Vesti iz sveta umetnosti

Prešernov dan u Beogradu



Prešernov dan, slovenački državni praznik kulture, i ove godine će biti proslavljen i u Beogradu, u organizaciji Društva Slovenaca “Sava” koje obeležava u Ustanovi kulture Parobrod i 15 godina od svog osnivanja.

Program povodom Prešernovog dana obuhvata nastup Kvarteta “Sava”, projekciju dokumentarnog filma “Tri akorda – Zlatan i Marija Vauda”, te izložbu “Znameniti Slovenci u Beogradu 2” sa kolažima Marije Vaude i Nikole Pilipovića, nastalih u okviru istoimenog projekta Društva Slovenaca “Sava” koji je nedavno prikazan u formi izložbe i u Univerzitetskoj biblioteci Maribor (UKM).

Uz predsednika Društva Slovenaca “Sava” Sašu Verbiča, prisutnima će se obratiti i novi slovenački ambasador u Srbiji Vladimir Gasparič, najavili su organizatori.

Izložba “Znameniti Slovenci u Beogradu 2” deo je projekta koji je Društvo Slovenaca “Sava” započelo 2014. godine u nameri da potomci Slovenaca u Beogradu, pre svega mlađe generacije, ali i celokupna javnost, upoznaju sa istorijskim i drugim značajnim ličnostima slovenačkog porekla, prvenstveno sa onima koje su krajem 19. i iz prve polovine 20. veka koje su ostavile dragocen trag u Beogradu u različitim oblastima stvaralaštva. Podsećanje na njih doprinosi kulturi sećanja, kako u okviru slovenačke nacionalne manjine u Srbiji nakon raspada bivše Jugoslavije (1991), tako i u okviru šire slovenačke zajednice – u samoj Sloveniji i među Slovencima koji žive rasuti po celom svetu.



Uz izložbu kolaža znamenitih Slovenaca, koje su uradili Marija Vauda i Nikola Pilipović, projekat obuhvata i katalog na srpskom i slovenačkom jeziku za koji je tekst napisala Biljana Milenković-Vuković. Zamisao likovnih urednika je da na naslovnoj strani kataloga bude jedno od najlepših mesta sveta na kojem je nikao Grad – prizor ušća Save u Dunav, kao jedinstven i značajan toponim koji spaja i određuje sve kulturne istorije koje su u njemu rasle i oblikovale ga.



Na izložbi “Znameniti Slovenci u Beogradu 2” predstavljeni su istoričar, fizički antropolog, etnolog, kustos, političar i univerzitetski profesor Niko Županič (1876-1961), tenor i pedagog Josip Rijavec (1890- 1959), akademik, vajar, grafičar i profesor Lojze Dolinar (1893-1970), sitar Edvard Cvar (1896- 1965), pravnik, pisac i publicista Slavko Savinšek (1897-1942), slikar, grafičar, dizajner, scenograf i digitalni umetnik Eduard Stepančič (1908-1991), akademik, inženjer mašinstva, konstruktor aviona i univerzitetski profesor Svetolik Pivko (1910-1987), sopran i pedagog Anita Mezetova (1913-1980), lekar i univerzitetska profesorka Neva Lotrić (1916-1981), filmski i TV glumac Janez Vrhovec (1921- 1997), akademik, matematičar i univerzitetski profesor Slobodan Aljančić (1922-1993) i pozorišna i filmska glumica Sonja Hlebš (1927-2005), jedna od zvezda jugoslovenske kinematografije, koja se bavila i pisanjem pod pseudonimom Sofija Rudolf, a inače je potomak France Prešerna.



Program povodom Prešernovog dana obuhvata i polusatni dokumentarni film “Tri akorda – Zlatan i Marija Vauda”, posvećen slavnom kompozitoru, dirigentu i pedagogu Zlatanu Vaudi (1923-2010), u režiji Dragomira Zupanca. O Vaudinom stvaralaštvu i umetničkom opusu u filmu govori njegova ćerka Marija Vauda, vizuelna umetnica čiji su radovi, performansi i dizajn, nastao delom i u okviru projekta “Znameniti Slovenci u Srbiji”, njen doprinos vizuelnom izgledu filma.

Članovi porodice Vauda stigli su u Srbiju 1941. godine, u vreme prisilnog iseljavanja Slovenaca iz Štajerske, koju je aneksirao Treći Rajh. Rođen 1923. u Pernici, Vauda je kao datum ponovnog rođenja beležio 21. oktobar 1941, kada je preživeo streljanje u Kragujevcu, gde je s porodicom našao utočište po izbijanju Drugog svetskog rata.

Vauda je završio Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, a dirigovanje je usavršio u Beču i Osijahu. Autor je više od 200 dela u gotovo svim muzičkim oblicima (kamerna muzika, solo pesme, solističke kompozicije, muzika za decu...), a napisao je i veliki broj dela namenjenih deci: muzičke priče, radio igre, male kantate... Između ostalog, godinama je vodio Dečji hor Radio Beograda, najstariji horski ansambl dece u Srbiji, a autor je i prve opere za decu “Ježeve kućice”.



Zlatan Vauda zastupljen je u prvom delu projekta o znamenitim Slovencima u Beogradu, koji je predstavljen nedavno na izložbi u Univerzitetskoj biblioteci Maribor, a obuhvata i portrete ličnosti kao što su: Ulrih II Celjski, Jurij Vega, Davorin Jenko, Vela (Augusta) Nigrinova, Mihovil Logar, Vladislav Ribnikar, Bojan Stupica, dr. Matija Ambrožič, Jože Plečnik, Majda Kurnik i Edvard Rusjan.

Slovenci su na teritoriji Srbije prisutni više vekova. Od 16. pa sve do sredine 19. veka, uglavnom kao pojedinci, učestvovali su u ratovima i bitkama za oslobođenje Srbije ili Beograda, a na području Beograda njihovo stalno ili povremeno prisustvo traje više od 150 godina. Njihovo naseljavanje u prestonicu Srbije, stare i nove Jugoslavije, do metropole kakva je danas, bilo je uslovljeno uglavnom istorijskim, ekonomskim i političkim okolnostima.

Već 60-ih godina 19. veka, u Beograd su počele da dolaze prve veće grupe Slovenaca – intelektualaca, zanatlija i radnika. Kasnije je Beograd, kao prestonica Kraljevine SHS/Jugoslavije, postao privlačan za Slovence raznovrsnih stručnih profila: bankare, trgovce, inženjere, privatnike, železničare i ostale državne i privatne službenike. Slovenci i njihovi potomci isticali su se u mnogim oblastima nauke, kulture i umetnosti, obrazovanja, ekonomije, politike i drugog, te se s pravom može reći da su njihovi životi i posebno delatni uspesi neodvojivo utkani u razvoj beogradske urbane kulture.

(SEEcult.org)

Odbor za kulturu i informisanje odbio izmene Zakona o kulturi



Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije nije prihvatio 9. februara Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi u načelu, nakon duže rasprave, u kojoj su učestvovali i predstavnici reprezentativnih udruženja u kulturi i Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), kao i Ministarstva kulture i informisanja - u ime predlagača.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje odbili su većinom glasova predlog tog zakona, saopšteno je posle sednice tog skupštinskog tela na kojoj su kritike na predložena rešenja uputili i pojedini poslanice vladajuće većine.

U raspravi se čulo da bi predložene izmene i dopune Zakona o kulturi dovele do ukidanja priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, smanjila ovlašćenja NSK, koji je ranije i sam izneo niz primedbi, centralizovala izbor direktora ustanova i dodatno pogoršala položaj samostalnih umetnika.

Predsednica Odbora, poslanica Demokratske stranke Vesna Marjanović, pozvala je vladu da povuče predloženi zakon sa dnevnog reda, a u suprotnom, uputila je poziv poslanicima skupštinske većine da usvoje sve amandmane koji su podneti kako bi bio popravljen.

Nakon sednice Odbora, Vesna Marjanović pozvala je ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da podnese ostavku, jer pored mnogih dosadašnjih propusta, kako je rekla novinarima, nije u mogućnosti ni da obezbedi podršku parlamentarne većine.

U ime Ministarstva kulture i informisanja, Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi branili su sekretar Igor Jovčić i viši savetnik Predrag Blagojević koji su podsetili na dosadašnji proces njegove izrade i ukazali na osnovne izmene koje su predložene.

Jovičić je rekao da je predloženi zakona prošao celokupnu proceduru - od javne rasprave do javnog slušanja, te da su od 201 predloga za izmene prvog nacrta, koja su podnela 74 predlagača, prihvaćene izmene u 17 članova, uključujući i izmene u pet članova koje je predložio NSK.

Blagojević je podsetio da je krovni zakon o kulturi u primeni već pet godina, dodajući da se suštinske izmene odnose na promenu onih odredbi koje nisu primenlјive u praksi. Osnovne izmene odnose se na načela kulturnog razvoja, opšti interes u kulturi, definisanje kulturne delatnosti, priznanja za vrhunski doprinos u kulturi, NSK, proceduru za izbor direktora ustanova kulture, sklapanje ugovora o radu do tri godine, ustanove kulture od nacionalnog značaja, javne konkurse za finansiranje projekata u kulturi i samostalne umetnike i reprezentativna udruženja.

Predložena rešenja kritikovao je u raspravi, osim članova Odbora iz DS i SDS, i poslanik Socijalističke partije Srbije i filmski reditelj Srđan Dragojević, koji je za predloženo ukidanje priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi rekao da je štetno i da predstavlja pokazatelj neosetljivosti predlagača za struku.

Izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi u Srbiji naći će se pred poslanicima nakon više od pola godine od kako su ušle u skupštinsku proceduru i više od godinu dana od burne javne rasprave koja neformalno još traje, s obzirom na brojne proteste umetnika, kulturih radnika i apele NSK. Nedavno je pokrenuta i onlajn peticija grupe od 50 uglednih kulturnih radnika i umetnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika, koji se protive ukidanju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i izražavaju podršku primedbama NSK koje su u više navrata upućene na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje razmotrili su na sednici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacija u načelu, koji su prihvatili većinom glasova, kao i predloge odluka o utvrđivanju Prostorno kulturno-istorijske celine Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno kulturno-istorijske celine “Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca”, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

(SEEcult.org)

Kako živeti u ovom vremenu?



Predstava “Duh koji hoda (Prometejev put)” Dejana Dukovskog, u režiji Aleksandra Popovskog i produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, gostovaće 13. februara na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Osnovna ideja makedonskog reditelja Popovskog nastala je iz potrebe da razjasni kako individualac može da deluje u svetu koji smo stvorili proteklih 15 godina.

Prema rečima Popovskog, Dukovski “ima uzbudljivu, neobičnu i jedinstvenu dramsku rečenicu. Krenuli smo od ideje, problema i pitanja - Kako živeti u ovakvo vreme? Gde smo mi kao umetnici u svemu tome”.

Tandem Dukovski-Popovski stvorio je lik koji zna kako se bori i on će spasiti svet kao što to rade junaci poput Zagora, Luka Skajvokera ili Hamleta.



Kritičar Teofil Pančić ocenio je u “Vremenu” da je “izvanredan novi komad Dukovskog, koji je Popovski besprekorno postavio, s inspirisanim ansamblom SNP bez slabog mesta: da je bolje, ne bi valjalo”.

