spas bazilike



Srpsko arheološko društvo izrazilo je najoštriji protest zbog odluke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da dozvoli zatrpavanje i prelazak kolovoza autoputa preko ranohrišćanske bazilike u Kladenčištu, apelujući na Ministarstvo kulture i informisanja, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, predsednika i premijera Srbije da to spreče.

Upravni odbor Srpskog arheološkog društva saopštio je 1. jula da je odluka Zavoda da dozvoli zatrpavanje bazilike na trasi autoputa ka Bugarskoj u potpunoj suprotnosti sa osnovnim civilizacijskim tekovinama i samim cilјevima postojanja te centralne institucije za zaštitu kulturnih dobara u Srbiji.

Ukazujući da otkriće ranohrišćanske bazilike u blizini trase rimskog puta koji je spajao istočni i zapadni deo Rimskog carstva, nedaleko od antičke Remezijane (današnje Bele Palanke), rodnog mesta Svetog Nikite Remezijanskog, svedoči o samim počecima hrišćanske civilizacije na Balkanu, Srpsko arheološko društvo je istaklo u saopštenju da bi taj spomenik, zajedno sa ostacima iz Medijane, starohrišćanskim grobnicama u Nišu i Caričinim gradom (Iustiniana Prima), morao da bude zaštićen i na adekvatan način prezentovan svim zainteresovanim posetiocima.



Poručujući da kulturno blago Srbije ne treba zatrpavati i skrivati od očiju javnosti, Srpsko arheološko društvo navelo je da je cena izmeštanja autoputa (ili bazilike na neko drugo mesto), koliko god da iznosi, mala u odnosu na dugoročnu korist od turističke eksploatacije ovog objekta.

Nakon izgradnje autoputa, putnici bi imali jedinstvenu priliku da obiđu ranohrišćanske spomenike od Kladenčišta, Medijane i Caričinog grada, do episkopskog sedišta u Stobima i ranohrišćanskih spomenika u Solunu. Ukoliko bi srednje Ponišavlje bilo isključeno sa ove trase, to bi čitavom regionu znatno umanjilo perspektivu razvoja kulturnog turizma, saopštilo je Srpsko arheološko društvo.

“Od odnosa države prema kulturnom nasleđu umnogome zavisi i međunarodni ugled zemlјe. Spomenici kulture svedoče o tome da Srbija nije bila ‘pusto polјe’ u dalekoj prošlosti, pa ne bi trebalo da bude ni sada, kada se zaštita baštine nameće kao jedan od civilizacijskih prioriteta”, poručilo je Srpsko arheološko društvo, apelujući na Ministarstvo kulture i informisanje, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, predsednika Republike Tomislava Nikolića i premijera Aleksandra Vučića da svojim autoritetom spreče zatrpavanje bazilike na lokalitetu Kladenčište (selo Špaj, u blizini Bele Palanke).

*Fotografije Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu

(SEEcult.org)

Subotnja rasprodaja umetnosti



Šok zadruga organizuje svake subote tokom leta Veliku rasprodaju umetnosti na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, počev od 4. jula.

Potencijalne kupce svake subote će tokom jula, septembra i oktobra, od 9 do 14 sati, čekati na Limanskoj pijaci piljari umetnosti.

Šok zadruga pripremila je i specijalnu akciju u okviru koje svaki kupljeni predmet na tezgi kandiduje kupca za nagradu koja će biti dodeljena u poslednjoj suboti u oktobru.

Prva u nizu velikih rasprodaja umetnosti biće praćena i izložbom nagrađenih radova iz ciklusa “Zlo ne spava”.

(SEEcult.org)

Letnja škola Plavog pozorišta



Plavo pozorište tradicionalno organizuje tokom leta u Beogradu ciklus radionica posvećenih različitim aspektima rada u savremenom teatru, a ovoga puta taj program je i deo proslave 20-godišnjice te nezavisne trupe.

Program Letnje škole Plavog pozorišta biće održan od 8. jula do 15. avgusta, a počinje “Radionicom fizičkog i vokalnog treninga”, koju vodi glumica Maša Jelić. U fokusu te radionice su isključivo principi glumačkog treninga kao osnovnog sredstva glumčevog svakodnevnog rada na sebi. Radionica traje do 16. jula (svakoga dana osim nedelje od 11 do 13).

Sledi međunarodni program “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” - od 19. jula do 1. avgusta, tokom kojeg će taj teatar otvoriti vrata svoje pozorišne laboratorije i omoguti polaznicima iz zemlje i inostranstva da se upoznaju sa radom u savremenom pozorištu kroz niz događaja: radionice, predstave, predavanja, video projekcije.

Ove godine fokus je na polaznicima iz zemalja centralne Evrope, uz podršku Centralnoevropske inicijative i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Letnji ciklus radionica biće završen radionicom “Od sebe ka teatru” koju će od 10. do 15. avgusta voditi reditelj Plavog pozorišta Nenad Čolić.

Celokupan program je namenjen mladima koji žele da se upoznaju sa savremenim pozorištem kroz specifičan način rada Plavog pozorišta na edukaciji u oblasti glume i režije, u teorijskom, ali ponajviše u praktičnom smlislu kroz niz kreativnih vežbi i zadataka.

Cilj programa je da mladim ljudima, nezavisno od toga da li žele da se profesionalno bave pozorištem ili su samo zainteresovani za posebnu vrstu ličnog i kreativnog iskustva, ponudi jednu viziju teatra kao mesta komunikacije, samoistraživanja i prostora otvorenog uma u kojem se mogu reći neke važne stvari o sebi i svetu koji nas okružuje.

Plavo pozorište obeležava ove godine dve decenije rada i postojanja kao nezavisna pozorišna trupa.

Program “Letnje škole Plavog pozorišta”, deo proslave jubileja, bihe održan u prostoru tog teatra u zgradi BIGZ-a (Bulevar vojvode Mišića 17).

Prijavljivanje i dodatne informacije na: plavopozoriste@gmail.com, 064 26 37 859.

(SEEcult.org)

Od Lubarde do Irwina



Galerija New Moment u Beogradu predstavlja tokom leta drugi deo stalne prodajne postavke koja obuhvatita reprezentativne radove (slike, grafike, crteže, skulpture i karikature) 29 istaknutih savremenih umetnika iz Srbije, regiona i sveta.

Posetioci mogu da vide do oktobra dela Petra Lubarde, Eda Murtića, Vangela Naumovskog, Olivere Kangrge, Branka Filipovića Fila, Ksenije Divjak, Jože Ciuhe, Julija Knifera, Kose Bokšan, Petra Omčikusa, Dušana Džamonje, Radomira Stevića Rasa, Eroa, Ernesta Pinjon-Ernesta, Miodraga Đurića Dada, Janeza Bernika, Ljube Popovića, Vladimira Veličkovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Halila Tikveše, Radovana Kragulja, Gere Urkoma, Dragana Mojovića, Slobodanke Stupar, Jugoslava Vlahovića, Milije Belića, Mrđana Bajića, Saše Pančića, Dejana Kaludjerovića, Ivana Apostolskog, Ane Đorđević, Marine Marković, Damjana Kovačevića i umetničke grupe Irwin.

Stalna postavka je prodajnog karaktera, a očekuje se da se stalno dopunjuje umetničkim radovima.



