Vesti iz sveta umetnosti

Slojevitost nadogradnje



Umetnik Branislav Nikolić, prepoznatljiv po radovima u vidu privremenih objekata od otpadnog materijala, predstaviće se od 26. februara u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izložbom “Superstructure” koja obuhvata skulpturu monumentalnih razmera i ograničenog trajanja u formi krovne strukture kao snažne metafore društvenih procesa u Srbiji i šire.

Termin superstructure na engleskom jeziku sadrži nekoliko nivoa značenja iz različitih rakursa koji ukazuju na slojevitost umetničkih referenci u radu Nikolića. Prevashodno se, kako je naveo MSU, može prevesti kao nadogradnja u arhitektonskom vokabularu, odnosno kao deo zgrade ili neke druge strukture iznad temelja. Apstraktnija konotacija termina predstavlja fizičku ili konceptualnu strukturu razvijenu iz osnovne forme. Konačno, diskurzivnije značenje, koje je takođe relevantno za umetnički prosede u kome Nikolić deluje, jeste marksistička teorija, gde su ideologije ili institucije društva viđene kao nadgradnja bazičnih procesa i direktnih društvenih odnosa materijalne proizvodnje i ekonomije, navedeno je u najavi izložbe čiji je kustos Zoran Erić.

Metodologija Nikolićevog umetničkog rada oličena je u sakupljanju odbačenih elemenata arhitekture, enterijera stanova, nameštaja i drvne građe, čija je ponovna upotreba u umetničkom procesu i izgradnji umetničkih proizvoda umrežena sa svim značenjskim nivoima termina superstructure. Sintagma "sekundarna arhitektura", kojom je okaraterisan proces tog segmenta umetničkog delovanja Nikolića, označava ekonomiju sakupljanja i recikliranja materijala specifičnu za izgradnju "kartonskih kuća" u romskim naseljima. Tim procesom, uz specifične zanatske veštine, može da se napravi "krov nad glavom", ali i umetnički rad arhitektonskih oblika.

Finalni proizvod rada koncipiranog za Salon MSU odlikuje kombinovanje jednostavnih zanatskih postupaka izgradnje privremenih objekata, kućica u romskim naseljima ili pak nadogradnji sa "slikarskim" i "vajarskim" postupkom umetnika upisanim kroz način na koji se gradi, sklapa i ukraja veliki kolaž od raznobojnih trošnih i odbačenih elemenata.

Izgrađena u prostoru galerije, krovna struktura/nadogradnja bez njoj inherentne utilitarnosti, postaje umetnički objekt, skulptura monumentalnih razmera ali i ograničenog trajanja, jer će se po završetku izložbe u potpunosti demontirati i vratiti u proces cirkulacije i recirkulacije na gradskim deponijama. Međutim, ona takođe predstavlja i snažnu metaforu društvenih procesa u Srbiji koje Nikolić reflektuje, a koja se vezuje za ekonomske ili prinudne migracije usled ratova 90-ih godina 20. veka, kada je taj proces bio simptom neregulisane gradnje u gradovima.

Iako se nadogradnje, kako umetnik ističe, često doživljavaju kao "arhitektonska pošast" koja prožima urbano tkivo, neminovno ih je takođe sagledati u širem društveno-ekonomskom kontekstu vezanom za pomenute procese migracija, ali i ekonomsko slabljenje sela na uštrb centralizacije moći u gradovima.

U današnje vreme, migracije postaju globalni fenomen, koji je u žiži loklane javnosti, jer Srbija postaje jedan od magistralnih puteva tranzita izbeglica iz ratom razrušenih zemalja Bliskog Istoka. Iz njihove vizure, krov postaje sinonim za izgubljeni dom.

Nikolićev rad tako govori o fenomenu različitih ekonomija u procesima gradnje, “divlje gradnje” ili nadogradnje stambenih objekata, ali i ukazuje na simbolički značaj krova kao arhetipske slike doma.

Rođen 1970. godine u Šapcu, Branislav Nikolić diplomirao je 1996. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za slikarstvo. Magistrirao je 2001. na Holandskom istitutu za umetnost (Dutch Art Institute) u Enshedeu, kao i 2002. na novosadskoj Akademiji.

Nikolić se bavi slikarstvom, skulpturom, videom, dizajnom i kustoskim radom, a od 2002. godine je i selektor Jalovičke likovne kolonije.

Do sada je izlagao na 22 samostalne i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1995.

Izložba “Superstructure” u Salonu MSUB biće otvorena do 4. aprila.

(SEEcult.org)

Idol kao potreba mase



Mlada umetnica Jelena Nikolić, čiji je rad fokusiran na analizu medijskih slika popularne kulture, predstaviće se od 25. februara u galeriji Remont u Beogradu izložbom “J E A N” sa 90 digitalnih printova i dva video rada.

Jelena Nikolić analizira u svom radu uzroke i posledice globalnog osećaja neslobode. Različitim postupcima rekontekstualizije medijske sadržaje otkrivajući slojeve paradoksa, bizarnosti i subliminalnih poruka.

Jelena Nikolić bavi se fenomenom idola kao društvenom konstrukcijom potrebnom radi projekcije moralnih načela, frustracija i ciljeva.

Prema njenim rečima, idol ispunjava voajerističke, sadističke i mazohističke potrebe mase, koja stvaranjem stiče i pravo na uništenje. Idol time gubi svoju intimu, što transparentno ukazuje na nepostojanje posebnosti kao takve. Tolerancija kolektiva ogleda se u slobodnom izboru između ustanovljenih kodeksa ponašanja; u suprotnom - posledica je osuđivanje, u kome je grupa najsložnija.

Figura predstavljena u radu Jelene Nikolić može biti bilo ko, ili svako.



Jelena Nikolić završila je 2014. godine master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (smer Transmedijska istraživanja).

Dobitnica je nagrade za osobenu kreativnu inovaciju iz Fonda “Miloš Bajić” 2013. godine.

Izlagala je na jednoj samostalnoj i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izložba “J E A N” u Remontu biće otvorena do 11. marta.

(SEEcult.org)

Uskoro konkursi Ministarstva kulture za 2016.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisaće do 26. februara konkurse za (su)finansiranje projekata u 21 oblasti savremenog stvaralaštava i kulturnog nasleđa, kao i pet konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose jačanju međunarodne saradnje i predstavlјanju kulture Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Do kraja nedelјe biće raspisani i konkursi namenjeni jačanju fondova mreže javnih biblioteka i osavremenjavanju umetničkih kolekcija ustanova širom Srbije, saopštilo je 23. februara Ministarstvo.

Ove godine prvi put će biti raspisan konkurs “Gradovi u fokusu”, koji će omogućiti lokalnim samoupravama da unaprede rad institucija kulture i na taj način utiču na podizanje kvaliteta kulturnog života u lokalnim zajednicama.

Za 24. februar najavljeno je objavljivanje konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, kao i za oblast kulturnog nasleđa i prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2016. godini.

Za 25. februar najavljen je Otvoreni poziv za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove, te za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2016. godini, kao i za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije u Parizu u 2016. godini, za sufinansiranje organizacije i realizacije programa predstavlјanja savremene srpske književnosti na međunarodnim sajmovima knjiga u 2016. godini i za (su)finansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2016. godini.

Za 26. februar najavljeni su konkursi za otkup publikacija za biblioteke za 2016. godinu i za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti za 2016. godinu, te Konkurs “Gradovi u fokusu” za 2016.

Konkursi za ukupno 29 oblasti kulture biće zvanično objavlјeni u dnevnom listu “Politika” i na sajtu Ministarstva kulture i informisanja.

Pojedina udruženja i ustanove kulture javno su negodovali proteklih dana zbog odlaganja raspisanja konkursa za 2016. godinu, strahujući da neće biti moguće realizovati planirane programe.

Prošle godine Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je početkom februara konkurse za (su)finansiranje projekata u oblastima kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva, javnog informisanja i međunarodne saradnje za 2015. Konkursi su bili otvoreni do 3. marta, a rezultati su objavljeni sredinom aprila.

Nedavnim izmenama i dopunama Zakona o kulturi predvidjeno je da se konkursi za (su)finansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, raspisuju za svaku narednu budžetsku godinu najkasnije 30 dana od dana usvajanja budžeta za tu godinu.

Prema prvobitnom Zakonu o kulturi, konkursi za (su)finansiranje kulturnih programa i projekata i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, trebalo je da se raspisuju za svaku narednu budžetsku godinu najkasnije do 1. oktobra tekuće godine.

Taj zakonski rok uglavnom nije striktno poštovan, a poslednjih nekoliko godina konkursi su raspisivani po usvajanju budžeta za narednu godinu.

(SEEcult.org)

Svet bez moralnog rezimea



Komad italijanskog nobelovca Luiđija Pirandela “Čovek, zver i vrlina”, ironijska drama o licemerstvu i banalnostima svakodnevnog života, biće premijerno izveden 26. februara u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji i adaptaciji Egona Savina, koji kaže da priča o intelektualcu koji potiskuje svoju pravu prirodu i od toga zapravo poludi predstavlja dijagnozu savremenog sveta.

“Pirandelo se bavi maskiranjem i demaskiranjem sveta. Govori da živimo u svetu laži i da svi doprinosimo toj opštoj laži tako što, poštujući društvene konvencije i ne obazirući se na svoju osnovnu prirodu, stavljamo konvencionalne maske kojima krijemo pravu suštinu. Lako je, jednostavno, ostvarujemo uz pomoć maski, a zapravo je reč o zadovoljenju strahova, poroka, pohlepe, svega zverskog u nama”, izjavio je Savin na konferenciji za novinare 23. februara u BDP-u.

Savin je podsetio da Pirandelo, koji je igran u BDP-u u sjajnim režijama Paola Mađelija, rušio društvene konvencije i u pozorišnom smislu, te da je kao jedan od najznačajnijih avangardista 20. veka napravio revoluciju na planu pozorišnog jezika i forme, ne izneverivši svoju osnovnu temu – ljudskog licemerja.

“Pirandelo je živeo u vreme fašizma, nije mu bilo lako. Nije bio fašista, niti antifašišsta, to je bilo jako opasno, ali je verovao u moralna iskupljenja, u kaznu i samokažnjavanje i u pokajanje. Njegovi komadi se završavaju nekom vrstom moralne pouke i to je ono što je bitno različito od našeg vremena. Nema u našem svetu moralnog rezimea. Naš svet licemerstva je potpun, zaokružen. Samo povremeno, u trenucima velikih društvenih ili intimnih kriza maske padaju, čovek ugleda svoje stvarno lice, biva zgađen ili uplašen, odjedanput mu se učini da je propast blizu, a zatim vrati masku i život se nastavlja dalje”, rekao je Savin.

U centru komada “Čovek, zver i vrlina” je licemerstvo društvene elite.

Glavni lik je intelektualac, čovek koji bi morao da bude uzoran građanin, a zapravo živi dvostruki, lažni život.

Marko Živić, koji igra akademika Paolina, rekao je da je ideja da se otkrije to licemerstvo kod sebe, da se čovek ogoli i shvati ko je.

“Paolino živi po konvencijama, u jednom trenutku skine masku, dođe do samospoznaje, ali to što otkrije o sebi uopšte mu se ne svidi”, naveo je Živić, kome je prva saradnja sa Savinom, kako je istakao, donela važno iskustvo i iskorak u karijeri.