Predstava “Duh koji hoda (Prometejev put)” premijerno je izvedena u SNP-u 15. septembra 2015. godine, a nastala je u koprodukciji sa Centrom za razvoj vizuelne kulture.

U predstavi igraju: Nenad Pećinar, Dušan Jakišić, Milorad Kapor, Igor Pavlović, Strahinja Bojović, Radoje Čupić, Jovana Stipić, Gordana Đurđević Dimić, Višnja Obradović i Danica Grubački.

Komad je prevela Vera Vasilić, autor muzike je Bariš Manisa (Bariş Manisa), a songova Srđan Stojanović. Scenografi su Tadžiser Sevinć (Taciser Sevinç)i Saša Senković, kostimografkinja Marina Sremac, a scenski pokret potpisuje Ista Stepanov.

Predstava će biti titlovana na engleski jezik.

*Foto: Momir Polzović

(SEEcult.org)

Horvat u Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu



Hrvatski filozof Srećko Horvat biće 14. februara gost Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu, koji je pokrenut krajem 2015. godine po ugledu na isti program koji Horvat uređuje u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu.

Razgovor s Horvatom u okviru drugog izdanja Filozofskog teatra na Sceni “Raša Plaović” vodiće dramaturškinja Maja Pelević, a jedna od tema biće i njegova najnovija knjiga “Radikalnost lјubavi”, čiji je srpski prevod objavila Laguna, najavilo je Narodno pozorište.

Horvatova “Radikalnost lјubavi” polazi od teze da revolucija i lјubav imaju nešto zajedničko: kao što nije dovolјno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovolјno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali “radikalnost lјubavi”, potrebno je nešto više. Biti veran ideji revolucije ili lјubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obrnuto: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolјe lјude, možemo graditi drugačiji i bolјi svet, i u revoluciji, i u lјubavi, navela je Laguna povodom Horvatove knjige u kojoj se osvrće i na seksualnu emancipaciju u vreme Oktobarske revolucije i kasniju represiju, na Če Gevarinu dilemu između lјubavi i revolucionarne požrtvovanosti, te na period ‘68 (od komuna do terorističkih organizacija), pružajući mogući odgovor na pitanje zašto su se najradikalniji revolucionari, poput Lenjina i Čea, plašili radikalnosti lјubavi.

Prema mišljenju slovenačkog filozofa i psihoanalitičara Slavoja Žižeka, koji je nedavno bio gost u Filozofskom teatru u Zagrebu, Horvat je u knjizi “Radikalnost ljubavi” postavio neke stvari na svoje mesto.

“Prvo, bez stida govori o lјubavi, a ne o seksu, koji je odavno izgubio svoju subverzivnu oštricu; drugo, ističe radikalnost lјubavi kao silu koja se opire samom utemelјenju liberalne permisivnosti. Knjiga koja će komuniste preobratiti u lјubavnike, a lјubavnike u komuniste!”, smatra Žižek, koji je nedavno učestvovao u Londonu i u razgovoru sa bivšim grčkim ministrom finansija Janisom Varufakisom i osnivačem Vikiliksa Džulijanom Asanžom, a taj razgovor je takođe moderirao Horvat.

Horvat je moderirao i prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu koji je održan 1. decembra 2015. godine, kada je gostovao jedan od najznačajnijih i svakako najzanimlјivijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi.

Rođen 1983. godine u Osijeku, Horvat je u žižu interesovanja javnosti došao zahvalјujući knjizi “Protiv političke korektnosti”, koja je na srpskom objavljena 2007. u “Biblioteci XX vek”. Autor je više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, a svojim delovanjem profilisao se u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.

Sa Žižekom je objavio na engleskom knjigu “Što Europa želi?”, koja je u međuvremenu prevedena na niz jezika. Beogradska promocija te knjige izazvala je veliku pažnju, a održana je u okviru Horvatovog boravka u Krokodilovoj Kući za pisce 2014.

Nakon angažovanja na Subversive festivalu u Zagrebu, Horvat je 2014. pokrenuo Filozofski teatar u HNK-u, smatrajući da je veza filozofije i pozorišta uvek bila jača od veze između filozofije i bilo kojeg drugog medija.

(SEEcult.org)

Kao da su devedesete



Crna komedija Gorana Markovića “Govorna mana”, koju je on i režirao, a aluzija je na diktatora i one koji bi to želeli da postanu, imaće beogradsku premijeru 12. februara u Zvezdara teatru, posle nedavnog prvog izvođenja u Narodnom pozorištu Priština na sceni u Gračanici.

Marković je napisao “Govornu manu” još 1997. godine, kada je i praizvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali je i dalje veoma aktuelna.

“Nemam običaj da čitam svoje stare tekstove. Sada, kada sam ovu dramu ponovo čitao, uvideo sam da se zapravo ništa nije promenilo u odnosu na teška vremena 90-ih. Kao da je napisana sada, za ovo vreme, ništa nije bilo potrebno osavremenjavati za novu predstavu. To je dobro za dramaturgiju, ali užasno za život”, izjavio je Goran Marković na konferenciji za novinare 10. februara u Zvezdara teatru.

“Komad sam pisao u vreme Slobodana Miloševića. Onda je bilo, kao i sada, jako mnogo ljudi u trouglu koji povezuje biznis, politiku i kriminal. Isti su to karakteri i kao da nam nema spasa, osim možda u tome da pravimo svoje komade i predstave”, rekao je Marković, dodajući da su ipak sada u publici drugi ljudi, pa ga zanima kako će nova generacija da primi ovu priču.

U toj koprodukciji igraju glumac Tihomir Stanić iz Beograda i dvoje mladih članova ansambla NP Priština Jelena Orlović i Nebojša Đorđević.

Likovi su afirmisani stariji glumac (Stanić), mladi biznismen (Đorđević) koji kod njega dolazi na časove da bi unapredio svoj govor i opšti nastup i mlada glumica (Orlović), koja se lomi između glumačkog barda i bogatog preduzetnika sa sumnjivim poslovima i ambicijom da uđe u politiku.

Tihomir Stanić je izjavio da je uvek zanimljivo igrati glumca. “Tada se otkriva, a i sakriva nešto o sebi, o razlozima da se bavimo ovom profesijom. Goran očigledno poznaje glumce i ovo je vrlo tačno napisan lik”, rekao je Stanić, aludirajući na njegove roditelje, slavne glumce Oliveru i Radeta Markovića.

“Pored toga, uloga glumca koji pomaže sumnjivom liku navela me je na razmišljanje može li se čovek kvalititno baviti svojom umetnošću ako napravi moralni prekršaj”, rekao je Stanić.

Direktor Zvezdara teatra Dušan Kovačević istakao je zadovoljstvo zbog koprodukcije sa pozorištem u Gračanici.

“To je jedna vrsta misije, da se pomogne onima koji nemaju svoju kuću. Dobro sarađujemo sa svim ustanovama koje su preostale na Kosovu, što daje nadu i ohrabrenje da umetnost može biti živa i da je bitnija od dnevne politike”, rekao je Kovačević.

Direktor NP Priština Nenad Todorović izjavio je da je to prva saradnja sa jednim od najznačajnijih pozorišta u regionu i dokaz da NP Priština nije politička nego umetnička institucija.

“Uz premijeru u Gračanici, beogradska premijera nam je posebno važna. Naša institucija je vraćena administrativnim putem, a sada se vraća i u umetničkom smislu na kulturnu scenu Srbije. Time je Zvezdara teatar učinio snažan gest”, rekao je Todorović.

Goran Marković je napomenuo da on sam ovo nije radio da bi napravio gest, nego zato što je želeo da režira svoj tekst (koji je svojevremeno dobio i Sterijinu nagradu).

“Prvu postavku režirao je Milan Karadžić. Ta predstava je igrana više od 200 puta na matičnoj sceni i gostovanjima u regionu, ali je mene kopkalo da ja to uradim. Kada sam okupio ekipu, posle prve probe shvatio sam da je podela odlična, a to je za ovaj tekst presudno. Uživao sam u radu i mislim da će predstava biti značajna jer će otkriti dvoje mladih glumaca, kao i da će imati svoju vrednost kao autonomno scensko delo, a ne kao gest dobročinstva”, rekao je Marković.

Scenograf je Goran Stojčetović, a kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo.

Predstava “Govorna mana” imala je premijeru u Gračanici 18. januara, a nakon beogradske, naredna izvođenja u Zvezdara teatru su 17. i 25. februara.

*Foto: Zvezdara teatar

(SEEcult.org)

Na obroncima Ararata



Izložba slika i ilustracija Anamarije Vartabedijan “Na obroncima Ararata” u Etnografskom muzeju u Beogradu, kojom ta umetnica obeležava 20 godina samostalne izlagačke aktivnosti, obuhvata radove inspirisane tradicijom, kulturnim identitetom i nasleđem, kao i prirodnim lepotama Jermenije - odakle je poreklom.

Anamarija Vartabedijan započela je u aprilu 2015. godine obeležavanje svog jubileja retrospektivom u Folk art muzeju u Jerevanu, održanom u okviru programa povodom stogodišnjice od genocida nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata

Na izložbi u Etnografskom muzeju, koja će biti otvorena od 12. do 24. februara, predstaviće 23 rada iz novog ciklusa koji je nastao od 2014. do 2016. godine, a predstavlјa inovativni spoj savremenih grafičkih i slikarskih tehnika. Slike i ilustracije su inspirisane jermenskim kulturnim nasleđem, hačkarima, spomenicima i crkvama, pismom i narodnom tradicijom, kao i crkvama u Srbiji koje su gradili jermenski graditelјi.

Radovi su u tehnici akrilik na papiru i platnu, digitalna štampa, frotaž.

Izložba “Na obroncima Ararata”, prema navodima umetnice, inspirisana je raznolikošću i bogatstvom kulturnog nasleđa Jermenije i osmišlјena je traganjem za mogućnostima promocije njene kulture kroz savremenu vizuelnu umetnost.



Ararat zovu mestom stvaranja sveta, jer se kaže da na njegovom vrhu počiva Nojeva barka. Nojev prapraunuk Hajk je osnivač jermenske nacije i po njemu se Jermenija zove Hajastan. Na jermenskom prostoru oko planine Ararat pet milenijuma je stvarana autentična umetnost. Jermenija je prva carevina koja je zvanično prihvatila hrišćanstvo 301. godine. Sveti Mesrop Maštots daleke 405. godine uredio je i uveo jermenski alfabet koji je i danas u upotrebi, navela je Anamarija Vartabedijan, koja je prvi put posetila Jermeniju 2015. godine povodom izložbe “Život” koja je bila posvećena predstavlјanju srpskog i jermenskog kulturnog nasleđa, a održana je u Etnografskom muzeju u Jerevanu, u okviru zvaničnog programa Ministarstva kulture Jermenije povodom obeležavanja stogodišnjice od genocida nad Jermenima.