Za kraj godine je planirana aukcija na kojoj će biti ponuđeno između deset i 20 umetničkih radova vrhunskog kvaliteta, a do kraja godine biće održano i nekoliko samostalnih izložbi priznatih domaćih autora, najavila je galerija New Moment.



Prvi deo prodajne postavke New Momenta bio je izložen od marta do juna.

(SEEcult.org)

Umetnost - pratilac ili vodilja



Umetnica Vesna Opavski predstavlja se 9. jula u Galeriji opštine Vračar izložbom “Umetnost kao pratilac ili vodilja” koja govori o tome kako joj je bavljenje umetnošću pomoglo da se prilagodi savremenom životu i lakše prihvati “skučenost” posla sa punim radnim vremenom, od 9 do 17 sati.

Prema rečima Vesne Opavski, nakon osnovnih studija, kada se zaposlila i počela da provodi veći deo dana pod veštačkim osvetlјenjem, pred kompjuterom, morala je da se odvikne tradicionalnih grafičkih tehnika (litografija, bakropis, akvatinta...). Otkrivajući mogućnosti digitalne grafike, vremenom je naučila kako da kreira bezbedno, “vegetativno”, okruženje koje će joj nadoknaditi sate koje je do tada slobodno provodila u prirodi, na otvorenom prostoru.

“Umetnost i kreativnost su mi pomogle, što se može sagledati kroz razvojne faze mog likovnog stvaralaštva”, navela je Vesna Opavski povodom izložbe, na kojoj će predstaviti radove iz različitih perioda od 2003. godine do danas u mediju crteža, grafike izvedene klasičnim i digitalnim tehnikama.

Prema rečima istoričarke umetnosti Ksenije Marinković, motivi vegetacije na radovima Vesne Opavski svedeni su na simbolički nivo za označavanje pojma prirodnog. Tu nije reč o suprotstavlјanju prirodne inteligencije veštačkoj, niti je sam umetnički postupak jasno razgraničen, već je reč o prožimanju, poimanju stvarnosti koja je u današnjem kontekstu prirodna tj. istinita. Vesna Opavski, prema njenim rečima, teži određenom romantizmu u digitalnoj umetnosti.

“Organska veza između sajber univerzuma i čovekove prirode, nagoveštava mogući pogled u budućnost, i podseća da svaki otvoreni prozor donosi novo iskustvo, novu sliku, novi doživlјaj”, navela je Ksenija Marinković.

Vesna Opavski diplomirala je i magistirala grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Biljane Vuković.

Izložbu “Umetnost kao pratilac ili vodilja” priređuju Centar za likovno obrazovanje – Šumatovačka i Opština Vračar, a biće otvorena do 31. jula.

(SEEcult.org)

Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta



Međunarodni program pozorišne edukacije “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” biće održan od 19. jula do 1. avgusta u Beogradu, a okupiće učesnike iz 14 evropskih zemalja.

Dvonedeljni praktični i teorijski program otvoren je za sve zainteresovane za rad unutar pozorišne laboratorije kroz specifičnu metodologiju Plavog pozorišta.

Program predstavlja mogućnost da se polaznici upoznaju sa radom Plavog pozorišta kroz niz događaja: radionice, predstave, predavanja, susrete, video prezentacije.

Kao učesnici programa pozvani su profesionalni i poluprofesionalni glumci, reditelji i ostali pozorišni i plesni umetnici, kao i studenti pozorišta i plesa i drugi mladi ljudi zainteresovani za savremeno pozorište iz 13 zemalja centralne Evrope i Srbije.

Cilj Plavog pozorišta je da polaznicima prenese svoju viziju teatra kao mesta samoistraživanja, mesta komunikacije, prostora otvorenog uma u kojem se mogu reći neke važne stvari o sebi i svetu koji nas okružuje.

Ove godine poseban fokus u radu biće stavljen na različite kulture iz kojih dolaze učesnici. Iako će jezik na kojem će se odvijati program biti engleski, učesnici će u kreiranju glumačkih partitura koristiti maternji jezik i vokalnu i literarnu tradiciju svojih kultura.

Program počinje 19. jula predstavom Plavog pozorišta “Ema”.

Prva radionica “Ples sećanja”, koju vodi glumica Maša Jelić, počinje 20. jula u prostoru Plavog pozorišta u zgradi BIGZ-a.

Program “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” pokrenut je 2004. godine, pa već 12 godina svakog leta okuplja u Beogradu mlade umetnike iz sveta izvođačkih umetnosti.

To je i jedan od događaja kojima Plavo pozorište tokom 2015. obeležava 20 godina rada.

Jubileju je posvecena i Letnja škola Plavog pozorišta koja, uz “Dve otvorene nedelje”, obuhvata i Radionicu fizičkog i vokalnog treninga, koju vodi glumica Maša Jelić, te radionicu “Od sebe ka teatru” koju će od 10. do 15. avgusta voditi reditelj Plavog pozorišta Nenad Čolić.

Program “Dve otvorene nedelje” podržali su Centralnoevropska inicijativa i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Ema ponovo u Plavom pozorištu



Predstava “Ema” Plavog pozorišta ponovo će biti igrana 19. jula u prostoru tog nezavisnog teatra u zagradi BIGZ-a, čime počinje internacionalni program pozorišne edukacije “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta”.

Predstava “Ema” inspirisana je pripovetkom Fjodora Mihailoviča Dostojevskog “Krotka”, gde se pitanje čovekove slobode otkriva kroz sudbinu jedne nesrećne žene, koja je izvršila samoubistvo bacivši se sa prozora držeći ikonu u rukama. Dostojevski je o tome jednog dana čitao u novinama, nakon čega je počelo da ga progoni pitanje o razlozima tog postupka mlade žene.

U predstavi “Ema”, u režiji Nenada Čolića, koriste se omiljeni tekstovi glumice Maše Jelić iz pisama Marine Cvetajeve koja su bila upućena njenim ženskim prijateljima.

“Iz tih pisama dopire glas jedne otpadnice i čudakinje svog vremena. U njima se prepoznaje unutrašnji život jedne žene i jedna patnja, beskompromisno izložena pogledima ljudi. U predstavi se takođe koriste ruske pesme koje su obeležile jedan period mog detinjstva, koji sam provela u Moskvi. Tu je i jedna sevdalinka, jedna meksička tradicionalna pesma i jedna moja omiljena pesma od Dženis Džoplin... ‘Ema’ je neka vrsta ispovesne priče, koja je prožeta mojim sećanjima vezanim za traumatična i brutalna adolescentska iskustva odrastanja u Srbiji 90-ih godina prošlog veka”, navela je Maša Jelić.

Predstavom “Ema” počinje internacionalni program pozorišne edukacije Plavog pozorišta, koji će biti održan do 1. avgusta, a okupiće učesnike iz 14 evropskih zemalja. Program predstavlja mogućnost da se polaznici upoznaju sa radom Plavog pozorišta kroz niz događaja: radionice, predstave, predavanja, susrete, video prezentacije.

Program su podržali Centralnoevropska inicijativa i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Cena ulaznice za predstavu “Ema” je 300 dinara.

