Vesti iz sveta umetnosti

Devet godina CK13



Omladinski centar CK13 u Novom Sadu obeležava 13. aprila devet godina rada tokom kojih je postao jedno od nezaobilaznih centara nezavisne kulturne scene, čiji značaj uveliko prevazilazi lokalni kontekst.

Kao i svake srede, zainteresovani su pozvani na “Zajedničku vegansku večeru” koju priprema kolektiv Otvorene kuhinje CK13, a potom će biti održan koncert novosadskog sastava Deep Steady – instrumentalnog ska/džez/rege benda, u kojem sviraju muzičari iz grupa Lost Propeleros, Ringišpil, Rab L Khali, Microsonic i Saigon Express.

Ulaznica je donacija za Deep Steady, koji čine Dušan Maurić (gitara), Vuk Čuvardić (kontrabas), Sava Botić (klavijature), Predrag Okiljević (tenor saksofon) i Marko Marić (bubnjevi).

Tokom slavljeničke večeri nastupiće i ad hoc bend iznenađenja, koji će, kako je najavljeno, iznenaditi prisutne i tajmingom i repertoarom.

Omladinski centar CK13 je alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju društvenog angažmana i političkog aktivizma pre svega mladih, koji podrazumeva visok stepen samoorganizacije i samoodrživosti aktivnosti mladih generacija i njihovih nezavisnih akcija.

CK13 osnovale su tri nezavisne organizacije iz Novog Sada: Kružok, Alternativna kulturna organizacija (AKO) i Centar za nove medije_kuda.org, u nastavku njihovog zajedničkog rada na problemima desnog ekstremizma, fašizma, nacionalizma i ksenofobije.

Omladinski centar CK13 pokrenut je usled dramatičnog nedostatka alternativnih, vanškolskih edukativnih i medijskih centara u Novom Sadu, koji konceptualno povezuju različite potrebe mlade populacije i koji su otvoreni i dostupni upravo mladima.

“Sistemska nebriga vladajućih struktura za razvoj javnih i nezavisnih kulturnih i omladinskih prostora u Novom Sadu od 1980-ih godina do danas, dovela je najpre do devastacije tih prostora, a zatim i do marginalizacije društvenog angažmana mladih generacija. Danas, bilo kakav oblik nezavisnog društvenog angažmana trpi značajan pritisak instrumentalizacije, gde se pod kapom neoliberalizma opravdava njegova veza sa specifičnim i vrlo uskim značenjem demokratizacije i sa nekritički prihvaćenim mehanizmima ekonomske normalizacije. Na taj način, svaki aktivizam u polju kulture, umetnosti, društva i politike postaje komodifikovan i otuđen od svog prvobitnog značenja, kao potencijala za pokretanje konkretnih i kontroverznih društvenih promena”, navode u CK13 povodom razloga za pokretanje tog alternativnog kulturnog centra, koji deluje kroz različite metode transdisciplinarnosti i umrežavanja kao prostor namenjen javnim diskusijama, istraživačkim projektima, nezavisnom izdavaštvu, koncertima, radionicama i predavanjima.

U tom smislu, CK13 predstavlja tačku integracije različitih društveno-političkih inicijativa i njihovog zajedničkog rada na istraživanju desnog ekstremizma u našem društvu, (anti)-rasizma, (anti)-fašizma i (anti)-nacionalizma, u okviru istraživackog centra, biblioteke i arhiva Omladinskog centra.

CK13 je u više navrata i sam bio na udaru ekstremista, koji su nanosili materijalnu štetu na objektu u kojem se nalazi.

Otvaranje CK13 omogućeno je inicijalnom podrškom fondacije Schueler Helfen Leben iz Berlina, koja je obezbedila finansijska sredstva za kupovinu “Crne kuće” u Vojvode Bojovića 13.

Omladinski centar CK13 je jedna od oko 90 članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

(SEEcult.org)

Tesla - Čovek budućnosti



Muzej Nikole Tesle iz Beograda gostuje od 11. aprila u Cankarevom domu u Ljubljani izložbom “Tesla - Čovek budućnosti”, koja je inspirisana njegovim sagledavanjem smisla i posledica revolucije za koje je verovao da će se desiti u tehnološkoj i socijalnoj sferi života.

Osnovni cilj izložbe, čiji je autor direktor Muzeja Nikole Tesle, dr Branimir Jovanović, jeste da ukaže na celinu Teslinog genijalnog dela i da, s druge strane, skrene pažnju na vrednosti Tesle kao autentičnog i ranog mislioca globalizma koje su nepoznate širokoj publici i nedovoljno priznate među stručnjacima.

Nikola Tesla (1856-1943) je 1900. godine u Americi napisao i objavio studiju “Problem povećanja ljudske energije”, u kojoj je izložio neke od problema sa kojima će se čovečanstvo susresti u svom razvoju, i predložio je određena rešenja. Nešto kasnije, Tesla je počeo kritičnije da razmišlja o trendovima razvoja savremenog sveta i izneo je niz predviđanja o posledicama koje određeni trendovi donose. U 20-im i 30-im godinama 20. veka Tesla govori o očuvanju energetskih zaliha čovečanstva, obnovljivim i alternativnim izvorima energije, umerenijem ekonomskom razvoju i manjoj potrošnji, kulturi orijentisanoj univerzalnim ljudskim vrednostima, naveo je autor izložbe.

Slovenačka publika će moći da vidi brojne eksponate, od kojih će neki biti prvi put prikazani u Ljubljani.

Izložba “Tesla - Čovek budućnosti” biće otvorena u Cankarevom domu u prisustvu predsednika Slovenije Boruta Pahora, a biće je moguće obići do 6. novembra.



Muzej Nikole Tesle, inače, povodom 160 godina od rođenja slavnog naučnika, priprema niz sadržaja posvećenih tom jubileju, kao i osveženje postojeće muzejske postavke.

Muzej Nikole Tesle je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, kao i u svetu. Jedini je muzej koji čuva originalnu i ličnu Teslinu zaostavštinu. Muzej poseduje izuzetno vredne kolekcije koje čini više od 160.000 originalnih dokumenata, 2.000 knjiga i časopisa, 1200 istorijsko-tehničkih eksponata, više od 1.500 fotografija, instrumenata i uređaja, 1.000 planova i crteža.