“Nije mi bilo teško da slikam Jermeniju. Mnoge priče, slike, fotografije i knjige koje su moji roditelјi doneli sa svojih putovanja, i frotaži jermenskih spomenika koje je moj otac otisnuo, pomogli su mi da stvorim svoju sliku Jermenije, onakvu kakva ona zapravo i jeste, onu koja izbija iz mojih gena. Ipak, putovanje kroz veći deo zemlјe i fotografisanje predela, spomenika, arhitekture, ornamenata i lјudi doneli su novi, utemelјen i snažan pogled na moju otadžbinu. Sveta planina Ararat, danas na tuđoj teritoriji, hramovi i izvori mineralne vode ka južnoj, istočnoj i severnoj granici zemlјe vulkanskog kamena tufa, poneki jablan i drvo, visoravni, sneg i lekovito bilјe, zemlјa vinograda, nara i kajsija, lala i makova, snažno su uticali na stvaranje novih slika”, navela je Anamarija Vartabedijan.

Osnovnu strukturu njenih slika čine autentični jermenski ornamenti i slovni znakovi, prikazani kroz pejzaž i srednjovekovnu arhitekturu, spomenike i portrete. Boje na slikama prate kolorit autentične keramike ili boje ornamenata ručno tkanih tepiha. Manastir Noravank – čuvar manuskripata i pismenosti sa crvenim planinskim vencem oko sebe, manastir Hor Virap sa pogledom na Ararat - mesto odakle se iz zatočeništva izbavio Grigor prosvetitelј i širio hrišćanstvo, manastir Sevanavank na litici jezera Sevan sa velikim brojem kamenih krstova – hačkara izloženih u svojoj porti, jedan od najgrandioznijih hramova Zvartnoc sa svojim lukovima i kapitelima i kamenim relјefima našli su se u njenim interpretacijama na najnovijim platnima.



Deo radova na izložbi posvećen je i jermenskom nasleđu na prostoru Srbije, na kojem se nalaze spomenici i crkve koje su podigli Jermeni (arhitektura srednjeg veka od dolaska jermenskih graditelјa u Srbiju po pozivu Svetog Save, do savremenih jermenskih spomenika postavlјenih u 20. veku). Na papirima je predstavlјen manastir Novo Hopovo iz 16. veka, crkva u Novom Sadu iz 17. veka, frotaži jermenskih spomenika sa Zelenog venca iz 17. veka koji su danas izloženi na Kalemegdanu, i frotaž sa natpisa iz manastira Vitovnica na staroslovenskom i jermenskom jeziku iz 13. veka.

Ilustracije za zbirku pesama Anuš Balajan “Boginjo moja” čine značajan i inicijalni deo izložbe, a na njima je, osim pisma, predstavlјena i jermenska tradicija pečenja nacionalnog hleba – lavaša, ornamentika drvenih ukrasa za hleb, narodna nošnja, predeli i portreti Jermena…

Prema rečima Anamarije Vartabedijan, njena želјa je da izložbom približi javnosti u Srbiji jermensku kulturnu baštinu koja mu je kroz hrišćanstvo, arhitekturu i mnoge druge elemente bliska, kao i da kroz svoj umetnički rad sačuva i istakne vrednosti i bogatstvo jermenske kulture.



Rođena 1974. u Beogradu, Anamarija Vartabedijan je 1998. diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je 2001. magistrirala na slikarskom odseku – smer mozaik, kod prof. Branka Milјuša, dok je zvanje master iz grafičkog dizajna stekla na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu 2014. Od 2015. godine je na doktorskim studijama na Fakultetu za primenjenu umetnost u Beogradu. Predavač je na Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika od 2003. godine.

Članica je ULUPUDS-a i ULUS-a, a priredila je od 1995. godine 35 samostalnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Sa porodicom Vartabedijan izlagala je 18 puta u zemlјi i inostranstvu. Grupno izlaže od 1994. na više od 90 izložbi.

Anamarija Vartabedijan je posebno poznata po rok fotografiji kojom se bavi od 2004. godine. Urednica je fotografije u rok i art veb magazinu davidsubrock.com i fotograf-saradnik “Politikinog zabavnika”. Pokretač je projekta “Rok momenti” - izložbe rok fotografije (od 2006. do danas).

Dobitnica je i više stručnih priznanja od 1996. godine.

Za otvaranje izložbe “Na obroncima Ararata” u Etnografskom muzeju pripremljen je i muzički program u kojem će nastupiti Katarina Kaćunković i Vartan Baronijan, te Anuš Balajan (jermenska poezija).

U okviru pratećeg programa, za 16. februar najavljeno je pesničko veče (Anuš Balajan), 19. februara biće održano predavanje Danka Strahinića “Jermeni u Turskoj – 100 godina posle”, a 23. februara Anamarija Vartabedijan govoriće na temu “Jermenija – putovanje, srednjovekovna arhitektura i ornament”.

*Foto na vrhu: Na obali jezera, 2015, 50 x 70 cm, ilustracija za knjigu

(SEEcult.org)

UDUS: Ugrožena kultura



Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) ponovilo je 11. februara stav da je pozorišni život Srbije pred kolapsom i da je ozbiljno ugrožen nerazumevanjem, nedovoljno jasnim, nepreciznim i neadekvatnim zakonskim rešenjima, što neminovno vodi ka urušavanju kompletne sfere savremenog stvaralaštva i kulture, bez kojih Srbija neće imati šta da ponudi zajednici evropskih naroda kojoj teži.

Povodom aktuelnog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, o kojem ovih dana raspravljaju poslanici, UDUS je saopštio da taj zakon “najavlјuje nova poniženja zaslužnih umetnika, koji ne rešava suštinske probleme ove kulturne svakodnevice, koji nagoveštava definitivno poništavanje stručnosti kao principa na kojem bi, valјda, trebalo da se zasnivaju upravlјački mehanizmi u ovdašnjim ustanovama kulture, koji ukida i obesmišlјava kompletan višegodišnji proces utvrđivanja relevantnih ustanova kulture od nacionalnog značaja, a od kojih se, na osnovu konkretnih, postignutih rezultata rada, očekuje da budu temelј domaće kulture, savremenog stvaralaštva i, u krajnjoj liniji, nacionalnog identiteta”.

“Pred nama je Zakon koji, poput prethodnog, svojim birokratskim praznoslovlјem i navodnim, a zapravo mehanicističkim uvažavanjem evropskih standarda, ne prepoznaje specifičnosti teatarskog života, koji nas udalјava od evropske teatarske prakse a vodi ka definitivnoj devastaciji, ne samo najuglednijih i najreprezentativnijih naših pozorišta, nego direktno preti da svi ovdašnji teatri budu prepušteni propadanju. Da li će pozorišta morati da se za sredstva obraćaju stranim ulagačima i investitorima?”, naveo je u pisanoj izjavi predsednik UDUS-a Vojislav Brajović, podsećajući da predloženi zakon nije dobio podršku nijednog strukovnog udruženja iz sfere kulture, da nije čak podržan ni od skupštinskog Odbora za kulturu i da za njega nema lepe reči nijednog kulturnog delatnika.

Brajović je naveo i da UDUS već nekoliko godina kontinuirano ukazuje i na nedostatke važećeg Zakona o kulturi, ubeđuje nadležne da taj, kao i niz drugih zakona, podzakonskih akata i uredbi, u sklopu zakonske regulative funkcionisanja teatarskog života u Srbiji, onemogućavaju bavlјenje pozorišnom umetnošću, argumentovano dokazuje do koje mere su pojedina zakonska rešenja besmislena ili apsurdna.

“Sve to isto smo javno izrekli u nekoliko mahova obraćajući se ministru kulture, članovima skupštinskog Odbora za kulturu, članovima Nacionalnog saveta za kulturu, najširoj javnosti, prilikom javnih rasprava ili na javnom slušanju o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Neshvatlјivo je do koje mere smo uvek dobijali izraze razumevanja i podršku – i ministra, i skupštinskih odbornika, i NSK, i javnosti, ali to razumevanje, nažalost, nije bilo pretočeno u rešenja koja će biti na korist umetnika i teatarskih kuća”, naveo je Brajović, nagrađivani glumac koji je bio ministar kulture od maja 2007. do kraja leta 2008. godine.

UDUS je jedno od udruženja koja su uputila Skupštini Srbije i njenom odboru za kulturu amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi koji se tiču formulisanja obaveze lokalnih samouprava u preuzimanju plaćanja doprinosa za samostalne umetnike, finansiranja projekata od posebnog interesa i ostanka posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izazvao je burnu raspravu u parlamentu, resorni skupštinski odbor je odbio da ga podrži 9. februara, a poslanici opozicije pozvali su vladu da ga povuče ili da prihvati više od 80 amandmana koji su podneti na ključne primedbe iznete još za vreme javne rasprave krajem 2014. godine.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ponovio je 9. februara u parlamentu stav o neophodnosti ukidanja priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, uz obrazloženje da je gotovo nemoguće utvrditi kriterijume za njihovu dodelu, ali je premijer Aleksandar Vučić dan kasnije zatražio od poslanika da ta dodela tih priznanja ostane, što je, prema navodima RTS-a, bila 10. februara i tema razgovora Tasovca i poslanika vladajuće većine.

Protiv ukidanja priznanja za vrhunski doprinos kulturi izjasnili su se i Nacionalni savet za kulturu i reprezentativna umetnička udruženja, a pokrenuta je i peticija grupe uglednih umetnika i kulturnih radnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika.

I Srpski PEN centar protestovao je 11. februara zbog izmena i dopuna Zakona o kulturi kojima se ukidaju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, status nacionalnih institucija kulture i umanjuje značaj reprezentativnih umetničkih udruženja.

(SEEcult.org)

PEN: O kulturi da odluči struka



Srpski PEN centar protestovao je 11. februara zbog izmena i dopuna Zakona o kulturi kojima se ukidaju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, status nacionalnih institucija kulture i umanjuje značaj reprezentativnih umetničkih udruženja.

Srpski PEN centar naveo je u saopštenju da je “zaprepašćen više puta javno iznetim tvrdnjama koje ne samo da ugrožavaju postojanje priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, nego su i višestruko omalovažile značaj kulturnih ostvarenja koja su nesporna u slučaju nesumnjivo najvećeg broja dobitnika ovih priznanja”.

Smatrajući da se nekoliko propusta u dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ne mogu smatrati utemeljenim razlogom da se ta priznanja ukinu, te da se dobitnici tih priznanja koji su zadužili savremenu nacionalnu kulturu izlažu teškim sumnjičenjima, javnom omalovažavanju i osporavanju, Srpski PEN centar zahteva da se prestane sa nedostojnim licitacijama o značaju rada dobitnika priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, kao i da o pitanjima kulture, pa tako i priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odlučuje struka, a ne politička volja, logika predizborne kampanje ili populistički interesi.

Srpski PEN centar veruje i da je neophodno da se zadrži status institucija kulture od nacionalnih značaja, jer je i institucijama koje su imale taj status, i čitavoj javnosti, ukazivao na potrebne i visoke standarde u kulturi.

Srpski PEN centar je uveren da su priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i status institucija kulture od nacionalnog značaja posebno važni upravo danas kada je kultura marginalizovana, a značaj kulturnih ostvarenja nedovoljno javno prepoznatljiv i uvažen.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izazvao je burnu raspravu u parlamentu, resorni skupštinski odbor je odbio da ga podrži 9. februara, a poslanici opozicije pozvali su vladu da ga povuče ili da prihvati više od 80 amandmana koji su podneti na ključne primedbe iznete još za vreme javne rasprave krajem 2014. godine.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ponovio je 9. februara u parlamentu stav o neophodnosti ukidanja priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, uz obrazloženje da je gotovo nemoguće utvrditi kriterijume za njihovu dodelu, ali je premijer Aleksandar Vučić dan kasnije zatražio od poslanika da ta dodela tih priznanja ostane, što je, prema navodima RTS-a, bila 10. februara i tema razgovora Tasovca i poslanika vladajuće većine.

