Vesti iz sveta umetnosti

Ka većoj vidljivosti umetnosti



Potencijal društvenih mreža na internetu za prezentovanje dela savremene vizuelne umetnosti, posebno mladih autora, kao i za unapređenje vidljivosti prostora u kojima izlažu i razvoj publike, u fokusu je projekta “Rizom” koji umetnica Gabriela Vasić započinje u Šok zadruzi u Novom Sadu, a obuhvata tokom 2017. godine saradnju sa još petnaestak galerijskih prostora širom Srbije.

Prve dve sesije iz programa “Rizom” biće održane 22. i 23. februara u Šok zadruzi, u okviru izložbe “Perspektive 15”, koju će grupno posetiti učenici novosadske srednje umetničke škole za dizajn “Bogdan Šuput”. Mladi će se susresti sa radovima vizuelne umetnosti u različitim medijima, čiji su autori studenti odabrani sa završnih godišnjih izložbi Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti u Novom Sadu (Sanja Ćopić, Ivana Lazić, Darko Vukić, Jelena Rezač, Ivan Perak, Milan Đorđević i Jana Rastegorac Vukomanović).

Prema rečima Gabriele Vasić, dinamičan i interdisciplinaran pristup edukaciji odvijaće se kroz interaktivno kustosko vođenje mladih talenata, a potom slede radioničarske aktivnosti u galeriji, gde će mladi biti u prilici da primene medijsko-komunikacijske veštine na Instagramu, postavljajući na svoje profile umetničke tvorevine nastale tokom radionice, uz posebno kreirane tagove za podizanje vidljivosti savremene vizuelne umetnosti.

“Rizom” je nastavak višegodišnjeg projekta Gabriele Vasić “Umetnički trening”, a zamišljen je kao inovativna edukativno-komunikacijska platforma čiji je cilj da pruži podršku stvaralaštvu mladih, savremenim vizuelnim umetnicima i kulturnim institucijama, kroz upotrebu novih medija, interneta i društvenih mreža kao alata za razvoj umetničkih talenata, umetničke publike i kritičke vizuelne kulture.

Otvarajući mogućnost za horizontalno povezivanje učesnika, putem interdisciplinarnih edukacijskih metoda, participacije i (samo)edukacije učesnika, stvaraju se nove komunikacijske okolnosti kojima se povezuju teorija o umetnosti i umetnička praksa, socijalni kapital (društvene mreže) i šansa za budući brending umetničkih programa kulturnih institucija onlajn (Instagram) i širenje realne publike, navela je Gabriela Vasić u opisu tog programa, koji je baziran na činjenici da na Instagramu postoji publika za vizuelne umetnosti, ali da nije povezana sa kulturnim institucijama, između ostalog i zato što samo trećina njih koristi Instagram, i to u svedenom obimu.

Mladi umetnici, kako je dodala, biće inicirani projektom “Rizom” da svoje profile na Instagramu koriste za prenos informacija o umetničkoj, autorskoj produkciji kulturne institucuje u kojoj se odvija program, kao i da plasiraju novonastale umetničke radove iz galerije na svoje profile. Nove tagove koje pritom kreiraju kasnije će koristiti kulturne institucije i galerije, čime će postati vidljivije, a umetnička produkcija koja se plasira u njihovim prostorima pristupačna na Instagramu.

Po završetku novog izdanja “Umetničkog treninga”, biće organizovana grupna izložba učesnika u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, gde će se predstaviti u formi plakata, kao i putem publikacije.

Učešće u programu “Rizom”, uz Šok zadrugu, prihvatile su i Savremena galerija Subotica, Galerija Remont u Beogradu, Gradska galerija Požega, Centar za kulturu Kovin, Galerija savremene umetnosti Smederevo, Studentski kulturni centar u Kragujevcu, Galerija Blok u Beogradu, Centar za kulturu Grocka, Galerija savremene umetnosti u Zrenjaninu, Kulturni centar Šabac, Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu, Centar za kulturu “Ribnica” u Kraljevu, Kulturni centar Novi Pazar, Galerija Bartselona u Beogradu, Kulturni centar Obrenovac i Parobrod.

Za sufinansiranje tog programa konkurisano je kod Ministarstva kulture i informisanja Srbije, kao i kod Sekretarijata za kulturu Beograda, koji su uz Sekretarijat za sport i omladinu Beograda, bili donatori projekta “Umetnički trening” od 2013. godine, od kada postoji ta edukativna platforma Gabriele Vasić.

(SEEcult.org)

Rasprodaja izdanja MSUB-a



Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje rasprodaju svojih izdanja – kataloga izložbi, knjiga i zbornika, koje je objavio u proteklih deset godina koliko je i zatvorena zgrada tog muzeja na Ušću.

Muzejska izdanja mogu se naći po promotivnim cenama u Salonu MSUB-a u Pariskoj 14 i u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju.

Cene su od 200 dinara – koliko koštaju recimo katalozi izložbi Dejana Kaludjerovića, Ljubomira Ivanovića, Igora Grubića, grupe Autopsia, Nedka Solakova, Andreje Kulunčić, Mihaela Milunovića, Nikole Kolje Božovića… do najviše hiljadu dinara – koliko je katalog izložbe “Lubarda 1907-2007” iz 2008. godine, kao i zbornik “Diferencirana susedstva Novog” iz iste godine.

Celokupnu ponudu sa cenama moguće je naći na sajtu MSUB-a.
http://www.msub.org.rs/rasprodaja-izdanja-muzeja-savremene

(SEEcult.org)

Ljudi na vratima



Ulična galerija započinje 24. februara novu sezonu humanitarnom izložbom dokumentarnih fotografija “Ljudi na vratima” Lazare Marinković o izbegličkoj krizi u Srbiji od avgusta 2015. godine do danas. Sve fotografije mogu biti otkupljene, a prikupljena sredstva će biti donirana humanitarnim organizacijama za pomoć ugroženim izbeglicama u Beogradu.

Na otvaranje izložbe “Ljudi na vratima” (Homines ad portas/People at the gates) moguće je doneti višak toplih stvari - jakne, pantalone, čarape, obuću, rukavice, šalove, kape, koje će takođe biti donirane.

Autorka izložbe i Ulična galerija podsećaju da je 2016. godina, prema izveštaju UNHCR-a, bila “najsmrtonosnija” do sada za izbeglice i migrante.

Više od 7.000 ljudi izgubilo je život pokušavajući da pobegne od nasilja, rata i progona u svojim zemljama. Stotine hiljada je poginulo u ratovima. Preko 200 ljudi se samo početkom januara ove godine udavilo u pokušaju da pređe Sredozemno more ili umrlo od smrzavanja širom kontinenta pokušavajući da se dokopa tla Evropske unije. Neretko, ljudi postaju i žrtve krijumčara i kriminalnih grupa pokušavajući da se domognu konačnog utočišta u Evropi. Zatvorene granice ne zaustavljaju, već izlažu ljude sve opasnijim situacijama i životnim uslovima.

Posledica zatvorenih granica i razjedinjenih politika evropskih država prema izbeglicama je i to što je više od 7.700 ljudi mesecima zaglavljeno u Srbiji, a gotovo polovinu čine deca. Oko 6.500 ih je smešteno u državnim centrima i kampovima, a više od hiljadu i dalje živi u nehumanim uslovima u napuštenim barakama iza Železničke stanice u Beogradu, kao i u napuštenim objektima i šumama u blizini srpsko-mađarske granice i Subotice. Brojne humanitarne organizacije svakodnevno pružaju neophodnu pomoć.



Dugogodišnji ratovi u Somaliji, Avganistanu, Siriji i drugim zemljama u Africi i na Bliskom Istoku, kako navodi autorka izložbe, pokrenuli su milionsko prisilno raseljavanje istorijskih razmera. Ekstremističke grupe koje sprovode teror u pojedinim državama, preuzimaju odgovornost za tragične terorističke napade u Evropi i Americi. Zapad je prestravljen. Panični strah od terorizma i pretećeg neprijatelja Zapad projektuje na milione prognanih ljudi koji upravo od tog istog terora beže. Evropa i Amerika izbeglice vide kao opasnost, kakva je za stare Rimljane bio kartaginški vojskovođa Hanibal Barka. Samo pomisao da će ih napasti, Rimljanima je toliko ulivalo strah u kosti da je postao neka vrsta babaroge kojom su roditelji plašili nemirnu decu govoreći da Hannibal ad portes! (Hanibal je na vratima opasnost preti). Dva milenijuma kasnije, Zapad kroz istu prizmu nepravedno posmatra izbeglice u egzodusu kroz Evropu, a sve oštrijim i štetnijim politikama rizikuje pravu humanitarnu katastrofu. Prepadnute zapadne sile bi konačno morale da uvide da to nije neprijatelj, već su ljudi pred vratima. Homines ad portas.



Lazara Marinković je novinarka, autorka i fotoreporterka, koja živi i radi u Beogradu, a od 2008. godine učestvuje u organizaciji, promociji i realizaciji raznovrsnih umetničkih i kulturnih projekata u zemlji i inostranstvu.

Fotoreportaže i tekstove objavljuje u različitim medijima, kao što su VICE i Al Jazeera, a ranije Peščanik, NIN, Bturn magazin i drugi.

“Ljudi na vratima” u Uličnoj galeriji je njena prva samostalna izložba dokumentarnih fotografija nastalih tokom izveštavanja o izbegličkoj krizi u Srbiji.

Autorka i tim Ulične galerije pozivaju sve da, ukoliko nemaju stvari koje bi donirali, a žele nekako da pomognu, da podrže neku od kampanja za prikupljanje pomoći, jer i najmanja uplata znači mnogo (hotfoodidomeni.com, youcaring.com, gofundme.com, refugeeaidserbia.org...).

(SEEcult.org)

Peci Popoviću nagrada Fondacije Tanja Petrović



Nagrada Fondacije Tanja Petrović za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima dodeljena je novinaru, rok kritičaru i publicisti Petru Peci Popoviću.

Nesvakidašnjom energijom, Peca Popović je tokom skoro pola veka osvajao jedan po jedan medij - od kultnih rok časopisa Džuboks i Rok, preko prvog muzičkog Radija 101 - programa Radio Beograda, do prve alternativne televizije - OK kanala. U međuvremenu je objavio Rokopise, sa Mihajlom Pantićem je koautor knjige Biti Rokenrol, autor je brojnih priča i eseja koji se bave popularnom kulturom, navedeno je u obrazloženju odluke o nagradi, saopštila je Fondacija Tanja Petrović.

Nagrada će svečano biti uručena Popoviću 28. februara u Skupštini grada Beograda, a tom prilikom specijalne plakete dobiće porodice prerano preminulih kolega Ane Race i Roberta Klajna.

Fondacija Tanja Petrović osnovana je u znak sećanja na prerano preminulu Tanju Petrović, koja je radila kao novinarka, urednica i autorka u redakcijama kulture i izdavačkim kućama, te bila jedno vreme gradski sekretar za kulturu.

Profesionalni život Tanja Petrović posvetila je oblasti kulture i njenom medijskom promovisanju.

Dosadašnji laureati nagrade Fondacije Tanja Petrović su novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, radijski autor Žikica Simić i urednica i autorka emisije Trezor Bojana Andrić.

Osnivči Fondacije Tanja Petrović su: Antonela Riha, Borut Vild, Vojka Pajkić, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac.

(SEEcult.org)

Jačanje saradnje Srbije i Albanije u kulturi



Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavlјević potpisao je u Tirani sa albanskom koleginicom Mirelom Kumbaro-Furdži Program kulturne saradnje za period od 2017. do 2021. godine.

“Istorija nas uči da antagonizmi stvaraju buku, a kultura muziku. Naša saradnja treba da dovede do toga da više slušamo muziku”, ocenio je Vukosavlјević u razgovoru sa Mirelom Kumbaro-Furdži, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Potrebu unapređenja saradnje istakla je i albanska ministarka kulture, navodeći da “nas svi vide kao Balkan, a da mi sami pravimo međusobne razlike”.

