Vesti iz sveta umetnosti

U vremenu kolektivne mašine



Gosti prvog ovogodišnjeg "Filozofskog teatra", koji u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu već treću godinu vodi aktivist Srećko Horvat, bili su rocker Bobby Gillespie i marksistički teoretičar Franco Berardi Bifo, koji su tom prilikom govorili o vezi rocka i filozofije, situaciji u Britaniji i Europi nakon Brexita, opasnostima "neurototalitarizma", paklu i Donaldu Trumpu, ali i o mogućim načinima da se stvari u društvu mijenjaju nabolje, kao i da se izbjegne rat.

Odgovarajući na pitanje iz publike "može li muzika mijenjati svijet", Gillespie je tom prilikom rekao da "muzika može inspirirati ljude i potaknuti ih da budu kreativni".

"Moji roditelji, moji učitelji nisu znali kako biti kreativan, otkrio sam to zahvaljujući punku - Sex Pistolsima, The Clashu i ostalim bandovima", kazao je te dodao: "Nisam siguran da bi muzika mogla utjecati na stvaranje klasne svijesti, jer za to treba biti političan, ali ona svakako može 'opremiti' ljude nadahnućem, 'objaviti' im da mogu i sami napraviti nešto kreativno."

Pedesetineštogodišnji osnivač, pjevač i tekstopisac kultne rock-skupine Primal Scream tim je riječima dao svojevrsni šlagvort jednoipolsatnom razgovoru, u kojem je, očekivano, najviše govorio desetak godina stariji filozof, više ili manje slijedeći nit što mu ju je svojim pitanjima nudio ovaj put prilično samozatajni Horvat.

Razgovor je počeo pitanjem o Brexitu, na koje je Gillespie odgovorio konstatirajući da je Britanija vrlo podijeljena u vezi s napuštanjem Europske unije budući da svi imaju vrlo rezolutan stav o tomu je li trebalo otići ili ostati.

Vehementni filozof skrenuo je pak skrenuo razgovor prema Grčkoj, naglasivši kako upravo dolazi iz Atene, u kojoj ljudi na neki način već žive kao da su izvan EU, s puno resentimenta i ljutnje, ali i očekivanja da će se "iz ničega" pojaviti nešto novo.

Bifo i Gillespie sreli su se u Britaniji u knjižari prije dvije-tri godine, kada je Bifo predstavljao knjigu "Heroji": Gillespie mu je prišao, jer se sve više zanimao za vezu filozofije i rocka, što je na kraju dovelo do toga da posljednji album Primal Screama bude naslovljen "Chaosmosis", prema naslovu knjige i terminu francuskog ljevičara Félixa Guatarrija s kojim je Bifo surađivao. No, Bifo je naglasio kako su se on i Gillespie "sreli još početkom 80-ih, ne u tjelesnoj egzistenciji, nego u nekom paralelnom, duhovnom životu, u noćnoj mori koja je tada počinjala".



Gillespie je podsjetio kako je to bilo vrijeme dolaska na vlast Margaret Thatcher, borbe radničkih sindikata protiv njezine politike, kao i osuđivanja i zatvaranja aktivista te velikog pritiska na medije. "Izgledalo je kao da stvari više nikada neće biti bolje", kazao je i podsjetio kako je malo prije toga, 1977. objavljen "No Future" Sex Pistolsa.

Bifo je dodao kako je "ta lady" izjavila da "ne postoji društvo nego samo pojedinci", čime je "proglašen rat koji traje do danas".

Na Horvatovo traženje da eksplicira tezu iz svoje posljednje knjige "I: fenomenologija kraja" kako je ono što bombardiranje informacijama i tehnologijom čini ljudskom mozgu "mutacija a ne evolucija", Bifo je rekao da se danas događa "kraj povezanosti", jer je sve manje stvaranja smisla kroz odnose dvaju tijela, što dovodi i do promjena u našem mozgu.

"Ja uglavnom ne razumijem ono što Bobby govori, zbog njegovog engleskog, i mojih problema sa sluhom, ali bitna je ta 'konjukcija', to bivanje u istom prostoru u isto vrijeme, koje nije isto što i 'konekcija' - sintaktička veza između mašina formatiranih na određeni način", pojasnio je nasmijavši publiku priznanjem kako ne razumije ni talijanski, nego ili ljudima čita s usana ili se pretvara da je razumio.

Bifo je istaknuo kako nije tehnofob, nego "želi biti svjestan što se događa, razumjeti", budući da smo "sve više formatirani prema programu kolektivne mašine".

Spomenuvši kao primjer ono što se zbog Googla dogodilo prevođenju, rekao je: "Zanima me kako ćemo u svemu tomu biti sposobni osjetiti užitak, erotizam jezika, što će biti s erotičkim aspektom socijalnog života: to će biti glavni problem vremena, jer je fašizam uvijek bio jako povezan s mašinom i nemogućnošću da se osjeti užitak u jeziku, u tijelu drugoga."

"Najvažnije je pitanje kako da reaktiviramo erotsko tijelo u vremenu kolektivne mašine", zaključio je.



Iako je Horvat pobrojao neke od recentnih globalnih tema - od Donalda Trumpa, preko ekologije i Kine, do nove pozicije UK i "povratka Rusije", Bifo je ipak radije nastavio govoriti o glazbi, podsjetivši kako je prošlo stoljeće počelo futurističkim manifestom, velikim očekivanjima od budućnosti i ekspanzijom mašine, da bi pred kraj punk pokret proglasio "kraj budućnosti".

"Kada smo iz Londona primili vijest da je budućnost gotova, zavladao je osjećaj kako je nešto slomljeno u mašini moderniteta", poantirao je Bifo, te trenutačnu situaciju u svijetu ilustrirao još živopisnije: "Donald Trump je finalna demonstracija da je budućnost pakao i da mi ne možemo izbjeći taj pakao. Ali, i u paklu ljudi mogu naći način da žive dobar život, naći mjesta sretne solidarnosti i biti sretni."

Kao pozitivne primjere takvih mjesta, istaknuo je Barcelonu, "usprkos turistima", ili Napulj, usprkos "Camorri", te je izdvojio neke njihove primjere "socijalne autonomije i kreativnosti koja otvaraju priliku za eksperiment".

"Ne mislim da treba početi s proširivanjem područja autonomije, mislim da je bolje koristiti postojeće na kreativan način, eksperimentirati i iznalaziti kreativne forme generalne transformacije života", istaknuo je.

"Kraj nije zauvijek", ustvrdio je Bifo, te dodao: "Ali, nije politika ta koja će nas spasiti od Ku Klux Klana, od ove sramotne situacije gluposti, nasilja i rasizma, nego znanje: ono će nam dati snagu da se suprotstavimo."

Komentirajući nedavno u Americi viđene transparente s natpisom "Deport Trump", Bifo je naglasio kako to nije dovoljno, jer se treba riješiti financijskog kapitalizma, "stupidnog sistema baziranog na kompeticiji i radu".

"Treba se osloboditi opsesije radom. Umjesto da nas znanje i tehnologija oslobode od toliko rada, događa se suprotno", kazao je i poantirao: "Rad za plaću je perverzija."

Govoreći o EU, Bifo je rekao kako smatra da ovo što se događa nije i kraj Europe.

"Umjesto financijske Europe treba početi stvarati socijalnu Europu", naglasio je dodavši kako za to treba koristiti prostore samoorganizacije, izbjegavajući povratak identifikaciji s nacionalnim "koji vodi ignoranciji i ratu".

"Što je nacionalni suvrenitet u eri globalne Kine?", zapitao se te dodao kako njega više zanima Berlin, Bologna i Barcelona nego neka "talijanska stvar".

Poznati rocker je na temu "raspada EU" samo kratko reako kako "ima loš osjećaj" , ali i dodao da će "skori francuski izbori pokazati je li ovo kraj ili nije".



Komentirajući pak svoju izjavu kako publika ni na rock koncertima više uglavnom nije politična, jer sve postaje industrija zabave, Gillespie je kazao kako to u 60-ima i 70-ima nikako nije bilo tako jer su to bila politična vremena, ali se sve izgubilo u 80-ima. "Ne čujem neki politički rock'n'roll već dugo vremena", konstatirao je.

Govoreći o festivalima koje uglavnom sponzoriraju velike korporacije i vlastitom sudjelovanju u svemu tomu, Gillespie je rekao kako "baš i nema izbora", iako bi radije svirao u klubovima, ali i dodao kako ipak "razumije zašto ljudi vole festivale i osjećaj da su dio nečega većega od sebe".

"Ionako to sve ovisi o tomu kako se band osjeća i kako publika reagira", zaključio je Gillespie.

Upitan iz publike o osnivanju "korporacije umjetne inteligencije" i mogućnostima njezine regulacije, Bifo je odgovorio kako Silicijska dolina nije u Kaliforniji, nego je globalna, jer svakodnevno stvaraju inžinjeri, programeri i dizajneri diljem svijeta.

Upozorivši na opasnost od dominacije mašine , "neurototalitarizma", naglasio je kako ipak smatra da sve to ne ovisi o korporacijama, o volji Billa Gatesa ili Marka Zuckerberga, nego i o borbi, o procesima koji će izvršiti preraspodijelu. Podsjetivši na primjere iz prošlosti, kad su mjesta koncentracije rada bila i mjesta socijalnih konflikata, Bifo je rekao da globalnu Silicijsku dolinu vidi kao prostor subverzije, "mjesto konflikta i oslobođenja".

"Ne radi se o tomu da se regulira Google: ne vjerujem u regulaciju, nego u autonomiju i samoorganizaciju, kao najvažnije probleme buduće ere", također je kazao.

Govoreći o potencijalnom vlastitom europskom nacionalizmu, Bifo je citirao tvrdnju francuskog filozofa Juliena Bende da se, ako se želi stvoriti politička zajednica u Europi, ne može poći od identiteta.

"Europa je nešto što ne dolazi iz bića, nego iz uma, duha", pojasnio je Bifo, dodavši kako Europa uključuje i Izrael, Rusiju, Bliski Istok..., te je dobra polazna točka za internacionalno, za proces internacionalizma, kao "jedini način da se izbjegne rat".

"Europa je filozofsko pitanje. Pariz i Berlin samo su stjecajem povijesnih okolnosti polaznišne točke", naglasio je dodavši kako je moguće spojiti prosvjetiteljstvo i romantizam, odnosno "hladni razum" i "osjećaje".

Na konstataciju da mrzi Europu, Bifo je odgovorio kako "mrzi Europu ako je to Europa nacija", ali i dodao kako Europa nije nacija."Julien Benda je mislio da Europa ne može biti utjelovljenje identiteta jer u njoj ima puno identiteta te je kao takva postnacionalan i internacionalan entitet koji osjećam i jako volim", istaknuo je.

Citirajući tvrdnju poljsko-američkog političara Zbigniewa Brzezinskog da je "'Daesh' početak osvete koloniziranih ljudi Afrike, Južne Amerike i drugih dijelova svijeta, u kojoj će bijela rasa platiti planetarni dug kolonijalizma kao historije masakra i poniženja", Bifo je naglasio kako se sve to događa "jer smo zaboravili internacionalizam".

Razgovor je ipak završio u opuštenijem tonu, s duhovitim prijedlozima iz publike da se ime Gillespijeva banda, u skladu s krajem o kojem se toliko govorilo, preimenuje u "Final Scream", ili pak, kako se nadovezao Horvat - u "Primal End", ali čula se i šala(?) da bi Primal Scream možda mogao nastupiti na "svetom mjestu", kako je HNK nazvala jedan gospođa iz publike, ako se već "ne može dogoditi revolucija".

