Vesti iz sveta umetnosti

Skulpture i reljefi Bogdanovića



Galerija 212 u Beogradu, u znak sećanja na vajara, istoričara umetnosti i teoretičara vizuelne kulture Kostu Bogdanovića (1930-2012), organizuje od 14. novembra izložbu dela radova iz njegovog bogatog opusa, u izboru istoričara umetnosti Marka Bogdanovića.

Izložba skulptura i reljefa nastalih u periodu od 1960. do 2012. godine pruža uvid u put umetničkog razvoja Bogdanovića kroz odnos prema omiljenom materijalu – drvetu, u potrazi za kategorijama lepo i uzvišeno u skulpturalnoj formi.

Radovi na izložbi predstavljaju pet decenija umetničkog razvoja Bogdanovića, kao i odnos tog umetnika prema materijalu. Traganje za sopstvenim izrazom, kako je istakao Marko Bogdanović, počelo je još u ranim radovima, dok je originalnost izraza čitljiva u formama zrelog perioda stvaralaštva Koste Bogdanovića, autora jedinstvene estetike i umetničkog izraza, koji je celokupnim delovanjem značajno obeležio umetničku scenu u Srbiji tokom XX i početka XXI veka.

Drvo je postalo medijum kroz koji progovaraju davno zaboravljena ljudska iskustva i principi, kao i teme preuzete iz istorije umetnosti, čiji nazivi - poput Vizanteme, Forma islamika, Forma japanika ili Forma arhitektonika, označavaju cikluse inspirisane umetnošću određenih civilizacija ili samom
arhitekturom.

Odnos prema plavoj boji, koja je u Bogdanovićevom sistemu neraskidivo povezana sa odrednicama “tiho” i “uzvišeno”, proizilazi iz vizantijskog estetskog principa, naveo je Marko Bogdanović u tekstu za katalog.



Bez naziva, drvo, boja, 39,5 x 28 x 4

Kosta Bogdanović (1930, Osijek kod Sarajeva - 2012, Beograd) diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1962, na Odeljenju za istoriju umetnosti, a vajarstvo je učio u ateljeu Sretena Stojanovića u Beogradu od 1958. do 1961.

Radio je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 1967. do 1994. kao kustos, muzejski savetnik i direktor (1985-1987). U MSUB-u je 1974. godine osnovao Centar za vizuelnu kulturu i informacije.

Bio je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, na Akademiji umetnosti u Banjaluci, kao i na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, te na doktorskim studijama pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Ustanovio je predmet Vizuelna kultura, koji je prvi put uveo na Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu 1982. Postavio je i temelje predmeta Teorija vizuelne kulture, koji je prvi put uveden na postdiplomskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu 1992.

Izlagao je na više od 40 samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostanstvu, a realizovao je i mnogobrojne skulpture u javnom prostoru (Šabac, Split, Zenica, Kikinda, Apatin, Beograd…).

Dobitnik je mnogih domaćih i internacionalnih nagrada, među kojima su: Srebrna plaketa i specijalna diploma grada Varšave i Udruženja likovnih umetnika Poljske (Varšava, 1968); Zlatni beočug (Beograd, 1974); Politikina nagrada (Beograd, 1993), Nagrada ULUPUDS-a za životno delo (Beograd, 1998); Nagrada grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije za 2009. godinu (Beograd , 2010); Gran pri na 11. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornje Milanovcu 2012.

Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Bogdanović je bio i autor više od deset knjiga iz oblasti vizuelne kulture, istorije i teorije umetnosti.

Bio je član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).

Izložba u Galeriji 212 biće otvorena do 28. novembra, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Na vrhu: Portet M.F, 1964, drvena piljevina, lepak za drvo, boja, 25x30x18

(SEEcult.org)

22. JPF - Za ovo malo duše



Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu “Bez prevoda” predstavlja od 13. do 20. novembra osam pozorišnih produkcija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, a 22. izdanjem, pod sloganom “Za ovo malo duše”, nastalim iz konteksta pesme “Branim” Vaska Pope, ustaje u odbranu vrednosti koje su najbolje u čoveku.

