Vesti iz sveta umetnosti

BukaNoise, novi pulski kolektiv

http://www.seecult.org/vest/bukanoise-novi-pulski-kolektiv

Goli život



Položaj Roma sa Balkana u pojedinim zapadnoevropskim zemljama, gde im stalno preti opasnost od deportacije, tema je performansa “Naked Life” umetnice Tanje Ostojić, koja će nove verzije tog rada izvesti narednih dana u Škotskoj. Tanja Ostojić će predstaviti u Škotskoj i svoj višegodišnji projekat “Missplaced Women?”, posvećen svakodnevnoj rutini migranata, izbeglica i drugih osoba primoranih da putuju, uključujući i umetnike u potrazi za poslom.

Uoči gostovanja u Škotskoj, Tanja Ostojić je 5. marta na festivalu KRASS u Hamburgu izvela performans “Naked Life 5” koji je rezultat njenog istraživanja života romske populacije u Nemačkoj, gde i sama živi već godinama nakon odlaska iz Srbije.

U performans-predavanju “Naked Life 5”, Tanja Ostojić fokusirana je na aktuelne slučajeve rasizma, borbe i deportacije romskog stanovništva iz Nemačke u njihove zemlje porekla na Balkanu koje se smatraju “bezbednim zemljama”, iako to nisu. Ostojićeva u tom radu prenosi priče iz života Roma, koji se suočavaju sa brutalnošću i marginalizacijom na dnevnoj bazi. Za prezentovanje priča o diskriminaciji i nasilju umetnica, kao i u nekim ranijim radovima, koristi sopstveno obnaženo i ranjivo telo.

Performans “Naked Life 5” deo je multidisciplinarnog programa “Romski protest” u centru za umetnost Kampnagel, koji je ukazao na položaj Roma u kontekstu identiteta, politike, istorije, opasnosti, bola… kroz performanse, fotografije, predavanja i muzičke nastupe.



Nova, šesta verzija performansa “Naked Life” zasnovana je na istraživanju prošlosti i savremenog života Roma u Velikoj Britaniji i Irskoj, koji je takođe obeležen diskriminacijom, prinudnim migracijama i izgnanstvom.

Tanja Ostojić će premijerno izvesti performans “Naked Life 6” 8. marta u Pertu, a potom 12. marta u Aberdinu.

Performans u Pertu, koji će pratiti razgovor s publikom, deo je programa “Tri generacije umetnica”, čije su kustoskinje Amy Bryzgel, Iliyana Nedkova i Denisa Tall Tomkova. U programu učestvuje uživo i poljska umetnica Karolina Kubik, a biće prikazani video radovi Natalie Lach-Lachowicz (Consumer Art), sarajevske umetnice Lale Raščić, Mare Tralla i Julite Wójcik.

Uoči izvođenja performansa “Naked Life 6” u Aberdinu, Tanja Ostojić će 10. marta u tom gradu održati i jednu u nizu performans-radionica “Misslaced Women?”, koja je deo programa Festivala politike, povodom Dana žena.



Tanja Ostojić realizuje od 2009. godine projekat “Missplaced Women?”, koji se sastoji od performansa i delegiranih performansa, radionica i predavanja, a podrazumeva reizvođenje svakodnevnih radnji (raspakivanje kofera ili torbi na javnom mestu) koje su karakteristične za migrante, izbeglice i druge raseljene osobe, uključujući umetnike koji putuju svetom kako bi zaradili za život. Učesnici performans-radionice “Missplaced Women?”, koju je Tanja Ostojić realizovala i u oktobru 2015. godine u Beogradu, pozvani su da podele svoja iskustva na sajtu tog projekta na kojem se nalazi i arhivirana dokumentacija dosadašnjih izvođenja na javnim lokacijama koje su tipične za migrante, izbeglice i druge osobe u tranzitu.

Performans-radionica u Beogradu realizovana je u galeriji Remont i na lokacijama oko Autobuske stanice u centru Beograda kroz koje je od juna do kraja 2015. godine, prema zvaničnim podacima, prošlo više od 530.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Irana, Iraka i drugih zemalja (video u prilogu).

(SEEcult.org)

Kome smeta Crvena?



Predstava “Crvena: Samoubistvo nacije”, koja govori o nasilju nad ženama, ženskim pravima i tabloidizaciji tih tema u društvu u Srbiji, suočava se sa nemogućnošću izvođenja u gradovima u unutrašnjosti zbog iznenadnog otkazivanja, a u Leskovcu je, kako su saopštili producenti, doživela i cenzuru.

Premijerno izvedena u aprilu 2015. u Bitef teatru u Beogradu, predstava “Crvena: Samoubistvo nacije” Vojislava Arsića i Milene Bogavac, koja je nedavno dobila nagradu “Anđelka Milić”, suočava se u gradovima van Beograda i Novog Sada sa gotovo istim scenariom: pozorišta prihvate ponuđeno gostovanje, zakažu igranje i objave ga na repertoaru, ali zatim u poslednjem trenutku jave da su iz određenih razloga primorani da je otkažu, saopštio je 7. marta Centar E8 koji je tu predstavu realizovao u koprodukciji sa Bitef teatrom.

Prema navodima Centra E8, uspevao je da, uz “pritiske i smišljanja alternativnih načina”, omogući da se predstava ipak odigra u nekim gradovima. “Ali, situacija je postala previše očigledna, kada je došlo do Leskovca. Direktor tamošnjeg Narodnog pozorišta, nije se ni potrudio da smisli razlog za otkazivanje. Prosto je rekao da ga ‘zabole’ i prestao da odgovara na naše pozive i mejlove”, naveo je Centar E8, dodajući da je posle slučaja Leskovca morao da reaguje, jer to nije više pitanje jednog igranja predstave, već je u pitanju princip.

“Upravnici lokalnih pozorišta, ne samo što su zabrinuti da predstava (koju nisu gledali), ne uzdrma njihove političke pozicije već su i dovoljno arogantni da – bez znanja o predstavi, prvo dopuste da se zakaže njeno gostovanje, a da je zatim otkažu iako je svuda najavljena”, naveo je Centar E8.



Poručujući da je bez uticaja na društvo pozorište mrtvo, Centar E8 naveo je da “cenzura Narodnog pozorišta u Leskovcu upravo pokazuje da je jednomišlje njihove uprave bitnije od toga da publika sama donese stav o predstavama koje se izvode u njihovom pozorištu”.

Kao organizacija koja se godinama unazad bavi problemima mladih, rodnom ravnopravnošću, nenasiljem i omladinskom kulturom, Centar E8 naveo je da Međunarodni dan žena, 8. mart, dočekuje stoga zabrinut zbog društvenog odnosa prema svim oblastima u kojim deluje.

“Zabranu izvođenja naše predstave ‘Crvena: samoubisto nacije’ u Narodnom pozorištu Leskovac, kao i velike probleme s kojima se suočavamo kada organizujemo gostovanja ove predstave u drugim gradovima Srbije, shvatamo kao simptom ozbiljne dijagnoze društva”, naveo je Centar E8, ocenjujući da je društvo u Srbiji - društvo koje nema interes za teme ženskih prava i nasilja nad ženama, koje nema poštovanja za rad, trud i entuzijazam mladih ljudi, voljnih da se bore protiv nasilja, a za ravnopravnost i ljudska prava, kao i da je nezainteresovano da čuje glas sopstvene omladine.

Društvo u Srbiji je, kako je navedeno, društvo kojem su cenzura, gušenje slobode govora, mišljenja i izražavanja, kao i arbitrarno donošenja odluka, postali svakodnevica.



Centar E8 zato 8. mart ne vidi kao povod za slavlje, već kao priliku za postavljanje pitanja, vezanih za ključne probleme kojima se bavi, a neka od njih su tiču toga šta država radi kako bi sprečila mizoginiju i nasilje nad ženama, na koji način država i društo vode brigu o deci i mladima, kome i zašto smeta angažovano pozorište koje se bavi pitanjem nasilja nad ženama, ženskim pravima i nebrigom za mlade, kako se, i po kom osnovu, postavljaju rukovodioci kulturnih institucija koji, po sopstvenom nahođenju, odlučuju o zabranama izvođenja predstava, koja su prethodno dogovorena i najavljena na njihovim repertoarima, te kako je moguće da gradovi, u unutrašnjosti Srbije, nisu zainteresovani za kulturne i aktivističke sadržaje namenjene mladima, a posvećene edukaciji o nesnasilju i ravnopravnosti?

Kome i zašto smeta predstava “Crvena”, u kojoj mladići govore o ženskim pravima? Ko i zbog čega misli da ima prava da “iz estetskih razloga” zabrani gostovanje nagrađene predstave, sa nekoliko odličnih kritika, ako ta predstava puni sale, prodaje karte, i od prodaje karata zapošljava četrnaestoro mladih glumaca? Ko i kako odlučuje o našim institucijama i tome koje su teme i načini izražavanja dozvoljeni mladima? Ko i zašto reportuje video-radove mladih umetnika na društvenim mrežama... i da li je moguće da u srpskoj, pozorišnoj i kulturnoj javnosti nema subverzivnijih, etički i estetski opasnijih predstava nego što je “Crvena”? Kome smeta da se govori o nasilju nad ženama, nebrizi za mlade, o svim onim temama koje, deklarativno, smatramo neupitnim?, neka su od pitanja koja postavlja Centar E8 povodom predstave “Crvena: Samoubistvo nacije” u kojoj mladići govore o ženskim pravima.

Direktor leskovačkog Narodnog pozorišta Stanislav Grujić odlučio je da otkaže igranje “Crvene” zbog, kako je naveo, eksplicitnog vređanja države i srpskog naroda.

Grujić je izjavio za portal Jugmedia da razume umetničku slobodu i da je pobornik toga da u pozorištu uvek treba izneti kritički stav prema društvenom sistemu, ali je ocenio da predstava “Crvena: Samoubistvo nacije” prevazilazi svaku meru.

Prema njegovim rečima, odustao je od njenog igranja u leskovačkom pozoroštu kada je čuo uvodni song “Jebi se Srbijo”.

Ocenjujući da se time vređa “nacionalni identitet srpskog naroda”, Grujić je izjavio da tako nešto nije želeo na repertoaru i ocenio da publika leskovačkog teatra, “na sreću, nema takav odnos prema državi”.

Predstava "Crvena: Samoubistvo nacije" realizovana je, inače, gotovo bez ikakve institucionalne podrške, osim što je Bitef teatar, na čijem je repertoaru ostala, dao prostor za probe i izvođenje.

Autor koncepta predstave je Vojislav Arsić, koji potpisuje i režiju i dizajn scene, a autorka izvedbenog teksta i dramaturgije je Milena Bogavac.

U predstavi igraju: Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić i Jovan Zdravković.

