Vesti iz sveta umetnosti

Podrška kustoskog tima MSUB-a opstanku DKSG-a



Kustoski tim Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izrazio je podršku programima i institucionalnom opstanku Doma kulture Studenski grad (DKSG), reagujući na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije o pripajanju DKSG-a Studentskom kulturnom centru.

Ističući da DKSG od svog osnivanja 1974. godine, pa do danas, može da se pohvali jasnom izlagačkom politikom i vrlo aktivnim programom, kustosi MSUB-a su naveli u pismu podrške i da je DKSG “stekao daleko širi ugled na domaćoj kulturnoj sceni od onog koji bi se vezivao samo za primarno delovanje unutar afirmisanja omladinske, studenske i i univerzitetske kulture u Beogradu i Srbiji”.

“Intenzivnim radom i organizacijom različitih programa, izložbi, koncerata, filmskog programa i tribina, postao je nezaobilazan paramentar u promociji ne samo eksperimentalnih i popularnih programa, već i stručnih i visoko akademskih. Svojom programskom politikom, otvorenošću i komunikativnošću, DKSG je doprineo edukaciji javnosti po pitanju šireg društvenog i kulturnog delovanja”, naveo je kustoski tim MSUB-a.

Ukazujući i da DKSG godišnje realizuje oko 600 programa različitog profila, kustosi MSUB-a konstatovali su da to podrazumeva “izuzetno aktivan program u odnosu na dinamiku delanja u drugim kulturnim i studenskim ustanovama u zemlji”.

Kustoski tim MSUB-a posebno je istakao značaj likovnih i filmskih programa DKSG-a, kao i nezaobilaznog i nadasve nacionalno važnog arhiva koji pripada Akademskom filmskom centru, koji postoji unutar te institucije od 1976. godine. U mnogim prilikama su ti sadržaji, kako je istaknuto, poslužili MSUB-u, kao matičnoj instituciji za modernu i savremenu umetnost, kao “dobar informator i ‘stručni saradnik’ u okviru mapiranja, artikulacije, istorizacije i promocije nacionalnog likovnog i filmskog jezika”.

Stručni tim MSUB-a naglasio je da je postojanje i opstanak institucije Doma kulture Studenski grad sa programima koje sprovodi “izuzetno važno za Beograd i Srbiju, jer agilno, kroz komunikaciju omladinske i studenske kulture, doprinosi promociji kulture na širem nivou, a samim time, i njenoj direktnoj afirmaciji u okvirima regionalnog i internacionalnog delovanja”.

Inicijativa Ministarstva prosvete o pripajanju DKSG-a SKC-u izazvala je burne reakcije u javnosti.

Protiv gašenja DKSG-a izjasnilo se više od 6.800 potpisnika onlajn peticije, a podršku opstanku te ustanove izrazili su 4. marta i mnogobrojni predstavnici kulturne i umetničke scene, kao i akademske zajednice, koji su se na poziv DKSG-a okupili na diskusiji “Da li je obrazovanju potrebna kultura?”.

U međuvremenu je započet dijalog s ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, od kojeg je za sada dobijeno usmeno obećanje da do spajanja DKSG-a i SKC-a ipak neće doći.

(SEEcult.org)

Otkazan Filozofski teatar, Dan oslobođenja u Dokukinu



Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu otkazalo je Filozofski teatar sa Ivanom Janom Novakom iz grupe Laibach i norveškim rediteljem Mortenom Travikom, autorom filma “Dan oslobođenja” o nastupu te slovenačke grupe u Severnoj Koreji, pa će premijera biti održana 6. marta u Dokukinu u Zagrebu.

HNK je saopštio da iz tehničkih razloga otkazuje Filozofski teatar posvećen gostovanju grupe Laibach u Severnoj Koreji, koji je bio planiran za 5. mart. Novac za kupljene ulaznice moguće je dobiti natrag, ili karte zameniti za sledeće izdanje Filozofskog teatra 9. aprila, kada gostuje Teresa Forcades.

Hrvatska premijera dokumentarca “Dan oslobođenja” (Liberation Day), koju organizuje Restart, biće održana 6. marta u Dokukinu KIC, uz gostovanje Mortena Travika i Ivana Novaka.

Severnokorejski zvaničnici, kako pokazuje film, naveli su uoči tog događaja za Laibach da se smatra “neonacističkim (bendom), jer koristi scenografiju i kostime koji podsećaju na Hitlera”. “Oni se ismevaju i izruguju onome što nazivaju diktaturama širom sveta, a muzika im je užasna! Ako Laibach bude posetio DNRK, izvešće neku provokaciju i naštetiti našem socijalističkom sistemu”, naveli su bili zvaničnici Severne Koreje, ali su ipak dozvolili provokativnom bendu da održi istorijski koncert u Pjongjangu.



Film “Dan oslobođenja”, čija je svetska premijera bila 2016. godine na IDFA u Amsterdamu, biće prikazivan u Dokukinu i narednih dana, a u distribuciji Restarta najavljen je i u drugim nezavisnim bioskopima.

Travikov film prikazuje kako je Laibach postao prvi strani rok bend u istoriji koji je 2015. nastupio u Severnoj Koreji.

Gostovanje Laibacha u Pjongjangu organizovali su bili Severnokorejsko-evropska asocijacija za promociju kulturne razmene, Traavik Art kompanija iz Norveške i sam bend, koji je početkom jula 2015. proslavio 35 godina postojanja specijalnim koncertom u rodnom Trbovlju na kojem je predstavio i deo programa pripremljenog za Severnu Koreju.

(SEEcult.org)

Sceniranje nezavisne scene

http://www.seecult.org/vest/sceniranje-nezavisne-scene

Ministarstvo obećalo mesečnu pomoć Kolarcu



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije finansijski će pomagati Kolarčevu zadužbinu sa najmanje oko 400.000 dinara mesečno, najavio je ministar Vladan Vukosavljević 5. marta u obilasku te ustanove kulture, dodajući da je svestan da to nije dovoljno, te da očuvanju Kolarca treba da doprinesu i uprava i gradske vlasti.

“Izdvajaćemo za naše okolnosti značajnu sumu na mesečnom nivou, ne bih mogao da kažem danas, ovog trenutka koliko, pretpostavljam da će to biti rešeno za nedelju dve, ali mislim da će biti minimum oko 400.000 dinara mesečno. To je značajna finansijska pomoć – to je godišnje oko pet miliona dinara”, izjavio je Vukosavljević, dodajući da to “nije sasvim dovoljno za sve” potrebe Kolarčeve zadužbine, ali je prvi, “i to ne tako mali korak”.

Vukosavljević je rekao i da uprava Kolarčeve zadužbine mora da pruži “pun doprinos”, te da pomoć očekuje i od gradskih vlasti.

“Oni koji upravljaju Zadužbinom moraju da daju pun doprinos u svakom smislu, a onda i grad i država, čiji je ovo ponos, moraju da to pokažu na delu i takođe da doprinosu da se ne obrukamo pred senima i Kolarca, i drugih koji su ovu zadužbinu čuvali i negovali u proteklim brojnim decenijama”, rekao je Vukosavljević, koji je sa direktorkom Kolarčeve zadužbine Jasnom Dimitrijević i saradnicima obišao to zdanje na Studentskom trgu koje je do pre pet godina i usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama imalo oko 1,5 milion dinara stalnih mesečnih dotacija iz javnih fondova.



Posle nedavnih burnih reakcija u javnosti na navode o finansijskim problemima Kolarčeve zadužbine, nadležni su najavili nedostajuću pomoć, a zauzvrat bi u Upravnom odboru te ustanove imali po jednog predstavnika i Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture.

Ilija Milosavlјević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom sav svoj imetak srpskom narodu u cilјu širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan "sopstvenim trudom na korist svoga naroda".

Kolarčev narodni univerzitet počeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. godine u zgradi na današnjem Studentskom trgu, cija se koncertna dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi, a nedavno je proslavila 85 godina rada.

Kolarac danas obezbeđuje oko 80 odsto godišnjeg budžeta sopstvenim prihodima, a ostalo od sponzora i donatora, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda i ostale konkurse na nivou Grada i Republike na koje aplicira.

Kako je ranije izjavila za SEEcult.org direktorka Jasna Dimitrijević, Kolarčeva zadužbina je do pre pet godina imala mesečno 1,5 milion dinara više dotacija od Sekretarijata za kulturu Beograda - za troškove tekućeg održavanja objekta i 300.000 dinara za plate zaposlenih u neprofitnom sektoru. Kolarac je zauzvrat besplatno ustupao Veliku dvoranu organizatorima programa čiji je osnivač Grad Beograd. Od kada je ta praksa prekinuta, Kolarac na osnovu Zakona o zadužbinama i fondacijama, konkuriše za projekte na godišnjem nivou, ali za troškove programa, tj. realizacije projekata koji se finansiraju iz budžetske linije 481, na kojoj su i ostale nedobitne nevladine organizacije - kako je zakonski definisan i Kolarac.

(SEEcult.org)

O Kući nesagorivih reči u Matici srpskoj



Naučna monografija “Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941”, čiji je autor istoričar Dejan Ristić, biće predstavljena 7. marta u Matici srpskoj u Novom Sadu, uz razgovor o toj studiji i projekciju dokumentarnog filma “Sećanja iz pepela”, realizovanog u produkciji Filmskih novosti iz Beograda.

Knjiga je zasnovana na višegodišnjem istraživanju tokom kojeg je Ristić utvrdio tačan datum i mesto osnivanja te nacionalne ustanove kulture, a posebnu pažnju posvetio je stradanju njenog fonda u Prvom i potpunom uništenju u Drugom svetskom ratu, ukazujući i na nebrigu nadležnih vlasti.