Ljubinka Klarić (Gospođa Perela) istakla je da ju je Savinov način rada podstakao na lično resetovanje i vraćanje na neke zaboravljene glumačke stvari još sa Akademije. “Mi glumci ponekad idemo tamo gde je lako, a Savin nas vraća na prvih 20 stranica po metodu Stanislavskog”, rekla je ona.

Njen lik je ugledna građanka sa problemom neželjene trudnoće, što je u ono doba dovodilo čak do pomisli na samoubistvo. Umesto toga, ona postaje deo zavere da se problem reši – prevarom.

U ansamblu su i Jovo Maksić, Andrija Kuzmanović, Milica Milša, Vladan Milić, Milica Gojković i Sandra Bugarski.

Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Jelena Stokuća, a reditelj je izabrao muziku.

Prema rečima Savina, Pirandelo nije pisac komedija nego apsurdnih drama.

“To je mnogo zahtevniji žanr od komedijskog prikazivanja i podsmeha ulozi i poziciji intelektualca u savremenom svetu. Ovo je ironijska drama. U našoj predstavi nema pouke, kraj nema tu vrstu moraliteta, ni hepienda. Taj intelektualac sa maskom, u potiskivanju svoje prave prirode zapravo poludi. Mislim da je to dijagnoza savremenog sveta”, izjavio je Savin.

“Iza društvenih konvencija koje nam nalažu nošenje maski, a to su i brak i prijateljstvo, mi svi lažemo jedni druge. Zapravo, na taj način činimo život podnošljivim, ne radimo to uvek iz zlih namera. Ali, u tom permanentnom potiskivanju svoje prave prirode čovek gubi identitet, ne zna više gde je, ni ko je, postaje izgubljen u lavirintu laži i raspadne se”, rekao je Savin.

Što se tiče očekivanja od predstave, Savin je izjavio da se raduje ovoj vrsti posla baš zato što ne garantuje spektakularan rezultat, zato što je reč o nijansama.

“Mi se bavimo banalnostima svakodnevnog života. Kako ih prikazati na duhovit, ali prefinjen način - to je bio veliki zadatak. To verovatno neće biti prepoznato od najšireg auditorijuma. Izbegavali smo da budemo direktni, politička tribina, da agitujemo. Težili smo da se pozabavimo umetničkim sadržajem, što sve manje nailazi na razumevanje na beogradskom repertoaru”, rekao je Savin.

“U ovoj situaciji opšte društvene krize i kulturne krize, ukupnog 'zabavljaštva' i degradacije i naše struke i ukusa i čega sve ne, moram da pohvalim BDP koji ulaže napor da ipak radi klasična dela, da se formira neka vrsta umetnički vrednog teatra, toliko potrebnog Beogradu”, zaključio je Savin.

Prva repriza “Čovek, zver i vrlina” predstave je 27. februara.

(Kraj)

Bojani Andrić nagrada Fondacije Tanja Petrović



Televizijska autorka Bojana Andrić, urednica emisije “Trezor” Radio- televizije Srbije, dobitnica je nagrade za izuzetan doprinos afirmaciji kulture i umetnosti za 2015. godinu koju dodelјuje Fondacija “Tanja Petrović”.

“U vremenu instant medijskih sadržaja, uspeha na brzinu, dominaciji estrade nad kulturom i umetnošću, u doba kiča i rialitija, još uvek postoje pojedinci koji odgovorno i posvećeno rade, koji vide i dalјe i šire i koji se ne predaju atmosferi sveopšte ravnodušnosti i beznađa. Nјih ne viđamo na naslovnim stranama, retko i u drugim rubrikama, oni rade istrajno i tiho, posvećeno i profesionalno. Bojana Andrić, čuvajući televizijsku arhivu od zaborava i nestanka, emisijom ‘Trezor’ predano i strasno, događaje i emisije stavlјa u istorijski i kulturni kontekst, uz informacije o autorima, komentare i svedočenja učesnika, ocene i analize eksperata, kao i delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija i serija. Zbog toga je ‘Trezor’ kultni i kapitalan projekat koji Bojana Andrić sa nesmanjenim entuzijazmom radi već skoro 15 godina, čime daje neizmeran doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima”, naveo je u obrazloženju žiri.

Nagrada se sastoji od plakete i novčanog dela, a Bojani Andrić će je uručiti 28. februara u podne u Skupštini grada Beograda prošlogodišnji dobitnik Žikica Simić.

O nagradi je odlučio Upravni odbor Fondacije “Tanja Petrović”, koji čine Antonela Riha, Borut Vild, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Vojka Pajkić Đorđević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac.

Prvi dobitnik nagrade Fondacije “Tanja Petrović” bio je novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić.

Tanja Petrović je kao dugogodišnja novinarka, urednica i autorka u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu, posvetila profesionalni život kulturi i njenom medijskom promovisanju.

Preminula je prerano 2013. godine.

Nagrada ustanovljena u cast Tanje Petrović dodeljuje se na njen rođendan 28. februara.

(SEEcult.org)

Šćepanović i Božović na Scope



Beogradski umetnici Vladislav Šćepanović i Nikola Kolja Božović učestvovaće početkom marta na međunarodnom sajmu savremene umetnosti Skoup (Scope) u Njujorku.

Šćepanovića i Božovića zastupa Barski galerija iz Hobokena u Nju Džerziju.

Na 16. sajmu umetnosti Skoup na Menhetnu učestvovaće od 3. do 6. marta 60 internacionalnih galerija i više od 200 umetnika iz celoga sveta.

Program tog sajma umetnosti obuhvata i specijalne događaje, performanse i razgovore, a ove godine ima i novi izložbeni format.



U okviru brenda Skoup, u proteklih 15 godina održano je više od 75 sajmova umetnosti, koji su, prema navodima organizatora, privukli više od 1,2 milion posetilaca. Ukupno su prodata umetnička dela u vrednosti od više od milijardu dolara.

(SEEcult.org)

Crna knjiga dužničkog ropstva



Dokumentarna predstava 'Crna knjiga', novi autorski projekat reditelja Boruta Šeparovića, koja na primeru dužničke krize ogoljuje do srži društvo u kojem živimo, biće premijerno izvedena 11. marta u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM) u Zagrebu, u koprodukciji tog teatra i umetničkog kolektiva Montažstroj.

Jedna banka je u sklopu proslave stote godišnjice svog poslovanja otvorila vremenski trezor. Pozvala je građane da u trezor pohrane njima važne predmete kako bi ostali sačuvani za buduće generacije. Vremenski trezor biće ponovo otvoren za sto godina sa svim predmetima koje su građani u njega pohranili. Grupa dužnika je u tu vremensku kapsulu položila knjigu svedočanstava o dužničkoj krizi u Hrvatskoj na početku 21. veka. Crna knjiga - pohranjena i zaštićena ispod zemlje - za stotinu godina dospeće u nečije ruke...

Taj događaj polazište je predstave “Crna knjiga”.

Grupa zaduženih glumaca, zaposlenih u javnom pozorištu u glavnom gradu zadužene zemlje, povešće gledaoce u samu srž društvene drame koja potresa njihovu sadašnjost i određuje budućnost.

Ko zaista šta duguje kome, zašto i jesu li svi dugovi sveti? Šta se događa u susretu zaduženih glumaca i zaduženih gledalaca unutar pozorišnog prostora koji postaje vremenska mašina? Šta ćemo otkriti putujući na početak 22. veka, kada će iz vremenske kapsule biti izvađena knjiga dužnika?

To su pitanja koja postavlja predstava “Crna knjiga”, koja će, kako je najavio Montažstroj, do temelja preispitati dogme ekonomije koja pokreće ovaj svet, te uticaj dugova na naše živote.

“Crna knjiga” nosi prepoznatljiv pečat MONTAЖ$TROJ-a u muzičkim numerama čiji su autori Konrad Mulvaj, Ante Perković i Borut Šeparović.

U predstavi glume članovi ansambla ZKM: Hrvojka Begović, Katarina Bistrović Darvaš, Danijel Ljuboja, Pjer Meničanin, Krešimir Mikić, Rakan Rushaidat, Lucija Šerbedžija i Vedran Živolić.

Nakon premijere, prve reprize “Crne knjige” u ZKM-u su od 11. do 16. marta, a biće igrana i 18, 29. i 30. marta.

(SEEcult.org)

Otkupi i pokloni MSUV



Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu počinje 26. februara obeležavanje 50 godina postojanja otvaranjem izložbe novih akvizicija iz protekle četiri godine – otkupljenih i poklonjenih radova više od 70 umetnika različitih generacija, kojom ukazuje i na istorijski razvoj svoje kolekcije, a time i na mogućnosti različitih uticaja na politiku otkupa i upravljanja zbirkom.

Izložbu “Akvizicije MSUV: Otkupi i pokloni 2012-2015” otvoriće sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, a specijalni gost i DJ večeri je umetnik Uroš Đurić.

Osnovan 1. februara 1966. godine, MSUV će obeležavati jubilej tokom cele godine nizom programa, ali bez posebnog slavlja, s obzirom na, kako je saopštio, veliko smanjenje budžeta, te kritičnu poziciju kulture i savremene umetničke produkcije u društvu.

Kolekcija MSUV je poslednjih nekoliko godina, nakon obnavljanja forme otkupa umetničkih dela posle duže pauze, dopunjena novim eksponatima aktuelne umetnicke scene. Kolekcioniranje radova omogućeno je kroz redovnu finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vojvodine, te kroz projektno finansiranje na osnovu konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije za otkup umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti. Proces predlaganja i primanja radova se unutar MSUV, kako je navela direktorka Sanja Kojić Mladenov, redovno odvija kroz rad Komisije za otkup i poklon umetničkih dela, koju čine članovi Stručnog saveta MSUV, odnosno svi kustosi i konzervatori/restauratori.

MSUV je tokom svoje relativno duge istorije razvio nekoliko različitih strategija kolekcioniranja umetničkih dela. Formiranje umetničkog fonda je započeto odmah nakon osnivanja MSUV nabavkom radova, uglavnom iz posleratnog perioda, što upućuje na buduće težište rada te institucije – kritičko istraživanje savremene umetničke prakse od druge polovine 20. veka, uz retke primere prikupljanja i praćenja prethodnih umetničkih tendencija.



Obrise rane kolekcije činili su radovi istaknutih osnivača umetničkih kolonija u Vojvodini, kao što su: Jožef Ač, Bogomil Karlavaris, Pal Petrik i Milan Konjović. Stilski, radovi su pripadali većinom posleratnom modernizmu, asocijativnoj apstrakciji i enformelu. Najveći broj eksponata je kolekcioniran krajem 70-ih i 80-ih godina 20. veka - uglavnom slike, skulpture, grafike i crteži.

Regionalni status Muzeja uslovio je da prioritet u nabavci dela, kao i u izložbenoj praksi, bude umetnička scena Vojvodine. Veoma mali deo zbirke činili su radovi iz ostalih delova bivše Jugoslavije i inostranstva. Ako ih je i bilo, nabavljana su najčešće kroz saradnju sa drugim organizacijama, poput Grafičkog bijenala u Ljubljani u slcucaju dela Viktora Vazarelija i Jesusa Rafaela Sotoa.