Program 22. JPF “Bez prevoda” počinje predstavom “Tako je (ako vam se tako čini)” Luiđija Pirandela, u režiji Jagoša Markovića i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, a u selekciji Bojana Munjina biće izvedene i predstave “Samoubica” Nikolaja Erdmana, u režiji Veljka Mićunovića i produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, zatim “Dokle pogled seže”, autorski projekat, u izvođenju Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, u režiji Arpada Šilinga, “Priče iz bečke šume” Odona fon Horvata, u izvođenju Kazališta Gavella iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, Čehovljev “Ivanov” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, “Moja fabrika” Selvedina Avdića, u izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta Zenica, u režiji Selme Spahić, te “Svedobro” Stevana Vraneša, u izvođenju domaćna - Narodnog pozorišta Užice, u režiji Nemanje Rankovića i “Moja ti” Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis i produkciji beogradskog Ateljea 212.

Prema navodima selektora, pozorište današnjeg ne baš veselog vremena često se odlučuje ili da sa neobaveznim komedijama pobegne od tog vremena ili da u tzv. teatru grubosti naslika to vreme u još strašnijim tonovima. “Rekli bismo: nikakve vajde ni od bega ni od crnila, jer čovek još od vrlo starih vremena u pozorištu zapravo želi da nađe pročišćenje od zla koje sam u sebi nosi i od muka koje mu nanose drugi”, naveo je Munjin, dodajući da je 22. JPF zato - bez suvišne pretencioznosti, posvećen toj “iskonskoj ljudskoj želji da svojoj neprestano opterećenoj duši omogući u teatru malo topline, koja bi mu pomogla da se obnovi i krene dalje”.



Tako predstava “Ivanov”, sa prvorazrednim glumcima, Nikolom Ristanovskim, Predragom Ejdusom, Nadom Šargin, Hanom Selimović i drugima, govori upravo o tom duševno iscrpljenom čoveku koji svojom mukom uništava druge, dok drama “Moja ti”, opet sa prvorazrednim ansamblom u kojem su i Svetlana Bojković, Tanja Bošković i Gorica Popović, govori o generaciji žena na kraju životnog puta, koje svoje ljudsko dostojanstvo očajnički brane pred naletom beskrupulozne današnjice.

Predstave “Priče iz Bečke šume” i “Dokle pogled seže” bave se dilemom da li se temeljna ljudska sreća pronalazi u besomučnoj egzistencijalnoj trci, da li je zatrpana u malograđanskom lažnom moralu ili je treba tražiti negde sasvim drugde, dok “Moja fabrika”, odnosno “Samoubica”, govore kako između napada na dušu jedne fabrike i napada na pojedinca nema bitne razlike, jer čovekova iskonska pozicija je zapravo neprestana sizifovska borba sa ljudskom zluradošću i glupošću.

Predstave “Svedobro” i “Tako je, ako vam se tako čini” ukazuju na gotovo anonimne ljude koji, daleko od buke sveta i bez upotrebe moći i ideologije, nego tajnom aktivnošću vlastitog srca, pokušavaju da pronađu put do sreće ovog tako nesavršenog sveta, naveo je Munjin u obrazloženju selekcije.



Prema rečima Munjina, pozorišnog kritičara iz Zagreba, ovogodišnja potraga za predstavama dostojnim tradicije JPF-a, kao i ukusa i iskustva njegove publike, nije bila laka, baš u vremenu u kojem su ljudske i estetske vrednosti za koje se taj festival zalaže toliko napadnute.

Sve predstave imaju takmičarski karakter, a prema rečima direktora Narodnog pozorišta Užice Zorana Stamatovića, “imaju razloga da se bore za očuvanje kulture i vrednosti društva koje mi danas živimo”.

