Vesti iz sveta umetnosti

 Evropske rute istorijskih teatara



Konferencija “Evropske rute istorijskih teatara” u Stokholmu, na kojoj je učestvovalo pedesetak izabranih pozorišta, uključujući teatre iz regiona - članove “Jadranske rute”, bila je posvećena mogućnostima saradnje različitih kulturnih puteva u Evropi.

Konferencija je održana od 16. do 19. juna u Stokholmu, u organizaciji nemačke asocijacije “Perspective” iz Berlina i Evropske unije, koja je finansirala ceo projekat, a prema navodima Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je učestvovalo kao deo “Jadranske rute”, na više sastanaka održanih na raznim kulturno-istorijskim lokacijama u švedskoj prestonici razgovaralo se o dalјim razvojnim planovima i saradničkim mogućnostima pozorišta u okviru svih ruta - "Nemačka ruta", "Nordijska ruta", "Carska ruta", "Italijanska ruta", "Britanska ruta", “Iberijska ruta”, “Jadranska ruta”…

Predstavnici “Jadranske rute”, koju su ove godine, osim Narodnog pozorišta, zastupala i pozorišta iz Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, izneli su niz konkretnih predloga koji su naišli na veoma pozitivne ocene organizatora – Udruženja istorijskih teatara Evrope “Perspective” iz Berlina.



Među brojnim predlozima za uzajamnu saradnju našli su se i oni koji podrazumevaju prostor za razvoj kulturno-turističkog tržišta u Evropi, organizaciju stručnih simpozijuma i drugih oblika teorijske stručne saradnje, značaj veb-sajtova u promovisanju zajedničkog evropskog prostora kulture, kao i koprodukcije predstava u okviru matične rute.

Na predavanju, održanom u baroknoj pozorišnoj palati iz 17. veka, koju je kralј Gustav Treći sagradio za svog naslednika kao svadbeni dar, poseban naglasak bio je usmeren na razvoj evropskog teatra uopšte u savremenom dobu i na moguće estetske oblike spajanja tradicionalnog i modernog pozorišnog izraza u odnosu na savremeni tehnološki razvoj.

Takođe, bilo je reči o posvećivanju pažnje najmlađoj publici i specifičnim načinima prezentovanja sadržaja koji podrazumevaju visoka umetnička dostignuća.

“Jadranska ruta”, inače, osnovana je na inauguracionoj konferenciji 20. maja 2014. godine na Hvaru, a osim Narodnog pozorišta u Beogradu, učestvovali su i Slovensko narodno gledališče Ljublјana, Slovensko narodno gledališče Maribor, Hvarsko pučko kazalište, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb, Hrvatsko narodno kazalište Šibenik, Hrvatsko narodno kazalište "Ivana pl. Zajca" Rijeka, Narodno pozorište Sarajevo, Kralјevsko pozorište "Zetski dom" Cetinje, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin i Narodno pozorište Sombor.

Kriterijumi pri odabiru pozorišta, osnovanih do 1920. godine, odnosili su se na njihov arhitektonski značaj i istorijsku vrednost.

Generalna zamisao celog projekta je da se stvori mreža različitih evropskih kulturnih puteva koji bi, između ostalog, činili i zajedničku mapu kulturnog turizma. Jedan od cilјeva je i da se istakne jedinstveni duhovni prostor i zajednički koreni pozorišnih zgrada Evrope, a samim tim i značaj pozorišta kao evropske kulturne baštine.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

Nova šetnja kroz umetnost



Remont vodi 25. juna u novu šetnju kroz savremenu umetnost u Beogradu, u nastavku projekta “Dobre navike”, u okviru kojeg će predstaviti izložbe finalista nagrade “Dimitrije Bešičević Mangelos” u svojoj galeriji, zatim radove Nikole Velickog u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja i Marka Stojanovića u Galeriji Doma omladine.

Šetnja počinje u 11 sati u galeriji Remont, gde će kustos izložbe finalista nagrade “Mangelos” Miroslav Karić i jedan od umetnika u užem izboru Mihailo Vasiljević predstaviti radove još četvoro mladih umetnika - Kristine Benjocki, Mie Ćuk, Bogomira Doringera i Nine Simonović, koja je i dobila nagradu "Maneglos" za 2016.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos”, dodeljena ove godine 15 put, jedno je od najznačajnjih priznanja namenjenih mladim umetnicima u Srbiji. Deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artists Award). Nagrada podrazumeva dvomesečni rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu.

Izložba finalista, koja je otvorena do 8. jula, donosi svojevrstan presek stanja aktuelne umetničke produkcije, pružajući relevantan uvid u tekuća dešavanja na savremenoj umetničkoj sceni. Stručna i šira javnost i ovaj put ima priliku da vidi radove umetnika mlađe generacije, koji iz različitih pozicija, medija (fotografija, crtež, objekat, instalacija, video), pristupa, poetičkih i estetskih koncepcija problemski istražuju od fenomena svakodnevice do lokalnih i univerzalnih društveno-političkih tema.



Nakon Remonta, “Dobre navike” biće nastavljene u 12 sati u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija”, gde je takođe do 8. jula otvorena izložba “Pokret i gest kao osnova likovnog izraza” Nikole Velickog, koja je njegov dokoterski umetnički projekat.

Velicki, koji će i voditi kroz izložbu sa istoričarkom umetnosti Natašom Janković, ovogodišnji je dobitnik nagrade “Veliki pečat”.

Autor mlađe generacije, prepoznatljiv je po autentičnom, izražajnomom crtežu, kao i po duhovitim i svežim fabulama. Inspiraciju nalazi u umetnosti praistorije, stripu i dečjim crtežima, sklon je spontanom i intuitivnom izražavanju i istraživanjima u grafičkim tehnikama.



Junske “Dobre navike” biće zaokružene u 13 sati vođenjem kroz izložbu Marka Stojanovića “Sasvim prirodno. kargo_kult/oaze” u Galeriji Doma omladine, na kojoj je predstavio fotografske serije radova “kargo_kult” i “oaze”, kojima precizno, profesionalno i neumoljivo estetizuje melanholiju blistavih i sjajnih površina reklamnih i dekorativnih slika prirode, usamljenost beskrajnog mnoštva predmeta koji čekaju na vlasnika koji će ih posedovanjem osmisliti, zapuštenost suvenira ili okrnjene vizije nečega što je zamišljeno da bude idealno.

“Odričući se privilegije mudrog oka istraživača, genija koji vidi ono što drugi ne uspevaju, ovde je oko fotografa naše oko na koje smo zažmurili”, navela je u tekstu za katalog izložbe Marija Ratković, koja će i voditi posetioce kroz postavku sa Stojanovićem.



Projekat “Dobre navike” posvećen je svim ljubiteljima savremene umetnosti i drugim zainteresovanim građanima koji imaju potrebu i želju da poboljšaju kvalitet života i da se na kreativan način upoznaju sa savremenim kretanjima u vizuelnoj umetnosti. Svaka šetnja započinje uvodnim predavanjem o savremenoj umetničkoj sceni i predstavljanjem tekuće izložbe u galeriji Remont, a zatim slede posete izabranim izložbama gde goste dočekuje domaćin prostora (umetnik, kustos).

Za svaku šetnju, ali i za individualne posete, pripremljen je štampani letak sa više informacija o izabranim izložbama i preporukama za posetu, a prijavljivanje je moguće do 24. juna u 17 časova na imejl remont@remont.net, ili telefonom na broj: + 381 11 32 23 406

Remont realizuje projekat “Dobre navike” u saradnji sa Erste bankom i uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

(SEEcult.org)

Seminar za šetače



Saša Šimpraga, prostorni analizant, publicista i aktivista iz Zagreba, autor knjige “Zagreb, javni prostor”, gost je beogradskog izdanja projekta Actopolis 24. juna u Biblioteci Gete instituta, gde će predstaviti aktivističku platformu “Seminar za šetače”.

Zadatak te platforme je stvaranje nove aktivističke grupe koja učestvuje u neobičnim gradskim tematskim šetnjama na ne, koje su otvorene za javnost, a njihov cilj je upoznavanje javnog prostora Zagreba, te identifikovanje i započinjanje kako malih, tako i većih inicijativa za napredak.

U okviru zagrebačkog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, koji je osmislila kustoskinja Ana Dana Beroš, jedna intervencija u javnom prostoru (Povezivanje) realizovana je sa namerom da se ukaže na moguća privremena unapređenja javnog prostora kroz jednostavna rešenja. Na mestu zida, koji deli park od popularnog šetališta u zagrebačkom istorijskom Gornjem gradu, veza je stvorena u formi privremenog stepeništa preko zida, u nameri da se otvori direktna komunikacija i privremeno povežu ta dva javna prostora.

Šimpraga je 2012. godine osnovao 1POSTOZAGRAD, volontersku platformu koja je posvećena javnom prostoru i javnim dobrima. Osnovao je ili bio koautor projekata kao što je Virtuelni muzej DOTRSCINA, posvećen inovativnim pristupima kulturi sećanja; MOTEL TROGIR, projekat koji se bavi modernističkim nasleđem; ARS PUBLICAE, posvećen umetnosti u javnom prostoru; 50 PESAMA ZA SNEG, međunarodni bezbudžetni pesnički festival koji se održava svake godine prve noći kada padne sneg.

Takođe, autor je brojnih umetničkih intervencija.

Više informacija o projektu Saše Šimprage u okviru projekta Actopolis moguće je naći ovde

Šimpraga gostuje u Beogradu u okviru mikro-rezidencija beogradskog izdanja Actopolisa, u okviru kojih su se već predstavili umetnici iz Nemačke, Turske i Grčke.

U intenzivnom programu beogradskog izdanja Actopolisa "Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, čija je kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović, predstavilo se proteklih nedelja 14 domaćih umetnika i umetničkih grupa.

Beogradsko izdanje Actopolisa deo je projekta koji je spaja Beograd sa još šest gradova u regionu Jugoistočne Evrope i Oberhauzenom u Nemačkoj. Upravni odbor Gete instituta proglasio je Actopolis projektom od izuzetne vrednosti i značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur (Urbane Künste Ruhr).