Posle perioda značajne nabavke umetničkih dela, tokom 90-ih godina nedostajala su sredstva za otkup, te je nabavka gotovo zaustavljena.

Prema rečima Sanje Kojić Mladenov, tokom tih turbulentnih godina, obeleženih ratom, nemaštinom i padom svih društvenih vrednosti, kada je kultura izgubila društveni značaj, država je marginalizovala i prepustila nemaru ili entuzijazmu pojedinaca, MSUV je ostao i bez svog prostora za rad. Prikupljanje dela tokom 90-ih i početkom 2000-ih oslanjalo se uglavnom na poklone umetnika nakon izložbi organizovanih u MSUV, što je bio rezultat uspešne saradnje i osećanja zajedništva u dobu opšte besparice u kulturi. Istovremeno, postoji istorijski prekid u kolekcioniranju radova, kao i sistematskom praćenju scene.

Dobijanjem prostora za rad u bivšem Muzeju revolucije, MSUV je nastavio usporeni razvoj svoje kolekcije. Došlo je i do postepene promene kustoskog kadra, koji počinje sa promenama u organizaciji umetničke zbirke, koja se deli na: Zbirku slikarstva, Zbirku skulpture, objekata i instalacija, Zbirku grafike i crteža, te Zbirku konceptualne umetnosti usmerene ka delima vojvođanskih neoavangardnih i konceptualnih umetnika iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka. Poslednjih godina su formirane: Zbirka dizajna, Centar za film, video i fotografiju, Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost, te Centar za arhitekturu i urbano planiranje. Njihova delatnost obuhvata širok registar aktivnosti: konceptualizacije i organizacije izložbi, prezentacije, filmske projekcije, javne razgovore, radionice i edukativne programe, koji uključuju veliki broj saradnika i institucija iz domaćeg i internacionalnog konteksta. U sklopu centara započeto je i kolekcioniranje umetničkih dela i prikupljanje arhive umetničke dokumentacije.



Poslednjih desetak godina, sa povećanom izložbenom i izdavačkom praksom, politika otkupa se sve više usmerava ka kolekcioniranju radova koje MSUV promoviše kroz svoje izložbene i istraživačke projekte, pa je prisutno tešnje povezivanje programskih aktivnosti i brige o zbirci.

Kao primer, Sanja Kojić Mladenov je navela donaciju Dragoljuba Raše Todosijevića sa izložbe “Svetlost i tama simbola” u Paviljonu Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2011, koja je dobila Venecijansku nagradu UniCredit banke, a koju je MSUV producirao. Takođe, primer je i rad koji je umetnik Dan Perjovschi poklonio posle samostalne izložbe u MSUV.

Nova otkupna politika MSUV podrazumeva i afirmaciju lokalnih stvaralaca, i uspostavljanje relacija između umetničke scene Vojvodine sa pojavama i umetnicima iz Srbije, regiona Jugoistočne i Srednje Evrope, te sveta.

Postepeno se uvodi i sve veći broj radova žena umetnica, koje su do sada bile slabo zastupljene politikom otkupa.

Istorijski razvoj kolekcije MSUV-a, prema navodima Sanje Kojić Mladenov, ukazuje na mogućnost razlicitih uticaja na politiku otkupa i upravljanja kolekcijom. Do novih saznanja i pogleda MSUV dolazi razvojem umetničke teorije i prakse, muzeologije ali i novim saznanjima iz drugih društvenih i naučnih oblasti. Interdisciplinarni pristup upravljanju zbirkama postaje neminovnost, a komunikacija sa drugim centrima i kolegama neophodan alat u savladavanju različitih prepreka i inoviranju pogleda.

Među novim akvizicijama umetničkih radova zastupljeni su sledeći autori, autorke i umetničke grupe: Marina Abramović, Srđan Apostolović, Asocijacija Apsolutno, Autopsia, Mrđan Bajić, Ana Bešlić, Slavko Bogdanović / Mirko Radojičić / Miroslav Mandić, Mira Brtka, Veljko Vujačić, Ljubomir Vučinić, Milan Grahovac, Grupa Ǝ (Ana Raković / Čedomir Drča / Vladimir Kopicl), Vojislav Despotov, Goran Despotovski, diSTRUKTURA, Branislav Dobanovački, Doplgenger, Čedomir Drča / Slobodan Tišma, Uroš Đurić, Irwin, Tadija Janičić, Dragan Jankov, Zdravko Joksimović, Dušan Junačkov, Goran Jureša, Jelena Jureša, Daniel Kariko, Katalin Ladik, Katalin Ladik / Gábor Fülöp, Svetlana Milić, Mladen Miljanović, Milica Mrđa, Multiflex, Đorđe Odanović / Gordana Kaljalović, Andrea Palašti, Vessna Perunovich, Branislav Petrić, Branislav Petrić / Staniša Dautović, Bogdanka Poznanović, Darinka Pop Mitić, Pprgrupa (Katarina Šević / Zita Majoroš), Branko Protić, Edith Pundt, Marica Radojčić, Zoran Radović, Aleksandar Rakezić Zograf, Vahida Ramujkić, Vujica Rešin Tucić, Zvonimir Santrač, Marijeta Sidovska, Lidija Srebotnjak Prišić, Jelena Sredanović, Ivana Stojanović, Nataša Teofilović, Zoran Todorović, Isidora Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Vladimir Tomić, Milica Tomić, Miloš Tomić, Selman Trtovac, Sava Halugin, Marikke Heinz-Hoek, Jasmina Cibic, Borislav Šajtinac, Predrag Šiđanin, Slobodan Šijan i Ilija Šoškić.

Izložba “Akvizicije MSUV: Otkupi i pokloni 2012-2015” biće otvorena do 31. marta.

(SEEcult.org)

Podrška feminističkom stvaralaštvu



Nagrada "Anđelka Milić" za feminističko stvaralaštvo u oblasti nauke i kulture, podršku tom stvaralaštvu i primenu feminističkih ideja u različitim oblastima društvenog života, dodeljena je ove godine prvi put - u znak sećanja na naučno delo, naučni doprinos i feministički aktivizam Anđelke Milić (1942-2014).

Nagradu je ustanovila Sekcija za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta (SEFEM) Srpskog sociološkog društva, čija je Anđelka Milić bila prva predsednica, u želji da prepozna i označi vrednosti koje su u društvenom i intelektualnom životu Srbije ne samo skrajnute, već i obesmišljene, izvrnute ruglu i opasno ugrožene. Istovremeno, SEFEM nagradom “Anđelka Milić” želi da podrži kontinuitet i istorijsko pamćenje, koji su neophodan element jačanja rodne ravnopravnosti, kao i transformacije hijerarhija zasnovanih na patrijarhalnim privilegijama i prevaziđenim rodnim konstruktima.

Žiri u sastavu: dr Marina Hughson, dr Dubravka Đurić i dr Ivana Kronja, jednoglasno je odlučio da nagradu “Anđelka Milić” u četiri osnovne kategorije dodeli: prof. dr Biljani Dojčinović za najbolji naučni rad u oblasti društvenih i humanističkih nauka (uključujući studije kulture) i nauke o umetnosti - za knjigu ,,Pravo sunca: drugačiji modernizmi” (Akademska knjiga, Novi Sad, 2015), zatim za podršku razvoju stvaranja znanja iz oblasti rodnih studija u Srbiji (teorija i istraživanja) ravnopravno naučnom časopisu Temida i Zavodu za ravnopravnost polova iz Novog Sada, za uvođenje ili podsticanje praksi koje značajno doprinose uspostavljanju rodne ravnopravnosti u organizacijama, institucijama ili u lokalnim zajednicama - direktorki Instituta za strategijska istraživanja pri Ministarstvu odbrane doc. dr Jovanki Šaranović, te za kreativni poduhvat iz svih područja stvaralaštva koji koristi saznanja iz oblasti feminističke teorije i istraživanja, kao i kritičkih studija maskuliniteta - Mileni Bogavac i Vojkanu Arsiću za predstavu “Crvena – samoubistvo nacije” u produkciji Bitef teatra (2015).

Posebne nagrade za značajan doprinos razvoju feminističkog znanja i feminističkog stvaralaštva u Srbiji dodeljene su Sonji Drljević, Zorici Jevremović Munitić, Nadeždi Radović, Jasmini Tešanović i Slobodanki Vilić Konstantinović.

Nagrade će biti uručene 29. februara u 18 sati na Filozofskom fakultetu u Beogradu (sala 108, prvi sprat).

(SEEcult.org)

Za novu regulativu o ustupanju javnog prostora



Konferencija "Nove ideje za stare zgrade" o neiskorišćenim objektima u javnom vlasništvu u Beogradu i istovremenom nedostatku prostora za rad organizacija civilnog društva otvorila je mogućnost dijaloga dve strane o uspostavljanju jasnog i transparentnog mehanizma za ustupanje prostora za aktivnosti nevladinog sektora u javnom interesu. Na konferenciji je ocenjeno, međutim, da je ključni problem u opštem pravnom okviru na republičkom nivou koji je potrebno promeniti, jer odražava suštinsko neprepoznavanje uloge nevladinog sektora u razvoju društva.

“Otvoreni smo za sve predloge. Nismo oni koji znaju sve. Tu smo da čujemo”, rekao je 23. februara član Gradskog veća Beograda Dragomir Petronijević na završnom panelu konferencije kolektiva Ministarstvo prostora, na kojem su u Domu omladine Beograda učestvovali i pomoćnik predsednika opštine Savski venac Nemanja Petrović, Ana Furlan iz opštine Ajdovščina i Urban Jeriha iz Instituta za politike prostora iz Slovenije, koji su dali primere dobre prakse, te Marko Aksentijević u ime organizatora i Jelena Pajović van Reenen iz Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, koji su ukazali na osnovne probleme.

Autorka Analize pravnog okvira ustupanja prostora u javnom vlasništvu organizacijama civilnog društva, koju je 2015. objavilo Ministarstvo prostora, Jelena Pajović van Reenen konstatovala je da zakonodavni okvir zapravo i ne definiše i ne prepoznaje javni interes koji se tiče korišćenja javne svojine i dopušta da se ona koristi na netransparentan način, zasnovan prevashodno na komercijalnom interesu.

Ukazujući na kontradiktornosti i nedostatke pravnog okvira, ona je podsetila da Zakon o javnoj svojini predviđa mogućnost davanja prostora u zakup, ali je za organizacije civilnog društva to moguće pod povoljnijim uslovima od tržišnih samo neposrednom pogodbom koja, međutim, nije razrađena u samom Zakonu o javnoj svojini.

“Nije lako zaključiti na koji je način moguće dobiti prostor, osim ako imate broj mobilnog telefona nekoga sa kim biste mogli da se dogovorite”, rekla je Jelena Pajović van Reenen.



Iako bi pitanjem neposredne pogodbe trebalo da se bavi posebna uredba, ona se zapravo samo jednim članom odnosi na taj mehanizam ustupanja prostora u javnom vlasništvu organizacijama civilnog društva, uslovljavajući ga pritom korišćenjem bez ostvarivanja prihoda. Uredba tako protivureči Zakonu o udruženjima, koji dozvoljava i organizacijama civilnog društva da ostvaruju prihod privrednom delatnošću.