Vesna Pažin

*Foto: Filozofski teatar (Tena Pavletić)

Vivisekcija društva kao mjuzikl



Predstava “Mister Dolar”, prema tekstu velikog srpskog komediografa Branislava Nušića, biće premijerno izvedena 10. februara u Pozorištu na Terazijama i to prvi put kao mjuzikl, u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića koji smatra da je naslovni lik te priče iz 30-ih godina 20. veka - junak našeg doba, samo što bi se možda danas zvao Mister Evro.

“Nušićev tekst je bio vivisekcija društva, takozvanog džet-seta u međuratnom periodu. Čini se da smo za proteklih 85 godina samo ‘unapredili’ sva moguća zla u društvu u kome je sve podređeno materijalnim interesima, a ugled, poštenje i moral ne znače gotovo ništa”, rekao je autor libreta i reditelj Vladimir Lazić na konferenciji za novinare 6. februara.

Ova aktuelna komedija prikazuje živopisnu galeriju mračnih tipova, skorojevića i lažnih buržuja koji lakoverno, usled vlastite pohlepe i požude, prihvataju lažnog idola. Napominjući da to deluje kao jedna od brojnih afera kojima smo zapljusnuti, Lazić je dodao da je “autorskom timu ostalo da malo umiri stvar, da predstava ne bude preaktuelna i preangažovana”.

“Nama je pripala uloga da se, posredstvom nekih zavodljivijih stvari, muzike i koreografije, nađemo na vetrometini igre prepoznavanja, na ‘putu u visoko društvo’”, naveo je Lazić.



Tekst songova, koji su sastavni deo radnje, napisao je dramaturg na predstavi Željko Mijanović, koji je izjavio da su u stihovima ostali blizu Nušićeve poetike.

Kompozitor originalne muzike je Ninoslav Ademović, a muzički aranžer i dirigent Aleksandar Sedlar, koji je i kompozitor nekih od songova (“Truli bogataš”, “Izborna godina” i “Javna tajna”).

Stil muzike ostaje u epohi, osnovni motiv je domaći, ali je dodato, kako je naveo Sedlar, “ono što se slušalo i igralo 30-ih, od džeza preko tanga do lambetvoka, stvarajući žanrovski šareniš kao kada kroz muziku za Big bend prođe motiv Žikinog kola”.

Scenografiju je kreirao Aleksandar Veljanović, kostime Vanja Popović, a koreografiju Milica Cerović.



U velikom ansamblu glavne uloge igraju Rade Marjanović (advokat Matković), Marko Gvero (konobar Žan) i Dušica Novaković (urednica lista “Istina” Koviljka Jurišić). Likove koji se okupljaju u klubu “Elita” igraju Duško Radović, Valentina Pavličić, Milan Milosavljević, Ana Simić, Žarko Stepanov, Milan Antonić, Miroljub Turajlija i drugi.

Doajen Pozorišta na Terazijama Rade Marjanović izjavio je da mu je drago što posle 15 godina ponovo ima jednu od glavnih uloga.

“Advokat Matković vuče priču. On je jedan od mislećih ljudi, onaj koji komentariše i iz svog ugla predstavlja našu elitu”, rekao je Marjanović.

Za Marka Gvera, koji prvi put nastupa u mjuziklu, rad na predstavi bio je “veliko iskušenje i divno iskustvo”. On se tek pre mesec dana priključio ansamblu, nakon što su tokom priprema, započetih još u maju prošle godine, zbog drugih obaveza odustali Svetislav Goncić i Igor Đorđević.

Dušica Novaković je rekla da je novinarka koju igra beskrupulozna i alava.

“Ona manipuliše preko svog časopisa. Kada dobije novac i moć, to joj se osladi. Vanvremenski je to kako je Nušić ispitivao naš mentalitet. Nije se mnogo promenilo od njegovog vremena, samo su ovi likovi postali još otvoreniji, direktniji, bahatiji”, izjavila je Dušica Novaković.



Kuriozitet je da će starletu i striptizetu Lulu predstaviti Dušan Kaličanin.

“Razlog je jednostavan. Pored više mladih glumica na audiciju je došao i Kaličanin i pokazao se kao najbolji za tu ulogu”, izjavio je reditelj.

Direktor Aleksandar Đaja istakao je da u predstavi učestvuje stotinak izvođača. Uz glumce koji i igraju i pevaju, tu su Balet, Hor i Orkestar Pozorišta na Terazijama.

“Realizaciju smo počeli još u septembru. Imamo više brodvejskih hitova na repertoaru, ali teže je raditi domaći, originalni mjuzikl nego licencni. Ipak, isplatilo se, dobili smo bogatu predstavu, pravi spektakl”, rekao je Đaja.

Prvi mjuzikl po nekom Nušićevom komadu biće istovremeno treća postavka “Mister Dolara” u Pozorištu na Terazijama.

Nušićeva dela izvođena su do sada u tom teatru čak 17 puta, neka u više verzija. Po tri postavke imale su komedije “Dr” i “Put oko sveta”, a po dve “Mister Dolar” i “Protekcija”.

Nakon premijere mjuzikla “Mister Dolar”, prva repriza je 14. februara.

(SEEcult.org)

Borba sa samim sobom



Izložbu crteža Gorana Vitanovića, koji je bio dva puta u užem izboru za nagradu za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković, biće otvorena 14. februara u Galeriji Haos u Beogradu, koja time nastavlja da podržava umetnike mlađe generacije.

Za Vitanovića umetnost predstavlja istraživanje unutrašnjeg intimnog sveta čoveka u trenutku promene, metamorfoze čovečjeg tela i duše, u stanju bola i patnje - čoveka koji se, kako je navela u pratećem tekstu Aleksandra Mirčić, bori u sebi sa svojim životom u svetu koji mu nimalo nije naklonjen.

Na Vitanovićevim najrecentnijim radovima čovek je bez ulepšavanja predstavljen kao zver, kao izvitoperena životinja u duševnom i fizičkom bolu.

“Ovi radovi se bave iskonskim ljudskim borbama i retko uvode motive iz savremenog života. To je bezvremena borba čoveka sa samim sobom. To su slike bola koje nas režu onako oštro kakav je potez pera na samim crtežima, hirurški precizno. Mogu se uporediti sa onim iz anatomskog atlasa koji se raspada pred našim očima, krvari, deformiše se!... Crtež se koncentriše na jednom delu papira da bi poput velikog praska u nekom sledećem trenutku ispunio belinu. Poput kasetne bombe, on je u naponu da izbaci oštrice nacrtane perom”, navela je Aleksandra Mirčić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.



Rođen 1977. godine u Beogradu, Vitanović je diplomirao na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića. Boravio je 2000. godine na Univerzitetu Aristotelis u Solunu kao gost-student u klasi profesora Manolisa Janadakisa. Priredio je do sada tri veće samostalne izložbe i učestvovao na brojnim grupnim izložbama.

Crteži i slike Vitanovića nalaze se u privatnim zbirkama širom sveta.

Izložba u Haosu biće otvorena muzikom u izboru samog umetnika, a biće je moguće obići do 11. marta.

(SEEcult.org)

Devedesete Srđana Veljovića

http://www.seecult.org/vest/devedesete-srdana-veljovica

Učesnici 57. Bijenala u Veneciji



Umetnička direktorka 57. Bijenala umetnosti u Veneciji Kristin Masel pozvala je 120 umetnika iz oko 50 zemalja da učestvuju na centralnoj izložbi “Viva Arte Viva”, među kojima su i nagrađivani autori i neke od zvezda svetske scene, kao što su Kiki Smit, Olafur Eliason, Anri Sala i Džon Voters, ali i oko sto umetnika koji prvi put učestvuju, iako su i mnogi izlagali u prestižnim galerijama i muzejima, a među njima je i aktuelni albanski premijer Edi Rama.

Na centralnoj postavci, koja će biti održana uporedo sa izložbama u 85 nacionalnih paviljona, biće predstavljena i grupa OHO i Marko Pogačnik iz Slovenije, pokojni Mladen Stilinović iz Hrvatske, te umetnik mlađe generacije Petrit Halilaj, koji je 2013. predstavljao Kosovo prilikom debija na Bijenalu.

Među umetnicima pozvanim na centralnu izložbu je i francuski umetnik alžirskog porekla Kader Atia, dobitnik nagrade “Marsel Dišan” 2016. godine, zatim Filipe Pareno, čiji je rad trenutno izložen u Tejt Modern, holandski konceptualni umetnik Bas Jan Ader, koji se vodi kao nestao još od 1975. godine, te austrijski umetnik Franc Vest (1947-2012), dobitnik Zlatnog lava za životno delo na 54. Bijenalu u Veneciji 2011.

Na Bijenale se vraća i američki filmski autor i vizuelni umetnik Džon Voters, koji je 2011. godine bio član međunarodnog žirija.



Prvi put na Bijenalu umetnosti učestvovaće 103 umetnika, a među njima je i Edi Rama, bivši gradonačelnik Tirane, nekadašnji albanski ministar kulture i profesor na Akademiji umetnosti, koji je od 2013. predsednik Vlade Albanije. Rama je nedavno imao samostalnu izložbu u Merion Gudman galeriji u Njujorku, a izlagao je ranije i u Minhenu, Montrealu, Istanbulu, kao i u Parizu, gde je svojevremeno i živeo i započeo dugogodišnju saradnju sa Anrijem Salom.

Među pozvanim umetnicima je i više mlađih zvezda, kao što je američka umetnica Rejčel Rouz, koja se proslavila 2015. godine video radom “Everything and More” na Vitni bijenalu, kao i njujorška umetnica Daun Kasper, koja je par godina ranije skrenula pažnju tromesečnim performansom “This Could be Something if I Let It”, tokom kojeg je živela i radila u galerijskom prostoru – “nomadskom studiju”.

Pozvana je i poljska umetnica Agnješka Polska, koja živi i radi u Berlinu, a iako je izlagala širom Evrope, još se nije predstavlja u Veneciji. Učestvovala je, između ostalog, i na nedavnoj izložbi “Dogodilo se sutra” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.



Izložba “Viva Arte Viva”, kako je najavila Kristin Masel, biće i fokusirana upravo na ulogu umetnika i položaj umetnosti u savremenom društvu, na koje skreće pažnju i samim nazivom kao svojevrsnim povikom - izrazom strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu. Umesto određene teme, izložba “Viva Arte Viva” ponudiće rute koje odražvaju radove pozvanih umetnika i njihov kontekst, a to “putovanje”, kako je navela Kristin Masel, podrazumeva devet poglavlja, počev od dva uvodna u centralnom paviljonu, pa preko ostalih sedam u protoru Arsenala i Đardina. Svako poglavlje predstavlja svojevrsni trans-paviljon, s obzirom na različita porekla umetnika, što je svojevrsni kontrapunkt istorijskoj organizaciji Bijenala u vidu nacionalnih paviljona, čiji broj ne prestaje da raste od kraja 90-ih.

Umetnici na centralnoj izložbi poreklom su iz Holandije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Portugala, Pakistana, Italije, Nigerije, SAD, Francuske, Indije, Nemačke, Velike Britanije, Monaka, Brazila, Libana, Albanije, Švajcarske, Argentine, Mađarske, Irske, Čilea, Danske, Rusije, Kine, Meksika, Poljske, Spanije, Saudijske Arabije, Japana, Filipina, Australije, Rumunije, Gvatemale, Kube, Kanade, Maroka, Vijetnama…

Izložba “Viva Arte Viva” želi da istakne mlade umetnike, kao i da ponovo otkrije one koji su prerano preminuli ili su ostali nedovoljno poznati javnosti, uprkos važnosti njihovog dela, navela je Kristin Masel, glavna kustoskinja za savremenu umetnost u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, koja je bila kustoskinja francuskog paviljona na 55. Bijenalu u Veneciji 2013. godine, kada je učestvovao Anri Sala. Na Bijenalu u Veneciji je učestvovala i 2007. godine, kao kustoskinja belgijskog paviljona (Eric Duyckaerts).