(SEEcult.org)

15. sezona Ulyssesa

http://www.seecult.org/vest/15-sezona-ulyssesa

Nezavisna kultura na mišiće



Festival nezavisne kulture DrimON održava se od 22. do 26. jula u Strugi, a intenzivnim interdisciplinarnim programom, koji se sastoji od izložbi, radionica, debata, koncerata, filmskih projekcija i performansa, želi da podstakne razmišljanje i delovanje u kulturi i umetnosti.

Treće izdanje DrimON-a, koji organizuje Inicijativa za nezavisni kulturni aktivizam (INKA), u znaku je slogana “Na mišiće”, koji je rezultat odsustva finansijske podrške nadležnih za taj festival i sluha za artikulaciju pitanja i problema koji su važni za nezavisnu scenu uopšte.

DrimON nudi originalni koncept znanja o temama u kulturi i umetnosti koje nisu prisutne u standardnim obrazovnim i informativnim formama, predstavljajući nova ostvarenja na umetničkoj sceni, promovišući nezavisno filmsko, književno, pozorišno i muzičko stvaralaštvo, i podstičući kulturni aktivizam.

Festival je počeo u Centru za kulturu “Braća Miladinovići” otvaranjem izložbi “Compressed Diversity” Natalije Bašoske, “Paris: 0 to 52200 lumens” Nikole Matoskog i “Viktor i ja” Viktorije Poposke, te projekcijom filma “The Hip Reality Overdrive” Janeta Altiparmakova i koncertom PMG kolektiva.

Otvorene su i izložbe Gorana Dačeva, Gorana Menkova, Darka Aleksovskog i Darka Petruševa, Alme Idrizi, a u završnici će se predstaviti David Vasilev Davo, kao i Vesna Dunimagloska video performansom “Water lilies”.

Između ostalog, publika je imala priliku da vidi i predstavu “Delirium Tremens” Blagoje Risteskog Platnara, koju je režirao Igor Trpče, a održano je i nekoliko radionica (ready made, ples, tekstil…), promocija knjiga, razgovora i predavanja.

Festival DrimON obuhvata i sajam knjiga, na kojem učestvuju izdavačke kuće Ili-ili, Magor, Templum, Lakrima Literalis, kao i bazar umetničkih proizvoda.

U muzičkom programu učestvuju DJ Aleksandar Gavrovski, Tome Kukuneš Rootboy i Klime Matoski Čima (omaž kultnom struškom klubu Subway), Telonauka Sovršena, koja nastupa ponovo uživo posle 23-godišnje pauze, te Bernays Propaganda.

Festivalski sajt je zdruzinka.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

NKSS prima nove članice



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) – krovna organizacija vaniinstitucionalnih aktera u oblasti kulture i umetnosti, raspisala je konkurs za prijem novih članica, na koji se do 1. septembra mogu prijaviti zainteresovana udruženja, inicijative i pojedinci.

NKSS će o prijemu novih članica, koje ispunjavaju opšte uslove iz Statuta NKSS, glasati na redovnoj godišnjoj Skupštini koja će biti održana od 11. do 13. septembra u Novom Sadu.

Prema Statutu NKSS, članica NKSS može postati organizacija ili inicijativa koja realizuje programske aktivnosti u polju kulture najmanje dve godine, prihvata vrednosti, ciljeve i Statut NKSS, ima preporuku dve redovne članice NKSS i dostavila je uredno popunjenu prijavnicu. Potrebno je i da na Skupštini Asocijacije NKSS dve trećine prisutnih članica glasa za prijem nove članice.

Za pojedince važe dodatni uslovi, koji podrazumevaju da realizuje programske aktivnosti u polju nezavisne kulture najmanje pet godina i da je do podnošenja prijave vodio ili učestvovao u realizaciji najmanje tri projekta relevantna za unapređivanje nezavisne kulture u Srbiji.

Prava članica NKSS su da učestvuju u procesima razmatranja i donošenja odluka na sastancima, sednicama i skupštinama, da predlažu, biraju i budu birani u upravljačka tela, da učestvuju u aktivnostima NKSS, da predlažu aktivnosti, projekte i programe NKSS, da budu obavešteni o radu Asocijacije i njenih tela i da putem NKSS plasiraju svoje informacije, programe i inicijative, te da koriste resurse NKSS i povoljnosti koje članstvo donosi (učešće u razmeni programa, učešće u programima jačanja kapaciteta itd).

NKSS je najveća asocijacija civilnog sektora u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, a jedan je i od osnivača regionalne platforme za kulturu Kooperativa.

Osnovana u maju 2011. godine na Osnivačkoj skupštini u Beogradu, Asocijacija NKSS okuplja danas više od 90 organizacija, inicijativa i pojedinaca koji su aktivni u oblasti kulture i umetnosti, a deluju u više od 20 gradova širom zemlje.

Na poslednjoj redovnoj Skupštini, održanoj krajem oktobra 2014. u Beogradu, NKSS je primila 12 novih članica iz Novog Pazara, Beograda, Novog Sada, Šapca, Zrenjanina i Valjeva.

Osim revizije članstva, NKSS je tom prilikom još jednom razmotrila tešku situaciju u oblasti kulture, posebno u domenu savremenog i vaninsitucionalnog stvaralašta, na osnovu čega su utvrđene smernice za nastavak borbe za izgradnju sistema kulture baziranog na transparentnosti, javnom dijalogu, slobodi govora i izražavanja, departizaciji i profesionalizaciji kulture.

Uporedo sa Skupštinom NKSS u Magacinu u Kraljevića Marka, održan je i trodnevni festival nezavisne kulture “Na sopstveni pogon” koji je ponudio više od 20 programa na desetak lokacija, uz učešće aktera sa beogradske scene, kao i organizacija iz drugih gradova.

Detalje o konkursu za prijem novih članica moguće je naći na sajtu NKSS, kao i u rubrici “Konkursi” portala za kulturu SEEcult.org

(SEEcult.org)

Kaludjerović u Iranu



Umetnik Dejan Kaludjerović iz Beograda, koji živi i radi u Beču, prvi put izlaže samostalno u Iranu – u Centru za savremenu umetnost Sazmanab u Teheranu, gde je predstavio šestokanalnu site specific instalaciju iz serije “Konverzacije” (Conversations), koja je zasnovana na istraživanju i intervjuima sa decom iz različitih zemalja i njihovom viđenju lokalnih, ali i univerzalnih problema današnjice.

Kaludjerović je na izložbi “Conversations - Iran” predstavio instalaciju “Sand Box” iz serije “Conversations” (Hula-hoops, Elastics, Marbles i Sand) koju je započeo 2013. godine, a zasnovana je na razgovorima sa decom iz Rusije, Srbije, Azerbejdžana, Irana (planirane su produkcije i u Austriji, Italiji, Rumuniji…), uzrasta od sedam do deset godina, koja imaju različito etničko, socijalno i kulturno poreklo. Svaka instalacija odnosi se na lokalno mesto i bazirana je na specifičnim, a često univerzalnim dečjim igrama koje prati zvučni rad emitovan posredstvom šest-sedam zvučnika (svaki zvučnik za glas jednog deteta). Deca su intervjuisana individualno, a potom su stavljena u konverzaciju tokom procesa montaže, što rezultira njihovim reakcijama na međusobne stavove o političkim pitanjima, kao što su socijalno isključivanje i inkluzija, stranci, jezik, kolonizacija, rat, novac, siromaštvo…

Kaludjerović u seriji radova “Konverzacije” (Hula-hop, Lastiš, Klikeri i Pesak) koristi dečje narative da bi detektovao načine na koji određeno društvo generiše kulturološke razlike, identifikuje Drugo i uspostavlja sistem vrednosti baziran na strukturama verovanja.



