Vesti iz sveta umetnosti

Slovenci najbolji na Horskim svečanostima



Kamerni hor “Ave” iz Ljubljane dobio je nagradu za najbolje izveden program u celini Horskim svečanostima u Nišu koje su se završile 3. jula. Slovenački hor dobio je priznanje i za najbolje izvođenje kompozicije po izboru.

U takmičarskom delu Internacionalnih horskih svečanosti učestvovalo je 13 horova i dodeljeno je 13 nagrada u različitim kategorijama.

Nagrada “Milorad Veljković Špaja” za najbolje izvođenje kompozicije domaćeg autora pripala je horu Odseka za crkvenu muziku i pojanje Muzičke akademije u Istočnom Sarajevu kojim je dirigovao Rade Radović.

Ovaj hor je nagrađen i za najbolje izvođenje kompozicije Stevana Stojanovića Mokranjca.

Takođe, solistkinja hora Lana Pržulj izabrana je za najbolju.



Nagrada „Radojica Milosavljević Ica“ za najbolji izbor programa dodeljena je Akademskom horu „Mirče Acev“ iz Skoplja, a vođa hora Jasmina Đorđeska proglašena je za najperspektivnijeg mladog dirigenta.
Omladinski ženski hor "Ankapela“ iz Ankare sa dirigenticom Ahter Destan proglašen je horom koji najbolje neguje lokalnu tradiciju. Turski hor se najviše dopao Nišlijama te je prema glasovima publike i proglašen najboljim.

Dve nagrade dobili su i niški horovi. Specijalnu nagradu za uspešno učešće na festivalu dobio je dečji hor Crkveno pevačke družine „Branko“ sa dirigenticom Jovanom Mikić, dok je nagradu za najbolji scenski nastup dobio hor Osnovne škole „Ratko Vukićević“ koji vodi Valentina Dinić.

Nagradu za poseban doprinos podizanju kvaliteta IHS dobio je hor „Ivan Goran Kovačić“ iz Zagreba. Mešoviti hor „Voisingers“ iz Pečuja dobio je nagradu za najbolje izvođenje stranog autora.



Predsednik ovogodišnjeg petočlanog žirija bio je kompozitor Zoran Simjanović koji je rekao da nije bilo lako doneti odluku.
Žiri je kao i uvek imao najteži zadatak. Svako od nas ima svoje viđenje i određeni muzički ukus tako da je negde i bilo teško da se usaglasimo - kaže Simjanović.
Jedan od članova žirija profesor Nikolaj Denisov iz Moskve je tokom odlučivanja o tome ko će dobiti nagrade napustio žiri. Od organizatora nismo uspeli da saznamo koji je razlog tome, tako da nije poznato da li je i koliko učestvovao u glasanju. Ostali članovi žirija bili su i dirigenti Ambrož Čopi iz Ljubljane, Zdravko Šljivac iz Zagreba i muzikolog Bogdan Đaković iz Novog Sada.

Horske svečanosti su bijenalna manifestacija, a prvi festival amaterskih horova Srbije održan je u Nišu još 1958. godine. Veliki jubilej, 60 godina horskog pevanja biće obeležen 2018. godine.

VOĐENJE: Mangelos 2016.



Finale nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu, Remont, Beograd, 20. jun – 8. jul 2016.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu dodeljena je Nini Simonović iz Beograda na otvaranju izložbe finalista tog prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji, na kojoj su se u galeriji Remont predstavili i Kristina Benjocki iz Zrenjanina, Mia Ćuk iz Novog Sada i Bogomir Doringer i Mihailo Vasiljević iz Beograda.

U vođenju kroz izložbu, finalisti "Mangelosa" govore o svom radu i značaju te nagrade koja je dodeljena 15. put, a podrazumeva dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, a nakon povratka u Beograd i samostalnu izložbu.

Žiri za nagradu “Mangelos” za 2016. godinu činile su istoričarke umetnosti Ana Bogdanović (Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), Milica Pekić (kustoskinja, Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), Ivana Vaseva (freelance kustoskinja, Skoplje) i Suzana Vuksanović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) i umetnik Marko Marković, dobitnik nagrade “Mangelos” za 2015. godinu.

Finalisti "Mangelosa" odabrani su među 35 kandidata koji su se prijavili na konkurs, a svi su izlagali do sada i samostalno i grupno, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Među njima je i dvoje prošlogodišnjih finalista (Mia Ćuk i Mihailo Vasiljević).

Organizatori nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, koja je dodeljena 15. put, su Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada i Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda, u saradnji sa Residency Unlimited iz Njujorka i uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka.

Nagrada “Mangelos” dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju u kontinuitetu, a namenjena je umetnicima do 35 godina života, koji se aktivno bave umetnošću. Nagrada podrazumeva studijski rezidencijalni boravak u Njujorku u trajanju od osam nedelja, te samostalnu izložbu u Beogradu.

Nagrada nosi ime značajnog umetnika Dimitrija Bašičevića Mangelosa, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” podržana je od Ministarstva za kulturu i informisanje Srbije, a deo je mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja deluje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.



Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, , Skupština grada Beograda

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje

(SEEcult.org)

Tvoj i moj grad



Kolektiv Ulice fotografija organizuje od 4. jula u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića u Novom Sadu izložbu fotografija “Tvoj i moj grad” sa radovima Jelene Pajić, Teodore Ivkov i Sofije Balać, kojom ujedno najavljuje izložbu planiranu za kraj jula u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Kolektiv Ulice fotografija bavi se dokumentarnom fotografijom, njenim neformalnim izrazom i naglašavanjem njene estetike i emocije. Ulice fotografija ujedno šalju poruku da mladi ljudi mogu da postignu nešto, uz kolegijalnost, povezivanje i razmenu ideja.

“Neka se kroz stalne članove grupe i njeno delovanje ispriča priča o onome što ne znamo i pokaže ono što ne vidimo. Neka ove fotografije imaju za cilj da podele našu impresiju i ostanu ono što nismo gledali svaki dan. Mladi smo - tekst će se menjati. Kontekst neće”, poručio je kolektiv Ulice fotografija povodom izložbe u Galeriji poklon zbirke Rajka Mamuzića.







Kolektiv Ulice fotografija imao je prvu samostalnu u izložbu 2015. godine u prostoru “Fabrika” novosadskog Studentskog kulturnog centra.

Izložba u Galeriji poklon zbirke Rajka Mamuzića biće otvorena do 17. jula.

(SEEcult.org)

Hladni zid



Izložba “Cold Wall” (Hladni zid), inicijalno nastala u Budimpešti kao kolektivni vizuelni rad o podizanju ograda, migraciji i internacionalnim geopolitičkim interesima koji stoje iza njih, upravljaju njima i neprekidno menjaju oblik teritorija rata i mira, biće otvorena 8. jula u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a fokusirana je ovog puta na kontekst Srbije, lokalne i evropske migracione politike.

“Hladni zid” su inicirali kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Budimpešte Rona Kopečki (Rona Kopeczky) i umetnici Ferenc Grof, Vladan Jeremić i Volodimir Kuznjecov (Volodymyr Kuznetsov), kada su stupili u dijalog da bi realizovali zajednički mural na zidovima ateljea Galerije mladih umetnika u Budimpešti. Bila je to efemerna refleksija i reakcija na pitanje koje se tokom 2015. godine nalazilo u središtu strastvenih, burnih i manihejskih debata u Mađarskoj, podstaknutih, između ostalog, iritantnim zvaničnim tumačenjem činjenica u mađarskim medijima, licemernim diskursom Evropske unije, strahom lokalne populacije potpaljenim populizmom i nacionalizmom, kao i ličnim političkim ambicijama, uvijenim u priču o maršu ka nacionalnoj veličini i značaju koji se pridavao spoljnoj politici.

Nekoliko meseci kasnije, pod vođstvom Evropske komisije, uspostavljen je novi režim granica, koji su sprovodile pojedinačne države, preko takozvane "Balkanske rute". Migranti koji beže od rata, progona i siromaštva sada su postali predmet političke trgovine između aktera novog evropskog poretka, koji se oslanja na saveze s represivnim režimima i fantomskim državama, kao i sa Turskom i Nemačkom, kao najačim akterima u toj konstelaciji, navedeno je u najavi izložbe.



U nastavku tog projekta, koji će biti realizovan u MSUV, umetnici će s pozvanim kolegama razviti novo izdanje “Hladnog zida”, kao kolektivnog kritičkog vizuelnog odgovora na ograde i ljude, sa fokusom na kontekst Srbije, lokalne i evropske migracione politike.

Učesnici drugog izdanja “Hladnog zida” su Rona Kopečki, Ferenc Grof, Vladan Jeremić i Rena Redle (Rena Raedle), Volodimir Kuznjecov, Babi Badalov i umetnička grupa škart.

Istoričarka umetnosti i kustoskinja Rona Kopečki (1983, Grenobl) živi i radi u Budimpešti, a studirala je istoriju umetnosti na Sorboni u Parizu, gde je završila doktorske studije 2013. Njen rad istražuje delovanje grupe apstraktnih umetnika u Madarskoj tokom 60-ih godina. Kao državljanku Srbije mađarskog porekla, odraslu i obrazovanu u Francuskoj, duboko je zanimaju istorijske, političke i kulturne dihotomije istočne i zapadne, severne i južne Europe, te kako se one reprezentuju u savremenim umetničkim praksama. Radila je kao kustoskinja za međunarodnu umetnosti u muzeju Ludvig u Budimpešti od 2006. do 2015. godine, a trenutno je umetnička direktorka Galerije ACB u Budimpešti.