Upravo je nerazlikovanje prihoda od profita, kako je rečeno u diskusiji, jedan od glavnih razloga nezavidnog položaja organizacija civilnog društva koji bi, kako je rekla Jelena Pajović van Reenen, mogao da bude dodatno otežan usvajanjem građanskog zakonika koji bi nevladinom sektoru zabranio privrednu delatnost.

Za razliku od Srbije, u Sloveniji je svest nadležnih na višem nivou, pa se, kako su rekli gosti, podrazumeva da organizacije civilnog društva izađu “na trg” i ostvare određeni prihod koji im je neophodan za opstanak.



Opština Ajdovščina u Sloveniji, koja sa okolinom ima oko 19.000 stanovnika, predstavljena je kao primer svesti lokalnih vlasti o doprinosu organizacija civilnog društva ostvarenju javnog interesa. OCD u Sloveniji, inače, i dobijaju sertifikate da rade u javnom interesu, a u Ajdovščini sve one koje imaju taj dokument – dobijaju i prostor za rad bez nadoknade.

“To je najmanje što možemo da učinimo za njih”, rekla je Ana Furlan, dodajući da se to odnosi na organizacije u različitim oblastima delovanja, uključujući sport, obrazovanje, kulturu… Prostor se ustupa čak i kada je njihov društveni uticaj minimalan, ili ga ostvaruju posredno, jer je za gradske vlasti njihov doprinos javnom interesu važniji od mogućnosti ostvarivanja profita.

Opština Ajdovščina stoga čak i kupuje kuće da bi imala prostor koji može da ustupi OCD.

U Beogradu se kao jedna od najsvesnijih opština u tom pogledu dokazala opština Savski venac, koja je u podršci civilnom društvu videla šansu za sopstveni razvoj, a dokaz za to je oživljavanje Savamale koje se, kako je rekao Nemanja Petrović, nije dogodilo slučajno.



Prvi problem sa kojim su se vlasti Savskog venca suočile svojevremeno bio je nedostatak informacija o vlasništvu, a kada je sa Katastrom potpisan ugovor o pristupu bazi podastaka, zatekli su haos koji potiče još od 60-ih godina.

“Lokali su prebacivani sa jednog na drugog, sve je bilo nečije”, rekao je Petrović, dodajući da je stoga prvi korak bio da se utvrdi šta je gradsko, odnosno opštinsko, a na osnovu toga su iz prostora u javnom vlaništvu poizbacivani mnogi koji su ga bespravno koristili.

Prvi katalizator iz sfere civilnog društva koji je prepoznat kao bitan za lokalni razvoj bio je Kulturni centar Grad, otvoren u bivšem skladištu u Savamali uz pomoć holandskih partnera. Iz istih razloga opština je pomogla i razvoj dizajn inkubatora Nova iskra, rekao je Petrović, dodajući da je opština imala, međutim, i raznih negativnih iskustava sa zloupotrebom ustupljenog prostora. Kabarea Rouz na Senjaku trebalo je svojevremeno, na primer, da navodno bude prostor za književne programe, a zapravo je bio noćni klub.

Podrškom organizacijama koje se bave kulturom i kreativnim industrijama i ICT sektoru, Savski venac strateški ulaže i u svoj razvoj, jer je Savamala, kako je rekao Petrović, povukla i komercijalne aktivnosti, pa su mnogi prostori koji nisu mogli biti iznajmljeni sada našli zakupce.



Da je i na nivou Beograda moguć pomak u razmišljanju o potrebama civilnog društva nagovestio je član Gradskog veća Dragomir Petronijević, koji je rekao da je otvoren za razgovor o prostorima koje bi mogao da koristi civilni sektor, a možda i za zajednički pilot program za ustupanje neiskorišćenog prostora, ali je ocenio da je neophodno paralelno raditi i na kaznenoj politici kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

Petronijević je rekao i da organizacije civilnog društva već sada imaju pojedine prostore koje mogu besplatno da koriste za prezentacije, tribine, sastanke i slične aktivnosti. To je pre svega prostor biznis inkubatora Gnezdo na šestom spratu Beograđanke, kojim rukovodi Kancelarija za mlade grada, a dostupan je za besplatno korišćenje organizacijama civilnog društva. U tom prostoru je 2015. godine, kako je naveo, realizovano više od 130 aktivnosti, a koristilo ga je pedesetak organizacija. Petronijević je naveo i primer naučno-tehnološkog parka na Zvezdari, u kojem su ICT i univerzitetski inkubatori i desetak kompanija koje su pobedile na konkursu.

Petronijević je rekao da je nedavno utvrđeno da više od 220 lokala stoji prazno, od kojih je tridesetak u lošem stanju i sa nagomilanim dugovima za struju i vodu. Samo u Čumićevom sokačetu ih je sedam.

Prema njegovim rečima, gradske vlasti planiraju do kraja godine da, na osnovu konkursa, ustupe bez naknade oko 70 neiskorišćenih lokala malim preduzetnicima na rok od 24 meseca.

Plan je, kako je rekao, i da se gradske vlasti skupštinskom odlukom odreknu (potencijalnog) prihoda na određeni broj praznih lokala koji su u vlasništvu Sekretarijata za imovinu kako bi bili ponuđeni nevladinim organizacijama.

Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora rekao je da je organizacijama civilnog društva potrebna jasna i transparentna procedura dodele prostora, koji bi trebalo da bude ustupljen na duži vremenski rok kako bi se isplatilo ulaganje u njega i omogućio dalji razvoj organizacija koje ga koriste i koje bi prirodno trebalo u dogledno vreme da ga prerastu.

Ministarstvo prostora će, kako je najavljeno, na osnovu diskusije i radionica koje su 22. februara bile posvećene u Magacinu u Kraljevića Marka upravo razvoju predloga za kriterijume, prioritete i proceduru za ustupanje prostora u vlasništvu opština i gradova, izraditi predlog procedure koji bi bio osnova za zagovaranje promene postojeće regulative i uvođenje mehanizma ustupanja prostora u javnom vlasništvu na osnovu konkursa, a ne samo direktnom pogodbom.

(SEEcult.org)

Šanse za Kreativan vikend



Rezidencijalni program “Kreativan vikend”, platforma za razvoj novih umetničkih formi koja se održava u mestu Lazaropole i u Skoplju u Makedoniji, biće predstavljen 29. februara u galeriji Remont u Beogradu.

Od aprila do novembra, tokom jednog vikenda u mesecu, u velikoj planinskoj kući u Lazaropolu borave umetnici okupljeni oko određenih tema: Figure (instalacije, skulptura, arhitektura), Vibracije (perkusije, pevanje, instrumentalna muzika), Ogledi (strip/crtež, slikarstvo, fotografija) i Priče (književnost, pozorište, film).

Deo programa se realizuje i u Skoplju tokom godine.

Organizatori "Kreativnog vikenda" predstaviće u Remontu uslove boravka, kao i vizuelni materijal nastao prethodnih godina.

Prezentacija u Remontu je jedna u nizu koje su organizovane po većim evropskim gradovima i služi prevashodno informisanju umetnika sa lokalne scene o mogućnostima zajedničkog rada sa makedonskim umetnicima.

(SEEcult.org)

13. BFI - Sreća se igra



Beogradski festival igre (BFI), čije će 13. izdanje biti održano od 19. marta do 10. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu, svečano je predstavljen 25. februara u Skupštini Srbije, uz pohvale ambasadora zemalja čije predstave učestvuju, kao i gradskih vlasti, Skupštine Srbije i ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, koji je iskoristio priliku da se osvrne i na kritičke tonove u delu javnosti o situaciji na domaćoj sceni.

Osnivačica i direktorka BFI-ja Aja Jung najavila je produkcije 15 kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki, koje potpisuju i legendarni autori kao što je Jirži Kilijan i mlade nade svetske scene, a izvode ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Na 13. BFI-ju, kako je istakla Aja Jung, predstaviće se i umetnici koji po osnovnom zanimanju nisu ni koreografi, niti imaju igračkog iskustva, kao što su grčki slikar Dimitris Papajoanu, filmski reditelj Kristjan Ingimarson iz Danske i pozorišni reditelj Markos Moro iz Španije.

Pod sloganom “Sreća se igra“, 13. BFI biće svečano otvoren 19. marta u Sava centru petim gostovanjem NDT 1 sa dva naslova koreografa Pola Lajtfuta i Sol Leon “Pucaj na Mesec” i “Stop-Motion”, kao i koreografijom “Vrata koja nedostaju” belgijske kompanije Peeping Tom koja je rađena za Holandski plesni teatar.



Publika BFI-ja videće i novu produkciju kompanije izraelskog koreografa Juvala Pika “Are Friends Electric?”, zatim komad “Sijena” koreografa Markosa Moroa i njegove trupe La Veronal iz Barselone, te predstavu “Istočna senka” nove trupe slavnog Jiržija Kilijana, kome će biti uručena 24. marta nagrada “Jovan Ćirilov” koju je BFI ustanovio 2015. godine.

Najavljena je i “Opsena” dugogodišnjeg igrača NDT-a Vaclava Kuneša i njegove trupe 420PEOPLE iz Praga, “Triptih” njujorške trupe Complexions, u koreografiji Dvajta Rodena, te “Mrtva priroda” savremenog grčkog umetnika Dimitrisa Papajoanua, planetarno poznatog po koreografijama koje su otvorile olimpijske igre u Atini i Bakuu.

Publika BFI-ja u Beogradu, ali i u Novom Sadu videće i novu produkciju Drezden Franfurt plesne kompanije “Primarna trilogija” u koreografiji Jakopa Godanija, kao i “Empirijski kvocijent” Rubberdandance grupe i koreografa Viktora Kihada iz Montreala.



Beogradska publika videće i predstavu “Tras!” Kompanije Kristjana Ingimarsona iz Kopenhagena, “Držim kraljicu” Nacionalne plesne kompanije sa Malte, u koreografiji Mejvina Kua, koja gostuje umesto ranije najavljenog, a sprečenog TAO plesnog teatra iz Pekinga.

Prvi put na BFI-ju gostuje Balet Rima, koji će se predstaviti delima “Sam u kući” koreografa Alesandra Skjaronija i “Paradoks” Paola Mangiole i Itamara Serusija. Suzan Delal Centar iz Tel Aviva izvešće postavku dvojca Šaron Ejal i Gaja Behara (L-E-V), a u završnici, 10. aprila, gostovaće prvi put mlada švajcarska trupa Tanc Lucern predstavama koreografa Kajetana Sota “Zla senka” i Andonisa Fonjadakisa “Nijanse”.



Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu ambasador Majkl Davenport istakao je važnost BFI-ja kao manifestacije koja pravi od Srbije “centar svetske plesne scene” i šalje “lepu sliku Beograda i Srbije u Evropu i šire”.

Davenport je rekao da je zahvalan BFI-ju što omogućava umetnicima u Srbiji da se upoznaju sa kolegama iz sveta i razmene iskustva, što je, kako je istakao, i srž zajedničkog evropskog projekta.

“BFI zaista donosi sreću i radost Srbiji i Delegacija EU zato oseća potrebu da na neki način vrati sreću i to mladim igračima”, rekao je Davenport povodom master kursa klasičnog baleta koji je podržala EU, a počinje sledeće nedelje u Beogradu.