Među nacionalnim učesnicima na 57. Bijenalu, kojih će biti 85, prvi put je ostrvska zemlja Antigva i Barbuda, zatim Kiribati, Nigerija i Kazahstan.

Ponovo će na Bijenalu biti i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, za razliku od 2015. godine, kada je Bosna i Hercegovina pauzirala.

Srbija, koja se predstavlja u nekadašnjem jugoslovenskom paviljonu, učestvuje projektom “Enklava – Slikarstvo, posledica ovakvog života” kustosa Nikole Šuice, sa slikama Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića i Milene Dragićević, koja živi i radi u Londonu.

Hrvatsku predstavljaju Marko Marković i Tina Gverović projektom “Horizont očekivanja”, čija je kustoskinja Branka Benčić.

Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Univerzitet katastrofe” Radenka Milaka, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, čija je direktorka Sara Vujković i komesarka izložbe u nacionalnom paviljonu. MSURS, koji je organizovao i 2013. godine nastup BiH na Bijenalu - kada se predstavio Mladen Miljanović, svečano će predstaviti projekat planiran za 57. Bijenale 10. februara, na svoj dan.

Kosovo predstavlja Sislej Džafa, koji živi i radi u Njujorku, a kustos projekta “Lost and Found” je Arta Agani.

Makedoniju će predstavljati Tome Adzievski projektom “Crveni karneval”, čiji je kustos Branislav Sarkanjac, dok će u ime Crne Gore učestvovati Ivana Radovanović i Adin Rastoder projektom “Čovjek – Uomo Human”, čiji je kustos Žana Filipović, a organizator Centar za savremenu umetnost Crne Gore.

Sloveniju će predstavljati Nika Autor projektom “Newsreel 63”, čiji je kustos Andreja Hribernik, a organizator Moderna galerija (komesar Zdenka Badovinac).



Bijenale će svečano biti otvoreno 13. maja, uz dodelu nagrada, a vernisaž je od 10. do 12. maja.

Na poslednjem, 56. Bijenalu umetnosti 2015. godine, najboljim paviljonom proglašen je jermenski sa izložbom umetnika iz dijaspore, koja je bila posvećena 100-godišnjici genocida nad Jermenima. Specijalno priznanje dodeljeno je američkom paviljonu za izložbu Džoan Džonas (Joan Jonas), pionirke performansa i video umetnosti.

Zlatnog lava za najboljeg umetnika na centralnoj izložbi “Sve budućnosti sveta” dobila je takođe poznata američka konceptualna umetnica Edrijen Pajper (Adrien Piper), a Srebrnog lava za mladog umetnika Im Heung-Sun (Heung-Soon) iz Južne Koreje.

*Foto: SEEcult

(SEEcult.org)

MIJ podseća na Milunovića



Muzej istorije Jugoslavije obeležiće 11. februara 50 godina od smrti slikara Mila Milunovića (1897-1967), istaknutog jugoslovenskog autora čija su dela najzastuplјenija u likovnoj kolekciji tog muzeja.

Na delo Milunovića podsetiće istoričarka umetnosti dr Ivana Simeonović Ćalić, direktorka Muzeja Cepter, a potom će biti prikazana dva dokumentarna filma posvećena Milunoviću iz Programskog arhiva TV Beograda.

Autor i narator prvog filma je profesor Lazar Trifunović, uticajni istoričar umetnosti i likovni kritičar (iz serijala Slikari i vajari), dok u drugom Milunović lično govori o svom životu i radu (Sećanje, februar 1962).

Milunović je imao 32 samostalne izložbe, a učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlјi i inostranstvu.

U svom radu prošao je pet stilskih faza - od neoklasične do mediteranske.

Bio je član umetničke grupe Dvanaestorica. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Crne Gore.

Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1950, a redovni 1958. Bio je redovni profesor akademije likovnih umetnosti u Beogradu od 1952. Za člana dopisnika Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1966. godine.

Milunovićevi radovi su bili zastuplјeni na svim važnijim predstavlјanjima jugoslovenske umetnosti u svetu (Pariz, Rim, Venecija, Milano, Atina, Ankara, Lion, Marsej, Tokio, London, Brisel, Bombaj, Štokholm, Moskva, Berlin...).

Dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Diploma i orden Sv. Save 5. reda (1930), Orden legije časti (1937), Državna nagrada Vlade FNRJ za 1949. godinu za mozaik u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu (1950), Sedmojulska nagrada za životno delo (1961)…

Preminuo je iznenada 11. februara 1967. godine u Beogradu, gde je i sahranjen.

Ulaz na predavanje u MIJ, koje počinje u 13 časova, kao i na projekcije, besplatan je.

(SEEcult.org)

Moć čovekovog delovanja



Mlada beogradska umetnica Marija Nikolić predstavlja se od 13. februara u galeriji Remont prvom samostalnom izložbom “Horizonti”, koja sadrži tri segmenta objedinjena temom društvenog delovanja u okviru različitih prostora.

Izložbu “Horizonti” čine instalacija “Laboratorija duševna”, video “Providni snovi” i multimedijalna celina “RTB Bor”.

Zajedničku problemsku nit sva tri segmenta čini preispitivanje moći čovekovog delovanja kako prema svetu koji ga okružuje, tako i prema sebi i sopstvenom unutrašnjem životu.

Pojam horizont podrazumeva graničnost, cepa prostor na dva dela, stvarajući dihotomnu komunikaciju unutar njih – snova slepih osoba i posmatrača ili slepih i sveta pogleda, podzemnog i nadzemnog, neverbalnog i verbalnog, kolektivnog i individualnog, navedeno je u najavi.



Postavka izložbe obuhvata različite medijske izraze - crteže, instalaciju, skulpturu i video radove.



Marija Nikolić (1993) je studentkinja master studija slikarstva u klasi profesora Milete Prodanovića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Dobitnica je nagrade “Ljubica Sokić slikar i profesor Akademije likovnih umetnosti”, kao i više priznanja na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu.

Izlagala je na grupnim izložbama u Beogradu i Novom Sadu.

Izložba “Horizonti” u Remontu biće otvorena do 3. marta, a do 10. februara moguće je obići izložbu “Večera za zeca” novosadskog umetnika Nikole Džafa, osnivača Led arta i Šok zadruge (ex Art klinike).

(SEEcult.org)

Detroit - drama o propasti američkog sna



Predstava “Detroit”, prema tekstu savremene američke autorke Lise D’ Amur, biće premijerno izvedena 9. februara u Ateljeu 212, u režiji poznatog filmskog reditelja Olega Novkovića koji je za pozorišni debi odabrao dramu koja kroz odnos dva komšijska para iz različitih staleža i kulturnih miljea govori o propasti “američkog sna” i srednje klase ili o problemu našeg “sna o Americi”.

“Ovaj komad je žanrovski drama, ali sa vrlo jakom dozom komedije u sebi. Vrlo je zabavno, interesantno i intenzivno i samim tim je publici dostupno, a opet sa druge strane bavimo se ozbiljnom temom, kao što je propast srednje klase, propast sistema vrednosti. U komadu se to direktno odnosi na Ameriku, ali je vrlo lako to prebaciti na čitav zapadni svet gde i mi pripadamo, u nekom provincijskom ćošku, ali ipak smo tu”, izjavio je Novković 8. februara na konferenciji za novinare.

Autor igranih filmova “Otadžbina”, “Beli beli svet”, “Sutra ujutru”, “Normalni ljudi”, “Kaži zašto me ostavi”, kao i više dokumentaraca, kazao je da već dugo razmišlja o izazovu rada u teatru, a da je “prelomio” pre oko pola godine.

“Tražeći šta bi bilo to sa čime bih mogao da počnem u pozorištu, odlučio sam se za savremeni anglosaksonski komad pošto je njihov način na koji pristupaju dramskom tekstu dosta realističan, što opet ima veze sa filmom”, rekao je Novković i dodao da je zamolio svoju dobru prijateljicu i producentkinju Milenu Trobozić Garfild za savet “šta je u Americi zaista novo i zanimljivo, a da je primenjivo kod nas”. Ona mu je preporučila “Detroit”, koji je i prevela na srpski jezik.

“Kada sam ga pročitao otišao sam kod upravnika Ateljea 212 Branimira Brstine da pokušam da ga ubedim da mi pruži mogućnost da radim i on je odmah pristao. To je lepo od njega - čovek rizikuje, nadam se da ćete se uveriti da je dobro procenio”, rekao je Novković.



Rad na predstavi Novković je opisao kao prijatno i značajno iskustvo.

“Posebno mi je bio drag način na koji je tekao proces između mene i glumaca i saradnika, koji su bili izvanredni. Taj proces u pozorištu je mnogo relaksiraniji nego na filmu, mogućnost promišljanja je duža, moguće je i tragati, eksperimentisati”, istakao je reditelj.

Dramaturg Dimitrije Kokanov ocenio je da se “Detroit”, nagrađivani komad iz 2010. godine, koji je bio i kandidat za Pulicerovu nagradu, “naslanja na neke najozbiljnije komade američke dramske književnosti i u tom smislu direktno ima veze sa Ateljeom koji od osnivanja do danas neguje poseban odnos prema anglosaksonskoj drami”.

“To je na neki način savremena olbijevska drama, o dva komšijska para koji se sukobe u trenucima ekonomske krize i kapitalističkog razaranja američkog društva i s te strane može biti tumačena i metaforički, simbolički, a može i kao klasična pishološka realistična drama”, rekao je Kokanov, ističući da je Novković “svesno, vešto i precizno artikulisao temu ovog američkog komada na taj način da se tiče i Evropljana, pa i jugoistočnih Evropljana”.



Kokanov je primetio da je komad u ovoj postavci postao aktuelniji nego što je u originalnom obliku zato što nije bilo moguće prenebregnuti činjenicu da su trenutne promene u američkoj politici nešto što se automatski reflektuje na čitavu planetu.

“Odluka da najveća snaga predstave budu glumci je takođe duboko ukorenjena u vrlo veštom čitanju ovog teksta koji u suštini postavlja dramske likove kao svoju najveću snagu, pa tek potom sukob i radnju”, izjavio je Kokanov.

Uloge igraju mladi glumci Uroš Jakovljević, Dejan Dedić, Ivana Vuković i Jovana Stojiljković, kao i stari član Ateljea Erol Kadić.

Scenografkinja je Marija Jevtić, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Vojislav Aralica.

Upravnik Ateljea 212 Branimir Brstina istakao je da je “Detroit” već četvrta premijera u ovoj sezoni, u kojoj Atelje obeležava 60 godina rada.

“Ipak, nama je svaka premijera kao prva, čekamo je sa neizvesnošću, ali i sa radošću. I dalje pratimo osnovnu ideju Ateljea, da damo šansu i mladima i afirmisanim umetnicima da ovde uđu u istraživački proces”, rekao je Brstina.

*Foto: Igor Mandić

(SEEcult.org)

Dodir nordijskog stakla



Izložba savremenog nordijskog stakla otvorena je u Muzeju primenjene umetnosti od 9. februara do 15. marta, a potom će je videti i posetioci Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, zahvaljujući saradnji sa ambasadama Danske, Finske, Švedske i Norveške.

Izložba “Dodir stakla” obuhvata 80 staklenih predmeta koji promovišu nordijski dizajn i proizvođače stakla, prikazujući u isto vreme i primer nordijskih zemalja kao uspešan model regionalne saradnje u svim oblastima.