Umetnički direktor NP Užice Nemanja Ranković dodao je na konferenciji za novinare da je u današnjem dehumanizovanom svetu potrebno staviti akcenat na malog čoveka i vratiti se malim ljudskim sudbinama.

Munjin je podsetio tom prilikom na knjigu “Kako pozorište nastaje” češkog pisca Karela Čapeka u kojoj objašnjava da je potrebno mnogo truda i vremena kako bi nastalo pozorište, toliko da je veliko čudo kada se pozorišna predstava uopšte i dogodi.

“Ako u širem smislu posmatramo tu Čapekovu misao, onda mislim da je zapravo trenutak pozorišta jedan veliki trud koji moramo napraviti da bismo bili zajedno. Smisao pozorišta i jeste u tome da bar na dva sata budemo zajedno”, rekao je Munjin, složivši se sa Rankovićem da je u današnjem krajnje dehumanizovanom svetu jako teško biti i dva sata zajedno i deliti neke jednostavne, ali važne ljudske vrednosti.



Odabrane predstave, prema rečima Munjina, podstiču na razmišljanje o čoveku i njegovoj sudbini i njegovim problemima, u skladu sa Popinom pesmom “Branim” u kojoj pesnik “želi sve da odbrani, ne samo dušu već i hleb na dlanu, malo slobode, sve ljude i to radi bez patetike”.

“Pozorište ima tu moć da bar na dva sata skine teret sa duše ljudi i zato ove predstave govore upravo o tome - one ne beže od problema, ali nisu zakopane u problemima. One nisu predstave nasilja, jer tog nasilja nam je previše u životu, svesni smo njega. Ove predstave pokušavaju da koliko god je čoveku teško, da se u toj tragici života barem malo izbore za ono što je najvrednije u čoveku”, istakao je Munjin.

Žiri 22. JPF-a čine reditelj Dejan Mijač (predsednik) iz Srbije, dramaturškinja Željka Turčinović iz Hrvatske, pozorišna kritičarka Nataša Nelević iz Crne Gore, arhitekta i scenograf Radivoje Dinulović iz Srbije i glumac Zoran Ljutkov iz Makedonije, koji je od ove godine selektor dramskog programa festivala “Ohridsko leto”, a umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju.

Održavanje 22. JPF-a pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sa 3,4 miliona dinara i Grad Užice, koji je izdvojio 3,3 miliona.

Nakon zamerki publike da nema predstave u čast nagrađenih i javnog uručenja nagrada, Direkcija JPF-a je prošle godine vratila završno, osmo veče.

Nagrade Ardalion, koje se dodeljuju u devet kategorija, biće uručene na matičnim scenama najuspešnijih pozorišta 22. JPF-a.

Prošle godine, na 21. JPF-u, trijumfovalo je Zagrebačko kazalište mladih predstavom “Hinkeman” Ernesta Tolera, u režiji Igora Vuka Torbice, koja je proglašena najboljom i od stručnog žirija i od publike, a odnela je i nagradu za najbolju mušku ulogu - Ozrena Grabarića.

Festivalski sajt je jpf.uzickopozoriste.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Kulturni centri dostupni svima, SU

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Datum:
Tuesday, November 14, 2017 - 19:00
Link:
http://www.nezavisnakultura.net
Kleine house, Štrosmajerova 9, Subotica

KULTURNI CENTRI DOSTUPNI SVIMA: KAKO (SE) SAMOORGANIZUJEMO U NOVIM PROSTORIMA KULTURE? - javna tribina o tome kakvu ulogu danas imaju kulturni centri i šta za naše zajednice oni znače

učesnici: Lana Gunjić ispred Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Viktorija Simon Vuletić, viši kustos Gradskog muzeja u Subotici, Andrija Stojanović, aktivista i radnik u kulturi i Dejan Vujinović, Etnofest

moderacija: Virdžinija Đeković

realizacija: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije u saradnji sa GIFEST iz Subotice