Umetnik Ferenc Grof (1972, Pečuj) živi i radi u Parizu, a bavi se ideološkim tragovima na raskršću grafičkog dizajna i prostornih iskustava. Jedan je od osnivača pariskog kolektiva Société Réaliste (2004), čiji rad razmatra pitanja savremene političke reprezentacije, ideološkog dizajna i tekstualno zasnovanih intervencija.

Volodimir Kuznjecov (1976, Luck), umetnik koji živi i radi u Kijevu, suosnivač je grupe The Straight Line, umetničke skupštine CCCK (Centar za komunikaciju i kontekst), kao i umetničke grupe R.E.P. (Revolutsijnyj Experymentalnyj Prostir). Bio je i još uvek je uključen u razne aktivnosti koje su pratile proteste na Majdanu, kao što su skupština i druge samoorganizovane inicijative. U svojoj praksi, Kuznjecov je zainteresovan za teme u kojima se prožimaju pitanja privatnog i javnog, starog i novog, a koja su u različitim kontekstima neočekivano značenjski isprepletena.

Babi Badalov (1959, Lerik, Azerbejdžan) vizuelni umetnik i pesnik koji živi u Parizu. Izražava svoje ideje kroz vizuelnu poeziju, umetničke predmete,
instalacije i žive nastupe. Eksperimentišući rečima i pišući opskurnu poeziju, Badalov meša jezike i slike iz različitih kultura. Njegov rad je posvećen jezičkim istraživanjima i iskušavanjima granica koje jezik nameće svojim korisnicima, što se temelji na ličnom iskustvu jezičkih neugodnosti koje je iskusio tokom raznih putovanja. Badalovljevi projekti se igraju jezičkim pojmovima kako bi se naglasila šira geopolitička pitanja.



Rena Redle (Rädle) i Vladan Jeremić su beogradski umetnici čija praksa obuhvata crtež, tekst i video. Od 2002. godine razvijaju zajedničku umetničku praksu, baveći se istraživanjem preklapajućih prostora umetnosti i politike. Fokusirani su na socio-ekonomske uslove reprodukcije, tako što ih razotkrivaju i time provociraju društvene protivurečnosti. Njihovi projekti uključuju umetničke intervencije i angažovanje u tekućim javnim raspravama i borbama, kao i interdisciplinarnu saradnju i diseminaciju kroz razne medije.

Kolektiv škart, osnovan 1990. godine u Beogradu, pokrenuo je tokom 90-ih proizvodnju poezije kroz samizdate koji su distribuirani kroz samoorganizovane ulične akcije. Škart je 2000. osnovao još dva kolektiva: Horkeškart hor i orkestar, kao i ženski kolektiv za vez. Tokom 2013-2015. škart je održao nekoliko radionica s migrantima u centrima za azilante u Srbiji i zajedno s drugim umetnicima i Grupom 484 učestvovao na školskim izložbama i predavanjima o migracijama.

Izložba “Hladni zid” biće otvorena u MSUV do 31. jula.

*Fotografije sa postavke prvog izdanja projekta Cold Wall u Studio Gallery u Budimpešti (David Toth)

(SEEcult.org)

Nagrade 41. Festivala monodrame i pantomime



Predstava “Stand down” Nebojše Milovanovića proglašena je najboljom monodramom, a "ZiP iT" Ljilјe Fredrikson i Ane Stanišić najboljom pantomimom na 41. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, na kojem je trijumfovala i Milena Živanović projektom “Edit” o slavnoj Edit Pjaf.

Zlatna kolajna “Maja Dimitrijević” za najbolju monodramu dodeljena je Nebojši Milovanoviću za "Stand down" uz obrazloženje žirija da je taj glumac izrazite individualnosti postigao vrhunac u okviru žanra, kako u govornim partiturama, tako i u komunikaciji s publikom.

Kao posebno zanimlјiv, žiri je istakao Milovanovićev izbor poezije i način interpretacije, jer je u okviru tog žanra “spojio nespojive elemente”. Osim ispovednog tona i misaonosti u govorenju poezije, Milovanović je postigao i nivo društveno angažovane predstave, istakao je žiri, koji su činili dramski umetnik Slobodan Beštić (predsednik), glumica Kalina Kovačević i balerina i koreografkinja Snežana Zablaćanski.

Milovanović je dobio i nagradu za inventivnost, uz obrazloženje žirija da autorskim projektom “inovativno, dovitlјivo i duhovito otkriva poeziju i onima koji se ne bi za nju opredelili”.



“Skoro misionarski oplemenjuje uzvišenim slikama koje smo zapostavili. Vrlo upečatlјivim i energičnim izrazom kroz ličnu i istinitu priču spaja poeziju, muziku i slikarstvo, vešto se poigravajući različitim žanrovima. Dobro inkorporirane usklađene tehnike, ne ističući se posebno, stvaraju jedinstven doživlјaj”, istakao je žiri nagrade za inventivnost, koji su činili docent u Institutu za umetničku igru Nemanja Maraš (predsednik) i Ivana Ljujić i Jovana Ikonić.

Zlatna kolajna za pantomimu dodeljena je Ljilјi Fredrikson i Ani Stanišić za komad "ZiP iT", ali je žiri naglasio da je ponuda pantomimskih predstava bila nezadovolјavajuća i preporučio da se za sledeći festival obogati.

Prema mišljenju žirija, pantomimičarke nagrađene predstave uspele su da na duhovit način ispričaju svoju priču, vešto kombinujući pantomimska sredstva, maštovitost i igrivost. Ipak, preporučeno im je da, na osnovu veštine i talenta, materijal razviju i obogate svoj scenski nastup.

Na 41. Festivalu monodrame i pantomime, na kojem je od 30. juna do 3. jula izvedeno 12 predstava u takmičarskom programu, trijumfovala je i monodrama “Edit” Milene Živanović, koja je dobila nagradu "Ljuba Molјac" za mladog glumca, te Zlatnu kolajnu publike "Siniša Dašić".



Kako je naveo je žiri, Milena Živanović je pokazala izuzetnu emotivnost, glumačku transformaciju i lični stav u odnosu na temu života Edit Pjaf, pokazavši i veliku veštinu interpretacije muzičke partiture.

“Glumački jednostavna, ubedlјiva, tačna i snažna prikazala je život Edit Pjaf sa pravim umetničkim pokrićem, sa jednostavnim a efektnim reditelјskim rešenjem”, istakao je žiri o predstavi Milene Živanović, koja je proglašena najboljom i odlukom žirija publike.

Žiri publike ocenio je, inače, da je kvalitet i monodrame i pantomime bio na “ujednačenom i značaju Festivala primerenom nivou”.

Žiri publike činili su: hroničar Zemuna Branko Najhold (predsednik), akademska slikarka Jelena Bibić, ekonomista Milan Odžić, službenica Rada Dragićević i Mihailo Dašić, predstavnik hotela “Skala”.

Selektor 41. Festivala monodrame i pantomime Milovan Zdravković odlučio se za monodrame inspirisane poezijom i literaturom, za predstave mladih autora i onih iz dijaspore. I Festival monodrame i pantomime, kao i mnogi drugi, suočio se sa finansijskim ograničenjima, zbog čega Zdravković, kako je ranije naveo, nije mogao da prihvati sve predstave koje su zaslužile da se nađu u programu.

(SEEcult.org)

Fotografike



Izložba Edvine Romanović Hudečkove “Fotografike” u Blok galeriji na Novom Beogradu predstavlja završetak ciklusa koji je ta umetnica započela u grafici i kolažu na početku svog stvaralaštva 80-ih godina.

Prema rečima umetnice, koja se predstavila i u aprilu u Beogradu kratkom izložbom “Ukusi, slatki, gorki i oni ostali” u galeriji Štab, spoj tradicionalnih tehnika i novih tehnologija pruža sjajnu mogućnost za preispitivanje likovnog jezika i vizualne komunikacije. Njoj je u tom kontekstu posebno važna mogućnost eksperimenta, igre i “čišćenja od ustajale prašine slikarskog ateljea”.

Edvina Romanović Hudečkova imala je od sredine 80-ih godina oko 30 samostalnih izložbi u gradovima bivše Jugoslavije i Češke. Takođe, izlgala je na grupnim izložbama, bijenalima i trijenalima crteža, grafike i slikarstva u bivšoj Jugoslaviji i Češkoj.

Članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja praških umetnika i Udruženja likovnih umetnika Brna.

Edvina Romanović Hudečkova od sredine 80-ih organizuje i multimedijalne manifestacije u Beogradu, a od 2011. godine i projekte za umetnost, kulturu i mlade usmerene na širenje likovne i vizualne kulture u regionu i Evropi. U tom cilju ostvarila je niz kuraturskih izložbi i pokrenula pokretnu galeriju Frida i organizaciju Magija u savremenom svetu.