"Saradnja nordijskih zemalja je u mnogo čemu jedinstvena, proteže se kroz sve oblasti društva, od politike i istraživanja, pa sve do kulture i umetnosti. Verujemo da se to vidi i na našoj izložbi, na kojoj su predstavljena umetnička dela različitih dizajnera i proizvodjača četiri različite nacije, a koja istovremeno zrači jedinstvenom nordijskom tradicijom i inovativnim duhom", rekao je ambasador Finske Perti Ikonen, u prisustvu kolega iz Danske Mortena Skvogo Hansena, Norveške Arnea Sanesa Bjernstada i Švedske Jana Lundina, koji je istakao da se saradnja nordijskih zemalja velikim delom zasniva na zajedničkim vrednostima.

“Velika povezanost naših naroda, zajednički interesi, kao i iskustva koja delimo kao male pojedinačne države vodile su nas ka formalizaciji nordijske saradnje koja se pokazala kao uspešan regionalni model”, naveo je Lundin.



Predstavljena dela proizvedena su u 13 poznatih staklara i dizajn studija, a većinu je realizovana u saradnji s vrhunskim umetnicima, arhitektama i dizajnerima.

Na izložbi su zastupljene staklare Holmegaard, Architectmade i Lenne Bjerre Design iz Danske; staklare Iittala i Lasismi, kao i Galerija Mafka & Alakoski (za koju se svi predmeti izrađuju u poznatoj fabrici u Riihimäkiju) iz Finske; te staklare Hadeland, Gjovik i Magnor i studio Nostetangen Glass iz Norveške, kao i staklare Maleras, Skrufs i Nybro iz Švedske.

Generalni sponzori izložbe su Wiener Stadtische i I&F McCann Grupa, a organizovana je uz podršku brojnih sponzora.

Nakon gostovanja u MPU, biće održana od 21. marta do 20. aprila i u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.

(SEEcult.org)

Granice sećanja



Gradske galerije Osijek predstavljaju od 10. februara izložbu novosadske umetnice Jelene Jureše “Mira, skica za portret” - dvokanalnu video instalaciju koja preispituje granice sećanja - kroz priču o jednoj ženi, jednoj porodici, jednoj zemlji - i tri rata.

Jelena Jureša tim projektom, koji je predstavljen ranije u Zrenjaninu, Zagrebu, Puli, Gracu, Beogradu… pripoveda o premreženosti ratnih okolnosti i individualnih ljudskih sudbina. Kombinovanjem videa i fotografija, arhivskog materijala, zapisa svakodnevnice i medijskih slika iz starih filmova, rad “Mira, skica za portret”, kako je navela kustoskinja Branka Benčić, pripoveda o prelamanju individualnih i kolektivnih povesti. Kontekst rada formira narativ o individualnoj sudbini jedne gotovo anonimne žene kroz koju se, vođeno specifičnom poetikom i senzibilitetom autorke, reflektuje čitavo stoleće.

Putem arhivske građe, fotografija i video materijala, korišćenjem i kombinovanim unutar specifično promišljenog modela prezentacije, oživljava se porodična istorija bosanskih Jevreja, Mirinih predaka, stradalih na najsuroviji način u logorima na tlu bivše Jugoslavije. Mirin život korespondira sa kratkim periodom mira i postojanja jedne države – stradala je 1990. godine u saobraćajnoj nesreći u okolini Pakraca, gde su ubrzo počeli nemiri koji su označili kraj Jugoslavije i početak rata.

Prema rečima Jelene Jureše, rad “Mira, skica za portret” kombinuje “istorijsko vreme sa svojim objektivnim tokom, koji se prelamaju kroz lične povesti koje su u prvom planu. Time se suptilno gradi odnos na relaciji individualno-kolektivno, te lično-povesno...



Izložbu prati knjiga umetnika “Mira, Study for a Portrait” u izdanju Fotohofa iz Salcburga (2014), a na otvaranju će biti predstavljena i novoobjavljena knjiga “Mira, skica za portret” koja je strukturisana kao teorijska čitanka koja okuplja četiri teksta autorki: Branke Benčić, nezavisne kustoskinje iz Zagreba, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Une Popović, profesorke teatra, performansa i medijskih studija na Univerzitetu u Gentu Kristel Stalpaert (Christel Stalpaert) i američke višemedijske umetnice Sare Mendelson (Sarah Mendelsohn).

Knjigu će predstaviti Una Popović i Branka Benčić koja je, inače, i kustoskinja hrvatskog paviljona na predstojećem 57. Bijenalu u Veneciji, u kojem će se predstaviti Marko Marković i Tina Gverović.

Knjiga je objavljena u izdanju Gradskih galerija Osijek i MSUB-a, u čijem je Salonu u Pariskoj izložba “Mira, skica za portret” održana pre godinu dana (http://www.seecult.org/node/175740).



Jelena Jureša rođena je u Novom Sadu, gde je diplomirala je na Akademiji umetnosti, a trenutno živi i radi u Belgiji, gde istražuje politike sećanja u okviru doktorskih studija na Fakultetu za umetnost i filozofiju Univerziteta u Gentu i Konzervatoriju KASK.

Kroz medije fotografije, video-instalacije i teksta, Jelena Jureša bavi se pitanjima identiteta, politikama sećanja i zaborava, odnosom pomatrača i posmatranog, reprezentacijskih (ne)moći “slike”.

Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i SAD. Boravila je na umetničkim rezidencijama u Parizu, Hyde Park Art Center u Čikagu, Q21 u Beču…

Izložba u osiječkoj Galeriji Waldinger biće otvorena do 26. februara.

(SEEcult.org)

Milakov Univerzitet katastrofe predstavlja BiH u Veneciji

http://www.seecult.org/vest/milakov-univerzitet-katastrofe-predstavlja-bih-u-veneciji

Otisak po otisak



Dečji kulturni centar Beograda, prateći trendove i želje korisnika, uvrstio je u svoje stalne grupe i grafiku za decu, a tu radioniu vodiće primenjena umetnica Marija Sibinović.

Grafika u širem smislu, odnosno otiskivanje, jedan je od prvih oblika izražavanja čoveka još od kada je počeo da ostavlja obrise svojih dlanova na zidovima pećina, podseća DKCB. Proces prenošenja i umnožavanja slike može biti vrlo inspirativan i zanimljiv okvir za dečje izražavanje, jer kroz principe otiskivanja spontano upoznaju bogat svet linija, oblika, tekstura i boja.

Osim likovnog dela, radionica “Otisak po otisak” će sadržati i primenjene aspekte ručne štampe, kroz izradu čestitki, razglednica i knjižica.



Zainteresovani mogu slati prijave na adresu mara.sibinovic@gmail.com ili se javiti na broj telefona: 011 32 42 011.



DKCB je organizovao i tokom zimskog raspusta besplatne radionice “Otisak po otisak”.

(SEEcult.org)

2018 – godina evropskog kulturnog nasleđa



Naredna, 2018. godina biće “Godina evropskog kulturnog nasleđa”, na osnovu dogovora Evropskog parlamenta i Malte, koja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Suočena sa političkim, ekonomskim i brojnim drugim podelama, kao i opasnostima od terorizma, Evropa će slaviti 2018. godine različitost i bogatstvo svog kulturnog nasleđa, koje uključuje spomenike, lokacije, tradicije, nematerijalno nasleđe i druge vidove kreativnosti, kao i vredne zbirke koje čuvaju muzeji, biblioteke i arhivi.

Cilj te inicijative je da se unapredi svest o evropskoj istoriji i vrednostima, kao i da se ojača osećaj evropskog identiteta. Istovremeno, biće skrenuta pažnja na mogućnosti koje pruža oblast kulturnog nasleđa, ali i na izazove sa kojima se suočava, kao što su posledice razvoja tehnologije ili sve češći primeri krijumčarenja artefakata.

Glavni ciljevi proglašenja 2018. “Godinom evropskog kulturnog nasleđa”, kako je navedeno u saopštenju Evropske komisije, jesu promovisanje kulturne različitosti, interkulturnog dijaloga i društvene kohezije, isticanje ekonomskog doprinosa kulturnog nasleđa razvoju kulture i kreativnih sektora, uključujući mala i srednja preduzeća, te lokalni i regionalni razvoj. Takođe, želja je da se naglasi uloga kulturnog nasleđa u spoljnim odnosima EU, a između ostalog, to se odnosi i na doprinos prevenciji konflikata, postkonfliktnom pomirenju i obnovi uništene kulturne baštine.

Evropska godina kulturnog nasleđa biće finansirana iz postojećih budžetskih izvora, a imaće namenski finansijski okvir u iznosu od osam miliona evra.



“Kao Evropljani, imamo posebno bogato kulturno nasleđe naše zajedničke istorije”, istakao je ministar pravde, kulture i lokalne samouprave Malte Oven Boniči, dodajući da će 2018. godina omogućiti svima u Evropi da proslave zajedničku baštinu i budu ponosni na sve ono što čini zajednički evropski identitet.

Nakon što bude završena administrativna procedura proglašenja 2018. “Godinom evropskog kulturnog nasleđa”, koja podrazumeva i formalno usvajanje odluke u Evropskom parlamentu, biće moguće i usvajanje nove legislative koja će omogućiti Evropskoj komisiji i članicama EU da na vreme obave neophodne pripreme.

Predstavnici Evropskog parlamenta biće u mogućnosti da učestvuju kao posmatrači na sastancima nacionalnih koordionatora koji će biti organizovani povodom “Evropske godine kulturnog nasleđa”.

Ideja o “Evropskoj godini kulturnog nasleđa” prvi put je istaknuta 2014. godine, a Evropska komisija ju je formalno predstavila u avgustu 2016.

(SEEcult.org)

Od avangarde do socrealizma

http://www.seecult.org/vest/od-avangarde-do-socrealizma

Kolekcija Šumatovačke



Centar za likovno obrazovanje – Šumatovačka predstavlja od 13. februara u galeriji O3one svoju umetničku kolekciju, koju je počela da stvara 2010. godine da bi ukazala na kontinuirani doprinos u oblikovanju i razvoju umetničke scene, kao i na kulturno-obrazovni karakter delatnosti koju obavlja punih sedam decenija.

Pored domaćih autora, u kolekciju su uvrštena i dela umetnika iz inostranstva koji su gostovali u programima Šumatovačke u proteklih nekoliko godina.

Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Srbije, tokom 2015. i 2016. godine realizovana je akvizicija i kolekcija je postala bogatija za 31 rad, kao i za zbirku u javnom prostoru nazvanu Vrt skulpture.

Osnovana 1948. godine kao Kurs za crtanje i vajanje (ili poznatije ULUS-ov kurs), Šumatovačka je bila jedna od prvih ustanova od značaja za kulturu Beograda, a decenijama je bila jedinstvena po tome što je objedinila delatnost pedagoške i ustanove kulture, okupljajući mnogobrojne, danas priznate umetnike različitih generacija. Mnogi od njih su, kao izraz zahvalnosti, darivali neko od svojih dela poklon-zbirci Šumatovačke koja je osnovana 2010. pod nazivom Work in Progress.

Šumatovačka je prve radove svoje umetničke zbirke predstavila u jesen 2010. godine u galeriji opštine Vračar, a među darodavcima su bili: Kosta Bogdanović, Marija Dragojlović, Kosta Bunuševac, Uroš Đurić, Mihael Milunović, Gabriel Glid, Jovanka Stanojević, Snežana Arnautović, Dragoljub Raša Todosijević, Zoran Popović, Neša Paripović, Selena Vicković, Kemal Ramujkić, Dušan Otašević, Cile Marinković, Jovan Čekić, Asja i Marija Vasiljev i Jugoslav Vlahović.