Vjenceslav Richter, ZG

SEEcult.org by scadmin / 20h // keep unread // hide
Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Saturday, November 25, 2017 - 11:00
Link:
http://www.msu.hr
VJENCESLAV RICHTER (Omilje, 1917. - Zagreb, 2002.): BUNTOVNIK S VIZIJOM - retrospektivna izložba (10.10.-10.12.2017.)

kustosica izložbe: Vesna Meštrić

likovni postav izložbe: Vladimir Končar (Studio Revolucija), Vedran Kasap i Ozana Ursić (Clinica Studio)

Stručno vodstvo Predsjedničkim dvorima: Vila Zagorje - Richterov rukopis u reprezentativnom interijeru

VISIT WEBSITE

Nepotrebni istoričari umetnosti



Čelnici Opštine Požega ponovili su tvrdnje da ukidanje Kulturnog centra Požega i njegovo spajanje sa sportskim društvom u sportsko-kulturnu ustanovu, neće suštinski bilo šta promeniti, a kritike su odbacili kao izmišljotine opozicije i kao pokušaj “kvazi elite” da prisvoji pravo na kulturu i umetnost. Predsednik Opštine Požega Milan Božić posebno je u tom kontekstu pomenuo istoričare umetnosti, navodeći da “prave najveću zbrku u kulturi i umetnosti u Srbiji”, te da je među njima i bivša direktorka KC Požega i dosadašnja urednica Gradske galerije Slađana Petrović Varagić, koja će, kako je naveo, izgubiti i ovu bitku.

U intervjuu TV Požega, koji je objavljen na YouTube kanalu te stanice 13. novembra, na dan stupanja na snagu odluke o ukidanju KC Požega, Božić je rekao da je “suština da jedna određena mala grupacija ljudi daje sebi za pravo da samo ona konzumira kulturu” i “uživa u umetničkim delima”.

“To naravno, srećom, to nije ni u procentima, to je desetinkama procenata, tj. u promilima. To je ta tzv. kvazi elita”, rekao je Božić, pominjući tu i Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije, koja je oštro osudila najavu ukidanja KC Požega.

“Oni tumače kulturu kako oni misle - da je kultura samo njima dostupna, da je umetnost samo njihova i ničija više. Oni smatraju da su zastupnici kulture ukoliko se brijaju jednom u sedam meseci, drže zapuštenu kosu i zamašćenu, operu kosu tek kad im se uške pojave, ako nose rasparene čarape, ako su ispasani… Nemam ja protiv - neka se svako ponaša kako hoće, ali ne daje im uopšte za pravo celokupna srpska javnost i žitelji ili građani Srbije da oni preovladaju na sceni životnoj i populacije celokupne srpske ovoga puta”, rekao je Božić.

Božić je posebno pomenuo u tom kontekstu istoričare umetnosti, uključujući Slađanu Petrović Varagić, koja je krajem 2015. godine odbila da podnese ostavku na mesto direktora KC Požega – na zahtev presednika Opštine, a potom je u februaru 2016. godine smenjena odlukom SO Požega, što je Apelacioni sud u Kragujevcu proglasio nezakonitim, a burno je reagovala i stručna i šira javnost.

Pozivajući se na izreku o nekome ko bi hteo da bude veći katolik od pape, Božić je ocenio da istoričari umetnosti žele da budu “veći umetnici od umetnika” i da upravo oni “prave najveću zbrku u kulturi i umetnosti”.