Aktivnosti projekta Actopolis u Beogradu, kao i u ostalim gradovima, dokumentuju se na sajtu actopolis.net

(SEEcult.org)

Film, škola i rat za nezavisnost



Izložba Milice Tomić o radu fotografa i reditelja Stevana Labudovića, partizana za vreme Drugog svetskog rata u bivsoj Jugsolaviji, a krajem 50-ih i početkom 60-ih i u Alžiru, otvorena je u Galeriji 90-60-90 u Zagrebu, a prati je predavanje na temu savremenog značenja pojma rata koje će umetnica održati 24. juna u Klubu HDLU.

Labudović je fotografsku paksu započeo za vreme Drugog svetskog rata, izrađujući partizanske zidne novine. Josip Broz Tito poslao ga je 1959. godine u Alžir da podrži antikolonijalnu borbu – Alžirski rat za nezavisnost (1954-1962). Za vreme francuske okupacije Alžira, na bojnom polju, Labudović je osnovao filmsku i fotografsku školu za alžirske partizane. Proveo je gotovo tri godine (1959-1962) sa alžirskim partizanima, noseći kameru u jednoj ruci i oružje u drugoj, navela je Milica Tomić povodom izložbe “O Labudoviću: Kino, škola i rat za neovisnost” koja će biti otvorena do 28. juna u galeriji 90-60-90 u Pogonu Jedinstvo.

Milica Tomić održaće 24. juna u Klubu HDLU predavanje na temu “Umetnički govor: Kako danas glasi ime rata?” kojim će ukazati na novo značenje koje je, kako se čini, pojam “rat” poprimio tokom poslednje decenije.

Ta nova vrsta rata, kako je navela, uvela je ideološke i zločinačke mehanizme kojima su određene etničke grupe, religijske zajednice i čitave države stavljene van zakona. Istovremeno je došlo do opšteg nedostatka razlikovanja rata od mira. U svetlu toga, Milica Tomić iznosi argument da iskustvo rata dolazi kao jedno od navrednijih globalnih vrednosti.

Predavanje je deo 51. Zagrebačkog salona “Izazovi humanizmu”.

Milica Tomić (Beograd/Grac/Berlin, rođena u Jugoslaviji) istražuje u svom radu različite žanrove i metode umetničke prakse koji ima težište na istraživanju, preispitivanju i otvaranju javnih rasprava o političkom nasilju, ekonomskim podupiračima i socijalnoj amneziji, s posebnim osvrtom na tanku liniju između intimnosti i politike.

Osnivačica je i članica teorijske Grupe spomenik (2002). Osmislila je i pokrenula projekat Četiri lica Omarske i Radna grupa FFO (2010).

Voditeljka je Instituta za savremenu umetnost na Tehnološkom univerzitetu u Gracu i profesorka na Akademiji likovnih umetnosti u Trondhajmu, te na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije (2014/15).

Učestvovala je na brojnim međunarodnim izložbama, među kojima su: 24. Bijenale u Sao Paolu (1998), 49. i 50. Venecijansko bijenale (2001/2003), 8. Istanbulsko bijenale (2003), Populism u Muzeju Stedelijk u Amsterdamu i Frankfurter Kunstverein (2005), 15. Bijenale u Sydneyu (2006), Praško bijenale (2007), Manufacturing Today - Bijenale u Trondhajmu (2010), 6. Bijenale savremene umetnosti u Gjumriju u Jermeniji (2008), 10. Šarja bijenale (2011), Bijenale u Odesi (2013), After Year zero/Forensis u Kući svetske kulture u Berlinu (2013/2014), Invisible Violence u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Basque muzeju – Centru za savremenu umetnost u Vitoriji (2014)…

(SEEcult.org)

VOĐENJE: Jelena Jureša



Jelena Jureša: “Mira, skica za portret”, Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, 15. april – 12. jun 2016.

Razgovor o umetničkoj praksi Jelene Jureše i radu “Mira, skica za portret” – prof. dr Milanka Todić i prof. dr Nikola Šuica, moderatorka: Una Popović, kustoskinja Salona MSUB

Umetnica Jelena Jureša predstavila je u Salonu MSU u Beogradu dugogodišnji projekat “Mira, skica za portret”, multimedijalni pseudobiografski rad koji prati život anonimne žene Mire i njene porodice - od perioda pre njenog rođenja, pa do tragične smrti. Putem arhivske građe, fotografija i video materijala, korišćenim i kombinovanim unutar specifično promišljenog modela prezentacije, oživljava se porodična istorija bosanskih Jevreja, Mirinih predaka, stradalih na najsuroviji način u logorima na tlu bivše Jugoslavije. Izložba u Salonu MSUB, u čijoj je osnovi dvokanalna video instalacija sa serijom pripadajućih fotografija, prvo je predstavljanje tog projekta Jelene Jureše u Beogradu, nakon Graca, Pule, Zagreba, Zrenjanina...


Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Mile Ilić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, , Skupština grada Beograda

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje
https://www.youtube.com/playlist?list=PL27ADA311E59A5ADE

(SEEcult.org)

Pošto sloboda?



Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (INFANT) postavlja u 43. izdanju pitanje cene slobode, koje će od 25. juna do 1. jula u Novom Sadu istražiti kroz deset predstava u selekciji Jelene Kajgo, odnosno kroz tekstove Šekspira, Tolera, Ibzena, Vegela... i režije Torbice, Mladenovića, Estarasa, Koležnika, Urbana...

Program 43. INFANT-a, objedinjen provokativnim sloganom “Pošto sloboda?”, preispituje lične i društvene mehanizme koji uslovlјavaju slobodu pojedinca i iskušavaju njegovu savest.

Predstave 43. INFANT-a trebalo bi da podstaknu publiku da se zapita da li je sloboda postala roba koju je moguće kupiti i prodati i koliko je njena cena.

Festival počinje u Srpskom narodnom pozorištu koreografijom “Samo moje” Ane Dublјević i Igora Koruge, a prve večeri biće otvorena i izložba “Susret” i održan koncert benda JAL (Josip A Lisac) u KCNS-u.

Predstava “Samo moje” nastala je u produkciji Stanice - Servisa za savremeni ples iz Beograda, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program “Kreativna Evropa”, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Bitef teatra. Bavi se istraživanjem tzv. negativnih osećanja pojedinca kao nezanemarlјivim odlikama današnjeg svakodnevnog života u kapitalističkom društvu. Inspiracija za istraživanje, pored ličnih iskustava autora, potiče i iz rada američke teoretičarke Ann Cvetkovich, koja tretira ta emotivna stanja pre kao društvene i kulturološke označitelјe nego kao medicinska stanja pojedinca. Rad podržava javno prihvatanje takvih osećanja na kolektivnom nivou kao potencijalno polazište za stvaranje novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno-političnog delovanja.



Publika će videti i predstave “Julije Cezar” Grada Teatra Budva, Centar za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorišta Sombor, “Heda Gabler” Slovenskog narodnog gledališča Maribor, “Čudna petlja” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” i KCNS-a, “What Is Europe?” Scene MESS iz Sarajeva, “Konstelacije” Ateljea 212 iz Beograda, “Dnevnik jednog ludaka” Moving Music Theatre iz Makedonije, “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” Teorije koja hoda - TkH iz Beograda i DasArts iz Holandije, “Hinkeman” Zagrebačkog kazališta mladih, te solo “La esclava” Lisi Estaràs iz Belgije.

Šekspirov “Julije Cezar”, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, ukazuje na varljivost slobode i krah plemenitih revolucionarnih ideja do koga dolazi u susretu sa lјudskom pohlepom i vlastolјublјem. Ibzenova junakinja Heda Gabler pokazuje da nesloboda ima visoku cenu. Inscenacija Mateje Koležnik u izvođenju SNG Maribor pruža laboratorijsku analizu likova i njihovih odnosa. U uzbudlјivoj postavci Tolerovog čuvenog dela “Slučaj Hinkeman”, sa ansamblom ZKM-a, mladi Igor Vuk Torbica kreira mračnu, snažnu, uznemirujuću predstavu. Andraš Urban u predstavi “Šta je Evropa?” (What Is Europe) pozorišne trupe festivala MESS bavi se pitanjem koliko su političke ideje i odluke evropskih lidera u sprezi sa njenim istorijskim i kulturnim nasleđem. Bojan Đorđev u predstavi-hepeningu “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” ispituje gde je sloboda izvojevana u NOB-u, da li je preživela i u kom obliku?



Rad Lisi Estaras, koreografkinje čuvene francuske trupe C de la B, koja u saradnji sa belgijskom autorkom Asselјen Parolin izvodi svoj solo komad “La Esclava”, svojevrsna je autorska introspekcija u kojoj ispituje odnos prema istoriji i svetu.

Publika 43. INFANT-a videće i “Kontelacije” Saše Milosavić Dejvis, “Čudnu petlјu” Deneša Debreja, kao i mono-operu Marjana Nećaka, makedonskog kompozitora i reditelјa koji, baveći se Gogolјevim “Dnevnikom jednog ludaka”, zaklјučuje: “Svako ko se bori za normalnost ispada lud”.

I ove godine sastavljanje programa, kako je navela Jelena Kajgo na najavnoj konferenciji za novinare, vođeno je idejom da ne učestvuje veliki broj produkcija, već da to budu predstave vrhunskog kvaliteta, bez obzira na to što budžet u velikoj meri to ograničava.



INFANT nije dobio finansijsku podršku ni Republike, ni Pokrajine, ali je, kako je rekao izvršni producent Simon Grabovac, zahvalan Gradu Novom Sadu što ga od početka podržava na pravi način.

Prema rečima Jelene Kajgo, možda je danas i suvišno postaviti pitanje da li sloboda ima cenu, jer je zapravo pitanje samo kolika je ta cena.

“Šta gubimo, šta dobijamo, šta smo spremni da žrtvujemo, čega da se odreknemo, koga ili šta da izneverimo. Ili smo, pak, spremni da platimo visoku cenu, ali da sačuvamo svoju slobodu i integritet. U senci bujanja desničarskih struja u Evropi, u senci terorističkih napada, talasa izbeglica, društvenih malverzacija, surovih poslodavaca... kolika je i kakva je ta sloboda. Ona koja se, ako ste prestupnik, može kupiti od sudije ili od vršioca vlasti. I ona koja se može kupiti ćutanjem i pokoravanjem”, navela je Jelena Kajgo povodom koncepcije 43. INFANT-a, koji organizuje Kulturni centar Novog Sada (KCNS).