(SEEcult.org)

160 godina od rođenja Tesle

http://www.seecult.org/vest/160-godina-od-rodenja-tesle

Intervali Branke Kuzmanović



Radovi Branke Kuzmanović, realizovani u medijima fotografije, videa i objekata i objedinjeni nazivom “Intervali”, biće predstavljeni od 7. jula u galeriji Menjačnica Gete instituta u Beogradu, u izlagačkom kontekstu “umetnosti u biblioteci”, u kojem započinje njihova specifična interakcija zasnovana na odnosima različitih sadržaja.

Radovi potiču iz raznovrsnih perioda umetničke prakse autorke, tako da se mogu posmatrati i zasebno, i na osnovu samo za tu priliku, uspostavljenih veza. Na izvestan način, predstavljaju itinerer sastavljen od niza intervala, a jedan od njih se odnosi i na rad koji se bavi isečkom iz života umetnice Eve Hesse.

Branka Kuzmanović završila je 1994. godine Fakultet likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojem je i magistrirala 1997. godine i završila doktorske umetničke studije 2013. Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu kao vanredna profesorka.



Branka Kuzmanović od 1992. godine izlaže samostalno i grupno, te učestvuje na simpozijumima/kolonijama/prezentacijama u zemlji i inostranstvu. Zapaženu samostalnu izložbu imala je 2011. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), na kojoj je predstavila projekat “Intersticij” - ambijentalnu interaktivnu instalaciju čiji je koncept usmeren na pitanja međuvremena i međuprostora.

Izložbu u galeriji Menjačnica otvoriće upravnik Biblioteke Gete instituta i umetnik Selman Trtovac i kustoskinja MSUB Una Popović, na osnovu čijeg poziva se izložba “Intervali” i realizuje.

Izložba će biti otvorena do početka letnje pauze 15. jula, a potom će biti nastavljena od 15. avgusta do kraja tog meseca.

(SEEcult.org)

10 kandidata u trci za titulu Grad u fokusu



Stručna komisija Ministarstva kulture i informisanja Srbije izabrala je deset gradova u uži izbor za titulu “Grad u fokusu” koja će biti dodeljena prvi put ove godine, u cilјu decentralizacije kulturnog života i jačanja kapaciteta lokalnih samouprava u oblasti kulture.

Na konkurs “Gradovi u fokusu” prijavilo se 27 lokalnih samouprava, a propozicije je ispunilo njih 14.

Nakon evaluacije, na užoj listi su se našli: Kikinda, Novi Bečej, Pančevo, Zrenjanin, Šabac, Kučevo, Kragujevac, Užice, Kralјevo i Kruševac, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja

Stručna komisija Ministarstva će od 11. do 27. jula posetiti odabrane gradove kako bi se na terenu upoznala sa svim segmentima projekata, kapacitetima i resursima za realizaciju projekta, te sugerisala da se dopune prijave ukoliko je to potrebno. Na osnovu prikuplјenih informacija, stručna komisija izvršiće selekciju i pozvati predstavnike jedinica lokalne samouprave, koje su ušli u najuži izbor, da predstave svoje projekte u Beogradu. Potom će doneti konačnu odluku koje lokalne samouprave će poneti titulu “Grad u fokusu”.

Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je ove godine program “Gradovi u fokusu” u cilјu decentralizacije kulturnog života i jačanja kapaciteta lokalnih samouprava u oblasti kulture.

Program “Gradovi u fokusu” trebalo bi da omogući lokalnim samoupravama da, u saradnji sa institucijama i organizacijama civilnog društva, unaprede rad institucija kulture i na taj način utiču na podizanje kvaliteta kulturnog života u lokalnim zajednicama. Titula “Grad u fokusu” trebalo bi da omogući lokalnim samoupravama da budu prepoznate kao relevantni nacionalni centri razvoja kulture i na taj način postanu vidlјivije na kulturnoj mapi Srbije i Evrope.

Opšti cilј tog programa, kako je navedeno u konkursu, jeste unapređena oblast kulture i umetnosti u lokalnim sredinama, obogaćen kulturni život, podstaknut razvoj kreativnosti i kulturne raznolikosti, prepoznate specifičnosti kulturnog identiteta i održivog razvoja lokalne zajednice.

Program “Gradovi u fokusu”, kako je navelo Ministarstvo u tekstu konkursa, doprineće ostvarenju njegovih cilјeva koji se odnose na uspostavlјanje predvidive i konzistentne kulturne politike koja obuhvata umetničko stvaralaštvo, kulturne industrije, zaštitu i unapređenje kulturnog nasleđa, kao i unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.

Beograd i Novi Sad nisu mogli da učestvuju na konkursu za titulu “Grad u fokusu”, s obzirom da imaju naprednu kulturnu infrastrukturu.

(SEEcult.org)

Novi serijal ArtSample



Serijal razgovora ArtSample, posvećen nagradi “Dimitrije Bašićević Mangelos”, počinje 10. jula u umetničkom prostoru U10 u Beogradu susretom sa odabranim kandidatima - Markom Tirnanićem i Bojanom Kneżević.

U okviru serijala ArtSample, par umetnika - prema izboru organizatora, predstavlja se publici kroz razgovor o drugim umetnicima, teoretičarima i pojedincima koji su na njih uticali.

Mladi umetnici u prvom delu razgovora održe unapred pripremljenu prezentaciju odabira umetničke produkcije koja je uticala na formiranje njihovih poetika, a potom predstave i neke od svojih projekata. U drugom delu, publika je pozvana da sa umetnicima uđe u dijalog, komentariše radove i postavlja pitanja.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu dodeljena je mladoj umetnici Nini Simonović iz Beograda, koju očekuje dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, a nakon povratka u Beograd i samostalna izložba.



U finalu su bili i Kristina Benjocki iz Zrenjanina, Mia Ćuk iz Novog Sada i Bogomir Doringer i Mihailo Vasiljević iz Beograda, koji su se predstavili na zajedničkoj izložbi u galeriji Remont. Finalisti "Mangelosa" odabrani su među 35 kandidata koji su se prijavili na konkurs, koji su organizovali Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada i Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda, u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka.

Nagrada “Mangelos” dodeljena je 15. put, a povodom tog jubileja, 8. jula u Legatu Čolaković biće otvorena izložba dosadašnjih dobitnika, prema koncepciji kustosa Miroslava Karića iz Remonta i Une Popović iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).

Nagrada “Mangelos” podržana je od Ministarstva za kulturu i informisanje Srbije, a deo je mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja deluje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.

*U prilogu trejler za razgovor sa Markom Tirnanićem i Bojanom Knežević, koji počinje u 18 sati

(SEEcult.org)

Diploma 2016.



Izložba studenata završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu “Diploma 2016”, na kojoj će se predstaviti 68. generacija te umetničke obrazovane ustanove, biće otvorena 9. jula u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

MPU tradicionalno u julu otvara svoje galerije za radove studenata završne godine FPU koji dobijaju priliku da pokažu javnosti rezultat višegodišnjeg školovanja, ali i da uporede svoj rad sa drugima.

Izbor od oko sto radova predstaviće rezultat rada studenata i njihovih profesora tokom trajanja četvorogodišnjih akademskih studija.

Na izložbi je zastupljeno svih deset specijalizovanih odseka sa svim modulima koji im pripadaju - Zidno slikarstvo, Primenjeno vajarstvo, Unutrašnja arhitektura, Primenjena grafika (Grafika i knjiga; Grafički dizajn; Fotografija, Scenografija, Kostim (Savremeno odevanje; Scenski kostim), Tekstil, Keramika, Industrijski dizajn, Konzervacija i restauracija (Konzervacija i restauracija slika i umetničkih dela na papiru; Konzervacija i restauracija skulptura i arheoloških predmeta).

Dekan FPU prof. Zoran Blažina postavlja u katalogu diplomske izložbe pitanja koja e tiču statusa FPU u Srbiji danas, prepoznavanja njegovog značaja i statusa primenjenih umetnosti uopšte.

Da li je naše društvo konačno sazrelo za viziju koja sa ponosom povezuje zanatsku prošlost sa visokim tehnologijama, sofisticiranim materijalima i kreacijom u sasvim izvesnu budućnost primenjenih umetnosti – pitanje je koje postavlja Blažina, ukazujući da primenjena umetnost danas ima primat u industriji i svakodnevici savremenog društva.

Neki veliki svetski arhitekti, kako podseća, postali su skulptori, grafički dizajneri dodaju treću dimenziju svom radu, savremena keramika prelazi u domen prostorne grafike ili instalacije. Produkt dizajneri su podigli "Apple" i mnoge druge kompanije.

FPU je, kako je istakao Blažina, odnegovao još jednu talentovanu i vrednu generaciju mladih dizajnera koji žele da rade i kreiraju. Ono što je imperativ i što se očekuje od društva je da dobiju priliku da stečeno znanje i sopstveni talenat primene na plodonosan način.

Nakon izložbe diplomskih radova u MPU, koja će biti otvorena do 30. jula, najavljena je i izložba odbranjenih master radova, na izložbi “Master 2016” od 4. do 27. avgusta.

(SEEcult.org)

67. Dubrovačke letnje igre

http://www.seecult.org/vest/67-dubrovacke-letnje-igre

3. Novi Tvrđava teatar u Čortanovcima



Festival Novi Tvrđava teatar nudi od 10. do 16. jula u Vili Stanković u Čortanovcima sedam predstava iz Beograda, Novog Sada, Zagreba i Sarajeva, počev od koreografije “Priča o vojniku” Gaja Vajcmana i Ronija Havera, u izvođenju Bitef dens kompanije.