Muzejska građa stigla je u Beograd prema odluci američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak, Sava Kosanović. Prema Teslinoj želji, Sava Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

Posebna uloga Muzeja ogleda se u organizovanju, podsticanju i promovisanju istraživanja u oblasti istorije nauke kako bi se jasnije sagledao Teslin doprinos razvoju nauke i tehnologije krajem 19. i početkom 20. veka.

Muzej Nikole Tesle smešten je u rezidencijalnoj vili u centru Beograda izgrađenoj 1929. godine, prema projektu znamenitog srpskog arhitekte Dragiše Brašovana. Zgrada je imala razne namene sve do 5. decembra 1952. godine, kada je odlukom vlade FNR Jugoslavije osnovan Muzej Nikole Tesle.

Teslin arhiv uvršten je u UNESKO-ov Svetski registar kulturne baštine "Pamćenje sveta" (Memory of the World), a čuva se u Muzeju Nikole Tesle, kao i urna sa njegovim posmrtnim ostacima.

Tesla je posetio Beograd jedini put 2. juna 1892. godine, tokom boravka u Evropi, na poziv Kraljevskog instiuta iz Londona i Francuskog društva za fiziku.

Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, na vojnoj granici u tadašnjoj Austriji, sada Hrvatskoj, Tesla se školovao u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji. Osnovnu školu pohađao je u Smiljanu i Gospiću, a završio je i gospićku Realnu gimnaziju, kao i Visoku realnu gimnaziju u Karlovcu. Studirao je na Politehničkoj školi u Gracu, a potom je upisao studije filozofije prirode na Univerzitetu u Pragu.

Od 1881. do 1882. radio je u Budimpešti, u Centralnom telegrafskom uredu, gde je i počeo da se bavi pronalazaštvom. Usavršavajući aparat za pojačanje glasa kod telefona, došao je na ideju o obrtnom magnetnom polju. Iste godine otišao je u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, a 1883. preselio se u Strazbur, gde je napravio prvi prototip indukcionog motora.

U SAD je otišao 1884, započevši rad u Edisonovoj kompaniji, ali je već 1885. napustio i osnovao sopstvenu firmu "Tesla Arc & Light Co", praveći prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja.

Prvi patent prijavio je Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine.

Po Teslinom sistemu, 15. novembra 1896. godine komercijalno je otvorena prva centrala na Nijagarinim vodopadima - puštanjem struje do Bafala.

Bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda tog doba.

Vek i po od rođenja Tesle obeležen je 2006. na državnom nivou i u Srbiji i u Hrvatskoj, a veliki broj manifestacija održan je i u SAD, gde je i umro 7. januara 1943. u Njujorku.

Teslin život ostao je pod velom tajne, a bio je inspiracija i za mnoge filmove, televizijske serije i predstave.

(SEEcult.org)

Pomrčina svesti i savesti



Aktivisti inicijative Kulturnjaci 2016 prekrili su crnim platnom skulpturu “Prizemljeno sunce” Ivana Kožarića u centru Zagreba, ukazujući tim simboličnim činom 10. aprila, na dan proglašenja Nezavisne Države Hrvatske (NDH) pre 75 godina, na reustašizaciju i “pomrčinu svesti i savesti” društva.

“Na današnji dan osnovana je tvorevina koja je označila najmračnije razdoblje naše povesti, zločinačka NDH koja je progonila i ubijala po nacističkom programu sve one koji se nisu uklapali u jasnu viziju fašističkog društva. Tužno je da se danas, 75 godina kasnije, nalazimo u atmosferi reustašizacije društva, istorijskog revizionizma predvođenog ministrom kulture Zlatkom Hasanbegovićem i fizičkih napada na neistomišljenike koje sadašnja vlast ne samo ne osuđuje, već i opravdava”, poručili su Kulturnjaci 2016, koji već dva meseca traže smenu ministra kulture zbog njegovih ekstremnih političkih stavova i izostanka stručnosti i poznavanja resora kulture.

Čin prekrivanja Kožarićevog “Sunca”, kako su poručili, metafora je za “pomrčinu svesti i savesti” društva u Hrvatskoj, za “mrak koji se nadvija ne samo nad hrvatsku kulturu, već i nad celu zemlju”.

“Hrvatska se ne voli skandiranjem i rukom na srcu, Hrvatska se voli borbom za njen humanizam, za slobodu mišljenja i integritet svakog njenog građanina”, poručili su Kulturnjaci 2016.

*Foto: Kulturnjaci 2016 (Jasenko Rasol)

(SEEcult.org)

20. Festival koreografskih minijatura u junu



Međunarodni festival koreografskih minijatura (FKM), čija je misija promovisanje koreografskog stvaralaštva u oblasti savremene umetničke igre, biće održan 20. put početkom juna u Beogradu, a povodom jubileja, program će posvetiti dosadašnjim laureatima koji su ostvarili uspeh u zemlji i inostranstvu.

Program 20. FKM biće sačinjen od više plesnih premijera, prezentacija i performansa koji će predstaviti nagrađivane koreografe prethodnih festivalskih izdanja, najavilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), organizator FKM-a.

Obeležavanje jubileja počeće već u okviru Mikser festivala - retrospektivnom izložbom festivalskih fotografija, uz premijerni performans Ister teatra.

Publika će tokom maja i juna imati priliku da pogleda takmičarski, revijalni i prateći program na više beogradskih plesnih scena.

Jubilarni FKM biće održan od 2. do 4. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu, a u toku je prijavljivanje za učešće.

U okviru takmičarskog dela, 3. i 4. juna predstaviće se koreografi i igrači iz zemlje i inostranstva sa kratkim plesnim formama. Ljubitelji plesne umetnosti imaće priliku da se upoznaju sa aktuelnim i nastupajućim trendovima u toj oblasti kroz premijerno izvedena dela.

Stručni žiri će odabrati finaliste koji će se takmičiti za tri glavne festivalske nagrade (prva nagrada – 2000 evra, druga nagrada – 1.000 evra, treća nagrada – 500 evra), kao i za plaketu “Aleksandar Izrailovski” za inventivnost umetničkog izraza.