Predstave će biti izvođene u SNP-u, Novosadskom pozorištu i KCNS-u, a tradicionalno ih prate okrugli stolovi.

Proglašenje pobednika biće u Letnjem bioskopu KCNS-a, uz koncert DTA benda.

Prošle godine, na 42. INFANT-u, nagrada za najuspešniju predstavu u celini ravnopravno je dodeljena predstavama “Prošlost” Konstance Makras i Dorkiparka iz Nemačke i “Kratka priča o antihristu” Andraša Urbana i Bitef teatra iz Beograda.

Festivalski sajt je infant.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

20 godina Uspavane lepotice



Narodno pozorište u Beogradu obeležiće 26. juna 20 godina od premijere baleta “Upavana lepotica” Petra Iljiča Čajkovskog, u koreografiji i režiji Vladimira Logunova.

Jubilej će biti obeležen na Velikoj sceni pod vođstvom dirigenta Đorđa Palovića, a kao solisti će nastupiti Teodora Spasić (Princeza Aurora), Miloš Marjan (Princ Dezire), Brankica Mandić (Vila Karabos), Dušanka Đorđević (Vila Jorgovan), Jasna Paunović (Kraljica), Stevan Hadži Slavković (Kralj)... i celokupni baletski ansambl.

Scenograf je Boris Maksimović, a kostimografkinja Božana Jovanović.

Premijera baleta “Uspavana lepotica” bila je 23. maja 1996 godine.

“Uspavana lepotica”, uz “Labudovo jezero”, smatra se najpoznatijim delom Čajkovskog i jednim od najviše izvođenih na baletskom repertoaru.

Pod naslovom “Očarana lepotica”, to delo je prikazano na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu prvi put 16. juna 1927. godine, u režiji i koreografiji Fedora Vasiljeva.

(SEEcult.org)

Narodno pozorište zadovoljno proteklom sezonom



Narodno pozorište u Beogradu završava 30. juna 147. sezonu tokom koje su njegova tri ansambla (Drama, Opera i Balet) izvela 472 predstave na matičnoj sceni i na gostovanjima, pred blizu 130.000 gledalaca. Uz gostujuće predstave, koncerte i svečane programe, ta kuća imala je ukupno više od 152.000 posetilaca.

V.d. upravnika Dejan Savić izjavio je da je Narodno pozorište u Beogradu jedno od retkih u regionu koje i dalje igra po dve predstave dnevno (na Velikoj sceni i na sceni “Raša Plaović”), a pritom je, poštujući Zakon o racionalizaciji broja zaposlenih, smanjilo sistematizaciju za 111 radnih mesta.

“Publika to nije osetila. Naš prioritet je da ne spuštamo umetnički nivi niti obim produkcije”, rekao je Savić 24. juna na konferenciji za novinare.

U prethodnih devet meseci, odnosno od početka sezone u oktobru, izvedeno je 11 premijera ili premijernih obnova, a u prvom planu su bili velika svetska i srpska literatura (Sterija, Šiler, Edmon Rostan…) i veliki umetnici, rekao je Savić, ističući gostovanja ruske balerine Svetlane Zaharove i albanske operske pevačice Inve Mule.

Savić je istakao i da su predstave tog teatra često pozivane na festivale u Srbiji, ali i u regionu, te da je Drama Narodnog pozorišta dobila više od 30 nagrada - od Sterijinog pozorja u Novom Sadu do festivala u Brčkom, Nikšiću, Istočnom Sarajevu, Rijeci i Banjaluci.

Na matičnoj sceni najtraženije su baletske predstave za koje se proda između 95 i 97 odsto sale, za operu od 92 do 95 posto, dok su na dramskim predstavama sale popunjene između 88 i 90 procenata.

Inače, Drama je na matičnoj sceni i gostovanjima imala ukupno 329 predstava pred 77.142 gledaoca, Opera 79 predstava i 27.580 gledalaca, a Balet 64 predstave i 24.875 gledalaca.

Savić je istakao da je Narodno pozorište od početka 2016. godine ostvarilo prihod od 37,2 miliona dinara, od toga 22 miliona prodajom ulaznica.

Narodno pozorište će do kraja sezone 26. juna obeležiti 20 godina od premijere baleta Petra Iljiča Čajkovskog "Uspavana lepotica", u koreografiji i režiji Vladimira Logunova, 28. juna ugostiće Glob teatar iz Londona sa Šekspirovom komedijom “Dva viteza iz Verone”, 29. juna će solisti i orkestar Opere održati koncert u okviru Belefa, a poslednji na progamu je gala koncert 30. juna.

Narodno pozorište je, inače, u protekloj sezoni ostalo i bez Upravnog odbora, koji je u martu podneo ostavku zbog nereagovanja Vlade Srbije na njegov predlog za imenovanje novog upravnika. Na osnovu konkursa za izbor novog upravnika, UO Narodnog pozorišta uputio je još u martu 2015. godine predlog za imenovanje Božidara Đurovića, ali novi upravnik još nije imenovan, iako je mandat v.d. upravnika Dejana Savića istekao još u oktobru 2014.

(SEEcult.org)

Zašto nema promena



Predstava “Sumnjivo lice” Vojislava Arsića, koja je zasnovana na klasiku Branislava Nušića, ali je i priča o tom delu i njegovoj večitoj aktuelnosti, biće premijerno izvedena 27, 28. i 29. juna u Mikser hausu u Beogradu, kao svojevrsni poziv publici da razmisli o razlozima zbog kojih se promene u Srbiji i dalje čekaju, a sporo dolaze.

Klasik srpske dramaturgije poslužio je kao polazna tačka za pričanje priče o promenama, kojom Arsić ukazuje i na genijalnost i talenat Nušića koji je bolesti savremenog društva dijagnostifikovao još 1887. godine kada je napisao “Sumnjivo lice”, za tadašnje pojmove kontroverzni komad.

“Sumnjivo lice”, jedno je od najpoznatijih i najprepoznatljivijih dela u Nušićevom opusu, ali i u istoriji srpske dramaturgije, igrano je na brojnim pozorišnim scenama, u različitim rediteljskim postavkama, više od hiljadu puta, a teoretičari i kritičari koji su o njemu pisali slažu se da, iako napisan u 19. veku, nikada nije prestao da bude aktuelan. Državni aparat, troma i bespotrebna birokratija, kao i palanački mentalitet, koje Nušić ismeva, i dalje su neizlečive bolesti društva.

Arsićeva verzija “Sumnivog lica”, čija je dramaturškinja Milena Bogavac, preispituje stoga

zašto se večno smejemo Nušiću, a ne promišljamo ozbiljno o tome šta je hteo da kaže.

“Zašto mi 130 godina nakon pisanja ‘Sumnjivog lica’ izlazimo iz pozorišta nasmejani, govoreći da je Nušić naš najveći savremenik i da je sve kao nekada, a ne pitamo se u čemu je problem ako je i dalje sve isto, te kako se to kao društvo nismo promenili”, naveo je Arsić povodom predstave, nastale u produkciji Centra E8, Mikser hausa i Nušićijade u Ivanjici.

Cilj te predstave, kako je dodao, nije samo da konstatuje stanje stvari, već i da postavi pitanje zbog čega su stvari nepromenjive.

“Ima li ovo društvo želju da se menja? I šta je to što nas navodi da beskonačno mnogo puta ponavljamo iste greške?”, naveo je Arsić, reditelj predstava “Muškarčine” i “Crvena: Samoubistvo nacije”, koji “Sumnjivim licem” postavlja pitanje da li smo od Nušića uspeli da naučimo bilo šta i zašto se ponosimo time što i nakon 128 godina imamo “Sumnjiva lica”, “Gospođe Ministrake”…

“Mi smo naučili da svoje poraze slavimo, da se njih sećamo, a da sve što je dobro prvo uništimo a onda ga proglasimo dobrim. Umesto toga, trebalo bi da nas bude stid što je Nušić idalje aktuelan i što ga ne igramo kao epohu koje se sećamo, nego kao dnevno-političko-društvenu realnost. Izvini Nušiću”, poručuje tim “Sunjivog lica”.

U predstavi igraju: Zoran Pajić, Jelena Bogavac, Isidora Simijonović, Predrag Vasić, Marko Panajotović, Đorđe Živadinović Grgur, Uroš Novović, Aleksandar Jovanović i Aleksandar Vučković.

(SEEcult.org)

Dva sveta



Izložba “Dva sveta”, koja će biti otvorena 30. juna u Likovnoj galeriji i Podroomu Kulturnog centra Beograda, bavi se aktuelnim i globalnim problemom umetničke, kreativne i intelektualne migracije unutar prostora savremene vizuelne umetnosti kroz primere stvaralaštva tri umetnice visoko pozicionirane na likovnoj sceni koje imaju iskustva različitih društveno-političkih matrica - Danice Dakić (BiH/Nemačka), Varše Nair, (Indija/Tajland) i Lucie Nimcove (Slovačka/Holandija).

Svaka od njih se u svojoj praksi bavi pitanjem identiteta u različitim zonama – nacionalnog, rodnog, klasnog, verskog, teritorijalnog. Autorke istražuju promene nastale u prostorima geografije, politike, tela i slike unutar mreže vektora koji dominiraju globalnim prostorom savremenog sveta.

Danica Dakić je iz Sarajeva i sa prostora bivše Jugoslavije, a sada živi i radi u Dizeldorfu. Varša Nair je rođena u Kampali u Ugandi, Indijka je po nacionalnosti,u Indiji je i studirala Umetničku akademiju (Baroda), a živi i radi u Bangoku, dok je Lucia Nimcova Slovakinja, studirala je na Umetničkoj akademiji u Ostravi u Češkoj i na Rijks akademiji u Amsterdamu, gde živi i radi.

Temu identiteta, temu drugosti i temu teritorije, sve tri umetnice istražuju u različitim diskursima i medijima - kroz video, film, fotografiju, zvuk, performans, instalacije, objekte.

Izložba “Dva sveta” je koautorski projekat kustoskinje KCB-a Gordane Dobrić i vizuelne umetnice Dragane Žarevac iz Beograda, koju čini, uz izložbe uz postavke u dva galerijska prostora, i prateći program u vidu performansa, radionica i govornih programa, koji je organizovan u saradnji sa Grupom 484.