Na osnovu naracije dece, prema navodima Kaludjerovića, moguće je spoznati šta znači biti član lokalne zajednice ili stranac u svakom od društava u fokusu, biti bogat ili siromašan, govoriti drugačijim jezikom, biti ženstven ili muževan, kakva je politika, kako je kolonizovati ili biti kolonizovan, šta je nacija, šta terorizam, rat… Dečji odgovori otkrivaju ideološke, kulturne i društvene matrice kojima su izloženi.

“Kroz svet dece između sedam i deset godina, u uzrastu kada još nisu individualizovana, posmatram svet odraslih i modele socijalne konstrukcije i kodifikacije koji presudno utiču na identitet dece”, naveo je Kaludjerović u opisu koncepta serije “Konverzacije”.

Rođen u Beogradu u bivšoj Jugoslaviji, Dejan Kaludjerović je za dostignuća u oblasti vizuelnih umetnosti dobio počasno austrijsko državljanstvo. Studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beču, u klasi Ervina Vurma (Erwin Wurm), a magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004.

Od početka karijere sredinom 90-ih godina u Beogradu, Kaludjerović istražuje dodirne tačke konzumerizma i detinjstva, analizirajući načine formiranja identiteta i stabilnost predstavlјačkih formi. U većini svojih radova - slika, crteža, objekata, video-radova i instalacija, koristi procese recikliranja, kopiranja i rekonstrukcije, kreirajući obrasce koji simuliraju mehaničku reprodukciju i kritikujući procese homogenizacije koji su svojstveni popularnoj kulturi.

Kaludjerovićevi radovi deo su mnogih privatnih i javnih kolekcija, među kojima su MUSA, Kontakt kolekcija, Strabag i kolekcija Artothek des Bundes u Beču i Museum der Moderne u Salcburgu, Oktobarski salon u Beogradu, Muzej grada Beograda, APT Berlin…

Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Evropi, Americi, Australiji i Aziji, a između ostalog, dobitnik je nagrade 55. Oktobarskog salona u Beogradu 2014. godine, nagrade Atelier Tokyo za 2011, CEC Artslink stipendije za 2008, koja je uključivala i rezidenciju u Santa Moniki u SAD, Unidee rezidencijalnog boravka u Cittadellarte - Fondazione Pistoletto 2005, nagrade Essl muzeja 2003, kao i rezidencije Kultur Kontakta u Beču 2002.

Kaludjerović je tokom jula boravio i u rezidencijalnom programu Sazmanaba, nezavisnog neprofitnog centra za savremenu umetnost u Teheranu, koji deluje od 2008. godine, a podržava umetničke radove u širokom rasponu medija kroz izložbe i prezentacije, rezidencije za umetnike i kustose, edukativne aktivnosti, radionice, razgovore i objavljivanje publikacija.

Gostovanje Kaludjerovića u Teheranu i izložba u Sazmanabu, koja je otvorena od 24. jula do 13. avgusta, omogućeni su zahvaljujući podršci austrijske vlade.

(SEEcult.org)

Lakše javne nabavke u kulturi



Javne nabavke u kulturi u Srbiji, koje su bile dovedene do apsurda, maksimalno su pojednostavljene izmenama i dopunama zakona u toj oblasti, saopštilo je 2. avgusta Ministarstvo kulture i informisanja.

Ministarstvo je saopštilo da je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama od suštinske važnosti za funkcionisanje kompletnog sistema kulture u Srbiji.

“Ovim izmenama javne nabavke u oblasti kulture maksimalno su pojednostavlјene i usklađene sa direktivama Evropske unije. Izmenama i dopunama Zakona ispravlјeni su apsurdi, poput raspisivanja javnih nabavki za angažovanje glumaca, dirigenata, reditelјa, konzervatora, pisaca za predstavlјanje sopstvenih knjiga, kao i obaveza raspisivanja javne nabavke za svaki naslov za potrebe javnih biblioteka”, navedeno je u saopšenju.

Ustanovama kulture, kako je navedeno, biće znatno olakšano planiranje programa, repertora, sezona i obavlјanje drugih redovnih aktivnosti koje su dosadašnjim zakonom bile usporene.

Po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, biće organizovane radionice na kojima će zaposleni u ustanovama kulture biti upoznati sa novim procedurama, najavilo je Ministarstvo kulture.

Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama usvojene su na 16. vanrednom zasedanju Skupštine Srbije koje je završeno 31. jula.

Zakon o javnim nabavkama, usvojen krajem 2012. godine, izazvao je burne reakcije u javnosti proteklih par godina, a ustanove kulture pokušavale su i da plastično objasne političarima kako izgleda primena tog zakona u sektoru kulture. Tako je Beogradska filharmonija svojevremeno objavila tender za izbor dirigenta za izvođenje određenih delova Bramsovih simfonija.

(SEEcult.org)

Predlog-Zakona-o-izmenama-i-dopunama-Zakona-o-javnim-nabavkama.pdf
http://www.seecult.org/files/Predlog-Zakona-o-izmenama-i-dopunama-Zakona-o-javnim-nabavkama.pdf

Drugi rat



Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca u Rijeci organizuje 5. avgusta, u vreme centralne proslave 20-godišnjice akcije “Oluja” u Kninu, javni razgovor sa pet proteranih žena različite nacionalnosti, koje će ispričati svoja sećanja na te ratne dane. Najava tog događaja izazvala je novu hajku u pojedinim medijima na riječki HNK i njegovog upravnika Olivera Frljića, koji je pozvao Hrvatsko novinarsko društvo da reaguje.

Kroz njihova sećanja i životne priče pokušaće se ukazati da je rat ipak mnogo kompleksniji od onoga kako pokušavaju da ga predstave zvanične politike. Njihova “kontrasećanja”, koja nisu usmerena “protiv”, već otvaraju drugu perspektivu, pokušaj su da se ispričaju i čuju one priče koje uvek ostaju negde na marginama ili nikad ispričane, priče koje verovatno neće zabeležiti ni zvanična istorija/e. Upravo stoga, ovaj razgovor, kao svojevrsna usmena povest svedokinja jednog vremena, pomoći će da njihova iskustva ne ostanu tek lična sećanja, saopštio je riječki HNK.

Tim događajem, kako je navedno, pokušava se otvoriti i javna debata o položaju žena u ratu, te progovoriti o zameni ratnog nasilja nad ženskim subjektom "mirnodopskim" nasiljem kroz dominantne/muške narative o ratu, te mogućnosti emancipacije od njih kroz kreiranje prostora ženskog sećanja.

Razgovor će moderirati Vesna Janković, a organizuju ga Srpsko narodno vijeće, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću iz Zagreba i HNK Ivana pl. Zajca.

Razgovor “Drugi rat” najavljen je u pojedinim medijima u Hrvatskoj, pre svega “Slobodnoj Dalmaciji”, u negativnom kontekstu, zbog čega je Frljić pozvao Hrvatsko novinarsko društvo da reaguje, ističući da je reč o pokušaju da se o ratu govori iz pozicije žene, a ne iz pozicije nacionalne pripadnosti.