Nagrade će dodeliti i žiriji kritike i publike.



FKM posebnu pažnju poklanja domaćim stvaraocima u oblasti umetničke igre kroz podršku za dalji rad i promociju. U okviru takmičarskog programa, umetničko veće UBUS-a dodeljuje nagradu “Ohrabrenje” koreografu iz Srbije koji dobija sredstva za realizaciju premijerne celovečernje predstave.

Prateći program će imati, kao i do sada, ozbiljan osvrt na jednu od gorućih tema umetničke igre u Srbijii – plesnu i baletsku kritiku.

U okviru seminara “Kritičke prakse u oblasti umetničke igre 3” biće održano niz predavanja, razgovora i radionica sa stručnjacima iz te oblasti. Takođe, prateći program Festivala obuhvata edukativanu plesnu radionicu koju će ove godine voditi Maiko i Mamoru Sakata (Tarinof dens kompanije, Japan).

Na 19. FKM najboljom koreografijom proglašena je “Impasse – Public Feeling” Igora Koruge iz Srbije, koji je dobio i nagradu žirija kritike.

*Detalje o konkursu za učešće na 20. FKM-u moguće je naći na festivalskom sajtu, kao i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org

*Foto: Lidija Antonović

(SEEcult.org)

Vertikale i horizontale



Umetnici Ljubomir Vučinić i Mirjana Blagojev predstaviće se u Nador galeriji u Pečuju zajedničkom izložbom koja se zapravo sastoji od dve koncepcijski spojene postavke – “Verticals”, odnosno “Horizontals”, osmišljene kao ambijentalne multimedijalne instalacije.

Izložba “Verticals” Ljubomira Vučinića i “Horizontals” Mirjane Blagojev biće otvorena 14. aprila u nastavku projekta “GEO Context”, u okviru kojeg su umetnici Zoltan Fabijan i Zoltan Slabej iz Budimpešte, u saradnji sa Vučinićem, izlagali u oktobru 2015. u galeriji SULUV-a u Novom Sadu.

Projekat se ove godine nastavlja u rodnom gradu Viktora Vazarelija u okviru obeležavanja 20-godišnjice rada Akademije umetnosti i muzike u Pečuju.

Vučinić i Mirjana Blagojev su u aprilu 2015. godine održali umetničko-pedagoške radionice na Akademiji umetnosti u Pečuju kao gostujući profesori sa Novosadske akedemije umetnosti, a akumulirani utisci iz te akademske saradnje poslužili su kao osnova za formatiranje izložbe “Verticals - Horizontals” u Nador galeriji.

Mirjana Blagojev beleži pločnike i razne načine postavke opeke u arhitektonici, dok Vučinić izražava svoju fascinaciju geometrijsko – optičkom pozicijom Vazarelija.

Izložbe su koncipirane kao ambijentalne multimedijalne instalacije u galeriji, prostoru koji je nalik nedovršenom građevinskom prostoru transformisanom u prostor za izlaganje. Takav ambijentalni vizibilitet autorima je, kako su naveli, bio polazište za implementaciju objekata i digitalnih printova velikih razmera sa video radovima u celovitu instalaciju novog reinstaliranog prostora.

Projekat “GEO Context” se suštinski bavi vizuelnim istraživanjem preko geometrijskih modela iz novomedijskih strimova današnjice, koji se rekonstitucijom zadatih elemenata uklapaju u novi format vizuelne umetnosti.

(SEEcult.org)

Završen 13. BFI, Markoviću nagrada Vip poziva



Beogradski festival igre, nakon više od 20 koreografskih postavki renomiranih kompanija iz celog sveta, svečano je zatvoren 10. aprila u Operi i teatru Madlenianum gostovanjem Tanc Lucerna i uručenjem nagrade “Vip poziva” baletskom umetniku i pedagogu te švajcarske trupe Zoranu Markoviću.

Marković je šesti laureat te nagrade koja se dodeljuje baletskim umetnicima srpskog porekla za dugogodišnje stvaralaštvo i igračku karijeru ostvarenu u inostranstvu, a priznanje mu je uručio direktor kompanije Vip mobile Dejan Turk.

“Trenutak kada vaše delo prepozna domaća javnost je uspeh kome teži svaki umetnik, jer i kada ste miljama daleko znate da tamo negde, neko prati vaše korake. Veliko je zadovoljstvo što svoju strast prema igri mogu da podelim sa sugrađanima”, rekao je Marković, izražavajući zahvalnost kompaniji Vip i Beogradskom festivalu igre na tome što su ga uvrstili na listu lauerata tog priznanja.



Marković je ranije na konferenciji za novinare kao motivaciju za svoj razvoj naveo “opstanak igre u našem čudnom svetu”.

“Ni na zapadu nije lako, kompanije se zatvaraju, igrači i koreografi moraju da rade i neke druge stvari. Igra je jako bitna i za neprofesionalce, za svakoga je važno da bude svestan svoje telesnosti. Mi u Lucernu radimo i sa seniorima, sa ljudima koji nikada nisu igrali, držimo radionice za različite generacije. Ljudi nam dolaze i mi delimo iskustvo sa njima, što je lepo i pozitivno. Prenosimo im igru, a ja uostalom više verujem u pokret, on je iskreniji nego reč”, istakao je Marković, koji je prve baletske korake načinio u Beogradu, u školi “Lujo Davičo”.

Profesionalno usavršavanje nastavio je u Baletskoj školi “Princeza Grejs” u Monaku i Baletskoj školi u Hamburgu. Prvi profesionalni angažman započeo je u kompaniji Drezden Balet, a u dvoipodecenijske karijere stvarao je i nastupao sa nekim od najvećih koreografa današnjice, poput Matsa Eka, Pola Lajtfuta, Sola Leona, Jiržija Kilijana, Vilijama Forsajta, i drugih.



Beogradski festival igre predstavio je od 19. marta u Beogradu i delom u Novom Sadu produkcije 15 plesnih kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki koje potpisuju i legendarni autori, kao što je Jirži Kilijan, i mlade nade svetske scene, a izvele su ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Kilijanu je uručena nagrada BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.