Prema navodima kustoskinje Ksenije Marinković, u osnovi prikuplјačke delatnosti Šumatovačke leži namera o ostvarivanju kontinuiteta, komunikacije i stvaranja mesta susretanja – prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Izložba u galeriji O3one biće otvorena do 28. februara.

(SEEcult.org)

Novi dom za DAH Teatar



DAH Teatar, jedno od međunarodno najuglednijih nezavisnih pozorišta iz Srbije i regiona, uspeo je konačno da, posle višegodišnjih problema sa prostorom za rad i izvođenje predstava, pronađe novi dom – u okviru KUD Abrašević u Resavskoj u Beogradu.

“To znači da DAH Teatar može napokon da odahne, jer naravno, jedna od najvažnijih egzistencijalnih potreba jeste krov nad glavom. Ulazimo u sledećih 25 godina radosni i puni energije sa planovima oko brojnih projekata. Želimo da KUD Abrašević sa DAH Teatrom u njemu postane jedan novi kulturni centar u gradu, mesto susreta i realizacije mnogih novih projekata”, izjavila je za portal SEEcult.org rediteljka Dijana Milošević, suosnivačica DAH Teatra, koji je od 2003. godine koristio prostor u Osnovnoj školi “Kralj II Petar Karađorđević” na Vračaru, ali je prošle jeseni dobio sudski nalog da se iseli, na osnovu tužbe gradskih vlasti.

“Nikada nismo verovali da 25 godina uopste može da stane u bilo kakve kutije a još manje da se preseli sa jednog mesta na drugo. Međutim, jedno pozorište, kao što je DAH Teatar, svoje pravo mesto nalazi u nematerijalnom prostoru naših ideja, kreacija, rada, zajedničkog puta koji uvek vodi ka našoj publici i ljubavi. U to smo se uverili po ko zna koji put u toku selidbe, kada su prijatelji samo pristizali da pomognu i bili ponosni i radosni što su deo ovako važnog trenutka za DAH Teatar”, navela je Dijana Milošević.

Problem prostora je već duže vreme stajao kao mač nad glavom DAH Teatra i opterećivao pozorišni rad.



“Materijalno mesto odakle svakodnevno stvaraš i radiš naravno jako je važno i mislimo da predstavlja bazu koja je zaista neophodna kada je u pitanju pozorišna trupa kao što je DAH Teatar. Međutim koliko god bili vezani za prostor O.Š. Kralj Petar II Karađorđević, u koji smo prvi put ušli čak davne 1995, on već duže vreme nije mesto gde smo se osećali prijatno. Svaki dan, kada bismo otvorili poštansko sanduče, postojala je strepnja da ćemo u njemu naći pošiljku od suda. Za vreme pauze za ručak prostor je postajao glavna tema kojoj se posvećuje makar pola sata dnevno intenzivnog i napetog razgovora tokom kojeg smo se na smenu bodrili, a naravno da je svako barem jednom dnevno u sebi pomišljao: ‘Šta ako ne nađemo novi prostor?’ Kada negujete određenu etiku i estetiku četvrt veka, postoje i neke stvari oko kojih ne možete da pravite kompromise. Zato smo čekali da se pojavi to adekvatno rešenje, nekako iracionalno imajući veru da će se ono pronaći. Kažemo iracionalno - zato što na žalost nije bilo pomoći od strane nadležnih institucija. Prepuštali su nas jedni drugima ‘kao vrući krompir’”, navele su Dijana Milošević i Nataša Novaković iz DAH Teatra, podsećajući da je, bez obzira na uspehe, nagrade, doktorate i master radove napisane o etici i poetici DAH Teatra, čak i Grad Beograd tužio to pozorište u ime škole “Kralj Petar II Karađorđević” i vodio proces pune dve godine.

“Kakvo raspipanje vremena, energije i para!”, konstatovala je Dijana Milošević.



DAH Teatar je do prostora u okviru KUD Abrašević u Resavskoj 76 došao sticajem okolnosti, a reč je o zgradi sa različitim prostorima i potencijalno sjajnom pozorišnom salom, u koju još mora da se uloži da bi profunkcionisala.

“Međutim, tu su nam i kancelarije i probne sale i sve što ide uz to. Već je mogoća i realizacija manjih projekata. KUD Abrašević ima dugu tradiciju, a DAH Teatar je moderno, avangardno, eksperimentalno pozorište. U tom smislu to je sjajan spoj koji obećava da ceo prostor postane jedan dinamičan, moderan kulturni centar koji neguje tradiciju i već sada planiramo zajedničke projekte”, navele su Dijana Milošević i Nataša Novaković.

“Uprkos tome što nismo imali podršku od strane onih od kojih se ona najviše očekuje, imali smo neverovatnu podršku medija, umetnica i umetnika, univerziteta, članova akademske zajednice, ljudi koji široko rade u kulturi i organizacija iz naše zemlje i celog sveta. Pisma podrške su konstantno stizala i nama je to davalo energiju da idemo dalje. Verujemo da je ta količina pozitivne energije kojom smo bili obasipani, zašta smo neizmerno zahvalni i dovela do toga da nađemo svoju novu kuću”, dodala je Dijana Milošević, koja je osnovala DAH Teatar – Centar za pozorišna istraživanja 1991. godine sa rediteljkom Jadrankom Anđelić.

DAH Teatar je u proteklih 25 godina stekao zavidan međunarodni ugled angažovanim predstavama, kojima podseća na strahote na ovim prostorima, ali i u širem savremenom društvu, skreće pažnju na diskriminaciju i afirmiše bogatstvo različitosti.

Uprkos tome, već godinama se suočavao sa problemom prostora za rad i izvođenje programa, zbog čega je pokrenuo kampanju kojom je želeo da skrene pažnju javnosti na svoj nezavidan položaj, kao i na slične probleme kolega sa nezavisne scene. Tribinom o problemu svog prostora, DAH Teatar je započeo bio sredinom 2015. i obeležavanje svoje 25-godišnjice koju je proslavio 2016. godine festivalom i konferencijom “Posto(A)janje”, u želji da ukaže na načine opstanka i trajanja savremene pozorišne umetnosti. Gosti su bili eminentni umetnici i teoretičari iz različitih polja oblasti savremene umetnosti iz celog sveta, među kojima je i priređivač prve knjige o Dah teatru “DAH Theatre Sourcebook” (Lexington Books, SAD) Denis Barnet (Dennis Barnett).

DAH Teatar je nagrađivan od inostranih i domaćih fondacija i institucija za uspešno realizovane programe u oblasti izgradnje mira, inkluzije, socijalne integracije i doprinosu razvoja kulturne politike Srbije. Između ostalog, DAH Teatar je bio jedini učesnik iz Srbije (tadašnje SR Jugoslavije) kulturnog programa Olimpijade 1996. godine u Atlanti, a dobitnik je i prestižnih nagrada Erste Fondacije i Fondacije “Jelena Šantić”.

*Foto: Fb Dah teatar

(SEEcult.org)

BDP uoči jubilarne godine



Beogradsko dramsko pozorište (BDP) obeležiće 20. februara ulazak u 70. godinu postojanja multimedijalnim programom koji uključuje animiranu projekciju na fasadi zgrade, izložbe fotografija i kostima i premijeru predstave “Pomorandže za zbogom”, a narednog dana i promociju monografije “Sedamdeset sezona na Crvenom krstu”.

Vizuelni spektakl – 3D mapiranje prednje fasade BDP-a povešće prisutne kao svojevrsni vremeplov kroz bitne trenutke iz istorije tog teatra putem animiranih i interaktivnih projekcija koje reaguju na zvuk i teksturu. Spektakl traje pola sata, a osmislio ga je autorski tim Laboratorije za vizuelna istraživanja FriedLab koji predvodi Goran Balaban, uz tehničku podršku kompanije Atomic, saopštili su 14. februara na konferenciji za novinare direktor BDP-a Slobodan Ćustić i novi umetnički direktor Andrej Šepetkovski.

Sećanje na najznačajnije umetnike i predstave BDP-a oživljeno je kroz već postavljene izložbe fotografija u velikom foajeu i hodniku i kroz postavku kostima u malom foajeu.

Na Dan BDP-a biće uručene tradicionalne godišnje nagrade za umetnička ostvarenja članovima i saradnicima tog teatra, čija je prva premijera bila 20. februara 1948. godine (Mladost otaca Borisa Gorbatova u režiji Petra Petrovića).

Nova predstava “Pomorandže za zbogom” nastala je prema istoimenom romanu Biljane Popović, a na inicijativu Ćustića dramatizovao ga je Andrej Šepetkovski. Dramu je adaptirao i režirao Nenad Gvozdenović.

Biljana Popović rekla je da je njen roman autentična ispovest, a da je predstava “strašna bajka i epska drama".

“U prvom delu, koji je pretočen u predstavu, ispisala sam sećanja svojih roditelja. Priča obuhvata period od početaka 20. veka do kraja 50-ih godina. To je lična drama, istovremeno antifašistička, ljubavna, tragična, ali povremeno i komična. Kroz sudbinu tri porodice vidi se sudbina srpskog naroda van granica Srbije”, izjavila je Biljana Popović.

Reditelj Gvozdenović je rekao da je plakao čitajući roman i potom dramu, a da je u radu na predstavi sledio emocije, mada je strepeo da ne odu u patetiku.

“Mislim da smo našli pravu meru, pustili smo suze gde treba i pustili smeh da izađe iz tih suza", izjavio je Gvozdenović.

Kako je dodao, kroz formu bajke je malo ublažena teška priča koju je istorija pisala na prostorima bivsse Jugoslavije.

U sagi o tri srpske svešteničke porodice iz Bosanske krajine igraju: Slobodan Ćustić, Milorad Damjanović, Danica Ristovski, Anja Alač, Maja Ranđić, Miloš Petrović, Lazar Đukić, Luka Miljković, Biljana Maletić i drugi.

Prema rečima glumaca, "Pomorandže za zbogom" su teška priča koja se tiče svih nas, a govori kako o stradanju i mržnji, tako i o nadi, ljubavi i praštanju.

Scenograf je Filip Jevtić, kostimografkinja Sara Milevska, a kompozitor Boris Bunjac. Video segment predstave režirao je Hadži Aleksandar Đurović.

BDP će obeležiti jubilej i monografijom “Sedamdeset sezona na Crvenom krstu” koju su priredili glumac Savo Radović i dr Nikola Bjelić.

Prethodna monografija, objavljena povodom 60 godina BDP-a, samo je dopunjena najbitnijim činjenicama, a prema rečima Radovića, u prvi plan su stavili lični pristup, tekstove pisane specijalno za ovu priliku.

“Tu su 42 svedočenja ljudi različitih zanimanja koji su radili u našem pozorištu ili ga pratili, neki od samih početaka kao što je dramska umetnica Renata Ulmanski, nažalost danas jedini živi član prvog ansambla BDP-a, zatim glumac Vlasta Velisavljević, reditelj Egon Savin, scenograf Geroslav Zarić, kostimografkinja Milanka Berberović. Ono što je posebno, različito od sličnih, ponekad suvoparnih izdanja, jeste da imamo i tekstove dekoratera, biletara, inspicijenta, vrlo zanimljve, što nam je i bio cilj”, rekao je Radović.

U knjizi je i 25 njegovih priča, sećanja na neke od slavnih predstava BDP-a kao što su “Večeras improvizujemo” i “Sabirni centar”, a tu su i pesme glumaca, ali i teatrološke studije dr Dragane Čolić Biljanovski i dr Nikole Bjelića.

Bjelić je ocenio da je monografija dramaturški uzbudljiva, pisana sa mnogo emocija onih koji su radili u tom pozorištu - i kada je bilo na vrhuncu, i kada je doživelo sunovrat, i kada se ponovo dizalo iz pepela.