Frljić je u pismu HND-u naveo da je “Slobodna Dalmacija” opremila tekst o tom događaju na način da se protiv organizatora i učesnika skupa pokrene medijski linč.

“Tekst je naslovljen ‘U Rijeci spremaju 'KONTRA OLUJU’, iako takav naslov nema nikakve veze niti sa sadržajem teksta, niti sa sadržajem planiranog skupa. Većina portala prenela je samo naslov, te svoje dalje interpretacije gradila na njemu”, naveo je Frljić u pismu predsedniku HDN-a Saši Lekoviću, uz molbu da se javno izjasni o tom potezu “Slobodne Dalmacije” koji predstavlja “eklatantan primer kršenja novinarske etike, proizvođenja masovne histerije i huškanja”.

“Verujem da, kao i većina hrvatske javnosti, ne biste hteli da ovaj skup završi nasiljem od strane onih koji još uvek ne mogu prihvatiti da postoje i neka drugačija iskustva i mišljenja, pri čemu im zdušno asistira deo hrvatske medijske scene. Učesnice skupa su, još jednom ponavljam, isključivo žene”, naveo je Frljić.

*Foto: SNV

(SEEcult.org)

BeoKreativnost



Kulturni centar Grad predstavlja tokom avgusta u svojoj galeriji radove oko 25 beogradskih dizajnera, dajući mogući presek gradske kreativne scene.

Na letnjoj prodajnoj izložbi “BeoKreativnost” u Velikoj galeriji KC Grada predstavljeni su dizajnirani i zanatski predmeti koji su ujedno jedinstveni suveniri, izrađeni u Srbiji, u rasponu od avangardne i romantične odeće, preko kožnih i ostalih aksesoara, obuće, obilja nakita od najrazličitijih materijala, pa i srebrnog i zlatnog, te raznih drugih sitnica poput bedževa, broševa, ručno rađenih sapuna.

KC Grad je i prošlog leta organizovao izložbu “Kreativnost u Srbiji”, koju je prethodno obišlo više od hiljadu ljudi u Muzeju istorije Jugoslavije.



Na izložbi “BeoKreativnost” učestvuju: Dizajn Kolektiv, Miloš Sarić, Nemanja Nikolić, Studio Glina, Svetlana Vukov, JT dot (Jelena Trujić), Bow Tie Wood design (Nemanja Stojanović), MV Design (Milica Vezmar), Fish & Chips, Lora Radoman, Dina4Dina (Dina Meshulam), Clean Cookies (Irena Uzelac), Catnap (Svetlana Ćopić), bRuka Notes (Jelena Lugonja i Marija Maksimović), Oblak Šareni (Maja Banjac Kesić), Umetničko ćoše (Maja Mitrović), La Mia Casa (Jelena Rogić), Atelje AE (Aleksandra Luković), Be My Buddha (Aleksandra Zeremski i Mirjana Mandić), A cup of tea & Tom cat (Mirjana Mandić), Ana Popović, Jadranka Milojković, Kalasiris (Danijela Fisić) i Dejan Matić.

New World Order Now



Izložba ilustracija i fotografija “New World Order Now” Dušana Rajića u Uličnoj galeriji u Beogradu, koja će biti otvorena 7. avgusta, predstavlja specifičnu kritiku savremenog društva i politike kroz asocijativni jezik karakterističnih simbola.

Rajić daje presek dominantnih tema u različitim diskursima. Pitanje migracija, slobodnog kretanja, novog kolonijalizma, razvojnih ekonomija, dovodi u direktnu vezu sa interpretacijom političke i ekonomske moći. Veliki pritisak političkih struja doslovno se prenosi i kroz medije, pa su tako učestale fraze poslužile autoru da definiše okvir svog kritičkog promišljanja:

“Ambasada je pojasnila ovaj korak Moskve navodom da ulazni pečat neće biti udaran u pasoš, već će se dodavati u obliku specijalnog formulara - umetka u pasoš” (Blic, 01. 08. 2015); “'Mađarske odbrambene snage su spremne da obave zadatak', izjavio je Hende u predgrađu grada Moraholam, gde su počeli prvi radovi na postavljanju ograde” (Beta, 16. 07. 2015), “Inače, u istoriji nikad nijedna članica neke monetarne unije nije proglasila bankrot, pogotovo se to nije očekivalo od države koja deli zajedničku valutu sa na primer jednom Nemačkom” (Politika, 02. 08. 2015), “Celokupnu proceduru konkursa i izbora pratio je Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije ‘Transparentnost’” (Politika, 02. 08. 2015), “Sve češće čujemo kako migrantima ne treba pomagati, što je nedavno rečeno i u Narodnoj skupštini tokom sednice, a to nije dobro” (Politika, 02. 08. 2015).



Dušan Rajić, rođen u Beogradu, član je fotografsko-umetničkog kolektiva Belgrade Raw. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu, a trenutno pohađa doktorske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Predstavljao je svoj rad kroz nekoliko samostalnih izlaganja, kao i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Izložba “New World Order Now” u Uličnoj galeriji biće otvorena 7. avgusta.

(SEEcult.org)

Prema objektu



Izložba “Prema objektu” sa radovima grupe umetnika različitih generacija biće otvorena 7. avgusta u Malom salonu Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU) u Rijeci, a bavi se pitanjima subjektiviteta, volje i delovanja.

Na izložbi učestvuju umetnici: Julie Bena, Chiara Fumai, Riccardo Giacconi, Martin Horák, Zhana Ivanova, Carsten Recksik, Marina Sula, Petr Štembera, Avdei Ter-Organian i Todosch (Torsten Schlopsnies), a kustos je Michal Novotny (Futura) iz Praga.

Uz rad “Cijepljenje” iz 1975. godine Petra Štembere, izložba okuplja radove umetnika različitih generacija, nastale od 90-ih godina nadalje.

Nazvana je prema radu Avdeija Ter-Organiana koji je 1992. otvarenje prvog umetničkog prostora (artists space) u Moskvi prespavao u nesvestici, na podu izložbenog prostora.

I izložba je komentar o tome kako na različite načine gubimo vlastiti subjektivitet, snagu volje i sposobnost delovanja.

Iako skulpturalna materijalnost može postati očiglednim delom spomenutog, ne bi trebalo zaboraviti na privredne, istorijske, političke procese moći, kojima je naš vlastiti subjekt već podvrgnut. U fokusu su performativne prakse, jednogodišnji performansi i dugotrajni projekti koji otvaraju pitanja o vrednostima koje pripisujemo objektima, o tehnološkim surogatima i vizuelnim reprezentacijama naših vlastitih identiteta.

Ujedno, radovima se nastoji tematizovati pozicija i uloga savremenog umetnika/ice. Ili rečima iz opisa rada Carstena Recksicka “Drugi i ja”: (...) koja je pozicija kulturnog radnika u umetničkom sistemu, te kako je uopšte moguće parazitirati na glorifikaciji objekta?

Izložba “Prema objektu” inicirana je razmenom rezidencijalnih i izložbenih programa MMSU-a i Future iz Praga, a biće otvorena do 30. avgusta.

Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva kulture Hrvatske i češke ambasade u Zagrebu.

(SEEcult.org)

Lazaret i Kastelo kao nadahnuće i motiv



Izložba posvećena Lazaretu i Kastelu u Petrovcu na Moru - prepoznatljivim viševekovnim zdanjima koja su od kulturne i naučne javnosti gotovo zaboravljena, otvorena je u petrovačkom Spomen domu Crvena komuna kao prvi deo projekta arheologa Dušana Medina čiji je cilj stvaranje platforme za drugačije promišljanje i spoznavanje prošlosti i sadašnjosti tih lokaliteta.

Cilj projekta “Lazaret i Kastelo: nadahnuće i motiv”, prema navodima autora, jeste i otvaranje novih mogućnosti i pružanja podsticaja da ta dva lokalilteta budu nadahnuće i motiv budućim autorima u različitim sferama njihovog interesovanja.

Oba zdanja izgrađena su, prema usmenim predanjima, u 16. veku, dok određeni pisani izvori ukazuju na to da je kula Kastelo možda nastala u 15 stoleću.

Lazaret je od nekadašnje sanitarne zgrade i karantina, što mu je bila prvobitna namena, vremenom transformisan u centar vojne uprave stare Kastel Lastve (naziv Petrovca na Moru do 1919. godine), zatim u zatvor okupatora tokom dva svetska rata, a sredinom XX veka bio je napušten i devastiran. Od početka 1970-ih pa do danas je ugostiteljsko-turistički objekat "Castello".



Drugi objekat - Kastelo ili Kastio/Kašćel prvobitno je bio visoka kula, sa strateškom i fortifikacionom namenom, a sredinom XIX veka srušile su ga austrougarske vlasti koje su tim krajem vladale više od jednog veka. Već decenijama unazad prostor Kastela omiljeni je vidikovac petrovačkih turista i posetilaca - na njemu se nalaze stari zarđali top i spomenički kompleks posvećen Paštrovićima palim i stradalim od neprijatelja u Prvom i Drugom balkanskom, Prvom svetskom i, posebno, u Drugom svetskom ratu.

Deo tog spomenika - metalni reljef sa motivima iz NOB-a, pre nekoliko godina je, nažalost, delimično uništen.

Na oba objekta, iako su pre više decenija proglašena spomenicima kulture, vršene su neprimerene intervencije manjeg obima, naveo je Mašin, koji je osmislio projekat “Lazaret i Kastelo: nadahnuće i motiv” u vidu izložbe i multidisciplinarnog okruglog stola.



Izložba ima četiri segmenta i predstavlja autorske radove četvorice stvaralaca (arhitekta, slikar i publicista Slobodan Bobo Slovinić, pokojni profesor i arhitekta Zoran B. Petrović, profesor i arhitekta Aleksandar Radojević i arheolog Goran Pajović), koji su se u određenim trenucima profesionalnog života bavili otm tematikom sa različitih aspekata i predstavljaju samo neke od onih koje su teme Lazareta i Kastela lično i profesionalno interesovale.

Na osnovu njihove građe, koja je za potrebu Mašinovog projekta ustupljena, napravljena je izložba koja se sastoji iz četiri segmenta: “Riblji restoran 'Lazaret'” (autor Slobodan Bobo Slovinić, 1965-1966; autentična i digitalizovana građa: skice i dokumentacija istoimenog diplomskog rada odbranjenog na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, 1966); "Lazaret, Kastelo i Katiči – likovna inspiracija Slobodana Boba Slovinića (1967-2015)“ (15 akvarela, ulja na platnu, grafika, kombinovanih tehnika); “Bar ‘Castello’ Zorana B. Petrovića i Aleksandra Radojevića, 1967-1971” (deo originalne i digizalizovane foto, tehničke i pisane dokumentacije projekta adaptacije i uređenja enterijera Lazareta u bar "Castello"), i “Digitalni prikaz Lazareta i Kastela” (autor Goran Pajović, 2015; digitalna rekonstrukcija i 3D animacija stanja objekta od prije pola vijeka na osnovu foto, planske, grafičke i pisane dokumentacije; video-intervjui).

Reč je o materijalu koji je uglavnom nepoznat široj javnosti, a čuva se na različitim adresama vlasnika – u Beogradu, Podgorici, Budvi, Petrovcu...



Izložba je otviorena do 9. avgusta, a njen autor Dušan Medin će svakoga dana u terminu od 20.30 do 21.30 sati voditi zainteresovane kroz postavku koja je propraćena reprezentativnim katlogom i ostalim pratećim materijalom.

Multidisciplinarni okrugli sto "Lazaret i Kastelo u Petrovcu na Moru" biće održan 7. avgusta u Spomen domu Crvena komuna, uz učešće stručnjaka i oblasti arhitekture, arheologije, dizajna enterijera, grafičkog dizajna…

Projekat “Lazaret i Kastelo nadahnuće i motiv" pripreman je mesecima unazad, a ideja je nastala prilikom pisanja stručnog “Kastelo i Lazaret u Petrovcu” koji je 2014. objavljen u “Paštrovskom almanahu 1”.

Dušan Medin (1990) diplomirao je arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014. godine, na kojem trenutno pohađa master studije arheologije, kao i master studije na UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Profesionalno je zainteresovan za antičku i novovekovnu baštinu crnogorskog primorja (posebno Paštrovića i Budve), studije materijalne kulture, istoriju i teoriju arheologije. Autor je nekoliko stručnih članaka i urednik dve monografije, učesnik više arheoloških i drugih projekata, kao i organizator brojnih kulturnih i naučnih programa.

Član je Društva arheologa Crne Gore, Srpskog arheološkog društva i Društva konzervatora Srbije, a višegodišnji je sekretar i član upravnog odbora Udruženja Paštrovića i prijatelja Paštrovića u Beogradu “Drobni pijesak”.

Organizator i pokrovitelj projekta je Javna ustanova Muzeji i galerije Budve.

(SEEcult.org)

Podizanje zavese



Izložba posvećena arhitektonskim mrežama u Srednjoj Evropi, koje su radile na razvoju i širenju modernizma u 20. veku, uključujući i na prostoru bivše Jugoslavije, biće otvorena 11. avgusta u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, nakon premijernog predstavljanja u pratećem programu 14. Bijenala arhitekture u Veneciji 2014.

U središtu izložbe "Podizanje zavese - srednjoevropske arhitektonske mreže", kao i istraživačkog projekta na kojem je zasnovana, jeste važnost arhitektonskih mreža unutar kojih su se formirale ličnosti kao što su Drago Ibler, Lucjan Korngold, Adolf Loos, Juraj Neidhardt, Elemér Zalotay, te profesionalne mreže (Radna grupa Zagreb, Danska Grupa ili Arbeitsgruppe 4) koje su delile zajedničke vizije društvenog, urbanog i arhitektonskog razvoja u Srednjoj Evropi u 20. veku.

Istraživanja u sklopu izložbe prikazuju konkurse, edukaciju, konferencije, neformalne susrete i saopštenja, te prateću mrežu regionalnih, nacionalnih i međunarodnih uticajnih globalnih saradnji, što se odrazilo čak i u Africi, na Bliskom Istoku ili u Americi, naveo je MSU.