Nastupom Holandskog plesnog teatra je otvoren 13. BFI u krcatom Sava centru, a publiku je tom prilikom pozdravio proslavljeni francuski koreograf Anželen Preljokaž, koji je, kao specijalan gost, istakao da je BFI važan ne samo za publiku i Beograd, nego i za mnogobrojne koreografe i igrače koji imaju priliku da se na njemu susretnu.

Raznovrstan repertoar 13. BFI objedinjen je sloganom “Sreća se igra”, a završen je gostovanjem trupe Tanc Lucern koja je izvela “Zlu senku” u koreografiji Kaetana Sota i “Nijanse” Andonisa Fonjadakisa.

Prema navodima organizatora, ukupno 23 postavke plesnih trupa iz 13 zemalja, izvedenih u glavnom programu, pratilo je više od 20.000 gledalaca, a oko 2.000 posetilaca pratilo je paralelne programe koji su prethodili ovogodišnjem izdanju BFI.

Više od 150 učenika profesionalnih baletskih škola i mladih igrača učestvovalo je na majstorskim kursevima i radionicama u toku 13. BFI.

(SEEcult.org)

Preminuo Tomaž Pandur



Nagrađivani slovenački pozorišni reditelj Tomaž Pandur iznenada je preminuo 12. aprila u Skoplju, gde je pripremao predstavu “Kralj Lir”.

Pandur (53) je preminuo za vreme probe predstave “Kralj Lir” Makedonskog narodnog teatra od posledica srčanog udara, preneli su skopski mediji. Prema navodima televizije Telma, žalio se na bolove u grudima, a hitna pomoć, koja je ubrzo stigla, mogla je samo da konstatuje smrt.

Rođen 1963. godine u Mariboru, Pandur je diplomirao 1988. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani, a već sledeće godine se istakao predstavom “Šeherezada”.

Od 1989. do 1996. godine je bio umetnički direktor Drame Slovenskog narodnog gledališča Maribor.

Režirao je i u Njujorku, Nemačkoj i Španiji, a poslednjih godina živeo je i radio u Madridu, gde je početkom 2000-ih osnovao svoje pozorište Pandur.Theaters, koje je vodila njegova sestra, dramaturškinja Livija Pandur.

Pandur je bio poznat po adatacijama klasičnih drama, kojima je pristupao na samosvojan, originalan način. Težio je nadnacionalnom teatru, a na konceptu “pozorišta bez granica” zasnovan je i njegov Pandur.Theatres.

Nedavno se vratio sa međunarodnog pozorišnog festivala u Bogoti, gde je sa uspehom igrana njegova predstava “Faust”.

Geteovu poemu o čoveku koji je prodao dušu đavolu ponovo je uprizorio 2015. godine, posle 25 godina, a tada je rekao da je “Faust” za njega “živa sadašnjost”.

Među njegovim najuspešnijim predstavama su i Šekspirov “Hamlet”, Danteova “Božanstvena komedija”, “Kaligula” Albera Kamija, “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, “Sto minuta” po Dostojevskom, te “Tesla Electric Company”, realizovana povodom 150-godišnjice rođenja Nikole Tesle.

Među poslednjim projektima Pandura je dramski diptih “Ričard III” i “Ričard II”

Pandur je, prema navodima TV Slovenije, nameravao da se vrati ove godine u rodni Maribor, gde je tamošnja Drama SNG planirala da na jesen započne novu sezonu njegovom predstavom “Brezmadežna”.

(SEEcult.org)

Šumanović Mariji Dragojlović



Umetnica Marija Dragojlović iz Beograda, aktivna na sceni od kraja 70-ih godina, dobitnica je ovogodišnje nagrade za likovnu umetnost “Sava Šumanović” koju dodeljuju od 1999. godine Novosadski sajam, Galerija “Bel art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”.

Stvaralaštvo Marije Dragojlović, kako je naveo u obrazloženju žiri, potvrđuje vitgenštajnovsko mišljenje o mogućem prerastanju estetskih vrednosti u etički čin i poruku, a upravo je takvim vrednostima i etičnošću karakterisano i delo velikog umetnika Save Šumanovića (1896-1942).

Marija Dragojlović je tokom kontuniranog stvaralačkog delovanja od kraja 70-ih godina do danas “logično, skladno i kontinuirano izgrađivala jedan izuzetno koherentan slikarski opus, konstantno uspevajući da impulse stvarnosti transponuje u autentični svet slike”, naveo je žiri, koji su činili istoričarka umetnosti i direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković, direktorka Galerije “Bel art” Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov (predsednik).

“Na nekadašnjoj velikoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni, a potom i u srpskom umetničkom okruženju, slikarstvo Marije Dragojlović se izdvajalo sasvim personalizovanim figuracijskim iskazom. U njenim slikama predmet je sistematski redukovan do pojednostavljene forme i čiste površine, što je umetnici omogućavalo uspostavljanje modernističke konstituciji slike i njenog bića. Formalna čistota, jezička doslednost, neekspresivnost, seriozno problematizovanje, promišljanje i filozofiranje sadržaja slike – glavne su odlike slikarskog stava Marije Dragojlović. Takav iskaz blizak je onom mišljenju Filiberta Mene po kojem moderna umetnost nema nameru da se izdvoji iz društvenog miljea nego nastoji da autentičnom konstitucijom slike posmatraču nametne principe bitne za spoznaju i tumačenje sveta u kome egzistira i deluje”, istakao je žiri.

Ukazujući i da su se početkom aktuelne decenije u opusu Marije Dragojlović pojavile zanimljive i radikalne promene, žiri je naveo da se u fenomenološkom smislu radi o promeni medija – umesto slikarstvu, umetnica se posvećuje osobenom kombinovanju crteža, akvarela i pastela sa fotografijom, digitalnim printovima, kontakt kopijama i projekcijama. Tim prepletom materijala i postupaka, Marija Dragojlović spaja “onaj duh intime koji je u njenom slikarstvu bio vezan za stvari i predmete, sa intimom prizora, situacija i sećanja”. Uz to, kako je istakao žiri, ovi razglednički prijemčivo predočeni motivi oplemenjeni autobiografskom verodostojnošću, istovremeno prizivaju prizore elegičnog kolektivnog sećanja – što u okruženju permanentne krize društva nikako ne treba shvatiti tek kao elegičnu napomenu, nego kao podsticaj jednom drugačijem i humanijem shvatanju sveta.