U LIkovnoj galeriji biće predstavljeni radovi Varše Nair, dok će dela Danice Dakić i Lucie Nimcove biti izložena u galeriji Podroom. Izložba će biti otvorena do 23. jula, a realizovana je uz podršku Grada Beograda, Gete instituta u Beogradu i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

41. Festival monodrame i pantomime



Festival monodrame i pantomime u Zemunu predstaviće od 30. juna do 3. jula 12 predstava u takmičarskom programu, uz prateći program koji počinje 28. juna promocijom knjige “Prepoznavanje pozorišta” Radomira Putnika, u izdanju tog festivala.

Selektor 41. Festivala monodrame i pantomime Milovan Zdravković odlučio se za monodrame inspirisane poezijom i literaturom, za predstave mladih autora i onih iz dijaspore.

„Zadovoljan sam velikim brojem prijava. Po njihovom kvalitetu festival bi trajao nedelju dana, ali zbog materijalnih ograničenja nismo mogli sve dobre predstave da prihvatimo. Kao pobornik koncepta, da program ne bude zbrda-zdola, nakon analize prijavljenih odlučio sam se za predstave po spomenuta tri kriterijuma. Žao mi je što nisam mogao da uvrstim i neke monodrame na istorijske teme, kao i neke u ispovednom ključu“, rekao je Zdravković 27. juna na konferenciji za novinare.

Festival će 30. juna na sceni pozorišta „Pinokio“ otvoriti akademik Matija Bećković, nakon performansa Instituta za umetničku igru, a zatim će predsednik Opštine Zemun Dejan Matić predati ključeve grada predsedniku Saveta festivala Predragu Miletiću.

Prve večeri na programu su monodrame „Glumac, kaži nešto smešno“ Irfana Mensura (Srbija) i „Hrvatski Bog na Marsu“ (po Miroslavu Krleži) Đorđa Kukuljice (Hrvatska), kao i pantomima „ZiP iT“ Lilje Fredikson i Ane Stanišić (Švedska).

Narednih večeri u „Pinokiju“ i na sceni teatra Carte Blanche takmiče se monodrame „Odbrana gospođe Klito Mestres“ Dragane Varagić (Kanada), „Pesnik za pesnike“ Ivana Perkovića (Republika Srpska), „Dnevnik srpske domaćice“ Ksenije Martinović (Italija), a iz Srbije „Stend Down“ Nebojše Milovanovića,“Vatre“Aleksandre Malivuk, „Anelis, snoviđenje po dnevniku Ane Franke“ Katarine Orlandić i „Edit Pjaf“ Milene Živanović.

U konkurenciji pantomima su i „Konzumiram, dakle postojim“ Ivane Koraksić i „Onemeli Bunjuel“ Kots teatra (Srbija), kao i „Krimančuli“ Nacionalnog pozorišta iz Gruzije.

Poslednje večeri, pre dodele nagrada, dok zasedaju žiriji, Beogradski aforističarski krug prirediće program „Aforizam = monodrama“.

Zlatnu kolajnu „Maja Dimitrijević“ za najbolju monodramu i Zlatnu kolajnu za najbolju pantomimu dodeliće stručni žiri čiji je predsednik Slobodan Beštić (prošlogodišnji pobednik), a članovi Kalina Kovačević i Snežana Zablaćanski. Biće dodeljene i nagrada publike i nagrada za inventivnost.

Promocija knjige Radomira Putnika, koji je urednik izdavačke delatnosti Festivala pokrenute 2003. godine, biće održana u zemunskoj muzičkoj školi „Kosta Manojlović“. U galeriji „Stara kapetanija“ 29. juna počinje trodnevna „Radionica Žak Lekok“ koju vodi Violeta Đorđević.

U pratećem programu je i tradicionalna šahovska simultanka velemajstora Alise Marić sa učesnicima i gostima Festivala 2. jula u restoranu „Stara carinarnica“.

Direktor Festivala Borislav Balać istakao je da su 41. izdanje manifestacije,

koja je inače stara 44 godine, omogućili Gradska opština Zemun, Sekretarijat za kulturu Beograda i Uprava za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije, kao i niz sponzora.

(SEEcult.org)

U čast gastarbajtera

http://www.seecult.org/vest/u-cast-gastarbajtera

Depo jugoslovenskog nasleđa



Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) započeo je obeležavanje 20 godina od osnivanja predstavljanjem projekta “Otvaramo depo!” - prve faze rada na novoj stalnoj postavci u objektu Stari muzej, koja bi trebalo da bude otvorena 2018.

Rad na stalnoj postavci MIJ razvijaće se u tri faze (Kreiranje otvorenog depoa; Laboratorija MIJ i Jugoslavija u 100 predmeta).

“Kreiranje buduće stalne postavke počinjemo eksperimentom koji je na pola puta od depoa do izložbe. Na način na koji se čuva u muzejskom depou, biće izložen veći deo fonda koji broji preko 75.000 predmeta. Posetioci će tokom rada na postavci biti u mogućnosti da vide sve faze projekta čiji je završetak planiran za 2018. godinu i obeležavanje stogodišnjice osnivanja prve zajedničke države južnoslovenskih naroda”, izjavila je 27. juna direktorka Mij Neda Knežević.

Jedna naspram druge, postavljene su dve muzejske kolekcije – Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito, čijim spajanjem je 1996. godine nastao fond Muzeja istorije Jugoslavije.

Polazeći od fonda kao glavnog resursa, koji reflektuje raznolikost i kompleksnost jugoslovenskog nasleđa, zajedno sa stručnjacima, naučnicima, umetnicima i različitim zajednicama, radiće se na njegovom daljem preispitivanju i istraživanju.

Stalna postavka nalaziće se u Starom muzeju – objektu u kojem su se nekada čuvali pokloni koje je Tito primao prilikom brojnih susreta sa državnicima i ostalim zvaničnicima iz zemlje i sveta, kao i darovi koje su slali i uručivali Jugosloveni, predstavnici raznih organizacija, lokalnih zajednica, udruženja i kolektiva. Prostor je nakon smrti Josipa Broza adaptiran u izložbeni. Poigravajući se različitim namenama tog mesta, preispitivaće se fond u kontekstu jugoslovenskog nasleđa i raditi na njegovom približavanju javnosti, saopštio je MIJ.

(SEEcult.org)

Dikon o londonskoj sceni 90-ih



Britanski umetnik Ričard Dikon (Richard Deacon) održaće 29. juna u Dvorani Kulturnog centra Beograda predavanje o britanskoj sceni savremene umetnosti od 90-ih do danas. Posebno će se osvrnuti na generaciju umetnika koji su se pojavili 90-ih (Young British Artists – Demijen Herst, Trejsi Emin, Stiv Mekvin, Sara Lukas, Sem Tejlor Vud, Daglas Gordon), doprinevši da London tih godina praktično preuzme primat od Njujorka i postane najznačajniji umetnički centar s brojnim novim galerijama i kolekcionarima.

Kao neposredni učesnik i svedok tih događaja, Dikon će predavanjem “London Calling” preneti svoja iskustva i predsaviti najznačajnije umetnike, izložbe i fenomene koji su obeležili britansku sceni sa kraja 20. i početka 21. veka.

Poznat beogradskoj javnosti po saradnji sa skulptorom Mrđanom Bajićem, Dikon gostuje u Beogradu u organizaciji Umetničke asocijacije Prototip, u okviru “Vajat Art Residency” programa koji je namenjen
vizuelnim umetnicima i kustosima.

Rođen 1949. godine u Bangoru u Velsu, Dikon je studirao na fakultetu St Martin Sćool of Art u Londonu (1969-1972) i na Kraljevskom koledžu - Royal College of Art (1974-1977). Spada među najznačajnije vajare svoje generacije. Dobitnik je prestižne Tarnerove nagrade 1987. godine. Godine 1982. stvara seriju “Art For Other People” (Umetnost za druge) kojom stiče svetsku slavu. Izlagao je na mnogobrojnim prestižnim izložbama i manifestacijama, a njegove skulpture nalaze se u Pekingu, Tokiju, Oklandu, Torontu i San Francisku.

Dikon je 1996. dobio francuski Orden viteza reda umetnosti i književnosti.

Sa beogradskim umetnikom Mrđanom Bajićem započeo je 2007. godine projekat izgradnje pešačke pasarele koja će povezivati Beogradsku tvrđavu i stazu kod Beton hale.

Predavanje “London Calling” održaće u Dvorani KCB-a u 17 sati, na engleskom jeziku.

(SEEcult.org)

Bolna cena lepote



Umetnica Katarina Radović predstavila je u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu fotografije koje su nastale u frizerskom salonu u senegalskom gradu Sen Luj, a prikazuju žene, devojke i devojčice koje istrajavaju u višečasovnim tretmanima friziranja, često veoma neprijatnim i bolnim, kako bi odgovorile na ideale lepote konstruisane u njihovoj sredini.

Radovi na izložbi “Kad prestaneš da me češljaš, prestaću da te mrzim” pokazuju da klijentkinje ne odustaju od svoje namere da izađu iz salona lepše nego što su ušle i strpljivo podnose dugotrajno sedenje, čupanje, zatezanje, čak i prošivanje i paljenje pramenova kose.

Katarina Radović, umetnica mlađe generacije, istražuje fenomen životne sreće koji sadrži društveno konstruisane i duboko lične potrebe za ljubavlju i pripadništvom. Pojam lepote često se preispituje u radovima te umetnice koja foto-aparat usmerava upravo tako kako bi rasvetlila potrebe žena da se podrede estetskim kriterijumima društva u kome žive, a koji neretko označavaju i stepen pripadnosti zajednici, navela je kustoskinja izložbe Ivana Vojt.

Na ulazu u izložbu posetioce dočekuju mapa Senegala i plan grada Sen Luja. Izložbeni prostor organizovan je tako da asocira na autentičan frizerski salon u kojem su nastale same fotografije. Na policama duž zidova mogu se zateći nužne alatke – češljevi, fenovi, raznobojni pramenovi, peškiri i preparati za negu kose, a u vitrinama su izložene kauri školjke, žileti i igle. U prostoru izložbe formirana je i mala čekaonica gde posetioci mogu prelistati specijalizovane senegalske časopise za frizure i, umesto televizijskih prenosa rvanja i sapunica često gledanih u salonima, odgledati kratak dokumentarni film “Licem u lice” autorke Mam Vuri Ćubu, koji je snimljen u Sen Luju.