Ujedno, arhitektonska kultura Srednje Evrope, koja se oblikovala kroz razmene unutar regiona i kroz veze s drugim međunarodnim središtima, i dalje uglavnom izostaje iz zapadnog istorijskog diskursa. Iako su transformativne priče o modernizmu često rezultat prelaska državnih, strukovnih ili institucionalnih granica, one se ne uklapaju lako u trenutne narative univerzalne moderne, njenih nacionalnih varijanti i periferije.

Izložba stoga predstavlja kartu inicijativa i projekata koji koriste različite kanale razmene, ruše ograničenja i proširuju polja arhitektonskih delatnosti - odlomke izabrane iz poslednjih stotinu godina moderne u srcu Evrope.

Izložba nije posvećena pojedinim arhitektima i remek-delima, već govori o načinima na koje su se razvijale arhitektonske kulture Srednje Evrope.

Tragovi međunarodne mreže ljudi, ideja, institucija, tehničkih rešenja, zakonodavstava i susreta, omogućavaju popunjavanje praznina sadašnje istoriografije i bolje razumevanje fenomena modernizma i modernizacije, kako u Srednjoj Evropi, tako i drugim delovima sveta u kojim je imala uticaja.

Kako bi prikazali raznolikost mreža u regiji, odabrane su studije slučaja od kraja Prvog svetskog rata, kada su se pojavile moderne države u regiji, kroz posleratnu socijalističku eru, pa sve do današnjih demokratija i slobodnog tržišta.

Priče prelaze granice Austrije, Mađarske, Poljske, bivše Čehoslovačke, današnje Češke i Slovačke, te Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, nekadašnjih jugoslovenskih republika.

Šest tematskih celina (Eksperimenti, Saradnje, Istraživanje, Razmene, Susreti i Javnost), predstavljaju polja istraživanja projekta, koji otkriva povest i mapira prošlost, ali je njegov krajnji cilj i oživeti i podsticati trenutne mreže u današnjoj središnjoj Evropi. “Podizanje zavese – od Hladnog rata, nacionalnih granica i stegovnih podela – događa se”, navedeno je u tekstu za katalog.

Izložbu su organizovali: Poljska fondacija za modernu umetnost (Varšava), TRACE (Central European Architectural Research Think-tank), Centar za srednjoevropsku arhitekturu - CCEA (Prag), Mađarski centar za savremenu arhitekturu - KEK (Budimpešta), Austrijska asocijacija za arhitekturu - ÖGFA (Beč) i Platforma 9,81 – Institut za istraživanja u arhitekturi, Zagreb/Split.

Kustosi izložbe su: Sarmen Beglarian (PMAF), Piotr Bujas (TRACE), Igor Kovačević (ČEA), Iris Meder (ÖGFA), Maroje Mrduljaš (Platforma 9,81) i Samu Szemerey (KÉK), autori postavke su Simone De Iacobis, Monika Konrad i Małgorzata Kuciewicz, a grafički dizajn potpisuje Jakub Jezierski.

Istraživanju su doprineli: Sarmen Beglarian, Dafne Berc, Markéta Březovská, Piotr Bujas, Adam Gebrian, Jelena Grbić, Karin Grohmannová, Alicja Gzowska, Daniella Huszár, Maja Ivanič, Jelica Jovanović, Aleksandra Kędziorek, Monika Konrad, Igor Kovačević, Małgorzata Kuciewicz, Vladimir Kulić, Iris Meder, Maroje Mrduljaš, Szilvia Nagy, Zofia Płoska, Milan Rakita, Grzegorz Rytel, Gabriele Ruff, Dubravka Sekulić, Peter Szalay, Samu Szemerey, Ines Tolić, Yvette Vašourková, Miranda Veljačić i Markéta Žačkova.

Izložba će biti otvorena u MSU Zagreb do 13. septembra, a ulaz je besplatan.

Izložba je organizovana uz podršku Ministarstva kulture i nacionalne baštine Poljske, a partneri su Ministarstvo kulture Hrvatske, Zaklada hrvatska kuća, Kultura nova, Adam Mickiewicz Institute u Varšavi, Museum of Fine Arts u Budimpešti, White&Case i Raf Max.

(SEEcult.org)

Nagrade 58. Festivala festivala



Najboljom predstavom 58. Festivala festivala amaterskih scena sa prostora bivše Jugoslavije proglašena je “Velika drama” Siniše Kovačevića, u režiji Dejana Cicmilovića i izvođenju KUD “Kruščić” iz Kruščića kod Kule.

“Velika drama” proglašena je najboljom i odlukom stručnog žirija i publike 58. Festivala festivala, na kojem je od 25. do 31. jula u Trebinju učestvovalo u konkurenciji sedam pozorišnih trupa sa prostora bivše Jugoslavije - po dve iz BiH (Gračanica i Trebinje) i Srbije (Kruščić i Smederevska Palanka) i po jedna iz Crne Gore (Bijelo Polјe), Makedonije (Kumanovo) i, prvi put, iz Hrvatske (Zagreb/ Varaždin). Predstavnici Slovenije imali su posmatrački status.

“Velika drama” odnela je i nagradu Zlatna maska za režiju Cicmilovića, te za najbolju glavnu mušku (Nikola Bulatović) i najbolju žensku epizodnu ulogu (Milica Minić).

Dve nagrade dobilo je i Gradsko pozorište iz Smederevske Palanke za predstavu “Tetovirane duše” Gorana Stefanovskog, u režiji Fuada Tamučića - Ljubo Mirčevski nagrađen je za scenografiju, a Miša Bajkić za najbolju mušku epizodnu ulogu.

Žiri koji su činili Raško Jovanović (predsednik), Lea Obradović i Želјko Hubač, dodelio je Zlatnu masku za glavnu žensku ulogu glumici Zrinki Majstorović za predstavu “Sluškinje” Žana Ženea dramske grupe eRKaVe iz Zagreba, u koprodukciji Hrvatskog univerziteta u Zagrebu i Francuskog kluba iz Varaždina.

Zlatna maska za najbolju kolektivnu igru dodeljena je ansamblu Bjelopoljskog pozorišta za predstavu “Odjeci”, nastalu prema motivima drame Ežena Joneska “Čas”, u režiji Gorana Bjelanovića. Tom predstavom je 58. Festival i otvoren, a prethodno je proglašena najboljom amaterskom produkcijom u Crnoj Gori.

Zlatna maska za najbolju autorsku muziku i dizajn dodeljena je Jovanu Vučuru za predstavu “Ko to tamo režira” Off scene Gradskog pozorišta Trebinja.

Za najbolju kostimografiju nagrađena je Mirela Trepanić za predstavu “Skidajte se do kraja” Bosanskog kulturnog centra Gračanica i KUD “Adem Alić”, kojom je 58. Festival festivala amatera završen.

Osim Zlatnih maski, dodeljeno je i pet diploma, i to Jeleni Stanimirović iz “Tetoviranih duša” kao najboljoj mladoj glumici, Vesni Đurić iz trebinjskog ansambla za izuzetnu glumačku transformaciju, Eleni Kolekovskoj iz ansambla Gimnazije “Goce Delčev” za vokalno-dramsku interpretaciju, Predragu Vukojeviću iz Bjelopoljskog pozorišta za zrelo glumačko ostvarenje i Emiru Fejziću za koreografski rad ansambla iz Gračanice.