“Većina njih su nedokazani umetnici, koji nisu nikada uspeli da upišu likovnu akademiju… I oni sad počinju da tumače kulturu na svoj način, tj. hoće da budu veći katolici od pape, tj. hoće da budu veći umetnici od samog umetnika. Po meni, to je moje lično mišljenje, ko može da tumači umetnost ili jedno umetničko delo - može sam umetnik, jer on je u fazi inspiracije. Znate ima kolonija likovnih umetnika u Prilipcu, koja bitiše 25 godina, ona traje 10 dana, pojedini umetnici 9 dana ne rade ništa, idu, skupljaju, čekaju inspiraciju, i onda za 5, 6 ili 10 sati, ili jedan dan urade remek delo. Znači potrebna mu je ta, neko kaže imaginacija, neko magnovenje i neki adrenalin da bi uradio umetničko delo. I sad niko, nije da nema prava, nego niko ne može da tumači to umetničko delo kao sam umetnik. Međutim, ti istoričari umetnosti, sama reč kaže - diplomirani istoričar umetnosti, on samo istorijski, faktički, pravno-formalno ređa umetnička dela, povezuje ih na neki način, ali niko im ne daje za pravo da oni budu kritičari umetnici par exellence, da to bude njihova ekskluziva. Jedan od takvih je, nažalost, i bivša direktorka Kulturnog centra, koja stoji opet iza ove harange. Naravno, opet će i ovu borbu izgubiti kao što je i do sad sve borbe izgubila. Izgubiće na kraju taj, uslovno rečeno, rat koji ona vodi na politički način, ali se krije iza umetnosti i iza kulture”, rekao je Božić, pominjući zatim i navodnu “izreku – da biste bili ubedljivi, potrebno je da popijete jedan ksalol i četiri pelinkovca”. “Vrlo je to blizu istine. Hitler je bio vrlo loš govornik, međutim uz razna doping sredstva bio je izraziti govornik”, dodao je Božić.

Navodeći da se ukidanjem KC Požega suštinski ništa ne menja, već se samo glomazna administracija operacionalizuje i racionalizuje, Božić je rekao da će u formalnom smislu svi zaposleni u toj ustanovi kulture ostati bez posla, ali da dobri radnici ne treba da brinu.

“Niko neće ostati bez posla ko zna da radi taj svoj posao. Naravno, onaj ko ne zna da radi, a pogotovo onaj ko neće da radi i ko se rukovodi onom devizom - ne možete vi mene malo da platite koliko ja mogu malo da radim, neka se pričuva ili neka promeni odnos prema poslu”, rekao je Božić.

I predsednica Skupštine opštine Požega Zorica Mitrović rekla je da se ukidanjem KC Požega “ništa neće promeniti” i da će “doći samo do papiroloških izmena”.

“Niko neće biti uskraćen za bilo koji sadržaj koji se odigravao u KC ili u bilo kom sportskom objektu… Mislim da građani Požege mogu da naprave veliku razliku i paralelu između nekog perioda od pre tri godine recimo i sada - koliko je samo kulturnih sadržaja, koliko je kulturnih događaja bilo ovog leta u odnosu na leto 2013. ili 2014. Svako ko je iskren i dobronameran mora jednostavno to da razume i tako iskomentariše…. Naravno može uvek i bolje i mi treba više da ulažemo u još više tih kulturnih sadržaja, i da oplemenimo taj prostor u kojem se sve to dešava, i da ga renoviramo i da ga spremimo za dugi niz godina u budućnosti, ali sugurno je da se ništa u tom smislu neće promeniti, da neće ostati niko uskraćen i da se neće staviti ključ u vrata kako se to prikazuje, i da nismo mi neki monstrumi, koji ćemo sve da pogasimo”, navela je ona.

Zorica Mitrović je oštro kritikovala opoziciju zbog protivljenja ukidanju KC Požega i ocena da je motiv zapravo da Slađana Petrović Varagić ostane bez posla.

“Razumem ja opoziciju, ali dužnost mi je da ponovimo sto puta ne smemo da dozvolimo da narod bude obmanjen i da pomisli da smo mi jednostavno neki monstrumi kao što se ovde prikazuje i da smo došli da sve nešto ukinemo, pogasimo, zatremo i kao nikom ništa. Nije tačno. To je sve laž. Cela opozicija u Srbiji - rekla sam da su to najveći lažovi koje je ikad Srbija videla i ostajem pri tome, komplet sa ovima ovde iz Požege - oni su jednostavno vezani nekom specijalnom vasionom, imaju taj neki unutarnji poriv koji ih tera da ljudima nanose zlo, da prave štetu drugima na svoju neku da kažem ličnu korist i ličnu promociju”, rekla je Zorica Mitrović, funkcionerka Srpske napredne stranke.