Uz Ristića, na predstavljanju njegove knjige u Matici srpskoj govoriće i predsednik te ustanove prof. dr Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov i direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić.

Ristić je u toj knjizi predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek rada NBS, čiji je bio upravnik 2012-2013.

Knjigu čine četiri veće celine koje prate faze istorijskog razvoja NBS, počev od njenog osnivanja do uništenja zdanja i nacionalnog fonda u nacističkom bombardovanju Beograda, 6. aprila 1941.

Prva od njih, “Arheologija sećanja (1838-1921)”, obuhvata period od osnivanja NBS do njenog useljenja u zdanje na Kosančićevom vencu. Druga celina, “Zgrada na Šancu (1921-1925)ˮ, predstavlja segment prošlosti nacionalne biblioteke koji je oivičen važnim događajima – useljenjem u zdanje na Kosančićevom vencu i njegovim otvaranjem za korisnike i javnost. U trećoj celini, “Razdoblje otežanog rada i razvoja (1925–1941)ˮ, predstavljen je period obeležen radom sa korisnicima, ali i nastavkom ignorantskog odnosa državnih vlasti i čitavog društva prema NBS, što je imalo katastrofalne posledice u tragičnoj sudbini koja ju je zadesila prvog dana Drugog svetskog rata na ovim prostorima.

Poslednja, četvrta celina knjige, za čiji je naslov Ristić uzeo neshvatljivu izjavu nekadašnjeg ministra prosvete Miloša Trifunovića “Metite u podrume, zbrinite kako znate...ˮ, obuhvata najuži hronološki okvir i odnosi se na uništenje nacionalnog fonda. Prateći dešavanja koja su se odigrala tokom ranog proleća 1941. godine iz dana u dan, taj deo knjige ukazuje na tragičnu sudbinu NBS i pokušava da odgonetne motive i identitet pojedinaca koji su posredno i/ili neposredno odgovorni za uništenje nacionalnog fonda.

Ristićev rukopis za knjigu “Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941” poslužio je za scenario dokumentarnog filma “Sećanja iz pepela” (2016) koji su producirale “Filmske novosti”, na inicijativu direktora Tomčića.

Dokumentarni film “Sećanje iz pepela” premijerno je prikazala Radio-televizija Srbije 6. aprila 2016. godine, povodom 75-godišnjice uništenja NBS u Drugom svetskom ratu.

(SEEcult.org)

Racković u Štabu



Izložba beogradskog multimedijalnog umetnika Nenada Rackovića “Psihosis 43.2” biće otvorena 24. marta u Galeriji Štab, a predstavlja njegovo 16-godišnje iskustvo slikanja po zidovima ateljea, rada na samo jednoj slici i življenja na režimu slike. U tom periodu slika je i uništena, skenirana i umnožena, a umetnik se prebacio u program psihoterapije.

U produkciji Galerije Štab, koja otvaranjem Rackovićeve izložbe obeležava tri godine od osnivanja, posetioci će biti u prilici da vide slike koje “deluju iznutra kao trenutna udarna sila bombardovanja očnog živca”.

“Eho slike iz pamćenja, engrami koji nisu sećanja u pravom smislu reči već urođene sposobnosti...

U tome je sva ova lomljavina.

Ja ni u kom slučaju ne potvrđujem nasledni prenos slikanja, nego samo mogućnost slike, zbog toga što slike nisu nasledne, nasledne su libidne strukture koje ih stvaraju, jer su one različite starosti arheotipova što se komešaju u tminama nesvesnog, kao anima, slika drevne majke, kao animus, uskrsnuće drevnog oca, kao dvojnik ili senka ili još Golem, personifikacija demonskog vrača, pisma, kabalistike.

Ovo nije tačna slika, ovo je samo slika. Nikada kao danas svet nije bio toliko pohlepan za slikama i nikada se svet nije tako rasipnički odnosio prema njima. Potpuno izginuće. Sigurno je jedno - sve se ujedinjuje u nešto što je pre svega radikalna redukcija, razotkrivanje slova reči koja ukazuju na nadmaterijalne dimenzije postojanja, na heraldiku pre grba”, naveo je Džoni Racković povodom izložbe.



Rođen u Beogradu 1967. godine, Racković je studirao Fakultet dramskih umetnosti. Prvu pesmu je objavio 1984. godine u Književnoj reči, a prvu izložbu “Transfrontum” imao je u SKC-u 1985. godine.

U međuvremenu je od 1990. do 1998. godine uređivao i vodio kultnu emisiju Radia B92 “Ritam srca”, te bio stalni saradnik Beorame.

Priredio je 17 samostalnih i 19 grupnih izložbi, snimio tri filma – “Kako je propao Rokenrol”, “Crni bombarder” i “Marble Ass”, kao i televizijsli film “Poslednja dadaistička predstava” (TV Novi Sad 1992). Takođe, odigrao je pozorišnu predstavu “Sveti Nick, Nicholas Edward Cave - život i veze” (Bitef teatar 1992); izveo brojne performanse kao što su: Koprafagija, Čas opservacije, Transakcija, Totem Golootočkog plemena...

Uz niz tekstova u književnim časopisima, objavio je i tri romana: Aspirin, Knjiga recepata i Nesavladiva priča.

Izložba u Galeriji Štab biće otvorena do 31. marta.

Muzička podrška na otvaranju izložbe biće DJ Ewox, a autor fotografija i video rada je Stanko Prvanović.

*U PRILOGU: Bibliografija Nenada Rackovića

(SEEcult.org)
http://www.seecult.org/files/Bibliografija-Dzoni-Rackovic.pdf

VOĐENJE: Lekcije iz ’91.



Lekcije iz ’91. Muzej Jugoslavije, Beograd, 28. februar – 26. mart 2017.

Video vođenje kroz potresnu izložbu fotografija više od 30 autora iz celog regiona, nastalih tokom ratnih 90-ih na svim frontovima bivše Jugoslavije - od Slovenije, preko Hrvatske, do Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova do Makedonije.

Kroz izložbu vode: Miroslav Predojević iz Foto-saveza Srbije i Marina Paulenka, direktorka Udruženja “Organ vida” iz Zagreba - u ime organizatora, te autori fotografija Miloš Cvetković, Nebojša Radosavlјević Raus i Imre Sabo.

Kustoskinja izložbe je Sandra Vitalјić iz Zagreba, a autori su: Darko Bandić, Nina Berman, Matko Bilјak, Renato Branđolica, Davor Višnjić, Božidar Vukičević, Zijah Gafić, Želјko Gašparović, Tom Dubravec, Amel Emrić, Dragolјub Zamurović, Romeo Ibrišević, Srđan Ilić, Zoran Jovanović Mačak, Milomir Kovačević Strašni, Borut Krajnc, Saša Kralј, Rikard Larma, Pol Lou, Entoni Lojd, Antun Maračić, Sajmon Norfolk, Nebojša Radosavlјević Raus, Imre Sabo, Želјko Sinobad, Tone Stojko, Srđan Sulejmanović Suki, Pavo Urban, Velija Hasanbegović, Toni Hnojčik, Filip Horvat i Miloš Cvetković.

Izložbu u Muzeju Jugoslavije organizovao je Foto-savez Srbije, u okviru većeg projekta Društva za evropsko zavest iz Maribora, čiji su partneri i Foto-klub Maribor i Međunarodni festival fotografije Organ vida iz Zagreba.

Izložba je održana u Mariboru i u Zagrebu, a nakon Beograda gostovaće i u Berlinu.

_ _ _ _ _ _ _

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2017.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ekretarijat za kulturu Grada Beograda

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje
https://www.youtube.com/playlist?list=PL27ADA311E59A5ADE

(SEEcult.org)

Prvi zadužbinski fond u civilnom društvu



Trag fondacija predstavila je prvi zadužbinski fond u civilnom društvu u Srbiji za koji je do sada prikupila 230.000 dolara, a očekuje da će do kraja 2017. godine utrostručiti taj iznos, namenjen za podršku inicijativama građana za poboljšanje stanja u lokalnim zajednicama. Trag fondacija osnovala je 2012. godine prvi zadužbinski fond u civilnom društvu u Srbiji, čiji je cilj da obezbedi stabilan i održiv fond za podršku razvoju lokalnih zajednica širom zemlje. Tokom proteklih pet godina, kako je saopšteno, Trag fondacija prikupila je 230.000 dolara za finansijsku zadužbinu, a novac je stigao uglavnom od individualnih donatora, organizacija civilnog društva, kompanija i fondacija. Fondacija Čarls Stjuart Mot pritom obezbeđuje dvostruki iznos za svaku prikupljenu donaciju, a sprovođenje kampanje podržala je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Očekuje se da će kampanja biti uspešno završena do kraja 2017. godine, kada će prva finansijska zadužbina iznositi 750.000 dolara, rečeno je na predstavljanju tog fonda 13. marta u hotelu Park u Beogradu, u prisustvu više od 30 predstavnika organizacija civilnog društva, kompanija, fondacija i drugih zainteresovanih pojedinaca, koje su izrazile interesovanje da čuju iskustvo prikupljanja sredstava za razvoj lokalnih zajednica u Srbiji.



Učesnici su, kako je saopštio Trag, diskutovali i o stanju davanja u Srbiji, te o izazovima i mogućnostima za prikupljanje sredstava za rad cvilnog društva.



Izvršna direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević rekla je da su dosadašnji rezultati pokazali da u Srbiji postoje filantropi koji prepoznaju značaj ulaganja u opšte dobro. Zahvalivši svima koji su dali donacije za finansijsku zadužbinu, ujedno je najavila završnicu kampanje do kraja 2017.

Trag fondacija je tokom proteklih 18 godina podržala vise od 1.300 lokalnih inicijativa sa više od 7 miliona evra za projekte razvoja zajednice.