Cilj potpisanog programa je razvijanje i pružanje podrške kulturnoj saradnji različitih institucija i organizacija Srbije i Albanije, kao i podsticanje redovne razmene programa i projekata između nacionalnih ustanova kulture, koja će biti regulisana zaklјučivanjem posebnih protokola ustanova koje imaju iste ili srodne delatnosti.



Albansko Ministarstvo kulture istaklo je da je cilj potpisanog programa podrška saradnji institucija i organizacija, razmeni iskustava i primeni kulturnih politika u oblasti kulture i umetnosti, kao i kulturnog nasleđa, u skladu sa standardima Evropske unije i Uneska.

Pored potpisivanja Programa o kulturnoj saradnji, dvoje ministara razmotrili su i pitanja manjina i prava na učenje maternjeg jezika.

Vukosavljević učestvuje u Tirani na redovnoj godišnjoj konferenciji Saveta ministara kulture zemalјa Jugoistočne Evrope, a to je ujedno i prva zvanična poseta nekog srpskog ministra kulture Albaniji od 2006. godine, odnosno od kada je Srbija samostalna država.

Na marginama konferencije Vukosavlјević je imao bilateralne sastanke i sa ministrima kulture Crne Gore Jankom Ljumovićem i Hrvatske Ninom Obulјen Koržinek.



Vukosavlјević i Ljumović dogovorili su zajedničke projekte u oblasti stvaralaštva, kao i zajedničko obeležavanje 120 godina od rođenja Mila Milunovića i 110. godišnjice rođenja Petra Lubarde.

Na sastanku sa hrvatskom ministarkom kulture bilo je reči o nastavku rada Mešovite srpsko-hrvatske međudržavne komisije za povraćaj kulturnih dobara. Hrvatskoj strani, kako je saopštilo Ministarstvo kulture Srbije, skrenuta je pažnja da bi trebalo više da ulaže u obnovu spomenika kulture u koje se vraćaju kulturna dobra.



Ministarska konferencija u Tirani posvećena je posebno primeni Ohridske regionalne strategije za saradnju u oblasti kulture u Jugoistočnoj Evropi, koja je usvojena 2014.

Konferenciji prisustvuju ministri kulture i visoki predstavnici Albanije, Bosne i Herecegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske, a u svojstvu pomatrača - predstavnici Uneska, Evropske komisije, Saveta Evrope, Italije i ambasador Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju.

*Foto: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Don Žuan prvi put u JDP-u



Predstava “Don Žuan” Žan-Batista Poklena Molijera, u režiji Gorčina Stojanovića, biće premijerno izvedena 26. februara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a namera reditelja je da “propita nekoliko važnih tema” sadržanih u slavnom monologu u kojem Don Žuan daje ironičnu pohvalu licemerju, više nego aktuelnu i danas.

“Taj monolog je jedan od najslavnijih u istoriji dramske književnosti, a ako mene pitate i jedan od temeljnih tekstova naše civilizacije, ta ironična pohvala licemerju koju Don Žuan izgovara pred kraj komada. Tu ima mnogo dobrih tema, one se roje, a četiri stvari su meni važne - Don Žuan tu kaže: sudiću drugim ljudima, goniću svoje neprijatelje svim sredstvima, govoriću lepo samo o sebi i meriću svet svojim merilima”, izjavio je Gorčin Stojanović 23. februara na konferenciji za novinare.

Navodeći da teško može da zamisli nešto aktuelnije u današnjem trenutku, Stojanović je rekao da je Don Žuan jedna od stvari koje ga se najviše tiču i zato je imao potrebu da ga radi.

“Melanholik koji iska slobodu, traži je, zahteva, pokušava da je nađe, pokušava da je zavede, da je obljubi. Na kraju završi onako kako završi - videćete u predstavi, ali da nije snažne rediteljeve, u ovom slučaju moje identifikacije sa dva glavna lika – Don Žuanom i Zganarelom - kao dve čovekove mogućnosti, teško da bih mogao tako nešto da radim”, rekao je Stojanović.



Ova Molijerova barokna tragikomedija zasnovana je na legendarnom liku zavodnika Don Žuana, libertina koji izaziva celi svet, čak i onostrano.

U raskošnoj priči o avanturama gospodina hulje Don Žuana igra Vojin Ćetković, a njegovog ništa manje zanimljivog vernog saputnika Zganarela (lik koji je Molijer pisao za sebe) Sergej Trifunović.

Stojanović je istakao da je za njega ovo veoma važan trenutak: “Zato što se u mom intimnom pozorišnom svetu naslanja na ono što sam radio na ovom istom mestu pre 25 godina – Hamleta. Tada sam imao 25 godina, sada imam 50, tada sam mislio da treba da radim Hamleta, sada sam bio siguran da treba da radim Don Žuana”, rekao je on, dodajući da se u oba slučaja srećno poklopilo da JDP ima prave glumce za glavne uloge.



Direktorka JDP-a Tamara Vučković izrazila je zadovoljstvo što se prvi put u tom pozorištu igra “Don Žuan”, dodajući da je to, inače, treći Molijerov komad na aktuelnom repertoaru, pored “Uobraženog bolesnika” i “Tartifa”.

“Kada smo dogovarali ovaj projekat, odmah smo znali da će se to raditi ukoliko igraju Vojin Ćetković i Sergej Trifunović”, rekla je direktorka JDP-a.

Vojin Ćetković je primetio da posle 20 godina ponovo igra sa klasnim kolegom Trifunovićem.

“Ta ljubav traje jako dugo, rešili smo da je krunišemo jednom predstavom kao zreli glumci. Imali smo mi pubertetske ispade, ali bitno je da je lepota raditi sa talentovanim ljudima. Kakav god da je bio rad, nije bilo dosadno. To je jako važno jer za mene su dosada i bezidejnost, uz pomenuto licemerje, glavni poroci ovog vremena”, rekao je Ćetković, ali je dodao da nisu osavremenjivali tekst i da igraju upravo Molijera.



Što se tiče karaktera njegovog lika, kazao je da je on i odmetnik sa razlogom i sebičnjak i još mnogo toga, kao u svakoj velikoj literaturi.

“Nije na nama da mu sudimo. Mi smo samo ukazali na neke probleme”, rekao je Ćetković.

Sergej Trifunović je, opisujući sebe kao “dopisnog člana pozorišta”, rekao da ima dve kuće - Atelje 212, u kojem je radio malo više, i JDP, u kojem je “ostavio srce”. Posebno je pomenuo predstave “Šine” i “Bure baruta”.

“Mislim da smo napravili dobru predtavu i da će sa igranjem biti još bolja, kada se još zagnjurimo u Molijera. Osetili smo radost igre, a to je ono zašto pozorište postoji”, rekao je Trifunović.



U glumačkom ansamblu su Anđelika Simić (Dona Elvira), Vojislav Brajović, Marko Baćović, Dubravko Jovanović, Milica Janevski, Goran Daničić, Jovana Gavrilović i Slobodan Tešić, kao i dve umetnice izrazite individualnosti – Sonja Vukićević, baletska umetnica i koreografkinja igra Vreme, a sopran Katarina Jovanović igra Pakao.

Probe su trajale tri meseca. Komad će se igrati na velikoj sceni “Ljuba Tadić”, prema prevodu Mladena Leskovca.

Scenografiju je kreirao reditelj, kostime Lana Cvijanović, muziku potpisuje Bella technika, a scenski pokret Sonja Vukićević.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)

I napadi i podrška zbog Kletve



Nova provokativna predstava hrvatskog reditelja Olivera Frljića “Kletva” u varšavskom Teatru Povšehni izazvala je burne reakcije poljske javnosti, uz proteste ultrakatolitičkih vernika i istragu državnog tužilaštva zbog navodno bogohulnih scena, ali je od premijere prošlog vikenda dobila i ovacije publike i nedvosmislenu podršku matičnog pozorišta, koje je poručilo da je sloboda izražavanja ustavom zagarantovana i da je reč isključivo o umetničkom delu koje treba posmatrati u celini, a ne izdvajati pojedine scene van konteksta.

Državno tužilaštvo saopštilo je, prema navodima koje su preneli i neki od najvećih svetskih medija, da je započeta istraga na osnovu prijava da predstava “Kletva” vređa verska osećanja i nacionalno dostojanstvo Poljaka, te da podstiče na zločin protiv predsednika vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog.

Gnev konzervativaca izazvala je posebno scena u kojoj jedna glumica simulira oralni seks sa statuom u prirodnoj veličini u liku pokojnog pape Jovana Pavla II na koju se potom stavlja natpis “Zaštitnik pedofila”. Takođe, pominje se mogućnost prikupljanja novca od publike radi ubistva lidera stranke Pravo i pravda.

Frljić je zasnovao predstavu “Kletva” na tekstu polјskog autora Stanislava Vispianjskog iz 19. veka o složenim odnosima Polјaka sa moćnom Katoličkom crkvom.

Teatar Povšehni je saopštio da predstavu treba gledati kao integralnu celinu i da su sve scene u njoj isključivo umetnički izraz, koje zajedno pokazuju različite ideološke stavove u društvu. Zato ih ne treba posmatrati odvojeno i van konteksta.

Pozorište je moralo da podseti javnost i da je reč o pozorišnoj predstavi, a ne o događajima koji se stvarno dešavaju.

“Podsećamo da je sloboda izražavanja garantovana Ustavom Republike Poljske. Istovremeno, molimo vas da ne manipulišete sadržajem predstave”, naveo je Teatar Povšehni u saopštenju povodom burnih reakcija na predstavu koju su, inače, poljski mediji ocenili kao izvanrednu, brilijantnu i revolucionarnu (Wiborcza) i kao “granatu bačenu u poljsko društvo” (Krytyka polityczna).

Teatar Povšehni je naglasio i da nije istina da se predstava izvodi da bi se prikupio novac za ubistvo Kačinskog, dodajući da je to neistinit prikaz tog komada koji može negatiovno da utiče posebno na one koji “Kletvu” nisu videli.

Pozorište je napomenulo i da je u najavi predstave, kao i na svom sajtu, u repertoarskoj knjižici i na samim kartama, naglasilo da je predstava namenjena odrasloj publici, da sadrži scene seksualne prirode i one koje se tiču nasilja, kao i da se verske teme, bez obzira na njihov satiričan karakter, mogu tretirati kontroverznim.

“Svaka scena u predstavi je isključio odražava umetničku viziju”, naglasio je Teatar Povšehni, koji je skrenuo pažnju publici i da se u predstavi koriste glasna muzika i strob efekti.

Teatar Povšehni je naglasio i da jedini poseduje autorska prava nad predstavom “Kletva” i da je distribucija video snimaka bilo kog njenog dela ilegalna, te da će u slučaju takvih radnji primeniti pravna sredstva za zaštitu svog vlasništva.

Teatar Povšehni je najavio predstavu “Kletva” kao pokušaj da proveri koliko je u savremenoj Poljskoj, više od deset godina nakon dolaska konzervativne stranke Pravo i pravda na vlast, moguće osporiti neraskidivo jedinstvo crkve i države, te pružiti otpor tome da odluke klera i Katoličke crkve u Poljskoj budu presudne za odluke svetovne vlasti i utiču na živote građana.

Dosadašnja izvođenja predstave praćena su protestima stotinak aktivista Svepoljske mladeži i drugih konzervativnih grupa, koji su zatražili njenu zabranu, proterivanje Frljića iz Poljske i zabranu ulaska, optužujući ga za bogohuljenje i ruganje verskim i nacionalnim simbolima.

Portparolka vladajuće stranke Pravo i pravda Beata Mazurek ocenila je da Frljićeva “Kletva” predstavlja “silovanje kulture” i da ne bi smela biti finansirana javnim novcem.

Katolički Institut Ordo iuris prijavio je predstavu Savetu Evrope, a građane je pozvao da masovno podnose krivične prijave i tuže i Teatar Povšehni, i Frljića, i ceo ansambl za vređanje verskih osećanja. Obećao im je zauzvrat besplatno advokate i plaćanje sudskih troškova.