Tokom trajanja izložbe, svake nedelje od 11 do 13 časova, biće organizovana i stručna vođenja kroz postavku za sve posetioce.

U istom terminu najavljene su i kreativne radionice za decu “Poruka u kosi - afrički stilovi frizura i ukrašavanja glave”. Deca će na radionicama praviti ratnička oglavlja po uzoru na perjanice naroda Masai i Hehe, zatim neobičan pramen kakav je mogao nositi samo kraljev glasnik kod naroda Joruba, elegantan crveni šešir iz ženske mode naroda Zulu, model sa kićankama inspirisan frizurama devojaka naroda Himba, i pletenice od raznobojnog prediva koje se ne nose samo širom Afrike, već i svuda u svetu. Na kraju radionice učesnici će svoje nove frizure predstaviti na improvizovanoj modnoj pisti.

(SEEcult.org)

3. Šekspir teatar



Pozorišni Šekspir festival predstavlja od 29. juna do 6. jula u Vili Stanković u Čortanovcima predstave iz Velike Britanije, Indije, Grčke i Srbije, počev od najnovije produkcije Glob teatra iz Londona “Dva viteza iz Verone”. Treći Šekspir teatar ugostiće i portugalsku pevačicu Mariju Žoao, a nudi i prateće programe u Inđiji i Novom Sadu.

Glob teatar gostuje u Čortanovcima nakon Beograda, gde je u Narodnom pozoristu 28. juna izveo predstavu “Dva viteza iz Verone”, u režiji Nika Begnala, koji je radnju te rane Šekspirove komedije smestio u 60-te godine 20. veka - u doba eksplozije rokenrola.

Glob teatar je učestvovao i na prvom Šekspir festivalu 2014. godine u Čortanovcima, kada je izveo “Hamleta”, kojeg je takođe imala priliku da vidi i publika Narodnog pozorišta u Beogradu. Osnivač i direktor Šekspir festivala, reditelj Nikita Milivojević, i sam je gostovao u Glob teatru 2012. godine, u okviru Kulturne olimpijade, kada je londonska publika imala priliku da vidi njegovu verziju “Henrika VI”, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.



Ideja Šekspir festivala, jedinstvenog u ovom delu Evrope, jeste da neguje dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca predstavljanjem atraktivnog pozorišnog programa pod vedrim nebom, kako je to bilo u Šekspirovo vreme.

Kuriozitet na trećem Šekspir festivalu, koji je ranije dovodio predstave iz Turske, Belorusije, Gruzije, biće predstava iz Indije “Bogojavljenska noć” u režiji Atula Kumara i izvođenju Kompani teatra iz Mumbaja.

Iz Grčke stiže atinska trupa C for Circus sa kolektivnom režijom komedije “Mera za meru”.



Biće reprizirana prošlogodišnja domaća produkcija “Perikle”, realizovana u saradnji Itaka art centrom iz Inđije i Šabačkim pozorištem, u režiji Nikite Milivojevića.

U godini u kojoj se obeležava 400 godina od smrti velikog dramskog pisca Viljema Šekspira, festival nazvan njegovim imenom ipak neće imati i svoju novu produkciju - planiranu “Buru”, a razlog je smanjeni budžet.

Neostvareni projekat “Bura” biće prisutan koz lik Arijela na plakatu 3. Šekspir festivala, koji je osmislio Slaviša Savić.



Među gostima Šekspir festivala najavljena je i zvezda džez muzike iz Lisabona Marija Žoao i njen Trio Ogre. Šekspirove sonete pretvorene u džez koncert režirao je Žoao Farinja.

Zbog smanjenog budžeta je smanjen i prateći program, ali je zadržao strukturu iz prethodna dva izdanja.

U Itaka art centru u Inđiji nastupiće studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada sa “Makbetom” i Akademije lepih umetnosti Todoris iz Beograda predstavom “Biti ili ne biti”.

Program “Olivije i Šekspir” biće održan u Kulturnom centru Novog Sada, a obuhvata predavanje upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandra Erdeljanovića i projekcije fimova u kojima je Šekspirove junake igrao slavni Lorens Olivije: “Henri V”, “Hamlet” i “Ričard III”.

Šekspir festival je u 2015. godini imao šest miliona dinara, a ove godine četiri miliona.

Pokrovitelji su Autonomna pokrajina Vojvodina - Sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i UNIQA osiguranje.

Tribine za publiku u jednom od dvorišta Vile Stanković - zdanja nalik na srednjovekovni zamak, imaju 310 mesta.

Ulaznice koštaju 850 dinara (Mera za meru, Pesme za Šekspira, Bogojavljenska noć, Perikle), odnosno 1.500 dinara (Dva viteza iz Verone). Komplet ulaznica je 4.000 dinara.

Za sve predstave obezbeđen je organizovan prevoz iz Beograda i Novog Sada (povratna karta može se kupiti na prodajnim mestima Eventima po ceni od 250 dinara. Broj mesta je ograničen).

Festivalski sajt je sekspirfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.
http://www.seecult.org/files/3-SEKSPIR-FESTIVAL-PROGRAM.pdf

Glob na gostovanju u Srbiji



Ansambl Glob teatra iz Londona započeo je 28. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu gostovanje u Srbiji, koje nastavlja dan kasnije otvaranjem 3. Šekspir festivala u Čortanovcima svojom najnovijom predstavom “Dva viteza iz Verone”.

Premijera te Šekspirove komedije, u režiji Nika Begnala, bila je na matičnoj sceni Glob teatra 18. juna, a dobila je dobre ocene publike i kritike.

V. d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić izjavio je 28. juna na konferenciji za novinare da je dolazak Glob teatra jedan od vrhunaca sezone u nacionalnom teatru.

U ansamblu su Lia Braderhed (Julija), Geri Kuper (Vojvoda), Aruan Galieva (Silvija), Gaj Hjuz (Valentin), Ember Džejms (Luseta), Adam Kist (Spid), Šarlot Mils (Lans), Darmeš Pat (Protej) i Fred Tomas (Muzičar/Pas Kreb).

Dizajner je Kejti Sajks, kompozitor Džejms Forčun, a koreograf Tom Džekson Grivs.

Savić je podsetio da je Glob gostovao u Narodnom pozorištu u Beogradu i 2014. godine sa “Hamletom”, kojim je otvoren prvi Šekspir festival u Vili Stanković u Čortanovcima.

Ulaznice za “Dva viteza iz Verone”, mada tri puta skuplje od uobičajenih, odavno su rasprodate, rekao je Savić, dodajući da srpska publika ume da prepozna značajne događaje.

U okviru obeležavanja 400 godina od smrti Viljema Šekspira, Narodno pozorište planira premijeru jednog njegovog velikog komada - “San letnje noći” ili “Ričard III”, a u oktobru će organizovati gostovanje svih pozorišta u Srbiji koja imaju neko Šekspirovo delo na repertoaru, kao što je prethodnih sezona priredilo cikluse Nušića i Sterije, najavio je Savić.

Direktor Šekspir festivala Nikita Milivojević izrazio je zadovoljstvo novim gostovanjem Glob teatra, kao i nadu da će im se svideti scena na otvorenom u dvorištu Vile Stanković.

Prema rečima Milivojevića, posle gostovanja Narodnog pozorišta na sceni Glob teatra 2012. godine sa “Henrikom VI” (na Kulturnoj olimpijadi), koji je on i režirao, a potom i londonskog “Hamleta” u Beogradu i Čortanovcima, uspostavljen je prijateljski odnos. Tako je dogovor za dolazak nove predstave išao brzo i lako, bez uobičajenih komplikacija koje se javljaju pri organizovanju velkih međunarodnih gostovanja, rekao je Milivojević.

“Ovo je godina jubileja Šekspira, a Šekspir je upravo Glob teatar i otuda je ovo još značajniji događaj”, istakao je Milivojević.

Reditelj Nik Begnal nije prisustvovao konferenciji za novinare, ali je u jednom ranijem intervjuu izjavio da je radnju smestio u 60-te godine 20. veka - u doba eksplozije rokenrola, jer mu je to omogućilo da na zaista jasan način ispriča ovu romantičnu i komičnu priču.

Predstava na inovativan način, s naglaskom na muziku, nudi anarhističnu verziju rane Šekspirove komedije iz 1591. godine, koristeći elizabetansku scenografiju inspirisanu slikama i nacrtima iz autentičnog vremena.

Komad “Dva viteza iz Verone” prati priču u kojoj Valentin voli Silviju, a Protej Juliju. Međutim, Protej je nestalan, pa se i on zaljubljuje u Silviju… Veseli ansambl oduševljava publiku pesmama, scenskom atmosferom i stvaralačkim „haosom”.

Uvek mi je bilo veoma stalo da na turneju povedem neki bend s pojačalima, da vidim kako će bend moći da „pogura” naraciju, kaže Begnal i dodaje da tri sveta ove predstave kao da savršeno pasuju uz 60-te. Verona je svet od kojeg Valentin mora da pobegne, Milano svet u kojem svi želimo da budemo, a šuma je mesto gde se snovi kuju i osujećuju.

Komad je razigran i time što su pisma koja junaci šalju jedni drugima zamenjena singl pločama na 45 obrtaja.

Probe su bile neverovatna mešavina plesno-muzičkih songova i teksta: toliko raznih elemenata, ali svi čarobni, izjavio je Begnal, dodajući da su ipak svi u ansamblu pre svega glumci, a potom ljudi koji umeju da lupaju u bubanj ili sviraju saksofon.

Kritika je ocenila da je ova postavka energična i često veoma smešna, uz impresivnu muzičku i vizuelnu paletu.

Posle Beograda i Šekspir festivala, videće je i publika u Budimpešti.

(SEEcult.org)

U slavu Prokofjeva



Studenti Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu premijerno će izvesti 29. juna u Ruskom domu operu Sergeja Prokofjeva “Madalena”, čime se Beograd pridružuje proslavi 125-godišnjice rođenja tog velikog ruskog kompozitora.

Opera “Madalena” predstavlja jedno od retkih, ne tako često izvođenih dela Prokofjeva kome je, odlukom ruske vlade, posvećena 2016. godina.

FMU, u saradnji sa Ruskim domom, pridružuje se proslavi njegovog jubileja premijerom opere “Madalena” za koju je Prokofjev napisao libreto prema komadu Baron Lievena, koji je pisan po uzoru na komad Oskara Vajlda "Firentinska tragedija".