B. Rakočević / SEEcult.org

Umetnik kao prorok



Izložba "366 oslobađajućih rituala" Igora Grubića, jedan od najpoznatijih projekata tog angažovanog multimedijalnog hrvatskog umetnika, otvorena je do kraja avgusta u Zavičajnom muzeju Grada Rovinja.

“Čudaci koji su se nekada bavili magijom i proricanjem u današnjem su se društvu preobrazili u disidente. Najočigledniji primer tog neslaganja je kod umetnika, jer njihov se jezik direktno meša u međudruštvene odnose s vlašću, odnosno politikom koja je praktikuje”, naveo je Dario Sošić povodom izložbe Grubića, koga smatra jednim takvim čudakom, jer koristi upravo takav jezik, jezik magije i proricanja.

Na prvi pogled, kako je naveo Sošić, to je nevidljiva osobina, jer umetnik koristi fotografiju i sva moguća savremena sredstva izražavanja kojih nije bilo u manje razvijenim društvima. Zato je ta mistična komponenta prikrivena entropijom upotrebljenog medija koji je dominantan. Površnim posmatračima ostaje skrivena ispod jednostavne estetike izloženih fotografija – dokumenata, kojima se Grubić koristi. Ipak, kako su u više navrata na njegove umetničke radove reagovali razni državni organi, očigledno je da poruka dolazi do cilja, dodao je Sošić.

Grubić deluje kroz akcije, ponekad samostalno, a ponekad uključuje kolektiv. Razgovara, intervjuiše radnike u rudnicima, zatvorenike... uvodi rituale u kojima koristi simbole savremenog društva, ili lutke popularne kulture, body art – tetovaže, urezuje svoje telo, šiša kosu… Izvodi prostorne instalacije, ubacuje boju u fontanu, postavlja ili vozi razne zastave snažnog simboličnog naboja, interveniše na spomenicima... Sve te svoje simbole, geste, samostalne ili kolektivne akcije, proricanja i nagoveštavanja, magiju i rituale, dokumentuje fotografijom, jer nam je društvo današnjice, kako je naveo Sošić, oduzelo neposrednu vezu sa samim čovekom, otuđilo nas.

“Jedini je način da današnji šaman i prorok stupi u kontakt sa svojom publikom kroz dokumentarni medij. Medij koji je pre 174 godina nastao kao rezultat zajedničkih napora i naučnika i umetnika”, dodao je Sošić.

Rođen 1969. godine u Zagrebu, Grubić se od sredine 90-ih ističe nizom jedinstvenih site-specific intervencija u javnom prostoru, od kojih je najpoznatija akcija “Crni Perstil” u Splitu 1998.

Njegov rad obuhvata i performanse, fotografiju i video radove, a od 2000. godine radi i kao producent i autor dokumentaraca, televizijskih reportaža i društveno angažovanih reklama.

Predstavljao je svoje radove u mnogim međunarodnim institucijama i na raznim manifestacijama, među kojima su Manifesta 4, Frankfurt; Tirana bijenale 2; 50. Oktobarski salon, Beograd; 11. Istanbulsko bijenale; 4. Fotofestival, Majnhajm; Manifesta 9, Genk; "Sweet Dew - since 1980", Gvandžu bijenale 20th Anniversary Special Project; "Zero Tolerance", Moma PS1, Njujork; Solunsko bijenale…

Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i nagrade "Likovna kolonija Rovinj" Zavičajnog muzeja Grada Rovinja (2007. i 2014), nagrada Arte Fiera Bolonja, 2014; Milano art fair, Galerija Laveronica za najbolju izložbu, 2012; prva T-HT nagrada u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu 2010; druga nagrada na 43. i 33. Zagrebačkom salonu (2009. i 1998)…

Izložba "366 oslobađajućih rituala" u Zavičajnom muzeju Rovinja otvorena je do 30. avgusta.

(SEEcult.org)

Novi poziv Kreativne Evrope za saradnju



Evropska komisija objavila je novi konkurs za evropske saradničke projekte u oblasti kulture u okviru programa Kreativna Evropa, koji je otvoren do 7. oktobra 2015.

Konkurs je otvoren za pravna lica koja deluju u kulturnim i kreativnim sektorima najmanje dve godine i imaju sedište u jednoj od zemalja koje učestvuju u potprogramu “Kultura” programa Kreativna Evropa (2014-2020).

Potprogramom "Kultura" posebno se podržavaju neprofitni projekti, a prihvatljive aktivnosti moraju nastojati da postignu ciljeve i prioritete koji su njime određeni.

U zavisnosti od obima, potreba, vrste, ciljeva i prioriteta projekta, podnosilac prijave mora se prijaviti u kategoriji projekata saradnje manjeg obima ili kategoriji projekata saradnje većeg obima.

Voditelj projekta može se u bilo kojoj kategoriji prijaviti samo jednom godišnje. Podnosilac prijave koji se prijavljuje kao voditelj projekta u bilo kojoj od kategorija može biti partner u nekoliko drugih projekata koje predstavljaju drugi voditelji u bilo kojoj od navedenih kategorija.

Kategorija saradnje manjeg obima obuhvata sledeće projekte koji uključuju nosioca i najmanje dva partnera sa sedištem u barem tri zemlje koje učestvuju u potprogramu Kultura. Nosilac projekta ili jedan od partnera mora imati sedište u jednoj od zemalja iz koje zadovoljavaju kriterijume za učešće. Takodje, u projekte manjeg obima spadaju oni koji podrazumevaju dodelu sredstava EU u iznosu ne većem od 200.000 evra, što predstavlja najviše 60% ukupnog budžeta.

Kategorija projekata saradnje većeg obima obuhvata projekte koji uključuju nosioca i najmanje pet partnera sa sedištem u najmanje šest zemalja koje učestvuju u potprogramu Kultura. Nosilac projekta ili jedan od partnera mora imati sedište u jednoj od zemalja koje zadovoljavaju kriterijume. Iznosi za koje je moguce aplicirati su do dva miliona evra, što predstavlja najviše 50% ukupnog budžeta projekta.

Maksimalno trajanje projekata iz obe kategorija je 48 meseci.

Ukupan iznos sredstava koja će biti dodeljena na osnovu ovog poziva tokom 2016. godine je oko 35 miliona evra.

Ukupan budžet potprograma Kultura za razdoblje od 2014. do 2020. godine je oko 457 miliona evra.

Rok za podnošenje prijava za evropske projekte saradnje je 7. oktobar u podne.

Na poslednjem konkursu za sufinansiranje saradničkih projekata, čiji su rezultati objavljeni ranije ove godine, podršku do najviše 60 odsto ukupnog budžeta dobila su 64 partnerska projekta manjeg obima (do 200.000 evra), uz 16 projekata većeg obima, kojima je dodeljena podrška do najviše 50 odsto ukupnog budžeta, odnosno najviše do dva miliona evra.

Potprogram "Kultura" nastavak je evropskih programa Kultura 2000 i "Kultura 2007-2013".

Detalji o apliciranju nalaze se u rubrici Konkursi portala SEEcult.org, a na sajtu programa Kreativna Evropa nalaze se neophodni formulari za apliciranje i smernice za podršku evropskim projektima saradnje.

(SEEcult.org)