Katolička crkva protestovala je pre svega zbog navodnog skrnavljenja krsta i raspeća kao glavnih hrišćanskih simbola, a vernike je pozvala na molitvu za spas duše reditelja i glumaca.

Povodom burnih reakcija, Teatar Povšehni je organizovao 22. februara javnu debatu o autoritetu Crkve, načinu na koji se društvo odnosi prema temama kao što su pedofilija i ksenofobija, kao i o reakcijama kritičke umetnosti na te fenomene.

Povšehni je, inače, organizovao i akciju prikupljanja sredstava za fondaciju koja će pružati pomoć žrtvama sveštenika koji su pedofili.

(SEEcult.org)

(Re)pozicioniranje regiona kroz kulturu



Desk Kreativna Evropa Srbija organizuje sprovođenje istraživanja “(Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu”, u svrhu zajedničkog definisanja preporuka za razvoj regiona, u okviru regionalne konferencije Forum Kreativna Evropa 2017 koja će biti održana u aprilu u Beogradu.

Istraživanje se sprovodi u svim državama regiona, u nameri da se mapiraju i analiziraju podaci o: prisustvu umetnika iz regiona na relevantnim međunarodnim manifestacijama, najznačajniji projekti i inicijative regionalne saradnje, strateška dokumenta i pravni okvir regionalne saradnje, sadržaji turističkih promotivnih kampanja zemalja Jugoistočne Evrope.

Istraživanje uključuje i anketiranje profesionalaca u kulturi na temu strateških pravaca razvoja regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu.

Desk Kreativna Evropa Srbija poziva sve zainteresovane građane/ke da, kroz odgovore na 15 pitanja upitnika, učestvuju u tom istraživanju čiji rezultati, kako je naveo, mogu da budu višestruko korisni za strateško planiranje kulturnog razvoja zemalja Jugoistočne Evrope.

Upitnik je na engleskom jeziku, ali je moguće odgovoriti i na maternjem, a nalazi se OVDE.

Rezultati će biti objavljeni u publikaciji, predstavljeni i diskutovani u okviru Foruma Kreativna Evropa 2017 od 18. do 21. aprila u Beogradu.

Desk Kreativna Evropa Srbija organizovao je Forum Kreativna Evropa i 2016. i 2015. godine, okupivsi predstavnike i institucijonalnog i nezavisnog sektora kulture, koji su imali priliku za sveobuhvatno informisanje o potprogramima “Kultura” i “Mediji” Kreativne Evrope, kao i o uspešnim primerima prakse i dosadašnjim rezultatima učešća Srbije u tom programu Evropske komisije za kulturu koji se odnosi na period do 2020. godine.

(SEEcult.org)

 Dobitnici nagrade Anđelka Milić za 2017.



Nagrada “Anđelka Milić” za feminističko stvaralaštvo u oblasti nauke i kulture, kao i za podršku tom stvaralaštvu i  primenu feminističkih ideja u  različitim oblastima društvenog života, dodeljena je za 2017. godinu dr Lilijani Čičkarić, dr Stanislavi Barać, prof. dr Fuadi Stanković, dr Slobodanki Peković, dr Zorici Mršević, Aleksandri Vladisavljević i Sanji Nikolin, kao i Dah teatru i projektu “Femix” iz Beograda.

Žiri u sastavu: prof. dr Biljana Dojčinović (Filološki fakultet, Beograd), dr Marina Hjuson, naučna savetnica (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd) i prof. dr Dragica Vujadinović (Pravni fakultet, Beograd), jednoglasno je odlučio o dobitnicima za 2017. godinu, saopštila je Sekcija za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta (SEFEM) Srpskog sociološkog društva, koja je ustanovila to priznanje 2016. godine.

Za najbolji naučni rad domaće autorke ili autora u oblasti društvenih i humanističkih nauka, koji je objavljen u prethodnoj kalendarskoj godini i predstavlja značajan naučni doprinos rodnim studijama (teoriji i istraživanjima) u Srbiji, nagrada je dodeljena dr Lilijani Čičkarić sa Instituta društvenih nauka u Beogradu i dr Stanislavi Barać sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Za podršku razvoju stvaranja znanja iz oblasti rodnih studija u Srbiji (teorija i istraživanja) nagrada je dodeljena prof. dr Fuadi Stanković, bivšoj rektorki  Univerziteta u Novom Sadu, i dr Slobodanki Peković sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Za uvođenje i/ili podsticanje praksi koje značajno doprinose uspostavljanju rodne ravnopravnosti u organizacijama, institucijama ili u lokalnim zajednicama, na osnovu saznajnih uvida ostvarenih putem feminističkih istraživanja i kritičkih studija maskuliniteta, nagrada “Anđelka Milić” dodeljena je dr Zorici Mršević sa Instituta društvenih nauka u Beogradu i timu koji čine Aleksandra Vladisavljević i Sanja Nikolin.

Za kreativni poduhvat iz svih područja stvaralaštva koji koristi saznanja iz oblasti feminističke teorije i istraživanja, kao i kritičkih studija maskuliniteta, koji na originalan i komunikativan način prenosi poruku o vrednosti i značaju rodne ravnopravnosti, nagrada je dodeljena Dah teatru iz Beograda i projektu “Femix” iz Beograda.

Nagrada “Anđelka Milić” ustanovljena je 2016. godine radi osnaživanja feminističke proizvodnje kontekstualizovanog znanja, pre svega putem originalnih i relevantnih istraživanja, kao i njihove kreativne upotrebe i primene u svim oblastima društvenog života u Srbiji.

Namera osnivača je, s jedne strane - prepoznavanje vrednosti tog znanja i feministički orijentisanih kreativnih poduhvata, te širenje poruke o važnosti rodne jednakosti, nediskriminacije, nenasilja, i prevazilaženja mizoginije i rodnih stereotipa, a s druge strane - jačanje modernizacijskih i transformativnih procesa u srpskom društvu.

SEFEM nagradom “Anđelka Milić” želi da prepozna i označi vrednosti koje su u društvenom i intelektualnom životu Srbije ne samo skrajnute, već  i obesmišljene, izvrnute ruglu i opasno ugrožene. Istovremeno, SEFEM tom nagradom želi i da podrži kontinuitet i istorijsko pamćenje, koji su neophodan element jačanja rodne ravnopravnosti, kao i transformacije hijerarhija zasnovanih na patrijarhalnim privilegijama i prevaziđenim rodnim konstruktima.

Nagrada je nazvana imenom Anđelke Milić u znak sećanja na naučno delo, naučni doprinos i feministički aktivizam Anđelke Milić (1942-2014), koja je bila i prva predsednica SEFEM-a.

Nagradu su 2016. godine dobili prof. dr Biljana Dojčinović, naučnom časopisu Temida i Zavodu za ravnopravnost polova iz Novog Sada, direktorki Instituta za strategijska istraživanja pri Ministarstvu odbrane dr Jovanki Šaranović, te Mileni Bogavac i Vojkanu Arsiću za predstavu “Crvena – samoubistvo nacije” u produkciji Bitef teatra (2015).

Nagrada “Anđelka Milić” za 2017. godinu biće svečano uručena dobitnicima 28. februara u 18 sati na Filozofskom fakultetu u Beogradu (sala 108 na prvom spratu).

(SEEcult.org)

 Peticija protiv gašenja DKSG-a



Kolektiv Doma kulture Studentski grad (DKSG) pokrenuo je onlajn peticiju povodom inicijative Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije da ta ustanova bude pripojena Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu.

Peticiju povodom mogućeg gašenja DKSG-a moguće je potpisati OVDE
https://www.peticije24.com/protiv_gasenja_dksg

Peticija je pokrenuta zarad opstanka DKSG-a koji postoji već 43 godine i jedan je od najaktivnijih kulturnih centara u Beogradu i jedini takve vrste van centralnog gradskog jezgra.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije iniciralo je pripajanje DKSG-a Studentskom kulturnom centru pozivajući se na Odluku o sprovođenju racionalizacije i reorganizacije u sistemu i oblasti obrazovanja i vaspitanja.

“U cilju podizanja kvaliteta obrazovanja, bolje organizacije i transparentnosti rada, a imajući u vidu istorijat dve ustanove, na osnovu Odluke o sprovođenju racionalizacije i reorganizacije u sistemu i oblasti obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokreće inicijativu da se izvrši pripajanje ustanove studentskog standarda Dom kulture Studentski grad ustanovi Studentski kulturni centar. U skladu sa članom 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu, potrebno je da UO ustanove donese odluku o statusnoj promeni-pripajanju ustanove studentskog standarda DKSG ustanovi SKC, na koju će saglasnost dati osnivač”, navedeno je u dopisu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića predsedniku UO DSKG-a, koji je izazvao burne reakcije u javnosti, posebno na društvenim mrežama.

I DKSG i SKC deluju pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnovane su početkom 70-ih godina pod okriljem Univerziteta u Beogradu, dok su početkom 90-ih prebačene u nadležnost Vlade Srbije, odnosno Ministarstva prosvete.

(SEEcult.org)

We have a wonderful life



Umetnički prostor U10 u Beogradu predstavlja od 2. marta izložbu “We have a wonderful life” umetnice Mile Panić iz Bosne i Hercegovine, finalistkinje nagrade Zvono za 2014. godinu, koja se nesvakidašnjim spojem sirovog, ogoljenog realizma i bizarnog humora i ironije, bavi fenomenom posleratnih migracija stanovništa iz BiH, odnosno trajnim posledicama neposrednog iskustva života u ratom razorenoj, izdeljenoj državi, zahvaćenoj procesom demokratske i neoliberalne tranzicije.

Mila Panić je rad “We have a wonderful life” započela još za vreme studija 2014. godine, a narednih godina razvila ga je u složen multimedijalni projekat, sačinjen od šestokanalne video instalacije, fotografija i objekata.

“We have a wonderful life”, kako je navela istoričarka umetnosti Žana Vukičević, primer je umetničke prakse koja se odvija kao proces eksterioracije lične memorije, tj. privatnih, intimnih sećanja pojedinca, kroz transponovanje različitih autobiografskih mikronarativa u polje umetnosti.

Domen privatne memorije u tom radu polazište je za priču o pojavi masovnog odlaska stanovništva sa konfliktnih područja, poput Bosne i Hercegovine, u potrazi za nekom drugom (iluzornom) realnošću, materijalnim željama i snovima o društvenom statusu. Migracija u fizičkom smislu pritom neizbežno i gotovo po pravilu podrazumeva i migraciju kulture, specifičnog mentaliteta i običaja, navela je Žana Vukičević.



Mila Panić (1991) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Banjaluci 2014. godine, a trenutno, kao DAAD stipendista, pohađa master studije Umetnosti u javnom prostoru i novih umetničkih strategija na Bauhaus univerzitetu u Nemačkoj.

Jedan od suosnivača umetničkog projekta za popularizaciju savremene umetnosti u BiH Apartman.

Predstavljala je svoje radove na izložbama, bijenalima i festivalima u regionu i svetu.

U okviru izložbe u U10, za 4. mart u 19 sati najavljen je razgovor sa umetnicom.

Izložba će biti otvorena do 18. marta.

(SEEcult.org)

Strateški okvir kulture u Srbiji



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije završilo je dugoočekivani Predlog strategije kulturnog razvoja koji predviđa povećanje budžeta za kulturu u narednih deset godina sa sadašnjih 0,7 na 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda, a prvi put će, kako je istakao ministar Vladan Vukosavljević, definisati šta je to srpski kulturni identitet i srpski kulturni prostor.

Strategija kulturnog razvoja, čije je usvajanje predviđeno Zakonom o kulturi, završena je i ostali su samo još neki detalji tehničke prirode pre nego što bude upućena na javnu raspravu kako bi na kraju bila usvojena u parlementu, rekao je Vukosavljević 28. februara na radnom doručku sa urednicima kulturnih rubrika u Ministarstvu kulture. Strategija će biti objavljena na sajtu Ministarstva i dostupna za komentare, a nakon javne raprave, koja je predviđena u Beogradu i većim gradovima u Srbiji, biće upućena skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje i potom poslanicima na usvajanje.