Operom će dirigovati Milica Ilić, dok režiju potpisuje Vladan Đurković.

Svi učesnici su studenti FMU, a glavne likove tumače sopran Vesna Marković, tenor Mladen Prodan i bariton Nikola Mikić. Desetočlani orkestar takođe je sastavljen od studenata. Umetničko vođstvo nad tim projektom potpisuje profesorka Ljudmila Gros Popović.

Prokofjev je napisao u autobiografiji da radnja “Madalene” obiluje sukobima, ljubavlju - izdajom i ubistvom”.

U centru ljubavnog trougla nalazi se fatalna žena Madalena, koja svojim manipulacijama dovodi do smrti i muža i ljubavnika.

Prokofjev je pokušavao da postavi na scenu ovo delo tokom svog života nekoliko puta, ali se to, mađutim, uprkos velikim naporima, nije desilo. Opera se prvi put susrela sa publikom tek 80-ih godina 20. veka, što je ubraja u ne tako često izvedena dela Prokofjeva.

Ulaz na premijerno izvođenje “Madalene” je besplatan.

(SEEcult.org)

Granice



Izložba finalista 7. međunarodnog festivala fotografije Organ Vida iz Zagreba, koju čine radovi desetoro umetnika na temu “Granice”, biće otvorena 30. juna u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Kompleksne i raznorodne teme, dugotrajni istraživački procesi, žanrovska pozicioniranja, tekstualne artikulacije i promišljena postavka, s jedne strane, pogled gledalaca/teljki osvojen ili propušten, s druge strane – granica između, zamke s obe. Postoji li diskrepanca između tekstualnog obećanja i samog rada? Da li se može (i mora li se uopšte) tekst pročitati kroz fotografije i obratno? Koje se perceptivne kompetencije, odnosno kakvi se kognitivni i emotivni napori očekuju od gledaoca? Promišljanje tih pitanja u specifičnim okvirima fotografskog medija, pod pretpostavkom da radove svojim interpretacijama i procenom (u komunikacijskom lancu) dovršava upravo publika, možda pomogne u tanjenju te osnovne granice između predstavljenih autora/ki i adresiranih gledalaca/teljki, navedeno je u najavi izložbe.

Anton Poljakov se tekstualno pozicionira kao glas nove generacije odrasle u „smrznutom“ stanju međunarodno nepriznate države Pridnjestrovlja. Gledaocima naviknutim na dominantne međunarodne fotoreportažne reprezentacije Pridnjestrovlja kao „sovjetskog muzeja“, najavljuje drugačiju, kolažnu, mikrosliku vlastite svakodnevice, kadriranu iznutra, intimnijim rakursom.

Ličnom perspektivom prostora svoje svakodnevice zaokupljen je i Alnis Stakle. Svoju antireprezentaciju Rige, glavnog grada Letonije, gradi ekspresivnim vizuelnim motivima, kombinujući noćne vizure eksterijera sa začudnim portretima naizgled bliskih, ali dekontekstualiziranih likova u pripadajućim ambijentima. Namernim očuđivanjem želi „ilustrovati“ vrebajuće opasnosti urbanog prostora, kao i (s ironičnim odmakom ili ambiciozno) izgraditi „ličnu vizualnu teoriju Rige“.

Aras Gekten traži naznake razvoja metropole budućnosti očuđavajući takođe stvarne pejzaže savremenih nemačkih gradskih jezgara, ali minimalnim sredstvima – prvenstveno precizno izmanipulisanim osvetljenjem. Kao polje svog interesovanja artikuliše posthumni razvoj grada, usmeravajući se na lokacije obično teorijski brendirane kao nemesta. Različito dimenzioniranim fotografijama u seriji i postavkom kao da stvara strobo-efekt, i to u želji za buđenjem „unutrašnjih slika“ neke fiktivne metropole.

Za razliku od prve trojice autora, koji se bave vlastitim prostorima svakodnevice, rad Arnaua Baha nastaje tokom više godina, dugotrajnim periodičnim terenskim boravcima u pariskom getu. Tekstualnu izjavu započinje faktografski, referišući na nemire koji su izbili 2005. godine kao reakcija na policijsku brutalnost i nesretnu smrt dvojice maloletnika, a svojom crno-belom uličnom fotografijom želi da „razmišlja o životnom stilu mladih“ u getu. Ta bi refleksija, za razliku od bombastičnih novinskih dnevnopolitičkih fotoreportaža, trebalo da izazove efekt normalizacije.

O svom terenskom radu na pograničnom delu istočne Ukrajine izveštava i Paolo Ćiređa crno-belom fotografijom. Ratna fotografija omekšana je zrnastom estetikom, a za razliku od potpuno faktografskog teksta, snapshot serija je poetizovana fragmentarnim kadrovima gestova koji kao da naznačuju rubove kriznih zbivanja izostavljenih iz kadra. Asocijativnost fotografija u postavci dodatno je naglašena ponavljanjem jednog od motiva.

Serija Mirijam Meloni kombinacija je klasičnih fotografskih portreta, snolikih prizora i tragova svakodnevnog života migranata iz subsaharskih zemalja zaustavljenih na neodređeno vrijeme u Maroku na njihovom putu do željenih evropskih destinacija. Dimenzioniranjem fotografija u postavci naglasak je stavljen na portrete kontekstualizovane popratnim „dokaznim“ motivima.

Daesung Li se u konceptualnoj seriji bavi posledicama opustinjavanja Mongolije po tradicionalni način života lokalnih nomadskih zajednica. Metoda je (produkcijski zahtevno) uprizorenje: u prostor postavlja instalaciju koja uključuje i reklamni panel s (promenjenom) reprezentacijom pozadinskog pejzaža ispred koje režira situaciju iz nomadskog života. Kadrira tako da se panel vizuelno stapa s pozadinom i deluje poput kulise muzejske diorame, a time želi postići „osećaj da se životi nomadske populacije pojavljuju između ove stvarnosti i virtuelnog prostora muzeja“.

Iako je i metoda rada Lane Mesić režijska, fotografije u njenoj seriji ne ilustruju nego (iako estetizovano) dokumentuju socijalni, odnosno psihološki eksperiment u koji je uključila aktere ruandskog genocida– i žrtve i počinioce. Dvadeset godina nakon genocida, autorka želi da „izmeri“ stepen praštanja potreban za nastavak susedskog saživota. Za ponovno uprizorenje samog čina, tj. gesta praštanja inicirala je kontrolisanu interakciju između žrtava i zločinaca s otvorenim ishodom koji fotografski beleži.

Mišel Le Belom bavi se pejzažnom fotografijom iz „strukturalističke perspektive“ eksperimentišući s različitim vidovima reprezentacije pejzaža. Pri tome prelazi granice fotografije, ulazi u područje kolaža i instalacije, i s razigranim zaključcima ponovo se vraća početnom mediju. Njegova metaigra nastavlja se i u samoj postavci. Izložbene elemente, poput okvira, tretira likovno, kompozicijski i uvlači ih u strukturu samog rada.

Projekt Tomaza Taninija je žanrovski takođe hibridan. Otvara pitanja društvenog (auto)nadzora i kontrole na primeru arhivske ostavštine tajne policije DR Nemačke (Štazi), ispreplićući različite rakurse – lični, arhivski, literarni, dokumentarni, forenzički ... Izložbeni produkt višegodišnjeg istraživanja deluje poput dokufikcijskog arhiva koji umesto pretraživanja gledaocima omogućava otvorenost interpretacije asocijativnim povezivanjem fragmentisanih celina.

Izložba će biti otvorena u Artgetu do 23. jula.
(SEEcult.org)

Retrospektiva Jakova Đuričića



Narodni muzej Crne Gore organizuje od 1. jula u Crnogorskoj galeriji umetnosti „Miodrag Dado Đurić“ na Cetinju retrospektivnu izložbu Jakova Đuričića (1942-2014), na kojoj će biti predstavljeno oko 60 radova (grafike, slike, crteži) koji su nastajali tokom četiri decenije njegovog umetničkog stvaranja.

Celokupnu umetnost Đuričića, kako je navela u monografskom katalogu istoričarka umetnosti Ljiljana Slijepčević, u suštini čini jedna slika – Jedini Bor, bez obzira na to da li se radi o grafičkom ili o slikarskom opusu.

“Fascinantna je duboka ukorenjenost u mesto porekla. Otuda potiče njegov psihički stožer. To je osnovni, neprikosnoveni, nezamenljivi, povezujući faktor,glavni oslonac u životu i stvaralaštvu – duhovna vertikala koja neprekinuta teče još iz prenatalnog vremena pa do smrti, da bi nastavila svoj put kroz vreme i prostor… To je ona linija – prisutna u svakom delu koja po vertikali ulazi u prizor i izlazi iz njega – intaktna… Nekada povezuje i dodatno osmišljava ‘događaj’, nekada razdvaja dve scene a nekada sama superiorno putuje kroz belinu papira ili platna, ispunjavajući tu ‘prazninu’ višeznačnošću. Pre svega, to je dominantna plastička činjenica, a potom ‘nagoveštaj’ latentne scene koja će nastati ili je nestala. Tu se intervencija umetnika završava…”, navela je Ljiljanaa Slijepčević,dodajući da je Đuričić postigao saglasnost sa konstantnim protokom događaja koji se u prirodi odvijaju mimo njegove volje: tektonika tla koja ga je uvek uznemiravala i fascinirala, novi ciklusi rađanja i smrti, smena dana i noći…

Jakov Đuričić, rođen 16. maja 1942. u Jedinom Boru kod Cetinja, završio je Srednju umetničku školu u Herceg Novom 1962. godine, a Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu i magistarske studije na istom fakultetu završio je 1977. Profesionalno je istraživao grafiku, crtež, slikarstvo i multimedijalnu umetnost.

Kao redovni profesor, bio je angažovan na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, na predmetu Grafika od 1993. godine. Bio je član umetničkih saveta, selekcionih žirija i žirija za nagrade ULUS-a i Grafičkog kolektiva 1978-1988. Učestvovao je u inicijativnom i organizacionom odboru i formiranju Međunarodnog bijenala grafike u Beogradu 1992. Sarađivao je u organizaciji Međunarodnog otvorenog grafičkog ateljea u Narodnom muzeju u Beogradu od 1983. do 1992. Učestvovao je na više simpozijuma i okruglih stolova iz oblasti likovne umetnosti.