Program trećeg festivala Novi Tvrđava teatar, koji će zvanično otvoriti dramski umetnik Boris Isaković iz Novog Sada, obuhvata i predstave “Pjaf marš” Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház, u režiji Kinge Mezei, “Art” Produkcije "Tri za groš" iz Beograda, u režiji Milana Prljete, “Jazavac u Kerempuhu” Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba, autorski projektat Olivera Frljića, te “Naš razred” Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, u režiji Dine Mustafića.

U završnici će biti izvedena predstava “Duh koji hoda” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koju je, prema tekstu Dejana Dukovskog, režirao Aleksandar Popovski.

Za 13. jul najavljen je dan Akademije lepih umetnosti iz Beograda, čiji će studenti iz klase profesora Božidara Đurovića i Vide Ognjenović izvesti dela Šekspira i Jovana Sterije Popovića.

Novi Tvrđava teatar potiče od Tvrđava teatra koji je prvobitno pokrenut u Smederevu, ali je zbog spora sa gradskim vlastima, koje su odlučile da pokrenu novi festival Teatar u tvrđavi, premešten 2014. godine u Čortanovce.

Festivalski sajt je tvrdjavateatar.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

Bella Ciao



Grafičarka mlađe generacije Renata Koler, nakon tridesetak grupnih i individualnih izlaganja na domaćoj i međunarodnoj sceni, predstavlja se prvi put samostalno u rodnom Srbobranu - izložbom “Bella Ciaoˮ u galeriji Doma kulture koja je pokušaj oživljavanja komunističke utopije i buđenja nade u mogući bolji svet na poluperiferiji globalnog kapitalističkog sistema.

Postavku čini osam digitalnih grafika na papiru (100x70 cm) koje su, u skladu sa osnovnom idejno-vrednosnom i društveno-političkom intencijom autorke, nastale minimalnim formalno-estetskim intervencijama na fotografijama jugoslovenskih partizanki, njihovog vođe Josipa Broza Tita i predvodnika kubanske komunističke revolucije Fidela Kastra i Ernesta Če Gevare.

Prema navodima Milana Đorđevića, pogrešne su interpretacije značenja tematike izražene u naslovu izložbe, umetnički oblikovanog sadržaja i idejnog sloja grafika koje u njima vide komunističku idolatriju, pomodnu idealizovanu viziju jugoslovenske prošlosti, ili nasuprot tome - zastareli manir subverzivnog postsocijalističkog umetnika koji parodira kult ličnosti i ključne vladajuće ideološke dogme. Kompjuterska koloristička modifikacija, sadržana u polokovskom prskanju po izbleđenim portretima, autorki stilski bliskih, elementarnih suprematističkih crnih i crvenih gradivnih nijansi, simbolizuje istovremeno kritički odnos prema etatističkom nasleđu pseudosocijalizma i težnju da se, u tranzicionom društveno-istorijskom kontekstu nacionalističkog i kapitalističkog opšteg uništenja humanosti, umetnički rehabilituje komunistička vrednosna orijentacija i pozitivne socijalne tekovine koje su na tom temelju stvarane.



Izloženi radovi Renate Koler predstavljaju, prema navodima Đorđevića, simptom duboke i dugotrajne krize ljudskosti u tranzicionom srbijanskom društvu i izraz su nastojanja da se izlaz iz nje nađe oživljavanjem komunističke utopije i buđenjem nade u mogući bolji svet za većinu prevarenih, opljačkanih i porobljenih stanovnika kolonije na poluperiferiji globalnog kapitalističkog sistema. Ideali slobode i pravde za koje su se borile grafički predstavljene ličnosti treba da postanu umetnička i društveno-politička inspiracija stvaranja nove internacionalno povezane revolucionarne levice koja bi činila alternativu postojećim nehumanim i kompromitovanim nacionalističkim i neoliberalnim kulturno-vrednosnim sistemima mišljenja i ponašanja, ideološkim legitimacijma interesa vladajućih klasa.

“Proletarizovani i klasno osvešćeni srbijanski umetnici, koji još nisu naivne profesionalne iluzije spakovali kofere, u datim okolnostima shvataju neminovnost uključivanja vlastitim sredstvima u mukotrpnu, dugotrajnu i neizvesnu humanističko-emancipatorsku borbu uticaja na javnost u idejno-vrednosnom polju srbijanske kulture. Ideološki obračun s narastajućom popularnošću tradicionalističko-konzervativnih shvatanja ekstremne desnice i vladajućim neoliberalnim principima novih, na kriminalu stvorenih kompradorskih elita, predstavlja gramšijevski kulturno hegemonijski stvaralački imperativ. Kulturno-umetnička, idejno-vrednosna borba društveno-politički angažovanih umetnika leve orijentacije za radikalnu promenu postojećeg nehumanog društvenog uređenja podrazumeva iscrpljujući i požrtvovani rad na klasnom osvešćivanju i socio-ekonomskoj, nasuprot nacionalno-konfesionalnoj i kapitalističkoj, identifikaciji i oslobađanju od lažne ideološke svesti većine tranzicionih gubitnika, tj. opljačkane, porobljene, društveno-ekonomski i politički razvlašćene većine pretvorene u masu potčinjenih, pasivnih i infantilnih podanika otuđenih od moći i mogućnosti da odlučuju o svojim životima. Ova opštedruštvena, revolucionarna stvaralačka aktivnost umetnika ujedno je i pretpostavka radikalne promene vlastitog, ljudski nedostojnog, prekarnog socijalnog položaja i istinskog ostvarenja demokratskog načela autonomne kulturne produkcije”, naveo je Đorđević u tekstu povodom izložbe.



Iako je po motivima, predmetima, tehničkim pristupima, stilskim formalnim obeležjima i umetničkim vizuelnim medijiskim sredstvima stvaralaštvo Renate Koler raznovrsno i razvijeno, ono se - posmatrano u celini, odlikuje u idejno-vrednosnom smislu konstantno angažovanim suprotstavljanjem neofašizmu, kapitalizmu, imperijalizmu, nacionalističkom tradicionalizmu, konzervativizmu i klerikalizmu, tj. dominantnim autoritarnim, nehumanim ideologijama u savremenom srbijanskom društvu i svetu. Stoga, izložba digitalnih grafika “Bella Ciao” predstavlja konsekventno umetničko i društveno-političko nadovezivanje na vlastiti višegodišnji antikapitalistički revolucionarni angažman na međunarodnom utopijskom projektu “Kill the Banks/Utopia or revolution of the futureˮ koji je uključivao brojne performanse i propagandne vizuelno-anarhističke akcije u urbanom javnom prostoru, tj. na ulicama velikih evropskih gradova.

“Humanističko-emancipatorska pozicija proletarizovanog, klasno osvešćenog i politički angažovanog umetnika leve orijentacije u tranzicionom srbijanskom društvu podrazumeva, s jedne strane, odbacivanje esteticističkog, larpurlartističkog, formalističkog, hedonističkog i merkantilističkog, tj. građansko-kapitalističkog shvatanja društvene funkcije umetnosti kao idejno prazne i politički neutralne atraktivne robe na tržištu koja služi za dekoraciju postojećeg sveta, izazivanje estetskog uživanja, zabavu i ostvarivanje profita, a s druge strane, retrogradne, autoritarne i konzervativne nacionalističke zloupotrebe kulture u cilju kolektivne, etničke i konfesionalne, autoritarne identifikacije, kao oblika legitimacija postojeće političke i ekonomske neslobode i nepravde”, naveo je Đorđević, dodajući da je Renata Koler autentični predstavnik novonastajuće radikalno leve srbijanske umetničke scene, koja je “jedina u stanju da, u sklopu obnovljenog internacionalizovanog revolucionarnog komunističkog pokreta postjugoslovenskih tranzicionih gubitnika, zbaci vlastite društvene okove”.

Renata Koler (1976) je diplomirala u klasi profesora Radovana Jandrića na likovnom odseku (smer grafika) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Završila je 2004. godine letnju internacionalnu Akademiju lepih umetnosti “Oskar Kokoška” (smer Tradicionalna i digitalna grafička umetnost), u klasi profesora Konrada Wintera u Salzburgu.

Od 2002. godine aktivno izlaže u zemlji i inostranstvu.

Izložba u Domu kulture Srbobran biće otvorena do 16. jula.

(SEEcult.org)

Atelje 212 ponovo u Zagrebu



Atelje 212 učestvuje 11. jula predstavom “Konstelacije” u programu Letnjih noći Teatra Exit u Zagrebu, na kojem je gostovalo i 2015.

Program Letnjih noći održava se na otvorenoj sceni Muzeja za umjetnost i obrt (MUO) od 28. juna do 6. avgusta, a nudi 21 predstavu, uključujući produkcije sa redovnog repertoara Teatra Exit i pet gostovanja iz regiona.

Romantična komedija mladog britanskog pisca Nika Pejna “Konstelacije”, u režiji Saše Milavić Dejvis, priča je o dva zanesenjaka – Marijani, naučnici fizičarki i Rolandu, pčelaru, a bavi se temama zaljubljivanja, preljube, raskida, pomirenja, kao i gubitka. Takođe, istražuje slobodnu volju i ulogu slučajnosti u životu.