Predlogom tog strateškog dokumenta predviđeno je povećanje budžeta za kulturu za 0,1 odsto bruto društvenog proizvoda svake naredne godine.

“Trenutno smo na oko 0,7 odsto, što nas svrstava u neki donji srednji nivo na evropskom nivou (koji se kreće od 0,4 do 2 odsto)”, rekao je Vukosavljević.

Ako se svake godine bude odvajalo po 0,1 odsto više, budžet za kulturu će za deset godina doći na nivo od 1,7 – 1,8 odsto, što bi bio značajan iskorak i svrstalo bi Srbiju u sam vrh evropskih zemalja, rekao je Vukosavljević.

“Naravno, pitanje je budžet iz kojeg se izdvaja, jer jedno je budžet Norveške, koja je otkrila naftu, a drugo je budžet neke siromašnije zemlje, ali princip je bitan i zato mislimo da je to jedna od najvažnijih stvari”, dodao je Vukosavljević.

Vukosavljević je kao drugu bitnu stratešku novinu naveo definisanje srpskog kulturnog identiteta, odnosno toga “šta je srpsko kulturno jezgro”.

“Pominjem često pridev srpski, pošto je Srbija država srpskog naroda i drugih naroda, naravno, i etničkih grupa i nacionalnih manjina koje ovde žive, ali pitanja zaštite kultrnog nasleđa i kulturna politika u vezi sa nacionalnim manjinama čine takođe posebno poglavlje u Strategiji - njihova zaštita i principi, afirmisanje itd. Međutim, ovde je pitanje o državi Srbiji i u najvećoj meri se Strategija odnosi na pitanja koja se tiču definisanja srpskog kulturnog jezgra, srpskog kulturnog prostora - koje su to osobenosti koje čine kulturni identitet Srbije i samim tim šta je tema zaštite”, rekao je Vukosavljević.

Kao posebno važno, Vukosavljević je izdvojio i delove Strategije koji se tiču finansiranja i kapitalnih projekata.

“Veoma bitno je kako se stvari finansiraju i koji su kapitalni projekti narednih godina - da bnismo znali da to ne zavisi baš previše od promene vlada, ministara, pomoćnika ministara i drugih faktora koji su, naravno, karakteristični za svako društvo, nego da pokušamo da na jednom strateškom principu vidimo koje su to oblasti – kada je reč o investicijama – u koje ova država ulaže u narednih deset godina. Koliko nam pozorišta treba, koliko nam treba drugih rekonstrukcija, koncertnih sala i drugih aspekata, poput muzeoloških, bibliotekarskih…”, rekao je Vukosavljević, pominjući i potrebu rešavanja “gorućeg pitanje depoa za Narodnu biblioteku Srbije”, ali i za arhive i pojedine muzeje.

“Ako ne budemo imali stratešku nameru o tome šta treba uraditi i u šta ulagati, onda bi ta pitanja mogla da zavise od trenutnog raspoloženja budućih poslenika iz te oblasti”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je rekao i da, nakon javne, očekuje i “živahnu raspravu” o Predlogu strategije u parlamentu, ali nije precizirao kada bi to moglo da bude, osim što je rekao da Ministarstvo ne želi da izborne aktivnosti skrenu pažnju sa tog značajnog dokumenta za oblast kulture.

Vukosavljević je rekao i da Ministarstvo kulture pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji, te da su čvrsto opredeljenje u tom pravcu potvrdili i ministri ostalih zemalja u regionu na nedavnoj konferenciji u Tirani na kojoj je, kako je rekao, zauzet i stav da politička pitanja treba držati što dalje od kulture.

Vukosavljević je rekao i da sa albanskom koleginicom Mirelom Kumbaro Furdži, sa kojom je imao bilateralni sastanak i potpisao Program saradnje do 2021. godine, nije razgovarao o najavljenom novom pokušaju učlanjenja Kosova u Unesko, iza kojeg je 2015. godine zvanično stala Albanija kao formalni predlagač.

“Političkih pitanja nije bilo”, rekao je Vukosavljević, dodajući da ni albanski premijer Edi Rama, koji je otvorio konferenciju Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope, “nijednom nije pomenuo politiku”.

Atmofera na tom skupu, kako je rekao Vukosavljević, bila je “nezabeleženo pozitivna”.

Beograd će nastojati da postane stožer regionalnog povezivanja, rekao je Vukosavljević, dodajući da je u tom cilju pozvao ministarke kulture Albanije i Grčke, kao i direktorku Kancelarije Uneska u Veneciji da na jesen posete Beograd.

Ministar je, na osnovu Zakona o kulturi, najavio i da bi uskoro trebalo da bude formiran novi Nacionalni savet za kulturu, budući da je mandat sadašnjem sastavu istekao pre gotovo godinu dana.

Prema rečima Vukosavljevića, imenovanje novih članova NSK, na osnovu predloga institucija i organizacija koje su Zakonom o kulturi ovlašćene da ih delegiraju, uskoro će se naći na Vladi Srbije, a Ministarstvo kulture će tom savetodavnom telu, kako je naglasio, dati veliki značaj.

“Njegova uloga je važna, nameravamo da u potpusnosti osnažimo njegov kapacitet”, rekao je Vukosavljević, dodajući da bi NSK vršio nadzor nad sprovođenjem Strategije, zauzimao stavove u vezi sa kulturnom politikom i davao savete ne samo Ministarstvu, već i celokupnoj javnosti.

Vukosavljević je potvrdio i da radovi na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Narodnom muzeju idu prema planu.

"Radovi su u dobrom toku, stvari su pod kontrolom, veliko upregnuće je u pitanju", rekao je Vukosavljević i dodao da bi zgrada MSUB-a trebalo da bude otvorena na godišnjicu onivanja tog muzeja - 20. oktobra, ako ne bude više sile.

“Javnost stiče utisak godinama da se tamo godinama radi, kao da je Skadar na Bojani u pitanju, ali ozbiljni radovi su zapravo počeli tek u proleće 2016. godine. Tek od tada možemo da merimo rezultate ozbiljnog pristupanja tom poslu”, rekao je Vukosavljević.

Povodom Nacionalnog dana knjige, 28. februara, Vukosavljević je posebno skrenuo pažnju na podršku Ministarstva izdavaštvu i prevođenju, ističući da će u 2017. godini za potrebe konkursa za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike biti izdvojeno 11,5 miliona dinara, a za izdavanje časopisa i kapitalna dela po 11 miliona.

Najveće povećanje predviđeno je za otkup publikacija za biblioteke – sa prošlogodišnjih 87,5 miliona na 100 miliona ove godine. Time se, kako je istakao Vukosavljević, oblast otkupa vraća na nivo iz 2015. godine koja je bila u tom pogledu rekordna.

Vukosavljević nije želeo da se izjašnjava o ukidanju nagrade za najbolju među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama u Srbiji, koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Ministar je naveo da je to pitanje za Upravni odbor i direktora Narodne biblioteke Srbije koja je, inače, obeležila 28. februara 185 godina postojanja.

(SEEcult.org)

DKSG traži sastanak s ministrom prosvete



Zaposleni u Domu kulture Studentski grad (DKSG) javno su pozvali 1. marta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladena Šarčevića na sastanak povodom njegove inicijative za pripajanje DKSG-a Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kojoj su se oštro usprotivili i koja je izazvala burne reakcije u javnosti.

Ujedno, zaposleni u DKSG-u, zatražili su formiranje ekspertskog tela koje će, uz konsultacije s predstavnicima Ministarstva prosvete, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, izvršiti detaljnu analizu kvaliteta rada i programskih aktivnosti DKSG-a, koje ministar Šarčević navodi kao nedovoljno kvalitetne.

Povodom izjave ministra Šarčevića da sada postoje dva glomazna tela istog delokruga rada koja ne vrše svoju funkciju, kolektiv DKSG-a postavio je i pitanje kriterijuma prema kojima ministar ocenjuje funkcionalnost njihovog delovanja.

Zaposleni u DKSG-u naveli su i da je ministar Šarčević u protekla tri meseca, koliko je rekao da se detaljno bavio poslovanjem DKSG-a, protivpravno pokrenuo inicijativu za poništenje konkursa za direktora te ustanove, koje je izglasao Upravni odbor DKSG, navodeći nepostojeći plan reorganizacije i racionalizacije. Takođe, kako su naveli, Šarčević “protivpravno pokušava da ugasi pravni subjekt Dom kulture ‘Studentski grad’ pozivajući se na član 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu”.

“Iako ministar navodi odluku o pripajanju, a ne gašenju DKSG, opet podsećamo da je ta odluka doneta bez prethodne javne rasprave u široj studentskoj i kulturnoj javnosti”, naveli su zaposleni DKSG-a.

Povodom ministrove ocene o potrebi stvaranja jednog funkcionalnog tela sa jakim menadžmentom, zaposleni u DKSG-u su poručili da bi bi gašenje pravnog statusa DKSG imalo sa sobom mnogo posledica.

“DKSG i SKC su dve ustanove sa potpuno različitim programskim profilima. DKSG je Dom kulture koji u odnosu na zajednicu Studentskog grada razvija program, ali je uspeo da tokom godina to proširi i na Novi Beograd i čitav grad. DKSG je tokom godina razvio prepoznatljive programe i međunarodne manifestacije. DKSG predstavlja simbol Studentskog grada i njegovo gašenje predstavljao bi svojevrsni presedan u istoriji naše zemlje u smislu gašenja ustanove kulture. DKSG se protiv banalizacije i komercijalizacije bori onim što najbolje zna: kreiranjem relevantnog sadržaja i programa. U trenutku kada je država Srbija otvorila poglavlje EU o obrazovanju i kulturi, ona ujedno gasi ustanovu kulture”, naveli su zaposleni u DKSG-u.

Zaposleni u DKSG-u su dodali i da ministar “nije posetio DKSG dok se 'detaljno' njime bavio”, kao što “ni rukovodeći organ postavljen od strane Ministarstva uglavnom nije prisustvovao programima za vreme svog mandata kao v.d. direktora”. Takodje, ministar nije odgovorio na zahtev za sastanak koji je Sindikat “Nezavisnost” DKSG-a već tražio u vezi sa planom reorganizacije i racionalizacije.

Zaposleni u DKSG-u su ujedno zahvalili čitavoj javnosti koja je stala uz njih, ali i saradnicima iz celog sveta, kao i studentima.

“Kulturna, stručna i studentska javnost je već animirana i tom smislu DKSG nije usamljen. Danas se u DKSG-u brani kultura!”, poručio je kolektiv te ustanove, koji je ranije najavio inicijativu za njeno vraćanje u nadležnost Univerziteta u Beogradu.

DKSG je za 4. mart u 17 sati najavio i panel diskusiju na temu “Da li je obrazovanju potrebna kultura?”

Šarčević je izjavio za “Danas” da DKSG neće biti ugašen, već se razmišlja o njegovom pripajanju SKC-u kako bi se stvorilo “jedno funkcionalno telo sa jakim menadžmentom, koje će raditi na dva punkta”.

Ministar je naveo i da se poslovanjem tih ustanova detaljno bavio od decembra, te da je ideja o njihovom pripajanju motivisana namerom da se podigne kvalitet rada i programskih aktivnosti, kao i da se poveća interesovanje studenata za sadržaje koji su njima namenjeni.

Šarčević je rekao i da funkcionalna racionalizacija koju Ministarstvo prosvete želi da sprovode nije deo zahteva za pristupanje Evropskoj uniji, kako se tumači u delu javnosti. Takođe, dodao je da zaposlene ne treba da brine odluka o spajanju, jer niko neće ostati bez posla.

Kolektiv DKSG-a pokrenuo je 27. februara i onlajn peticiju povodom inicijative Ministarstva da ta ustanova bude pripojena SKC-u, a do sada ju je potpisalo vise od 5.600 ljudi. U javnosti se ujedno pojavila i bojazan da bi pripajanje DKSG-a SKC-u moglo da dovede do selidbe SKC-a na Novi Beograd i iznajmljivanje njegove zgrade u centru grada u komercijalne ili neke druge svrhe.