Protiv ukidanja priznanja za vrhunski doprinos kulturi izjasnili su se i Nacionalni savet za kulturu i reprezentativna umetnička udruženja, a pokrenuta je i peticija grupe uglednih umetnika i kulturnih radnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika.

Na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi stiglo je 88 amandmana o kojima 11. februara raspravlja Odbor za kulturu i informisanje, pa je sednica parlamenta odložena do 15 sati. Ranije tokom dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

(SEEcult.org)

Unutrašnja migracija



Izložba “Unutrašnja migracija” u galeriji Duplex 100m2 u Sarajevu, koja će biti otvorena 13. februara, predstavlja radove grupe umetnika iz regiona koji se kroz različite vizuelne jezike i medije suočavaju sa temom migracija u najširem smislu te reči.

Na izložbi učestvuju: Goran Dragaš, Vladimir Frelih, Branislav Nikolić, Ana Petrović, Jovana Popić, Selman Trtovac i Dragan Vojvodić, a proizašla je iz umetničkog dijaloga Freliha i Trtovca, koji su tokom 90-ih 20. veka istovremeno studirali na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu - Frelih kod Nam Džun Pajka (Jun Paik), kasnije kod Magdalene Jetelove, a Trtovac kod Klausa Rinkea.

Za vreme studija su tesno sarađivali na polju umetnosti, a često su i zajednički radili na teškim fizičkim poslovima da bi mogli finansirati svoj boravak u Nemačkoj. Nakon studija su se njihovi putevi razišli, ali se ponovo sreću nakon 15 godina, kada obnavljaju umetnički dijalog i saradnju. Obojica su bili svesni zajedničkog kulturnog prostora, drame kroz koju su prošli narodi bivše Jugoslavije i potrebe da se umetnički preispitaju mnoga važna pitanja u umetnosti, ali i izvan nje.



Tema migracija usko je vezana za sve izlagače na izložbi, jer su duže ili kraće vreme boravili (ili trenutno borave) izvan matične zemlje.

Na izložbi se, ipak, kako je navedeno u pratećem tekstu, ne radi samo o migraciji kao fizičkoj promeni mesta. Štaviše, migracija tih umetnika, uz to što je fizičke prirode, uključuje i kulturološke promene i širenje umetničkog doživljaja sveta. Oni upravo zbog toga ističu da je njihova migracija u prvome redu “unutrašnja”. Sve promene koje čovek proživljava dok je “na putu”, dok traga, ne mogu ostaviti trajniji trag ako u njemu samome ne nađu čvrsto sidrište. Kao posledica jedne temeljne migracije, proizlazi izmena čovekovog identiteta, koja može biti jače ili slabije izražena, a potvrđuje čovekovu univerzalnost, ali i kulturološku zavisnost od sredine u kojoj boravi.



Umetnici zajedničkom izložbom žele da pokažu u kolikoj su meri na njih uticale “migracijske” okolnosti u njihovom životu, kakav je u njihovom slučaju odnos unutrašnje i spoljašnje (fizičke) migracije, te koliko je jedan oblik i doživljaj migracije čoveku uopšte potreban ne samo da bi se bavio umetnošću, nego da bi živeo.



Početak tog konkretnog dijaloga leži u činjenici da je kroz dugu istoriju moderne umetnosti, od početka 20. veka pa sve do današnjih dana, postojala saradnja i umetnički suživot mnogih umetnika emigranata sa prostora bivše Jugoslavije, u Francuskoj, Austriji, Italiji i Nemačkoj. Fizička migracija je za te ljude uvek bila manje zlo u odnosu na one unutrašnje drame koju su proživljavali. Nakon prve migracije u određenom smeru umetnici su se često vraćali na mesto odakle se krenuli, iz raznoraznih razloga, a to je opet predstavljalo novu migraciju, re-migraciju. Može se reći da su umetnici konstano u migracijama, unutrašnjim ili spoljašnjim.

Izložba “Unutrašnja migracija” sa nešto drugačijim spiskom učesnika održana je u aprilu 2015. u galeriji Popup u Osijeku.

Izložba će biti otvorena do 22. februara u sarajevskoj galeriji Duplex 100m2.

(SEEcult.org)

ПРИМАДОНИ ЈАДРАНКИ ЈОВАНОВИЋ УРУЧЕНА ИЗУЗЕТНА ВУКОВА НАГРАДА ZA 2015. ГОДИНУ



Изузетна Вукова награда за 2015. годину, коју додељује Културно-просветна заједница (КПЗ) Србије, уручена је у понедељак 8. фебруара примадони Опере Народног позоришта у Београду - мецосопрану Јадранки Јовановић.
На свечаности одржаној у згради Председништва Републике Србије, признање је примила из руку генералног секретара КПЗ Живорада Ајдачића.
Једногласну одлуку, на предлог жирија којим је председавао књижевник Милован Витезовић, а чланови су били академски сликар проф. Момчило Антоновић, композитор проф. Светислав Божић, историчар Жарко Димић, музички уметник Бора Дугић, драмска уметница Рада Ђуричин и књижевници проф. Драган Мраовић, Селимир Радуловић и Љубивоје Ршумовић, донео је Извршни одбор Културно-просветне заједнице Србије.
Осим Јадранке Јовановић, ово престижно признање које се додељује за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору, припало је и академику Матији Бећковићу и Гимназији Крушевац.
Награда се састоји од дипломе и плакете.
М.Б.

ПРЕМИЈЕРА ДВА КРАТКА БАЛЕТА – „ПРОЦЕС ИЛИ НИКОМ ОВДЕ НИЈЕ СТАЛО ДО ЈОЗЕФА“ И „ПУШКИН“, 28.02. НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ”



У оквиру пројекта “Програм - млади кореографи”, у недељу 28. фебруара (20,30) на Сцени “Раша Плаовић” биће премијерно изведена два кратка балета - „Процес или ником овде није стало до Јозефа“ и „Пушкин“.
Кореографију за „Процес или ником овде није стало до Јозефа“ урадила је солисткиња Балета Народног позоришта у Београду Милица Јевић Дрндаревић, а у подели су Дејан Коларов (Јозеф К.), Ивана Савић Јаћић (Жудња), Бранко Сарић (Среброљубље), Тијана Шебез (Посесивност), Силвија Џуња (Жртва), Бернардо Бадано (Гордост), Никола Биjанко (Предрасуда), Душан Милосављевић (Улизица), Рафаеле Дилиђенте (Лицемерје), Валентина Ђурашин (Блуд), Ана Иванчевић (Заблуда), Макс Робертсон (Завист) и драмски уметник Вук Костић као Глас Зависти.
Драматург је Аника Лехки, музику је урадио Вељко Кузманчевић, сценографију Мираш Вуксановић, а костиме Катарина Грчић Николић.
Милица Јевић Дрндаревић каже да је балет „Процес или ником овде није стало до Јозефа“, који је урађен по мотивима романа „Процес“ Франца Кафке, инспирисан догађајима из стварног живота.
- Животом савременог света владају парадокс и апсурд који више није могуће именовати ни трагедијом, једини адекватни израз је гротеска. Франц Кафка је својим делом ''Процес'' управо на такав начин описао свет у којем је живео. Говорећи о том делу Протојереј Андреј Ткачов је изрекао: “Човек је биће које подлeже суду. Позив му је већ уручен, само датум није написан: долазак на суд може се десити било ког дана у години и сваког часа.'' По овим мотивима створила се идеја за моју балетску представу коју сам пронашла у драматизацији ''Процес или ником овде није стало до Јозефа''. У овом делу кореографисање сам доживела као превођење речи у покрет тела, који сваком гледаоцу треба да је јасан и разумљив. Посебан изазов је било осмислити и изразити ликове 11 људских страхова-грехова, који опседају главног јунака Јозефа - истиче Јевић Дрндаревић.
Кореографију за балет „Пушкин“, на музику Петра Иљича Чајковског, урадио је солиста Балета Народног позоришта у Београду Јован Веселиновић, а у насловној улози појавиће се Јовица Бегојев.
У подели су и Татјана Татић (Наталија Николајевна Гончарова), Бранкица Мандић (Ана Петровна Керн), Ада Распор (Јекатерина Гончарова), Милош Маријан (Жорж Шарл Дантес), Рафаеле Дилиђенте (Николај Арендт) и Миља Ђурић, Дејана Златановски, Валентина Ђурашин, Бранко Сарић, Никола Бјанко и Бернардо Бадано (Даме и господа).
Сценографију је урадила Јасна Сарамандић.
Веселиновић, у изјави за сајт Народног позоришта, напомиње да је балет „Пушкин“ инспирисан животом славног руског књижевника Александра Сергејевича Пушкина (1799 —1837) кога многи сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
- Тема балета је љубав. О њој је писао, за њу је живео и, на крају, због ње је изгубио живот. У раној младости, као велики љубавник, није имао моралних ограничења, па је лако ступао у афере са туђим женама. Касније, у зрелијим годинама, када је већ био ожењен и добио децу, неко други је пожео за љубавницу његову супругу. Пушкин је супарника изазвао на двобој у којем је изгубио живот - подсећа Веселиновић и напомиње да је у концепцији представе желео да истакне идеју о томе да се сваки почињени грег „плаћа“ и да се поступци враћају као бумеранг.
- За обраду других познатих мотива из Пушкинове биографије као што су политичка збивања, масонерија, изгнанство... нисам имао ни времена, ни простора, будући да је реч о малој представи. Користио сам музику Чајковског зато што је он компоновао музику за нека од Пушкинових најпознатијих дела попут „Евгенија Оњегина“ и „Пикове даме“ – додао је Веселиновић.
“Програм - млади кореографи” покренула је дирекција Балета Народног позоришта у Београду са циљем да пружи шансу и отвори нови простор креативним балетским ствараоцима.
Прошле године, 17. јануара, у оквиру поменутог пројекта, такође на Сцени „Раша Плаовић“, премијерно су изведени балети "Ћелава певачица“ и „Они“.
М.Б.

СОПРАН РЕНАТА ВАРИ ИЗ РУМУНИЈЕ ГОСТУЈЕ 20. ФЕБРУАРА У ПУЧИНИЈЕВИМ „БОЕМИМА“



Оперска уметница из Румуније Рената Вари гостоваће у суботу 20. фебруара (19,30) у Пучинијевим „Боемима“ који ће под диригентском управом Дејана Савића бити изведени на Великој сцени.
Београдској публици, која ће имати прилику да је чује по први пут, представиће се у једној од две главне сопранске роле, као везиља Мими.
Улогу песника Родолфа певаће тенор Дејан Максимовић, сликара Марсела баритон Марко Калајановић, музичара Шонара баритон Љубодраг Беговић, филозофа Колина бас Вук Матић, док ће певачицу Мизету дочарати сопран Софија Пижурица.
У подели су и Михаило Шљивић (Беноа/ Алсиндор), Слободан Живковић (Парпињол) и Предраг Глигорић (Цариник).
У представи учествују Оркестар и Хор Народног позоришта и Дечији хор „Хориславци".
Опера у четири чина "Боеми", премијерно је изведена 21. јуна 2000. године у режији Предрага Протића. Његов асистент била је Ивана Драгутиновић Маричић, а асистент диригента Бојана Суђића - Ана Зорана Брајовић.
Сценографију је урадио Борис Максимовић, а костиме Љиљана Драговић.
Пучини је „Боеме“, праизведене 1. фебруара 1896. године у Театру „Ређо“ у Торину, написао на врхунцу веризма у италијанској опери.
М.Б.