(SEEcult.org)

Berlinski zid, kosovski



Drama “Berlinski zid” Željka Hubača, u režiji Milana Neškovića, premijerno će biti izvedena 9. marta u Beogradskom dramskom pozorištu, a u žanru tragične farse istražuje ljudske sposobnosti za nasilje, ali i za praštanje - kroz sudbinu jedne srpske i jedne albanske porodice na Kosovu 1999. godine. U fokusu je pitanje dece – tuđe ili usvojene, prihvaćene ili izgubljene.

Prema rečima Hubača, dugo se bavi tom temom, preispitujući svoje identitete, i to u zemlji koja takođe ima probleme sa identitetom.

“Želeo sam da ponudim priču o dvoje dece koja su određena jednom porodicom, a ne pripadaju joj. Verujem da ljudske sudbine zavise ne samo od identiteta koji prihvatate, već u dobroj meri od istorijskih okolnosti. Nije slučajno da u nekim teškim trenucima izlazimo iz onoga što je suština naših života i bavimo se, na primer, fudbalskom reprezentacijom, politikom i drugim stvarima koje zamagljuju osnovno pitanje identiteta”, rekao je Hubač 7. marta na konferenciji za novinare.

Nešković je ocenio da je “tretiranje problema Kosova postalo fondovska stvar, gde je glavno pitanje da li će neki Soros dati pare za pomirljivu predstavu”.

“Mi hoćemo da budemo iskreni, a ne politički korektni. U našoj predstavi reč je o Albancima i Srbima koji iz ogromne želje i vere da su mnogo veći nego što zaista jesu prave takve gluposti koje dovedu do tragedije. Meni je to po definiciji farsa, žanr koji pojačava tragediju ako likovi koji stradaju imaju nerealne snove i mišljenje o samima sebi”, izjavio je reditelj.

Dvostruke uloge u predstavi “Berlinski zid”, kao članovi i jedne i druge porodice, igraju Tanasije Uzunović, Jovo Maksić, Nemanja Oliverić, Paulina Manov i Andrej Šepetkovski, a u ansamblu je i Ljubinka Klarić.

Napominjući da iz cele ekipe niko, osim Uzunovića, nikada nije ni bio na Kosovu, kao ni većina Srba, Nešković je rekao da je Kosovo za mnoge stoga samo simbol.

To je “ideja zbog koje se busamo u grudi, dok nemamo pojma kako je stvarno tamo, a uglavnom nas nije ni briga”, rekao je Nešković.

“Mi kao dramski umetnici ne želimo da dozvolimo sebi da se ozbiljno bavimo ljudima koji su spremni da žrtvuju potomstvo zarad parčeta zemlje bogate jedino osiromašenim uranijumom. U predstavi se fokusiramo na stereotipni fenomen gluposti koji gotovo uvek rađa tragediju. Priča ‘Berlinskog zida’ aktuelna je utoliko što nas neko već 20-ak godina ubeđuje da će amputirana noga ponovo da nam izraste, a ljudu u to veruju što je zaista farsično”, naglasio je Nešković.

Nešković potpisuje i idejno rešenje prostora, scenografkinja je Mina Lazarević, kostimografkinja Biljana Grgur, a kompozitorka Anja Đorđević.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić smatra da je tema nezahvalna, ali potrebna.

“Krajnje je vreme da mi porazgovaramo na ovu temu iz sopstvenog ugla i na ljudski način, a ne samo da slušamo kako se ceo region bavi svojim mukama na naš račun”, rekao je Ćustić.

“Tema je nezahvalna, malo je dovoljno da se padne na jednu ili drugu stranu, a treba ostati čvrsto na zidu i ispričati celu priču, vrlo realno o tome koliko smo mi samo jedna tačka na horizontu nečijih ambicija, koliko smo samo sredstvo koje poslušno izvršava takozvanu svoju dužnost”, dodao je Ćustić.

(SEEcult.org)

Eskaliranje pretnji Frljiću



Upravnik Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca u Rijeci Oliver Frljić, jedan od najangažovanijih pozorišnih reditelja u Hrvatskoj i regionu, suočen je sa sve češćim otvorenim pretnjama koje su prerasle u zastršivanje i njegovih najbližih, za šta smatra odgovornim hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović i njenu stranku HDZ. U međuvremenu, punu podršku izrazio mu je riječki gradonačelnik Vojko Obersnel, koji je pozvao nadležne da hitno reaguju i ujedno konstatovao da Frljić postaje simbol svih onih s kojima aktuelna vlast najavljuje obračune.

Frljić je saopštio 7. marta da je tokom proteklog vikenda najpre provaljeno u stan njegove devojke u Zagrebu, a potom je otkrio da se isto dogodilo i sa njegovim stanom, preneo je Novi list. Frljić je saopštio da ne može biti reči o bilo kakvoj slučajnosti, već o jasnoj poruci šta bi se moglo dogoditi sledeće ukoliko nastavi svoje javno delovanje.

“Očigledno svi dosadašnji načini zastrašivanja - od anonimnih pretećih pisama, od kojih je jedno sadržavalo fotografiju na kojoj je bio namontiran prizor odsecanja moje glave, preko letošnje opsade riječkog HNK od strane ratnih veterana i navijača koji su unisono skandirali da će mi se napiti krvi, više dojava da je u pozorištu postavljena bomba ili nedavnog vinkovačkog grafita ‘Smrt Oliveru Frljiću’ - nisu urodili željenim plodom, pa je Nepoznati Netko odlučio ući i u moju privatnu sferu”, naveo je Frljić.

Prema mišljenju Frljića, "zeleno svetlo" onima koji žele da se obračunaju sa njim dali su Tomislav Karamarko sa svojim predizbornim obećanjem "da će riječki HNK ponovno učiniti hrvatskim i narodnim kad osvoji vlast" i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović nedavnim pismom kojim je odgovorila predsedniku Srpskog nacionalnog veća Miloradu Pupovcu.

“Gotovo da bode u oči koliko je ovaj zadnji čin u saglasju sa svim onim što u javnom prostoru protiv mene govori HDZ. Ukoliko ne postoje institucionalni mehanizmi kojima bi me ova stranka i njeni sateliti mogli smeniti s funkcije koju trenutno obavljam, onda uvek postoje oni neinstitucionalni - udariti na porodicu ili devojku. U više navrata sam rekao da ću upravo predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović držati odgovornom ukoliko se nakon njenog huškačkog pisma dogodi eskalacija fizičkog nasilja. Iako se fizičko nasilje još uvek nije dogodilo, za ovaj novi ciklus zastrašivanja koji je uperen i protiv mojih bližnjih, držim odgovornima upravo nju i političku partiju iz koje dolazi”, naveo je Frljić.

Frljić je dodao da njihovo javno delovanje već duže vreme podstiče atmosferu netolerancije i mržnje i medijskog nasilja, pa je erupcija fizičkog nasilja pitanje dana.

“Nažalost, imamo vlast koja vodi specijalni rat protiv svojih građana”, naveo je Frljić.

Frljić je rekao i da je policiji, koja je izvršila uviđaj, preneo da se prethodno dogodila provala na identičan način, te da je izložen pretnjama i da sumnja da se radi o planskom zastrašivanju.

Prema njegovim rečima, iako je detaljno objasnio i u policijskoj stanici kontekst svega što se dešava i što se događalo, nije dobio policijsku zaštitu.

“U policijskoj stanici su mi dežurni krim-inspektori, umesto da naprave uviđaj i skupe eventualni dokazni materijal, objašnjavali razliku između uvrede i pretnje. Tako sam naučio da, kad mi neko na ulici dovikne; ‘Frljiću, četniče’, to predstavlja uvredu, a kada mi pak netko preti da će mi se napiti krvi, to se već može kvalifikovati kao pretnja”, naveo je Frljić.

Riječki gradonačelnik Vojko Obersnel izrazio je tim povodom duboku zabrinutost i pozvao nadležne da reaguju.

"Ne želim da verujem da u političkom vrhu postoje stvarni nalogodavci i upravo stoga apelujem na smirivanje verbalnih strasti, a institucije pozivam na ozbiljno i odgovorno sprovođenje istraga o provalama i pretnjama kako bi se počinitelji kaznili i kako bi se među građane vratilo osećanje sigurnosti", poručio je Obersnel.

Obersnel je naveo i da je nedopustivo da se bilo koja osoba zbog svog javnog delovanja susreće sa takvim oblikom pretnji i zastrašivanja i da pritom izostaje institucionalna osuda i provođenje adekvatnih mera istrage i zaštite.

Ocenjujući da situacija postaje vrlo ozbiljna, jer pojedinci očito doslovno shvataju poruke o otvorenim vratima za obračun s neistomišljenicima, Obersnel je apelovao na nosioce državne vlasti da svoju “političku retoriku promene i trezvenih glava shvate da hrvatsko društvo ne smeju voditi na stranputicu nasilja i agresije”.

“Frljić ovde postaje simbol svih onih s kojima aktuelna vlast najavljuje obračune, a izvršioci tih obračuna očigledno postaju stvarni ljudi koji u dela sprovode ono o čemu aktuelna politika govori", naveo je riječki gradonačelnik u saopštenju, podsećajući na predizborna obećanja Karamarka o smeni Frljića, na nedavno sprovedenu pretnju da će biti smena na HTV-u, te na izjavu da će svako “u svojoj kući moći misliti što hoće, ali će na javnoj sceni morati da poštuje vrednosti na kojima se temelji hrvatska država”.

Obersnel je podsetio i da je predsednica Hrvatske nedavno navela u pismu kojim je odgovorila Pupovsu da oni koji sada doživljavaju pretnje i izlive govora mržnje “svojim javnim delovanjem godinama provociraju, iritiraju, pa i vređaju najveći deo hrvatske javnosti”.

Pupovac je, kako je podsetio Obersnel, u svom pismu i pomenuo Frljića i više drugih osoba koje su u poslednje vreme izložene pretnjama.

"Takvi pozivi na linč, takvo aboliranje nasilja i izostanak institucionalnih reakcija osude svih pretnji i zastrašivanja, Hrvatsku će gurnuti na poziciju totalitarne države u kojoj se bez reči ukidanju ljudska prava i u kojoj se neistomišljenicima ‘skida glava’", upozorio je Obersnel, apelujući i na institucije zaštite građana i provođenje mera bezbednosti da najozbiljnije pristupe istrazi i zaštite sve pojedince koji su izloženi sramotnim zastrašujućim porukama.

Obersnel je naglasio i da Frljić kao upravnik HNK Ivana pl. Zajca uživa njegovo puno poštovanje i podršku. “A što se tiče njegovog umetničkog rada i njegovih predstava, te bi predstave najpre trebalo da pogledaju svi oni koji bezrazložno tvrde da Frljić provocira, iritira i vređa. On to ne čini. Uvređeni mogu biti samo ljubitelji totalitarnih fašističkih ideja", poručio je Obersnel.

(SEEcult.org)

Novi Novi Novi Zagreb



Izložba Darka Fritza “Novi Novi Novi Zagreb” u galeriji Greta u Zagrebu obuhvata seriju radova iz projekta “Zamišljene budućnosti”, čija je polazna tačka ispitivanje vizija budućnosti, prikazanih kroz urbanistički razvoj grada.