(SEEcult.org)

Nepoželjan mural



Mural francuskog umetnika Remeda na fasadi zgrade između Dunavske ulice i Trga republike u Novom Sadu uklonjen je 16. marta brzopoteznim krečenjem nepoznate grupe radnika. To je izazvalo ogorčenje građana i reakciju u vidu novog zidnog crteža, koji je 17. marta takođe prekrečen.

Trojica radnika, koji su prekrečili Remedov mural za manje od sat vremena, nisu na sebi imali oznake bilo kojeg preduzeća, preneo je 021.rs, koji je naveo i da su gradske vlasti negirale da imaju bilo šta u vezi sa uklanjanjem tog rada koji je svojevremeno i finansiran iz gradske kase.

Predsednik udruženja koje se bavi oslikavanjem murala New Point of Culture Nenad Jelovac izjavio je da su i ranije postojali pokušaji da se taj mural ukloni, a posebno je smetao obližnjoj Sabornoj crkvi.

“Oni su pričali da su to demonske pojave i slično. Najsmešnije od svega je da Novi Sad, koji treba da postane Evropska prestonica kulture, dozvoli da se nešto uradi na takav način, da neko tek tako skloni mural svetski poznatog umetnika, zbog ko zna čega”, naveo je Jelovac.

Povodom protestne poruke koja je osvanula 17. marta i ubrzo dobila naziv #kural, Jelovac je rekao da je zaslužena i da je to “minimalno što je moglo da se uradi”.

Ta poruka u formi muškog polnog organa prekrečena je 17. marta tokom večernjih sati.

U Gradskoj kući rekli su za 021.rs da nemaju bilo kakve veze sa uklanjanjem murala, te da u prilog tome “ide i činjenica da se prilikom rekonstrukcije fasade prema Trgu republike pre nekoliko godina pazilo i strogo vodilo računa da se isti ne ošteti”.

“Takođe, Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove je organ uprave, počela je sa radom 1. decembra prošle godine i u svom sastavu nema operativu koja bi na licu mesta mogla da izvodi bilo kakve radove”, saopštile su gradske vlasti povodom uklanjanja Remedovog murala, nastalog u saradnji sa Dušanom Bjeljcem i Mrdakom Luburićem.

Remedov mural predstavlja veliku figuru koja pokreće manju ljudsku figuru, kao marionetu.

Remed je na otvaranju tog rada rekao da predstavlja odnos čoveka i velikih sila moći koje upravljaju svima, kao i simbol oslobađanja čoveka od njih.

Pokrovitelji tog projekta Umetničke asocijacija Inboks bili su Grad Novi Sad i Pro Helvetia.

Gradske vlasti planirale su da uklone Remedov mural i 2012. godine, ali je nakon protesta javnosti, JP “Poslovni prostor”, sada Gradska uprava za imovinu, odustao od tog plana.

*Foto: Instagram - andrea.popov.miletic

(SEEcult.org)

Kućne vežbe, Tihi krik i Put...



Kulturni centar Beograda predstavlja tri nove izložbe umetnika iz Srbije i regiona, čija su otvaranja 16. marta izazvala veliku pažnju javnosti - novosadska umetnica Andrea Palašti izlaže u galeriji Artget fotografije nastale u okviru participativnog projekta “Kućne vežbe”, u Likovnoj galeriji moguće je pogledati slike Miška Pavlovića, dok u Podroomu gostuje riječki Muzej moderne i savremene umetnosti (MMSU) sa delima iz svojih zbirki, kao i iz kolekcije Oktobarskog salona u Beogradu i radovima pozvanih umentika.

Izložba fotografija Andree Palašti “Kućne vežbe” predstavlja rezultate projekta zasnovanog na instrukcijama koje su učesnici međusobno razmenjivali u vidu vizuelne komunikacije, istražujući različita pitanja lične i opšte društvene svakodnevice i same umetnosti. Projekat je realizovan u saradnji sa umetnicima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu.

“Kućne vežbe” nastale su prvobitno kao odgovori na postavljene “zadatke” u okviru porodične svakodnevice (Faza 1), da bi se potom serija proširila i na “zadatke” koji istražuju određene fenomene unutar same umetnosti i umetničke prakse (Faza 2).

Istražujući pitanja memorije, istorije, ljubavi, ekonomije i/ili politike, radovi predstavljeni u okviru Faze 1 sastoje se od pojedinačnih simboličko-interaktivnih vežbi, koje se izvode ili dokumentuju u saradnji sa članovima porodice. Prateći jednostavna, ali posebna uputstva, radovi nastali u okviru Faze 2 istražuju pitanja umetnosti – značenje, funkciju i status umetničkog dela, naveli su umetnički direktori Artgeta u 2017. godini Miroslav Karić i Slađana Petrović Varagić.



U Likovnoj galeriji predstavio se Milivoje Miško Pavlović izložbom “Put, liniја, žicа, mrеžа, kаvеz” koja obuhvata slike nastale u protekle dve godine koje su prоistеkle iz primеnе slоžеnоg sistеmа simbоlа, аmblеmа, mеtаfоrа i аlеgоriја. Ciklus “Put, liniја, žicа, mrеžа, kаvеz”, kako je navela Vеsna Krulјаc u tekstu u katalogu, predstavlja žаnrоvskо-kоncеptuаlnu simbiоzu rеаlnоsti i fikciје, mеlаnž umеtnоsti i filоzоfiје, еtikе i nаukе, tј. implicitnu kritičku viziјu оtuđеnоg, hоstilizоvаnоg, prаgmаtičnоg i nа prоfitu zаsnоvаnоg sаvrеmеnоg društvа, kоја gоvоri u prilоg umеtnikоvе аntipаtiје prеd stаnjеm stvаri i njеgоvе žеlје dа svеt budе humаniјi i bоlјi, а čоvеk sаvršеniјi.



U Podroomu KCB-a otvorena je izložba radova iz zbirki MMSU-a i kolekcije Oktobarskog salona, koja kombinuje različite oblike umetničkog izraza koji se kreću ivičnim prostorima između pokretne i statične slike, prisustva zvuka i neme vizuelnosti, u kojoj se pokušaj izvođenja glasa snažno oseća.

Na izložbi “Tihi krik: Celu priču mogu ti tek šapnuti na uvo”, čije su kustoskinje Ksenija Orelj i Nataša Šuković, učestvuju: Ana Adamović, Marija Aničić, Tomislav Ćurković, Igor Eškinja, Ivan Faktor, Alen Floričić, Ivan Kožarić, Mirna Kutleša, Dalibor Martinis, Paula Muhr, Vladimir Nikolić, Ivana Pegan Baće, Slava Raškaj, Davor Sanvincenti, Annika Ström i Dino Zrnec.

Radovi zastupljenih umetnika nastali su u poslednjih desetak godina, uz izuzetak crtanke Slave Raškaj koja je nastala 1899. godine.







Izložba pokušava da obuhvati srodne umetničke pristupe koji se bave fenomenima na rubu jezika i dostizanja osećajnosti, koristeći primarno vizuelne elemente za oblikovanje drhtave zvučne slike – između nužde izgovaranja i bega u muk. Bez obzira oslanjaju li se na zvuk ili nasumično biraju nemu vizuelnost, umetnički radovi, kako su navele kustoskinje, otvaraju liminalnu zonu u uvreženom sastavu vidljivosti i glasnoće. Mimo dijaloških i racionalnih kriterijuma oslanjaju se na introspekciju i posmatranje intimnih, ogolelih trenutaka unutrašnje tišine.

Sve tri izložbe otvorene su do 20. aprila.

(SEEcult.org)

Intima - u studiju sa umetnicom



Umetnica Jelena Stevin poziva zainteresovane da joj se od 21. do 23. marta pridruže u privremenom studiju i zavire u njen intimni proces stvaranja i života, u okviru performansa koji se realizuje kao deo programa PerformanceHUB galerije 12Hub u Beogradu.

Performans “Intima – u studiju sa umetnicom” Jelene Stevin biće održan u prostoru @TheRoom Radisson Blu Old Mill Hotela, kao deo rezidencijalnog programa 12Hub.

Umetnica će boraviti u hotelskoj sobi tri dana i tri noći, a vrata svog privremenog studija otvara za javnost od 21. do 23. marta od 17 do 21 čas. U tom periodu primaće zainteresovane da provedu pola sata sa njom u intimnoj atmosferi. Svaki susret i razmena energije, kako je najavljeno, ostaće zabeleženi.

Tokom tri dana i tri noći boravka u @TheRoom, umetnica će se povremeno javljati publici live stream-om, pa će dešavanja u periodu kada su vrata hotelske sobe zatvorena biti moguće pratiti na sajtu g12hub.com i Fejsbuk stranici G12Hub.



Jelena Stevin, rođena u Beogradu, završila je slikarstvo u klasi profesora Miška Pavlovića na Fakultetu likovnih umetnosti, na kojem je 2009. završila i specijalističke studije u klasi profesora Slobodana Roksandića.

Članica je ULUS-a od 2008. godine. Izlagala je na samostalnim i kolektivnim izložbama i učestvovala u umetničkim kolonijama.

Osim slikarstvom, bavi se i kreativnim radom sa decom.

Galerija 12Hub je u 2016. godini, nakon odlaska iz prostora u Karađorđevoj, započela dva važna nova strateška partnerstva sa kompanijom Telenor i Italijanskim institutom za kulturu Beograda.

Kompanija Telenor omogućila je razvijanje nove veb platforme koja je usmerena na onlajn izložbe i performanse, kao i na promociju domaćih umetnika širokom međunarodnom auditorijumu. Sajt 12Hub posetilo je u protekloj godini više od 100.000 ljudi širom sveta. Italijanski institut za kulturu pružio je podršku G12Hub u pogledu prostornih resursa, ali i u smislu povezivanja sa nekim od najznačajnijih umetnika i organizacija iz Italije.