Važnost BFI-ja istakli su i ambasadori zemalja učesnica, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, te gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je istakao da je Aja Jung napravila brend koji ima i veliki turistički potencijal, s obzirom da privlači više od 20.000 posetilaca.

Značaj BFI-ja istakao je i ministar kulture Ivan Tasovac, navodeći da je to jedan od “najznačajnijih festivala igre na svetskoj mapi festivala”, zbog čega je Ministarstvu kulture “istinska privilegija što je pokrovitelј” manifestacije koja “dovodi u Srbiju najzanimlјivije trupe i najveće baletske zvezde i koreografe, koji od Beograda i drugih gradova gde se održavaju prateći programi, prave ne samo kulturne prestonice, već i važne turističke destinacije”.

Poigravajući se sloganom BFI-ja, Tasovac je rekao da je taj festival važan, međutim, i zbog nečeg drugog.

Prema njegovim rečima, visok nivo umetničkih dostignuća BFI-ja, kreativnost i uvežbanost svake trupe i svakog pojedinačnog baletskog igrača koji nastupaju, te zavidan međunarodni renome Aje Jung i njenog tima, sa kojim već 13 godina realizuje BFI, predstavljaju potvrdu, koju niko i nigde ne može da ospori, da “svuda na svetu - ako imate viziju, ako ste spremni na mukotrpan rad, ako se ne plašite odricanja, osporavanja, pohvale i pokude, ako ste posvećeni svom poslu, ako vam nije uvek neko drugi kriv, ako ne očekujete da uvek neko drugi rešava vaše probleme i ako ste spremni se zalažete za svoje ideje i da se borite za svoje snove bez obzira na napor koji to iziskuje - uspeh vas sigurno neće zaobići”.



Za one koji nisu spremni na takvu vrstu posvećenosti, pri čemu misli pre svega na, kako je rekao, razne mrgude i mrgutkinje koji neumorno analiziraju sitaciju u Srbiji i objašnjavaju kako ama baš ništa ne valјa - postoji alternativno rešenje u vidu igara na sreću.

“Prednost igara na sreću u odnosu na sreću koja se igra je što uplata loto tiketa zahteva malo truda, a ostavlјa mogućnost udobnog zavalјivanja ispred televizora i samozadovolјnog, moralno superiornog mitingovanja - iz sopstvene fotelјe”, rekao je Tasovac.

Tasovac je naveo i da kvalitet koji nudi BFI “inicira kod mladih umetnika onu iskru koja motiviše na rad i usmerenost ka cilјu, dve vrline tako neophodne za nadogradnju talenta i onaj klјučni korak od ‘trebalo bi...’ ka ‘moram ukoliko želim da…’

“Iskreno se nadam da ćemo na primerima kao što je BFI, ili kao što je nedavno bio zapaženi nastup srpske kinematografije na Berlinalu, pomoći većem broju ušuškanih kritičara iz fotelјa da shvate da se predanim radom i istrajnošću - i bez igara na sreću - može stići do sreće koja se igra”, rekao je Tasovac.



U ime generalnog pokrovitelja devetu godinu uzastopno - Vip mobile, značaj BFI-ja istakao je i direktor te kompanije Dejan Turk, koji je rekao da je na plesnoj sceni, kao i u oblasti telekomunikacija, važno biti jedinstven, inovativan i mnogo raditi. BFI to potvrđuje svake godine, deleći sa Vip mobile moto „komunikacija u pokretu“.

Vip mobile i BFI su osnivači i nagrade „Vip poziva“ koja se dodeljuje istaknutim umetnicima poreklom sa ovih prostora koji imaju izgrađenu igračku karijeru u inostranstvu, a ovogodišnji laureat je Zoran Marković, balet-majstor, pedagog i koreograf kompanije Tanc Lucern iz Švajcarske, kome će nagrada biti uručena u završnici 13. BFI-ja 10. aprila u Operi i teatru Madlenianum.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

 Od dagerotipije do selfija



Centar za likovno obrazovanje - Šumatovačka organizuje tokom 2016. godine besplatne radionice fotografije namenjene mladima, uzrasta od 14 do 19 godina, koje obuhvataju teoretski i praktičan rad u oblasti razvoja i upotrebe fotografije od njenog nastanka pa sve do današnjih dana.

Polaznici radionice “Od dagerotipije do selfija”, koju vodi fotograf i predavač Šumatovačke Ivan Petrović, upoznaće se sa osnovama teorije i istorije fotografije kroz predavanja prilagođena njihovim interesovanjima i uzrastu.

Praktičan rad, kako je saopšteno, uklјučiće rad u studiju i laboratoriji, kao i na terenu.

Cilј programa je da se mladi lјudi upoznaju sa mogućnostima i preduslovima neophodnim za nastanak dobre i kvalitetne fotografije. Prolaskom kroz određene faze u programu, polaznici stiču sposobnost da se osamostale u kreativnom korišćenju fotografije, ali i da razumeju parametre vrednovanja u oblasti tog medija, kao i višestruke mogućnosti komunikacije koje jedan fotografski rad ima, bez obzira da li se nalazi u galeriji, časopisu ili na profilu na društvenoj mreži.

Nastava se održava na nedelјnom nivou, u trajanju od po nekoliko sati, a broj učesnika je ograničen.

Zainteresovani za ušešće bi trebalo da pošalju prijavu (ime, prezime, kontakt) na adresu art@sumatovacka.rs.

Program se održava uz podršku Sekretarijata za sport i omladinu Beograda.

(SEEcult.org)

Dan za prestup



Šok zadruga u Novom Sadu tradicionalno organizuje obeležavanje 29. februara umetničkom akcijom koja obuhvata premijerno izvođenje kompozicije u čast prestupa, izložbu “Prestup” i podelu poklona svima koji su rođeni tog dana.

Nova dokumentarna izložba Šok zadruge je nastavak ciklusa reKAPITULACIJA koji prezentuje rad umetničke grupe Led art od njenog osnivanja 1993. godine, preko transformacija u protekle dve decenije do danas. Konačni cilј je nastanak slikovnice-monografije o Led artu koja će biti prezentovana 17. maja 2016. godine, na Dan leda.

U čast prestupa, kao jednog od obeležja Led arta i kasnije Art klinike, odnosno Šok zadruge, premijerno će biti izvedena kompozicija “Trans(trance)gression” Ninete Avramović Lončar, a nastupiće Isidora Stojić (alt saksofon), Katarina Gajinov (tenor saksofon), Jefimija Šipka (fagot), Lena Lončar (violina) i Kristina Zima (violončelo).



Dan za prestup biće obeležen u uličnoj galeriji Šok koridor 22 (Prolaz Milana Mladenovića) i Galeriji Šok zadruge.

(SEEcult.org)

1. Bunker Fest u Novoj Varoši



Udruženje građana “Nova Varoš” iz Banjaluke organizuje od 3. do 6. marta prvi Bunker Fest, multimedijalni festival za urbanu publiku, koji nudi pozorišni, muzički, književni i likovni program, a okupiće banjalučke umetnike i goste iz regiona.

Među učesnicima tog festivala u Klubu kulture “Bunker” u Novoj Varoši najavljeni su kompozitor Miroslav Janjanin, DJ Workaton, mlada slikarka Lana Samardžija, muzičar i satiričar Ernest Bučinski, članovi Banjalučkog studentskog pozorišta…

Program obuhvata predstavu “Potop”, izložbu “Realizam - modernizam”, veče humora i satire, maraton DJ-eva, te dodelu priznanja i žurku na zatvaranju.

Budući da je Bunker Fest takmičarskog karaktera, biće dodeljeno pet stručnih i dve specijalne nagrade.

Cilj Bunker Festa, prema navodima organizatora, jeste da mladu i drugu urbanu publiku upozna sa prostorom Kluba kulture “Bunker” koji se nalazi u bivšem atomskom skloništu u Novoj Varoši. Takođe, cilj je da animira publiku da učestvuje u stvaranju umetnosti i organizovanju festivala, čime se postiže i edukativni efekat.

Dugoročni cilj tog festivala, čiji je moto “Gledajte nas i budite deo kulturne Banjaluke!”, jeste zajednički rad na decentralizaciji kulture kako bi zaživela i van strogog centra grada i Gospodske ulice.

Skromna logistika koju lokalna mesna zajednica i Udruženje “Nova Varoš” imaju, trebalo bi da bude nadoknađena entuzijazmom, jer je plan da festival raste iz godine u godinu, naveo je direktor Bunker Festa Igor Bokan.

Organizatori se nadaju da će Bunker Fest naići na pozitivan odjek u lokalnoj zajednici i da će podstaći široku publiku, a posebno mlade, da se upoznaju sa urbanim kretanjima u književnoj, muzičkoj i likovnoj umetnosti, te da aktivno učestvuju u interaktivnim programima u kojima mogu da se sretnu i izmene iskustva sa umetnicima koji će nastupiti.

Podršku nastanku Bunker Festa pružili su umetnici iz Banjaluke i regiona, a kao najvažniju, organizatori su istakli podršku beogradskog glumca Branislava Lečića, koji je u avgustu 2015. godine posetio Klub kulture “Bunker”, kada je i nastala ideja o organizaciji multimedijalnog festivala.

Program Bunker Festa nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Poziv institucijama da raspišu interne konkurse za otkup



Inicijativa umetnika koja se aktivno bavi analizom konkursa Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti pozvala je institucije da, pored odabranih radova koje bi inače predložili, organizuju i interne konkurse kako bi omogućili svim umetnicima da ravnopravno i transparentno ponude svoje projekte i radove za otkup.

Analizom rezultata prethodno sprovedenih konkursa za finansiranje umetničkih dela i na osnovu razgovora sa kolegama umetnicima, uočene su prevashodno primedbe u vezi sa transparentnošću procedure i mogućnošću slobodnijeg i šireg pristupa Konkursu većeg broja različitih umetnika.

Inicijativa umetnika nastoji da i Ministarstvo kulture i javnost upozna sa uočenim problemima u cilju pronalaženja adekvatnijih rešenja za raspisivanje budućih konkursa i ostvarivanje opšteg interesa - izbora najznačajnijih umetničkih dela, naveli su u ime te neformalne grupe umetnici Slobodanka Stupar, Anica Vučetić, Nina Todorović i Dragoslav Krnajski.

Na osnovu Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2016. godinu, koji je Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo 26. februara, institucijama koje nameravaju da učestvuju upućena je stoga molba da objave interne javne pozive umetnicima, odnosno konkurse za prijavu projekata i umetničkih radova za otkup.

Institucijama je predloženo i da takve javne pozive objave na svom sajtu ili stranama na Fejsbuku ako ih imaju, kao i da proslede portalu SEEcult.org (na adrese info@seecult.org, redakcija@seecult.org) i pošalјu preko svojih mejling lista.

Budući da je Konkurs Ministarstva kulture otvoren do 26. aprila, institucije su zamoljene da što pre objave svoje konkurse i daju rok umetnicima za slanje ponuda do 31. marta kako bi do isteka konkursa imale vremena da pripreme konkursnu dokumentaciju (u prilogu su modeli internih konkursa)..