Fritz u Greti predstavlja digitalne kolaže “Sopot - zamišljene budućnosti” i video triptih “Panorama” – radove koji su nastali tokom rada na eksperimentalnom filmu “Novi Južni Zagreb”, u produkciji Motion, čija se svetska premijera očekuje u maju na filmskom festivalu u Oberhauzenu.

Digitalni kolaži “Sopot - zamišljene budućnosti” prikazuju novozagrebačko naselje Sopot kroz izračunato konstruisane 3-D prikaze urbanističkih planova Južnog Zagreba iz 1962. godine i njihovog stanja iz 2014. godine, te fotografije naselja snimljene oko 1973. Ta serija digitalnih kolaža biće uskoro objavljena kao deo knjige “Sopot Modern” francuskog umetnika Jeana Michela Bruyèrea u izdanju Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu i Eurokaza.

Video triptih “Panorama” prikazuje panoramsku snimku Novog Zagreba iz 2014. godine, snimljenu dronom, uz kompjuterski generisane prikaze zamišljenog i delimično ostvarenog idejnog rešenja urbanističkog plana.

Medij filma, pokretnih slika, shvaćen je kroz dimenziju strukture vremena. Filmska montaža koristi vekovima star algoritam magičnog kvadrata sedmog reda (Venerin kvadrat). Algoritam se odnosi na vremensko trajanje osnovne jedinice digitalne video slike, jedne od 25 sličica u sekundi. U korišćenju tog starog algoritma danas u mediju filma, na iznenađenje autora, pokazalo se da ukupan zbir jedinica magičnog kvadrata sedmog reda (1225), preveden na trajanje od jednog frejma, traje 49 sekundi, gde je zbir jedinica, u svakog od sedam naizgled nepravilnih nizova jednak (175 frejmova u trajanju 7 sekundi). 7 x 7 ispada 49 sekundi, pa deluje kao da su stari matematičari znali da će se video slika, vekovima kasnije, formirati kroz 25 sličica u sekundi, te njihova sedmica ponovo zavrtiti u novoj dimenziji vremena.

Polazna tačka Fritzovog projekta “Zamišljene budućnosti” je ispitivanje vizija budućnosti, prikazanih kroz urbanistički razvoj grada. U ovom slučaju projekat ispituje nasleđe socijalnog vizionarstva i ostavštine “utopijskog urbanizma” 1960-ih i današnje društvene osvešćenosti kroz problem planiranja gradskog prostora.

Urbanisti su već pre Drugog svetskog rata zamišljali širenje grada Zagreba na jug, preko reke Save. Tokom 50-ih godina Vlado Antolić predložio je regulatorni plan grada koji je 1962. prezentovan političarima i javnosti kroz planove i maketu Južnog Zagreba, kasnije nazvanog Novi Zagreb. Planovi su se odmah počeli sprovoditi i delimično su ostvareni u sledećih nekoliko decenija.

Fritz podseća izložbom “Novi Novi Novi Zagreb” i da se 2016. godine navršava 500 godina od prvog izdanja dela “Utopija” (1516) Tomasa Mora (Thomas More). Promišljajući zamišljanje budućnosti, možemo se zapitati da li je danas lakše zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma (Jameson, 2003), nakon filozofskog ispitivanja “kraja utopije” (Marcuse, 1967)?

Izložba je otvorena u Greti od 7. do 12. marta.

(SEEcult.org)

Donacija Japana Zavodu za zaštitu spomenika kulture



Vlada Japana obezbedila je donaciju u iznosu od 52.800 evra za unapređenje opreme fizičko-hemijske laboratorije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu.

Donacijom Japana kupljen je mikroskop i instrument za infracrvenu mikroskopsku spektroskopiju, koji će biti korišćen za analize neophodne za ispitivačke i konzervatorsko-restauratorske radove na pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima Srbije, saopštila je japanska ambasada.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture postaće zahvaljujući toj donaciji referentna ustanova ne samo u Srbiji, već i u regionu, čime se otvara mogućnost novih vidova saradnje sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu, navedeno je u saopštenju.

Svečana ceremonija primopredaje donacije biće održana 11. marta u prostorijama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a prisustvovaće ambasador Japana u Srbiji Đuići Takahara, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjana Andrić.

Donacija je obezbeđena u okviru programa bespovratne pomoći Vlade Japana u oblasti kulture.

Vlada Japana je i tokom proteklih godina značajno pomagala podizanje kapaciteta institucija kulture i sporta i Srbiji. Uključujući poslednju donaciju, ukupan iznos japanske pomoći u oblasti kulture i sporta iznosi više od 2,5 miliona evra, a ukupna ekonomska pomoć Vlade Japana Srbiji iznosi više od 490 miliona evra.

(SEEcult.org)

Zeleno svetlo za Crvenu



Predstava “Crvena: samoubistvo nacije” o nasilju nad ženama ipak će biti igrana u Narodnom pozorištu u Leskovcu, nakon burnih reakcija u javnosti povodom otkazivanja zbog navodnog vređanja države i naroda.

Upravnik leskovačkog Narodnog pozorišta Stanislav Grujić izjavio je za N1 da je predstavu “Crvena: samoubistvo nacije” Vojislava Arsića i Milene Bogavac, koprodukciju Centar E8 i Bitef teatra u Beogradu, odlučio da vrati na repertoar, jer ne želi da bilo ko protumači da je protiv prava žena.

Grujić je naglasio da ostaje pri stavu da ta predstava vređa državu i narod, ali će odluku o eventualnim elementima prekršaja ili krivice prepustiti nadležnima.

Grujić je rekao za lokalni portal Jugmedia i da je samo pokušao da zaštiti dostojanstvo države.

“Jedan deo građanstva je to shvatio kao moj lični atak na prava žena, a ne na pokušaj da zaštitim dostojanstvo zemlje u kojoj živim. I dalje smatram da se tekst ‘Jebi se Srbijo’ ne sme izgovoriti u pozorištu jer to vređa nacionalni identitet srpskog naroda, ali, eto, neka publika dođe da to gleda i sluša ako toliko želi, pa neka samo prosudi o čemu je reč”, dodao je Grujić.

U Centru E8, koji je producent te predstave sa Bitef teatrom, kazu da još nisu dobili zvaničnu potvrdu Narodnog pozorišta u Leskovcu da će “Crvena: samoubistvo nacije” biti igrana, ali je očekuju na osnovu javne najave Grujića.



Reditelj Vojislav Arsić izjavio je da je simptomatično da cenzura postoji samo u pozorištu.

"Prihvatamo da na televiziji gledamo najveće brutalnosti rijaliti programa, prihvatamo da prošle nedelje tri žene budu ubijene u porodično-partnerskom nasilju i da mediji do tančina istražuju i o strašnim brutalnostima do detalja pričaju, a ne prihvatamo da se sa tim obračunamo u pozorištu", rekao je Arsić povodom prvobitne zabrane igranja “Crvene”, koja se, osim u Beogradu i Novom Sadu, suočava sa otkazivanjima u poslednjem trenutku i u drugim gradovima.

Prema navodima Centra E8, upravnici lokalnih pozorišta, "ne samo što su zabrinuti da predstava (koju nisu gledali), ne uzdrma njihove političke pozicije već su i dovoljno arogantni da – bez znanja o predstavi, prvo dopuste da se zakaže njeno gostovanje, a da je zatim otkažu iako je svuda najavljena”.

Na repertoaru Bitef teatra, gde je premijerno izvedena u aprilu 2015. godine, ponovo će biti igrana 12. marta.

(SEEcult.org)

KOO: Ne duguju umetnici, nego država



Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja u Srbiji saopštio je 9. marta da Ministarstvo kulture i informisanja “ponovo dovodi u zabludu javnost i izaziva nove nesporazume” tvrdnjama da samostalni umetnici duguju državi milione dinara na ime poreskih obaveza u vezi sa penzijskim i zdravstvenim osiguranjem.

Povodom izjave predstavnika Ministarstva kulture i informisanja Mladena Veskovića i Dimitrija Tadića na nedavnoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, da “samostalni umetnici Srbije duguju državi oko 100 miliona dinara” na ime neizmirenih poreskih obaveza, KOO umetničkih udruženja naveo je u saopštenju da se tako stvorio utisak da su samostalni umetnici zanemarili građanske dužnosti i maltene svesno utajili deo svojih poreskih davanja. To je, kako je navedeno, izazvalo nepovolјne, pa i uvredlјive komentare u široj javnosti i to u situaciji kada svaki 17. član udruženja može da koristi to pravo.

KOO reprezentativnih umetničkih udruženja, koji okuplja 12 organizacija, ponovio je da je neophodno napraviti razliku između neplaćenog poreza na jednoj, i neizmirenih doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika, na drugoj strani.

“Dugovanje na koje se pozivaju čelnici Ministarstva kulture, nastalo je zbog neažurnosti, tj. konstantnog kašnjenja uplata doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje od strane jedinica lokalne samouprave, među kojima i Grada Beograda, što je i njihova zakonska obaveza. Dug je stvoren nagomilavanjem kamata zbog ovog konstantnog kašnjenja. Nisu umetnici, svojom krivicom, napravili ovo dugovanje, već država, čija je zakonska obaveza bila da redovno uplaćuje opisane doprinose, što u dužem vremenskom periodu nije blagovremeno činila kako je propisano Zakonom”, podsetila su umetnička udruženja, dodajući da je tako stvorena osnovica duga koji se sada samo uvećava bez mogućnosti da u razumnom roku bude izmiren.

Navodeći da to dalјe, “pravnim nasilјem proizvodi i niz drugih ozbilјnih posledica”, KOO umetničkih udruženja podsetio je da za više od 3.000 samostalnih umetnika i članova njihovih porodica ZSO odbija da overi zdravstvene knjižice dok ne izmire ta dugovanja, što praktično znači da im se, potpuno nezakonito i suprotno Ustavu, ukida elementrno pravo na zdravstvenu zaštitu.

Takođe, samostalni umetnici koji su ostvarili pravo na starosnu penziju, bolovanje, to pravo ne mogu da ostvare, što ih dovodi u neprihvatlјiv, diskriminisan položaj.

“Sve ovo je posledica neadekvatnog pristupa, tačnije loše politike prema umetnicima koju već duže vreme sprovode organi države na čelu sa Ministarstvom kulture i informisanja, čime se konzistentno i hotimično proizvode nepotrebni nesporazumi”, naveo je KOO umetničkih udruženja, napominjući da svi ti problemi nastaju za neizvršene usluge.

KOO i reprezentativna umetnička udruženja pojedinačno, kao i niz istaknutih umetnika, kulturnih poslanika, Odbor za kulturu Skupštine Srbije i druge društvene organizacije, uviđaju i već duže vreme predlažu da se dug nastao nebrigom države jednostavno otpiše, kao što je učinjeno sa nekih drugim kategorijama građana. Za to, međutim, “ne postoji politička volјa”, kako je konstatovao nedavno jedan istaknuti filmski umetnik, podsetila su umetnička udruženja.