(SEEcult.org)

Pupinova umetnost darivanja



Izložba slika iz Legata Mihajla Pupina u Narodnom muzeju u Beogradu, koji predstavlјa plemeniti primer dobročinitelјstva u teškim vremenima obnove postradalog muzeja nakon Prvog svetskog rata, biće otvorena 22. marta u Galeriji RTS-a.

Veliki naučnik, pronalazač i profesor Mihajlo Pupin Idvorski (1858-1935) najpre je 1923. godine poklonio Narodnom muzeju dva remek-dela srpskog slikarstva XIX veka - slike Uroša Predića “Hercegovački begunci” (1889) i “Siroče” (1888), a kupio ih je 1889. godine na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu, na kojoj je učestovovala i Kralјevina Srbija.

Umetnička dela koja su Pupinovim sredstvima otkupljivana za Narodni muzej i postala deo njegovog fonda su i slike: Paje Jovanovića “Portret Mihajla Pupina” (1903) i “Portret Varvare Pupin” (1903), Konstantina Danila “Portret gospođe Vajling” (1835-1840) i “Portret g-đe Teteši” (1835-1840), Vlaha Bukovca “Ruđer Bošković” (1919), Nikole Aleksića “Portret žene sa belom kapom” (1851), Novaka Radonića “Portret Dimitrija Saračevića” (1857) i “Portret Perside Saračević” (1857), Pavla Simića “Portret prote Jovana (Inokentija) Pavlovića” (1853) i Georgija Bakalovića “Portret Jevrema Obrenovića” (1835).



Sredstvima Pupinove zadužbine nabavlјen je i “Autoportret” Stevana Aleksića iz 1919. godine, kao i portreti trgovačke porodice Jovičević iz Donjeg Milanovca – Jovana, supruge Ljubice i ćerke Mileve, kao i beogradskog trgovca Miše Živanovića, koje je sredinom XIX veka naslikao poznati portretista Uroš Knežević.



Pupin je, nakon što je Narodni muzej pretrpeo u Prvom svetskom ratu nenadoknadive gubitke, prepoznao kao svoju obavezu da doprinese oporavku te najstarije muzejske institucije u Srbiji. Osnovao je 1923. godine Fond pri Narodnom muzeju, koji je kasnije nazvan Legat Mihajla Pupina, a osnovan je u cilјu istraživanja i publikovanja monografija o srpskim starinama, kao i sa namerom da pomogne otkupom dela srpskih umetnika za zbirke Narodnog muzeja. Posle smrti Pupina, upravlјanje njegovom zadužbinom preuzela je Srpska kralјevska akademija, pa su do Drugog svetskog rata svrha i cilј zadužbine ostali nepromenjeni.



Tokom decenije postojanja Fonda i Zadužbine Mihaila Pupina, pod okrilјem Narodnog muzeja, ostvareni su vidni rezultati u onome što je Pupin naveo kao cilј u osnivačkom dokumentu – objavlјene su monografije srpskih srednjovekovnih manastira – Markov Manastir, Kalenić, Manasija (Resava), Studenica, štampana je dvotomna monografija o sprskom srednjovekovnom živopisu na francuskom jeziku La peinture Serbe du Moyen âge, sistematski su vođena arheološka iskopavanja na teritoriji južne i stare Srbije. Kapitalno monografsko delo Manastir Dečani Đurđa Boškovića, štampano neposredno pred Drugi svetski rat, poslednje je izdanje Pupinove Zadužbine.

Pupinov stav prema Narodnom muzeju, kako navodi ta institucija, govori o uzvišenom, rodolјubivnom odnosu koji je imao prema narodu iz kojeg je ponikao i njegovoj kulturnoj i umetničkoj baštini.

Izložbu “Pupin - umetnost darivanja” u Galeriji RTS-a otvoriće Nikola Mirkov, predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo RTS i autor izložbe Petar Petrović, savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 7. maja.

*Na vrhu: Paja Jovanović, Mihajlo Pupin (1903)

(SEEcult.org)

Šta nas (ne)povezuje?



Međunarodna konferencija “(Grafički) dizajner: Autor ili univerzalni vojnik” posvećena je u petom izdanju temi “Veza”, koju će od 22. do 25. marta u Beogradu ispitati kroz predavanja, radionice i izložbe, u pokušaju da odgovori na pitanje da li smo danas, kada smo hiperlinkovani, digitalno konektovani, ofejsbučeni i lajkovani, zaista i povezani ili smo – kao autori i kao globalno dezorijentisani pojedinci, zatvoreni u svoje male, izolovane svetove.

U zbunjujućem post-poretku koji veliča individualnost, dok istovremeno apsorbuje sve kritičke akcije i rasplinjuje bunt, jesmo li u stanju da gledamo šire od svog studija, svoje učionice, ateljea – svoje male kutije? Saterani u singularne tačke, umemo li da gradimo nove mreže i bolje zajednice? Imamo li pameti i hrabrosti da se istinski povezujemo – oči u oči? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori peta konfernecija “Vojnik” koja će biti otvorena 22. marta u Marsh Open Space-u projekcijom filma “Design is One: The Vignellis” autorskog para Keti Bru (Kathy Brew) i Roberta Gvere (Guerra) o životnoj vezi legendarnog dizajnerskog para Lele i Masima Vinjelija (Lella i Massimo Vignelli).

Prvi dan konferencije biće i u znaku “ping-pong” razgovora s publikom koji će predvoditi grafički dizajner Borut Vild iz Beograda, grafički dizajner, publicista i prevodilac Dejan Kršić iz Zagreba i kustos, pisac i kritičar Marko Golub, takođe iz Zagreba.

Program konferencije obuhvata 23. i 24. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda predavanja teoretičara, kustosa, umetnika i dizajnera, među kojima su najavljeni Jovan Čekić, Marko Golub, Miloš Tomić, Teyosh, Dušan Petričić, Fluid dizajn forum, Plan D, te Marija Juza i Bernarda Cesar, studio Metaklinika, Bratislav Milenković i Sandra Kasenar.

Konferenciju će najaviti izložba “Jugoslovenski neoavangardni časopisi 1960-1990” autorke Ane Radovanović, koja će 21. marta biti otvorena u galeriji Pro3or.

Za 23. mart u Ostavinskoj galeriji kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka najavljeno je otvaranje izložbe “Participacija, igonografika uživo”, koja je posvećena fenomenu big data, ogromnim bazama podataka kompanija kao što su Google, YouTube, Facebook… koje stavljaju korisnike u mrežu, a zapravo ih ne umrežavaju i ne povezuju.

Završna izložba “Menjaža” najavljena je za zatvaranje konferencije “Vojnik” 25. marta u Kulturnom centru Grad, kao prilika za aktivno učešće, upoznavanje, komunikaciju, prezentaciju i razmenu radova, ali i platforma za dodatno povezivanje i kreativnu razmenu svih učesnika u projektu.

Sve tri izložbe, iako različitog koncepta, preispituju pojam veze – bilo da su to istorijske veze autora, kao na izložbi jugoslovenskih avangardnih časopisa, ili pak nove veze koje se stvaraju na samoj konferenciji, putem interakcije učesnika (izložbe Infografika uživo i Menjaža).

Međunarodna konferencija “Vojnik” prevashodno je namenjena studentima umetničkih i fakulteta za dizajn iz regiona, ali i mladim profesionalcima i široj publici.

Program obuhvata i sedam radionica koje će na Fakultetu za medije i komunikacije (FKM) voditi Slavimir Stojanović, koji je i autor vizuelnog identiteta konferencije, Miloš Tomić, Mane Radmanović, Slobodan Jovanović Coba, Dario Dević, Damir Bralić i Lana Grahek, te Uroš Krčadinac.

Autor projekta međunarodne konferencije “Vojnik” je nevladina organizacija Blokovi, a realizuje se u saradnji sa Erste bankom Srbija, Kulturnim centrom Beograda, FKM-om, Hrvatskim dizajnerskim društvom, galerijom Pro3or, Ostavinskom galerijom, KC Grad, Marsh Open space-om, Novom Iskrom, štamparijama Publikum i Printshop i portalom Designed.rs.

Sajt konferencije je vojnik.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

(SEEcult.org)

22. Glumačke svečanosti



Glumačke svečanosti “Milivoje Živanović” biće održane od 1. do 6. aprila u Centru za kulturu Požarevac, a nude pet predstava u takmičarskom programu i jednu u čast nagrađenih, u selekciji reditelja Nebojše Bradića iz Beograda.

Bradić je repertoar 22. izdanja tog festivala, nazvanog imenom velikog srpskog glumca Milivoja Živanovića, opisao kao živ i raznovrstan, ističući 21. marta na konferenciji za novinare u Ateljeu 212 u Beogradu, i da nudi pregršt izvanrednih glumačkih ostvarenja.

U konkurenciji su glumci iz predstava “Narodna drama” i “Ivanov” Narodnog pozorišta u Beogradu, “Aveti” - koprodukcija Bitef teatra, Budva grada teatra, sarajevskog MESS-a i Hartefakta, “Pod žrvnjem” Jugoslovenskog dramskog pozorišta i “Mrešćenje šarana” Ateljea 212, a poslednje večeri gostuje Zvezdara teatar predstavom “Pasivno pušenje”.

Bradić je rekao da je sticaj okolnosti što su predstave uglavnom iz Beograda.

“Reč je o koncentraciji kvaliteta, o glumačkim ostvarenjima koja su obeležila prethodnih godinu dana”, rekao je Bradić, dodajući da je birao predstave na osnovu glumačkih, ali i estetičkih razloga, pa su na repertoaru klasični tekstovi Čehova, Ibzena i Dragoslava Nenadića, komad savremenog klasika Ace Popovića i dve nove tragikomedije Olge Dimitrijević i Nebojše Romčevića.