Marija Dragojlović je sve to eksplicitno prikazala na izložbi "Fragmenti vremena" održanoj 2015. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. “Zavodljiva tiha lepota prizora na tim naknodno bojenim crno-belim fotografijama, kompjuterskim printovima i monumentalnim projekcijama, ovde je dobila novi smisao, jer je u tim ostvarenjima Marije Dragojlović potvrđeno vitgenštajnovsko mišljenje o mogućem prerastanju estetskih vrednota u etički čin i poruku”, naveo je žiri, koji je dodelio nagradu jednoglasno.

Marija Dragojlović je 18. dobitnica nagrade “Sava Šumanović”.

Rođena 1950. godine u Šapcu, završila je 1977. godine Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije u Beogradu, u klasi profesora Radenka Miševića. Na FLU je i radila od 1985. do 2010. kao profesorka.

Izlagala je na niz samostalnih izložbi, između ostalog u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1989), Maloj galeriji Moderne galerije u Ljubljani (1991), Umetničkoj galeriji “Nadežde Petrović” u Čačku (2009), Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu (2015), te na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima su i “Politikina” nagrada 2010. godine (ravnopravno sa Dragoljubom Rašom Todosijevićem), nagrada Fonda “Ivan Tabaković” (2007), nagrada 25. Oktobarskog salona (za slikarstvo, sa Dragoslavom Kneževićem), Velika nagrada Memorijala Nadežde Petrović (1984)…

Nagrada “Sava Šumanović” pokrenuta je u cilju afirmisanja dela Save Šumanovića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara, te podsticanja i doprinosa dinamičnom razvoju umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni.

Kao čovek istančanog sluha za vibracije svoga vremena, Sava Šumanović ima snagu klasika čije je delo ispunjeno univerzalnim značenjima. Životna i umetnička sudbina Šumanović ima paradigmatsku snagu, jer je, uprkos kreativnim umetničkim dometima i humanističkoj poruci, streljan u jednoj ustaškoj akciji , 28. avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici kao nedužna žrtva rata.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Sava Šumanović” su: Dragomir Ugren (1999), Mrđan Bajić (2000), Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004, odrekao se nagrade 2014), Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Dragoljub Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013), Slobodan Kojić (2014) i Čedomir Vasić (2015).

Nagrada “Sava Šumanović" za 2016. godinu biće svečano uručena Mariji Dragojlović 14. aprila u auli Master centra Novosadskog sajma, u okviru 21. međunarodne izložbe “Art Expo”.

(SEEcult.org)

NSK: Autorska prava u haosu



Nacionalni savet za kulturu (NSK) zaključio je, razmatrajući stanje zaštite autorskih i srodnih prava u Srbiji, da u toj važnoj oblasti vladavine prava preovlađuju potpuni haos i nelojalnost, posebno u oblasti filma.

To se, kako je ocenio NSK u saopštenju, pre svega odnosi na zaštitu autorskih prava filmskih autora (moralnih i imovinskih) čije je delo “na udaru beskrupulozne i nekontrolisane eksploatacije” od starih i novih pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga i kablovskih operatora.

“Moralna se prava narušavaju time što se emituju oštećene ili istrošene kopije, a imovinska (individualna i kolektivna) time što se u sistemu nadoknade za korišćeno delo autori ili njihovi naslednici u potpunosti isklјučuju”, naveo je NSK, precizirajući da se to posebno odnosi na zaštitu kolektivnih autorskih prava, gde je stanje i najgore, s obzirom da je ta prava zakonski moguće zaštititi samo putem organizacije koja se isklјučivo time bavi, a koja u Srbiji još uvek ne postoji.

Prema navodima NSK, svi napori filmskih autora da se takva organizacija osnuje do sada nisu urodili plodom, bilo zbog razjedinjenosti filmske scene, bilo zbog odugovlačenja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije da jednoj već osnovanoj organizaciji izda dozvolu za rad.

NSK je zato pozvao filmske autore i njihove naslednike da o tom pitanju što pre usaglase stavove, a Zavod za intelektualnu svojinu da ekspeditivno pomogne što bržem početku rada organizacije koja bi omogućila zaštitu kolektivnih autorskih prava filmskih autora.

NSK je napomenuo da je, prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima, u slučajevim blokade ili nefunkcionisanja sistema kolektivne zaštite imovinskih prava autora i njihovih naslednika i Vlada Srbije u obavezi da se uklјuči u rešavanje tog problema.

(SEEcult.org)

Poziv na razmišljanje



Gradska galerija Požega predstavlja od 13. aprila crteže, slike i grafike Davora Gromilovića iz Sombora, koji su rezultat kontinuiranog umetnikovog istraživanja svog unutrašnjeg bića u koliziji sa agresivnom i neizvesnom svakodnevnom realnošću.

Radovi na izložbi “Kristalizacija” na prvi pogled sadržajno predstavljaju konfuzno i nepregledno mnoštvo simbola, neočekivane korelacije objekata i bića, izmenjene perspektive prostora i vremena, magnovenjsku atmosferu. Međutim, upravo je to efekat koji Gromilović želi da proizvede, odnosno da posmatrača, koji u svakodnevnom životu pasivno upija instant servirane informacije bez želje i potrebe da o njima razmišlja, stavi u poziciju aktivnog posmatrača i interpretatora radova, navela je istoričarka umetnosti Amalija Stojsavljević.

Gromilović putem dominantne upotrebe simbola, kolažiranjem i prožimanjem realnih i nadrealnih situacija i odnosa, stvara arteficijalni svet unutar kojeg važe drugačiji mehanizmi funkcionisanja, dodala je ona.

“Amalgam različitih duhovitih, sarkastičnih ili apsurdnih situacija koje su nametnute ‘akterima’ radova, ne razlikuju se mnogo od naše svakodnevne životne prakse, gde je možda jedina razlika u ambijentu. Kompletan vizuelni doživljaj ostavlja interesantan utisak na posmatrača, ali i nedoređenost u semantičkom smislu, što posmatraču ostavlja prostor za refleksiju”, navela je Amalija Stojsavljević.