Konkurs za finansiranje umetničkih dela za 2016. godinu nalazi se na sajtu Ministarstva kulture, kao i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

Ministarstvo kulture i informisanja 2014. godine je prvi put posle više od decenije raspisalo bilo konkurs za otkup i finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti, a podržalo je oko 80 predloga institucija i organizacija za koje je rasporedilo 71,8 milion dinara.

Na osnovu Konkursa za 2015. godinu, čiji su rezultati objavljeni krajem decembra, Ministarstvo kulture odlučilo je da finansira otkup i nastanak novih radova u oblasti vizuelnih umetnosti sa oko 50 miliona dinara, na osnovu predloga oko 90 kulturnih, obrazovnih, naučnih, zdravstvenih i drugih ustanova i pojedinih organizacija.

*U PRILOGU: Modeli internih konkursa koje bi institucije mogle da iskoriste (ćirilica / latinica)

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/Model_javnog_poziva_CIRILICA.doc

http://www.seecult.org/files/Model_javnog_poziva_LATINICA.doc

Bijenale industrijske umetnosti



Bijenale industrijske umetnosti novi je umetnički, festivalski projekat Labin Art Expressa XXI (L.A.E), koji različitim vidovima, uz učešće gotovo stotinu hrvatskih i stranih umetnika, istražuje i predstavlja višeznačnost umetničko-industrijske sprege, kao i sam kontekst povezanosti umetnosti, nauke i tehnologije.

Tema prvog Bijenala industrijske umetnosti je “Utopija=Realnost”, a centralni događaj je izložba velikog nemačkog umetnika Jozefa Bojsa (Joseph Beuys), inspirisana njegovim projektom “Difesa della Natura”.

Nakon pilot izdanja 2014. godine, prvo redovno IAB biće održano od 2. marta do 30. septembra u Labinu, a biće otvoreno u KuC-u “Lamparna”, u okviru programa obeležavanja 95-godišnjice Labinske republike.

Osim u “Lamparni”, izložbe će biti postavljene i u drugim prostorima, te u kulturnim ustanovama (Narodni muzej Labin, Gradska Galerija Labin, Gradska knjižnica, Umjetnička škola Matka Brajše Rašana,...), a deo radova biće izložen i na drugim, otvorenim i zatvorenim, javnim prostorima širom grada.

Započet kao pilot projekat međunarodne bijenalne forme, IAB će se, u saradnji L.A.E. XXI s Gradom Labinom i Istarskom županijom, održavati svake dve godine u KuC-u “Lamparna”, ali i na drugim lokalitetima na Labinštini i Istri (Raša, Pula, Rovinj,..), a od 2020. godine i u samom bivšem rudniku uglja u Labinu i Raši, nakon njegove rekonstrukcije čiji je početak planiran u 2017. godini.

Selektor i kustos hrvatskog programa je Branko Franceschi, a međunarodnog baronica Lucrezia De Domizio Durini iz Italije.

Prema navodima organizatora, industrijska topografija cele Labinštine, te brojni drugi industrijski lokaliteti u Istri, poput brodogradilišta u Puli, uz kompleksnu društveno-političku pozadinu kulturnog nasleđa regije usko povezanog s njenim industrijskim razvojem, te budući in situ “Muzej rudarstva i industrije Istre” u bivšem labinskom i raškom rudniku uglja, upravo nameće potrebu za međunarodnom umetničkom manifestacijom vezanom uz širi pojam “industrijskog” u umetnosti (muzička, vizuelna, novomedijska, izvođačka…).

Tema Bijenala “Utopija=Realnost” ukazuje na činjenicu da sveopšta zatrovanost medijima, tehnološkim dostignućima i sve veća kriza socijalnih odnosa, paralelno s globalizacijom kao makrosocijalnim kontekstom kojim su ljudska prava i slobode u potpunosti marginalizovani, čine da sve donedavno zabavni naučno-fantastični filmovi, kao što su “Blade Runner”, “Alien”, “Matrix”, “Videodrom”… postaju sve više uverljiva realnost.

Razdoblje informacija u kojem živimo postepeno postaje razdobljem dezinformacija, pogrešnih i lažnih informacija, a superiorni sistemi pojedinaca sve više vladaju zatupljenom i nekritičnom masom, kreirajući svet mestom poslušnih suicidalnih zombija. Svet pritom postaje jedna od hiperrealnosti (Jean Baudrillard) u kojoj tehnnologije zabave, informacije i komunikacije osiguravaju iskustva mnogo angažovanija i bogatija nego ona koja pružaju scene banalne svakodnevnice, a i kodove i modele koji sačinjavaju svakodnevni život. Područje hiperrealnog (npr. medijske simulacije realnosti - Big Brother, TV sapunice, zabavni parkovi, trgovački centri i drugi potrošački rajevi, te ostali izleti u idealne svetove), realniji je od same realnosti, pri čemu modeli, slike i kodovi hiperrealnog uspostavljaju kontrolu nad mišlju i ponašanjem pojedinaca, naveli su Sanja Švrljuga i Dean Zahtila iz L.A.E. u obrazloženju koncepta Bijenala.

“Apokaliptična predviđanja smaka sveta, opasnosti od erupcija supervulkana, klimatske katastrofe, nuklearni ratovi, udari asteroida, opasnost pred zastrašujućim Novim svetskim poretkom, niz teorija zavere prema kojima vlasti tajno eksperimentišu na vlastitim građanima, tajna društva u saradnji s vanzemaljcima, nove tehnologije koje bi uskoro mogle dovesti do prve robotizovane vojske i elektronski kontrolisanog i manipulisanog ljudskog stanovništva... istina ili laž, spektakl ili kataklizma.... stanje ne-razlikovanja? Jedino što je izvesno, zajedničko svemu i lako se može iščitati, jesu paralizirajuće energije teskobe, straha, nepoverenja, nepravde, zabrinutosti i životna atmosfera stalne neizvesnosti. U takvom otuđenom životnom okruženju zastrašujuće inverzije kojom mašine sve više poprimaju ljudska obeležja, a ljudi postaju poput mašina, u toj deprimišućoj viziji novog sveta, ideja bega u podzemlje i ponovno stvaranje novog humanijeg, postkapitalističkog poretka jedino je izgledno rešenje. Stoga još donedavno romantičarska i nadrealistička ideja o labinskom Podzemnom gradu - kao pobuna protiv svega konvencionalnog, bezidejnog i malograđanskog u životu i umetnosti, koncipirana kao umetnički projekat dvojice vizionara (Krešimir Farkaš i Dean Zahtila – osnivači L.A.E.), danas poprima realne okvire da uskoro postane dominantan model društvenog života na globalnom planu.

Podzemni grad, uz sve slične projekte koji se pojavljuju na različitim stranama sveta nezavisni jedni od drugih, predstavlja realnu alternativu savremenom otuđenom, tehnokratskom društvu, a sistem povezanih podzemnih gradova kao svojevrsna postmodernistička Kapadokija, možda je i jedini način opstanka i preživljavanja čovečanstva s mogućnošću povratka izgubljenom izvoru i jedinstvu humanog društva.

Bijenale industrijske umetnosti zamišljeno je stoga kao nulta tačka budućeg Muzeja umetnosti i industrije Podzemnog grada XXI, te će deo izloženih dela, koja su već donirana Gradu Labinu, postati deo buduće stalne postavke, koji bi se dopunjavala. Pokretanje podzemnog muzeja savremene umetnosti (160 metara ispod površine zemlje) značajno bi obogatilo kulturno-umetnički život čitave Istre, Hrvatske i Evrope.

Dugoročno, IAB želi da stvori praktično-teorijski fundament na kojem bi se mogle nadograđivati dalje ideje razvoja kulture i umetnosti u poskapitalističkom svetu, ali prvenstveno značajno ubrzati izgradnju prvog, futurističkog Podzemnog grada, čime bi se (barem) na toposu Istre, a vjerujemo i mnogo šire, afirmisao temeljni koncept L.A.E: Utopija=Stvarnost, tj. stvaranje Novog Boljeg Postkapitalističkog Sveta vođenog heterotopijskim načelima, koji je sasvim moguć i ostvariv.

U selekciji Branka Franceschija, na prvom IAB učestvuju iz Hrvatske Marijan Molnar, Dragutin Trumbetaš, Momčilo Golub, Igor Grubić, Robert Šimrak, Tomislav Buntak, Toni Meštrović i Nadija Mustapić, Dalibor Martinis, Tihomir & Budimir - Kamarad Kunst Workers, Sanja Švrljuga, Krešimir Farkaš, Darko Bavoljak, Goran Škofić, Sandra Sterle i Marijan Crtalić.

U okviru posebnog programa biće predstavljena dokumentarna instalacija Damira Stojnića "Nucleart", video radovi Gordona Matta-Clarka iz SAD "Substrait - Underground Dailies", Zlatka Kopljara “K 13” i Matije Debeljuha "Grad od čelika", te dokumentarni film Gilda Bavčevića "Mreža solidarnosti".

Međunarodnu selekciju, uz Jozefa Bojsa, čine i umetnici iz Italije, SAD, Irske, Španije, Holandije, Austrije, Francuske, Belgije, Nemačke, Portugala, Turske, Japana, Kine, Poljske, Švajcarske, Grčke, Bosne i Hercegovine (Misard Šehić)...

Kao poseban program najavljena je izložba fotografija “Oltre l’Immagine”, čiji je kustos Giorgio D’Orazio iz Italije.

Na Bijenalu će se koristiti različite prezentacione forme u širokom rasponu od klasičnih (izložbe, koncerti, performansi, instalacije, projekcije...) do novomedijskih (akcije, ambijentalne umetničko-arhitektonske intervencije, interaktivne mixed media instalacije, hibridni performansi između virtualnog i stvarnog prostora, cyber space-kibernetički-hologramski-mašinski-robotski performansi itd.), čime bi različitim pristupima, poetikama i izvedbenim tehnikama bio predstavljen svojevrstan presek i aktuelno stanje jednog, kako za lokalne prilike, tako i globalno, nedovoljno obrađenog segmenta u umetnosti, sa tendencijom njegovog pretvaranja u prepoznatljiv kulturno-turistički proizvod (brend).

Izložbe i druge prezentacione aktivnosti biće popraćene katalogom Bijenala, te prigodno dokumentisane (audio-video-foto) radi formiranja baze podataka o “industrijskoj umetnosti”, ali i arhive - kolekcije radova putem otkupa i donacija, koji bi postali deo buduće stalne postavke planiranog “Muzeja umetnosti i industrije” u Podzemnom gradu XXI.

S obzirom da je takva vrsta manifestacija jedinstvena na području Hrvatske, ali i šire srednje-evropske regije, nadogradila bi dosadašnju lokalnu i regionalnu kulturno-turističku ponudu, istovremeno predstavljajući važan doprinos jačanju identiteta i kreiranju prepoznatljivosti bogate i u evropskim okvirima značajne industrijske baštine Istre. Dodatna vrednost Bijenala, kako ističu organizatori, ogleda se i u samom naglašavanju važnosti i neophodnosti očuvanja industrijske baštine radi transformisanja napuštenih industrijskih zgrada u javne, radne prostore za atraktivna kulturna, ali i druga društvena događanja.

Tokom održavanja IAB - sve do svečanog zatvaranja, biće održan niz pratećih programa (koncerti, filmske i video projekcije, performansi i akcije, prezentacije i predavanja…).