“Očekujemo raznovrsnu i dinamičnu percepciju publike i žirija”, rekao je Bradić.

Članovi žirija su producent Milovan Zdravković i dramski umetnici Ana Sofrenović i Miša Janketić.

Posle svake predstave žiri bira glumca večeri, a na kraju jedan laureat dobija statuetu sa likom barda srpskog glumišta Milivoja Živanovića.

Što se tiče kriterijuma, Bradić je istakao da je “gluma nešto egzaktno jer je opredmećeno”, a da su parametri za ocenu - utisak koji glumac ostavlja svojim izvođenjem, zahtevnost glumačkog zadatka, izvedba u odnosu na rediteljsku koncepciju...

“To nije samo bljesak jednog talenta, iza dobre uloge je ozbiljan rad koji se dogodi i ostvari na sceni, ali i zbir onoga što čini jednu glumačku karijeru, šta i koliko glumac unese u određenu ulogu da bi ona oživela...”, dodao je Bradić.

Direktor Centra za kulturu Požarevac i direktor festivala Dragi Ivić podsetio je da se ta manifestacija, koja slavi umetnost glume, tradicionalno održava u prvoj nedelji aprila u rodnom mestu istaknutog dramskog umetnika Milivoja Živanovića (1900-1976).

Ivić je napomenuo da za protekle 22 godine festival samo jednom nije održan - u vreme NATO bombardovanja 1999.

“Trudimo se da negujemo kvalitet, da zadovoljimo kulturne potrebe naše publike. Festival je na uzlaznoj liniji zahvaljujući nizu sjajnih selektora u poslednjih nekoliko godina. Zato je i interesovanje gledalaca veliko. Karte smo u prodaju pustili juče i već su gotovo razgrabljene”, izjavio je Ivić.

Na svečanom otvaranju besedu će održati dramska umetnica Svetlana Bojković.

Prethodno će biti otvorena izložba fotografija “Petar Kralj, uloge u pozorištu i na radiju”, koju je priredio Muzej pozorišne umetnosti Srbije.

U pratećem programu su i film “Vreme Mire Stupice”, u režiji Milana Šarca, promocije novog broja časopisa “Scena” u izdanju Sterijinog pozorja i knjige “Tragedija inicijacije ili nepostojani princ” Ivana Medenice u izdanju Fakulteta dramskih umetnosti i kuće “Klio”, kao i predstava za decu “Basne” u izvođenju Ars longa iz Beograda.

Požarevački festival, koji organizuje Centar za kulturu Požarevac, pokrenut je u slavu Milivoja Živanovića, koji je bio prvi strani glumac koji je dobio Medalju Stanislavski 1966. u Moskvi.

Živanović je igrao najpre u putujućim družinama, a prelomni trenutak u njegovoj karijeri bio je nastup u trupi Mihajla Mikice Spasića, kada ga je video i Branislav Nušić. Igrao je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pa u skopskom Narodnom pozorištu. U Narodno pozorište u Beogradu došao je 1933. godine, a 1947. prešao je u JDP i u njemu ostao do 1970. Potom je prešao u tadašnje Savremeno pozorište Beograd (današnje Beogradsko dramsko), gde je odi igrao samo jednu predstavu. Ukupno je od 1923. do 1970. ostvario više od 360 uloga, a igrao je i u više od 30 filmova i TV serija.

Manifestaciju finansiraju Grad Požarevac i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Program 22. Glumačkih svečanosti nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nedelja izvođačkih umetnosti



Međunarodna asocijacija za razvoj pozorišta za decu i mlade ASITEŽ (ASSITEJ) organizuje i ove godine niz aktivnosti povodom Dana pozorišta za decu i mlade, a prvi put i globalnu manifestaciju Nedelja izvođačkih umetnosti u kojoj učestvuje i ASITEŽ Srbije – između ostalog, i porukom koju je napisala Ljubica Beljanski Ristić, u okviru tradicionalne kampanje “Povedite dete u pozorište”.

Inicijativa koju je pokrenuo pre nekoliko godina ASITEŽ da okupi najvažnije asocijacije koje se bave izvođačkim umetnostima kako bi međusobno sarađivale i zajednički nastupale u ostvarivanju ciljeva, ove godine je prvi put pretočena u konkretnu akciju: Nedelju izvođačkih umetnosti kojom se slavi moć pozorišta.

Od 20. do 27. marta tri međunarodne asocijacije slave pozorište i izvođačku umetnost u svim njenim oblicima, obraćajući se širokoj publici - od najmlađih do najstarijih: 20. marta ASITEŽ obeležava Dan pozorišta za decu i mlade, 21. marta UNIMA obeležava Dan lutkarstva, a 27. marta Međunarodni teatarski institut (ITI) obeležava Dan pozorišta.

Poziv da učestvuju u toj inicijativi upućen je i drugim svetskim asocijacijama, kao što su IDEA, AITA/IATA i IATC, kao i svim drugima koje u središtu delovanja imaju izvođačke umetnosti.



ASITEŽ kroz svoje članice - nacionalne centre i mreže, okuplja na hiljade umetnika, pozorišta i festivala u više od sto zemalja, u kojima tradicionalno obležava 20. mart, Dan pozorišta za decu i mlade.

U okviru kampanje “Povedite dete u pozorište”, ASITEŽ Srbije je godine pozvao Ljubicu Beljanski Ristić, kao jednu od osnivača i dugogodišnjeg aktivnog, a sada i počasnog člana nacionalnog centra. Osim prenošenja poruka, ASITEŽ Srbije je organizuje za svoje članove i besplatnu radionicu “Naučili smo od dece (kako da predstavimo pozorište)” koju će 22. marta u Domu omladine Beograda voditi Marijana Cvetković iz Stanice – servisa za savremeni ples.

Kroz kampanju “Povedite dete u pozorište” ASITEŽ podseća i poziva na ostvarivanje prava dece i mladih na umetnost i participaciju u kulturi.

Poruke su ove godine poslali predsednica ASITEŽ-a Ivet Hardi i umetnik po pozivu - Francisko Hijonosa, poznati pisac za decu iz Meksika, čiji se romani često adaptiraju i postavljaju na scenu. Svi su pozvani da kroz različite programe ukažu na značaj pozorišnog doživljaja koji može detetu pružiti utehu i podršku u boljem razumevanju i prihvatanju sveta bez obzira na okolnosti u kojima ono odrasta.



Poruka Ljubice Beljanski Ristić, povodom Međunarodnog dana pozorišta za decu i mlade:

"Povedite dete u pozorište da vidi, čuje, oseti, razmišlja i mašta

Oduvek sam posebno volela mesec mart iako to nije bio mesec mog rođendana, ali u martu su rođendane imali i moja mama, i tata, i sestra... Osim toga, mart je mesec kada počinje proleće, mesec u kome se obeležavaju i proslavljaju neki sjajni svetski dani nauke, umetnosti i drugih vrednosti života i ljudskih prava kao što su - dan pisaca, dan matematike, dan žena, dan reka, lastavica, vode, sreće, poezije, pozorišta... i među njima, meni posebno značajan i važan, 20. mart - Dan pozorišta za decu i mlade - koji i ove godine Svetska asocijacija pozorišta za decu i mlade ASSITEJ obeležava širom sveta.

ASSITEJ ove godine svojim porukama, koje pišu vodeći umetnici i stvaraoci za decu i mlade, ističe i podseća odrasle da od njih zavisi susret deteta sa umetnošću, sa pozorištem... te da se potrude i povedu dete u pozorište... Jer, kako naglašava Ivet Hardi, predsednica svetskog ASSITEJ-a, deca, posebno ona najmlađa, ne mogu sama sebe da povedu u pozorište. Njenoj poruci pridružio se ove godine poznati meksički pisac za decu Francisko Hinojosa važnim zapažanjima da u pozorištu deca postaju učesnici, dele osećanja, razvijaju maštu... da pozorište čini da im svet izgleda drugačiji i pomaže da vide dalje od površine.

I ASSITEJ Srbije svake godine obeležava ovaj dan pozivom na uključivanje javnosti u događanja pozorišta posvećena deci i mladima u Srbiji. Svojim članovima, pozorištima za decu i mlade, pozorišnim trupama, umetnicima i drugim stručnjacima koji stvaraju za decu i mlade, prosleđuje glas sveta, ali i svoj glas u želji da podseti na značaj, važnost i toliko isticanu odgovornost za ostvarivanje prava svakog deteta na igru i puno učestvovanje u umetnosti i kulturnom životu u sredini u kojoj živi.

Zna se da je pozorište oblast kulture i stvaralaštva koje je izuzetno važno i od višestrukog značaja za razvoj deteta, ne samo kao mlade publike već i kao aktivnog učesnika u stvaranju pozorišne igre, jer ono nudi prostore kreativnosti, umetnički oblikovanu predstavu o svetu i ljudskim odnosima, modele ponašanja i vrednosti čime postaje značajan činilac u formiranju ličnosti i vrednosnih opredeljenja deteta.

Ali, iako nas o tome već godinama ozbiljno upozoravaju stručnjaci, svakodnevne životne brige i problemi nas sve više udaljavaju ili umanjuju činjenicu da ukoliko dete bude lišeno pravih ljudskih i kulturnih podsticaja, važnih sadržaja i neophodnih znanja u periodu najprikladnijem za njihovo usvajanje, štetni učinci će se vrlo negativno odraziti na tok razvoja deteta, propusti se teško mogu nadoknaditi, a posledice mogu da budu nepopravljive.