РЕНАТА ВАРИ, сопран

„Сопран Рената Вари је импресионирала публику снагом свог гласа, великим распоном и колоратуром, али и својим самоувереним и савременим наступом на сцени.“ (Дан Гинерару из Румунског музичког радија)

Музичко образовање је стекла у Румунији: Средњу уметничку школу је завршила у Баја Мареу 2005, а дипломирала је 2009. на Музичком факултету у Брашову код проф. Клаудије Поп, где је и магистрирала 2011.
Као студент је тумачила улоге Грофице (Фигарова женидба), Памине (Чаробна фрула), Дона Елвире (Дон Ђовани), Адине (Љубавни напитак), а наступала је и на музичким вечерима, те на концертима са брашовским Филхармонијским оркестром и Оркестром Музичке академије.
У Лирском позоришту „Елена Теодорини“ у Крајови наступала је као Розалинда у Слепом мишу Р. Штрауса (2012), као Хана Ф. Лехаровој Веселој удовици и у насловној улози Калманове оперете Грофица Марица, а тумачи и Вердијеве хероине – Дездемону у Отелу и Амелију у Балу под маскама (2013).
У Националној опери из Јашија у Румунији наступа у Слепом мишу (2014), а потом следи низ улога у Румунској опери из Крајове: Мими и Мизета у Боемима Ђ. Пучинија, Силва у Кнегињи чардаша, Дона Елвира у Моцартовом Дон Ђованију (2014); затим насловна улога на светској премијери опере Јованка Орлеанка Николаса Јуниса, те Микаела у Бизеовој Кармен и Грофица Цедлау у Штраусовој оперети Бечка крв (2015).
Са Румунском опером из Крајове гостовала је у Швајцарској и два пута у Немачкој.
Интернационалну каријеру започиње 2011, наступом на Концерту у Комоу (Италија). Исте године је реализовала турнеју – 33 наступа у пројекту Опера домани, у италијанским оперским кућама у Комоу, Милану, Торину, Ферму, Бреши, Болоњи, Болзану, Кремони, Бергаму, Тренту, Риму, Трсту...
Са скраћеном улогом Сенте из Вагнерове опере Холанђанин луталица, 2013. наступа у 45 представа у италијанским оперским кућама, као и у Опери из Магдебурга, Немачка (2013. и 2015).
Наступала је и као Сафи у Штраусовом Циганин барон у Волфсбургу, Немачка (2014), а у овој години је очекују нова сарадња са Театром у Магдебургу и Мими на Хајденхајм фестивалу у Немачкој.
Од концертних наступа издваја наступ у дворани Румунски Атенеум (2012) и Stabat Mater A. Дворжака у Државној филхармонији Таргу Муреша, Румунија.

Srpsko-albanski poziv na toleranciju u Zagrebu



Šekspirova tragedija “Romeo i Julija” beogradske Radionice integracije i prištinske Qendra Multimedije, u režiji Predraga Mikija Manojlovića, gostuje 13. februara prvi put u Zagrebu, a zbog velikog interesovanja, imaće dva izvođenja u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM).

Tragičan zaplet o mladim ljubavnicima, čija je ljubav okončana smrću zbog zavade njihovih familija, bavi se mržnjom, ali i sposobnošću voljenja, nerazumevanjem, te nužnošću komunikacije i premošćivanja razlika. S glumcima iz Prištine, Beograda, Sombora, Tirane i Njujorka, taj srpsko-albanski projekat, kakao je istaklo ZKM u najavi, otvara osetljive teme, odražavajući i danas aktuelne duboke podele i napetosti između dva nacionalna i politička entiteta. Tumačeći Montekijeve na albanskom, a Kapuletijeve na srpskom jeziku (pojedini likovi poznaju oba jezika), predstava govori i o tome koliko je jezik premostiva ili nepremostiva prepreka, jer se ljudi mogu razumeti i ako ne govore istim jezikom, a ne razumeti se i kada govore istim.

Manojlović je rekao da njegova verzija “Romea i Julije”, koja je premijerno izvedena u aprilu 2015. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom je izazvala veliko interesovanje i premijernim izvođenjem u Prištini, nije odraz političkog mišljenja, već delo ljudi koji imaju talenat, pamet i hrabrost.

“Svaki od njih voli svoju naciju i ne mrzi tuđu. Velika je stvar, da su se okupili umetnici iz Beograda i Prištine i punim srcem i snagom radili zajedno. Odvija se u današnjem vremenu, u Veroni. Nema lokalni prizvuk. Ključna nit su mržnja, ljubav i jezik kao most, zid”, naveo je Manojlović, nagrađivani srpski filmski i pozorišni glumac i osnivač Radionice integracije.

U predstavi igraju: Mensur Safciu, Nikola Rakočević, Predrag Miki Manojlović, Nebojša Glogovac, Tristan Halilaj (Romeo), Goran Jevtić, Armend Baloku, Faris Berisha, Uliks Fehmiu, Edona Reshitaj, Nataša Tapušković, Milica Janevski/Jovana Gavrilović (Julija), Anita Mančić i Arta Selimi.

Manojlović potpisuje i adaptaciju teksta, a dramaturg je Olga Dimitrijević.

Koreografkinja je Sonja Vukićević, autor muzike Vladimir Pejković, scenograf je Branko Hojnik, kostimografkinja Zora Mojsilović, oblikovanje zvuka svetla potpisuje Radomir Stamenković, a zvuka Dobrivoje Milijanović.

Predstava “Romeo i Julija”, kako je naveo Manojlović, uspela je da najbržim i najbezbolnijim načinom otvori vrata toleranciji i interkulturnom dijalogu, predstavljajući ozbiljan dokaz da je moguća komunikacija i saradnja srpskih i albanskih umetnika.

“Između srpskog i albanskog naroda i dalje postoje netrpeljivost, konflikti, nesporazumi i trvenje. Iskustvo postkonfliktnih odnosa među bivšim jugoslovenskim republikama govori da je kultura bila ta koja je uspela da nadvlada barijere - teritorijalne i u međuljudskim odnosima”, naveo je Manojlović, ističući da se taj projekat ne obraća samo intelektualcima, već i građanima, među kojima i dalje vladaju netrpeljivost i netolerancija.

“Predstava upućuje na značaj prevladavanja predrasuda, jačanje poverenja, prevladavanje nerazumevanja i nedostatka tolerancije”, istakao je Manojlović.

Pozorišna kritičarka Ana Tasić pohvalila je to što se predstava izvodi dvojezično, smatrajući da je, kako je navela u “Politici”, reč o simbolički efektnom činu koji u sebi nosi metaporuku, ideju da se “moramo razumeti i onda kada se ne razumemo, to jest da komunikacija treba da se odvija usprkos konkretnoj (jezičkoj, političkoj) barijeri”. “Finale predstave donosi jasnu misao o nezaobilaznosti pomirenja suprostavljenih strana, Kapuletijevih i Montekijevih, Srba i Albanaca, nakon tragedije, bolne za obe strane. To je uobličeno na scenski uzbudljiv način, u okolnostima skidanja maski, razbijanja kazališne iluzije…”, navela je ona, smatrajući da Manojlovićevo scensko čitanje Šeksiporove tragične romanse predstavlja politički i umetnički čin.

Saša Ilić zabeležeio je na portalu Novosti da bi koprodukcija Radionice integracije i Ćendre Jetona Neziraja bila samo još samo jedna interpretacija Šekspirove drame da se nije radilo o pozorišnom eksperimentu koji je snažno uzdrmao mrežu kulturno-istorijskih i političkih značenja, koja je, iako nevidljiva, bila razapeta oko scene.

“… Scena u obliku latiničnog slova ‘X’ funkcioniše kao interpretativna šifra samog redatelja i može označavati raskršće, podeljeni grad (Mitrovica) ili naprosto matematičku nepoznatu za kojom tragaju Manojlovićevi 'Romeo i Julija'”, naveo je Ilić.

Osim u prvobitno najavljenom terminu u 20 sati, predstava “Romeo i Julija”, na repertoaru je ZKM-a i u 17 časova - zbog velikog interesovanja publike.

*Foto: Radionica integracije (Jelena Stanković)

(SEEcult.org)

Kako podržati mlade umetnike



Šok zadruga nastavlja podršku mladim umetnicima izložbom “Perspektive 14” u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, koja će biti otvorena 16. februara uz dodelu nagrade koja je i ovog puta specifičan komentar na tešku situaciju u oblasti vizuelnih umetnosti i odsustvo adekvatne podrške društva autorima koji tek završavaju studije i stupaju na scenu.

Dežurni tim Šok zadruge ovoga puta prosleđuje novčani deo nagrade koju je dobio uz medalju 19. prolećnog anala u Čačku “Proleće. Umetnost i društvo”.

Prethodne "Perspektive" održane su 2014. godine u koferima zbog materijalne oskudice u kojoj se našla Šok zadruga. Koferi su bili odluka i odgovor kolektivnog rada i praktični istup naspram uticaja i promena kulturnih politika, te stava da se projekat "Perspektive" - kao vid podrške mlađim umetnicima, mora nastaviti uz izmenjeni izlagački oblik i koncepciju radi repozicioniranja i preispitivanja sistema vrednovanja, kako institucija, tako i samih izlagačkih praksi i učesnika.

Za "Perspektive 14" uvedeno je stoga nekoliko izmena, pa su radove sa godišnjih studentskih izložbi u Beogradu i Novom Sadu birali prethodni perspektivni (Vuk Vučković, Vendel Vaštag, Gojko Dutina, Milan Nešić, Nora Mesaroš, Jasna Damnjanović i Slobodan Stošić).

Za razliku od ranijih godina, izbor nije baziran na selekciji po departmanima fakulteta, već isključivo na izloženim radovima i uvidu u dosadašnji rad odabranih pojedinaca zastupljenih na izložbama završnih godina novosadske Akademije umetnosti i beogradskog FLU.

Manji izbor autora, samim tim i kritičnost u odabiru, skreće pažnju na problematiku rada na akademijama umetnosti, profesore, njihov uticaj na studente i postavlja pitanja koji vid podrške pružiti autorima koji tek završavaju akademije i stupaju na scenu, te kako formulisati "Perspektive" da bi se pratio socijalni status kroz smenu generacija.

Novosadska publika imala je već priliku da vidi radove autora odabranih za “Perspektive 14” (Slavica Obradović, Jelena Mijić, Aleksandar Krnić, Dušan Marino, Samra Šabanović i Sanja Stojilković) - na izložbi koja je održana krajem decembra 2015. u Šok zadruzi.

Izabrani autori izdvojili su se doslednošću u izvedbama i snalažljivošću u realizaciji svojih ideja, ali u isto vreme poseduju potencijal za dalji rad i razvijanje individualnih karijera.