KOO umetničkih udruženja upozorio je da će se situacija samo pogoršavati, a samostalni umetnici će "sve teže podnositi greške i nesposobnost države da brine o svojoj kulturi i stvaralaštvu" sve dok država i njeni organi ne preduzmu neophodne mere za adekvatno rešavanje tog pitanja koje je tragično otvoreno više od godinu dana.

KOO reprezentativnih umetničkih udruženja Srbije čine Udruženje likovnih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, Udruženje književnika Srbije, Udruženje dramskih pisaca Srbije, Udruženje muzičkih umetnika Srbije, Udruženje orkestarskih umetnika Srbije, Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi, Asocijacija srpskih arhitekata, Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije i Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije.

Sličan apel uputili su nedavno i Udruženje dramskih umetnika Srbije, Srpsko književno društvo, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Udruženje kompozitora Srbije i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, koji su okupljeni u Asocijaciju umetničkih udruženja.

Predsednici tih udruženja zajednički su apelovali na premijera Aleksandra Vučića da se zauzme za hitno rešavanje problema ostvarivanja prava samostalnih umetnika na zdravstvenu zaštitu, koje ne mogu da ostvare zbog toga što lokalne samouprave nisu redovno uplaćivale doprinos za obavezno socijalno osiguranje, iako ih na to obavezuje Zakon o kulturi.

(SEEcult.org)

Apel Kulturnjaka povodom rastuće agresije i pretnji Frljiću



Inicijativa Kulturnjaci 2016 uputila je 8. marta hitan apel državnom vrhu Hrvatske povodom rastućeg talasa netolerancije i agresije koji je kulminirao nedavnim pokušajem zastrašivanja pozorišnog reditelja Olivera Frljića i njegovih najbližih.

Kulturnjaci 2016 izrazili su zgražavanje povodom provale u domove Frljića i njegove devojke, kao i najavama obračuna s neistomišljenicima, koje “podržavaju najviši državni dužnosnici legitimišući time nasilje” prisutno od uspostavljanja nove Vlade Hrvatske.

“Javne prozivke i vređanja što dolaze s vrha političke vlasti rezultirale su opasnim pretnjama u medijima, po društvenim mrežama, na ulicama i radnim mestima, od napada na Mirjanu Rakić propraćenog ustaškim pokličima, preko fizičkih pretnji Nini Violić, pretnji i vređanja Vitomire Lončar, pa sve do pretnji smrću i provala u stan Olivera Frljića i njegove devojke. Odgovorne institucije ni na koji način nisu osudile ove napade, a sama je predsednica Republike, koja bi trebalo da zastupa sve građane, u pismu koje će ostati zapamćeno kao primer sramotnog poništenja predsedničke funkcije, ustanovila kako su oni koji su danas izloženi uvredama i nasilju naprosto dobili ono što su zaslužili”, naveli su Kulturnjaci 2016 u otvorenom pismu Vladi, Saboru i predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović.

Kulturnjaci 2016 pozvali su ujedno na odgovornost sve političke subjekte koji su svojim porukama mržnje i netolerancije, svojim prozivkama i uvredama, svojim napadima na pravo javnog izražavanja i drugačijeg mišljenja, kao i odbijanjem da jasno sankcionišu te pojave, ugrozili ljudska prava, konkretne živote, imovinu i rad pojedinaca.

U strahu od eskalacije nasilja, Kulturnjaci 2016 očekuju od Vlade Hrvatske, Sabora i predsednice Kolinde Grabar Kitarović da “prekinu stigmatizaciju neistomišljenika i ozbiljno shvate podele u društvu koje su proizveli svojom politikom”.

Kulturnjaci 2016 traže od premijera Tihomira Oreškovića da se konkretno zauzme za uspostavljanje parlamentarne atmosfere koja započinje osudom svakog nasilja nad građankama i građanima Hrvatske.

Inicijativa Kulturnjaci 2016 neformalno je okupljena povodom zahteva za smenu hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića koji je podržalo više od 4.500 ljudi. Kulturnjaci traže smenu Hasanbegovića zbog njegovih ekstremnih političkih stavova i izostanka stručnosti i poznavanja resora kulture.

(SEEcult.org)

4. Beogradski irski festival



Beogradski irski festival (BIF) biće održan četvrti put od 14. do 22. marta, a ove godine je u znaku najvećeg irskog državnog jubileja - stogodišnjice od Ustanka za nezavisnost Irske. Uz istorijski osvrt filmskim i diskusionim programom, BIF nudi i kabare o životu Doroti Parker, izložbu nakita irskih i srpskih dizajnera, degustaciju irske hrane i pića, kao i svetlosno “ozelenjavanje” gradskih zdanja u noći između 16. i 17. marta.

Četvrti BIF počinje 14. marta u KC Gradu “Delikatesnim ponedeljkom”, uz specijalnog gosta Garta Mekolgana (Garth McColgan), kuvara iz Irske koji će sa restoranom Dijagonala predstaviti tradicionalan irski meni koji će čitave nedelje biti moguće probati i u restoranu Smokvica na Vračaru.

U KC Gradu će prve večeri biti otvorena i prodajna izložba nakita i fotografija srpskih i irskih umetnika, među kojima su Tatjana Jakovljević, Sandra Malić Tešić, Erika Marks i Simon Pelan i fotograf Dermot Keli. U okviru izložbe, koja će trajati do kraja BIF-a, 16. marta biće održana i radionica nakita.

Državni jubilej Irske BIF će obeležiti nizom filmova, panel diskusija i dokumentarnih filmova na temu Ustanka 1916. godine, koji će biti prikazivani od 15. do 22. marta u Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Fontana.



Repertoar obuhvata filmove “Momački vikend”, čija će srpska premijera biti 15. marta u Kinoteci, “Soba”, “Rajanova kći”, “Majkl Kolins”, “Krvava nedelja”, “Vetar koji njiše ječam”, “Trnovit put do Dablina”, te “After ‘16” koji čini devet kratkih filmova na temu Uskršnjeg ustanka, kao i “Milion Dablinaca” o najpoznatijem irskom groblju.

Dokumentarci “Put za Mostar” i “Hjubert Batler: Svedok budućnosti” obrađuju teme sa prostora bivše Jugoslavije.

Uskršnji ustanak 1916. godine bio je oružana pobuna koja se smatra “svetim gralom” irske nezavisnosti. Isterivanjem neprijateljskih komšija (Britanije) nakon 700 godina, Irska je konačno dobila nezavisnost, premda se oslobođenje većine irskih ostrva dogodilo nešto kasnije, 1921.



BFI će tradicionalno obeležiti i Dan svetog Patrika 17. marta, a tim povodom je planirana i akcija “Ozelenjavanje”. Zahvaljujući podršci Turističke organizacije Beograda, od zalaska sunca 16. marta do ponovnog izlaska 18. marta četiri monumentalne građevine Beograda – Skupština Srbije, Most na Adi, hotel “Moskva” i Palata Albanija, biće osvetljene zelenim svetlom, kao što je slučaj i sa prepoznatljivim zdanjima u prestonicama širom sveta (Sidnejska opera, Kineski zid, Brandenburška kapija, egipatske piramide...).



Kao vrhunac BFI-ja, za 19. mart u Ustanovi kulture “Vuk” najavljena je provokativna kabare predstava “Devojka koja zviždi” sa irskim muzičarima Honorom Hefernanom i Trevorom Najtom. Predstava je nastala prema motivima iz života američke pesnikinje Doroti Parker koja je bila među najznačajnijim predstavnicima bit poezije. Kabare će nastupiti u saradnji sa lokalnim muzičarima Emilijom i Đorđem Andrejevićem.



Za 17. i 20. mart, nakon projekcije filmova, najavljene su muzičke večeri u klubu Ben akiba u Savamali, gde će nastupiti irskog DJ Supercat, odnosno lokalni sastav O bato.

BIF će se kroz formalne i neformalne razgovore u KC Gradu osvrnuti i na uticaj Uskršnjeg ustanka u Srbiji, kao i na savremenu žensku pobunu (#WakingTheFeminists) protiv zapostavljanja žena i njihovog uticaja na istoriju Irske nekada i danas.

Ulaznice za sve programe moguće je kupiti na biletarnicama ustanova u kojima se programi i održavaju.

Festivalski sajt je irishfest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org,

(SEEcult.org)

Sećanje na Zorana Đinđića



Dokumentarna izložba o Zoranu Đinđiću, prvom demokratskom premijeru Srbije i lideru Demokratske stranke, biće otvorena 11. marta u Kući kralja Petra I, povodom 13 godina od njegovog ubistva u dvorištu Vlade Srbije.

Izložbu “Zoran” čine dva segmenta: “Zoran Đinđić – autor” i “Drugi o Zoranu Đinđiću”.

Publika će imati priliku da vidi fotografije koje je snimio sam Đinđić, knjige koje je napisao i koje je preveo, dok su u drugom delu izložbe predstavljene fotografije iz različitih perioda njegovog života - od detinjstva do smrri, kao i knjige koje su drugi autori o njemu napisali.

U toku izložbe biće prikazani dokumentarni filmovi: “Idejom i životom” autora Aleksandra Radoša i “Zoran Đinđić, gradonačelnik” grupe autora.

Autorka koncepta je Gorica Mojović, a izložbu organizuju Fond “Zoran Đinđić”, Kuća kralja Petra I i Gradska opština Savski venac.

Izložbu će otvoriti istoričarka Latinka Perović i predsednik GO Savski venac Dušan Dinčić, a biće je moguće obići do 19. marta.

Ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Dirty Season – Necenzurisano



Kolektiv Kamerades predstavlja se u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda izložbom “Dirty Season – necenzurisano”, kojom počinje i nova izlagačka sezona te galerije “Sva lica dokumentarizma”, posvećena dokumentarnoj fotografiji.

Izložba “Dirty Season – Necenzurisano”, koja će biti otvorena 10. marta, predstavlja “neprestanu manipulaciju masom, borbu za glasove onih kojima već dugo nije stalo, pokušaje animacije ili reanimacije naroda, masovno zasipanje posterima, bilbordima, reklamama koje obećavaju bolje sutra, grafitima, sloganima, audio i video nastupima”, kreirajući “cirkusku predstavu pod nazivom: ’Predizborna kampanja’”.

“U senci tog dobro organizovanog cirkusa stoji običan čovek kao tužni pajac, ne shvatajući više zašto je i kada cirkus došao, a još manje kadar da svim izvođačima objasni da više nije smešno, ni zabavno, a još manje uzbudljivo, pri čemu su ulaznice veoma skupe. U središtu arene stoji upravo on, sam, prevaren i napušten od društva i države koja (trebalo bi da) postoji zbog njega. Da li je došlo vreme da pažljivije iščitavamo slike o sopstvenom životu, da obratimo pažnju na glas ovih mladih ljudi koji uporno i strpljivo posmatraju i beleže sadašnjost zarad budućnosti?”, navela je Ivana Tomanović, umetnička direktorka Galerije Artget u 2016. godini, koja je vanredna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Akademiji umetnosti Alfa univerziteta.



