Vesti iz sveta astronomije...

Kako je protekla „Noć Perzeida“

Do ponoći ništa a kasnije je krenulo

Najavljena „Noć Perzeida“ započela je u isčekivanju meteora. Do ponoći tek je pokoji meteor zalutao među zvijezde. Prizor konjukcije Mjeseca, Marsa, Saturna te alfe zviježđa Škorpion – AntiMarsa (Antares vs Ares!) nisko nad jugozapadnim horizontom savršeno je odradio ulogu nebeske predgrupe. Sa zalaskom ovih objekata za horizont, na nebu su počeli prolijetati meteori. I to baš kako su izračuni predviđali. Poslije ponoći nebom je prolijetalo i do dvadesetak meteora na svakih pet minuta. Donosimo nekoliko fotografija kako je to izgledalo iz Vidulini. Ukoliko ste propustili događanja protekle noći ili vam vremenske prilike nisu bile sklone, svakako rezervirajte besplatnu kartu za noćašnju predstavu zvijezda padalica.

https://t.co/EUSruVe612

A P O D...

Planovi za okončanje misije „Rosetta“: odabrano mesto sletanja i vreme

Esina kometna misija “Rosetta” približava se kraju. Energija letilice zavisi od Sunca i imala ju je na pretek kada je 13. avgusta bila u perihelu (oko 1,24 AJ). Ali kometa je provela proteklu godinu ubrzano se udaljavajući od Sunca: trenutno je već na skoro 3,5 AJ, iza glavnog asteroidnog pojasa. Zato “Rosettina” snaga opada, jer je Sunce makar 8 puta slabije nego kad se nalazila u perihelu. “Rosetta” je na početku misije preživela veliku udaljenost od Sunca jedino zahvaljujući prebacivanju u duboku hibernaciju. ESA ne planira novu hibernaciju, već okončanje misije izvedeno sporim spiralnim sletanjim na kometu planiranim za 30. septembar.

Prošle nedelje, ESA je objavila gde će se i kad „Rozeta“ spustiti na kometu, privodeći misiju kraju: unutar regiona Ma'at na kometinoj „glavi“, približno u 10:30 UTC 30. septembra. Uz malo truda i prelistavanja prethodnih textova o ovoj misiji, moguće je zamisliti ovu poziciju u odnosu na lokaciju „Philaeinog“ sletanja.


Mapa regiona komete Čurjumov/Gerasimenko sa sletnim lokacijama.

Na kometi je identifikovano 19 regiona odvojenih jasnim geomorfološkim granicama. Sledeći staroegipatsku temu misije „Rozeta“, regioni su dobili adekvatna imena. Grupisani su prema tipu terena koji je dominantan na svakom regionu. Utvrđeno je pet osnovnih kategorija terena: pokriven prašinom (Ma'at, Ash i Babi); lomljeni materijal sa rupama i kružnim strukturama (Seth); široke depresije (Hatmehit, Nut i Aten); ravni tereni (Hapi, Imhotep i Anubis), i izložene površine, pokrivene kamenjem (Maftet, Bastet, Serquet, Hathor, Anuket, Khepry, Aker, Atum i Apis). Sve tri sletne lokacije („Philaenina“ početna i krajnja lokacija i planirano mesto orbitera „Rozeta“) nalaze se na severnom delu „glave“ komerte.

To što se „Rozeta“ udaljava od Sunca znači da više ne poseduje dovoljno električne energije da napaja sve svoje podsisteme, pa misija polako isključuje jedan po jedan koji prestaje da biva bitan. Pre nedelju dana dogodio se simboličan i tužan događaj: u 09:00 UTC isključena je elektronika poznata kao Electrical Support System Processor Unit, deo opreme koji više neće biti potreban jer je trebalo da bude korišćen za komunikaciju sa zamuklim lenderom “Philae”. Već znamo da više nikad nećemo čuti išta od “Philae” nakon poslednjeg kontakta s njom u julu 2015, ali isključivanje ovog dela opreme čini ovo bolno konačnim.

Tužno je reći definitivno zbogom „Philae“; još je tužnije reći gudbaj naučno produktivnijoj glavnoj letilici, „Rozeti“. Na sreću, finalna faza misije doneće nam zadovoljstvo da viidimo kometu iz nikad viđene blizine!