Projekat “Perspektive” promovisao je od 2001. godine, kada je pokrenut, više od sto mladih umetnika i postao jedna od najrelevantnijih inicijativa za podsticaj i podršku vidljivosti i boljem profesionalnom i društvenom pozicioniranju mladih likovnih autora.

Osnovna misija tog projekta je da se istraži uloga i pozicija mlađih autora savremene vizuelne umetnosti i sagleda njihov razvojni potencijal, kao i da se kategoriše socijalna karta u nedefinisanom sistemu odnosa institucija, prekarnog rada i savremene umetnosti.

Uprkos stalnim i nužnim promenama u koncepciji “Perspektiva”, postoji kontinuitet u različitom pristupu mogućnostima izlagačkih praksi, podrške i protesta.

Izložba “Perspektive 14” biće otvorena u Magacinu od 16. do 29. februara.

(SEEcult.org)

Horvat u Filozofskom teatru



Hrvatski filozof Srećko Horvat, jedan od osnivača novog panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope (DiEM 2025), koji je predstavio nedavno s bivšim grčkim ministrom finansija Janisom Varufakisom u Berlinu, gostovaće 14. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu, u nastavku Filozofskog teatra.

Horvat će predstaviti novu knjigu “Radikalnost ljubavi”, u izdanju Lagune, kojom poručuje da ljubav “mora biti revolucionarna ako želi biti ljubav”, te da se jednako tako i “revolucija bez ljubavi završava u diktaturi”.

Razgovor s Horvatom na Sceni “Raša Plaović” vodiće dramaturškinja Maja Pelević, a kao i prilikom prvog izdanja Filozofskog teatra, kada je gostovao Franko Bifo Berardi, očekuje se mnogobrojna publika, posebno nakon novog aktivizma Horvata u okviru pokreta DiEM25 (Democracy in Europe Movement in 2025).

Horvat i Varufakis predstavili su DiEM25 9. februara u berlinskom pozorištu Volksbine, uz učešće još desetak sagovornika i onlajn prenos tog događaja koji je izazvao veliko interesovanje javnosti, uz prisustvo parlamentaraca iz evropskih zemalja i obraćanje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža putem video linka.

Glavni cilj pokreta DiEM25 je demokratizacija EU, a glavni moto da će se EU demokratizovati ili će se raspasti.

“Mislite da je DiEM25 utopija? Možda. Ali je utopija i pokušaj održanja ovakve EU”, poručio je Varufakis, koji je sadašnju situaciju uporedio sa 30-im godinama 20. veka uoči dolaska nacista na vlast u Nemačkoj. Evropa se, kako je rekao, suočava sa novom dezintegracijom, podelama i zidovima. Građanima Evrope stoga treba radikalna poruka, posebno onima koji, umorni od posla i politike, sede kod kuće i gledaju rijalitije.

“Ako ništa ne učinimo, istorija će se ponoviti”, rekao je Varufakis na skupu čijim se učesnicima obratio video porukom i slovenački filozof Slavoj Žižek.

Žižek je, inače, naveo za Horvatovu knjigu “Radikalnost ljubavi” da će “komuniste preobratiti u ljubavnike, a ljubavnike u komuniste!”

“Odnos između politike i telesne ljubavi levica je prečesto mistifikovala. U ovoj knjizi koja se čita sa lakoćom Horvat naprosto stvari postavlja na svoje mesto: prvo, bez stida govori o ljubavi, a ne o seksu, koji je odavno izgubio svoju subverzivnu oštricu; drugo, ističe radikalnost ljubavi kao silu koja se opire samom utemeljenju liberalne permisivnosti”, naveo je Žižek.

Knjiga “Radikalnost ljubavi” polazi od teze da revolucija i ljubav imaju nešto zajedničko: kao što nije dovoljno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovoljno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali radikalnost ljubavi, potrebno je nešto više. Biti veran ideji revolucije ili ljubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obrnuto: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolje ljude, možemo graditi drugačiji i bolji svet, i u revoluciji, i u ljubavi.

*Foto: Petar Marković

(SEEcult.org)

Kako doživljavamo izložbe?



Izložba kustoskinje Biljane Ćirić “Habits and customs of…”, koja preispituje modele rada u napuklom sistemu umetnosti danas, istražujući očekivanja, parametre bazirane na geopolitičkim stereotipima i sliku zasnovanu na istoriji umetnosti, biće otvorena 19. februara u prostoru Kadist fondacije u Parizu, a predstavlja radove internacionalne grupe umetnika iz Srbije, Australije, Singapura, SAD i Kine.

Na izložbi “Habits and customs of _______ are so different from ours that we visit them with the same sentiment that we visit exhibitions” učestvuju kolektiv 3-ply iz Australije, Irena Haiduk, koja živi i radi u Čikagu i Beogradu, Siniša Ilić iz Srbije, Ho Tzu Nyen iz Singapura i Li Liao i Lu Huanzhi iz Kine, a biće predstavljeni delom i radovi Eve Barto iz Pariza.

Izložba će biti otvorena performansom “Bon ton mais non” Irene Haiduk, koja je krajem januara pokrenula i modni program “Yugoexport”, posvećen nekadašnjoj proizvodnji ženske konfekcije u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Irena Haiduk predstavlja na izložbi delove garderobe koji, nošeni zajedno ili odvojeno, predstavljaju svojevrsnu uniformu večnog komfora, neometanog pokreta i elementarne elegancije koju samo žena-radnica može da ceni u potpunosti.



Postavljajući pitanje sa kojim osećanjem posećujemo danas izložbe, koje postaju sve više standardizovani proizvodi unutar kapitalističkog sistema koji slave aktivnost pojedinca, Biljana Ćirić ispituje i način na koji pojedinac može da pruži otpor logici potrošačkog društva. U uslovima kada su akteri na umetničkoj sceni pod pritiskom da konstantno proizvode nova dela, postavlja se i pitanje postojanja drugih oblika uključenosti u umetnički sistem. Šta znači biti umetnik? I da li umetnici mogu da postavljaju pitanja u svom poslu?

Ispitujući i odnos čoveka prema svetu sagledanom čulom vida, naviknutog na svodnevnu smenu svetlosti i tame, izložba postavlja i pitanje solidarnosti kao gesta davanja i istovremenog uzimanja, kao i vrste odnosa i sistema vrednosti koji se stvaraju u tom procesu, navela je Biljana Ćirić u tekstu za katalog. Takođe, istražuje i pitanja ličnog i javnog u kontekstu izloženih umetničkih radova i načina na koji se izložena dela mogu odupreti konzumerističkom pogledu.

Izložba postavlja i pitanje načina na koji umetničke prakse utiču na društvene strukture.



Individualne prakse umetnika zastupljenih na izložbi, koji potiču sa različitih krajeva sveta i inicijalno su međusobno nepovezani, s druge strane – kroz slične umetničke pozicije, mogu dodatno doprineti složenosti budućih narativa istorije umetnosti. Te prakse bi, kako je navela Biljana Ćirić, mogle biti shvaćene kao strategije aktivnog povlačenja – povlačenja na način koji podrazumeva distancu od mejnstrima i stvaranje autonomne pozicije, povlačenja kao dvosmerne strategije koja omogućava ulazak u svet i odlazak iz njega, kao neophodne pauze i forme samo-edukovanja.

Ta pitanja otvaraju percepciju institucionalnih struktura koje nas kontinuirano uobličavaju kao subjekte, naglašavajući važnost izložbe kao medijuma za zamišljanje novih mogućnosti susreta i iskustava unutar javne sfere. Kroz nove rituale izlaganja moguće je oživeti i nove institucionalne modele, smatra Biljana Ćirić koja se u dosadašnjem radu posebno bavila analizom načina na koji izložbe – pre nego muzeji, mogu funkcionisati kao mesta proizvodnje znanja u Kini, suprotno praksi u zapadnim zemljama, u kojima upravo muzeji imaju ključnu ulogu u razvoju savremene umetnosti i proučavanju istorije umetnosti. Biljana Ćirić bavi se u tom kontekstu i preispitivanjem pojma institucionalne kritike.



U okviru pratećeg programa izložbe u Kadist fondaciji, Biljana Ćirić će voditi 21. februara zainteresovane kroz postavku, dok će 24. februara biti priređen razgovor sa beogradskim umetnikom Sinišom Ilićem.

Biljana Ćirić diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu 2000. godine, a postdiplomske studije završila u Šangaju, gde živi i radi kao nezavisna kustoskinja već 15-ak godina. Autorka je niza međunarodno relevantnih izložbi u Kini, a 2015. bila je kokustoskinja trećeg Uralskog industrijskog bijenala u Jekaterinburgu u Rusiji.

Između ostalog, priredila je knjigu “A History of Exhibitions: Shanghai 1979-2006”, posvećenu izložbama koje su organizovali sami umetnici u Šangaju u periodu od dve i po decenije. Ta knjiga sa obiljem arhivskog materijala predstavljena je 2014. godine na izložbi “Kao što je novac papir, tako je i galerija soba” u galeriji Osage fondacije u Šangaju, a nazvana je citatom umetnika Mladena Stilinovića iz njegovog manifesta “Pohvala lenjosti” iz 1993.

Među izložbama koje je priredila su i “Institution for the Future” (2011), “Alternatives to Ritual” (2012-13), “One Step Forward, Two Steps Back - Us and Institution” (2013), samostalna izložba britansko-nemačkog umetnika Tina Segala u UCCA u Pekingu (2013)...

Biljana Ćirić inicirala je 2013. platformu “From a History of Exhibitions Towards a Future of Exhibition Making”, a 2014. godine, sa nezavisnom kustoskinjom Majom Ćirić iz Beograda, i razvojni projekat “Gift Exchange Residency”, čiji je cilj da poveže prostore kojima nedostaje komunikacija u globalnom sistemu umetnosti, a imaju slične karakteristike i pozicije. U okviru tog projekta, između ostalog, umetnik Vladimir Nikolić gostovao je u Tajms muzeju u Gvangdžou, a u Beogradu je boravila umetnica Yu Ji iz Kine.

Izložba u Kadist fondaciji biće otvorena do 30. aprila.

*Foto na vrhu: Siniša Ilić, Without a proposition for a concrete solution, 2016, instalacija, crtež i video

(SEEcult.org)

Prosleđena nagrada



Nagrada Šok zadruge za najperspektivnijeg studenta završnih godina Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i novosadske Akademije umetnosti dodeljena je Slavici Obradović, koja je diplomirala 2015. na FLU, a iako je nedavno imala već i prvu samostalnu izložbu u Galeriji Doma omladine, smatra da je položaj mladih umetnika izuzetno težak i da je potrebno da to shvati i vrh države da bi došlo do promena na bolje.

Povodom nagrade koja joj je dodeljena 16. februara na otvaranju izložbe “Perspektive 14” u Magacinu u Kraljevića Marka, Slavica Obradović rekla je za portal SEEcult.org da joj to priznanje znači, jer je već 14-godišnja tradicija.

Šok zadruga je, suočena sa nedostatkom sredstava, odlučila da najperspektivnijem učesniku izložbe “Perspektive 14” ustupi novčani deo svoje nagrade koju je dobila 2015. godine na 19. Prolećnom analu u Čačku “Proleće. Umetnost i društvo”.

Uz Slavicu Obradović, na izložbi “Perspektive 14” učestvuju i Jelena Mijić, Aleksandar Krnić, Dušan Marino, Samra Šabanović i Sanja Stojilković, koji su odabrani na osnovu završnih godišnjih izložbi FLU i Akademije umetnosti.