Predstava je eksperimentalne forme, polazeći od ideja iz oblasti kvantne fizike, o multiverzumu, postojanju više paralelnih svetova i mogućnosti istovremenog odvijanja više ishoda događaja, čime pokazuje delovanje te teorije u praksi.

Teza tog komada je da vreme ne postoji u klasičnom smislu poimanja i da ništa nije konačno, odnosno da - ako nam se za nešto čini da je loše, verovatno je to u drugoj konstelaciji drugačije i možda bolje.

U predstavi igraju Uroš Jakovljević i Ana Mandić, a premijerno je izvedena u aprilu ove godine u Ateljeu 212.

U Londonu je komad “Konstelacije” premijerno izveden 2012. godine u Rojal Kortu, a zatim je igran širom Evrope, ali i Brazilu, Kanadi, na Novom Zelandu, Japanu... a od 2015. godine i na Brodveju u Njujorku.

(SEEcult.org)

Kritika na delu: 11. Grifon - 1/3



11. GRIFON - konkurs za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2014. i 2015. godini, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 13. jun – 2. jul 2016.

Kritičarka na delu: Ana Stevanović, istoričarka umetnosti (1/3)

Cilj konkursa Grifon, kako ističe Ana Stevanović u prvom od tri priloga video serijala Kritika na delu o izložbi 11. konkursa Grifon, jeste valorizacija najboljeg grafičkog dizajna u protekle dve godine u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Grafički kolektiv pokrenuo je Grifon 1996. godine u saradnji sa štamparijom Quadra Graphic, kao nastavak projekta koji je započeo 70-ih, koje su bile formativne godine za grafički dizajn na prostoru bivše Jugoslavije. U realizaciji tog projekta učestvovali su dizajneri kao što su Slobodan Mašić, Bogdan Kršić, Rastko Ćirić i ostala sada već istorijska imena grafičkog dizajna na ovim prostorima.

Dosadašnji laureati Grifona opravdali su poverenje žirija i razvili uspešne karijere, a među njima su Slavimir Stojanović, Isidora Nikolić, Miloš Ilić i mnogi drugi.



Budući da je grafički dizajn široka oblast, konkurs za Grifon obuhvata kategorije: knjiga i druge publikacije, vizuelni identitet, tipografsko pismo, plakati i oglašavanje, promo materijal i hartije od vrednosti, filmska, video i TV grafika i veb dizjan.

Ove godine se na konkurs prijavilo 80 autora sa više od 200 radova, a selekciona komisija izabrala je 37 autora i oko 80 radova.

Nagrada 11. Grifon dodeljena je autorskom timu Peter Gregson Studija za rad “Đurđić vina”. Gregson Studio dobio je i posebno priznanje 11. Grifon konkursa za rad “Gir Woodcraft” (kategorija: Vizuelni identitet). Posebna priznanja dobili su i Mane Radmanović (za rad Među nama – Neispričane priče gej i lezbejskih života; kategorija Knjiga i druge publikacije), i Ana Prodanović (za rad Petra font familija, kategorija: Tipografsko pismo). Specijalno priznanje dobila je agencija Coba&Associates - za doprinos domaćoj vizuelnoj sceni.

*U narednim danima biće objavljeni i prilozi o 11. Grifonu iz ugla istoričara umetnosti Milana Popadića i grafičkog dizajnera Igora Oršolića, dobitnika nagrade Grifon 2008. i člana žirija za dodelu nagrada na konkursu Grifon 2016.


Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Preminula Donka Špiček



Istaknuta kulturna i medijska radnica Donka Špiček, koja je posebno bila posvećena deci i njihovom obrazovanju, preminula je 9. jula u Beogradu u 83. godini.

Donka Špiček bila je dugogodišnja saradnica Dečjeg kulturnog centra Beograda (DKCB) i idejni pokretač manifestacije “Radost Evrope”. Bila je i direktorka kulturnog programa Sava centra, glavna i odgovorna urednica redakcije programa za decu i mlade TV Beograd, operativna direktorka Pozorišta “Boško Buha”, te predsednica Skupštine ASITEŽ-a Srbije (ASSITEJ).

Rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, Donka Špiček je diplomirala na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu na grupi za ruski jezik i jugoslovensku književnost, kao i na Fakultetu dramskih umetnosti na odseku za organizaciju pozorišnih delatnosti.

Između ostalog, bila je glavna i odgovorna urednica redakcije “Susreti četvrtkom” nekadašnjeg Doma pionira (sada DKSB) - tribine za male Beograđane.

Osnovala je manifestaciju “Radost Evrope” 1969. godine, a bila je nekoliko godina direktorka sektora za kulturu Sava centra i predsednica Saveta Festa. Bila je i glavna i odgovorna urednica Redakcije programa za decu i mlade Televizije Beograd i urednica mnogih serija, kao što su “Sivi dom” i “Zaboravlјeni”, te “Laku noć deco”. Bila je i članica radne grupe Programa za decu i mlade Evrovizije kao predstavnica Jugoslovenske radio-televizije (1982-1990).



Bila je i operativna direktorka Pozorišta “Boško Buha” od 1998. do 2008. godine.

Zahvalјujući DKCB-u, obnovila je muzički festival Dečje beogradsko proleće koji je u aprilu ove godine održan prvi put posle 20 godina.

Dobitnica je niza priznanja i nagrada, među kojima su plaketa UNICEF-a, Orden osmeha, koji dodelјuju deca Polјske odraslim stvaraocima za decu, Zlatni beočug Beograda (1972), Zmajeva nagrada, međunarodna nagrada “Grozdanin kikot” za višedecenijski rad na polјu umetnosti i edukacije dece i mladih (2009), te međunarodno festivalsko priznanje “Mali princ” za 2012. godinu koje Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici dodeljuje za izuzetan dugogodišnji doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.

Odlikovana je Srebrnom medaljom predsednika Srbije za zasluge u javnoj i kulturnoj delatnosti, naročito u nesebičnoj promociji stvaralaštva dece i za decu.

Predsednica ASITEŽ-a Srbije Diana Kržanić Tepavac istakla je da je Donka Špicek bila posvećena misiji da se kultura za decu i mlade visoko vrednuje u društvu, radila je na njenoj vidljivosti i promociji značaja i doprinosila mnogim programima visokog kvaliteta koje su uticale na generacije i generacije najmlađih i mladih.

“Nedostajaće nam njeno ogromno iskustvo, njeno poznavanje i razumevanje oblasti u kojoj radimo i podrška, a pre svega neopoziva posvećenost i vera u nove naraštaje stvaralaca i umetnika i publike za koju stvaramo”, navela je Diana Kržanić Tepavac.

“Opraštamo se od velikog humaniste sa poštovanjem i zahvalnošću za ogromnu podršku koje je pružala radu ASITEŽ-a Srbije i nama koji smo sa njom blisko sarađivali”, dodala je Diana Kržanić Tepavac, ističući da je Donka Špiček ukupnim angažmanom iskazivala duboku veru u mlade i povezanost pozorišne umetnosti sa njihovim vaspitanjem.

“Uvek spremna da podrži sve što može da donese socijalni napredak kroz kulturno delovanje u oblastima vezanim za decu i mlade, Donka je ostvarila veliki uticaj na srpsku kulturnu scenu za mladu publiku ali i na prostoru nekadašnje Jugoslavije”, podsetila je Diana Kržanić Tepavac na obrazloženje za nominaciju Donke Špiček 2009. godine za nagradu “Grozdanin kikot” koju dodeljuje CDO BiH za doprinos dramskom odgoju.

Osim što je istraživala u različitim medijima - od manifestacija do dramskih, filmskih i pozorišnih formi, Donka Špiček je, kako je podsetila Diana Kržanić Tepavac, učestvovala i u stvaranju i razvoju najvažnijih pozorišnih festivala za decu i mlade u Srbiji (Festić, TIBA), ponovnom osnivanju ASITEŽ-a Srbije i radu organizacije Prijatelji dece Srbije. Manifestaciju “Radost Evrope” pokrenula je 1969. godine sa idejom da decu iz različitih krajeva Evrope okupi u Beogradu.

Kao odličan poznavalac savremene književnosti za decu, bliska prijateljica i saradnica najznačajnijih savremenih srpskih autora za decu (Duška Radovića, Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića i drugih), Donka Špiček je kroz svoj angažman pozorišnog i TV producenta promovisala dobru dramsku literaturu i producirala projekte koji se pamte i koji će uticati na više generacija dece i mladih.

“Neumorna, uvek zainteresovana, nenametljiva a pažljiva kao posmatrač, jasna i precizna u komentrima, dragocena u savetu i realizaciji, Donka Špiček se nije plašila da pokaže koliko voli i podržava decu i mlade i koliko stoji iza projekata u čije je umetničko dejstvo verovala”, navela je Diana Kržanić Tepavac.

Datum, vreme i mesto komemoracije i sahrane biće naknadno objavlјeni.

(SEEcult.org)

Kradljivci vremena



Izložba “Kradljivci vremena” okuplja od 14. jula u Galeriji umjetnina Split radove hrvatskih i međunarodnih umetnika medijski i generacijski različitih izraza, pozivajući na drugačiji doživljaj i osećanje pojma vremena koji je pretrpeo bitne promene razvojem i jačanjem kapitalizma i dolaskom novih tehnologija.