Pogled iz blizine na frakture komete. „Rozeta“ je napravila ovu sliku komete 20. jula 2016. sa udaljenosti od samo 9 km. Rezolucija iznosi samo 16 cm po pixelu! Dole desno se vide polomljeni ali koherentni blokovi.

Zvezdana laboratorija u Strelcu



Mala grupacija sjajnih plavih zvezda u gornjem levom uglu ogromne, nove, ESO slike od čak 615 megapiksela, predstavlja savršenu svemirsku laboratoriju za proučavanje života i smrti zvezda. Poznato pod imenom Mesije 18, ovo zvezdano jato sadrži zvezde koje su se formirale od istog masivnog oblaka gasa i prašine. Ova slika, koja takođe prikazuje i crvene oblake sijajućeg vodonika i tamne filamente prašne, uslikana je pomoću VLT Survey teleskopa (VST), koji se nalazi na ESO Paranal opservatoriji u Čileu.

Mesije 18 je jato koje je otkriveno i svrstano u katalog 1764. godine od strane Čarlsa Mesijea - po kome ime nose Mesijeovi objekti - tokom njegove potrage za objektima sličnim kometama [1]. Nalazi se unutar Mlečnog puta, približno 4600 svetlostnih godina udaljeno, u sazvežđu Strelca, te sastoji od mnogih zvezda "rođaka" koje su slabo vezane u strukturu poznatu kao razvejano zvezdano jato.

Postoji preko 1000 poznatih razvejanih zvezdanih jata unutar Mlečnog puta, sa širokim dijapazonom karakteristika kao što su veličina i starost, koji astronomima ukazuju na to kako se zvezde formiraju, evoluiraju i umiru. Ono što je najprivlačnije naučnicima kod ovih jata je činjenica da se sve zvezde u njima rađaju zajedno, od istog materijala.

Plave i bele boje zvezdane populacije u jatu Mesije 18, ukazuju na to da je jato zvezda veoma mlado, verovatno tek oko 30 miliona godina staro. To što su ove zvezde "rođaci" znači da će se razlike među njima javljati samo usled različitih masa, a ne njihove udaljenosti od Zemlje ili sastava materijala iz kojeg su rođene. Ovo čini jata veoma koristim kada se govori o detaljnim teorijama formiranja zvezda i njihove evolucije.

Astronomi danas znaju da se većina zvezda rađa u grupama, načinjene su od istog oblaka gasa koji je kolapsirao usled sopstvene privlačne sile gravitacije. Oblak preostalog gasa i prašine — molekularni oblak — koji okružuje nove zvezde, često biva razduvan usled uticaja jakih zvezdanih vetrova, čime gravitacioni okovi koji drže ove zvezde na okupu bivaju oslabljeni. Tokom vremena, slabo vezane porodice zvezda, kao ove prikazane na slici, često se rasipaju usped interakcija sa drugim, komšijskim zvezdama ili masivnim oblacima koji guraju ili vuku zvezde. Naša zvezda, Sunce, je verovatno i sama bila nekada deo jata koje je slično Mesije 18 objektu, sve dok se zvezde nisu postepeno razišle posvuda po Mlečnom putu.

Tamni puteljci koji se poput zmija prostiru svuda po slici predstavljaju filamente prašine koja blokira svetlost udaljenih zvezda. Nasuprot njima, crvenkasti oblaci koji su isprepletani oko zvezda sastoje se od jonizovanog vodonikovog gasa. Ovaj gas sija jer mlade, veoma tople zvezde kao što su ove, emituju jako ultraljubičasto zračenje koje uklanja elektrone iz okolnog gasa, zbog čega on slabašno sija, kao što se može videti i na ovoj slici. Ako se stvore uslovi, ovaj materijal bi mogao jednog dana i sam da kolapsira te proizvede novu turu zvezda u Mlečnom putu - bivajući deo procesa zvezda koji se samo nastavlja u budućnost (eso1535).

Ova izuzetno velika slika od 30 577 x 20 108 piksela je slikana pomoću kamere OmegaCAM koja se nalazi na teleskopu VLT Survey na ESO Paranal opservatoriji u Čileu.


Zvezdano jato M 18 u sazvežđu Strelac

Karta prikazuje bogato sazvežđe Strelac. Među mnogim zvezdanim jatima u ovom području Mlečnog puta nalazi seM18, sjajno jato zvezda nedaleko od Magline Omeg (M17).