(SEEcult.org)

Antiratne slike rata

http://www.seecult.org/vest/antiratne-slike-rata

Bonjour l’Europe



Izložba “Bonjour l’Europe” sa delima hrvatskih umetnika iz privatne zbirke Dagmar Menegelo (Meneghello), biće otvorena 3. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) i Galeriji poklon-zbirke Rajko Mamuzić u Novom Sadu, a preispituje funkcije privatnosti i intimizma problematizovanjem utopijskih zahteva umetnosti ranog modernističkog slikarstva u Hrvatskoj i transfera privatnosti u kulturu.

Projekat otkriva privatne veze umetnika sa kolekcionarom i modele njihovih ukrštanja u umetničkim radovima, ali i uspostavljanje modela saradnje, razumevanja sličnosti, razlika i rešenja, te dekonstrukcije jednog modela zatvaranja koji opterećuje naše istorije i postavlja nov kulturni model koji pojmove savremenog društva razume kao vrednosti Evropske unije, vrednosti u razlikama, naveo je u tekstu povodom izložbe kustos Živko Grozdanić, umetnik i bivši direktor MSUV.

Prema Grozdanićevim rečima, izložba je samo jedan mogući scenario “ispričan” u dva galerijska prostora, gde se pojam intimizma i privatnosti sagledava kroz uvid u Kolekciju Dagmar Menegelo, odnosno kroz poznavanje modela prikupljanja radova i načina artikulisanja “velikih tema” istorijskog nasleđa hrvatske umetnosti.

Dagmar Menegelo izložiće dela umetnika s kojima je blisko sarađivala gotovo pola veka, a među njima su: Ivo Šebalj, Ferdinand Kulmer, Ivan Lesiak, Željko Hegedušić, Đuro Seder, Ordan Petlevski, Miroslav Šutej, Boris Bućan, Boris Demur, Zlatan Vrkljan, Željko Jerman, Igor Rončević, Toni Franović, Ivica Malčić i mnogi drugi.



Poseban segment izložbe čini omaž nedavno preminuloj Nives Kavurić Kurtović, hrvatskoj slikarki i redovnoj članici Hrvatske akademije nauka i i umetnosti (HAZU), koja je svojim radovima blisko obeležila kolekcionarkin život.

Hrvatsko žensko pismo značajni je deo kolekcije, kao što su: Vera Fischer, Tonka Petrić, Nada Falout, Zea Fio, Anja Ševčik, Lidija Šeler, Nikolina Ivezić, Paulina Jazvić, Koraljka Kovač, Tisja Kljaković…



Dom Dagmar Menegelo na malom nenastanjenom dalmatinskom ostrvu uvek je bio omiljeno sidrište skulptorima od Angelija Radovanja, Raula Goldonija, Belizara Bahorića, preko Josipa Diminića, Dine Merhav, Ante Marinovića, Edithe Merle i Edithe Sćubert, Sanje Sašo, Dore Kovačević, Peruška Bogdanića, Kuzme Kovačića do najmlađih - Petra Dolića, Petra Hranuellija, Nikole Vudraga, Ivana Valušeka, Alane Kajfež.

Kolekcija broji oko 1.500 umetničkih artefakata, a tu je i brojna važna dokumentacija.



Dagmar Menegelo, rođena 1943, već je sa 16 godina radila u “Studentskom listu”, a sa 18 godina bila redovno zaposlena u zagrebačkom “Večernjem listu”. Životni planovi bazirali su se na radu i životu u kulturi u svetskim metropolama. Slučajni susret, 1965. godine s harizmatičnim i 20 godina starijim Jurjem Totom Menegelo, koji je pokušao da obnovi od komunista uništen 200 godina stari porodični posed na Palmižani, nenastanjenom ostrvu kraj Hvara - promenio joj je kompletno život. Umesto da se otisne na plovidbu svetom, ukotvila se na maloj enklavi bez ijedne civilizacijske tekovine, vode, struje, telefona, redovne veze s kopnom. Kako bi preživela kompletnu izolaciju od ljudi i ikakvih događanja, izuzev nekoliko letnjih meseci, težak fizički rad i surovo zimsko okruženje, u svoj život i dom uvela je umetnost i umetnike. Više od 400 likovnih izložbi, koncerata ozbiljne muzike priredila je u Galeriji na kraju sveta i od svog doma napravila jedinstveni “otok umetnosti”, jedan od najpoznatijih i najlepših hrvatskih brendova kulturnog turizma, omiljenu internacionalnu destinaciju umetnika i onih koji vole umetnost.

“Smatrala sam da je umetnost i kolekcionarstvo jedna vrsta vlastitog preispitivanja, avanturizam u nepoznato, otkrivanje nečeg što još nije otkriveno, pa sam pomagala izlagala i sakupljala mlade. Danas mnogi nisu mladi, neki su postali i akademici, brojni su profesori na akademiji. Neki su nas i napustili”, navela je Dagmar Menegelo, dodajući da je njena uloga mecene, koja je često prevagnula nad željama i ambicijama kolekcionara, obeležila njenu kolekciju, ali joj daje i čar.

“Od brojnih danas vrlo značajnih umetnika ja posedujem njhove, ne najbolje, ali najiskrenije rane radove. Ujedno za 90 posto mojih sakupljenih slika i skulptura znam kada su i kako nastali, a brojnim ‘rođenima’ bila sam prisutna. Savim sigurno za pola stoleća neće biti dvoumice o njihovoj autentičnosti”, navela je kolekcionarka, koja istiše i da njena kolekcija slika, zasnovana na ranim radovima umjetnika, u suštini nema tržišnu vrednost, ali je i ne misli nikad otuđivati, već ostavlja porodici da je nastavi.

Izložbu organizuju Hrvatski građanski savez i Centar za savremenu kulturu i komunikaciju ArtKult, uz podršku MSUV-a i Galerije likovne umetnosti poklon-zbirke Rajka Mamuzića.

Na izložbi u MSUV prvi put će u tom obimu biti predstavljena, a posle Novog Sada, videće je i publika u Sarajevu. U razgovoru su i izložbe u Zagrebu i Italiji.

Izložba će biti otvorena do 17. marta u MSUV, a do 3. aprila u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajko Mamuzić.

*Na vrhu: Ivan Lesiak, Bonjour l'Europe, kolaž, 1989. Pariz

(SEEcult.org)

Attachment Size
Zivko-Grozdanic_BONJOUR- l-EUROPE_tekst.pdf
http://www.seecult.org/files/Zivko-Grozdanic_BONJOUR-%20l-EUROPE_tekst.pdf

Audicija za Fantom iz Opere



Pozorište na Terazijama organizuje 17. marta audiciju za četiri uloge u mjuziklu “Fantom iz Opere”, u režiji Juga Radivojevića, čija je premijera planirana za oktobar.

Audicija je predviđena za dve muške i dve ženske u mjuziklu “Fantom iz Opere”, čija se premijera planira početkom oktobra 2017. godine, saopštilo je Pozorište na Terazijama.

U istoriji modernog mjuzikla, ceo jedan značajan segment i poseban pravac zauzima produkcija Endrjua Lojda Vebera, uključujući i “Fantom iz Opere”.

Svako pozorište koje dobije prava za izvođenje tog mjuzikla, osim što potvrđuje visok nivo dostignutog standarda izvođenja, podrazumeva i ogroman napor kompletnog pozorišta, svih izvođača i učesnika, celog pozorišta sa svim svojim raspoloživim resursima.

Probe predstave “Fantom iz Opere” počinju krajem marta, trajaće do kraja juna, a potom biti nastavljene početkom sledeće pozorišne sezone.

Jug Radivojević je, inače, režirao u Pozorištu na Terazijama i mjuzikle “Producenti” i “Mamma Mia!”

Detaljne informacije u vezi sa aducijom za “Fantom iz Opere”, koja će biti održana 17. marta na Velikoj sceni Pozorišta na Terazijama, objavljene su na sajtu tog teatra.

U Pozorištu na Terazijama upravo je premijerno izveden mjuzikl “Mister Dolar”, u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića, tako da će ove kalendarske godine biti premijerno izvedene dve produkcijski vrlo zahtevne predstave.

(SEEcult.org)

Gunar Kvaran, kustos 57. Oktobarskog salona



Istoričar umetnosti Gunar Kvaran, direktor Muzeja “Astrup Fernli” u Oslu, odabran je da bude umetnički direktor 57. Oktobarskog salona u Beogradu 2018. godine, koji je osmislio pod nazivom “Čudesna kakofonija”, u nameri da predstavi različite izraze umetnosti, a ne određenu temu.

Kvaran je bio predsednik žirija 56. Oktobarskog salona, a proteklog vikenda ponovo je boravio u Beogradu i sa pomoćnicom Danijel Kvaran, direktorkom Muzeja umetnosti u Rejkjaviku, već je počeo da radi na pripremi novog izdanja Oktobarskog salona koje će, kako je rekao u intervjuu za “Politiku”, biti održano u zgradi Muzeja grada i Kulturnom centru Beograda kao i 2016.

Bez obzira na činjenicu da su dva najveća muzeja u Beogradu već godinama zatvorena, Kvaran smatra da je umetnička scena u Srbiji veoma dinamična, a u to se uverio i na 56. Oktobarskom salonu i prilikom posete izložbi “Biblioteka – otvorena knjiga Balkana” u Čačku.

“Imate različite vidove izražavanja, različite medije, a u strukturi umetničke scene veoma zanimlјive prostore”, rekao je Kvaran i kao primer naveo galerije U10 i Remont u Beogradu.

“Fascinantno je da Remont ima produkciju od 13 do 16 izložbi godišnje! Upravo je to za nas interesantno - da ono što smo ovde videli i što ćemo tek videti stavimo u širi kontekst”, istakao je Kvaran, dodajući da srpski umetnici nisu samo u Srbiji, pa su odavno poznati recimo Vladimir Veličković ili Marina Abramović, koja upravo ima retrospektivu u Stokholmu.

Koncept 57. Oktobarskog salona Kvaran je zanovao na činjenici da danas ne postoji centar umetnosti u svetu.

“Nema jednog dominirajućeg pravca, kao što je, na primer, u dosadašnjoj istoriji umetnosti to bio enformel ili pop-art. Ne postoji ni geografski centar kao što su to bili Pariz, Berlin ili Nјujork. Umetnici koji danas žive širom planete - bilo u Kini, Indiji, usvojili su zapadnu umetnost, ali u tom univerzalnom umetničkom jeziku postoji mnoštvo različitih izraza. I ličnosti. Danas su i Oslo i Rejkjavik i Pariz i Nјujork i Beograd umetnički centri”, rekao je Kvaran, dodajući da im je baš to zanimlјivo - da približe te različite centre “u jednoj kakofoniji koja, tako izrečena, obično ima negativan predznak”.

“Mi, međutim, želimo da joj damo pozitivno značenje i zato smo je nazvali ‘Čudesna kakofonija’, u nameri da predstavimo veoma različite izraze umetnosti. Kakofonija, dakle, nije fokusirana na određenu temu. Socijalne teme, lepota, estetika, tehnologija, biologija, politika, mediji – sve su to teme. Neće biti jedinstvene estetike”, dodao je Kvaran, koji je bio kustos Bijenala u Lionu, ko-kustos Bijenala savremene umetnosti u Moskvi, kustos izložbe “Los Anđeles fikcija”, izložbe “Joko Ono – uputstva za upotrebu” u Meksiko Sitiju, Buenos Ajresu i Rejkjaviku.

Prema rečima Kvarana, prvi korak u organizaciji izložbe 57. Oktobarskog salona je selekcija tekstova i dokumentacije o umetnicima, a kada im se nešto od toga učini interesantno - odlaze da vide. Potom pozivaju umetnike na razgovor i gledaju radove “uživo”.

Kvaran je rekao i da želi da sruši distancu između publike koja je na Salonu i one koja nije, što znači da će pokušati da uvedu umetnike u javni prostor - u grad, da približe umetnost Oktobarskog salona široj publici.