Na izložbi, čije su kustoskinje Jasminka Babić i Leila Topić, učestvuju: Marina Abramović, Lawrence English, Igor Eškinja, Momčilo Golub, On Kawara, Julije Knifer, Dalibor Martinis, Neli Ružić, Mladen Stilinović i Gorki Žuvela.

Kroz raznovrsne radove, kako je navedeno u najavi, može se pratiti svojevrsna evolucija - promene poimanja, ali i različite percepcije vremena.

Prvu definiciju vremena prema prostornoj orijentaciji dao je Aristotel koji ga određuje kao broj kretanja prema “onome što je bilo ranije i što će biti kasnije”. Fizikalno je vreme sveobuhvatno kao kosmičko vreme i orijentiše se prema kretanju nebeskih tela. No, otkako je Henri Bergson odlučno odbacio racionalističko poimanje mehaničkog vremena kao spolja merljive sukcesije, pripremljen je teren za Ajnštajnovu teoriju relativiteta, ali i plodno polje za umetničko problematizovanje vremena.

Iz perspektive savremenog života, razvojem novih tehnologija, suočeni smo sa ubrzanjem, sažimanjem ili produbljivanjem koncepta vremena, te ga sve više doživljavamo potpuno subjektivno. Neretko pritom zaboravljamo kako je vreme koje se može pratiti, meriti, kontrolisati i kupiti - izum moderniteta vezan uz razvoj i jačanje kapitalizma i svima poznatu uzrečicu koja izjednačava vreme s novcem.

U takvom kontekstu, izložba poput “Kradljivaca vremena” postaje platforma za promišljanje pojma, ali i podsticaj za drugačiju percepciju vremena, podstaknutu umetničkim radovima.

Dela na izložbi deo su fundusa Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu, Galerije umetnina u Splitu i privatnih zbirki.

Izložba će biti otvorena do 28. avgusta u Galeriji umetnina u Splitu.

*Foto: Igor Eškinja, Čekaonica, 2006.

(SEEcult.org)

Krokodilu nagrada EACD



Udruženje Krokodil iz Beograda dobilo je Evropsku nagradu za komunikacije 2016. godine, postavši prvi laureat tog priznanja u kategoriji nevladinih organizacija.

Nagradu je primila Milena Berić, predstavnica sektora komunikacija Udruženja Krokodil, koje je apliciralo za tu nagradu strategijom komunikacija za književni festival Krokodil 2015.

U užem izboru bio je i projekat “Gradovi žele dobrodošlicu izbeglicama” (Cities welcome refugees) organizacije Eurocities, te Crveni krst Flandrije (Rode Kruis Vlaanderen).

U kategoriji kompanija Evropsku nagradu za komunikacije osvojio je tim komunikacija iz holandske kompanije DSM, a nagradu za mladog komunikatora osvojila je Jelena Vasilev iz Erste banke Srbija za projekat superste.net.

Nagradu dodeljuje Evropska asocijacija direktora komunikacija (EACD) koja broji više od 2.200 članova iz 42 zemlje.

Evropska nagrada za komunikacije dodeljuje se već desetu godinu u okviru Evropskog samita za komunikacije koji predstavlja najveće okupljanje te vrste u Evropi.

“Nagrađujući vrhunske strategije komunikacija, EACD ima za cilj da nagradi izuzetna komunikacijska dostignuća; privuče, inspiriše i angažuje sadašnje i buduće lidere u sektoru komunikacija. Svojim radom nagrađeni timovi promovišu relevantne standarde i unapređuju ovu značajnu profesiju”, izjavio je predsednik EACD Herbert Hajtman (Herbert Heitmann).

Hajtman je rekao da je EACD odlučila da od ove godine uvede i nagrade timovima komunikacija u nevladinom i sektoru kompanija, jer je, nakon sprovedenog istraživanja pre nekoliko godina o prirodi strukture članova EACD i same industrije, bilo očigledno da velike korporacije poseduju jasne prednosti u odnosu na druge organizacije, ali da ono što industrija zapravo traži jesu kreativne i inovativne ideje.

“Nije to pitanje budžeta ili veličine kompanije već motivacije i svežine. U tom smislu, nevladine organizacije apsolutno mogu da se utrkuju za Evropsku nagradu za komunikacije s velikim korporacijama. Pa ipak, zbog različitih već spomenutih početnih pozicija svakako smo morali da ih posebno kategorizujemo”, naveo je Hajtman, dodajući da je bio prijatno iznenađen kada je video da su dva od tri ovogodišnja dobitnika Evropske nagrade za komunikacije iz Srbije.

“Kada smo kreirali asocijaciju pre deset godina naša namera je bila da istinski reflektujemo Evropu u celosti a ne samo Brisel i Uniju pa smo s tim u vezi investirali dosta napora kako bismo osvojili članove iz jugoistočne Evrope i drugih delova kontinenta jer smo osećali da oni mogu značajno da doprinesu razmeni ideja svojim kreativnim pristupom i projektima što ovogodišnji pobednici itekako potvrđuju”, rekao je Hajtman.

Milena Berić je nakon uručenja nagrade u Briselu izjavila da za Udruženje Krokodil to priznanje znači mnogo i predstavlja prvu značajnu potvrdu profesionalnog rada svih članova njegovog tima.

Krokodil se nada da će mu ta nagrada otvoriti vrata ka novim partnerstvima, a samim tim i dalji rast baziran na stalnom usavršavanju i primeni znanja, rekla je Milena Berić.

*Foto: EACD

(SEEcult.org)

Zahtevi novosadske nezavisne kulturne scene



Nezavisna kulturna scena Novog Sada zatražila je hitan javni sastanak sa nadležnim gradskim čelnicima povodom alarmantnog stanja i uslova u kojima deluje, kao i niza aktuelnih događaja koji iznova ukazuju na strategiju gušenja nezavisne produkcije i organizovanja.

Predstavnici udruženja građana i strukovnih organizacija zatražili su otvoren razgovor o brojnim problemima sa kojima se suočavaju, uključujući problem zakupa radnih i javnih prostora, rezultate godišnjeg gradskog konkursa u oblasti kulture, koji su za 2016. godinu objavljeni tek početkom juna, kao i nepostojanje infrastrukturnog fonda, odnosno podrške koja se ne svodi isključivo produkciju. Takođe, do sada detektovani problemi su i nerazdvojenost linija finansiranja za javne ustanove čiji je osnivač grad, privatna preduzeća i neprofitna udruženja građana u oblasti kulture, zatim nerazlikovanje oblasti kulture, umetničke produkcije i turizma, te odsustvo podrške lokalnih vlasti za osnaživanje i učestvovanje udruženja građana u projektima podržanim od Evropske komisije kroz obezbeđivanje fonda za matćing.

Zahtev za prvi javni i urgentni sastanak poslat je članu Gradskog veća za kulturu, Kabinetu gradonačelnika i Gradskoj upravi za kulturu (GUK) u ime više od 20 udruženja građana i strukovnih organizacija, čiji su predstavnici održali 12. jula konferenciju za novinare u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Odgovor na poziv se najpre očekuje od člana Gradskog veća za kulturu, a sastanak sa njim bio bi prvi u nizu koje nezavisna scena namerava da organizuje povodom brojnih složenih problema na kojima je potreban kontinuiran rad kako bi se obezbedila dugoročna rešenja.

Inicijalnim radnim sastankom, koji bi bio posvećen problemu zakupa javnih i radnih prostora udruženja građana u oblasti kulture, trebalo bi da započne serija javnih razgovora i o drugim ključnim problemima kako bi postupno došlo do rešenja pitanja razvoja i ugroženosti nezavisne kulture, i to u svetlu kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine koja podrazumeva postojanje savremene kulturne i umetničke produkcije. Takođe, rešavanje mapiranih problema u skladu je s predlogom Nacrta strategije kulturnog razvoja Novog Sada za period 2016-2026. godine, kao i sa poslovima i odgovornostima GUK-a da podstiče razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva na teritoriji Grada.



Uz poziv na sastanak, priložena je i lista urgentinih i dugoročnih zahteva i predloga za rešavanja uočenih problema u vezi sa zakupom javnih i radnih prostora radi delovanja udruženja građana u oblasti kulture.

Među urgentnim zahtevima je vraćanje radnog i galerijskog prostora na korišćenje članovima strukovnih udruženja i građanima, najpre Foto-kino i video savezu Vojvodine (Nikole Pašića 34), kao i rešenje problema sa prostorom Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) u Bulevaru Mihajla Pupina 9 u vezi sa novim ugovorom sa JP “Poslovni prostor” sa povišenom rentom i neuslovnošću prostora, kako bi se omogućio nastavak neometanog rada tih strukovnih udruženja.

Kao vremenski okvir za rešenje tog zahteva predložen je septembar ove godine.

Zatraženo je i regulisanje uslova za korišćenje javnih i radnih prostora strukovnih udruženja i udruženja građana u oblasti kulture i kreiranje javno dostupnih procedura njihovog korišćenja kroz otvorene razgovore sa GUK-om i članom Gradskog veća za kulturu, a potom njihovom komunikacijom sa gradonačelnikom i JP “Poslovnim prostorom”.