Pilot projekat Bijenala industrijskog dizajna održan je u jesen 2014. godine, a učestvovali su: Laibach (Slovenija), Kata Mijatović, Zlatko Kopljar, Dario Šolman, Damir Žižić i Kristian Kožul (Hrvatska), Zoran Todorović (Srbija), Autopsia (Češka), Mladen Miljanović (BiH), Carl Michael von Hausswollf & Thomas Nordanstad (Švedska), Anne Spalter (SAD), Jeremy Deller (Velika Britanija) i Atsuhiro Ito (Japan).

Bijenale se održava pod visokim pokroviteljstvom predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović.

(SEEcult.org)

Migrantske mape



Deo izložbe Muzeja afričke umetnosti “Granica je zatvorena”, koja je rezultat saradnje sa Grupom 484, postavljena je tokom trajanja 44. Festa u holu Doma omladine Beograda.

Originalni koncept izložbe “Granica je zatvorena”, predstavljene krajem 2015. godine u MAU, uključivao je radove grupe umetnika - Ivane Bogićević Leko, Snežane Skoko, Luke Kneževića Strike i grupe Škart, koji su između 2013. i 2015. godine posećivali centre za tražioce azila u Sjenici, Bogovađi, Banji Koviljači i Krnjači. U interakciji sa korisnicima tih centara nastao je izloženi materijal - umetnički radovi/dokumenti.

U prostoru DOB-a do 6. marta biće izložen segment izložbe – “migrantske mape” grupe Škart.

Cilj izložbe, koju karakteriše izrazita društveno-aktivistička nota, jeste podizanje svesti javnosti o načinu na koji posmatra istorijski trenutak migracija u kojem i sama delom učestvuje.

Kustoski tim čine istoričarka umetnosti Ivana Vojt, pozorišna i radio reditelјka, i antropološkinja Emilia Epštajn.

I 44. Fest ukazuje na aktuelnu temu migracija, između ostalog i sloganom “Briše granice”.

Fest premijerno predstavlja do 6. marta oko 110 filmova, među kojima je desetak naslova sa nedavnog Berlinala, uz nagrađene filmove na velikim svetskim festivalima i na protekloj dodeli Oskara, kao i više od 40 filmova u trci za nagrade u tri takmičarska programa, uključujući nova domaća i ostvarenja iz regiona, kao i filmove subverzivne tematike.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Zoran Popović u Menjačnici



Izložba Zorana Popovića, jednog od ključnih aktera nove umetničke prakse u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, biće otvorena 3. marta u galeriji Menjačnica Gete instituta u Beogradu, a pružiće ekskluzivni uvid u film i fotografije nastale 70-ih, kada je na umetničkom festivalu u Edinburgu, gde je i sam izlagao, snimio 12-časovno predavanje Jozefa Bojsa (Joseph Beuys).

Uz seriju od oko 30 fotografija, izložba “Dokument kao umetnički rad: Gestualni govor Jozefa Bojsa” obuhvata Popovićev film “Jozef Bojs, dvanaestočasovno-predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu”.

Popović je 1973. godine na Festivalu umetnosti u Edinburgu, u Galeriji Richard Demarco, izlagao na izložbi “Osam jugoslovenskih umetnika” grafike i slajd-projekcije svoja dva performansa koja je prethodno izveo u Beogradu (performans Aksiomi, izveden u galeriji SKC septembra 1972, i foto-performans, Skrivanje iza Sally Holman, realizovan u parku Tašmajdan, juna 1973).

Na edinburškom festivalu, u okviru programa Galerije Richard Demarco, koji je realizovan 19. avgusta 1973. na Melvil Koledžu, zasebno su - na istom podijumu i u isto vreme, izvodili svoje performanse Zoran Popović, Marina Abramović, Gergelj Urkom i Raša Todosijević.

Dan kasnije na istom tom mestu Popović je 8-milimetarskom kamerom snimio Bojsov performans posvećen Anaharsisu Klocu (Anacharsis Cloots), pruskom plemiću koji je rođen pored nemačkog grada Kleve, a bio je značajna figura Francuske revolucije i član francuskog parlamenta (1792-1794).

Popovićev 15-minutni film “Jozef Bojs, Dvanestočasovno-predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu” (Joseph Beuys’s, Twelve-Hour Lecture: A Homage to Anacharsis Cloots), fokusira telesni i gestualni govor Bojsa.

Popović je film dopunio muzikom, kojom se dodatno dočarava estetsko, a manje pragmatično interesovanje za Bojsovu akciju, i uspostavlja razlika između formalnog prenošenja sadržaja i telesnog uobličavanja komunikacije. Bojsovo predavanje i Popovićev film predstavljaju krajnosti, ali i funkcionalnu celinu, navela je u tekstu povodom izložbe istoričarka umetnosti Una Popović, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

U galeriji Gete instituta biće izloženo i oko 30 fotografija u boji i crno-belih, većeg i manjeg formata, koje sadržajno odgovaraju filmu, a kao dokument su i dodatno zanimljive: u publici se prepoznaju akteri beogradske umetničke scene: Biljana Tomić, Raša Todosijević, Gera Urkom, Neša Paripović, Marina Abramović, Jasna Tijardović, Nuša i Srečo Dragan, Irina Subotić, Žika i Sanja Gligorijević, Tom Marioni (umetnik, pisac i kustos, koji je 1970. osnovao Muzeja konceptualne umetnosti u San Francisku).

Popovićev rad posvećen Bojsu, pored jasne dokumentarnosti, svojevrsno upućuje i na različite pripadnosti Popovićevih narativa - od biografskih do analitičkih i teorijskih. Takođe, posredno govori o vremenu, načinima delovanja, uticajima i razmenama unutar umetničke prakse tog doba.

Zoran Popović, rođen 1944. godine u Beogradu, jedan je od ključnih aktera nove umetničke prakse nastale 70-ih godina u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Popovićeva praksa, izuzetno kompleksna i slojevita, obuhvata rad u različitim medijima: grafici, slici, filmu, performansu, fotografiji, instalaciji, crtežu, tekstu…

Popović se smatra jednim od prvih autora filmova (Glava/Krug, 1968/69) na ovim prostorima koji su kodirani pod terminom filmovi umetnika.

Popovićeva izložba biće otvorena u galeriji Menjačnica do 31. marta, a 10. marta sa umetnikom će biti održan razgovor koji će moderirati Selman Trtovac i Una Popović.

(SEEcult.org)

Da li je evolucija napredak?



Drama “Primorje” Edvarda Olbija, za koju je 1975. godine dobio svoju drugu Pulicerovu nagradu, biće premijerno izvedena 3. marta u Ateljeu 212 u Beogradu, a prema najavi reditelja Stefana Sablića, doneće fantaziju o ljudima i gušterima, sa elementima komedije, satire i apsurda.

Ljudski bračni par igraju Gorica Popović i Branislav Zeremski, a par guštera Tamara Dragičević i Ivan Mihailović.

Tema komada je nemogućnost komunikacije muškarca i žene, njihovo nerazumevanje, pa i netrpeljivost, navelo je Atelje 212. Olbi postavlja i pitanje napretka i evolucije, odnosno, da li je evolucija uopšte napredak i kako ljudski odnosi izgledaju iz ugla onih koji još uvek nisu otuđeni od prirode i sopstvenog instinkta.

Sredovečni par u toj fantaziji raspravlja na plaži raspravlja o svom braku i odnosima kada im se pridružuje mladi par čovekolikih guštera tek izašlih iz mora. Savršena, ledena bića praistorijske nevinosti ne razumeju šta su to osećanja. Gušteri su evoluirali do nivoa kada im je more postalo tesno i žele da nastave život na kopnu.

Dok se razvija dirljivo i neobično upoznavanje, oba para otkrivaju o sebi neslućene istine i spoznaje posle kojih će morati da preispitaju neke od suštinskih uverenja svojih života. U razmeni iskustava, životnih i bračnih sa starijim parom, gušteri gotovo da odlučuju da se vrate u vodu, ali ljudi im nude pomoć u novom, kopnenom životu.

Autor scenografije je Darko Nedeljković, a kostima Maria Marković.

Prva repriza predstave “Primorje” na sceni “Petar Kralj” Ateljea 212 je 4. marta.

(SEEcult.org)

Izgubljeni snovi 20. veka



Izložba “Album izgubljenih snova” Slobodana Šijana, filmskog reditelja i vizuelnog umetnika, biće otvorena 3. marta u galeriji O3one u Beogradu, a čini je redimejd kolaž nastao od foto kolaža njegove majke, partizanke Vukosave Kujović, učesnice NOB-a od 1941. do 1945.

Na stolu prekrivenom heklanim stolnjakom izloženi su album za fotografije sa kožnim povezom i pismo napisano na memorandumu, pisaćom mašinom, potpisano i pečatirano na krajnje oficijelan način. Isti taj album fotografisan je na toj podlozi, dve po dve strane, i predstavljen kao sukcesivni niz redimejd kolaža, u kojima slike iz 90-ih godina 20. veka dopunjuju i poklapaju one sa kraja 50-ih, a polje ideologije kolektivizma, kako je navedeno u pratećem tekstu, biva kolonizovano prizorima lične i porodične sadržine, u koje je jasno upisana ideologija individualne sreće i uspeha.

Na taj niz se nadovezuje, upotpunjavajući ga i dodatno kontekstualizujući, video snimak stana čiji zidovi zadobijaju funkciju podloge za prostorni kolaž u stalnom nastajanju, među čijim elementima se prepoznaju i fragmenti dva velika sna 20. veka. To su komunistički san o kolektivizaciji društvenog, ekonomskog i političkog života, kao horizontima progresa i emancipacije, i američki san o boljem, bogatijem i od društvenih tokova nezavisnijem životu, koji omogućava povećanu društvenu mobilnost članova porodice, i nesputan lični razvoj i prosperitet.

Heklani stolnjak i kolaži, koje je kao redimejd umetnički rad prepoznao i predstavio Šijan, delo su njegove majke Vukosave Kujović. Zatečeni su, nakon njene smrti, u stanu u kojem je živela, i bez dodatnih intervencija uvedeni su u galerijski prostor.



Specifičnost spojeva koji su ostvareni montažom slika u albumu i na zidovima proizvod su kompleksnog i nerazrešenog međusobnog odnosa upravo ta dva njena identiteta i statusne funkcije – revolucionarke i samohrane majke, stuba porodice.

Naime, ona se svoje lične aktivističke prošlosti graditeljke socijalizma i borkinje za ideale potpune transformacije društva nije odricala, ali ni težnje da prošlost ipak tretira kao zalog bolje budućnosti članova te porodice, što njenu spontanu montažu slika čini disjunktivnom. Nema neposredno prisutnog ujedinjućeg faktora za dva slikovna niza, koji bi njihovu međusobnu tenziju razrešio, te ostaje posmatraču da ih sam poveže i interpretira.