Prema rečima Slavice Obradović, mladi umetnici su danas u veoma nezgodnom položaju, jer je za sve potreban novac, a njega najčešće nema.

“Mladi umetnici često nemaju novac ni za život, a kamoli za produkciju radova”, rekla je Slavica Obradović, koja je diplomirala vajarstvo na FLU u klasi profesora Mrđana Bajića.

Prema njenom mišljenju, potrebno je da se mladi umetnici više promovišu, ali ne samo da se on njima više priča, već da imaju veću podršku.

Slavica Obradović ujedno smatra da je problem i način na koji mladi umetnici percipiraju scenu i shvataju probleme sa kojima se suočavaju, odnosno zašto odustaju od bavljenja umetnošću. “Uvek postoje različiti razlozi, jer zavisi od osobe do osobe”, ali često su to finansijski problemi.



Slavica Obradović ne očekuje mnogo od institucionalne scene kakva je danas, jer smatra da je mnogo plodnija vaniinstitucionalna, koja nudi više mogućnosti mladima nego što to čine institucije.

“Trebalo bi više da se oslonimo na stvaranje nekih novih, inovativnih, alternativnih stvari, nego što treba da ocekujemo od institucija pomoć”, rekla je ona, ocenjujući da bi problemi na umetničkoj sceni mogli da se reše ako bi se iz korena sve preokrenulo.

“Čak i institucije koje se bave umetnicima ne mogu mnogo da utiču na scenu, već ona više zavisi od celog političkog sistema… Verovatno bi, kada bi sam vrh drzave obvratio veću pažnju, možda postojala neka šansa za promene – sama umetnička scena ne može sebi da pomogne više nego što to radi”, rekla je Slavica Obradović, koja se nedavno predstavila u Galeriji DOB-a izložbom “The less I know the better” koja je bila posvećena kontekstualizaciji pitanja slobode i izbora, kao i čovekove odgovornosti i (ne)mogućnost da je preuzme.



Žiri za dodelu nagrade za najperspektivnijeg mladog umetnika na izložbi “Perspektive 14” činili su istoričari umetnosti Miroslav Karić, Marija Radoš (Remont) i Miroljub Mima Marjanović (SEEcult.org) i umetnici Aleksandar Rafajlović iz Beograda i Milan Nešić iz Novog Sada.

Izložba “Perspektive” jedan je od retkih vidova podrške mladim umetnicima koji tek stupaju na scenu.

Za "Perspektive 14" uvedeno je nekoliko izmena, pa su radove sa godišnjih studentskih izložbi u Beogradu i Novom Sadu birali prethodni perspektivni (Vuk Vučković, Vendel Vaštag, Gojko Dutina, Milan Nešić, Nora Mesaroš, Jasna Damnjanović i Slobodan Stošić).

Za razliku od ranijih godina, izbor nije baziran na selekciji po departmanima fakulteta, već isključivo na izloženim radovima i uvidu u dosadašnji rad odabranih pojedinaca zastupljenih na izložbama završnih godina novosadske Akademije umetnosti i beogradskog FLU.

Manji izbor autora, samim tim i kritičnost u odabiru, skreće pažnju na problematiku rada na akademijama umetnosti, profesore, njihov uticaj na studente i postavlja pitanja koji vid podrške pružiti autorima koji tek završavaju akademije i stupaju na scenu, te kako formulisati "Perspektive" da bi se pratio socijalni status kroz smenu generacija.



Prethodne "Perspektive" održane su 2014. godine u koferima zbog materijalne oskudice u kojoj se našla Šok zadruga. Koferi su bili odluka i odgovor kolektivnog rada i praktični istup naspram uticaja i promena kulturnih politika, te stava da se projekat "Perspektive" - kao vid podrške mlađim umetnicima, mora nastaviti uz izmenjeni izlagački oblik i koncepciju radi repozicioniranja i preispitivanja sistema vrednovanja, kako institucija, tako i samih izlagačkih praksi i učesnika.

Novosadska publika imala je već priliku da vidi radove autora odabranih za “Perspektive 14” - izložbi koja je održana krajem decembra u Šok zadruzi.

Projekat “Perspektive” promovisao je od 2001. godine, kada je pokrenut, više od sto mladih umetnika i postao jedna od najrelevantnijih inicijativa za podsticaj i podršku vidljivosti i boljem profesionalnom i društvenom pozicioniranju mladih likovnih autora.

Osnovna misija tog projekta je da se istraži uloga i pozicija mlađih autora savremene vizuelne umetnosti i sagleda njihov razvojni potencijal, kao i da se kategoriše socijalna karta u nedefinisanom sistemu odnosa institucija, prekarnog rada i savremene umetnosti.

Uprkos stalnim i nužnim promenama u koncepciji “Perspektiva”, postoji kontinuitet u različitom pristupu mogućnostima izlagačkih praksi, podrške i protesta.

Izložba “Perspektive 14” biće otvorena u Magacinu do 29. februara.

(SEEcult.org)

Nastavak obnove Hilandara



Komisija za Hilandar na čelu sa ministrom kulture i informisanja Srbije Ivanom Tasovcem zaključila je 17. februara da se obnova tog manastira na Svetoj Gori odvija prema planu, koji za 2016. godinu predviđa rekonstrukciju Belog konaka, koji je najviše stradao u požaru 2004.

Komisija je u Ministarstvu kulture usvojila Izveštaj Zadužbine Hilandar za 2015. godinu i Plan rada za 2016. godinu, čime su, kako je saopšteno, usaglašeni institucionalni okviri za dalјi nesmetani tok obnove jednog od najznačajnih i najpoznatijih srpskih manastira.

Tasovac je izrazio zadovolјstvo što su “u potpunosti sprovedene sve planirane aktivnosti na obnovi i rekonstrukciji manastira Hilandar predviđene u 2015. godini”, saopštilo je Ministarstvo kulture.

“Hilandar predstavlјa važan deo ne samo religijskog, već i kulturnog identiteta naše zemlјe. Zaštita kulturnog nasleđa, kao i njegova adekvatna prezentacija, spadaju među prioritete Ministarstva i Vlade Republike Srbije”, istakao je Tasovac.



Komisija je konstatovala da su u 2015. uspešno realizovani investicioni programi obnove Ulazne zone i Belog konaka, koji je dobio krov.

Usvojeni su i izveštaji o sanaciji zida palate u Hrusiji i konzervatorsko-restauratorskim radovima na zidnom slikarstvu u crkvi Uspenja Hristovog (Sv. Vasilije na moru).



Član komisije prof. dr Vladeta Jerotić rekao je da Zadužbina manastira Hilandar sastavila “retko potpun izveštaj o izvršenim obavezama”, te da je plan rada za 2016. realan i ostvarlјiv.

Jerotić je istakao i da je veoma važno što sredstva kojima država pomaže obnovu Hilandara nisu umanjena.



U 2016. godini biće rekonstruisan i krov manastirske zvonare iz sredstava Ministarstva kulture i uz podršku Društva prijatelјa Svete Gore iz Engleske.



Prethodna sednica Komisije za Hilandar održana je u septembru 2015. u tom manastiru, kada je najavljen završetak radova do proleća 2017. godine.

(SEEcult.org)

Nedelja Promene



Pozorište Promena u Novom Sadu organizuje od 20. do 27. februara manifestaciju “Nedelja Promene” kojom će obeležiti godišnjicu od ponovnog otvaranja pri Akademiji umetnosti.

“Nedelja Promene” počinje predstavom “Lizistrata ili Porazgovarajmo malo o ratu i miru” prema motivima Aristofanovih komedija, u izvođenju studenata u klasi prof. Nikite Milivojevića.

Uz studentske predstave, program obuhvata i okrugle stolove bivših i sadašnjih članova Promene o istorijatu tog akademskog teatra, novoj srpskoj dramaturgiji i pozorišnom sistemu u Srbiji, te projekcije filmova, radionice i javno čitanje tekstova studenata dramaturgije.

Pozorište Promena osnovali su 1978. godine studenti režije i glume, uz veliku podršku tadašnjih profesora Branka Pleše, Bora Draškovića, Mihalja Viraga i drugih. Zvaničan početak rada tog pozorišta je 18. mart 1979. Pozorište je tada brojalo ukupno 45 članova, od kojih je bilo 13 reditelja i 32 glumca.



Iako je osnovano kao profesionalno pozorište, pokrenuto je bez neophodnih materijalnih sredstava, ali je dobijalo podršku od Srpskog narodnog pozorišta (u vidu ustupanja prostora Veselog teatra Ben Akibe) i Novosadskog pozorišta (u vidu ustupanja neophodnih kostima i rekvizite). Promena je tada bila otvorena za sve koji žele da se bave teatrom, bez obzira na to da li su studenti Akademije umetnosti.

Zapaženije predstave bile su: “Mario i mađioničar” Tomasa Mana, u režiji Milana Belegišanina, “Jelka kod Ivanovih” Aleksandra Vvedenskog, u režiji Harisa Pašovića i “Stolice” Ežena Joneska, u režiji Slobodana Mojaka.

Predstave su beležile velike uspehe na pozorišnim festivalima širom bivše Jugoslavije.

Pozorište Promena bilo je aktivno do sredine 80-ih godina, kada je prestalo da radi zbog smene generacija studenata koji nisu imali inicijativu da nastavce aktivnosti.



Akademsko pozorište Promena obnovljeno je 20. februara 2015. godine na inicijativu studenata dramaturgije i glume Stefana Isakovića, Dimitrija Aranđelovića i Dušana Vukašinovića.

Prema Statutu, Pozorište Promena danas nosi naziv Udruženje studenata dramskog departmana Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Pozorište Promena, kako su naveli inicijatori obnove njegovog rada, ponovo je pokrenuto u želji da studenti dramaturgije, režije i glume predstave van ispita svoje radove publici koja je naviknuta na sadržaj pomalo uspavane pozorišne scene u Novom Sadu.

Cilj je i ostvarivanje saradnje studenata svih klasa i godina studija dramskog departmana radi stvaranja predstava koje nisu predviđene nastavnim planom Akademije umetnosti.

Ideja je da se direktor, zamenik direktora i sekretar menjaju na svakih godinu dana kako bi se uspešno prenela ideja promene na generacije koje dolaze na Akademiju umetnosti.

Program "Nedelje Promene" nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Šansa za mlade plesne umetnike



Stanica Servis za savremeni ples, u saradnji sa Institutom za umetničku igru, organizuje 27. februara u Beogradu audiciju za školu savremenog plesa P.A.R.T.S. iz Brisela.

Škola P.A.R.T.S. (The Performing Arts Research and Training Studios), partner Stanice u mnogim drugim programima, osnovana je 1995. godine kao zajednički projekat plesne kompanije Rosas i Belgijske nacionalne opere De Munt / La Monnaie.

Program škole kreirala je koreografkinja Anne Teresa De Keersmaeker, ali je zasnovan i na nizu proširenih umetničkih praksi drugih evropskih koreografa.

P.A.R.T.S. se definiše i kao umetnički projekat i laboratorija i mesto dijaloga i kritičkog mišljenja.

Na školi P.A.R.T.S. više godina predaje teoretičarka plesa i izvođačkih umetnosti Bojana Cvejić.