Redovno je izlagao od 1974. Bio je član ULUS-a i SULUJ-a od 1974. i član ULUCG-a od 1996.

Retrospektiva Đuričića na Cetinju, čija je kustoskinja Ljiljana Karadžić, biće otvorena do 23. jula, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Uspešna sezona BDP-a, u pripremi jubilej



Beogradsko dramsko pozorište (BDP) završilo je sezonu sa pet novih naslova na repertoaru i ukupno oko 300 izvedenih predstava pred više od 70.000 gledalaca, a već sprema nekoliko premijera za svoju sledeću, 70. sezonu, koju će to najstarije profesionalno gradsko pozorište u Beogradu obeležiti izdavanjem sopstvene monografije.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić ocenio je da je protekla sezona bila uspešna i produkcijski, i što se tiče festivala, posebno navodeći predstavu „Moje dete“, koja je pozvana u narednom periodu ne festivale u Banjaluci, Kumanovu i Skoplju.

„Projekat BDP-a ‘Teatarski most’ doveo je na scenu na Crvenom krstu pozorišta iz Srbije i regiona, a razvijamo i međunarodnu saradnju. Naša predstava ‘Poziv na pogubljenje’ premijeru je imala u Rusiji, na Volkov festivalu u Jaroslavlju, dok je Državno akademsko dramsko pozorište iz tog grada u BDP-u prikazalo Čehovljeve komade ‘Ivanov’ i ‘Dve komedije o ljubavi’”, podsetio je Ćustić 30. juna na konferenciji za novinare.

Predstave BDP-a gostovale su i u Crnoj Gori, Austriji, Australiji i Makedoniji, kao i u više gradova u Srbiji, osvajajući nagrade na festivalima u Zaječaru, Mladenovcu, Kragujevcu, Smederevu i Aleksincu, a krajem juna na festivalu „Gola mesečina“ u Skoplju Pavle Pekić je dobio nagradu za najboljeg glumca - za naslovnu ulogu u predstavi „Eling“.

Na početku nove sezone, 10. oktobra, biće premijerno izvedena crna komedija braće Olega i Vladimira Presnjakova „Terorizam“ u režiji Snežane Trišić, sa gostima Zijahom Sokolovićem i Bojanom Žirovićem uz veliki ansambl BDP-a.

Sledeća premijera biće „Rosmersholm“ Henrika Ibzena, a do kraja godine izaći će i premijera „Pomorandže za zbogom“ Biljane Popović.

„Insistiram da radimo ili komedije ili, ako su drame, da budu ispričane na topao, human način. Težak je život i ne treba mi dodatno da opterećujemo publiku koja odluči da dođe u pozorište. Naravno, ne dajemo lake komade, nego predstave u kojima se i teška tema može dati na savremen, atraktivan, pa i duhovit način“, izjavio je Ćustić.

Jubilej BDP-a biće obeležavan tokom cele sezone, a za sam Dan BDP-a - 20. februar 2017. godine, u planu je predstava za veliku scenu, komedija koju upravo piše Staša Koprivica.

Monografiju pod naslovom „70 sezona pozorišta na Crvenom krstu“ prirediće glumac Savo Radović.

„Spremamo knjigu i kompakt disk sa podacima iz zvanične istorije BDP-a, ali još više sa događajima „iza scene“, sećanjima i svedočenjima ljudi koji su na različite načine učestvovali u radu BDP-a“, najavio je Radović.

(SEEcult.org)

U pripremi integralna verzija Hristićeve opere Suton



U Operi i teatru Madlenianum započet je rad na operi „Suton“ Stevana Hristića, u režiji Nebojše Bradića, sa dirigentom Vesnom Šouc, a premijera će biti 22. oktobra u okviru 48. Beogradskih muzičkih svečanosti (Bemus).

To delo iz prve polovine 20. veka, prema mišljenju direktorke Madlenianuma Branke Radović, najbolja je srpska opera svih vremena, a nova postavka izuzetno je značajna za osvetljavanje kulturne baštine.

„Kada se pomene Hristić, pomisli se prvo na ‘Ohridsku legendu’ i folklornu inspiraciju, ali ‘Suton’ je lirska drama u latinsko-pučinijevskom, pa i debisijevskom duhu”, rekla je Branka Radović 30. juna na konferenciji za novinare u hotelu Cepter.

Ideja za postavljanje „Sutona“ na scenu potekla je pre dve godine, u saradnji sa Muzikološkim društvom Srbije, koje je uspelo da pronađe dugo vremena zagubljenu partitiru dodatnog baletskog divertismana.

„Suton“ je kamerna opera, jednočinka, bez hora. Napisana je 1923. a izvedena 1925. godine. Autor je tokom 1953. i 1954. dokomponovao baletski čin. „Suton“ je u Narodnom pozorištu u Beogradu izveden poslednji put 1954. godine, a od tada se izgubila partitura baletskog čina, pa su kasnija izvođenja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1994. i 2001.) bila bez njega.

„Naše izvođenje je od nacionalnog značaja, to je delo jednog od najistaknutijih kompozitora u vremenu posle Mokranjca. Sem toga, to je integralno izvođenje koje sadašnje generacije nisu imale priliku da vide i čuju“, istakla je Branka Radović i dodala da su se u ovoj operi objedinila imena trojice akademika - Stevana Hristića, Iva Vojnovića - „Suton“ je deo njegove „Dubrovačke trilogije“, i Jovana Dučića, čija je pesma „Snovi“ deo integralne partiture i poslužila je za jednu od vodećih arija.

Tim povodom, najavila je ona, pored Programske knjižice, biće izdata i posebna publikacija o toj operi, kao i o Vojnoviću prevedena i na engleski jezik, a u planu je i simpozijum na tu temu.

Reditelj Nebojša Bradić podsetio je da je Vojnović početkom 20. veka bio jedan od najomiljenijih pisaca u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde su njegova dela izvođena sa uspehom i velikim uzbuđenjem.

„U ovoj patrtiriru bitan nam je Dubrovnik, tragični obračun Dubrovnika sa samim sobom. Zadatak nam je da oživimo taj svet koji je nestao, dok se novi još nije uobličio. I mi živimo u takvom dobu i utoliko je ova priča savremena i izazovna“, izjavio je Bradić.

Posle duge audicije odabran je ansambl u kojem su Nataša Jović Trivić, Dragana Popović, Branislava Podrumac, Dušica Bijelić, Aleksandra Angelov, Nenad Čiča, Aleksa Vasić, Ljubomir Popović i Miodrag Miša Jovanović.

Dirigentkinja Vesna Šouc takođe je istakla da je Hristić jedna od najznačajnijih umetničkih ličnosti prve polovine 20. veka, a pritom autor koji je govorio kako želi da njegova muzika bude „slušljiva“ ne samo za stručnjake nego i za običnu publku.

„On je kasni romantičar, a u „Sutonu“ se oseća i jak dah impresionizma, uticaj Pučinija i Masnea. Melodika je uslovljena psihologijom trenutka za svakog aktera, ne samo troje glavnih, jer su i sporedni likovi vrlo složeni. Zato svaki momenat u interpretaciji treba da bude delikatan, dramaturški tačan i da se čuje svaka nota“, rekla je Vesna Šouc.

Predsednica Upravnog odbora Muzikološkog društva Srbije Marija Masnikosa ocenila je da „Suton“ predstavlja ogranak u srpskoj operskoj baštini koji nije imao prethodnike, a koji je, za razliku od dela zasnovanih na folkloru, bio pod uticajem evropskog fin de siecle.

„Šira javnost smatra da smo do Drugog svetskog rata imali samo folklor, ali „Suton“ svedoči da je deo naše tradicije bio u korak sa Evropom“, istakla je Masnikosa.

*Foto: Madlenianum (Fb)

(SEEcult.org)

“Posto(A)janje” Dah teatra



Dah teatar, jedno od međunarodno najznačajnijih nezavisnih pozorišta iz Srbije i regiona, obeležava 25 godina rada festivalom i konferencijom “Posto(A)janje” kojom od 30. juna do 3. jula u Beogradu želi da ukaže na načine opstanka i trajanja savremene pozorišne umetnosti.

Festival “Posto(A)janje” zamišljen je kao pozorišna platforma koja će odgovoriti na to pitanje kroz primere trajnih umetničkih kolektiva, u formi dinamičnih razgovora, predstava, radionica i performansa, te kroz susrete uživo sa umetnicima i eminentnim profesorima iz Srbije i inostranstva.

Gosti su eminentni umetnici i teoretičari iz različitih polja oblasti savremene umetnosti iz celog sveta, među kojima je i priređivač prve knjige o Dah teatru “DAH Theatre Sourcebook” (Lexington Books, SAD) Denis Barnet (Dennis Barnett).

Promocijom te knjige i projekcijom dokumentarnog filma o Dah teatru “Pogled kroz trajanje”, festival “Posto(A)janje” je svečano i počeo u prostoru koji to nezavisno pozorište koristi od 2003. godine u Osnovnoj školi “Kralj Petar II Karađorđević” na Vračaru, suočavajući se, uprkos međunarodnim uspesima, s brojnim izazovima opstanka, uključujući probleme prostora i nedovoljne podrške nadležnih institucija.

Program obeležavanja jubileja Dah teatra – Centra za pozorišna istraživanja biće nastavljen 1. jula debatom “Dramaturgija otpora” koju će moderirati rediteljka i jedna od osnivačica Daha Dijana Milošević, a učestvovaće glumica Mirjana Karanović, profesorka Milena Dragićević Šešić i dramaturškinja Ivana Vujić.

Dramaturgija glumice i rediteljke tema je predavanja koje će potom održati Anna Furse iz Velike Britanije, dok će Irina Kruzhilina (Rusija/SAD) govoriti na temu “Dramaturgija kostima - od Diznija do Dah teatra”, a Miodrag Tabački će se osvrnuti na dramaturgiju scenskog prostora. O filmskoj dramaturgiji govoriće reditelj Goran Radovanović, na primeru svog filma “Enklava”, koji je bio srpski kandidat za Oskara.

U okviru programa obeležavanja 25-godišnjice, Dah teatar će 1. jula izvesti predstavu “Drhtaj ruže”, dok će 2. jula u prepodnevnim satima igrati novi komad “Alisa u zemlji Zmaja”, namenjen i deci i odraslima.