Osim toga, osećamo sve više, da je pozorište za decu i mlade, u stalnom konfliktu između sigurnih puteva, poznatih i isprobanih rešenja (često s pogledom na decu kao unosno tržište) i otkrivanja i negovanja onih puteva i mogućnosti koje istražuju i nude visok umetnički nivo i nastoje da pruže šansu afirmaciji potencijala deteta da doživi pozorište u njegovoj punoj vrednosti - bilo da ga stvara kroz igru i različite oblike dramskog stvaralaštva i interesovanje za pozorište ili/i kao deo mlade publike koja odrasta uz pozorište u svoj njegovoj raznolikosti i snazi umetničkog izraza u sadašnjem kulturnom i civilizacijskom kontekstu…

Bilo bi dobro da ove godine ne pređemo olako preko poruka ASSITEJ-a povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade i naše odgovornosti da ni sebe ni decu koja rastu uz nas ne podredimo nemanju vremena, kao i da ih ne prepustimo olako površnosti koja sve više preplavljuje naš svakodnevni život, pa i pozorište za decu i mlade.

Prolazimo kroz promenljiv proces ostvarivanja prava svakog deteta da odrasta uz pozorište. Slika stvorenog je odraz vremena i sveta u kome se taj proces odvija. I ove naše poruke su odraz vremena i sveta u kome živimo, ali i sveta mogućnosti ukoliko se potrudimo da prihvatimo odgovornost i unesemo više svetlosti u tu našu svakodnevnu realnost koji će učiniti da se zatvoreno počinje otvarati, otvoreno rasti, a učesnici u tim promenama, i odrasli i deca, znati i osetiti njihovu lepotu, dobrobit i, što je najvažnije, pun smisao i značenje.

Možda i nije slučajno što se Svetski dan pozorišta za decu i mlade događa u martu. U mesecu ćudljivom, promenljivom. Mesecu u kome lepe i prijatne dane sasvim iznenadno zamene hladni dani, vejavice... A onda opet ograne sunce..."

Ljubica Beljanski-Ristić,
jedan od osnivača, dugogodišnji aktivan i danas počasni član ASSITEJ Srbija

(SEEcult.org)

Baza podrške Kreativne Evrope



Evropska komisija objavila je bazu projekata koje je podržala kroz program “Kreativna Evropa”, koju je moguće pretražiti prema različitim kriterijumima, u cilju istraživanja, sticanja znanja o uspešno realizovanim idejama, pronalaženja potencijalnih partnera…

Baza sadrži opise svih projekata podržanih u okviru potprograma “Kultura” programa “Kreativna Evropa”, kao i izbor projekata finansiranih u okviru potprograma “Media”, uključujući kontakt podatke organizacija koje su u njima učestvovale.

Takođe, sadrži rezultate projekata koji su završeni, uz linkove ka njihovim sajtovima.

Uspešne priče ili projekti koji su imali izuzetne rezultate u pogledu relevantnosti, komunikacijskog potencijala, uticaja ili pak dizajna, posebno su istaknuti na toj platformi, a kako je navedeno, izabrani su između većeg broja sireg velikim brojem primera dobrih praksi ili dobro vođenih projekata sa vrlo dobrim rezultatima.

Posebno je objavljena i lista svih projekata sa osnovnim podacima koji su podržani u okviru programa “Kreativna Evropa” (moguće ju je preuzeti u .xls dokumentu OVDE), kao i spisak projekata podržanih u okviru ranijeg programa “Kultura 2007-2013”, koji je moguće preuzeti OVDE.
http://ec.europa.eu/programmes/proxy/alfresco-webscripts/api/node/content/workspace/SpacesStore/b0b9ba8f-c779-4bd1-9ef9-21d071782a4f/Culture_2007_2013_Projects_Overview_2017-03-03.xls

(SEEcult.org)

Jugoslovenski neoavangardni časopisi

http://www.seecult.org/vest/jugoslovenski-neoavangardni-casopisi

Da li je umetnost veća od života?



Čuveni slikar Milan Konjović (1898-1983) iz Sombora glavni je lik predstave “Maestro” koju će somborsko Narodno pozorište, posle nedavne premijere na matičnoj sceni, izvesti 23. marta pred beogradskom publikom u Narodnom pozorištu.

Autor drame Milivoje Mlađenović, nekadašnji upravnik NP Sombor, odlučio je da napiše taj komad, jer “Konjovićev život i umetnost i jesu drama”.

“Reč je o figuri umetnika koja se lako može promeniti u dramski lik. U istoriji naše umetnosti bilo je mnogo proznih dela o Konjoviću, a i pesničkih oblika. Likovne kritike, priče, eseji, dokumenti, sve je to bilo baza za dramu o čuvenom Somborcu. Konjovićev život se odvija na sceni kroz reminiscencije, asocijacije i odnose sa nekim izmaštanim, tipskim likovima”, kazao je Mlađenović 22. marta na konferenciji za novinare u Beogradu.

Prema njegovim rečima, predstava daje “razuđenu, snažnu dramatsku sliku jednog ljudskog veka, jednog grada i tretmana umetnosti jednog malog naroda”.

Reditelj Milan Nešković naveo je da je, uz lik Konjovića, glavna tema predstave univerzalna, a to je odnos umetnika spram smrti i stvaralaštva.

Predstava postavlja pitanja da li je umetnost veća od života i da li je život najneuhvatljivije i najznačajnije umetničko delo i ko ga na kraju potpisuje - smrt, ili umetnik?



Iako se predstava bavi likom i delom Konjovića, Neškovih je nastojao da bude tačnija i doslednija u emociji i umetničkom izrazu, nego da slepo prati faktografiju.

“Od pozorišne scene smo napravili prostor sećanja u kome se vreme i događaji sažimaju u niz snoviđenskih scena koje prate logiku unutrašnje borbe glavnog junaka. U njima se umetnik suočava sa sopstvenim egom, odlukama koje je doneo, i odnosom spram najbližih ljudi u svojoj okolini. Na taj način, ne pričamo samo priču o Milanu Konjoviću, već univerzalnu priču koja analizira odnos umetnika i vremena u kome živi”, naveo je Nešković o predstavi “Maestro”.



Nešković je posebno istakao odličnu atmosferu za rad u somborskom pozorištu koje je opisao kao “poslednji iskreni bastion umetnosti u ovoj državi i ovom društvu”.

“Tu su svi zaverenici, od glumca do stolara, ali ne u zaveri protiv upravnika, već za dobru predstavu”, rekao je on, dodajući da je “Maestro” već pozvan na Sterijino pozorje.

Glavnu ulogu igra Saša Torlaković, koji je napomenuo da o Konjoviću postoje i mnoge lokalne priče, jer su ga sami Somborci redovni viđali, a neki se sa njim i družili, pa su likovi u predstavi i jedan poštar, glumac, žena, školski drug…

“Ipak, ovo nije romansirana biografija nego naš pogled, naše viđenje nekoga ko se iz Pariza vratio u svoj mali grad da bi se bavio svojim poslom. Kada se odbace činjenice jednog dugog i bogatog života, ostaje ono zrno koje čini čoveka. U predstavi smo išli do tog zrna suštine”, rekao je Torlaković.

U predstavi igraju i Bogomir Đorđević, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Srđan Aleksić, Biljana Keskenović, Vanja Nenadić i Grigorije Jakšić.

Scenografiju je kreirala Vesna Popović, kostime Biljana Grgur, a dramaturg na predstavi bila je Sara Radojković, koja je sa rediteljem i adaptirala tekst.

*Foto: Milan Đurđević

(SEEcult.org)

Umetnost s Balkana u Londonu

http://www.seecult.org/vest/umetnost-s-balkana-u-londonu

Carstvo mraka u Narodnom



Predstava „Carstvo mraka“ prema tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u režiji Igora Vuka Torbice, biće premijerno izvedena 24. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu i to tako što će glumci igrati iza specijalne staklene pregrade, te neće videti, ni čuti publiku.

“Za to postoje konceptualni i praktični razlozi, kao i umetnički razlozi”, izjavio je 22. marta na konferenciji za novinare mladi, ali višestruko nagrađivani reditelj koji je skrenuo pažnju predstavama „Razbijeni krčag“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i „Hinkeman“ u Zagrebačkom kazalištu mladih.

„S jedne strane, to je zato što pričamo priču o ljudima koji su u principu nevidljivi ili koje vidimo na stranicama novina onda kada je po pravilu to već kasno, ljudi koji su odvojeni od nas, koji su isključeni iz onoga što mi, naša porodica i prijatelji smatramo vlastitim i civilizacijskim krugom. A sa druge strane, zato što sam silno želeo da odvojim glumce od publike“, rekao je Torbica.

Torbica je napomenuo da se verovatno prvi put u Beogradu dešava „scenografska uslovnost u kojoj su glumci odvojeni od publike, tako da glumci nisu svesni publike, zapravo igraju samo za sebe“.

„Inače često je u našem teatru da se igra sa publikom, da se koristi namerno publika i samim tim, neću reći da se preteruje u povlađivanju publici, ali to prosto postane jedan kovitlac. Ovde je to nemoguće, jer glumci niti vide publiku niti je čuju“, dodao je Torbica.



Što se tiče adaptacije teksta, rekao je da je ona izvršena „u velikoj meri, ali ne u tom smislu da narušava osnovnu liniju i strukturu Tolstoja“.

„Neke stvari su sažete, neke premontirane i postavljene na neke, za današnju psihologiju, stabilnije i jasnije noge, ali tekst zapravo do samog kraja, sa izuzetkom kraja, prati Tolstojev narativ. U mom dosadašnjem radu ovo je možda tekst koji sam najmanje dirao“, izjavio je Torbica.