Snaga fotografija kolektiva Kamerades, kako je dodala, nalazi se u “satiričnom pogledu na nas same, obezglavljene baš kao što su i političari koji, poput vukova, menjaju samo dlaku (partiju), ali ne i ćud”.



Tema kolektiva Kamerades smo svi mi – svih priroda i struktura, opredeljenja i pripadanja (političkih, klasnih, seksualnih ...), zarobljeni više od dve decenije u grotlu pomešanih obećanja, verovanja, nadanja i stvarnog života.

“Krećući se u svojevrsnom vrzinom kolu postali smo nesvesni sopstvene realnosti, skloni polaganju nade u bolje sutra koje samo što nije stiglo. Krajnje ispolitizovano društvo odlično maskira bedu koja ‘boji’ našu svakodnevicu u sivo, dok svakodnevna borba za goli život zamagljuje pogled na društvo koje proždire sopstvene stanovnike”, navela je Ivana Tomanović.





Šestorica mladih dokumentarista kolektiva Kamerades, uglavnom angažovanih u novinskim redakcijama, udružili su stavove, znanja i veštine u kreiranju dokumenta o današnjem vremenu.



Kolektiv Kamerades (Marko Risović, Milovan Milenković, Marko Rupena, Nemanja Jovanović, Nemanja Pančić i Saša Čolić) osnovan je 2012. godine, a do sada je objavio knjigu fotografija “Dirty Season” (2014), učestvovao na izložbama “Reanimacija kulture” (Magacin), “Usamljenost kao izbor” (Ulična galerija), “Ulica iz trećeg lica” u okviru festivala Vreva i Vizualizator, “Tamara Waterfront” (Ulična galerija), “Srbija ispred objektiva” (Muzej primenjene umetnosti, 2013), kao i na grupnim izložbama u zemlji i regionu.

Izložba “Dirty Season – Necenzurisano” biće otvorena do 2. aprila.

(SEEcult.org)

Buntovnica sa razlogom



Prijatelji, kolege i poštovaoci književnice i antiratne aktivistkinje Biljane Jovanović (1953-1996) obeležiće 11. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 20 godina od njene smrti dokumentarnom izložbom i promicijom knjige “Buntovnica sa razlogom”.

Na inicijativu Žena u crnom i drugih prijatelja Biljane Jovanović, u znak sećanja na njeno delo biće otvorena izložba “Život je demonski posao, šta mi anđeli u njemu tražimo” i predstavljena knjiga “Buntovnica sa razlogom” (proza, drame, angažovani tekstovi Biljane Jovanović) čije će delove čitati Marija Opsenica, Ivan Nikolić i Igor Filipović.

Izložba posvećena Biljani Jovanović bila je postavljena u CZKD-u i povodom desetogodišnjice njene smrti 2006. godine, koja je obeležena i dodelom tada ustanovljene nagrade nazvane njenim imenom, koju je dobio Srđan Valjarević za “Dnevnik druge zime”.

Biljana Jovanović tada je dobila i ulicu na Zvezdari.

Nagrada Srpskog književnog društva “Biljana Jovanović” ustanovljena je radi afirmacije književnih vrednosti koje su bile deo autentičnog književnog govora Biljane Jovanović - modernog i urbanog senzibiliteta i duha pobune protiv malograđanskog morala, konvencija i normi, tabua i zabrana svih vrsta, društvenih i književnih.

Ove godine u najužem izboru su knjige Svetislava Basare “Anđeo atentata”, Jasne Dimitrijević “Prepoznavanja” i Ljubomira Koraćevića “Lager”.

Biljana Jovanović bila je jedna od beskopromisnih buntovnica stasalih još 1968. godine. Bila je potpisnica svih peticija 70-ih i 80-ih protiv represije i mitova komunističkog režima, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda, kao i predsednica prve nevladine organizacije - Odbora za zaštitu čoveka i okoline, osnovanog 1984. u Francuskoj 7.

Tokom 90-ih godina bila je među osnivačima UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora… Bila je inicijatorka i učesnica svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu (Paljenje sveća, Crni flor, Poslednje zvono…), a 1992. osnovala je LUR (Leteća učionica, radionica) za kulturno i intelektualno povezivanje nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.

Uvela je u srpsku književnost nov tip književne junakinje i ostavila nezaboravne i potresne stranice o rušenju zajedničke domovine, iluzija i snova u antiratnoj prepisci “Vjetar ide na jug i obrce se na sjever” sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić (nemačko izdanje za Suhrkamp 1993. i 1994. u ediciji Apatridi, Radija B92 u Beogradu).

Rođena Beograđanka i kosmopolita, koja je završila filozofiju, Biljana Jovanović objavila je zbirku pesama “Čuvar” (1977), romane “Pada Avala” (Prosveta, 1978 i Nezavisno izdanje Slobodan Mašić, 1981), “Psi i ostali” (Prosveta, 1980) i “Duša jedinica moja” (BIGZ, 1984), kao i drame “Ulricke Meinhof”, “Leti u goru kao ptica”, “Centralni zatvor”, “Soba na Bosforu”.

Preminula je 11. marta 1996. u Ljubljani, a sahranjena je dva dana kasnije na Novom groblju u Beogradu.

(SEEcult.org)

Zid mira



Umetnica Nada Prlja, koja živi u Skoplju i Londonu, održaće 11. marta u Galeriji Remont u Beogradu predavanje na teme migracija i slobode kretanja, koje su prisutni u njenom umetničkom radu, a posebno će predstaviti svoj umetnički projekat “Zid mira” (Peace Wall).

“Zid mira” je realizovan u okviru 7. Berlinskog bijenala 2012. godine, kada je Nada Prlja na Fridrihštrase, najpoznatijoj ulici za kupovinu u Berlinu, napravila zidnu barijeru koja je blokirala saobraćaj tokom dva meseca.

"Zid mira” je simbolično ukazivao na ekonomske podele u modernim gradovima i savremenim društvima, a u vreme postavljanja dobio je i pohvale, i kritike, uglavnom zbog simbolike koja se odnosi na sam "zid". Javnost je zid doživela kao simbol ksenofobije, prisilnih granica, zatvaranja i podela – tema koje su pre samo par godina bile irelevantne za savremeno evropsko društvo koje se zalagalo za otvorenost i demokratiju, a danas su goruće.

Sada se većina evropskih zemalja poziva na mere koje su pre samo nekoliko meseci, bile vrlo diskutabilne, neoubičajene i retrogradne.

Deo predavanja Nade Prlje biće posvećen i prezentaciji jednodnevne radionice koju će održati 11. marta uz učešće grupe studenata uključenih u projekat Savet mladih pri Kolarčevom narodnom univerzitetu. Polazna tačka za radionicu je projekt “Aliens Inc.” (2008) koji istražuje i testira pripadnost i uopšte mogućnost ravnopravnog priznavanja i prihvatanja, to jest mogućnost "biti drugačiji" u svetu koji se po dolasku migranata sve više klaustrofobično zatvara.

Rođena u Sarajevu, Nada Prlja se 1982. godine preselila u Skoplje, a krajem 90-ih u London. Te promene uticale su na formiranje njenog umetničkog rada kojim konstantno otvara pitanja pripadnosti, izmeštanja i adaptiranja na različite uslove i društva.

Nada Prlja je diplomirala na Akademiji umetnosti u Skoplju i doktorirala na studijama filozofije na Kraljevskom koledžu za umetnost u Londonu.

Kroz različite medije (instalacije, video, projekti u javnom prostoru) bavi se temama nejednakosti i nepravde u savremenom društvu, otvarajući brojna pitanja o aktuelnim političkim i ekonomskim prilikama, nacionalizmu, tranziciji u bivšim socijalističkim zemljama, ljudskim pravima, migracijama…

Predavanje i radionica Nade Prlje organizovani su u okviru projketa “From diaspora to diversities” koji realizuju Remont – nezavisna umetnička asocijacija (Beograd), Evropski kulturni centar Esperanza (Skoplje), Kunst Ost (Grac) i Institut za savremenu umetnost (Zagreb).

Projekat se bavi redefinisanjem pojma dijaspore u širim savremenim kontekstima globalizacije, mobilnosti, kulturnog nomadizma i drugih vidova iskustva privremenih i trajnih izmeštanja iz matičnih sredina, značaja kulturnih razlika, kao i problema integracije u nove društvene okolnosti.

Projekat “From diaspora to diversities” podržali su Balkanski fond za umetnost i kulturu (BAC), regionalna platforma za kulturu Kooperativa i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

(SEEcult.org)

Pozdrav iz Doline gladi



Osvrt na deo aktuelne pozorišne ponude u Kragujevcu: „Gospođa ministarka“ i „Beton mahala“

Poznavanje prirode, društva i kulture (Večera kod Knjaza i Betoniranje muftije)

Piše: Vlada Paunović

U nedelji za nama imao sam priliku da pogledam deo scenskih programa u Kragujevcu, tačnije jednu od repriza Knjaževsko-srpskog teatra – „Gospođu ministarku“ (igra se od 2008. u režiji Jovana Grujića) i gostovanje „Beton mahale“ (režija Branislav Trifunović i Rifat Rifatović).

O uvek aktuelnom u Srbiji, Nušićevom klasiku „Gospođi ministarki“, van opštepoznatog sadržaja, može se jedino reći da ju je, inače resursno kvalitetna postava ansambla (Marina Perić, Miloš Krstović, Aleksandar Milojević i drugi...) odigrala sa smanjenom energijom, asocijativno kao da ste „utišali“ omiljenu muziku na radiju, jer „smeta komšijama u susednom stanu“. Euđenio Barba, italijanski guru modernog teatra, rekao je da je suština pozorišta u „razmeni energije između izvođača i gledaoca“, a mentalitetska anatomija Nušića u vidu srpskog palanačkog duha u „Ministarki“ treba da „probija zvučnike i ulazi u crveno“ na sceni i u publici.

Publika? Tu zapravo leži poenta, jer je razvoj publike tema u fokusu svih modernih kulturnih politika u Evropi. Smatrao sam, na osnovu monitoringa kragujevačke teatarske scene (kako repertoarske, tako i alternativne), da je pozorišna publika elitistička (ako zanemarimo komercijalni teatar poput monodrama Milana Gutovića, „Čikaških perverzija“ ili drugih „tezgi“ beogradskih glumaca po Kragujevcu), ali sam pogrešno procenio, jer sam generalizovao. Elitistička je možda za vreme JoakimInterFesta, kada se igraju moderne scenske forme ili kad se „ubode“ kvalitetna premijera. I to na prvi pogled i nije loše, jer suština teatra i jeste da „ulazi u narod“. Ali kako, na koji način?