U tom smislu zatraženo je oslobađanje od plaćanja za iznajmljivanje javnog i radnog prostora za strukovna udruženja u oblasti kulture koja imaju reprezentativan status u skladu sa Zakonom o kulturi, kao i za samoosnovana udruženja građana u oblasti kulture, i to onih prostora koji su u javnoj ponudi JP “Poslovni prostor”, te umanjenje boda uzimanja u zakup javnih i radnih prostorija neprofitnih udruženja građana (na 23 boda po m2 mesečno) za koje se udruženja građana opredele kao adekvatna i neophodna za oblast i vrstu aktivnosti koje realizuju.

Ti urgentni problemi bi, kako je predloženo, trebalo da budu rešeni do kraja 2016.

Predloženi su i kriterijumi prema kojima bi udruženja građana u kulturi trebalo da ostvare uslove za korišćenje prostora (da su upisana u Registar udruženja Republike Srbije sa sedištem u Novom Sadu, da deluju kao dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija, da realizuju programe od javnog interesa u oblasti kulture, savremenenog umetničkog stvaralaštva i civilnog društva, i da doprinosi njihovom razvoju, te da realizuju aktivnosti u skladu sa pomenutim kriterijumima najmanje dve godine, odnosno u toku poslednje dve godine).

Nezavisna scena je povodom prvog sastanka definisala i tri dugoročna zahteva sa predlozima za njihovo rešavanje, počev od uspostavljanja i osnivanja prostora za novoosnovana udruženja, što bi moglo da uključi i oslobađanje od troškova “hladnog pogona” (komunalije) za početni period rada udruženja kako bi im se pomoglo u započinjanju i stabilizovanju rada i osnaživanju za dugoročno delovanje. U tom prostoru trebalo bi da se definiše i mogućnost da udruženja građana koja se suočavaju sa problemima podrške i finansiranja njihovog rada u određenom periodu mogu da koriste resurse oslobođenje takve vrste troškova (radni naziv prostora: urgentni inkubator) Uspostavljanje i osnivanje takvog prostora podrazumeva inicijativu za osnivanje nove institucije civilno-javnog partnerstva (između udruženja građana u kulturi i Grada Novog Sada).

Drugi dugoročni zahtev odnosi se na uspostavljanje mehanizma budžetske participacije GUK u infrastrukturnim troškovima udruženja građana koja rade u privatnim prostorijama (sopstvenim stanovima i životnim prostorima), a predloženi vremenski okvir je do kraja 2018. godine. Treći zahtev tiče se uspostavljanja mehanizma budžetske participacije GUK u obnavljanju i renoviranju prostorija u kojima rade udruženja građana.

Zahteve su ispred nezavisne scene kulture Novog Sada zajednički uputili: SULUV, Foto-kino i video savez Vojvodine, Udruženje umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), Omladinski centar CK13, Šok zadruga (ex Art klinika), Udruženje za video umetnost “Videomedeja”, Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS), Institut za fleksibilne kulture i tehnologije Napon, Centar za nove medije_kuda.org, Grupa za konceptualnu politiku (GKP), Savez dramskih umetnika Vojvodine (SDUV), Galerija SND iz Kisača, Udruženje filmskih i televizijskih radnika Vojvodine, Udruženje kompozitora Vojvodine, Agencija za filmsku i video produkciju DRUID, Vizuelna artistička laboratorija, Asocijacija “Kulturanova”, Nezavisna umetnička asocijacija “Izba”, Udruženje “Kulturno-umetnički lavirint”, Udruženje “Pionirska” i Exit fondacija.

Okupljanje nezavisne scene započeto je u junu, na inicijativu Kuda.org i GKP-a, uz dogovor o nastavku redovnih sastanaka u CK13 koji su otvoreni i za druge zainteresovane organizacije nezavisne kulture koje žele da doprinesu artikulaciji trenutne situacije, posebno što predstoji i javna rasprava o Nacrtu strategije kulturnog razvoja Novog Sada 2016-2026, a u jeku je i priprema kandidature Novog Sada za EPK 2021.

Među učesnicima prvog sastanka našla se i Exit fondacija koja godinama, inače, ima prioritetan status finansiranja i odnosi pojedinačno najveći deo gradskog budžeta za kulturu, pa je to bio i jedan od razloga za ranija okupljanja i oštre proteste nezavisne scene.

Budući da je Exit fondacija uključena i u pripremu kandidature Novog Sada za EPK 2021. godine, njen predstavnik imao je priliku da se na prvom sastanku u CK13 upozna sa stanjem nezavisne kulturne scene koja bi, prema preporukama Brisela, trebalo da bude snažno prisutna u programu EPK.

"Naša ideja je da se inicijativa od samog početka pokrene javno i slobodno, tj. da se priključe svi koji zele da doprinesu artikulaciji trenutne situacije. Exit fondacija je telo koje je nominalno u ime grada preuzelo poslove oko EPK i na prvom sastanku su se i oni pojavili kao zainteresovani za situaciju (jer su u evaluaciji iz Brisela dobili upravo ukaz na činjenicu da nemaju ništa iz nezavisne scene(!)). Iz njihovog nastupa, kada su se predstavili, shvatili smo koliko ne znaju, a pošto su ostavili kontakt, mi smatramo da nikog ne treba da isključujemo, već da modelom javnih rasprava dorađujemo i gradimo neke sistemske okvire za razvoj neprofitne umetničke produkcije", naveo je Zoran Pantelić iz Kuda.org.

"Baš zato što je sada Exit fondacija u poziciji monopoliste, mi ovu kriznu situaciju preko njih i otvaramo i problematizujemo nameru Grada da se kandiduje za EPK u trenutku kada su jedno reprezentativno udruženje izbacili na ulicu, drugima prete, a na konkursu svim organizacijama dodelili 0 dinara - paradoksalno su ukazali možda na njihove stvarne stavove, ali se sada nalaze u situaciji da to moraju da objasne", naveo je Pantelić za SEEcult.org, dodajući da će se u procesu javnog pregovaranja sa Gradom videti na koju će stranu stati Exit fondacija.

Nezavisna kulturna scena će u svakom slučaju nastaviti da insistira na uspostavljanju modela javnih rasprava u cilju izgradnje sistemskog okvira za razvoj neprofitne umetničke produkcije, naglasio je Pantelić.

(SEEcult.org)

Popa-Flueras novi gosti Stanice



Stanica Servis za savremeni ples nastavlja i tokom leta rezidencijalni program #StationOne, a gosti od jula do septembra u Beogradu su Alina Popa i Florin Flueras, koji će raditi na dugogodišnjem zajedničkom projektu Unsorcery, u kojem svako prati zasebni put u blizini i uz pomoć drugog.

Zbog direktnih i indirektnih odnosa njihovih procesa, odabrali su da predstavljaju radove zajedno.

Rad Aline Popa radnog naslova “Jaguar nema granice” istražuje granice, linije, geometriju i apstrakciju kao fikcije maksimalnosti, idealiteta, sa stvarnim i materijalnim efektima na svet.

“Reprezentacije zahtevaju granice i bizoni u pećini Lasko obeležavaju početak geometrije. Ali ‘bizon nema granice’ (FZ). Ni jaguar nema granice. Slično tome, apstraktni prostor crne kutije je plod modernizma - fikcija, nalik pokušaju crtanja džungle kao kocke”, navela je umetnica povodom svog rada.



Rad Florina Fluerasa radnog naslova “Veštačka emocionalna inteligencija” ukazuje da današnja nauka i tehnologija mogu da predvide veštačku inteligenciju sa kapacitetima koji su jednaki ili superiorni u odnosu na čoveka (pažnja, percepcija, upotreba jezika, inteligencija, mašta), ali bi takav tip veštačke inteligencije bio filozofski zombi koji ne bi mogao da shvati svoje kapacitete. “Može da izvodi subjektivnost, emocije i mentalna stanja, a da ih nikad nije osetio i preživeo. Filozofski zombi je savršeni izvođač jer je njegovo unutrašnje biće sačinjeno od spoljašnjeg sveta”, navodi Florin Flueras povodom svog rada.



Rezidencijalni program Stanice #StationOne, započet u oktobru 2015. godine, namenjem je umetnicima, istraživačima, teoretičarima i producentima koji se bave savremenim plesom i svim srodnim umetničkim, teorijskim i aktivističkim praksama.

Prva gošća Stanice bila je dramaturškinja Ivana Ivković iz Zagreba koja je beogradskoj publici prezentovala putopisno izlaganje “Groblje kitova”.

Početkom 2016. godine Stanica je ugostila koreografa Nestora Garsiju Diaza (García Diaz) koji će na ovogodišnjem festivalu Kondenz učestvovati sa novom predstavom koju je pripremao u Beogradu.

Krajem godine dvomesečni gost Stanice u Magacinu u Kraljevića Marka 4 biće Neto Mašado (Machado) iz Brazila.