Formalno, Gromilović koristi tradicionalne medije, poput slikarstva, grafike i crteža, koji su u funkciji konkretizacije ideje, odnosno koji na najdirektniji način mogu da transponuju i vizuelizuju ideju.

Rođen 1985. godine u Somboru, Gromilović je završio 2010. godine Akademiju umetnosti u Novom Sadu (slikarstvo), a 2012. i master studije crtanja.

Kao umetnik, najviše se bavi istraživanjem na polju slike i crteža, a njegovo stvaralaštvo, pored toga, sačinjava i rad na muralima, grafikama, dizajnu odevnih predmeta i umetničkih fanzina.

Od 2008. godine imao je 14 samostalnih i više od 50 grupnih izložbi u Srbiji i pojedinim drugim evropskim zemljama.

Njegova dela nalaze se i u nekolicini umetničkih kolekcija, kao što su zbirke Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, i kulturnih centara Novi Sad i Sombor. Njegovi radovi objavljivani su i u knjigama, magazinima i fanzinima sa područja Balkana i Evrope.

Gromilović se u narativnim radovima često oslanja na kulturu Balkana, narodnu umetnost, bajke i muziku, kao i na lična iskustva i posmatranja sredine u kojoj živi. U njegovim delima neizostavno je prisustvo mašte, unutrašnjeg sveta i višeslojnih refleksija iz kojih razvija ideje.

Izložba će biti otvorena u Gradskoj galeriji Požega do 18. maja.

(SEEcult.org)

Radikalno o rijalitima



Teatar “Rugantino” iz Zagreba gostovaće 14. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu predstavom “ThisCasting” za koju producentkinja, poznata glumica Gordana Gadžić kaže da je radikalni obračun sa rijaliti programima kroz priču o tri mlade nezaposlene glumice na kastingu za jednu emisiju, ali i o odnosu publike koja gledanjem i sama učestvuje u moralnom posrnuću.

Ova produkcija iz 2014. godine je autorski projekat reditelja Mirana Kurspahića. Izvedena je oko 70 puta, imala je bogat festivalski život i dobila više nagrada za predstavu u celini i za glumice Dunju Fajdić, Iskru Jirsak i Mirelu Vidak.

Nastala je prema ideji komada “Nakaze” (Creeps) nemačkog dramskog pisca Luca Hibnera, ali je uzeta samo osnovna struktura, a sve ostalo je stvoreno kroz proces improvizacija reditelja, koji i igra u predstavi i glumica, rekla je na konferenciji za novinare 12. aprila u Beogradu Gordana Gadžić.

“Predstava pokušava da ukaže na problem u Hrvatskoj, a tako je i u Srbiji – na hiperprodukciju glumaca sa kojima društvo ne zna šta će. Taj trend se nastavlja, jer školovanje glumaca donosi novac i služi da se uposle razni drugi ljudi. Ali, to je u predstavi samo početna pozicija iza čega se ide u radikalno razlaganje moralnog posrnuća ne samo tri junakinje komada nego i publike, svih nas koji gledamo te razne rijalitije”, izjavila je Gordana Gadžić.



Predstava ide u brutalno razlaganje teme, interaktivna je i vrlo zahtevna u odnosu na publiku u sali. “Imali smo različite reakcije. Neki se gledaoci trgnu, neki i izlaze, ali ne puno. U prvim igranjima publika kao da nije razumela da je i ona jedan od glavnih aktera. Navijajući za glumice, sudelujući u svemu tome, kao i ispred TV ekrana, neki su bili zadovoljni, što nam nije namera. Vremenom smo dobili ono što smo želeli. Sada u prvom delu predstave ljudi osećaju zadovoljstvo, sve dok ne počne gađenje i shvatanje da su i gledaoci deo tog kruga. To je reakcija koju smo ciljali”, rekla je Gordana Gadžić.



Nezavisni teatar “Rugantino” osnovali su Ivica Vidović (1939-2011) i Gordana Gadžić 1998. godine.

“Igrali smo naše predstave često u Beogradu. Ponosna sam da smo bili prvo hrvatsko kazalište koje je 2000. godine gostovalo u Srbiji“, izjavila je Gordana Gadžić.

(SEEcult.org)

Koljada: Pozorište ne služi za zabavu



Slavni ruski dramski pisac Nikolaj Koljada (59), specijalni gost prvog Beogradskog festivala savremene ruske drame, izjavio je da ga raduje što je na predstavama bilo mnogo mlade publike, ali je kritikovao sve češću pojavu da se pozorište tretira kao puka zabava – i u Rusiji, i u Srbiji.

Prisustvujući Festivalu ruske drame, održanom od 8. do 11. aprila u Ustanovi kulture “Vuk Stefanović Karadžić”, Koljada je primetio da se glumci trude da zabave publiku i ocenio da to nije dobro.

“Glumci se trude da nasmeju publiku po svaku cenu, gotovo da izigravaju budale, a publika sedi zavaljena, kao da kaže – hajde, igraj, pleši, zabavljaj me, samo da mi bude zanimljivo. To ne treba da bude tako. Na predstavi koja se sada sprema nadam se da će glumci igrati srcem i da će publika reagovati srcem, da će se suštinski uključiti”, rekao je Koljada 11. aprila na konferenciji za novinare u Beogradskom dramskom pozorištu, gde počinju probe za njegovu dramu “Ključevi od Leraha”, u režiji Nataše Radulović.

Prema njegovim rečima, “i u Rusiji, i u Srbiji u poslednje vreme se javlja to osećanje u publici da pozorište spada u sferu usluga, da su pozorišni stvaraoci dužni da nas usluže za naše pare, da nam bude lepo i veselo”.

“To nikada u teatru nije bilo tako i tu praksu treba prekinuti”, naglasio je Koljada.

“Pozorište je stvar mladih i smatram da je vrlo zdravo što im je teatar interesantan. I ovaj festival je inicirala mlada rediteljka Nataša Radulović, koja je prošle godine bila na našem festivalu u Jekaterinburgu, sa predstavom po mojoj drami ‘Bajka o mrtvoj carevoj kćeri’. Tada smo se upoznali i sprijateljili, a sada smo ovde i prikazali smo dramu moje studentkinje ‘Natašini snovi’ i moj komad ‘Velika sovjetska enciklopedija’”, rekao je Koljada, koji treći put boravi u Beogradu, gde je razgovarao i sa predstavnicima Sekretarijata za kulturu Beograda i nada se nekim zajedničkim projektima.