Na prethodnoj audiciji, održanoj 2013. godine, jedan student iz Beograda dobio je P.A.R.T.S. stipendiju.

Predstojeća audicija u Beogradu (Bulevar Vojvode Mišića 43) predstavlja ohrabrenje mladim plesačima da nastave školovanje u oblasti savremenog plesa u Briselu, budući da u Srbiji tu mogućnost nemaju.

Prvi korak za učešće na audiciji je registracija na adresi http://auditions.parts.be/index1.html

Organizacija audicije za P.A.R.T.S. deo je šireg rada Stanice na unapređenju uslova za razvoj savremene plesne scene u Srbiji, na širenju kruga saradnika, profesionalaca i publike i na podsticanju novih inicijativa u toj oblasti.

(SEEcult.org)

Poduhvat moderne arhitekture



Izložba “Dobrović u Dubrovniku: poduhvat moderne arhitekture” biće otvorena 23. februara u Oris Kući arhitekture u Zagrebu, a posvećena je radu Nikole Dobrovića (1897-1967), jednog od najvažnijih predstavnika moderne arhitekture u bivšoj Jugoslaviji.

Izložba je proizašla iz knjige “Dobrović in Dubrovnik – A Venture in Modern Architecture” autora Krunoslava Ivanišina sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Volfganga Talera (Wolfgang Thaler) i Ljiljane Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koja pažljivo istražuje Dobrovićev rad i način na koji je uticao na arhitekturu Dubrovnika i okoline, gde je živeo i radio od 1934. do 1943. godine.

Dobrović je u tom periodu projektovao i izveo niz porodičnih kuća, javnih zgrada i tzv. parkovnih uređenja.

Hotel “Grand”, koji ujedno i označava početak turizma u savremenom smislu na otoku Lopudu, Vila “Adonis” i Vila “Vesna” samo su neki od projekata koji će biti predstavljeni na izložbi, a postali su ikone dubrovačke arhitekture prve polovine 20. veka, navela je Oris kuća arhitekture.



Nacrti, dokumentacija i brojne Talerove fotografije donose uvid u arhitektonsko stvaralaštvo slavnog arhitekte, koji je rođen u Pečuju 1897. godine, a umro u Beogradu 1967.

Na Odseku za arhitekturu Češke visoke tehničke škole u Pragu diplomirao je 1923. godine. U Pragu je delovao desetak godina, nakon čega se preselio u Dubrovnik.

Desetogodišnje dubrovačko razdoblje najplodniji je i najvažniji period Dobrovićevog autorskog opusa. Posle Drugog svetskog rata rata delovao je u Beogradu, a od 1948. godine pa do smrti bio je profesor na beogradskom Arhitektonskom fakultetu.

Bio je član RIBA i SANU i dopisni član JAZU.

U okviru otvaranja izložbe, biće održan razgovor o knjizi “Dobrović in Dubrovnik – A Venture in Modern Architecture” sa autorima koji će moderirati Dubravko Bačić.

Za 3. mart najavljeno je predavanje Ivanišina o opusu Dobrovića u Dubrovniku.

Izložba će biti otvorena do 6. marta, a ulaz je besplatan.

Izložba je ostvarena uz podršku Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu i Austrijskog kulturnog foruma.

(SEEcult.org)

Završnica Ruske avangarde



Izložbu “Ruska avangarda u Beogradu” moguće je pogledati do 28. februara u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ), kada će biti zatvorena koncertom “Zvučni Crni kvadrat” kompozitora Miroslava Miše Savića.

Izložba “Ruska avangarda u Beogradu” je u protekla dva meseca privukla 19.000 posetilaca, a zbog velikog interesovanja, kako je saopštio MIJ, u poslednjoj nedelji organizovana su stručna vođenja svakog dana u 13 sati, kao i dodatni prateći programi u 18 časova.

Za 24. februar u 18 sati najavljeno je predavanje Vanje Panića “Ruska avangarda i moderna arhitektura u Srbiji – 20. vek uticaji i refleksije”, dan kasnije će Mina Sablić govoriti o ruskoj avangardi i političkoj propagandi u sovjetskom animiranom filmu od 20-ih do 80-ih godina 20.veka, a 26. februara biće prikazan film Luca Bekera “Art in revolution”, uz uvodne napomene Dunje Blažević.

Za pretposlednji dan izložbe, 27. februar u 13 sati, najavljeno je predavanje Miška Šuvakovića “Paradoksi ruske i sovjetske avangarde između nove umetnosti i novog društva”.

Na zatvaranju će biti održan koncert “Zvučni Crni kvadrat” – improvizacije Miše Savića na temu “Crnog kvadrata” Kazimira Maljeviča. Izvođači su, uz Mišu Savića, i Andrija Sagić i Vladimir Perić Talent, a video animaciju potpisuje Dragomir Nikolić Čeda.

MIJ će poslednje nedelje izložbe “Ruska avangarda u Beogradu” raditi produženo – od 10 do 21 sat.

Izložba “Ruska avangarda u Beogradu” ponudila je priliku posetiocima da se upoznaju sa različitim tendencijama u okviru širokog korpusa ruske i sovjetske avangarde.

Među najznačajnijim delima su: grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Klјuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina, Ljubov Popove, El Lisickog i Sergeja Ejzenštajna. Na izložbi je predstavlјen i porcelan čiji je autor Kazimir Maljevič, najeminentniji predstavnik ruske avangarde.

Postavka je upotpunjena sa 11 dela iz kolekcije Narodnog muzeja Beograda, iz zaostavštine Ljubomira Micića, osnivača avangardnog pokreta i časopisa Zenit.

Izložba je realizovana posredstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Ruskim muzejsko izložbenim centrom Rosizo i Narodnim muzejom u Beogradu. Radovi su pozajmljeni iz Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino.

(SEEcult.org)

Žena, rat i plakat



Izložba "Žena, rat i plakat: 1914-1918" biće otvorena 24. februara u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, uz prethodnu “protestnu povorku” žena koje će, obučene u kostime sa početka 20. veka i sa transparentima sa porukama borbe za ženska prava, proći Knez Mihailovom, na čelu sa glumicom Goricom Popović.

Reč je o nastavku izložbe koja je priređena u MPU krajem 2014. i početkom 2015. godine, povodom stogodišnjce od početka Prvog svetskog rata.

Izložba se sastoji od 82 plakata iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Državnog vojnog muzeja u Londonu, Centralnog državnog muzeja savremene istorije u Moskvi, Kanadskog muzeja Prvog svetskog rata u Otavi i Narodne biblioteke u Beogradu, na kojima je u glavnoj ulozi žena.

Lik žene, kao motiv, pojavljuje se na plakatima u dve varijante, u zavisnosti od toga kome je poruka namenjena i koja je ciljna grupa. Žena je simbol, kada je poruka namenjena muškarcima ili akter, učesnik zbivanja, kada je poruka namenjena ženama. Tako su predstavljeni i plakati na izložbi, prema "rodno različitim" ciljnim grupama: za muškarce se vezuju teme kao što su država, žrtva i majka, a za žene – to su domaćica, radnica, volonterka i ratnica, saopštio je MPU.

Izložbu će, nakon “protestne povorke”, otvoriti Gorica Popović i Vladimir Čeh, autor te postavke i osnivač Instituta za istoriju oglašavanja, koji je suorganizator sa MPU.



Uoči svečanog otvaranja biće predstavljena i publikacija "Rat i plakat: 1914-1918" koju je pripremio Čeh, a objavljena je pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru državnog programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Na promociji će biti demonstrirana i multimedijalna dimenzija publikacije.

Pored 240 plakata reprodukovanih u samoj knjizi, na mobilnom telefonu ili tabletu, moći će da se "prelista" bezmalo 500 plakata, koji su na izložbi bili prikazani na ekranima, zahvaljujući aplikaciji koju je napravio i koju će predstaviti Vitomir Jevremović. U međuvremenu, napravljen je polučasovni film u kojem autor "vodi kroz izložbu". O postavci govore učesnici prošlogodišnjeg skupa "Deset na jednu", čiji su tekstovi objavljeni u publikaciji “Rat i plakat 1914-1918”.

Izložba će biti otvorena u MPU do 19. marta.

(SEEcult.org)

Trenutno stanje



Izložba “Trenutno stanje” Tijane Radenković u Velikoj galeriji Kulturnog centra Grad sastoji se od arhive ličnih stvari umetnice, predstavljene kroz fotografije, koja na više načina otvara pitanja koja se tiču sociološkog, ekonomskog i potrošačkog aspekta.

Kreiranje ličnih kolekcija preuzimanjem predmeta nastalih u procesu masovne produkcije je opšti čin koji je karakterističan za sve. Lični predmeti u ovom slučaju bivaju označeni kao objekti, popisani i smešteni u određene kategorije.

Tim postupkom bivaju depersonalizovani, pretočeni u fotografske dokumente koji podsećaju na primere iz kataloga potrošačke kulture, pa se i posmatrač u većini slučajeva identifikuje sa njima. Time prestaju da budu lični predmeti umetnice i postaju objekti od sveopšteg značaja.

Izložba Tijane Radenković biće otvorena od 22. februara do 6. marta.

To je poslednja izložba iz redovnog programa Velike galerije KC Grad predviđenog za 2015. godinu.

Na osnovu konkursa za 2016. godinu, na koji je pristiglo oko 70 prijava, Savet galerije odabrao je petnaestak autora koji će se predstaviti samostalnim izložbama, a to su: Dejan Živković, Marko i Dragana Stojanović, Jelena Marjanović, Dejan Klement, Željka Aleksić, Petar Delijević, Marko Veljković Krapa, Andrijana Danilović, Marija Maksimović, Nicolas Zander, Ema Ema Ema i Sretan Bor, Uroš Šanjević i Jung Bee Lee, te Tijana Tomić.

(SEEcult.org)

Obnova Srpske kuće na Krfu



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije opredelilo je sredstva za rekonstrukciju Srpske kuće na Krfu i stalne postavke, povodom obeležavanja stogodišnjice evakuacije srpske vojske na to grčko ostrvo.

O rekonstrukciji Srpske kuće i promovisanju tog kulturno-istorijskog spomenika kao neizostavnog dela kulturne ponude Krfa, kao i o intenziviranju kulturne saradnje, razgovarali su 19. februara u Beogradu ministar Ivan Tasovac i gradonačelnik Krfa Kostas Nikolouzos, saopštilo je Ministarstvo kulture.

U sklopu rekonstrukcije i modernizacije stalne izložbene postavke Srpske kuće, predviđeno je “instaliranje većeg broja interaktivnih eksponata i digitalnih instalacija, u cilјu prilagođavanja savremenim muzeološkim standardima i približavanja sadržaja mlađim generacijama”.

U saopštenju nije navedeno koliko će rekonstrukcija Srpske kuće koštati, a obavlja je Republički zavod za zaštitu spomenika. Za stalnu izložbenu postavku zaduženi su Istorijski muzej Srbije i tim Kodek instituta, autori izložbi “Srbija 1914” i “Pupin”.

Ministarstvo kulture ponovilo je da zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa spadaju u njegove i prioritete Vlade Srbije, te da je posebna pažnja usmerena na što efektniju prezentaciju kulturnog nasleđa Srbije u međunarodnim okvirima.

(SEEcult.org)