Opozicija je na sednici SO Požega glasala protiv odluke o ukidanju KC Požega i spajanja te ustanove sa sportskim preduzećem u sportsko-kulturni centar, a pojedini odbornici ocenili su da je pravi motiv namera da Slađana Petrović Varagić ostane bez posla.

Slađana Petrović Varagić takođe se usprotivila ukidanju KC Požega, smatrajući da je to najočitiji primer urušavanja kulture u Srbiji, jer je reč o jednoj od najuspešnijih polivalentnih ustanova kulture u zemlji. Nema nameru ni da se prijavi na konkurs za posao koji bi trebalo da raspiše nova sportsko-kulturna ustanova nakon osnivanja, odnosno okončanja likvidacionog postupka za KC Požega i preduzeće Sportski objekti.

Proces likvidacije bi trebalo da bude okončan u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu odluke o ukidanju KC Požega.

Dosadašnji direktor KC Požega Srđan Stevanović, kome stupanjem na snagu odluke o ukidanju KC Požega prestaje dužnost, izjavio je Radiju Požega da “kulturni program ne trpi zbog likvidacije” i da će “sve planirane aktivnosti za ovu godinu biti realizovane”. Između ostalog, za početak decembra najavio je koncert grupe Garavi sokak.

Prema odluci o ukidanju KC Požega, od dana njene registracije u nadležnom Privrednom sudu KC Požega “ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacije, koji obuhvataju: unovčenje imovine, naplatu potraživanja, isplatu poverilaca i druge nužne poslove”.

Stupanjem na snagu te odluke, prestaju da važe sva opšta i pojedinačna akta KC Požega i razrešavaju se predsednik i članovi Upravnog odbora i predsednik i članovi Nadzornog odbora Ustanove kulture. Danom registracije te odluke i otpočinjanja procesa likvidacije, zaposlenima prestaje radni odnos.

(SEEcult.org)

145 godina Srpskog lekarskog društva, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Friday, December 15, 2017 - 18:00
Link:
http://www.kolarac.rs
Ciklus: 145 godina Srpskog lekarskog društva i časopisa “Srpski arhiv za celokupno lekarstvo” (1/8/15.12.2017.)

LEKARI ZADUŽBINARI I ZADUŽBINARI SLD-a

dr Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju medicine SLD-a

Vladimir Veličković, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, November 16, 2017 - 10:00 to Friday, December 15, 2017 - 10:00
Link:
http://www.galerijarima.com
Galerija Rima, Pariska 8, Beograd

VLADIMIR VELIČKOVIĆ - slike (15.11-15.12.2017)

Čuvari vremena - zaboravljeno industrijsko nasleđe, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, November 16, 2017 - 10:00 to Sunday, December 3, 2017 - 10:00
Link:
http://www.muzej-jugoslavije.org
Muzej Jugoslavije, Mihaila Mike Jankovića 6, Beograd

ČUVARI VREMENA - ZABORAVLJENO INDUSTRIJSKO NASLEĐE - izložba (15.11.-3.12.2017.)

autori izložbe: mr Rifat Kulenović, muzejski savetnik i Ada Vlajić, kustoskinja

Donatorskom večerom do sredstava za naredni Bitef



Beogradski internacionalni teatarski festival – Bitef organizovao je prvi put donatorsku večeru za prikupljanje sredstava za realizaciju programa svog narednog izdanja 2018. godine, čiji je cilj i uspostavljanje novog modela podrške umetnosti.