Upitan da prokomentariše ocene da savremeni umetnici u Srbiji “prepisuju” umetnost sa Zapada i da zbog toga savremena umetnost gubi autentičnost, Kvaran je rekao da to ima veze sa vremenom i istorijom i svojevremenim uticajima pojedinih centara na umetnost u svetu, poput Pariz sa apstraktnom umetnošću ili Nјujorka sa pop-artom.

“Sve ostalo je moglo da se tretira kao periferija, provincija koja se ugledala na ono što se dešavalo u tim centrima. Međutim, poslednjih 20 ili 30 godina desilo se potpuno drugačije vrednovanje tih prostora”, rekao je Kvaran i dodao da Srbiju ne smatra periferijom upravo zato što se situacija u tom pogledu promenila.

“I Skandinavija je u pogledu umetnosti posle Drugog svetskog rata bila viđena kao periferija u odnosu na Pariz, ali danas je ona entitet, originalni deo pravca kao što je na primer enformel. Kada govorimo o pop-artu, on je danas u Britaniji mnogo drugačiji nego onaj koji je potekao iz Amerike. Scena se ne tiče samo otkrića, nego apsorbuje sve elemente lokalne sredine, čak i jezik koji lјudi koriste. Prema tome, nemoguće je u ovom kontekstu reducirati umetnost na original i kopiju”, naveo je Kvaran.

Prema njegovim rečima privatni Muzej “Astrup Fernli” u Oslu, čiji je direktor od 2001. godine, osnovan je u želji vlasnika - privatnog kolekcionara, da predstavi američku umetnost kao dopunu norveškoj.

“Nacionalni muzej, na primer, ne bi mogao da se fokusira isklјučivo na američku umetnost. U socijalističkom kralјevstvu kakva je Norveška to bi moglo da bude loše shvaćeno”, rekao je Kvaran.

Kvaran je dodao i da je politika Muzeja “Astrup Fernli” takva da ne predstavlјa međunarodnu umetnost ni po hronologiji, niti po umetničkim pokretima, već se koncentriše na individualne umetnike i otkupljuje njihove radove.

“Kolekcija sadrži radove od 60-ih godina do danas. U okviru te kolekcije imamo specifičan fokus, a to je američka savremena umetnost poslednjih decenija, odnosno autori poput Ričarda Princa, Sindi Šerman. Imamo Metjua Barnija, i sada mlađe umetnike koji još nisu velike zvezde, ali se bore za poziciju u umetničkom svetu”, naveo je Kvaran, napominjući da je Norveška specifična socijalistička zemlјa koja ima interesantnu kulturnu politiku, koja podržava umetnike, alternativne prostore, nezavisne kustose... Privatni muzeji u tom kontekstu nisu uobičajena pojava.

Oktobarski salon je 2014. godine postao bijenalna izlozba odlukom Skupštine grada Beograda koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos", prestavivši radove 67 umetnika iz 26 zemalja, od kojih su neki pozvani, a ostali su odabrani na osnovu konkursa.

Ravnopravne nagrade 56. Oktobarskog salona dobili su umetnici Siniša Ilić iz Srbije, Sjun Sun iz Kine i Anastasia Vepreva iz Rusije - odlukom žirija koji su, uz Gunara Kvarana, vinili i istoričarka umetnosti i kustoskinja Prodajne galerije “Beograd” Jelena Krivokapić i umetnik i profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milorad Mladenović.

(SEEcult.org)

Laibach u Filozofskom teatru



Novo izdanje Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu biće posvećeno 5. marta istorijskom gostovanju slovenačke grupe Laibach u Severnoj Koreji, prvom nastupu nekog, uslovno rečeno, zapadnog benda u istoriji te zemlje.

Urednik i voditelj Filozofskog teatra Srećko Horvat ugostiće člana i idejnog začetnika grupe Laibach Ivana Janija Novaka, te norveškog reditelja i aktivistu Mortena Traavika, autora dokumentarnog filma “Dan oslobođenja” (Liberation Day) o nastupu tog benda u avgustu 2015. godine u Severnoj Koreji, koji će to tom prilikom imati hrvatsku premijeru u HNK-u.

Za nastup Laibacha u Severnoj Koreji slovenački filozof Slavoj Žižek rekao da je to bio “najfascinantniji kulturološki, ideološki i politički događaj 21. stoleća”.

Severnokorejski zvaničnici, kako pokazuje film, naveli su uoči tog događaja za Laibach da se smatra “neonacističkim (bendom), jer koristi scenografiju i kostime koji podsećaju na Hitlera”. “Oni se ismevaju i izruguju onome što nazivaju diktaturama širom sveta, a muzika im je užasna! Ako Laibach bude posetio DNRK, izvešće neku provokaciju i naštetiti našem socijalističkom sistemu”, naveli su bili zvaničnici Severne Koreje, ali su ipak dozvolili provokativnom bendu da održi istorijski koncert u Pjongjangu, mada uz izbacivanje pojedinih pesama sa prvobitno planirane set liste (Koran, Eat Liver, The Final Countdown).

Dokumentarac “Dan oslobođenja” o nastupu grupe Laibach pred severnokorejskom publikom, čija je svetska premijera bila krajem 2016. godine na IDFA u Amsterdamu, od sledeće nedelje kreće u redovnu distribuciju po hrvatskim nezavisnim bioskopima, u organizaciji Restarta, koji je i suorganizator specijalnog izdanja Filozofskog teatra posvećenog grupi Laibach.

Osnovana pre više od 35 godina u industrijskom gradiću Trbovlju, grupa Laibach važi za jedan od međunarodno najslavnijih muzičkih sastava poteklih sa jugoslovenskog prostora i uopšte iz bivših komunističkih zemalja srednje i istočne Evrope.

Gostovanje Laibacha u Pjongjangu organizovali su bili Severnokorejsko-evropska asocijacija za promociju kulturne razmene, Traavik Art kompanija iz Norveške i sam bend, koji je početkom jula 2015. proslavio 35 godina postojanja specijalnim koncertom u rodnom gradu na kojem je predstavio i deo programa pripremljenog za Severnu Koreju.

Grupa Laibach od samih početaka deluje u različitim područjima muzičko-vizuelnih umetnosti i predstavlja jednu od najsubverzivnijih pojava slovenačke i jugoslovenske umetničke scene 80-ih godina. Laibach se od nastanka aktivno suočava s totalitarizmom i pitanjem odnosa umetnosti i ideologija. Njihovo delo nudi kompleksnu definiciju umetnosti kroz spektar savremenog poimanja države, slobode, popularne kulture i politike.

Laibach je i jedan od osnivača pokreta Neue Slowenische Kunst sa članovima umetničkih grupa Irwin i Gledališče sester Scipion Nasice.

Uporedo sa velikim muzičkim uspehom, grupa Laibach učestvovala je i na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u regionu i svetu.

(SEEcult.org)

Preminula Mirjana Vukojičić



Glumica Mirjana Vukojičić, dugogodišnja članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, preminula je 2. marta u Beogradu u 70. godini.

Mirjana Vukojičić je svojim talentom, senzibilitetom i posvećenošću pozorištu dala značajan doprinos slavi JDP-a, saopštilo je to pozorište.

Rođena 16. decembra 1947. godine, Mirjana Vukojičić pripadala je generaciji “beba” Bojana Stupice.

U pozorište je primljena odmah po završetku Akademije za pozorište, film, radio i TV, 1970.

Odigrala je na desetine uloga, među kojima se izdvajaju Ofelija (Hamlet), Sonja Marmeladova (Zli dusi), Stela (Tramvaj zvani želja), Kordelija (Kralj Lir). Radila je sa vodećim rediteljima u zemlji, Miroslavom Belovićem, Dejanom Mijačem, Paolom Mađelijem, Radoslavom Dorićem, Radoslavom Milenkovićem, Egonom Savinom, Vidom Ognjenović, Dimitrijem Jovanovićem, Stevom Žigonom, Brankom Plešom....

Izuzetne kreacije, kako je istaklo JDP, dala je u savremenim komadima “Laku noć, majko” Marše Norman, “Milena iz Praga” po Mileni Jasenskoj, “Dejstvo gama-zraka na sablasne nevene” Pola Zindela.

Bavila se i esejistikom u oblasti teatrologije i ostavila je vredne zapise, najčešće o kolegama glumcima.

Datum i vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

(SEEcult.org)

Treba li obrazovanju kultura?



Kolektiv Doma kulture Studentski grad (DKSG) poziva na diskusiju “Da li je obrazovanju potrebna kultura?” koja će biti održana 4. marta u tom kulturnom centru povodom inicijative Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o njegovom pripajanju Studentskom kulturnom centru.

Smatrajući da ta inicijativa Ministarstva prosvete praktično vodi gašenju DKSG-a, kolektiv tog kulturnog centra poziva sve zainteresovane na diskusiju o budućnosti kulture u Beogradu.

U razgovoru će biti javno iznete činjenice i razmotrene mogućnosti rešavanja tog novonastalog problema, a kao učesnici su najavljeni predstavnici studentske, stručne i kulturne javnosti.

Diskusija je organizovana kao izraz podrške opstanku DKSG-a, čiji je kolektiv izrazio protivljenje inicijativi Ministarstva prosvete, najavljujući ujedno i sopstvenu inicijativu za vraćanje DKSG-a Univerzitetu u Beogradu, u čijoj je nadležnosti bio do 1993. godine.

Kolektiv DKSG-a je pokrenuo i onlajn peticiju protiv gašenja tog centra, koju je za svega nekoliko dana podržalo potpisima oko 6.500 ljudi.

Zaposleni u DKSG-u javno su zatražili i razgovor sa ministrom Mladenom Šarčevićem, kao i formiranje ekspertskog tela koje će, uz konsultacije s predstavnicima Ministarstva prosvete, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, izvršiti detaljnu analizu kvaliteta rada i programskih aktivnosti DKSG-a, koje ministar Šarčević navodi kao nedovoljno kvalitetne.

Šarčević je izjavio da DKSG neće biti ugašen, već se razmišlja o njegovom pripajanju SKC-u kako bi se stvorilo “jedno funkcionalno telo sa jakim menadžmentom, koje će raditi na dva punkta”. Naveo je i da je ideja o spajanju DKSG-a i SKC-a motivisana namerom da se podigne kvalitet rada i programskih aktivnosti, kao i da se poveća interesovanje studenata za sadržaje koji su im namenjeni.

Diskusija “Da li je obrazovanju potrebna kultura?” biće održana u 17 sati na Letnjoj sceni DKSG-a, a u slučaju lošeg vremena – u Velikoj Sali.

(SEEcult.org)

Poigravanja kulturom?



Pozicija i uloga kulture u društvenim transformacijama u savremenoj Srbiji tema je diskusije “Poigravanja kulturom? koja će 7. marta biti održana u Kulturnom centru Grad u Beogradu, u organizaciji Kreativnog mentorstva, a pozabaviće se odnosima kulture, društva i politike iz ugla različitih disciplina, teorijskih i društvenih pozicija, ali i za tumačenja društvenih i političkih “igara” kulturom, u kojima kultura može biti prostor, sredstvo, predmet ili subjekat igre.

Kako možemo posmatrati kulturu u savremenom društvu Srbije? Zašto je i na koji način kultura potentno polje i sredstvo društvenih distinkcija, borbi i odnosa moći? Kakvu ulogu u modelovanju društva pretpostavljaju akteri kultune scene u Srbiji? Kakvi odnosi političkih elita, kulturnih elita i građana se mogu iščitavati kroz poigravanja kulturom? Kako na te igre, strategije i borbe utiče geopolitička pozicija društva Srbije? To su neka od pitanja na koja će, uz kraća kritička predavanja, pokušati da kroz diskusiju sa publikom odgovore sociološkinja Ivana Spasić i istoričar i teoretičar umetnosti Branislav Dmitrijević, uz moderaciju Višnje Kisić.