Tako, na primer, odvojeni samo tankim pausom u albumu - jedna naspram druge - stoje slika unuke vlasnice albuma sa drugaricom, negde u Kalforniji, i par decenija starija fotografija imenovana kao “Pozdrav najmlađih”, na kojoj je zabeležena koreografija ritmičkih gimnastičarki na prvomajskoj paradi, i to upravo u trenutku prolaska ispred bine sa društvenim funkcionerima, iznad čijih glava je ispisan slogan “Titove riječi – naša su djela”. Par stranica kasnije, neposredno preko slike nazvane “Razdragana mladost”, koja predstavlja veselu jugoslovensku omladinu koja uživa u blagodetima socijalizma, Vukosava Kujović je zalepila fotografiju svoje unuke u Diznilendu.

Ako je tu na delu cinizam, on nije potpuno subjektivan, već je u velikoj meri odraz vremena u kojem je stari poklon – album, sasvim izgubio svoju nekadašnju funkciju, da bi bio prepoznat tek kao pogodna podloga za porodične fotografije. Čuvan je kao uspomena stare partizanke, članice prvog Mjesnog komiteta SKOJ-a u oslobođenom Sarajevu, iz 1945, kojoj je uručen 15 godina nakon toga, kao trag političkog nasleđa koji je za sobom ostavila, u vidu kontinuiteta revolucionarnog delovanja omladine.

Devedestih godina 20. veka, kada je to delovanje prestalo, album je zadobio status pukog relikta onog dela istorije koji biva brisan novim političkim agendama. U njemu je stari san bio zarobljen u slikama koje više nikome ništa nisu značile, dok se na porodičnom planu realizovao sasvim novi san. I slike tog sna našle su put do tog albuma.

Vukosava Kujović pritom - u vreme kada su socijalistički ideali nestajali pred talasima političkog cinizma, nije fotografije iz tog albuma prosto zamenila novim. Nije ih odbacila, već ih je u specifičnoj montaži preklopila nečim sasvim heterogenim, ali njoj jednako bitnim. U raskolu dva sveta zarobljena u snovima, pred koji nas postavlja, ovaj rad nagoveštava da je možda svaka istorija samo san iz koga treba da se probudimo, a tradicija noćna mora koja nas u njemu progoni.

Slobodan Šijan, nagrađivani filmski reditelj, pisac i vizuelni umetnik, autor je niza eksperimentalnih video radova, nekoliko kultnih igranih filmova kao što su "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug" i "Davitelj protiv davitelja", kao i niza publikacija i knjiga o filmu i vizuelnoj kulturi. Radovima iz oblasti vizuelnih umetnosti i književnosti, Šijan preispituje fenomen filma, pokretnih slika i fotografske (i digitalne) registracije i reprodukcije prizora.

Izložba će biti otvorena u galeriji O3one do 16. marta.

(SEEcult.org)

Vizuelna priča o Buldožeru



Izložba “Zabranjeno plakatirati: priča o Buldožeru” Centra za savremenu fotografiju Photon iz Ljubljane gostovaće od 8. marta u Domu omladine Beograda, a uoči otvaranja biće održan razgovor o fenomenu te slovenačke i jedne od prvih jugoslovenskih rok grupa.

O grupi Buldožer i društveno-političkoj realnosti njenog vremena govoriće muzički kritičari Momčilo Rajin i Dragan Ambrozić i istoričar umetnosti i kustos galerije Photon Miha Colner.

Izložbom se obeležava 40-godišnjica nastanka Buldožera, kao i izlaska albuma prvenca “Pljuni istini u oči”, koji je objavio PGP RTB u decembru 1975. godine.

Buldožer se smatra jednim od najistaknutijih i najautentičnijih kulturnih fenomena u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji. Predstavljao je krajnje odstupanje od normi popularne i rok muzike tog perioda. Originalnu postavu činili su pevač i kompozitor Marko Brecelj i pevač Boris Bele, te Borut Činč (sintisajzer i vokal), Andrej Veble (bas gitara), Uroš Lovšin (solo gitara) i Stefan Jež (bubanj).



Izložba je fokusirana na vizuelnost benda koja će biti predstavljena kroz dokumentarnu i režiranu fotografiju, video zapise i vizuelni materijal u vidu omota i postera koji su u velikoj meri uobličavali identitet Buldožera.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi velikog broja fotografa, među kojima su: Igor Antič, Janez Bogataj, Vojko Flegar, Jure Jančič, Zvone Kukec, Tomaž Lunder, Miro Mele, A. Milačić, Marjan Paternoster, Matjaž Prešeren, Goran Pavelić Pipo, Željko Stojanović i Tone Stojko.




Izložba je nazvana imenom drugog albuma tog benda "Zabranjeno plakatirati" (Helidon, 1977), koji je takođe trebalo da objavi PGP RTB, ali je odustao zbog sadržaja tekstova.

Tokom leta 2015. godine izložba o Buldožeru održana je u galeriji Photon i Kinu Šiška u Ljubljani.

U Galeriji DOB-a biće otvorena do 20. marta.

*Foto na vrhu: Vojko Flegar, 1980.

(SEEcult.org)

Katalog Ilija Dimić - omaž Branku Vučićeviću



Katalog izložbe akademika Dušana Otaševića “Ilija Dimić” u Galeriji SANU biće predstavljen 9. marta kao svojevrsni omaž nedavno preminulom koautoru te publikacije Branku Vučićeviću.

Pored Otaševića i Vučićevića, koautori te knjige su Jovan Čekić i Irina Subotić.

Knjiga je posvećena Vučićeviću kao duhovnom ocu (stvaraocu) Ilije Dimića, pa će i promocija 9. marta u podne biti svojevrsni omaž.

Posle kratkog filma, snimljenog u produkciji RTS-a na prvobitnoj izložbi “Ilija Dimić – izložba slika i konstrukcija” održanoj u Galeriji Sebastian 1990. godine, govoriće profesor Jovan Čekić.

Katalog Otaševićeve izložbe “Ilija Dimić” objavili su SANU i Fondacija Kolekcija Trajković, koja je u potpunosti finansirala njegovu štampu.

Izložba “Ilija Dimić – izložba slika i konstrukcija”, za koju je Otašević dobio svojevremeno nagradu iz Fonda “Ivan Tabaković”, premijerno je prikazana 1990. godine u beogradskom ogranku dubrovačke Galerije Sebastian, a Otašević je njenu koncepciju izradio sa uglednim filmskim teoretičarem, kritičarem i scenaristom Brankom Vučićevićem, koji je preminuo 18. januara u 82. godini.

Profesorka i istoričarka umetnosti Irina Subotić, autorka teksta u katalogu za tu izložbu, navela je u monografiji o Otaševiću da među najkompleksnije i najprovokativnije njegove radove spada fikcionalna simulacija - konceptualna celina "Ilija Dimić. Izložba slika i konstrukcija", kao neka vrsta poluautobiografskog narativa u kojem je san o letenju - metafora za umetnost i simbolično transcendiranje ograničenih ljudskih sposobnosti.

(SEEcult.org)

Dan žena – dan za umetnost



Šok zadruga proslavlja 8. mart, Dan žena, i kao dan za umetnost, pa tim povodom organizuje još jednu “totalnu rasprodaju umetnosti” uz specijalan popust za sve osobe ženskog pola.

Pripadnici muškog dela čovenčanstva imaju priliku da obraduju svoje žene, sestre, prijateljice, bake, majke, ljubavnice, koleginice, devojke, svekrve, tašte… umetničkim predmetima, slikama i grafikama.

Osmomartovska rasprodaja umetnosti biće održana u Šok zadruzi od 12 do 20 sati, a iste večeri biće otvorena i izložba polaznika "Večernjeg akta" - neformalne javne radionice crtanja, namenjene mladim umetnicima i ljubiteljima umetnosti.

Na izložbi ucestvuju: Ana Novaković, Julijana Kuzmić, Katerina Vasiljević, Kristina Maksimović, Lidija Krnjajić, Ljiljana Doroslovac, Maja Arbanas, Maja Smiljanić, Saša Maletić, Stefan Pfefer, Zita Arđelan i Adrienne Ujhazi. Časove su vodili Bojan Dojkić i Vladimir Ilić.

(SEEcult.org)

Preminuo Tome Serafimovski



Makedonski vajar i akademik Tome Serafimovski, autor više od 550 skulptura, među kojima je oko 40 spomenika postavljenih u Makedoniji, na prostoru bivše Jugoslavije i sveta, preminuo je 3. marta u 81. godini.

Komemorativni skup povodom smrti Serafimovskog biće održan 7. marta u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti, a sahrana je 6. marta na Gradskom groblju u Skoplju, saopštila je MANU.

Seramifovski je bio i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) od 2003. godine i Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU) od 2015, a 2006. je izabran za člana Svetske akademije za umetnost i nauku čije je sedište u San Francisku.

Rođen u selu Zubovce 14. jula 1935. godine, Serafimovski je osnovno obrazovanje stekao u Gostivaru, a krajem 50-ih završio je Srednju umetničku školu u Splitu, u klasi Željka Radmilovića. Na Akademiji likovne umetnosti u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića, kod koga se usavršavao i u majstorskoj radionici. Kao stipendista francuske vlade, boravio je studijski u Parizu, gde je radio kao saradnik francuske vajarke Alicije Penalbe.

Boravak u Parizu je ostavio na njega trajan uticaj, ali je kritika navodila i da je ostao veran mediteranskoj tradiciji. Nadovezujući se na iskustva Ivana Meštrovića i Augustinčića, kao i uticaje Rodena, Burdela, Brankušija... Serafimovski je, kako je istakla MANU, ostvario obiman skulptorski opus koji odlikuju ravnoteža i harmonija, kao i balans nacionalnog i univerzalnog.



Po povratku iz Pariza krajem 60-ih, izvesno vreme je radio kao scenograf TV Skoplje, a od sredine 70-ih do druge polovine 80-ih živeo je i radio u Gostivaru i Ohridu, a potom se ponovo vratio u makedonsku prestonicu.

Aktivno je učestvovao na mnogim jugoslovenskim i makedonskim konkursima, na osnovu kojih je postao autor brojnih spomenika.

Bio je član Društva likovnih umetnika Makedonije od 1962. godine, a 1977-1978. godine je bio i predsednik tog udruženja. Od 1977. do 1980. je bio i član Predsedništva Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije.

Za člana MANU je izabran 1988. godine, a od 1992. do 1999. je bio sekretar Odeljena za umetnost i član Predsedništva.

Između ostalog, 2010. godine je postao član Kreativnog kruga “Orfej”, a 2011. je dobio titulu počasnog doktora Univerziteta “Sv. Ćiril i Metodije” u Skolju.



Serafimovski je ostavio iza sebe više od 550 skulptura od bronze, mermera, oniksa i drveta. Od toga je oko 250 portreta, više od 170 aktova, stotinak skica, minijatura i idejnih rešenja, 15 skulptura sa animalnim scenama, desetak bista i reljefa, te četrdesetak spomenika i spomen-obeležja.

Među njima je i spomenik Ćirilu i Metodiju u parku kod Vuka u Beogradu.

Njegova dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama galerija i muzeja, kao i drugih institucija u svetu.

Serafimovski je tokom 60 godina aktivnog stvaralaštva učestvovao na oko 300 grupnih izložbi, a imao je oko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je niza nagrada za skulptorsko stvaralaštvo.

U njegovom rodnom selu Zubovce 2008. godine osvećena je crkva “Sv. apostol Toma”, čiji je ktitor Serafimovski. Ikonostat u crkvi je takođe njegovo delo.

(SEEcult.org)