Donatorska večera Bitefa, održana u hotelu Square Nine uz podršku prijatelja tog festivala I&F McCann Grupe, okupila je predstavnike diplomatskog kora, brojne ličnosti iz poslovnog, umetničkog i javnog života, saopštio je Bitef. Večera je obuhvatala aukciju umetničkih dela Vladimira Veličkovića, Uroša Đurića, Mihaela Milunovića i Vuka Vidora Veličkovića, kao i plakata i kataloga prvog izdanja Bitefa iz 1967. koji je dizajnirao Vladislav Lalicki.

Iznenađenje aukcije bila su specijalna Bitef iskustva, “putovanje sa Ivanom Medenicom”, umetničkim direktorom Bitefa na studijsko putovanje, kao i pozorišna radionica za deset osoba u Bitef teatru sa timom Bitef teatra i poznatim umetnicima.

Medenica je najavio i formiranje Kluba prijatelja Bitefa, navedeno je u saopštenju u kojem nije preciziran iznos prikupljenih sredstava.



Direktor Bitefa Miloš Latinović izrazio je zahvalnost svima koji su se odazvali pozivu i izrazio nadu da je u društvu “sazrela svest o neophodnosti podrške kulturi od strane biznisa, javnih ličnosti, diplomata i politike”.

U ime I&F McCann Grupe Srđan Šaper rekao je da su Bitef “sva beogradska pozorišta zajedno i sva svetska pozoriša u Beogradu”.

“Bitef smo mi ovde, kao građani Beograda, privremeni ili stalni, i kao građani sveta definitivno i za uvek. Zato podržati Bitef znači podržati nas same da doprinesemo boljem i širokogrudijem društvu, otvorenijem, pametnijem, produhovljenijem”, naveo je Šaper.

Glumac Svetozar Cvetković pozvao je sve da se pridruže podršci Bitefu kao stvaraocu sveta koji, kako je rekao, ne bi postao da 1967. godine Mira Trailović i Jovan Ćirilov nisu došli na ideju da “svet” naprave u Beogradu.



Ivan Medenica je najavio da će 13. decembra u Rimu, u okviru dodele Evropske nagrade za pozorište - Premio Europa per il Teatro, biti međunarodnom tribinom obeleženo 50 godina od osnivanja Bitefa.

*Foto: Vladimir Opsenica

(SEEcult.org)

Otvorena škola scenskog dizajna, UŽ

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Saturday, November 18, 2017 - 16:00
Link:
http://clio.rs
Užičko pozorište, Trg partizana 12, Užice

OTVORENA ŠKOLA SCENSKOG DIZAJNA - razgovor povodom objavljivanja knjige Tatjane Dadić Dinulović: SCENSKI DIZAJN KAO UMETNOST

učestvuju: Tatjana Dadić Dinulović, autorka i profesorka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Bojan Munjin, pozorišni kritičar i selektor festivala u Užicu, Nebojša Bradić, pozorišni reditelj, Nebojša Romčević, dramski pisac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

moderiraju: Mia David i Slađana Milićević

organizacija: Pozorišni festival Bez prevoda, Centar za scenski dizaj, arhitekturu i tehnolociju Scen, Izdavačka kuća Clio

Dan Narodnog pozorišta Beograd

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Narodno pozorište, Beograd
Datum:
Wednesday, November 22, 2017 - 12:00
Link:
http://www.narodnopozoriste.rs
DAN NARODNOG POZORIŠTA BEOGRAD

BUNT i dalјe traje

http://seecult.org/vest/bunt-i-dalje-traje

Slučaj Konstantinović, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Tuesday, November 21, 2017 - 15:00
Link:
http://www.novioptimizam.rs
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45/IV, Beograd