Ivana Spasić će prevashodno čitati kulturu kao svakodnevnu praksu građana i kao svakodnevno polje društvenih borbi kroz vrednovanja i označavanja, dok će se Branislav Dimitrijević osvrnuti na kulturu kao sektor, kao proizvodnju kulturnih sadržaja, ali i diskursa koje akteri u sektoru kulture koriste kada zagovaraju svoju delatnost u društvu Srbije, i izvan njega.

Ivana Spasić je profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde predaje teorijske predmete. Bavi se ulogom kulture, diskursa i kolektivnog sećanja u postsocijalističkim društvenim promenama, diskurzivnom proizvodnjom nacije, društvenim pokretima i kulturnim aspektima urbaniteta.

Osim više desetina članaka i poglavlja u zbornicima, u zemlji i inostranstvu, objavila je knjige Kultura na delu: društvena transformacija Srbije iz burdijeovske perspektive (2013), Us and Them: Symbolic Divisions in Western Balkan Societies (2012, kopriređivač); Sociologije svakodnevnog života (2004); Politika i svakodnevni života: Srbija 1999-2002. (2003, koautor); Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća (2006, kopriređivač); Interpretativna sociologija (1998, priređivač).

Branislav Dimitrijević, profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu i gostujući predavač na inostranim umetničkim školama i univerzitetima, bavi se u kustoskom i istraživačkom radu umetničkim praksama u 20. veku, sa posebnim fokusom na socijalističku Jugoslaviju, kao i Jugoistočnu Evropu.

Autor je niza knjiga i izložbenih kataloga o modernoj i savremenoj umetnosti: O normalnosti - Umetnost u Srbiji 1989-2001; Protiv umetnosti: Goran Đorđević – Kopije; Potrošeni socijalizam - Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (Fabrika knjiga, 2016); kao i kustos velikog broja izložbi savremene umetnosti: 53. Oktobarski salon “Gud Lajf” (Beograd, 2012); Bijenale savremene umetnosti D-0 ARK Undergound: “No Network” (Atomski bunker, Konjic, 2011); FAQ Serbia (Austrijski kulturni forum, Njujork, 2010).

Redovni je saradnik portala Peščanik i jedan od mentora u programu “Kreativno mentorstvo”.

Moderatorka debate Višnja Kisić, istoričarka umetnosti, master kulturne politike i menadžmenta i doktor nauka muzeologije i studija nasleđa, menadžerka je za edukaciju i razvoj programa “Kreativno mentorstvo”. U istraživačkom radu bavi se interpretacijom nasleđa i politikama korišćenja prošlosti, sa posebnim fokusom na region Jugoistočne Evrope, dok je u praksi angažovana u civilnom sektoru u oblasti nasleđa kao generalna sekretarka je Evropa Nostre Srbija i kao članice odbora Mreže za nasleđe Jugoisočne Evrope. Gostujući je predavač pri UNESCO Master programu za kulturnu politiku i menadžment i Centru za muzeologiju i heritologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dobitnica Evropske nagrade za kulturnu politiku za istraživanje i knjigu Governing Heritage Dissonance: Promises and Realities of Selected Cultural Policies (European Heritage Foundation, 2016).

“Kreativno mentorstvo” je jedinstveni mentorski program u Srbiji posvećen razvoju mladih stručnjaka u oblasti kulture i širenju ideje mentostva, koji povezuje talentovane, posvećene i angažovane mlade profesionalce aktivne u različitim oblastima kulture sa mentorima iz različitih struka - u odnosu na njihove razvojne potrebe i profesionalna interesovanja.

Kroz mentorski proces rada, kao i niz edukativnih aktivnosti i događaja, program omogućava učesnicima uvide, kontakte i informacije do kojih ne bi lako došli u svom profesionalnom krugu.

Do sada je kroz program “Kreativno mentorstvo” prošlo sto učesnika, a u toku je treći ciklus programa 2016/2017. koji okuplja 50 učesnika – mentija i mentora.

Diskusija “Poigravanja kulturom?” počinje u 18 sati, a formular za prijavu učešća nalazi se na goo.gl/BcIlJJ

(SEEcult.org)

Sudbina nagrade za najčitaniju knjigu u bibliotekama



Sudbina nagrade za najčitaniju knjigu u bibliotekama u Srbiji, koju je dodeljivala Narodna biblioteka Srbije (NBS), zavisiće od odluke Zajednice matičnih biblioteka, saopštio je 3. marta upravnik NBS Laslo Blašković povodom burnih reakcija koje je izazvalo ovogodišnje nedodeljivanje tog priznanja. Blašković se pritom zauzeo za slovenački model prema kojem pisci dobijaju novac (planiran u državnom budžetu) od svake pozajmlјene, a pretpostavlja se i pročitane knjige.

Ocenjujući da nagrada za najčitaniju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije od samog početka nije bila dobro koncipirana, Blašković je u pisanoj izjavi naveo i da je zbir pozajmlјenih knjiga “samo statistički podatak, uz to prilično neprecizan, jer bibliotekarstvo u Srbiji nije na takvom tehnološkom nivou da se sa sigurnošću može utvrditi tačan broj pozajmlјenih, a kamoli broj pročitanih knjiga”.

Kriterijumi su, kako je dodao, oduvek bili nejasni, nedefinisani i “čitava ta stvar pre je ličila na falsifikat stvarnosti, nego na relevantnu i tačnu činjenicu”.

“To se pokušalo ispraviti promenom pravilnika 2008. godine, koji je davao mogućnost da žiri izabere ‘najbolјu od najčitanijih knjiga’. I to rešenje imalo je vidlјivih manjkavsti, mešalo je različite kriterijume, pa je, posle duge rasprave, sadašnji Upravni odbor NBS odlučio da Narodna biblioteka ne dodelјuje više nagradu, koja, po prirodi stvari i po mišlјenju UO, pripada Zajednici matičnih biblioteka Srbije i prepustila Zajednici odluku o dalјoj sudbini nagrade”, naveo je Blašković.

Blašković je podetio da je, na osnovu Pravilnika koji važi od 2008. godine, nagrada dodelјivana proteklih godina najbolјoj od 25 najčitanijih knjiga u bibliotekama Srbije, pa knjiga koja u anketi (biblioteka) osvoji najviše bodova nije, automatski, i knjiga pobednik, već o tome odlučuje žiri.

“Rečju, ove godine, nagrada nije ukinuta, ali ni njen laureat nije unapred proglašen činom objavlјivanja spiska ‘najčitanijih’ knjiga”, naveo je Blašković.

Navodeći da se nacionalne biblioteke u okruženju različito odnose prema tom pitanju - neke od njih nagradu za najčitaniju knjigu ne dodelјuju uopšte, a neke imaju modele drugačije od dosadašnjeg u Srbiji.

“Stvar je, po mome mišlјenju, najbolјe rešena u Sloveniji. Tamo pisci dobijaju novac (planiran u državnom budžetu) od svake pozajmlјene (da ne kažem) pročitane knjige. Tako slovenački čitaoci, bukvalno i materijalno, nagrađuju svoje pisce. Taj mi se model čini najinteresantnijim i njemu bi valјalo da težimo. Naravno, slovenačko bibliotekarstvo je, pre svega tehnološki, kudikamo razvijenije od našeg, pa je naš prelazak na viši nivo – proces, koji ne može biti primenjen i realizovan preko noći”, naveo je upravnik NBS, koji je po automatizmu i na čelu Zajednice matičnih biblioteka Srbije – asocijacije osnovane 2005. godine u cilјu izgrađivanja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema, unapređivanja ostvarivanja matičnih funkcija i matičnosti u bibliotekarstvu, kao i unapređivanja bibliotečko-informacione delatnosti u bibliotekarstvu u Srbiji.

Nagrada za najbolju među najčitanijim knjigama u mreži javnih biblioteka Srbije tradicionalno je dodeljivana 28. februara, povodom Dana NBS i Nacionalnog dana knjige, a ove godine se o njenom izostanku saznalo svega nekoliko dana ranije.

Nagrađivani pisac Dragan Velikić, čiji je roman “Islednik” bio najčitaniji u bibliotekama u 2016. godini, izjavio je tim povodom da ga pre svega uznemirava način na koji je nagrada ukinuta - par dana uoči uručenja i bez suvislog objašnjenja, po modelu najnižeg partijsko-birokratskog delovanja. Velikić nije prisustvovao obeležavanju Dana NBS, čiji je program prvobitno uključivao i razgovor sa njim na temu “Najčitanija knjiga u 2016. godini”.

Nedodeljivanje nagrade NBS za najbolju knjigu među najčitanijim izdanjima u bibliotekama izazvalo je burne reakcije u javnosti, pa i ocene da je razlog za to - podrška Velikića kandidaturi dosadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića na predsedničkim izborima.

UO NBS kratko je saopštio 24. februara da je nagradu za najčitaniju knjigu godine statistički utvrđivala Zajednica matičnih biblioteka Srbije, te da je NBS samo formalno uručivala to priznanje i da će nastaviti da sprovodi anketu među javnim bibliotekama Srbije i objavlјivati spisak deset najčitanijih knjiga, dok se povodom ukidanja nagrade više neće oglašavati.

Prošle godine je nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u 2015. godini dobio Filip David, za roman “Kuća sećanja i zaborava”, za koji je dobio i NIN-ovu nagradu i koji je bio i najcitanija knjiga u bibliotekama u 2015. Svečanost uručenja nagrade za najbolju knjigu obeležena je Davidovim ograđivanjem od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića - zbog neslaganja sa politikom koju vodi još od 90-ih.

(SEEcult.org)

Podrška DKSG-u na delu



Mnogobrojni predstavnici kulturne i umetničke scene, kao i akademske zajednice, izrazili su 4. marta podršku kolektivu Doma kulture Studentski grad (DKSG) protiv inicijative Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije o pripajanju te ustanove Studentskom kulturnom centru (SKC), kojoj se već usprotivilo više od 6.600 potpisnika onlajn peticije.

U diskusiji “Da li je obrazovanju potrebna kultura?” čulo se i da su predstavnici DKSG-a, SKC-a i Sindikata “Nezavisnost” započeli 3. marta s ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem dijalog o ulozi i položaju ustanova kulture studenata, a za sada su dobili samo usmeno obećanje da do spajanja dva kulturna centra ipak neće doći.

Takođe, kako kažu zaposleni, obećano je i da će u najkraćem roku biti raspisan novi konkurs za izbor direktora DKSG-a, s obzirom da je prethodni poništen, a v.d. direktorki je istekao mandat.

Reagujući na inicijativu o pripajanju DKSG-a SKC-u zbog “podizanja kvaliteta obrazovanja, bolje organizacije i transparentnosti rada”, učesnici diskusije, uključujući zaposlene u DKSG-u, univerzitetske profesore, umetnike i istoričare, istakli su značaj tog kulturnog centra ne samo za stanovnike Studentskog grada, već i za širu kulturnu scenu u Beogradu.

Profesor Fakulteta likovnih umetnosti Mileta Prodanović, slikar i pisac, rekao je da bi po logici Ministarstva prosvete mogli da se spoje i Zvezda i Partizan radi racionalizacije i uštede u oblasti sporta.



Frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane opisao je sadašnje stanje kao zgarište revolucije, ali je izrazio nadu da je u pepelu ostalo žara i pozvao studente da proaktivnije deluju radi zaštite svojih interesa.



Istoričar Dejan Ristić govorio je o neprepoznavanju značaja kulture u društvu, zbog čega ona trpi. Navodeći primere godinama zatvorenih muzeja, probleme Kolarčeve zadužbine, Grafičkog kolektiva, Ristić je ocenio da je na delu neselektivna racionalizacija i podsetio da se na kulturu izdvaja manje od jednog odsto državnog budžeta, dok se na drugoj strani grade fontane i drugi skupi objekti.





Uz urednike DKSG-a, među učesnicima diskusije bili su i psiholog Dubravka Radusinović sa Fakulteta dramskih umetnosti, urednik portala Mašina Marko Miletić, lingvista Vlada Đukanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u penziji Dragica Krgović, muzičar Igor Vins, prodekan Fakulteta primenjenih umetnosti Marko Lađušić i drugi.