Pored štampanog, monografija će imati digitalno izdanje, koje će publika moći da vidi na tri punka sa tabletima u foajeu BDP-a.

Novi umetnički direktor, glumac i pedagog Andrej Šepetkovski izjavio je da je Slobodan Ćustić već napravio repertoar za naredni period, te je njemu ostalo da ga isprati, a da mu se generalno dopada.

Napominjući da predstave jubilarne, 70. sezone na velikoj sceni povezuje tema rata, obrađena u različitim žanrovima, izrazio je nameru da sledeće godine repertoar bude posvećen temi mira.

Do kraja ove sezone, kako je najavio, na velikoj sceni biće izvedene bajka "Iz života insekata" Karela Čapeka u režiji Ivana Vukovića i groteska sa elemntima satire "Totovi" Ištvana Erkenja u režiji Ljiljane Todorović.

Za malu scenu u planu su komedije "Moj deda je aut" Dušana Jankovića u režiji Đurđe Tešić i "Kurcšlus" prema tekstu i u režiji Milene Pavlović.

Šepetkovski je dodao da će, pored teme mira, na velikoj sceni sledeće godine, kada se obeležava 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, na maloj sceni i dalje biti mesta za najbolje studentske predstave i pozorišne eksperimente.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)

Janje moje malo – 4/5



Kustoski projekat “Janje moje malo (Sve što vidimo moglo bi biti i drugačije)” kolektiva Što, kako i za koga/WHW, zasnovan na kolekciji Kontakt i posvećen Mladenu Stilinoviću, nastavlja se 17. i 18. februara otvaranjem pet izložbi na više lokacija u Zagrebu, kao i performansima, filmskim projekcijama i seminarom o kolekcioniranju.

Četvrta i peta epizoda projekta “Janje moje malo” započinju otvaranjem izložbi u galerijama Forum, GMK i Nova, te u stanu Softić i Institutu za savremenu umetnost (ISU), a obuhvataju i dvodnevni seminar u Društvu arhitekata na temu “Šta nakon kolekcioniranja”, uz učešće međunarodnih kustosa i umetnika.

Nastavak tog projekta kolektiva WHW obuhvata samostalne izložbe Gorana Trbuljaka u Galeriji Forum i Josefa Daberniga u Galeriji Nova, te grupne izložbe u stanu Softić i ISU, kao i novu izložbu ostvarenu u saradnji s Galerijom MK koja predstavlja mlađe umetnike Anu Vuzdarić i Marka Gutića Mižimakova, odnosno njihov rad U.F.O.

U ISU će biti predstavljena “Poslednja futuristička izložba Kazimira Maljeviča”, prvi put izložena u Beogradu 1985. godie, te video rad “Stara kuća” (2003) libanskog umetnika Rabiha Mrouéa i nova umetnička knjiga Gorana Trbuljaka.



Najavljeno je i predavanje-performans Nikolaj Punjin – davno mrtav slavan teoretičar ruske avangarde koji se ponovo pojavio 2011. godine kroz predavanje “Maljevič i zapad”.

U Galeriji Nova 18. februara biće otvorena samostalna izložba austrijskog umetnika i filmskog autora Josefa Daberniga “Predlog za New Kunsthaus, nije dalje razvijen”, koja je osmišljena posebno za projekat “Janje moje malo”, a polazeći od proučavanja nove muzejske arhitekture i pitanja reprezentacije, promišlja na koje načine se umetnost neprestano iznova oblikuje kroz društvene odnose.



U Galeriji Forum otvara se samostalna izložba Gorana Trbuljaka “Ono što je pokazano manje je važno od toga zašto i kako je skriveno”, koja je strukturisana oko apstraktne slike Vlade Kristla iz 1961. godine iz ciklusa “Pozitivi”, vrhunskog primera njegovog slikarskog pravca početkom 60-ih, koja je nepovratno oštećena kada je izbačena iz jedne privatne kolekcije, nakon što je umetnik napustio ondašnju Jugoslaviju.



Stan Softić za novu epizodu projekta “Janje moje malo” menja svoj karakter, te se u njemu kroz prekriven i razmešten nameštaj i atmosferu odlaska, gradi pozadina za radove koji se bave zatvaranjima političkih horizonata.

Biće predstavljeni istorijski radovi postavljaju pitanja o medijskoj reprezentaciji i manipulaciji, kao što je fotografska serija “Izborni sastanak” (1975) Iona Grigorescua o lažnim izborima u Čaušeskovoj Rumuniji ili video rad “Opšta opasnost (Sapunica)” (1995) Sanje Iveković. Kao naznaka nužnosti učenja iz revolucionarnih borbi, izložba uključuje i malu sekciju partizanske umetnosti (Kun, Marić, Kristl).

U jednoj od soba stana Softić nalazi se i mala selekcija izuzetnih slika turske umetnice Gülsün Karamustafe iz 1970-ih, koje predstavljaju krvavu istoriju levičarskih pokreta u Turskoj.



Izložba obuhvata i nove radove Gorana Petercola koji se bave ponavljanjem i rekonstrukcijom odsustava i praznine. Takođe, izložba u stanu Softić obuhvata i radove Júliusa Kollera, Jiříja Kovande, Ivana Kožarića, Katalin Ladik, Vlade Marteka, Neše Paripovića, Marka Ristića, Mladena Stilinovića i Svena Stilinovića.

Seminar na temu “Šta nakon kolekcioniranja”, koji će biti održan 17. i 18. februara u Društvu arhitekata Zagreb, okupiće kustose i umetnike iz Hrvatske i sveta, među kojima su najavljeni kustoskinja i upravnica ljubljanske Moderne galerije Zdenka Badovinac, upravnik Van Abbemuseuma iz Ajndhovena Charles Esche, donedavna kustoskinja muzeja Gugenhajm u Adbu Dabiju Reem Fadda, glavna kustoskinja moskovskog muzeja Garaž Kate Fowle, te Katalin Ladik, Gülsün Karamustafa, Joanna Mytkowska, Manuel Pelmus, Nikolaj Punjin, Erzen Shkololli, Francoise Vergès, Goran Trbuljak…

Za 21. februar, u saradnji s kustosom programa “Kratki utorak” Ivanom Ramljakom, u bioskopu Tuškanac biće prikazana retrospektiva filmova Josefa Daberniga.

Projekat “Janje moje malo (Sve što vidimo moglo bi biti i drugačije)” zasnovan je na zbirci Kontakt, koja uključuje konceptualne, postkonceptualne i eksperimentalne umetničke prakse iz srednje, istočne i jugoistočne Europe, a zamišljen je kao "izložba u vremenu" koja istražuje decentralizovanje formata izlaganja.

Projekat je naslovljen prema radu konceptualnog umetnika Mladena Stilinovića (1947-2016), kome je i posvećen, pa sve epizode uključuju i njegove radove, koji u, inače, izabrani nedavno i za centralnu izložbu predstojećeg 57. Bijenala u Veneciji “Viva Arte Viva”.

U četvrtoj i petoj epizodi projekta “Janje moje malo” biće izložen Stilinovićev slavni ciklus “Eksploatacija mrtvih”.

*Foto na vrhu: Mladen Stilinović, Eksploatacija mrtvih, stan Softić

(SEEcult.org)

Umetnošću protiv populizma



Više od 200 umetnika, kustosa i drugih autora iz celog sveta, među kojima su Aniš Kapur, Stiv Mekvin, Lori Anderson, Metju Barni, Okvui Envezor i Dejvid Birn, izrazili su podršku pokretu “Hands Off Our Revolution” koji je pokrenut kao reakcija na globalno jačanje desnice i neke od prelomnih događaja današnjice, kao što su odluka bregzit, izbeglička kriza, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD…

Pokret “Hands Off Our Revolution” (Dalje ruke od naše revolucije) obećava borbu protiv desničarskog populizma radikalnom umetnošću.

Sajt te inicijative, na kojem će biti predstavljane izložbe i drugi događaji koji se odnose na neka od ključnih pitanja savremenog društva, pokrenut je 16. februara, a definiše ceo poduhvat kao globalnu koaliciju koja će afirmisati radikalnu prirodu umetnosti.

“Verujemo da umetnost može da pomogne zaustavljanje retorike deničarskog populizma, fašizma i sve jačeg ispoljavanja ksenofobije, rasizma, seksizma, homofobije i neoprostive netolerancije”, navedeno je na sajtu te inicijative, koju su podržali, između otalih, i Kris Derkon, Daniel Birnbaum, Hans Ulrih Obrist, Hito Stejerl, Anri Sala, Mark Volinger, Majkl Stajp, Olafur Eliason, Robert Vilson, Ulaj, Ed Ruša, Rozaling Kraus, Vilijam Kentridž, Ivona Blazvik, Zdenka Badovinac…

Umetnici su istakli da sloboda i pravda nikada nisu date i zagarantovane, već se moraju osvojiti i za njih je potrebno boriti se i zaštiti ih.

Dalje ruke od naših života! Dalje ruke od naše vode! Dalje ruke od našeg vazduha! Dalje ruke od naših kuca! Dalje ruke od naših gradova! Dalje ruke od naše zemlje! Dalje ruke od naše planete! Dalje ruke od naših granica! Dalje ruke od naših aviona! Dalje ruke od našeg zdravlja! Dalje ruke od naših prijatelja! Dalje ruke od našeg tela! Dalje ruke od naše pravde! Dalje ruke od naše porodice! To su neke od poruka inicijative “Hands Off Our Revolution”, čiji su pokretači naglasili da je dužnost umetnika da iznova zamisle i osmisle društvene odnose, kojima preti desničarska populistička vladavina.

“Naša je odgovornost da stanemo zajedno, solidarno. Nećemo biti tihi. Naša je uloga i naša mogućnost da, koristeći sopstvene specifične forme izražavanja, privatne i javne prostore, angažujemo ljude da zajedno razmotre i rasprave sve ideje, jasno, otvoreno i tolerantno”, poručili su umetnici.

U okviru pokreta “Hands Off Our Revolution” planirane su izložbe savremene umetnosti i različite akcije kojima će se suprotstaviti desničarskom populizmu u SAD, Evropi i šire. Izložbe će sadržati radove kritički usmerenih i angažovanih umetnika, a biće organizovane kako u centralnim umetničkim institucijama, tako i u alternativnim prostorima. Cilj je da podstaknu publiku da razmotri predstavljene stavove, postavi pitanja i sama reaguje na stanje u kojem se svet nalazi.

Umetnost, kako su naveli, treba da uradi ono što je uvek i nastojala – da pomogne u oblikovanju sveta u kojem želimo da živimo.

Jedan od inicijatora tog pokreta Adam Brumberg izjavio je “Gardijanu” da je važno da se današnji problemi čovečantva ne shvate samo kao američki, ili kao evropski. Zato su planirane i izložbe u Kesiku i Lagosu, a prve najave biće objavljene u martu.

Umetnik Aniš Kapur istakao je da su se umetnici ujedinili da bi se borili protiv predrasuda ljudi ograničenog uma.

“Naša umetnost afirmiše našu humanost i insistiramo na inkluziji svih i za sve. Pozivamo sve ljude koji imaju savest da ustanu protiv odvratnih politika vlada koje tvrde da nas predstavljaju”, naveo je Kapur.

Zainteresovani se mogu priključiti inicijativi preko sajta handsoffourrevolution.com

(SEEcult.org)

Preminuo Janis Kunelis



Čuveni umetnik grčkog porekla Janis Kunelis (Jannis Kounellis), glavni protagonista umetničkog pokreta arte povera, koji je bio poznat i po pedagoškom radu, preminuo je u 81. godini u Italiji, gde je živeo od sredine 50-ih godina 20. veka.