Na „Ministarki“ se moglo primetiti da je, inače uvek tesna sala Knjaževsko-srpskog teatra, ispunjena gotovo do poslednjeg (oko 260 sedišta) mesta. Kad tako nešto vidite u svom gradu, jako je lep osećaj i odmah pomislite, maštajući, kako bi bilo lepo da je milion evra investiranih u „ruralno-palanačku“ promociju Kragujevca putem serija Radoša Bajića, bilo uloženo u novu zgradu Teatra. Ali ne, ne treba „plakati nad prosutim mlekom“ i biti nerealan, jer novi dom najstarijeg teatra u Srbiji verovatno ne bi bio tako kvalitetna promocija grada, poput autorskih ostvarenja „seljačke majke“, koja favorizuju kreatori ovdašnje kulturne politike.

No, da se vratimo prošlonedeljnoj publici na „Ministarki“. Da li ste nekada bili u situaciji, najočekivanije u bioskopu, da ne čujete ni ton, ni sami sebe od šuštanja kesa sa slanim „grickalicama“ i slatkišima, mućkanja flašica sa vodom i sokovima, premeštanja garderobe po krilima i nadasve glasnih privatnih razgovora, a da ne vidite ništa od neprestanog izlaženja u sredini predstave? Verovatno – da, u bioskopu. Ali ja sam bio u teatru. Analizom sam utvrdio da je najmanje 70% publike te večeri bilo iz kategorije mladih, što na prvi pogled izgleda pohvalno. Posle predstave sam utvrdio da je došao autobus sa srednjoškolcima iz Gornjeg Milanovca uz pratnju profesora, kako bi deca imala najdostupniju priliku da se upoznaju sa teatrom. I to je za pohvalu svakako. Ali omladinci su glasno govorili u toku predstave, napravili zimskom garderobom gomile kao u prihvatnom centru za izbeglice i nadasve – užinali sve u šesnaest (...a oko nas, sve neki gladni ljudi... Branimir Džoni Štulić, Odlazak u noć)! Ali deca nisu odgovorna, jer je trebalo da ih neko nauči ne samo istoriji ili temi predstave, nego i bontonu prilikom posete kulturnoj ustanovi. Profesorke nisu, jer su i same bile zauzete pričom, večernjom užinom i pre svega – neprestanim pravljenjem „selfija“ i „čekiranjem“ na Fejsbuku. Ali i mladi Kragujevčani su radili isto, sami ili u pratnji roditelja. Majka devojčice pored mene je uzela od nje kesu od pojedene grickalice i praznu flašicu vode i lepo bacila pod sedište, kao da nije u teatru, nego na livadi... Naravno, „boje nekulture“ su branili i stariji – glasnim dobacivanjem glumačkim replikama, ulaskom u teškim zimskim jaknama, kao da su sad sišli sa žičare... Ali bar nisu večerali u pozorištu.

Mislim da bi u kontekstu razvoja publike, od osnovne škole trebalo uvesti predmet koji bi se bavio upoznavanjem sa kulturom u najširem smislu – od umetničkih formi, do bontona.

„Beton mahala“, predstava istoimene pozorišne grupe iz Novog Pazara, koju je kragujevačkom gledalištu vešto (odlična promocija i puna sala) predstavila promoterka Jelisaveta Miletić, nije mi odvukla pažnju na analizu publike, nego na sadržaj, iz prostog razloga jer nisam imao priliku da je dosad pogledam. A mediji su pisali da se radi o prvoj sličnoj pozorišnoj inicijativi iz Pazara, jako angažovanoj predstavi podržanoj projektno od UNDP, koja nakon premijere i reprize u rodnom gradu nije mogla da se igra. Sjajna propratna najava, pogotovo za ljubitelje angažovanog teatra, koji je danas u Srbiji, sve više počeo da tupi oštricu.

„Beton mahala“ je zapravo splet međusobno povezanih priča osam pazarskih srednjoškolaca (šestoro Bošnjaka i dvoje Srba) koji govore na prvi pogled o uobičajenim problemima mladih u svakom gradu u Srbiji (ljubavni problemi, odnosi sa roditeljima i profesorima, planovi za budućnost – „ostati ili otići“...) uz fokus na glavnu temu – dobro poznate međuverske/nacionalne odnose u ovoj zajednici. Taj fokus se, međutim, toliko sporo provlači kroz tekst priče da je trebalo tek nakon sat i po vremena da saznamo glavnu stvar – poruku mladih šta hoće i šta neće (koja bi se – ako apstrahujemo pomenuti fokus, mogla primeniti na svaki grad u Srbiji ili zemljama u regionu).

Reditelj Trifunović nije imao mnogo posla, jer je u duhu metoda moderne drame, koristeći postupke retrospekcije (opis sredine putem čitanja podataka sa Vikipedije aranžiranih burnim istorijskim podacima – spaljivanje grada od strane Karađorđevih ustanika, zulume begova u vreme turske vladavine, islamizaciju pravoslavnog stanovništva, napade četničkih odreda za vreme Drugog svetskog rata...) i koralnosti (nova forma antičkog hora u vidu „internet foruma“) spajao na prvi pogled autentične priče iz lokalnog kolorita. Zaista talentovani mladi glumci su pripovedali o zabrani međuverskog zabavljanja mladih, diskriminatorskim distinkcijama po „zvaničnom jeziku“ u školama, nepoželjnim mestima za izlazak, slavnjenjima pobede raznih reprezentacija... zapravo o večitoj međuverskoj podeli na „naše“ i „njihove“. Uz nekoliko upečatljivih momenata poput pevanja „Molitve“ Marije Šerifović umesto „naše“/“njihove“ himne, dogovora roditelja mladića i devojke o zabrani međuverske veze i nadasve finalnog uzvikivanja liste želja „hoću – neću“ u Pazaru, ne bi se mogli izdvojiti posebni trenuci. „Beton mahala“ nije loša predstava, ali je nedovoljno iskoriščena tema i njen potencijal u smislu angažovanosti. Nema angažovanih pikova u vidu verskih poruka muftije Muamera Zukorlića, političkog raskrinkavanja do srži (Rasim Ljajić je na premijeri u Pazaru izjavio da mu se predstava ne dopada), totalnog upiranja na nacionalizam obe suprotstavljene strane. Jer, ako hoćeš da budeš angažovan, onda budi do kraja, ako hoćeš da budeš „zabranjen“ i „obeležen“ onda „gađaj u centar“, ne kalkulišući u smislu – „kako ću posle da živim u toj sredini“.

“Beton mahala” je dobar primer inicijative mladih, koji može poslužiti kao paradigma angažovanoj sceni mladih. Neka svako “počisti prvo ispred svoje kuće”, odnosno neka kragujevački alternativci govore o Krstu koji najavljuje Kragujevac na svom ulazu, beogradski o paljenju džamije, banjalučki o svešteničkoj pedofiliji, vojvođanski o suživotu narodnosti... Teatar može biti moćniji medij za prenošenje poruka od bilo koje TV emisije ili čak knjige, ako se pravilno i bez straha postavi cilj. U ovom slučaju – pobuna mladih protiv realnih podela koje im uništavaju svakodnevni život.

Paralelni program 13. BFI



Nacionalni balet iz Tirane gostovaće 8. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom i u Nišu i Novom Sadu, u okviru paralelnog programa 13. Beogradskog festivala igre (BFI).

Albanski balet izvešće dva starija koreografska ostvarenja Anželina Preljokaža “Svadba” i “La Stravaganza”, najavio je BFI, koji će biti održan od 19. marta do 10. aprila.

Kao deo paralelnog programa 13. BFI, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, publika će na sceni tog teatra videti 27. marta i koreodramu “Oni” u koreografiji i režiji Đorđa Makarevića.

Taj komad nastao je u toku prošle sezone, u okviru programa “Mladi koreografi”.

Zasnovana na istinitom događaju, postavka je od premijere dobila nagrade domaćih udruženja, a izvođenje u okviru BFI-ja biće, između ostalog, i mogućnost da inostrani koreografi, igrači, novinari, kritičari i drugi gosti tog festivala, pogledaju jedan naslov sa domaćeg repertoara.



Na 13. BFI-ju gostovaće 15 kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki, koje potpisuju i legendarni autori kao što je Jirži Kilijan i mlade nade svetske scene, a izvode ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Pod sloganom “Sreća se igra“, 13. BFI biće svečano otvoren 19. marta u Sava centru petim gostovanjem NDT 1 sa dva naslova koreografa Pola Lajtfuta i Sol Leon “Pucaj na Mesec” i “Stop-Motion”, kao i koreografijom “Vrata koja nedostaju” belgijske kompanije Peeping Tom koja je rađena za NDT.

BFI će biti održan pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, a podržali su ga i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, te gradske vlasti Beograda i Novog Sada. Generalni sponzor BFI-ja je kompanija Vip mobile.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Jubilej i posledice...



Viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu Nebojša Milenković obratio se otvorenim pismom direktorki MSUV Sanji Kojić Mladenov povodom jubileja tog muzeja, koji je, prema njegovom mišljenju, obeležen uz niz propusta. Navodeći da na pitanja koja postavlja nije mogao da dobije odgovore službenim putem, Milenković ih je uputio javno. Pismo Milenkovića prenosimo u celini:

"Otvoreno pismo Sanji Kojić Mladenov, direktorki Muzeja savremene umetnosti Vojvodine

Iz serijala: Čiji je naš Muzej (deo prvi)

Jubileji su povodi za različite rekapitulacije, tako je i nedavno proslavljen jubilej 50 godina postojanja MSUV (GSLU/MSLU), direktorka institucije iskoristila za onu vrstu rekapitulacija koje je smatrala prigodnim i primerenim. Ono što, međutim, ostavlja loš ukus su propusti, nedoslednosti i nizak stepen poštovanja profesionalnih standarda koji su ovim povodom pokazani. Na deo tih propusta pokušao ukazati u samoj kući – no, kako je poznato da direktorka MSUV na službene dopise uredno ne odgovara godinama unazad, javnosti radi, voleo bih da dobijem odgovore na sledeća pitanja:

- Zašto je jubilej 50 godišnjice osnivanja MSUV obeležen izložbom Akvizicije: Otkupi i pokloni 2012-2015 a ne, recimo, reprezentativnom izložbom radova iz celokupnog umetničkog fonda?
- Koji su razlozi za isključivanje (dela?) stručnog kadra Muzeja iz priređivanja izložbe, i zašto se, protivno svakoj muzeološkoj praksi, do danas još uvek nije uspelo saznati ko je bio autor i(li) kustos/kustosi pomenute izložbe? Kako se to jedna važna izložba jednostavno dogodila?
- Ovo je bitno imajući u vidu da je MSUV nepotrebno doveden u neprijatna suočavanja sa apelima, zahtevima i protestima koje, usled diletantske pripreme izložbe Akvizicije, upućuju umetnici, ali i troje kustosa Muzeja – pošto je deo radova iz umetničkog fonda izložen na neadekvatan i degradirajući način?
- Zašto na izložbi, iako sam na to odmah skrenuo pažnju, čak ni dve nedelje od njenog otvaranja, još uvek nisu izloženi otkupljeni i poklonjeni radovi Vujice Rešina Tucića?
- Na čemu je bazirana tvrdnja (tekst direktorke u katalogu izložbe) da je u MSUV „posle duže pauze, poslednjih nekoliko godina obnovljena forma otkupa umetničkih dela“, da “dobijanjem prostora za rad u bivšem Muzeju revolucije, MSUV nastavlja sa sporim razvojem svoje kolekcije”, da se u istom periodu „postepeno uvodi i sve veći broj radova žena umetnica, koje su do sada bile slabo zastupljene politikom otkupa“, …, kao i čitav niz drugih, jednako neutemeljenih poluizjava i tvrdnji?
- Činjenica je da forma otkupa nije ekskluzivno obnovljena u mandatu aktuelne direktorke, pošto je rad Komisije za otkupe i poklone obnovljen 2003, odlukom tadašnjeg Upravnog odbora Muzeja. Istina je i da je period od dobijanja izložbenog prostora u Dunavskoj 37 (od 2001) najdinamičniji period razvoja — kako samog Muzeja tako i njegove kolekcije — što, pored ostalog, svedoče izložbe Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920-2000, monografija Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini, dvadesetak održanih retrospektiva, brojne dobijene nagrade, realizovani otkupi…
- Zašto je prećutana činjenica da je na prethodnoj izložbi Akvizicije: otkupi i pokloni 2004–2011 (u čijoj je pripremi, februara/marta 2012. učestovala i direktorka Kojić Mladenov) predstavljeno više od 300 dela pribavljenih za muzejsku kolekciju u navedenom periodu?! Gde je nestala izložba Neuporedivi identiteti:Kolekcija vojvođanske umetnosti za Muzej XXI veka iz 2003, na kojoj su predstavljena otkupljena i poklonjena dela iz perioda 1990–2003?!?
- Šta uopšte znači kovanica “spori razvoj kolekcije” i otkad se to u Muzejima brzina implicitno smatra bilo kakvim kvalitativnim pomakom?
- Šta se htelo postići banalnom (pri tom takođe netačnom) statistikom o broju zastupljenih umetnica — pošto je i na prethodnoj izložbi akvizicija zastupljen približno isti broj umetnica — po meni degradirajućoj i po ustanovu ali i same umetnice?
- Zašto je nastavljena ustaljena praksa kojom se iz Zbirki MSUV radovi kidnapuju za izlaganje — bez da su kustosi zaduženi za brigu o istim o tome adekvatno obavešteni (što je u Muzejima, treba li da podsećam, zakonska obaveza)?
- Naposletku, čijim se propustom ima smatrati materijalna greška u promo filmu povodom jubileja gde se tvrdi kako je umetnička zbirka MSUV ustanovljena 1969, iako su prvi radovi za Muzej otkupljeni dve godine ranije, 1967?

Takođe, pored prilike za rekapitulacije, jubileji su i povodi za iskazivanje zahvalnosti onima koji su te jubileje uopšte učinili mogućim. U tom kontekstu, ne mogu da se ne zapitam i sledeće:

- Čijim (po meni nedopustivim) propustom na proslavu pedesete godišnjice Muzeja nisu pozvani njegovi osnivači (Slobodan Sanader, kao osnivač i dugogodišnji direktor GSLU i Dragomir Ugren, kao osnivač i dugogodišnji direktor MSLU/MSUV), i zašto na proslavi jubileja nije bio prisutan NIJEDAN penzionisani kustos Muzeja (izuzev koleginice Svetlane Mladenov) od kojih su mnogi u MSUV proveli čitav radni vek (npr. istoričari umetnosti – kustosi: Miloš Arsić, Grozdana Šarčević i Ljiljana Ivanović)?
- Kako to da otvaranju izložbe kojom se, kako sama kaže, obeležava jubilej 50 godina Muzeja, zahvaljujući se svojim prethodnicima aktuelna direktorka nije našla za shodno da spomene ime nijednoga/nijedne od njih, iako joj za isto ne bi trebalo više od dvadesetak sekundi?
- Čemu dezinformisanje javnosti da je izložbu Akvizicije priredio Stručni tim Muzeja – i kako su to stručnjaci u Muzeju izgubili svoja imena, na istovetan način kojim, recimo, na veb sajtu ustanove niko osim njegove direktorke nema ni fotografiju niti profesionalnu biografiju (računajući i direktorkinu upornost lažnog predstavljanja stečene magistrature u vidu oznake Mr.Sc. ispred vlastitog imena)?
- Šta je uopšte razlog zbog kog se proslavlja 50 godina postojanja, ukoliko je u MSUV sve navedeno inicirano poslednjih nekoliko godina (koje se, sasvim slučajno, poklapaju s trajanjem direktorkinog mandata) o čemu slikovito svedoči i privatni veb sajt MSUV, podignut u prvoj godini mandata Sanje Kojić Mladenov (2013), sa kog su volšebno nestali SVI podaci o muzejskoj, izložbenoj i izdavačkoj delatnosti MSUV u periodu pre 2012. (koja se takođe pojavljuje selektivno i simbolično), računajući i brojna kapitalna izdanja koja, treba li da podsećam, sva postoje i u PDF formatu?
- Šta je razlog zbog kog se na početku mandata aktuelne direktorke pristupilo izradi novog loga i vizuelnog identiteta MSUV — mimo, u ovakvim prilikama uobičajene i u svakom smislu primerene, institucije javnog poziva — takođe bez najelementarnijih konsultacija sa Stručnim savetom Muzeja?!

Na kraju, verujem da mi neće biti zamereno, biću i sasvim ličan pa upitati još ovo:

- Pošto sam se blagoizvolelo odazvati pozivu direktorke da tokom trajanja izložbe Akvizicije organizujem prateći program (jednako naivno verujući da navedeno trebalo osmisliti tokom pripremanja izložbe a ne u drugoj nedelji njenog trajanja): Kada će biti zakazano moje autorsko predavanje Smrt kustosa ili transformacija Muzeja?

Sa osobitom znatiželjom iščekujući odgovore, izražavajući uverenje da će isti biti u javnom interesu, kako ne bih kvario jubilej, ostala stručna pitanja vezana za rad MSUV, na koja godinama ne dobijam odgovore (iako uredno pitam), postaviću uskoro…"

Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (od 2002)

Razbijeni krčag JDP-a u Beču



Jugoslovensko dramsko pozoršte gostovaće 15. marta predstavom “Razbijeni krčag” Hajniha fon Klajsta, u režiji Igora Vuka Torbice, na sceni “Akcent” teatra u Beču.

Klajstova zabavna i slojevita komedija, jedno od najznačajnijih i najpopularnijih dela nemačkog romantizma, do sada je gostovala u Zagrebu, Mariboru, Tivtu, Rijeci, Budvi, na Brionima, kao i na brojnim scenama i festivalima u Srbiji.

Radnja te predstave nije smeštena u neki konkretan vremenski period, budući da su pitanja korupcije i zloupotrebe položaja i pozicije moći stara koliko i ljudski rod. Ipak, na značenjskom nivou, uočljive su paralele sa sadašnjim trenutkom.

U toj višestruko nagrađivnoj predstavi, koja je premijerno izvedena u februaru 2015. godine u JDP-u, igraju Nebojša Glogovac (Adam), Svetozar Cvetković (Valter), Vladica Milosavljević (Gospa Marta Rul), Ljubomir Bandović (Liht), Marko Baćović (Fajt Timpel), Jovana Gavrilović (Eva), Marko Janketić (Rupreht) i Lazar Đukić (Margrit).



“Razbijeni krčag” će učestvovati krajem marta i na festivalu “Dani komedije” u Jagodini, a u avgustu će biti izveden na festivalu u Finskoj.

(SEEcult.org)

VOĐENJE: Superstructure

http://www.seecult.org/vest/vodenje-superstructure

Rajska bašta



Izložba “Garden of Eden” mladog umetnika Vuka Ćuka, koji kombinuje vizuelne elemente prirodnog i digitalnog sveta, biće otvorena 17. marta u galeriji Zvono u Beogradu, a obuhvata radove nastale 2015. i ove godine.

Baveći se vizuelnim istraživanjem savremene estetike i kreirajući svoju - kao odgovor na to istraživanje, Ćuk pravi simbiozu vizuelnih elemenata prirodnog i digitalnog sveta, kreirajući na taj način autentičan vizuelni narativ. Instalacijom “Garden of Eden”, rađenom namenski za prostor galerije Zvono, nastavlja u tom smeru, navedeno je u najavi.

Rođen 1987. u Beogradu, Ćuk je studirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i na Kraljevskoj akademiji u Antverpu.

Izlagao je na više od 25 grupnih izložbi u Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Italiji, Češkoj, Sloveniji i SAD.

Samostalno se predstavio tri puta u Srbiji (Galerija Zvono), te u Danskoj (Gallery Noeballe) i Austriji (Vienna Kunstlerhaus).

Autor je nekoliko projekata u javnom prostoru, između ostalih i murala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Karađorđevoj ulici.

Dobitnik je nagrade MAK muzeja u Beču, nagrade za crtež iz Fonda Vladimira Veličkovića i nagrade za slikarstvo Miodrag Vujačić Mirski.

(SEEcult.org)

Jedinstvo u mnoštvu



Izložba grupe “Od apstrakcije do figuracije” poljskih umetnika, pripadnhika različitih generacija i poetika, kojima je zajednički specifičan pristup mediju grafike, virtuoznost i istraživački pristup realizaciji umetničkog dela, biće otvorena 17. marta u Galeriji Centra za grafiku u Beogradu.

Predstaviće se umetnici iz Lođa Miroslav Pavlovski (Mirosław Pawłowski, 1957), Pavel Kvijatovski (Paweł Kwiatkowski, 1981), Tomaš Kukavski (Tomasz M. Kukawski, 1957) i Zbinjek Janaček (Zbyněk Janáček, 1957).

Prema navodima Kvijatovskog, izložba “Od apstrakcije do figuracije” predstavlja “živ dokaz” verodostojnosti pojma “jedinstvo u mnoštvu” koji je još pre pola veka osmislio Vitkjevič (Sve čini jedinstvo. Između tebe i čitavog postojanja nema jaz koji stoji između celine i dela).

Glavni motivi izložbe su suprotnost i dvojnost, mnoštvo i različitost.

Prikazuje pre svega predstavu različitih pristupa umetnosti i oblicima izražavanja.