Autorska prava:
ESO/IAU and Sky & Telescope


Širokougaoni pogled na područje oko zvezdanog jata M 18

Pored M 18 na ovoj fotografiji se nalazo i sjajna maglina Omega (M17) na vrhu.

Autorska prava:
ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

Beleške

[1] Messier 18 nalazi se i u drugom katalogu - New General Catalogue kao NGC 6613.

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronmiju

https://t.co/qIAk5H7AOa

A P O D...

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 14. DEO

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10570-habitabilnost-ekstraterestrijalnih-planeta-14-deo

10 važnih činjenice o Zemlji

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/10573-10-vaznih-cinjenice-o-zemlji

https://t.co/6X38RxPP7V

A P O D...

https://t.co/BxVmMWrFAd

A P O D...

Rezovi u ruskom kosmičkom programu sa ljudskom posadom


http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10575-rezovi-u-ruskom-kosmickom-programu-sa-ljudskom-posadom

 Skup dalekih galaksija



Takozvana Chandra Deep Field South - je oblast na nebu, koja se posmatra sa rentgenskim satelitom Chandra - u U-, B-, i R-pojasu, sa ESO-instrumentima VIMOS i WFI. VIMOS-podaci U-pojasa su dobijeni u vremenu od 40 sati i predstavljaju najdublju, ikada sa Zemlje dobijenu sliku u U-pojasu.

Slika pokriva na nebu polje od 14,1 x 21,6 ugaonih minuta i pokazuje galaksije koje su milijardu puta slabije, nego sto bi mogle da se vide golim okom.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria
Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com

Autorska prava:
ESO/ Mario Nonino, Piero Rosati and the ESO GOODS Team

https://t.co/Ek3ol9CWUF

A P O D...

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 15. DEO

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10576-habitabilnost-ekstraterestrijalnih-planeta-15-deo

NASA će da skrene asteroid u orbitu oko Meseca

Put na Mars je primarni cilj NASE. Da bi ostvarili taj cilj, planirana je "Asteroid Redirect Mission" (ARM) - Misija skretanja asteroida. Pri tome se planira da robotska sonda pokupi jedan deo asteroida i da ga skrene u orbitu oko Meseca.



Tamo će da ga poseti svemirski brod "Orion" sa ljudskom posadom i da ga istraži. Tom prilikom astronauti će da testiraju novo svemirsko odelo i uzeće uzorke asteroida. Takođe će da se testira letilica na samostalni solarni pogon, "Solar Electric Propulsion" (SEP), koja će da se snabdeva električnom energijom preko solarne energije.

NASA je samo u planiranje ove misije uložila 105 miliona dolara, a za studije koncepta 5 miliona dolara. Start misije se planira za 2020. godinu. Smatra se da će ovaj projekat započeti novu eru kosmičkih letova u dubine svemira sa ljudskom posadom i da će nam doneti nova saznanja o asteroidima, a takođe i omogućiti siguran let astronauta do Marsa koji je planiran oko 2030. godine.

Kratak video misije može da se vidi ovde:



Author: Ljiljana Gracanin

Dokle su u našoj galaksiji stigle ljudske radio emisije..

Ljudi od vremena Tesle i Markonija emituju radio talase u Svemir. Možemo da zamislimo prostor u kome se kreću naši radio talasi kao stalno rastući mehur koji najavljuju prisustvo čovečanstva u Mlečnom putu. Ovaj mehur (plava tačka u centru kvadrata) je astronomski velik i trenutno obuhvata oko 200 svetlosnih godina.

Ali, koliko je ovo, zaista, u odnosu na veličinu galaksije u kojoj živimo a koja je samo jedna od bezbrojnih milijardi galaksija u Svemiru?



Author: Miša Bracić

https://t.co/Bcb6TBr4M4

A P O D...

Turistički letovi oko Meseca

Osmoro ljudi je spremno da plate za turističke letove oko Meseca na modernizovanom kosmičkom brodu serije "Sajuz", izjavio je za "Izvestiju" direktor Raketno-kosmičke korporacije (RKK) "Energija" Vladimir Solncev.