I DKSG i SKC deluju pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnovane su početkom 70-ih godina pod okriljem Univerziteta u Beogradu, dok su početkom 90-ih prebačene u nadležnost Vlade Srbije, odnosno Ministarstva prosvete.

Zaposleni u DKSG-u pokrenuli su i inicijativu za vraćanje te ustanove pod okrilje Univerziteta.

*Foto: Jovan V. Nedeljkov

(SEEcult.org)

5. Beogradski irski festival



Jubilarni, peti Beogradski irski festival (BIF) predstavlja od 6. do 22. marta raznovrstan plesni, muzički, izložbeni i filmski program, uključujući prvo gostovanje osnivačice globalnog fenomena Riverdance Džin Batler (Jean Butler), fotografa, pisca i reditelja Konora Fergusona, kantautora Dilana Taja (Dylan Tighe) i reditelja Dejvida Kefrija (David Caffrey), te već tradicionalno učešće u globalnoj proslavi Dana svetog Patrika osvetljavanjem više gradskih lokacija zelenom bojom.

Direktor BIF-ja Jas Kaminski, irski novinar koji živi u Beogradu, nekadašnjem keltskom gradu, najavio je gostovanje 15 umetnika iz Irske u festivalskom programu koji će, kako je naveo, pružiti posetiocima užitak “u irskoj gostroprimljivosti u srpskom stilu - dobitnoj kombinaciji koja se retko viđa”.

Među gostima petog BIF-a je zvezda svetske plesne scene Džin Batler, koja će tokom prvog gostovanja u Srbiji, 9. i 10. marta u Bitef teatru, predstaviti svoje najnovije delo, plesni peformans “Ovo je irski ples” (This is an Irish dance), duet koji je nastao i koji izvodi u saradnji sa čelistom i kompozitorom Nilom Martinom. U Beograd stiže nakon rasprodatih sala i odličnih kritika u SAD i Irskoj, a pre nastupa u Bitef teatru održaće 6. i 7. marta u DKC Majdan radionice savremenog i irskog plesa.



BIF predstavlja i irskog fotografa, pisca i reditelja Konora Fergusona, koji je specijalno za tu priliku odabrao fotografije za izložbu “Dark Lies The Island” koja će 11. marta biti otvorena u Kulturnom centru Rex, a nastale su pod uticajem goth muzike (tokom 80-ih godina u Dablinu) i mračnih i morbidnih irskih pisaca kao što u Pet MekKejb i Kevin Beri (naziv izložbe je pozajmljen iz Berijeve druge kolekcije kratkih priča).

Na otvaranju izložbe biće proglašen pobednik fotografskog konkursa na temu “Beograd koji nestaje” (Ghost Belgrade), a najbolji radovi biće izloženi do 22. marta, kada se BIF i završava.

Filmski program “Irska filmska nedelja” predstaviće atraktivan izbor igranih i dokumentarnih filmova čiji je fokus muzika, a gost će biti reditelj nove sezone popularne serije “Birmingemska banda” (Peaky Blinders) Dejvid Kefri. Njegov film “Pljačka za tvoju dušu” (Grand Theft Parsons) o legendarnom muzičaru Gramu Parsonsu, jednom od najznačajnijih američkih autora svih vremena, biće prikazan 15. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, a nakon projekcije publika će imati priliku da razgovara sa rediteljem. Kefri će i 16. marta razgovarati publikom o seriji “Birmingemska banda”, čiju će četvrtu sezonu režirati, ali i o nagrađivanoj seriji “Love/Hate”, kao i o drugim televizijskim i filmskim radovima koji su deo njegovog opusa.



U okviru filmskog programa, biće prikazana i dramedija “Frank” reditelja Lenija Abrahamsona (Lenny Abrahamson), zatim dokumentarac Džulijana Templa (Julien Temple) “Džo Stramer – Neispisana budućnost” o frontmenu čuvenog benda The Clash, film “Dobre vibracije” - (istinita) priča o fanatičnom zaljubljeniku u muziku i njegovoj maloj izdavačkoj kući u Belfastu tokom nereda u Severnoj Irskoj, dokumentarci “Ghost Blues – Priča o Roriju Galageru” i “Setanta, stanje nezavisnosti”, igrani film “Luda Meri”, poslednji film Džona Hjustona “Mrtvi”, kao i kratki film “Kalenić - poslednji dani gradske pijace” - prelepo uhvaćena duša Beograda kroz prikaz jednog od njegovih najprepoznatljivijih obeležja – pijace Kalenić.

U okviru muzičkog programa, za 18. mart u Rexu najavljen je nastup Dilana Taja, koji će se predstaviti i sutradan u bioskopu Tuckwood Cineplex jedinstvenim audio-vizuelnim performansom “Wabi-Sabi Soul” (uz 5.1 surround zvučni sistem i 3D projekcije).

Publika će imati priliku da uživa i u večerima tradicionalne irske muzike u Monk's Baru 16. i 17. marta.



Beograd se i ove godine pridružuje svetskim metropolama koje obeležavaju 17. marta irski nacionalni praznik Dan svetog Patrika, pa će nekoliko gradskih lokacija, uključujući Most na Adi, biti osvetljeno irsko-zelenim svetlom.

Takođe, najavljena je i “Misteriozna tura” (zelenim) tramvajem, a festivalski program obuhvata i gastronomski događaj 13. marta u Kulturnom centru Grad, gde će kulinarski duo Market Kitchen (Temple bar) iz Irske, u saradnji sa restoranom Dijagonala 2.0, spremiti za publiku goveđi paprikaš sa crvenom algom Dilisk i zelenim knedlama, kao i Bročan Roj (čorbu dostojnu kralja). Gastronomski specijaliteti najavljeni su i narednih festivalskih dana - irski doručak od 13. do 21. marta u Smokvici (Molerova 33) i džez branč uz bend O Bato 19. marta u hotelu Park.

BIF su podržali ambasada Irske u Atini, Irski počasni konzulat u Srbiji, Irski filmski institut, Culture Ireland, Delegacija Evropske unije i EU Info centar, Grad Beograd, kao i drugi sponzori, partneri i prijatelji.

Festivalski sajt je irishfest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto na vrhu: Most na Adi, Dan sv. Patrika (Ivan Jasić)

(SEEcult.org)

Peticija za opstanak Grafičkog kolektiva



Umetnici okupljeni u Grafičkom kolektivu pokrenuli su onlajn peticiju za opstanak te galerije, koji je doveden u pitanje nakon procesa restitucije i odluke starih-novih vlasnika zgrade na Obilićevom vencu u Beogradu da prostor koji je GK koristio proda firmi koja planira da tu otvori poslastičarnicu.

Budući da već nekoliko meseci nije pronađeno rešenje tog problema, umetnici koje okuplja Grafički kolektiv apelovali su na javnost da potpisivanjem peticije pruži podršku za njegov opstanak, odnosno spreči njegovo nestajanje.

Nezaobilazan na kulturnoj mapi Beograda, Srbije i šire, Grafički kolektiv naveo je da je primoran da naprečac napusti svoj galerijski prostor u kojem se nalazi od 1949. godine bez vidnog rešenja o novom primerenom mestu nastavka izložbenih i drugih aktivnosti.

“Restitucija je neumolјiva. Ranija nepravda, nažalost, dovodi do druge, žrtva, a u ovom slučaju to je ustanova koja već 68 godina sa uspehom afirmiše i neguje vizuelnu umetnost (umetničku grafiku, grafički dizajn, crtež, fotografiju i druge oblike likovne prakse). U ovim promenama cena je gubitak identiteta i brisanja simbola kulture koji su stvarani decenijama. U simbole trajanja Grafičkog kolektiva utkani su sećanje kulturne javnosti koja je u ovim programima upoznala rad preko 1.500 umetnika, prvi performans u Srbiji, pojavu novog likovnog izraza oličenog kroz grupu Mediala, mnogih debitanata, kasnije poznatih umetnika, stubova srpske umetničke scene, akademika, svetski afirmisanih umetnika: Vladimir Veličković, Stojan Ćelić, Leonid Šejka, Hirošiga, Šaraku, Exat, Vazareli, Anderle, Grupa Zebra, Šagal, Dali, Boško Karanović, Bogdan Kršić, Sreten Stojanović, Lazar Vujaklija, Mladen Srbinović, Milo Milunović, Dado Đurić, Uroš Tošković, Ero, Brunovski, Vislava Šimborska, Madervel, Dubravka Ugrešić... Deo nacionalnog kulturnog kapitala su oko 2.000 samostalnih, autorskih, monografskih, studijskih, retrospektivnih i kolektivnih izložbi i drugih događaja posvećenih vizuelnoj umetnosti”, naveli su umetnici iz Grafičkog kolektiv, koji poseduje i kolekciju sa više od 5.000 radova - prvu zbirku savremene posleratne grafike u Srbiji.



Grafički kolektiv je dugo bio jedina institucija u kojoj je kontinuirano predstavlјana umetnost grafike, crteža, fotografije, ilustarcije i grafičkog dizajna - u vreme kada to nije bio slučaj na celokupnoj umetničkoj sceni u Srbiji. Za mnoge generacije umetnika, književnika i intelektualaca, “bio je i ostao kultno mesto ne samo za izlaganje umetničkih dela, već i mesto susreta i razmene ideja i aktuelnosti između domaće i svetske kulturne scene. Sinergija različitih kreativnih aktera učinila je da Grafički kolektiv postane baštinik tradicije, ali i medijator savremene umetnosti i kuća umetnika čije je trajanje neophodno”, naveli su pokretači peticije.

Nestanak Grafičkog kolektiva, kako je upozoreno, značio bi brisanje značajnog dela nacionalne kulture, utkane u mrežu savremenih svetskih tokova. U očima domaće i strane javnosti delovalo bi kao čin neshvatlјive autodestrukcije, i svakako bi doveo do značajnog osiromašenja na kulturnoj mapi Beograda i Srbije, i nestanka interakcije sa mnogim institucijama i istanutim umetnicima širom sveta, naveo je Grafički kolektiv koji je prinuđen na iselјenje sa Obilićevog venca 27 do sredine 2018. godine.

Prostor u kojem se nalazi Grafički kolektiv od 1949. godine (enterijer je delo arhitekte Peđe Ristića) vraćen je naslednicima porodice Ninčić u julu 2015. godine Rešenjem Agencije za restituciju. Na osnovu ugovora sa vlasnikom, Grafičkom kolektivu garantovano je da do 18. jula 2018. može ostati u istom prostoru. Vlasnici su, međutim, prodali prostor na Obilićevom vencu firmi Feniks Slatka kuća d.o.o. sa Zlatibora, koja tu namerava da otvori poslastičarnicu.

Grafički kolektiv je očekivao da će ga naslednici prvo obavestiti u vezi sa prodajom, te da će biti iskorišćena pravna mogućnost da država ima pravo preče kupovine, ali e to nije dogodilo, a još uvek nema ni adekvatnog alternativnog prostora.

Još prošle jeseni je vest o pretvaranju uglednog galerijskog prostora u buduću poslastičarnicu izazvala burne reakcije u stručnoj javnosti, čiji su predstavnici izrazili nevericu razvojem situacije, apelujući na društvenim mrežama na nadležne da pronađu rešenja za opstanak tog značajnog umetničkog prostora.

Osnivači Grafičkog kolektiva su afirmisani umetnici prve generacije grafičara beogradske Akademije likovnih umetnosti: Boško Karanović, Mirjana Mihać, Dragoslav Stojanović Sip, Dragoljub Kažić i Mile Petrović.

Osim organizovanja izložbi, Grafički kolektiv publikuje kataloge, grafičke mape, monografije... i dodeljuje prestižne nagrade Veliki pečat (ustanovljena 1963) - prvo nacionalno priznanje za grafiku, Mali pečat (ustanovljena 1991) za grafiku malog formata i Grifon (ustanovljena 1996) - nagrada za najbolji grafički dizajn (u saradnji sa Quadra Graphics).

(SEEcult.org)