(SEEcult.org)

Jubilarni, 50. Bitef

http://www.seecult.org/vest/jubilarni-50-bitef

Varša Nair u KCB-u



Indijska umetnica Varša Nair, jedna od učesnica izložbe “Dva sveta” u Kulturnom centru Beograda, predstaviće 15. jula svoje projekte fokusirane na eksperimentisanje kreativnim praksama, a 16. jula održaće vođenje kroz postavku koja obuhvata i radove umetnica Danice Dakić i Lucije Nimcove, a bavi se aktuelnim i globalnim problemom umetničke, kreativne i intelektualne migracije unutar prostora savremene vizuelne umetnosti.

Varša Nair će 15. jula u 19 sati predstaviti svoje dugoročne projekte “WomanoFesto” i “Od ponedeljka do ponedeljka”, bazirane na interdisciplinarnoj saradnji i formiranju svojevrsne “laboratorije” u čijem fokusu je eksperimentisanje kreativnim praksama. “WomanoFesto” je program koji Varša Nair sprovodi od 2001. godine kroz seriju umetničkih radionica koje odstupaju od uobičajene forme, jer uključuje ljude iz okruženja da bi kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom stvorila uzbudljive kreativne procese koji daju neočekivana rešenja. Onlajn projekat “Od ponedeljka do ponedeljka” započet je 2011. godine i zasnovan je na stalnoj komunikaciji Varše Nair i umetnice Lene Erikson iz Bazela, koje u fiksiranom ritmičnom toku - od ponedeljka do ponedeljka, razmenjuju na velikoj geografskoj udaljenosti misli o umetničkim i kreativnim procesima i svojim praksama.

Varša Nair održaće 16. jula u 13 sati, u okviru izložbe “Dva sveta”, tematsko stručno vođenje “Identitet, telo i teritorija”, uz medijaciju beogradske vizuelne umetnice Dragane Žarevac i kustoskinje Gordane Dobrić.



Varša Nair je rođena u Kampali u Ugandi, studirala je slikarstvo na Univerzizetu u Barodi u Indiji, a živi i umetnički deluje u Bangkoku.

U svom pristupu umetnosti poziva se na multidisciplinarnost i interaktivnost, te njen rad obuhvata različite pristupe i žanrove, uključujući performans, crtež, instalaciju, video, pisanje i organizovanje projekata.

Visoko je pozicionirana na savremenoj azijskoj sceni savremene umetnosti, izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u uglednim institucijama i manifestacijama u celom svetu (Tejt Modern - London, Muzej Pankov - Berlin, Njujorški univerzitet Stainhart, Peking, Nju Delhi, Kuala Lumpur, Torino, Glazgov, Hong Kong…).

Izložba “Dva sveta”, čije su kustoskinje Dragana Žarevac i Gordana Dobrić, otvorena je do 23. jula u Likovnoj galeriji i galeriji Podroom KCB-a, a bavi se aktuelnim i globalnim problemom umetničke, kreativne i intelektualne migracije unutar prostora savremene vizuelne umetnosti – kroz primere stvaralaštva tri umetnice koje imaju iskustva različitih društveno-političkih matrica – Varše Nair, Danice Dakić (BiH/Nemačka) i Lucije Nimcove (Slovačka/Belgija).



Svaka se u svojoj praksi bavi pitanjem identiteta u različitim zonama – nacionalnog, rodnog, klasnog, verskog, teritorijalnog. Autorke istražuju promene nastale u prostorima geografije, politike, tela i slike unutar mreže vektora koji dominiraju globalnim prostorom savremenog sveta.

U okviru pratećeg programa izložbe, 20. jula biće predstavljen i trogodišnji projekat Grupe 484 “Granica je zatvorena”, realizovan u azilantskim centrima u Srbiji, a učestvovaće Snežana Skoko, Ivana Bogićević Leko i Robert Kozma. Za 21. jul najavljena je radionica za mlade “Neme mape” Grupe 484 i edukativnog programa Artedu, koju će voditi Nena Skoko, Ivana Bogićević Leko i Ana Nedeljković.

Realizaciju izložbe podržali su Grad Beograd, Gete institut u Beogradu i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Fotografska scena Graca



Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu predstvalja od 14. jula izbora fotografija umetnika iz Graca, okupljenih u projektu photo_graz koji je od 2006. godine posvećen proaktivnom i kontinuiranom predstavljanju i promociji scene savremene fotografije u tom gradu i Štajerskoj oblasti.

Samostalni fotografi i grupe pozivaju se da dostave najnovije radove na bilo koju temu za izložbe na bijenalu. Uspostavljanje kontakata i umrežavanje omogućuju katalozi sa informacijama o izlagačima, koji se izrađuju za izložbe u okviru projekta photo_graz.

Izložba “photo graz selection” u MSUV prikazuje raspon radova 27 autora, pokazujući raznolikost fotografske scene Graca i načina rada različitih starosnih grupa umetnika, kao i njihovih trenutnih tema i ličnih pristupa. Izložba pokriva širok opseg - od načina prihvatanja i razumevanja istorije, do problema identiteta, raznih promena u značenjima, kritike medija, savremene problematike i društva, kao i kritički osvrt na samu fotografiju kao medij. Kroz fotogram, analogni medijski format i digitalnu fotografiju, kao i eksperimente u obradi i manipulaciji slike, fotografije mobilnim telefonom, mapiran je kompletan tehnički spektrum, naveo je MSUV povodom izložbe čiji je koncept osmislio Gerhard Gros.



Na izložbi učestvuju umetnici: Kiti Akerman, Maks Aufišer, Jorg Auzinger, can`t.mar. CORONA, Noemi Konesa, G.R.A.M, Anais Horn, Kristijan KRI Kamerhofer, Markus Kerer, Klaudija Klučarić, Renata Kramer, Kristijan Lap, Branko Lenart, Urlike Nojbauer, Bernd Oberdorfer, Zita Obervalder, Klaus Pihler, Nikol Pruč, Robert V. Sakl-Kar Sagostin, Franc Satler, Gregor Šlate, Bernd Ziber, Gerhard Skrapits, Lea Tic, Veronika Cekova, Andreas Vormajr i cvajntopf.





Grac, drugi najveći grad u Austriji i glavni grad oblasti Štajerska, razvijao se kao centralno mesto stvaranja i širenja napredne fotografije još od 50-ih godina 20. veka - više nego što je u to vreme to bio glavni grad Austrije, Beč. Glavni akteri su značajno doprineli uspostavljanju fotografije kao umetničkog izraza u Austriji, stvarajući važne institucije (Camera Austria) i utičući na mlađe generacije u školama fotografije u Gracu. Kroz ovu tradiciju, kao i značajne međunarodne umetničke festivale, kao što su Trigon (1963-1995) i Steirischer Herbst (od 1968), Grac je postao plodno tle za napredak savremene fotografije i umetnosti.



Izložba će biti otvorena u MSUV do 31. jula, a realizovana je uz podršku Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda.

(SEEcult.org)

Memorijalni turizam u ex-YU



Izložba “Putevima revolucije – Memorijalni turizam u Jugoslaviji”, koja će biti otvorena 15. jula u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ) u Beogradu, problematizuje na primerima spomeničkih lokaliteta s područja cele bivše države kako se spomenici Narodnooslobodilačke borbe (NOB) uklјučuju u turističku ponudu, kako je ona artikulisana od sredine 70-ih do raspada SFRJ, na koji način poimanje spomen-obeležja NOB-a kao turističkog proizvoda utiče na mehanizme njihovog podizanja i upravlјanja, kao i da li su ti lokaliteti i danas deo turističke ponude.

Nastala u okviru međunarodne platforme “Neprimereni spomenici”, izložba “Putevima revolucije” razvijena je iz istraživanja na temu spomeničkog nasleđa, upravlјanje njime, održavanja i njegovog značenja danas.

Umetnici predstavlјaju uži i širi spektar pitanja u suočavanju sa zajedničkom prošlošću i nasleđem zemalјa nekadašnje Jugoslavije – od socijalizma i kapitalizma, revizionizma, zaborava i/ili prinudnog sećanja do naizgled lakih tema kao što su obilasci, razgledanja, i putovanja. Posetioci izložbe moći će da vide zbirku fotografija memorijalnog turizma, nastalu kroz otvoreni poziv za fotografije iz ličnih arhiva stanovnika svih zemalјa bivše Jugoslavije. Takođe, izložba prikazuje 15 skulptura/modela spomenika iz kolekcije MIJ.

Već je prikazana u Zagrebu, Sarajevu, Kralјevu, Nišu, Šapcu i Ljublјani, a tokom 2016. godine gostovaće u Beogradu, Puli, Splitu, Karlovcu i Skoplјu.

Izložbu su koncipirali Lana Lovrenčić i Milan Rakita, a partneri na projektu su udruženja Grupa arhitekata (Beograd) i SF:ius – Socijalni rub: zanimlјive neispričane priče (Zagreb), Moderna galerija (Ljublјana) i Historijski muzej BiH (Sarajevo).

Izložba se realizuje uz podršku i saradnju udruženja Pozitivna omladina (Kralјevo) i Levičarskog pokreta Solidarnost (Skoplјe).

Projekat “Neprimereni spomenici” podržali su: Balkanski fond za kulturu i umetnost (BAC), Evropska kulturna fondacija (ECF), Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), ministarstva kulture Srbije, Hrvatske i Slovenije, kao i Fondacija “Kultura nova” iz Hrvatske.

Izložba će biti otvorena u objektu Stari muzej u okviru kompleksa MIJ do 31. avgusta.

(SEEcult.org)