“Prvi put sam došao na premijeru jedne svoje drame, ne sećam se više koje. Zatim sam bio član žirija Bitefa. Tužno mi je što više nema Jovana Ćirilova, čoveka koji je tako mnogo učinio za srpski teatar, za evropski i ruski teatar. Mnogo smo se družili i veoma sam ga voleo”, izjavio je Koljada, autor oko 120 drama koje se već decenijama izvode širom sveta, a među najpoznatijima su “Kokoška” i “Murlin Munro”.

Ređe izvođeni komad “Ključeve od Leraha” napisao je 1993. u Hamburgu, tokom studijskog boravka u Nemačkoj. Taj “bal nakaza”, kako kaže pisac, u potrazi za srećom i mirom, predstavlja mračnu fantazmagoriju o čežnji za slobodom i ljubavlju, domom i spokojem, čežnji koja je neostvarena i postaje okidač za zatvoreni krug mentalnog zatvora ili pakla.

U beogradskoj postavci, čija je premijera u planu za otvaranje naredne sezone u oktobru, igraće Elizabeta Đorevska, Olivera Viktorović Đurašković, Pavle Jerinić, Joakim Tasić i Anđela Jovanović.

Rediteljka Nataša Radulović, kojoj će to biti master rad, istakla je da je naslov alegorijski i da je komad pun metafora.

Radnja se dešava u ruskoj privinciji, dok je Lerah mali, nasumično izabrani, grad na granici Švajcarske, Nemačke i Francuske.

“Bitna tema je da li se i čime može kupiti sreća. Moja namera je da u gledaocu probudim svest da se sreća nalazi samo unutar nas samih, danas i ovde, kao i u osluškivanju čoveka pored sebe, a ne u nekom dalekom zamišljenom Lerahu. Drama je teška, čak mračna, ali i poetična i ima dozu optimizma”, izjavila je Nataša Radulović.

Likovi sa društvenog dna i njihove neostvarene čežnje, što je čest Koljadin motiv, podsećaju na neku vrstu “Čehova u blatu”, primetio je glumac Pavle Jerinić.

Koljada je izjavio da mu svakako prija kada ga porede sa Čehovom.

“Drago mi je što nalaze zajedničke motive, likove junaka i upotrebu jezika. Naravno, ja ne podražavam nikoga od ruskih pisaca, ali činjenica je da smo svi mi izašli iz Gogoljevog šinjela. To je moja krv, moje srce. Literatura 19. veka je važna za svakog ruskog čoveka, a tim više za pisca”, naglasio je on.

Beogradsko dramsko pozorište najavilo je kao novi projekat još jedan ruski komad – crnu komediju “Terorizam” braće Presnjakov, Olega i Vladimira, u režiji Snežane Trišić. U toj predstavi će igrati veliki ansambl sa 16 glumaca.

Takođe, najavljen je nastavak saradnje sa Volkov teatrom – Ruskim državnim akademskim dramskim pozorištem iz Jaroslavlja, koje će 15. i 16. maja gostovati sa dve predstave po Čehovu – “Ivanov” i “Dve komedije o ljubavi” (jednočinke “Medved” i “Prosidba”).

*Foto: BDP

(SEEcult.org)

Zatvara se Zeleno zvono



Pozorišni klub Zeleno zvono u Zrenjaninu, jedan od najaktivnijih nezavisnih centara kulture u Vojvodini, odlučio je da obustavi rad nakon 25 godina postojanja, a među razlozima za takvu odluku naveo je finansijske probleme, kao i pritiske i nerazumevanje lokalnih vlasti.

Nekoliko meseci uoči najavljivanog 25. rođendana, a nakon više od 1.700 koncerata i više od hiljadu tribina, promocija i drugih kulturnih i obrazovanih programa, “Zeleno zvono” biće zatvoreno 24. aprila – na dan izbora u Srbiji.

“Vreme je da usled pritisaka i nerazumevanja stavimo tačku na naše dosadašnje delovanje. Da ne bismo otišli u tišini, jer nikada nismo ćutali, zvonićemo do izbora 24. aprila. A 24. aprila – svi biramo svoje društvo. Mi smo svoje davno odabrali”, poručilo je “Zeleno zvono”, osnovano 1991. na inicijativu Bratislava Gute Grubačkog.

U poslednjoj nedelji rada “Zeleno zvono” najavilo je tribinu “Izlaz uvek postoji – ovo je bio naš pokušaj” (19. april), predstavu “Naši dani” u adaptaciji, režiji i izvođenju Radoslava Raleta Milenkovića (20. april), te svečano uručenje nagrade “Tradicija avangarde” Božidaru Mandiću (21. april) i koncert Del Arno Benda (22. april).

Navodeći da poslednjih godina ne posluje dovoljno profitabilno da bi moglo da izmiruje stalne i novonametnute obaveze, “Zeleno zvono” saopštilo je i da su u poslednje četiri, a naročito u poslednje dve godine, pritisci formalnih, a još više neformalnih čelnika gradske vlasti – postali apsolutno nepodnošljivi.

“Zeleno zvono” skretalo je i ranije pažnju na probleme sa kojima se susreće, ali je, kako je navelo, prilikom svakog medijskog pokušaja da objasni stvarno stanje stvari, dobijalo “ili zajedljivu botovsku mržnju, ili spočitavanje sa najvišeg mesta o tome koliko je ‘Zeleno zvono’ dužno” Zrenjaninu. S druge strane, kako je navelo, “nikada se nije pričalo o tome da li je ‘Zeleno zvono’ svojim 25-godišnjim kulturnim delovanjem zadužilo” svoj grad.

Razlozi za sadašnju situaciju su razni, a između ostalog i to što hiljade gostiju i posetilaca programa “Zelenog zvona” nažalost više ne žive u Zrenjaninu.