Radovi svakog umetnika se odlikuju osobenim stilskim i formalnim odlikama, i što je čak značajnije, prisustvom njihovih jedinstvenih umetničkih ličnosti, temperamenata i individualnosti. Izložba se može razumeti kao putovanje koje počinje minimalističkim geometrijskim apstrakcijama Zbinjeka Janačeka. Potom se nastavlja simboličkim i metaforičkim linorezima Tomaša Kukavskom, te grafikama Miroslava Pavlovskog i njegovih zagonetnih, uzdržanih i dehumanizovanih, ali višeznačnih lica/maski. Na kraju tog putovanja su printovi sa prikazima modernog čoveka Pavela Kvijatkovskog, koji su najrealističniji od svih u toj grupi izloženih dela.

Ono što povezuje sva ta dela su umetničke grafike – jedinstven fenomen na polju savremene umetnosti. Jedinstvo postoji i zahvaljući činjenici da su Kukavski, Pavlovski i Kvijatkovski duboko ukorenjeni u tradiciji poljske umetničke grafike, dok je Janacek snažno povezan sa poljskom zajednicom grafičkih umetnika.

Izložba će biti otvorena u Galeriji centra za grafiku do 29. marta.

(SEEcult.org)

ASITEŽ predstavlja mlade umetnike



Svetski dan pozorišta za decu i mlade, 20. mart, udruženje ASITEŽ Srbija (ASSITEJ) obeležiće 15. marta u Magacinu u Kraljevića Marka programom u kojem će predstaviti mlade pozorišne stvaraoce, prezentovati tekuće projekte i prikazati film o svom nastanku i radu na ovim prostorima.

Program počinje promocijom brošure Almanah br. 2, koju je uredila Milena Depolo.

Posle uspeha prethodnog broja, prevedenog na engleski i francuski, Almanah upoznaje međunarodnu zajednicu sa najnovijim originalnim dramskim tekstovima za decu i mlade srpskih autora i autorki. Tekstovi su predstavljeni u prevodu na engleski jezik, a autori su Marijana Aracki, Staša Bajac, Iva Brdar, Mina Ćirić, Ilija Gajica, Tijana Grumić, Marina Milivojević Mađarev, Jelena Paligorić, Dunja Petrović i Ivan Staničić.

Zatim će kroz scensko čitanje odlomaka i razgovor biti predstavljeni tekstovi mladih autora nastali u okviru projekta “Priče sa malog odmora”.

ASITEŽ je pozvao mladu pozorišnu rediteljku Taru Manić da okupi kolege sa katedre za glumu na FDU. U scenskom čitanju učestvuju Alesandra Bibić, Anja Knežević, Dunja Stojanović, Mina Obradović, Aleksandar Vučković, Nemanja Stamatović i Dragan Sekulić.

U publici će biti učenici šestog i sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar”, sa kojima su se mladi autori družili tokom projekta i nastajanja tekstova na radionicama u okviru redovne nastave srpskog jezika.

Na kraju će premijerno biti prikazan polučasovni dokumentarni film “ASITEŽ Srbije juče, danas i sutra”, nastao povodom 50 godina od osnivanja međunarodne ASSITEJ asocijacije.

Film je, prema konceptu Diane Kržanić Tepavac, ostvarila mlada ekipa koju čine: reditelj, scenarista i montažer Strahinja Savić, magistrant FDU, snimateljka Ana Marija Vuković, studentkinja Akademije umetnosti u Beogradu i dizajnerka zvuka i kompozitorka Ana Bunjak.

U filmu govore osnivači, predsednice i članovi Izvršnog odbora, aktivni članovi, volonteri i prijatelji ASITEŽ-a Strbije: Donka Špiček, Ljubica Beljanski Ristić, Anja Suša, Diana Kržanić Tepavac, Milena Depolo, Minja Bogavac, Jovana Savić, Milena Dragičević Šešić, Tatjana Nikolić, Boris Čakširan, Igor Bojović, Damjan Kecojević, Nikola Zavišić.

Povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade, 20. marta, ASITEŽ Srbija organizuje kampanju “Povedite dete u pozorište”, pozivajući odrasle da pokažu deci da nisu sama u svojim znatiželjama, pitanjima, nadama i strahovima, snovima… Roditelji su pozvani i da pokažu deci da im je stalo, da saosećaju, da ih poštuju i vole, da brinu o njima i da su spremni da nešto predumu kako bi i deci i mladima i društvu samom bilo dobro, da zajedno sa njima ponovo uče i otkrivaju snagu i moć pozorišta.

U fokusu ASITEŽ zajednice u 2016. godini su inkluzija i prava osoba sa invaliditetom, slabovidih i gluvih osoba, kao i osoba sa smetnjama u razvoju, a cilj je da se ukaže na prava na umetnost svih i na čitav spektar mogućnosti za uključenje ove populacije u pozorište za decu i mlade.

O tome piše u svojoj poruci povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade Đeni Sili, pozorišna rediteljka i gluva osoba.

(SEEcult.org)

Povlačenje (Ne)cenzurisanog



Kolektiv Kamerades najavio je za 15. mart javno povlačenje svoje izložbe “Dirty Season – NECENZURISANO” iz galerije Artget Kulturnog centra Beograda, jer je deo postavke skinut sa galerijskog izloga, čime je izgubila smisao.

Iz izloga galerije Artget koji gleda na Trg republike skinute su fotografije oštećenih predizbornih plakata različitih političkih stranaka - naprednjaka, socijalista, radikala...

Foto kolektiv Kamerades saopštio je da je taj deo izložbe skinut iz izloga Artgeta po nalogu direktorke KCB-a Ivone Jevtić.

“Ovo nas je posebno iznenadilo i zbog toga što izložba u naslovu nosi reč NECENZURISANO, a bavi se neprestanom izbornom kampanjom, manipulacijom masom, borbom za glasove, cenzurom i autocenzurom, masovnim zasipanjem posterima, bilbordima, reklamama koje obećavaju bolje sutra”, naveo je kolektiv Kamerades, čijom je izložbom 10. marta zvanično počela nova sezona galerije Artget posvećena dokumentarnoj fotografiji.



“Ovakav ironični obrt nismo mogli ni da sanjamo. Baš to o čemu izložba govori sada se dešava sa našim radom. Fotografije koje su uklonjene iz postavke, njen su integralni deo i izložba bez njih gubi snagu i značenje, a ovaj čin obesmišljava celokupnu ideju izložbe”, naveli su Kamerades, napominjući da su produkciju radova platili sami, a da je Artget obezbedio prostor.

Ističući da su kroz sav svoj rad ostali verni ideji slobode izražavanja i govora, te da to pravo ne shvataju zdravo za gotovo i da su spremni da se za njega bore, članovi kolektiva Kamerades su pozvali sve da im se 15. marta u 16 časova pridruže u zajedničkom povlačenju izložbe iz galerije Artget – skidanju preostalih radova iz postavke i razgovoru sa autorima.

“Kao autori osećamo se iznenađeno i šokirano, ali vas pozivamo da nam pomognete da zbog ovog akta cenzure ne osetimo i poraženo”, poručili su članovi Kameradesa.

Na uklonjenim fotografijama su premijer Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke, ministar spoljnih poslova i lider Socijalisticke partije Srbije Ivica Dačić, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj...



Izložba Kameradesa, kako je navela umetnička direktorka galerije Artget u 2016. godini Ivana Tomanović, predstavlja kroz fotografije “neprestanu manipulaciju masom, borbu za glasove onih kojima već dugo nije stalo, pokušaje animacije ili reanimacije naroda, masovno zasipanje posterima, bilbordima, reklamama koje obećavaju bolje sutra, grafitima, sloganima, audio i video nastupima”... čime se kreira “cirkuska predstava pod nazivom: ’Predizborna kampanja’”.

“U senci tog dobro organizovanog cirkusa stoji običan čovek kao tužni pajac, ne shvatajući više zašto je i kada cirkus došao, a još manje kadar da svim izvođačima objasni da više nije smešno, ni zabavno, a još manje uzbudljivo, pri čemu su ulaznice veoma skupe. U središtu arene stoji upravo on, sam, prevaren i napušten od društva i države koja (trebalo bi da) postoji zbog njega. Da li je došlo vreme da pažljivije iščitavamo slike o sopstvenom životu, da obratimo pažnju na glas ovih mladih ljudi koji uporno i strpljivo posmatraju i beleže sadašnjost zarad budućnosti?”, navela je povodom izložbe “Dirty Season – NECENZURISANO” Ivana Tomanović, vanredna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Akademiji umetnosti Alfa univerziteta.

(SEEcult.org)

Urednici KCB-a osudili cenzuru



Programski sektor Kulturnog centra Beograda izrazio je protivljenje odluci i postupku v.d. direktorke KCB Ivone Jevtić da ukloni deo izložbe Kameradesa „Dirty Season- Necenzurisano“ i tako cenzuriše njen sadržaj i prouzrokuje prevremeno zatvaranje.

Zaposleni u KCB-u podržali su saopstenjem odluku fotografskog kolektiva Kamerades o prevremenom zatvaranju izložbe „Dirty Season - NECENZURISANO“, koja je 10. marta otvorena u galeriji Artget KCB-a.

“Profesionalna obaveza nas zaposlenih u kulturi jeste otvaranje prostora za umetnike / umetnice / umetničke grupe i druge autore, a nikako ukidanje i ograničavanje kulturne produkcije. Podržavanje slobode izražavanja, kritičkog mišlejnja i poštovanje integriteta umetničkog rada osnovne su vrednosti na kojima bi trebalo da počiva rad u institucijama kulture i umetnosti“, stoji u saopštenju.

V.d. direktorka KCB-a Ivona Jevtić negirala je da je izložba kolektiva Kamerades u galeriji Artget cenzurisana, navodeći da je u pitanju nesporazum.

Povodom odluke Kameradesa da iz Artgeta povuku izložbu u znak protesta zbog cenzure, Ivona Jevtić navela je u pisanoj izjavi da je “do nesporazuma došlo, jer su uklonjena četiri postera, ne fotografije, koji su se nalazili na staklenom delu (prozorima) za čije je postavlјanje neophodna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika”.

Kao drugi razlog za nesporazum, Ivona Jevtić je navela da su programski direktor i umetnički direktor to učinili mimo njenog znanja.

Prema njenim rečima, na mestu uklonjenih plakata trebalo bi da bude postavljen ćirilični natpis naziva KCB-a.

Kolektiv Kamerades najavio je povlačenje svoje izložbe “Dirty Season – Necenzurisano” iz galerije Artget i pozvao javnost da mu se pridruži.

Iz izloga galerije Artget, koji gleda na Trg republike, skinute su fotografije oštećenih predizbornih plakata različitih političkih stranaka - naprednjaka, socijalista, radikala...

Povodom skidanja tih fotografija, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) zatražila je od gradskih vlasti smenu v.d. direktorke KCB-a.

NKSS je pozvala sve autore na bojkot KCB-a do smene direktorke, a javnost da izrazi podršku kolektivu Kamerades prisustvom javnom povlačenju ostatka izložbe iz galerije Artget.

(SEEcult.org)