Kompanija Space Adventures, koju je RKK "Energija" osnovala za organizovanje letova turista na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), je započela "lov" na bogate klijente spremne da za velike pare obave letove na relaciji Zemlja-Mesec-Zemlja još 2010. Solncev je izjavio da u RKK "Energiji" postoji preliminarni projekat modernizacije "Sajuza" za letove prema Mesecu. Misija bi trajala oko nedelju dana i posada sastavljena od ruskog kosmonauta i "mesečevog turiste" bi obletela oko Meseca i vratila se drugom kosmičkom brzinom na Zemlju.

Trenutno se razmatra kandidatura osmoro turista koji su spremni da plate za ovakve ekspedicije. Režiser Džejms Kameron je bio među prvima koji je još pre nekoliko godina ispoljio zainteresovanost za let oko Meseca. Na spisku je takođe i jedna porodica iz Japana. Ukoliko se dostigne "kritična masa" RKK "Energija" bi mogla za nekoliko godina da transformiše postojeći orbitalni brod "Sajuz-MS" u njegovu mesečevu verziju. Jedna od osnovnih razlika je u korišćenju drugačijih navigacionih sistema sposobnih da bezbedno navode brod tokom leta na translunarnoj putanji. "Sajuz", poput svog dalekog "pretka" - aparata "Zond" (L1), bi leteo u stvari po jako izduženoj eliptičnoj orbiti, koja bi obuhvatala Zemlju i Mesec. Prezicnim lansiranjem i korekcijama na translunarnoj putanji "Sajuz" bi preleteo Mesec na rastojanju od oko 100km, nastavio dalje let ka tažki apogeja, i krenuo natrag prema Zemlji, bez prelaska na orbitu oko Meseca, onako kako je to rađeno tokom misija "Apolo".

Druga osnovna razlika mesečevog "Sajuza" u odnosu na orbitalnu verziju je termička zaštita aparata za povratak koja mora da izdrži ogromna termodinamička naprezanja za vreme ulaska u atmosferu drugom kosmičkom brzinom (preko 11km/s). Naravno, zbog ekonomisanja mase, kao i kod L1, orbitalni odsek bi ispao iz ove kombinacije tako da bi dvočlana posada provela kompletna let u poprilično spartanskim, gotovo bizarnim uslovima. Oni bi u tesnoj kabini zapremine svega oko tri kubna metra spavali, jeli, pili, obavljali toaletne potrebe, upravljali brodom, obavljali eksperimente i snimali Mesec tokom kraktotrajnog preleta.


Kosmički brod "Zond" (L1), kao jedna od modifikacija "Sajuza", je krajem 60-ih leteo oko Meseca, ali bez kosmonauta

Cena karte za ovakvu avanturu je nedavno smanjena sa 150 na 120 miliona dolara, očigledno da bi se privuklo više bogataša. Još uvek se ne zna kolika je "kritična masa" koju je spomenuo Solncev neophodna da se ekspresno krene u gradnju mesečevog "Sajuza". Međutim, kako je cana gradnje "Sajuza" približna ceni modernog lovačkog aviona, pretpostavlja se da bi pet do sedam misija bilo dovoljno da ovaj projekat postane sa stanovišta komercijale opravdan. Ako se dođe do te "kritične mase", moguće je očekivati da u narednih pet do sedam godina vidimo prve letove bogatih turista na trasama izmedu Zemlje i Meseca. Međutim, do tada bi RKK "Energija" morala da uloži mnogo truda da prebrodi sve tehničke barijere vezane kako za mesečevi "Sajuz", tako i za nosač - raketu "Proton" koja nikada nije korišćena za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskom posadom.

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/suBB0WSXyE

A P O D...

Kada će se NASA vratiti na Mesec?

http://www.astronomija.org.rs/misije/10586-kada-ce-se-nasa-vratiti-na-mesec

X-zračna opservatorija Čandra pronašla dokaz energičnog sudara i spoja zvezda

Gama-zračni bljeskovi spadaju u najenergičnije poznate događaje u celoj vasioni. Iako se radi o najsjajnijim eksplozijama koji astronomi prate, mnoge od tih eksplozija ostaju neotkrivene po najnovijim saznanjima naučnika.