Kunelis je preminuo 16. februara u Rimu, preneli su italijanski mediji.

Rođen 23. marta 1936. godine u Pireju, Kunelis je živeo i radio u Italiji od sredine 50-ih godina, kada je došao na studije na Akademiji umetnosti u Rimu.

Bio je poznat po dugogodišnjem radu na proširenju i otvaranju uže oblasti likovnih umetnosti, postavši jedna od ključnih ličnosti arte povera i evropske umetničke scene 70-ih i 80-ih godina.

Kritički se postavljajući prema društvenim i političkim događajima 60-ih, kao i mnogi drugi umetnici njegove generacije, počeo je da eksperimentiše i istražuje nove umetničke jezike, dovodeći ih povremeno do ekstrema. Zamenio je dvodimenzionalnost uramljenog platna instalacijama koje su uključivale različite objekte, poput vrata, prozora i drugih stvari iz svakodnevnog života, ali i prirodnog materijala, kao što su zemlja, vatra, zlato, biljke, životinje...

Prelomna tačka bilo je učešće na grupnoj izložbi “Im Spazio” u galeriji La Bertesca u Đenovi, na kojoj su svi umetnici, uključujući i Kunelisa, pokazali novo interesovanje za odnos umetnosti i života i tipičnu estetiku zasnovanu na pronađenim materijalima, kao i racionalni odnos prema reprezentovanju realnosti, koji se razlikovao od konceptualne umetnosti. Sve veći broj umetnika koji su na taj način kritikovali dominantnu poziciju establišmenta, kako umetničkog, tako i političkog i institucionalnog, uticao je na stvaranje novog umetničkog pokreta koji je kustos izložbe Đermano Ćelant (Germano Celant) nazvao arte povera.

Kunelis je postao jedan od najistaknutijih protagonista tog značajnog evropskog umetničkog pokreta. Uveo je nove materijale u svoje instalacije, kao što su dim, ugalj, meso, pronađeni drveni objekti… Koristio je galerijski prostor sa svim njegovim specifičnostima kao svojevrsnu pozornicu na kojoj se prepliću realnost i fikcija.

Čuvena je Kunelisova instalacija "Cavalli" u galeriji L' Attico u Rimu 1969. godine, koja je podrazumevala uvođenje 12 živih konja u taj prostor, u kojem su bili privezani uz zidove, kao u štali.

Osim po umetničkom radu, Kunelis je poseban ugled stekao i zahvaljujući pedagoškom radu, između ostalog i kao profesor na renomiranoj Umetničkoj akademiji u Dizeldorfu od 1994. do 2000. godine.

Njegov pedagoški rad bio je usmeren na pomoć studentima da pronađu i razviju sopstvenu poetiku koja će nositi minimalne tragove uticaja škole i profesora i koja će biti stalna borba protiv dogme...

Kunelis je 2005. godine dobio počasni doktorat Univerziteta umetnosti u Beogradu, a na Fakultetu likovnih umetnosti tada je održao i četvorodnevnu radionicu sa studentima. I drugi studenti Univerziteta umetnosti tada su dobili priliku da upoznaju tog značajnog umetnika i pedagoga koji je 90-ih godina učinio Dizeldorf jednim od najvažnijih umetničkih obrazovnih centara Evrope.

Kunelis je izlagao u najznačajnijim muzejima širom sveta, kao i na prestižnim svetskim izložbama, kao što su Bijenale u Veneciji i Dokumenta u Kaselu.

Bio je, između ostalog, i jedan od prvih umetnika koji su poklonili svoj rad projektu Ars Aevi u Sarajevu, pokrenutom u okviru inicijative za izgradnju sarajevskog muzeja savremene umetnosti. Kunelis se predstavio 2004. godine i u sarajevskoj Vijećnici instalacijom kojom je zazidao 12 vrata tog zdanja, napravivši je od različitih materijala, među kojima su bile i knjige Nacionalne i Univerzitetske biblioteke BiH.

Pre četiri godine imao je izložbu u Mestnoj galeriji u Ljubljani, koja je predstavila radove iz nekoliko perioda njegovog stvaralaštva.

(SEEcult.org)

Odabrani za 18. BJCEM



Bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM), čije će 18. izdanje biti održano početkom maja u Albaniji, predstaviće radove više od 120 umetnika, od kojih je samo za oblast vizuelnih umetnosti, čiji je kustos Maja Ćirić iz Beograda, odabrano više od 50.

Na konkurs povodom 18. BJCEM-a Mediteranea stiglo je više od 800 prijava iz više od 20 zemalja, od čega je čak oko 700 bilo za oblast vizuelnih umetnosti.

Izbor učesnika je u nekim zemljama sačinio lokalni profesionalni žiri (Maroko, Turska, Velika Britanija, Španija), u nekim slučajevima žiri je razmatrao i preporuke kustosa (Grčka, Francuska, Egipat), a u drugim zemljama (Austrija, Albanija, Srbija…) izbor su izvršili Maja Ćirić, kustos za vizuelne umetnosti, Jonida Turani, kustos za primenjene umetnosti i Driant Zeneli, umetnički direktor 18. BJCEM-a koje će biti održano od 4. do 9. maja u Tirani i Draču na temu “Dom” (Home).

Izbor učesnika, među kojima je i nekoliko kolektiva, artikulisan je u odnosu na odgovor koji su umetnici pružili na zadatu temu, a za koji se pretpostavlja da vibrira savremenošću, izjavila je Maja Ćirić za SEEcult.org.

Prema njenim rečima, umetnici su odabrani na osnovu sposobnosti da odgovore na zadatu temu “Home” (History + Conflict + Dreams + Failure) kroz “prizmu savremenosti koja kritički koristi vizuelni registar”.

Najviše učesnika na 18. Mediteranea je iz Albanije, a iz zemalja u regionu učestvuju u različitim oblastima umetnici iz svih bivših jugoslovenskih republika, osim iz Makedonije.

Iz Srbije, koja ima predstavnike samo u segmentu vizuelnih umetnosti, učestvuju umetnici Lidija Delić i Slobodan Stošić.

Lidija Delić (1986) će se predstaviti instalacijom sa slikama “Sunset Journeys” u kojoj uspostavlja odnost poetike i politike, emotivnog i kognitivnog u post-jugoslovenskom kontekstu. Ta serija radova nastala je kombinovanjem teksta, slika i papira brodskih knjiga Juogoceanije.

Slobodan Stošić (1989), koji umetničku praksu zasniva na eklektičnim umetničkim izrazima i saradnji, a da bi afirmisao razlike, učestvuje na 18. Mediteranea projektom “Nothing will happen to you. You will be a happy citizen”.

Prema rečima Maje Ćirić, Stošić se u tom radu kritički osvrće na sam kontekst bijenala sa ciljem da preokrene obruč manipulativnih konstelacija odnosa moći u svetu umetnosti, ali i na neophodnost umetnosti da izađe iz okruženja savremene umetnosti.

Crnu Goru predstavljaće Siniša Radulović i Teodora Nikčević u oblasti vizuelnih umetnosti, kao i Kristina Gvozdenović za oblast literarnog stvaralaštva, koju je izabrao poseban žiri.

Siniša Radulović (1983) predstaviće se video radom “Indivisible and Inseparable” u kojem propituje pojam domovine post-tranzicijskom kontekstu. Pod pretpostavkom da su progres prema alijansama i zajednicama bili ništa drugo do populistički trendovi, Radulović je kreirao video sačinjen od elemenata recikliranih, generičkih, političkih govora, nacionalnih mitologija i trivija, a sa ciljem da dopuni sistemske greške.

Radulovićev video rezultuje kompleksnim strukturama snimaka koji se prepliću sa ciljem da se stvori hibrid koji ukazuje na paradoksalnu reprezentaciju samonametnute vizije doma. Radulović uspostavlja digitalnu interpretaciju emocija u odnosu na lično i kolektivno sećanje, navela je Maja Ćirić, koja je doktorirala teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Institucionalna kritika i kustoske prakse), a bila je kustos (2007) i komesar (2013) Paviljona Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji, te kustoskinja niza projekata u Evropi, SAD i Kini.

Prema rečima Maje Ćirić, Teodora Nikčević (1986) instalacijom “Be prepared” propituje identitet između onoga što je nasleđeno i onoga što je poželjno menjati. Nikčevićeva istražuje porodično nasleđe, ne da bi ukazala na razliku, već na način da uz pomoć formalno-konceptualnih karakteristika svog rada uspe da stvori novu mrežu odnosa koja će vibrirati savremenošću.

Iz Hrvatske u vizuelnom segmentu 18. BJCEM-a učestvuje Luiza Margan, umetnica iz Rijeke koja živi i u Beču, a bavi se u umetničkoj praksi strukturama moći koje definišu javnu sferu, kao i statusom umetnosti u društvu. Njeni radovi rezultat su istraživanja o odnosu ličnih istorija, političkih ideologija i njihovih promena koje obeležavaju svakodnevne odnose, prostor i jezik.

Sloveniju će predstavljati vizuelna umetnica Maja Hodošček, dobitnica nagrade OHO 2010. godine, performans umetnica Olja Grubić/Red Web, a u oblasti primenjenih umetnosti učestvuje Lucija Jankovec.

Albaniju, koja ima i najviše učesnika na 18. BJCEM-u, predstavljaće u oblasti vizuelnih umetnosti Vangjush Vellahu, Jonida Laci, Remiojn Pronja, Edson Luli, Lek Gjeloshi, Iva Lulashi i Sead Kazangjiu.

Prvi put na BJCEM-u zvanično učestvuje i Kosovo, koje će u oblasti vizuelnih umetnosti predstavljati Jetullah Sylejmani (1985). Njegova instalacija “Sofra” propituje tradicionalni koncept albanske porodice u odnosu na globalizaciju i tehnološki razvoj.

Konkurs za učešće na 18. BJCEM-u bio je otvoren za šest oblasti, ali nisu sve zemlje zastupljene u svakoj, pa tako Srbija učestvuje samo u oblasti vizuelnih umetnosti, a Bosna i Hercegovina, na primer, u segmentu književnog stvaralaštva i muzike.

Ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro izjavila je na nedavnoj konferenciji za novinare da je za umetničkog direktora i kustose najveći izazov bio da zadrže standard i kvalitet BJCEM-a kako bi mladim umetnicima omogućili da prihvate izazov izlaska na međunarodnu scenu. U tom pogledu je naglasila da je Bijenale posebno važno za albanske umetnike, jer im omogućava da se predstave van nacionalnog konteksta, što im otvara i nove mogućnosti u razvoju karijere. To je, kako je istakla, u skladu sa politikom Ministarstva kulture koje želi da afirmiše Tiranu ne samo kao grad koji je dobar domaćin međunarodne manifestacije, već i prestonica kulture.

Među učesnicima 18. BJCEM-a su, inače, čak 32 umetnika iz Albanije, a ministarka Mirela Kumbaro istakla je da u različitim oblastima učestvuje i osmoro umetnika sa Kosova.

Kao novitet BJCEM-a, Mirela Kumbaro je istakla da učesnike obično predlažu same zemlje, a ovoga puta je više od 50 odsto umetnika izabrao kustoski tim koji, osim Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje iz Srbije koja je zadužena za vizuelnu umetnost, čine i Jonida Turani iz Albanije (primenjena umetnost), Maria Rosa Sošai iz Italije (književnost), direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani (film), Ema Andrea (performans) i Tulla Centar (Alban Nimani i Rubin Beqo) iz Albanije (muzička umetnost).

BJCEM se svake druge godine održava u drugoj zemlji, a od 4. do 9. maja prvi put će biti održano u Albaniji.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/203716868

Ratne lekcije iz '91.