Konfrerencijski program biće nastavljen 2. jula predavanjima o dramaturgiji festivala na primeru novosadskog INFANT-a (Simon Grabovac) i rađanju, razvoju i opstanku Instituta za umetničku igru - prvog fakulteta za ples u Srbiji (Vladimir Tomašević).

Posebna tema su i izazovi opstanka umetničkog kolektiva, a primere u tom kontekstu daće Kathy Randels iz SAD, koja će govoriti o 20 godina ArtSpot Productions iz Nju Orleansa, Siegmar Schröder iz Nemačke o trećoj deceniji Teatarlabor-a, David Daimond iz SAD o tradiciji teatra La MaMa u Njujorku, te reditelj Nenad Čolić, koji će se osvrnuti na 20 godina Plavog pozorišta - pozorišne laboratorije, čiji je osnivač.

Žene, teatar, opstanak i vizija tema je posebnog programskog bloka koji počinje predavanjem Jill Greenhalgh iz Velike Britanije o Magdalena mreži - internacionalnoj mreži žena u savremenom teatru, a obuhvata i predavanje o FEMART-u (Zana Hoxha Krasniqi, Kosovo), aktivističko-umetničkom angažmanu u suočavanju sa proslošću i saradnji Dah teatra sa Ženama u crnom (Staša Zajović).

Posebna predavanja imaće i onivačice Dah teatra Jadranka Anđelić (Zaplet postajanja), koja će se obratiti publici putem videa, te Dijana Milošević, koja će održati predavanje u formi performansa.

Program poslednjeg dana festivala Dah teatra, 3. jula, počinje panelom “Od sveta snova do sveta aktivizma - spisateljice u savremenom teatru”, koji će moderirati Ivana Milenović Popović, a učestvovaće Christine Evans (Australija) i Minja Bogavac (Srbija).

O ženama, umetnosti i otporu govoriće potom Zoe Gudović.

U završnici programa najavljen je i razgovor “Ostati ili otići”, posvećen načinima opstanka i razvoja umetničke vizije u Srbiji, sa posebnim fokusom na nezavisnu pozorišnu i plesnu scenu, a učestvovaće Igor Koruga, Mladen Lukešević, Boris Čakširan, Marko Pejović, Nela Antonović i Dragan Simeunović.

Festival povodom jubileja Dah teatra biće završen novim izvođenjem pozorišne akcije “Ne/Vidljivi grad” u autobusu na liniji br. 26 (polazak sa početnog stajališta autobusa u Dunavskoj ulici).

Dah teatar osnovale su rediteljke Jadranka Anđelić i Dijana Milošević 1991. godine iz potrebe za temeljnim istraživačkim radom, a od samog osnivanja im se pridružila i glumica Maja Mitić. Dah teatar je 1993. godine proširio svoje aktivnosti, profilišući se kao centar za pozorišna istraživanja u formi radionica, predavanja, seminara, gostujućih predstava i festivala.

Kada je 1991. godine počeo rat u Jugoslaviji, Dah teatar se suočio sa suštinskim pitanjem odgovornosti i dužnosti umetnika u mračnim vremenima u vreme nasilja i ljudske patnje. Dah teatar se i danas snažno suprotstavlja ratu i nasilju, smatrajuci da je razaranju i nasilju u savremenom svetu jedino i moguće suprotstaviti se stvaranjem smisla.

Program festivala i konferencije “Posto(A)janje” nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Delimični rezultati konkursa za medijske projekte



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 30. juna rezultate konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u pet od šest kategorija, navodeći da je za preostalu kategoriju neophodan sastanak sa članovima stručne komisije zbog pojašnjenja predloga njihove odluke o raspodeli sredstava.

Nakon uvida u predlog odluke stručne komisije o raspodeli budžetskih sredstava za elektronske medije, naročito u domenu interneta, uočene su brojne nelogičnosti koje zahtevaju dodatnu analizu i pojašnjenje predloga upućenog resornom ministru, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Ministar Ivan Tasovac stoga je, kako je navedeno u saopštenju, uputio u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i podzakonskim aktima, zahtev za sastanak članovima komisije za elektronske medije kojom je predsedavao Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Sastanak je neophodan da bi Ministarstvo dobilo pojašnjenja o kriterijumima kojima se rukovodila komisija prilikom donošenja predloga odluke o raspodeli budžetskih sredstava, navedeno je u saopštenju.

“Jasan odgovor na to pitanje je neophodan, ne samo zarad budućnosti projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, već pre svega zbog poštovanja Zakona, ali i prava građana Srbije da na transparentan način budu informisani kako se troše budžetska sredstva u ovoj oblasti”, saopštilo je Ministarstvo.

Komisiju su, uz Gruhonjića, činili i Dalila Ljubičić - Asocijacija medija, Mihajlo Kovač - NUNS (predlozi novinarskih udruženja i medijskih asocijacija), te Olivera Zekić - REM i Sibina Golubović - nezavisni stručnjak (predlozi Ministarstva kulture i informisanja).

Na sajtu Ministarstva kulture objavljeni su rezultati konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, zatim pripadnika srpskog naroda u zemljama u regionu, informisanja osoba sa invaliditetom, projekata koji se realizuju putem elektronskih medija sa sedištem na teritoriji Kosova i Metohije, kao i za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2016.

Konkursi su bili objavljeni 1. marta, a rezultati su najavljeni za 90 dana.

Sredstva opredeljena za Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini iznose 158 miliona dinara.

(SEEcult.org)

Najbolji na 43. INFANT-u



Nagrade 43. Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (INFANT) u Novom Sadu odnele su predstave “Hinkeman” Zagrebačkog kazališta mladih (ZKM), koja je proglašena za najbolju u celini, te “Samo moje” Stanice – servisa za savremeni ples iz Srbije i “Dnevnik jednog ludaka” Moving Music Theatra iz Makedonije.

Predstava “Hinkeman” ZKM-a, u režiji Igora Vuka Torbice, jednoglasno je proglašena za najuspešniji eksperiment na 43. INFANT-u, na kojem je od 25. juna do 1. jula, u selekciji Jelene Kajgo, učestvovalo deset predstava iz regiona, objedinjenih sloganom “Pošto sloboda?”

“Hinkeman” je, kako je istakao žiri, impresivan pozorišni čin u svim segmentima, koji besprekorno funkcionišu u celini demonstrirajući originalno kvalitativno unapređenje klasičnog teksta aktuelnim pozorišnim jezikom.

“Ovo novo čitanje i tumačenje jednog već klasičnog komada eksperimentiše ne samo sa glumačkim transformacijama, žanrovski i stilski već i sa osećanjima publike namećući se kao veoma aktuelan i angažovan pozorišni i društveni čin. Svi navedeni kvaliteti izdvajaju predstavu ‘Hinkeman’ od uobičajnih i konvencionalnih produkcija u širem regionu”, istakao je žiri, koji je ocenio, inače, da je 43. INFANT ponudio visoko kvalitetnu selekciju.

Nagrada za najorginalnijije istraživanje jednog od segmenata pozorišnog jezika dodeljena je većinom glasova predstavi “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, kojom je 43. INFANT i otvoren, a nastala je u produkciji Stanice, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program “Kreativna Evropa”, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Bitef teatra.



Predstava “Samo moje”, kako je istakao žiri, istražuje negativna osećanja pojedinca u životu danas, kao i mogućnosti stvaranja novih oblika zajedništva na jedan veoma specifičan način, gde kreativnost izvođača prelazi u više stanje čovekove svesti.

Žiri je posebno istakao “efektno istraživanje koreografije jezika, kao originalnost i posebnost i ove pozorišne laboratorije”.

Nagrada za izuzetnu ekspresivnost na graničnom području između pozorišta i ostalih umetnosti, ili stvaralaštva u najširem smislu, dodeljena je većinom glasova predstavi “Dnevnik jednog ludaka” Moving Music Theatra, koju je makedonski kompozitor i reditelj Marjan Nećak postavio prema istoimenom Gogolјevom delu.

Predstava “Dnevnik jednog ludaka” reafirmiše muzičko pozorište na “nov, silovit i efektan način”, istakao je žiri INFANT-a, dodajući da taj projekat, delujući kao čist pozorišni izraz, odnoseći se sa poštovanjem prema tekstu, te zasnivajući dramaturgiju na muzičkoj strukturi, “angažuje savremena sredstva u dizajnu zvučne i vizuelne slike”.



Posebno je istaknuta interpretacija Ozrena Grabarića koja “ukazuje i dokazuje superiornost glumačkog učinka u odnosu na nove tehničko-tehnološke mogućnosti u teatru”, naveo je žiri 43. INFANT-a kojim je predsedavao glumac i reditelj Nemanja Ranković iz Srbije, a činili su ga i arhitekta Miljana Zeković, docent na Univerzitetu u Novom Sadu, te teatrolog i pozorišni kritičar Goce Ristovski iz Makedonije.

Žiri je istakao i da je INFANT u dosadašnjim izdanjima uspeo da implementira novi izraz i alternativna teatarska promišljanja u savremeno pozorišno stvaralaštvo.

Publika 43. INFANT-a videla je i predstave “Julije Cezar” Grada Teatra Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorišta Sombor, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, “Heda Gabler” Slovenskog narodnog gledališča Maribor, u režiji Mateje Koležnik, “Čudna petlja” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” i KCNS-a, “What Is Europe?” Scene MESS iz Sarajeva, u režiji Andraša Urbana, “Konstelacije” Ateljea 212 iz Beograda, u režiji Saše Milosavić Dejvis, “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” Bojana Đorđeva, u produkciji Teorije koja hoda - TkH iz Beograda i DasArts iz Holandije, solo “La esclava” Lisi Estaràs iz Belgije...

Sastavljanje programa 43. INFANT-a, kako je navela ranije selektorka Jelena Kajgo, vođeno je bilo idejom da ne učestvuje veliki broj produkcija, već da to budu predstave vrhunskog kvaliteta, bez obzira na to što budžet u velikoj meri to ograničava.

INFANT nije dobio finansijsku podršku ni Republike, ni Pokrajine, a izvršni producent Simon Grabovac, zahvalio je Gradu Novom Sadu što od početka podržava taj festival na pravi način.

(SEEcult.org)