U programu predstave Tijana Grumić, koja je sa rediteljem adaptirala komad, navodi da Tolstoj u drami o grehu i izopačenosti karaktera, za šta najviše krivi očajničko siromaštvo, „pruža dovoljno dokaza da su svi ti ljudi koji žive u jednom takvom carstvu mraka i sami mračni i svi međusobno podjednako sposobni za ono najgore“.

Torbica je istakao da je zahvalan glumačkoj ekipi i autorskom timu, kao i Narodnom pozorištu što je stalo iza njegovih zahteva, a novinarima se izvinio što niko iz ansambla nije došao na konferenciju.

„Glumci su od rada van sebe, zbog ritma i vremena u kojem probaju“, rekao je Torbica.



U ansamblu su Olga Odanović, Hana Selimović, Vanja Ejdus, Ljubomir Bandović, Anastasia Mandić, Nebojša Ljubišić, Ivan Đorđević, Nikola Vujović, Ivana Šćepanović, Jelena Blagojević i Novak Radulović.

Direktor Drame NP Željko Hubač takođe je pomenuo „jako naporan i zahtevan proces“, ali i da mu je jako drago što na repertoar stiže „jedno od ozbiljnijih remek dela dramske klasike“.

„Srećan sam kada reditelj donese predlog koji je na neki način važan za Narodno pozorište, a nakon toga i koncept koji možda na neki način prevazilazi produkcione mogućnosti NP, ali ih na drugi način i razvija. Iza nas je kreativan proces u kojem smo uložili svako na svoj način puno kreativne energije, uz veliku želju da dođe do ove premijere. Dugo nisam video glumačku ekipu koja na ovaj način radi, tako požrtvovano. To je jedna od onih priča kada reditelj omađija glumce i obratno“, rekao je Hubač.



Scenograf je Branko Hojnik, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, a kompozitori su braća Nenad i Alen Sinkauz iz Hrvatske.

Predstava se igra na sceni „Raša Plaović“, a prva repriza biće 27. marta.

*Foto: Marijana Janković

(SEEcult.org)

Promocija novog, 5. Maneka



Novi, 5. broj Maneka, magazina nezavisne kulture koji izdaje Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen je nezavidnom položaju organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji, a biće predstavljen 23. marta u podne u Medija centru i u 18.30 sati u Magacinu u Kraljevića Marka, uz podelu besplatnih primeraka.

Kako opstati u civilnom sektoru u kulturi kada, uprkos visokom obrazovanju, stručnosti, domaćim i međunarodnim priznanjima, mnogobrojnim saradnjama, spojenim radnim danima i neprospavanim noćima, bez slobodnih vikenda i godišnjih odmora, imate mesečna primanja koja su manja i od nekvalifikovanih radnika u pojedinim javnim preduzećima? Da je u Srbiji i to čak moguće – pokazuje 5. broj Maneka kroz rezultate istraživanja o nezavisnim kulturnim scenama i socio-ekonomskom statusu, uslovima rada i stilovima života njihovih aktera, koje je dr Predrag Cvetičanin realizovao 2015. i 2016. godine na uzorku od 180 organizacija i 515 aktera civilnog sektora u oblasti kulture u regionu.

Između ostalog, rezultati istraživanja pokazuju da oko 40% organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji ima godišnji budžet manji od 10.000 evra, da u više od 90% organizacija preko polovine članova ima fakultetsko i još više obrazovanje, ali da njih oko 30% nema prihode, te da polovina radnika u civilnom sektoru u kulturi nema predviđen godišnji odmor ili ga ne koristi, a svega 5% nikada nije radilo prekovremeno. Čak 51,2% radnika u civilnom sektoru u kulturi povremeno je pod stresom, a više od trećine oseća izrazite posledice sindroma sagorevanja. Uprkos tome, godišnja produkcija u civilnom sektoru u kulturi iznosi više od 200 projekata i više od 2.000 pojedinačnih kulturnih programa, a više od tri četvrtine angažovanih pronalazi zadovoljstvo u svom poslu. To ih i čini, kako pokazuju rezultati istraživanja, idealnim radnicima neoliberalne ekonomije u društvima u tranziciji u regionu.



Novi Manek istražuje i na koji se način finansira nezavisna kulturna i umetnička produkcija sa famozne linije 481 državnog budžeta, da li postoje alternativni načini finansiranja, na šta se svodi korporativna podrška i da li ima uslova za razvoj filantropije. Takođe, ukazuje i na niz otvorenih pitanja i dilema same scene u pogledu mogućeg funkcionisanja i delovanja u okviru hipotetičkog, novog konstrukta, koji bi napravljen prema njenim merilima.

O tome da li bi situacija nezavisne kulturne scene mogla da se promeni jačom saradnjom javnog i civilnog sektora i zašto je ona zapravo važna – Manek ukazuje kroz razgovor sa prof. dr Milenom Dragićević Šešić, dok intervjuom sa članovima inicijative Kulturnjaci 2016 pokazuje kako se za svega par meseci vladavine ultradesničarskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića drastično promenio položaj nezavisne kulture u Hrvatskoj, koja je mnogima u regionu delovala idealno u odnosu na lokalne kontekste.



Šta je izazvalo novo okupljanje nezavisne kulturne scene Novog Sada i na kojim principima pokušava da napravi pomak u dijalogu s gradskim vlastima, te šta se može očekivati od titule Evropske prestonice kulture koju je za 2020. godinu dobila Rijeka, a za 2021. godinu Novi Sad, Manek takođe istražuje kroz seriju osvrta i intervjua.

Promocija 5. broja Maneka i rezultata istraživanja o statusu organizacija sa nezavisnih kulturnih scena i njihovih aktera biće održana 23. marta u 12 sati u Medija centru u Beogradu, uz neformalno druženje i podelu besplatnih primeraka tog casopisa istog dana u 18.30 sati u Magacinu u Kraljevića Marka.

Novi broj Maneka realizovan je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a dostupan je besplatno u Magacinu u Kraljevića Marka i drugim prostorima članica Asocijacije NKSS u Beogradu i širom Srbije. Kao i do sada, biće distribuiran i u regionu.

(SEEcult.org)

Istorijat portugalskog filma



Izložba “Portugalski film”, koja predstavlja istoriju portugalske kinematografije počev od kraja 19. veka, svečano je otvorena 21. marta u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a prate je i dva novija portugalska filma – “Florbela” (2012) i “Misterije Lisabona – šta bi turista trebalo da vidi” (2009).

Istorija portugalskog filma predstavljena je na panoima u foajeu Kinoteke, ambasador Portugalije u Srbiji Augušto Pejšoto rekao je da mu je velika čast da u tom fantastičnom zdanju otvori izložbu koja proslavlja više od jednog veka portugalske kinematografije.

Pozdravljajući zvanice, a posebno ambasadore Brazila i Angole, kao i bivšeg ambasadora Srbije u Lisabonu Duška Lopandića, Pejšoto je istakao da istoriju portugalskog filma karakterišu velika raznovrsnost i periodi velike vitalnosti, posebno od zaokreta ka fazi modernog filma 60-ih godina 20. veka, kao i nakon demokratske tranzicije, počev od Revolucije karanfila 25. aprila 1974. godine.

“Ovde su predstavljena dela majstora portugalskog filma, kao što su Manuel de Oliveira, Žoze Fonseka I Košta, Paulo Roša, Pedro Košta i Migel Gomeš, između ostalih”, istakao je ambasador Pejšoto uoči projekcije filma “Florbela” (2012) koji je režirao Visente Alveš du O.



“To je životna priča velike portugalske pesnikinje Florbele Ešpanke. Time simbolično obeležavamo današnji Svetski dan poezije”, rekao je Pejšoto, najavljujući da će 22. marta biti prikazan i film “Misterije Lisabona – šta bi turista trebalo da vidi” (2009), u režiji Žozea Fonseke I Košte. U formi turističkog vodiča kroz portugalsku prestonicu, taj film predstavlja svojevrstan omaž delu najvećeg portugalskog pesnika 20. veka, koji je i sam bio iz Lisabona - Fernanda Pesoe.



Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović istakao je da saradnja sa portugalskom ambasadom traje već desetak godina.

“To nas raduje, jer smo u više navrata imali prilike da prikažemo, premijerno za beogradsku publiku, portugalske filmove koji inače ne mogu da se vide na repertoaru domaćih bioskopa ili na televiziji, a svakako zaslužuju da budu viđeni”, rekao je Vujović.

Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Instituta Kamoiš, a biće otvorena do 30. marta.

(SEEcult.org)

Rad na nezavisnoj sceni

http://www.seecult.org/vest/rad-na-nezavisnoj-sceni

Počinje 14. Festival igre



Dobitnik nagrade Beogradskog festivala igre (BFI) “VIP poziva” Branislav Henselman, izvršni direktor Baleta Britanske Kolumbije (BC) iz Vankuvera koja će otvoriti 24. marta 14. BFI, izuzetno je pohvalio program tog festivala, ističući da je važan ne samo za Beograd, već za ceo region.

Henselman je 23. marta na konferenciji za novinare izjavio da ga je priznanje BFI-ja i kompanje Vip iznenadilo, te da nije ni slutio tako nešto kada je 2016. godine prvi put došao na BFI.

“Bio sam zadivljen programom. Nisam mogao da verujem koliko je izuzetnih trupa iz celog sveta direktorka BFI Aja Jung okupila na jednom mestu. Inače bi mi bili potrebni meseci i puno putovanja da vidim sve te izvanredne predstave. Ovakvih festivala ni u svetu nema puno i utoliko je važniji za Beograd i ceo ovaj region”, rekao je Henselman, Beograđanin koji je baletsko obrazovanje stekao u Minhenu, a zatim gradio karijeru u Londonu i Njujorku.