Ilustracija: Sudar neutronskih zvezda i generisani Gama zračni bljesak (Umetnički prikaz: NASA/CXC/M. Weiss), fotografije u donjem desnom uglu: optički i X-zračni snimak Gama-zračnog bljeska GRB140903A (X-zračni snimak: NASA/CXC/Univerzitet Merilend/E. Troja et al, Optički snimak: Lowell Observatorija Discovery Channel Teleskop/E.Troja)

Neke od bljeskova proizvodi sudar i spoj dve neutronske zvezde ili neutronske zvezde i crne rupe a po mišljenju astronoma. Najnovija istraživanja daju najpouzdanije dokaze u prilog činjenice da su takvi događaji praćeni pojavom veoma uskog snopa ili mlaza gama zračenja. Ukoliko snop ili mlaz nije usmeren ka Zemlji, gama bljesak kao posledica sudara i spajanja zvezda će ostati nezabeležen.

Smatra se da je sudar dve neutronske zvezde ili neutronske zvezde i crne rupe, između ostalog, i snažan izvor gravitacionih talasa koji se mogu detektovati sa Zemlje čak i u slučaju da mlaz nije usmeren ka Zemlji. Veoma bitna posledica jeste da će mnogi zabeleženi događaji od strane gravitacionih opservatorija poput (1) Laserskog interferometra gravitacionih talasa (LIGO) ostati bez potvrda u drugim domenima poput gama zračnog, veoma važnog u slučaju gore navedenih sudara.

(2) Nasin svemirski teleskop Svift je zabeležio gama bljesak GRB140903A 3. Septembra 2014.-te godine a u isto vreme je i optički teleskop (3)Džemini opservatorije na Havajima locirao da se bljesak dogodio veoma blisko položaju galaksije udaljene 3,9 milijarde svetlosnih godina od Zemlje.

Ilustracija prikazuje sudar dve neutronske zvezde i gama bljesak generisan pri tom. U centru je kompaktni objekat, crna rupa ili masivna neutronska zvezda. Oblast crvene boje koja prekriva centar predstavlja disk preostalog materijala prilikom sudara pri čemu taj materijal pada na kompaktni objekat u centru. Energija padajućeg materijala generiše gama bljesak, odnosno mlaz gama zračenja prikazan u žutoj boji. Oblast narandžaste boje ispod i iznad diska predstavlja vetar čestica oduvan sa diska dok je plava sfera na slici ekspandirajući odbačeni materijal sa kompaktnog objekta i kreće se ogromnom relativističkom brzinom, oko jedne desetine brzine svetlosti.

Male fotografije u donjem desnom uglu ilustracije su X-zračni i optički snimak gama bljeska GRB140903A. Obratiti pažnju da je položaj objekta kome je pripisan gama bljesak u centru kvadrata na optičkom snimku i nema veze sa sjajnom zvezdom u istom kadru.

Zabeleženo je da je gama bljesak trajao kraće od dve sekunde, stoga spada u tzv. kratke gama bljeskove. Astronomi smatraju da kratki gama bljeskovi, poput navedenog, predstavljaju proizvod sudara dve neutronske zvezde ili sudar neutronske zvezde i crne rupe koja se okončava formiranjem nove crne rupe ili masivne neutronske zvezde sa snažnim magnetskim poljem. Inače, ukoliko gama bljesak traje duže od dve sekunde, tada predstavlja proizvod urušavanja masivne zvezde a po preovlađujućem mišljenju naučnika.

Tri nedelje nakon detekcije GRB140903A od strane Svift teleskopa, tim istraživača predvođen Elenom Troja sa Univerziteta Merilend, Koledž Park posmatrao je posledice sudara u X-zračnom području (4) Čandra teleskopom. Sukcesivni snimci GRB140903A dobijeni Čandra teleskopom pokazuju smanjenje emisije X – zraka tokom vremena i pružaju važne informacije u vezi osobina gore opisanog mlaza.

Značajno otkriće jeste da se mlaz emituje pod uglom od svega pet stepeni što je potvrđeno posmatranjem u širokom spektru elektromagnetskog zračenja: od X – zraka, preko optičkog područja od strane Džemini opservatorije i (5) Lovel opservatorije i radio područja teleskopom (6)Veliki teleskopski niz (VLA). Radi ilustracije, prostorni ugao od pet stepeni predstavlja kružić prečnika tri srednja prsta opružene ruke. Posledica jeste da se detektuje svega 0,4 procenta kratkih gama bljeskova u slabljenju, inače veoma važnog za gravitacionu astronomiju, kako je gore navedeno.