Izložba ratnih fotografija “Lekcije iz '91”, čija je kustoskinja Sandra Vitalјić iz Zagreba, biće otvorena 28. februara u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, a prvi put okuplja fotografe iz celog regiona i nekoliko međunarodnih gostiju kako bi na jednom mestu prikazala ratne godine na svim frontovima na tlu bivše Jugoslavije.

Bez pretenzija da bude univerzalni istorijski prikaz ili da ponudi odgovore na pitanja bez odgovora, izložba “Lekcije iz ‘91”, koja je ranije već održana u Mariboru i na festivalu “Organ vida” u Zagrebu, predstavlјa pogled ratnih fotografa na stvarnost koju su beležili obilazeći ratišta od Slovenije, preko Hrvatske, do Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Makedonije.

Te fotografije, kako su naveli organizatori, imale su važnu ulogu tokom samog rata, kada su oblikovale javno mnjenje u svakoj od zaraćenih zemalјa, ali i u međunarodnoj javnosti. Danas su još važnije kao temelјi kolektivnog sećanja.

Domaći fotografi, za razliku od stranih profesionalaca, mogli su najčešće da snime rat samo sa jedne - svoje strane, a u takvoj situaciji vrlo je teško isklјučiti lične emocije i osećaj pripadnosti. Iako svi fotografi ističu da su posao obavlјali profesionalno i objektivno, mediji su često fotografije kontekstualizovali prema aktuelnim političkim potrebama.



Fotografije na izložbi nastale su na svim zaraćenim stranama. I danas sve one nose snažne emocionalne naboje, a i sami fotografi, kada im se vraćaju, preživlјavaju ponovo sopstvene ratne košmare, navedeno je u najavi izložbe koju u Beogradu organizuje Foto-savez Srbije u saradnji s MIJ.



Autori fotografija su: Darko Bandić, Nina Berman, Matko Bilјak, Renato Branđolica, Davor Višnjić, Božidar Vukičević, Zijah Gafić, Želјko Gašparović, Tom Dubravec, Amel Emrić, Dragolјub Zamurović, Romeo Ibrišević, Srđan Ilić, Zoran Jovanović Mačak, Milomir Kovačević Strašni, Borut Krajnc, Saša Kralј, Rikard Larma, Pol Lou, Entoni Lojd, Antun Maračić, Sajmon Norfolk, Nebojša Radosavlјević Raus, Imre Sabo, Želјko Sinobad, Tone Stojko, Srđan Sulejmanović Suki, Pavo Urban, Velija Hasanbegović, Toni Hnojčik, Filip Horvat i Miloš Cvetković.



“Pogled fotografa nikada nije neutralan iako nam se dokumentarna fotografija uvek nastoji predstaviti kao stvarna i objektivna slika, jedini mogući prikaz date stvarnosti. Fotografije nikada nisu jednoznačne, njihove je slojeve potrebno sagledati uzimajući u obzir okolnosti u kojima su nastale, utisak koje su mogle proizvesti u trenutku objavljivanja, fotografovu motivaciju, svetonazor i etiku, a naposletku i oči kojima ih danas posmatramo”, navela je kustoskinja Sandra Vitaljić, nagrađivana hrvatska fotografkinja i vizuelna umetnica.

Izložba je deo većeg projekta organizacije Društvo za evropsko zavest iz Maribora, čiji su partneri Foto-klub Maribor, Međunarodni festival fotografije Organ vida i Foto-savez Srbije, a podržaj je kroz fond Evropa za građane Evropske unije.

Izložba u MIJ biće otvorena do 26. marta.

*Fotografija na vrhu: Srđan Ilić, Bljesak

(SEEcult.org)

Moć sudbine



Narodno pozorište u Beogradu premijerno će izvesti 25. februara Verdijevu operu “Moć sudbine”, pod dirigentskim vođstvom Dejana Savića, u režiji gosta iz Italije Alberta Paloša.

Libreto za operu “Moć sudbine”, koja je praizvedena u Petrogradu 10. novembra 1862. godine, napisao je Frančesko Marija Pijave.

Poslednja premijera te opere u Narodnom pozorištu održana je u aprilu 2009. godine, u režiji Darijana Mihajlovića.

U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Narodnog pozorišta.

U podeli su: Aleksandar Manevski/ Mihailo Šlјivić/Strahinja Đokić (Markiz), Jasmina Trumbetaš Petrović/Ana Rupčić (Leonora), Miodrag D. Jovanović/Dragutin Matić/Vuk Zekić/Marko Kalajanović (Don Karlos), Dejan Maksimović/Dušan Plazinić (Don Alvaro), Jadranka Jovanović/Aleksandra Angelov/Ljubica Vraneš (Preciozila), Nebojša Babić k.g./Aleksandar Stamatović/Vuk Matić (Fra Melitone), Ivan Tomašev/Nenad Jakovlјević/ Dragolјub Bajić/Mihailo Šlјivić (Gvardijan), Tatjana Mitić/Jovana Belić/Nevena Matić (Sobarica), Sveto Kastratović/Mihailo Šlјivić/Strahinja Đokić (Alkade), Darko Đorđević/Igor Matvejev/Danilo Stošić/Slobodan Živković/Stevan Karanac (Trabuko) i Predrag Gligorić/Gavrilo Rabrenović/Miodrag Markovski (Hirurg).

Scenograf je Miraš Vuksanović, kostimograf Sara Bradić, a majstor svetla Serđo Likursi.

Prva repriza nove verzije opere “Moć sudbine” biće 8. marta.

(SEEcult.org)

Mesta stradanja



Međunarodni seminar “Mesta stradanja - prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj” okupiće od 22. do 24. februara u Beogradu domaće i strane stručnjake, istoričare i istraživače, među kojima su i predavači sa Humbolt univerziteta u Berlinu, Filozofskog fakulteta u Rijeci, Hrvatskog istorijskog muzeja i Memorijalnog centra Holokausta u Parizu (Mémorial de la Shoah).

Trodnevni seminar u Galeriji Jevrejske opštine Beograd organizuju Savez jevrejskih opština Srbije, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu i Filozofski fakultet u Rijeci, u saradnji sa Memorial de la Shoah, a deo je istoimenog projekta koji će tokom godinu dana mapirati lokacije u Srbiji i Hrvatskoj gde su vršena masovna streljanja tokom 1941. godine.

Početak Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj, kako podsećaju organizatori, predstavlja period koji je još uvek nedovoljno istražen, pa njegovi uzroci i načini sprovođenja zahtevaju dodatno razumevanje i istorijsko objašnjenje, kao stalni podsetnik na tragediju Holokausta, kao i zbog zajedničke potrebe da se prevaziđe i spreči ponavljanje

Trenutni istorijski podaci o mestima stradanja u Srbiji i Hrvatskoj se razlikuju od lokacije do lokacije. U nekim slučajevima postoje memorijali i dostupni podaci i dokumenta, dok se u drugim neke od lokacija uopšte ne pominju, nepoznate su široj javnosti ili su još uvek neotkrivene.

Seminar će početi pozdravnim govorima predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije Rubena Fuksa i Bruna Bojera ispred Memorijalnog centra Holokausta u Parizu (Mémorial de la Shoah).Trodnevni program čini pet panela: Istorijski kontekst, Slučaj Srbije, Mesta stradanja u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, Prezervacija i Kultura sećanja i edukacija.

Medju učesnicima su najavljeni: Sanela Schmid (Humbolt Univerzitet, Berlin), James May (menadžer projekta Portreti i sećanja), Renato Stanković (Univerzitet u Rijeci), Vjeran Pavlaković (Univerzitet u Rijeci), Nataša Mataušić (Hrvatski istorijski muzej), Milovan Pisarri i Nikola Radić Lucati (Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu), Nataša Mataušić (Hrvatski istorijski muzej), Sofija Grandakovska (doktorski stipendista za napredne studije Holokausta, Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, Beograd), Olga Manojlović Pintar i Sanja Petrović Todosijević (Institut za noviju istoriju Srbije), Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju), Dragan Cvetković (Muzej žrtava genocida), Jovan Ćulibrk (Komisija za Staro sajmište), Nenad Lajbenšperger (Republički zavod za zaštitu spomenika), Aleksandra Fulgosi (Ministarstvo kulture Srbije), Biljana Stojanović (Ministarstvo prosvete Srbije) i Milan Bogdanović (Heinrich Böll Foundacija).

Pored panel diskusija, biće predstavljeni i dokumentarni filmovi o streljanju u Leskovcu 11. decembra 1941. godine i stratištu na Jabuci, uz razgovore sa autorima filmova.

Poslednjeg dana seminara biće organizovana poseta logoru Topovske šupe i stratištu u Jabuci.

U okviru projekta “Mesta stradanja”, planiran je i sajt na kojem će svaka mapirana lokacija dobiti svoju stranicu sa fotografijama, intervjuima sa svedocima i potomcima, arhivskim dokumentima i pratećim istorijskim tekstom.

Program seminara nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/Mesta-stradanja-seminar-program.pdf

(SEEcult.org)

Političnost fondova za kulturu



Političnost fondova za kulturu i uticaj projektnog finansiranja na kulturnu produkciju tema je nove sesije dijaloške platforme “Sređivanje dvorišta” Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja će biti odrzana 24. februara u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, uz učešće predstavnika nezavisne scene, institucija i fondacija.

Na koji način u realnosti funkcioniše veza između novca/moći i kulturne produkcije? Koliko i kako domaći i strani fondovi pod pokrićem dotacija za kulturu i projekata u oblasti kulture stimulišu i generišu političke sadržaje? S druge strane, kakav odnos umetnici, menadžeri i generalno profesionalci u oblasti kulture uspostavljaju sa ovakvim sistemom? Šta se dešava ako oni uspevaju da ostvare svoje stvaralačke namere koje se ne poklapaju uvek sa očekivanjima onih koji rad generalno podržavaju? Da li postoji alternativa ovakvom načinu rada (koja ne bi bila ruralni eskapizam)? Na šta treba biti spreman ukoliko neko želi da se odupre ovakvom uzročno-posledičnom redu stvari? Gde su kritički oslonci za promišljanje ovakvih škakljivih tema?

To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnice razgovora - Branka Ćurčić (kuda.org, Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad), Milica Ivić (Matrijaršija), Jasna Dimitrijević (Kolarčeva zadužbina) i Paola Petrić (Fond Hajnrih Bel).

Moderatorka nove sesije “Sređivanja dvorišta”, koja počinje u 19 sati, biće Mirjana Boba Stojadinović.

“Sređivanje dvorišta” osmišljeno je kao dijaloška platforma Asocijacije NKSS, a posvećeno je pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi. Razgovori su usmereni na preispitivanje i artikulaciju zajedničke pozicije organizacija i inicijativa u oblasti civilnog društva u odnosu na javne politike, kao i na aktivnije delovanje šireg opsega.

Serija dijaloga u okviru “Sređivanje dvorišta” započeta je krajem 2014. godine razgovorom o značenju pojma nezavisnosti, odnosno pitanjima ograničenja, odnosno sloboda u delovanju aktera nezavisne kulturne scene u odnosu na državu, donatore, tržište i druge faktore koji mogu da utiču na njihov rad.

U dosadašnjim razgovorima, između ostalog, bilo je reči i o očekivanjima nezavisnog sektora u kulturi od države, slučaju Magacina u Kraljevića Marka, čiji status nije regulisan ni deset godina posle odluke gradskih vlasti da ga dodeli nezavisnoj sceni na korišćenje, vaninstitucionalnoj savremenoj umetničkoj produkciji u kontekstu ideološkog (ne)pozicioniranja…

(SEEcult.org)