“U Vankuver sam se preselio pre pet godina, zbog trupe BC i zbog umetničke direktorke Emili Molnar. Oduševio me je njihov rad, kvalitet i duh zajedništva. U ovoj profesiji je tako, idemo gde nas srce vodi”, rekao je Henselman.

Nagrada “VIP poziva” biće mu uručena 24. marta u Sava centru, posle prve predstave 14. BFI, sa koreografijama “Usamljeni eho” Kristal Pjat i “Bil” Šaron Ejal u izvođenju Baleta BC.

Prema rečima Henselmana, priroda te kompanije je “kooperacija zasnovana na kreaciji”.

Istakao je i da je jedna od bitnih odlika te trupe i otvorenost prema društvu i problemima zajednice u kojoj deluje.

“U Vankuveru, kao ni u Srbiji, nije lako zadržati talente i mlade obrazovane ljude. Istraživanja pokazuju da je jedan od najboljih načina da se oni vežu za svoju sredinu - kulturna i intelektualna stimulacija. Ekonomija je bitna, ali morate im ponuditi nešto više, ne samo posao”, rekao je Henselman, dodavši da se Balet BC trudi i uspeva da zaintrigira mladu publiku, a da je pored toga ova trupa preko međunarodnih turneja postala pravi ambasador kanadske kulture.

Gostovanje u Beogradu i 25. marta u Novom Sadu biće i poslednji angažman Henselmana sa Baletom BC, jer po povratku u Kanadu prelazi na mesto šefa odseka za kulturu Grada Vankuvera.

Koreografkinja i nekadašnja igračica Emili Molnar istakla je da je za Balet BC privilegija da otvori tako prestižan i cenjen festival kao što je BFI.

Balet BC ima 18 igrača klasičnog obrazovanja i otvorenih za savremenu igru, a radi sedam do devet produkcija godišnje.

Prema rečima umetničke direktorke, to nije repertoarska kompanija.

“Naš osnov su novi, originalni radovi. Nastojimo da svaki koreograf koji dođe kod nas ima utisak da radi za svoju trupu”, kazala je Emili Molnar ističući zadivljujuće iskustvo u saradnji sa Kristal Pjat i Šeron Ajal.

Kao što je ranije najavljeno, 14. BFI će proglasiti otvorenim umetnički direktor Baleta Teatra San Karlo u Napulju Đuzepe Pičone, a posle redovnog programa koji traje do 11. aprila, krajem meseca finale će označiti trodnevno gostovanje slavnog igrača Mihaila Barišnjikova.

“Pičone i Barišnjikov su zvezde koje čine ram za sve ostale zvezde koje će se pojaviti na 14. BFI-ju”, izjavila je Aja Jung, koja je odabrala predstave 20 koreografa u izvođenju 15 kompanija iz deset zemalja.

Ambasador Kanade Filip Pinington izjavio je da je izuzetno zadovoljstvo što može da pozdravi kanadske umetnike u vreme kada njegova zemlja slavi 150. godišnjicu.

“Uvek nam je drago kada imamo priliku da predstavimo naše umetnike. Branislav Henselman je dobitnik nagrade VIP poziva, a Emili Molnar je laureat visokog kanadskog priznanja u oblasti kulture. Pored njih i Baleta BC, na ovogodišnjem festivalu nastupiće i trupa Kid Pivot, takođe iz Vankuvera, 7. aprila u Sava centru”, najavio je Pinington.

Podsetivši na ranija učešća kanadskih predstava na BFI, ambasador je istakao da je “Kanada tokom godina stekla lepo iskustvo u saradnji sa BFI”.

Direktor Sava centra Đorđe Mazinjanin pomenuo je poslovicu “Ko peva zlo ne misli” i dodao “Ko igra zlo ne misli”.

“Nama je čast što je Sava centar i ove godine domaćin BFI. Imaćemo ovde četiri predstave i nadam se da ćemo svi uživati. BFI na najlepši način povezuje svet sa nama, predstavljajući najveće umetnike iz oblasti savremene igre. Prisetimo se priče 'Aska i vuk'. Ona je igrala i tako je pobedila zlo. Poruka je da lepota može da pobedi zlo”, izjavio je Mazinjanin.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Otvoren 14. BFI – Velika igra



Beogradski festival igre (BFI) počeo je 24. marta u Sava centru gostovanjem Baleta Britanske Kolumbije iz Vankuvera, koji je izveo koreografije Kristal Pjat i Šaron Ejal, a do 11. aprila publika ima priliku da vidi dela još dvadesetak renomiranih koreografa sa svetske scene.

Osnivačica i direktorka BFI-ja Aja Jung pozdravila je i publiku na Trgu republike koja je imala priliku da prati na velikom ekranu otvaranje i prve predstave 14. BFI-ja, zahvaljujući kompaniji Vip, dugogodišnjem generalnom sponzoru tog festivala.

“Stigli smo zajedno do 14. godine sa idejom da pozorišna scena postane prostor za nadmetanje u magiji, slobodi, mašti i izazovima, da bude prozor u svet i ogledalo u kojem se dobro vide naša osećanja, strepnje i mogućnosti. Bila je to ozbiljna igra u kojoj nema zastajkivanja, kompromisa, vraćanja muzike, a ni vremena za uživanje u uspehu koji se danas broji najboljom publikom, dalekim glasom, medijima koji prate umetničku igru…”, rekla je Aja Jung, koja je za svojevrsni fenomen u koji se razvio BFI zahvalila “malom timu neustrašivih žena” koji stoje iza organizacije te manifestacije.

Program 14. BFI-ja opisala je kao sasvim različite price koje podjednako slave neponovljivu igru, bilo da je reč o savršenom pokretu ili o hrabrom fizičkom teatru, u kojima se prepliću aktuelne teme.

“Iza velikih igrača uvek stoji veliki rad, a iza ‘Velike igre' – dugo i pažljivo planiranje i važna partnerstva”, rekla je Aja Jung, zahvaljujući i pokroviteljima – Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, Sekretarijatu za kulturu Beograda i Delegaciji Evropske unije u Srbiji.



Festival je proglasio otvorenim umetnički direktor Baleta Teatra San Karlo u Napulju Đuzepe Pikone, koji je repertoar 14. BFI-ja ocenio odličnim, a kao ličnog favorita naveo je koreografa Akrama Kana.

Pikone je rekao i da je srećan što je ponovo u Beogradu, gde je pre tri godine igrao u “Bajaderi” u Narodnom pozorištu sa, kako je istakao, divnom i značajnom balerinom Anom Pavlović.

“Bio sam vrlo iznenađen i srećan zbog publike posle ‘Bajadere’, jer sam shvatio koliko vi divni ljudi iz Beograda volite balet”, rekao je Pikone i pozvao na veliki aplauz Aji Jung.

“Svi smo mi ovde zahvaljujući toj divnoj ženi. Nisam je lično poznavao, komunicirali smo preko poruka, ali iako sam tek nedavno preuzeo dužnost umetničkog direktora i imam mnogo posla, rekao sam da moram da odem u Beograd da upoznam tu divnu ženu”, rekao je Pikone.

“Znam da je moja baletska ‘mama’ Karla Fraći bila ovde (otvorila je 12. BFI), a biti na njenom mestu je zaista velika čast”, rekao je Pikone uoči nastupa Baleta BC, čije će predstave “Usamljeni eho” Kristal Pjat i “Bil” Šaron Ejal videti 25. marta i publika u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.



Prvo veče 14. BFI-ja obeleženo je i uručenjem nagrade Vip poziva Branislavu Henselmanu, izvršnom direktoru Baleta BC i predsedniku Kanadske asocijacije baletskih kompanija.

Priznanje koje se dodeljuje domaćim umetnicima koji su izgradili karijere na svetskim pozornicama Henselmanu je uručio generalni direktor Vip mobile Dejan Turk, koji je izrazio zadovoljstvo prisustvom te kompanije na srpskom tržištu već deset godina, koliko traje i saradnja sa BFI. Turk je rekao da je ponosan na to partnerstvo, kao i na mrežu 4G zahvaljujući kojoj je je omogućen prenos iz Sava centra na Trgu republike.



Henselman je zahvalio na nagradi, ističući da Aja Jung i festivalski tim fenomenalno rade i dovode takve trupe da tokom Beograd za vreme BFI-ja “postaje svetska prestonica savremene igre”.

Posebno je zahvalio i celom timu Baleta BC, a posebno umetničkoj direktorki Emili Molner, svojoj “partnerki u zločinu”.

“Hvala što si donela magiju u moj život”, rekao je Henselman, kome je gostovanje na BFI-ju poslednji angažman sa Baletom BC, jer po povratku u Kanadu prelazi na mesto šefa odseka za kulturu Grada Vankuvera.

Henselman je posebno zahvalio i publici, bez čije pažnje, kako je istakao, “sve ovo ne bi imalo smisla”.

Osim iz Kanade, na 14. BFI-ju učestvuju i predstave iz Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Holandije, SAD, Hrvatske, Izraela i Finske.

Posle gostovanja Baleta BC u Novom Sadu, program e nastavlja 26. marta u Sava centru u Beogradu predstavom “Jama” Škotskog plesnog teatra, koji u 30-godišnjoj istoriji prvi put gostuje u ovom regionu.

Celovečernji komad “Jama” inspirisan je japanskim paganskim ritualima, a kreirao ga je za tu trupu popularni Damijen Žale, koreograf koji tokom poslednje decenije potpisuje neke od najcenjenijih produkcija svetske scene, uključujući i nagrađivane radove nastale u saradnji sa Akramom Kanom, Sidijem Larbijem Šerkauijem i Marinom Abramović. Ovoga puta udružio je svoje ideje i energiju sa vizuelnim umetnikom Džimom Hodžisom, koji je osmislio scenografiju.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)