SLUČAJ KONSTANTINOVIĆ: TEORIJSKA MISAO I DRUŠTVENI ANGAŽMAN - okrugli sto povodom knjige Radivoja Cvetićanina Konstantinović. Hronika

učesnici: Branislav Jakovljević / Stanford University, USA, Aleksandar Jerkov / Filološki fakultet, Beograd, Ivan Milenković / Radio Beograd 3, Latinka Perović / istoričarka, Beograd, Gazela Pudar Draško / Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Duško Radosavljević / Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“, Branko Romčević / Fakultet bezbednosti, Beograd, Vladimir Zorić / University of Nottingham, UK

uvodna napomena: Radivoj Cvetićanin

moderatori: Milivoj Bešlin, Predrag Krstić

http://www.instifdt.bg.ac.rs

Na svežem vazduhu sa... Uroš Đurić, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, November 23, 2017 - 18:00
Link:
http://www.sumatovacka.rs
Centar za likovno obrazovanje - Šumatovačka, Šumatovačka 122, Beograd

Na svežem vazduhu sa... UROŠ ĐURIĆ

Medijska pismenost danas, NS

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Datum:
Thursday, November 23, 2017 - 19:00
Link:
http://www.novioptimizam.rs
Medija centar Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I, Novi Sad

MEDIJSKA PISMENOST DANAS - Mediji i Novi optimizam: Deklaracija o medijskoj pismenosti

učesnici: Dubravka Valić Nedeljković, profesorka Medijskih studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; Milan Vlajčić, filmski i književni kritičar, novinar i esejista; Nadežda Gaće, glavna i odgovorna urednica Novog magazina; Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske Inicijative

moderator: Nedim Sejdinović, predsednik NDNV, novinar, književnik i esejista

organizacija: Pokret Novi optimizam i Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Konkurs novog regionalnog Fonda Zapadnog Balkana



Novoformirani regionalni Fond Zapadnog Balkana (Western Balkans Fund - WBF), koji su osnovali Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija (WB6), u cilju promovisanja saradnje, jačanja odnosa i dubosusedstva, kao i promocije zajedničkih vrednosti među građanima, civilnog društva i institucija u regionu, te jačanja saradnje i međuljudskih kontakata, raspisao je prvi konkurs za projekte koji se tiču tematskih oblasti: kulturna saradnja, edukacija i naučna razmena i održiv razvoj.

Na sve tri glavne tematske oblasti prvog konkursa WBF-a odnosi se i promocija prekogranične saradnje, rodne jednakosti i pitanja mladih.

WBF namerava da postigne svoje ciljeve podrškom regionalnim projektima i razmenom iskustava, vrednosti, tradicija i kultura u regionu Zapadnog Balkana.
Budžet WBF-a stvoren je doprinosima svih ugovornih strana u jednakim iznosima, kao i od sredstava dobijenih od donatora: zemalja, organizacija i drugih izvora.

Uslovi konkursa:

Nevladine organizacije, odnosno neprofitne organizacije civilnog društva su primarni korisnici sredstava koja će biti dodeljena na osnovu konkursa.

Projekti bi trebalo da budu razvijeni kroz suštinsku saradnju partnera u regionu Zapadnog Balkana.

Projekte treba da realizuju aktivnom saradnjom najmanje tri partnera iz različitih zemalja regiona Zapadnog Balkana, a prednost će imati oni koji uključuju veći broj partnera iz različitih zemalja.

Rok za prijavljivanje je 22. decembar 2017. godine do 23:59 sati.

Projekte treba realizovati u roku od 12 meseci od predviđenog početka.

Ukupan budžet po projektu može da bude maksimalno 12.000 evra.

Dodeljena sredstva mogu da čine najviše 80% ukupnog budžeta projekta (minimum 20% projektnih troškova mora da bude pokriveno iz drugih izvora ili sopstvenim in-kind doprinosom projektu).

Administrativni troškovi mogu da budu najviše 10% zatražene/odobrene sume.

Detalji o uslovima konkursa i neophodni formulari nalaze se na sajtu WBF-a

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15fcc72e0e6%3A10fcc5f%3A541f3c40&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20novog%20regionalnog%20Fonda%20Zapadnog%20Balkana&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-novog-regionalnog-fonda-zapadnog-balkana

-------

https://ideja.serbianforum.info/viewtopic.forum?t=7038