Novo istraživanje je u skladu sa ranijim po kojima se tokom sudara može stvoriti uzak mlaz. Ranija istraživanja nisu u potpunosti mogla da odgovore na pitanja u vezi mlaza jer se po prvi put posmatralo na svim talasnim dužinama. Nova istraživanja uključuju osobine gama zračenja, prisustvo stare populacije zvezda i niska stopa formiranja mladih zvezda kao i manjak supernovih u galaksijama u čijim pravcima su detektovani gama bljeskova.

Nova istraživanja ukazuju da sudari i spajanje mogu proizvesti i elemente teže od gvožđa kao što je zlato, na primer. Stoga su istraživanja takvog tipa bitni zbog razmatranja ukupne količine teških metala koje se stvore u gore opisanim sudarima i spajanjima i koja se može uporediti sa zastupljenošću teških metala u Mlečnom putu.

Izvor: www.chandra.si.edu

The Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory (LIGO), Caltech, Massachusetts Institute of Technology (MIT)
Swift Gamma-Ray Burst Mission, NASA
Gemini Observatory, Hawaii
Chandra X-ray Observatory NASA/SAO/CXC
Lowell Observatory Flagstaff, Arizona
Karl G. Jansky Very Large Array

Author: Laslo Kočmaroš

https://t.co/1XTgBr6F1F

A P O D...

Da se lečka..ja..nevezano manje više,šta bi sa lilikom?

Kosmičko putovanje

Film daje jako koristan pristup uvidom veličinu svemira, od sićušnih subatomskih čestica u beskraju cijelom svemiru ..

Izvorno proizveden za Smithsonian National Air and Space Museum i prikazivan u IMAX formatu, ovaj dokumentarni film ima dve najduže scene o kontinuiranog zumiranju u istoriji filmskog stvaralaštva postižući kroz animaciju. Također uključena je uzbudljiva scena "Big Bang" simulacija

ALMA - najjači radioteleskop na svetu



ALMA je skraćenica za „Atacama Large Millimeter Array“ i sastoji se od 66 antena, od kojih 54 imaju prečnik od 12 metara, a ostalih 12 imaju prečnik od 7 metara. Ovaj radioteleskop se koristi kao interferometar za milimetarske i submilimetarske talase u takozvanom „hladnom svemiru“. ALMA posmatra na talasnim dužinama između 0,3 i 9,6 milimetara. Interferometar ima najvišu osetljivost i rezoluciju od svih postojećih submilimetarskih teleskopa. Visoka osetljivost se postiže uz pomoć velikog broja pojedinačnih teleskopa koji čine interferometar.

https://www.facebook.com/lilly.ann.980/videos/10210666233996339/

Pošto je za posmatranja na ovim talasnim dužinama neophodno potrebna okolina koja se nalazu na visini u suvom predelu, ALMA se nalazi na oko 5.000 metara nadmorske visine na Chajnantor-platou u pustinji Atacama u severnočileanskim Andima, jugoistočno od San Pedro de Atacama.

Između ostalog, ALMA pruža dragocene informacije o rađanju zvezda, kao i detaljne slike formiranja planeta. Ovaj projekat je produkt saradnje između Evrope, USA, Kanade, istočne Azije i Republike Čile. Troškovi iznose više od jedne milijarde dolara i trenutno je to najveći i najskuplji projekat astronomije vezane za tlo.

Antene mogu da se pokreću preko Chajnantor-platoa i da pri tome budu pozicionirane u razmacima od 150 metara do 16 kilometara. ALMINI prijemnici rade na frekvencama između 30 i 950 GHz. Zbog velike visine i male vlažnosti vazduha na lokaciji, Zemljina atmosfera je tamo dovoljno propustljiva za ove frekvence.

Tako je ALMA uspela da napravi do sada neviđenu, oštru fotografiju protoplanetarnog diska. To je revolucionarni snimak u ovom kvalitetu, jer se na disku razaznaju čak i praznine u kojima se obrazuju planete, tako da je vidljiv nastanak celog jednog zvezdanog sistema sa njegovim planetama. Ovde možete da pogledate tu fotografiju:



Author: Ljiljana Gračanin

Iseče me čoveče moj dolgi jezik i ja..što bi rekli anglosaksonci nou hard filings..