“Kao što je nedavno istaknuto na izložbi o propalim zrenjaninskim preduzećima otvorenoj u ‘Zelenom zvonu’, u nekim prošlim vremenima Zrenjanin je bio grad u koji se dolazi, u kome se radi, stvara, privređuje i – troši. Danas, imajući u vidu sve veći rast nezaposlenosti u gradu, Zrenjanin je postalo mesto iz kojeg hiljade mladih odlaze i u koji samo povremeno svraćaju. Hiljade naših gostiju sada su u Novom sadu, Beogradu, ali i širom Evrope i sveta”, navelo je “Zeleno zvono” na svojoj Fejsbuk strani.

Takođe, način i vrsta produkcije kulturnog programa “Zelenog zvona” ima sve manju tržišnu vrednost, a za to postoji i sve manje interesovanja, uprkos brojnim priznanjima koje je “Zvono” dobilo.

Kao treći razlog za zatvaranje, “Zeleno zvono” navelo je da za 25 godina postojanja “nikada nije imalo podršku lokalne samouprave i lokalnih institucija, već permanentno nerazumevanje i/ili ignorisanje”. U određenim periodima je, kako je dodalo, trpelo i strašne pritiske ne bi li se zaustavio njegov rad.

“Ti pritisci su bili naročito izraženi 90-ih godina kroz slanje raznih inspekcija, paradržavnih reketaša, da bi sve kulminiralo 1999. godine lažnom optužbom o NATO lokatorima i čašćavanju kafane, što je bio otvoren poziv da se matično ‘Zeleno zvono’ u Prvomajskoj ulici izrešeta i na kraju spali. Naravno, bez ikakve istrage u počiniocima, materijalne nadoknade ili društvene satisfakcije. Tako je ostalo do dana današnjeg.
U poslednje četiri, a naročito u poslednje dve godine, pritisci od strane formalnih, a još više neformalnih čelnika gradske vlasti, su postali apsolutno nepodnošljivi. Činjenica da je osnivač firme ‘Zeleno zvono’ Branislav Grubački Guta naizgled na smrt oboleo 2013. godine celu stvar je na jedno vreme stavila na stranu, da bi se nakon brzog oporavka pritisak nastavio još većim intenzitetom bez ikakvih ljudskih i moralnih skrupula. Činjenica je i da se ‘Zeleno zvono’, usled rekonstrukcije Trga u jesen i zimu 2014/2015. godine, našlo u potpuno nezavidnoj situaciji kao ostrvo usred blata i gradilišta, kojem je bilo teško prići i koji je iz tog razloga više meseci zvrjao gotovo prazan. Nakon toga, nadali smo se lepom vremenu i bašti, makar i na ogoljenom trgu, bez lipa ispod kojih je više od deceniju stajala predivna bašta ‘Zelenog zvona’ koje će se Zrenjaninci dugo sećati. Čak ni na ogoljenom trgu, nismo mogli postaviti baštu sve do 18. septembra, kada je konačno završena administrativna ujdurma i potpisana urbanistička saglasnost za baštu. Tri meseca pokušavali smo da dopremo do odgovora na pitanje zašto je saglasnost u avgustu data, a onda preko vikenda naglo povučena. Odgovor se mogao samo nazreti, jer smo se sve vreme susretali sa malim, uplašenim činovnicima, koji su prećutno činili ono što im je rečeno, iz straha pristajaći na pritisak ‘odgore’. Prećutno su nam stavili do znanja da oni znaju da je ta stvar krajnje nepravedna prema nama (po stoti put), ali da oni tu ništa ne mogu da urade, jer je odluka doneta na nekakvom najvišem mestu”, navelo je “Zeleno zvono”, dodajući da nikada nije dobilo priliku da se suoči i razgovara sa nadležnima o stvarnim razlozima za takvo stanje, a propali su i svi medijski pokušaji za objašnjenje situacije u kojoj se nalazi.

Iz tih razloga, kako je navelo “Zeleno zvono”, “veliki novac za kiriju nikada nije zarađen, pa tako ni kirija nije do kraja plaćena”, a klub je opstajao zahvaljujući volji nekoliko entuzijasta da se bave produkcijom programa bez zavidne ili ikakve nadoknade.

“Ipak, ostaje pitanje kako to da je samo ‘Zeleno zvono“ u gradu Zrenjaninu dužno za kiriju, i kako to da je samo ‘Zeleno zvono’ problem? Kako to da se baš za uklanjanje ‘Zelenog zvona’ prave razni formalni i neformalni sastanci? Visina kirije je u iznosu od jedne plate nekog bespotrebno ‘zaposlenog’ u javnom sektoru. U ‘Zelenom zvonu’ mnogo ljudi je prethodnih godina radilo volonterski i iz čiste ljubavi i entuzijazma da se organizuju neprofitabilni kulturni događaji, za koje verujemo da su ključni za funkcionisanje jednog zdravog društva. Verujemo da entuzijazam više ljudi koji iz meseca u mesec rade samoinicijativno za dobro grada, kao i 25-godišnje delovanje kluba, mogu da opravdaju gradu neisplaćen novac u visini jedne mesečne plate nekog koga je neka partija zaposlila u javnom sektoru”, navelo je “Zeleno zvono”.

“Sve ono što je ‘Zeleno zvono’ uradilo za grad Zrenjanin, ako već ne prepoznaje lokalna javnost, u svakom slučaju ostaće u sećanjima ljudi koji žive ili su živeli u ovom gradu”, poručio je tim “Zelenog zvona” na čelu sa Grubačkim.

(SEEcult.org)

Povratak na Mesec



Muzej savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) predstavlja od 14. aprila izložbu “Povratak na Mesec: Kratka istorija budućnosti”, projekat koji povezuje odnos istorije, nauke i umetnosti, a realizovan je u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije (MIJ) iz Beograda, uz podršku američke ambasade u BiH.

Izložba dovodi u vezu memorabilije istraživačkih misija u svemir, foto i video materijal o posetama američkog predsednika Ričarda Niksona i američkih astronauta misije Apolo 11 Jugoslaviji sa Titovim obilaskom Vasionskog centra NASA.

Fokus izložbe je na jednom od najatraktivnijih i najvrednijih eksponata MIJ, tzv. “Kamenu sa Meseca” - originalnom segmentu Mesečevog tla, koji je američki predsednik Nikson poklonio svojevremeno predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu i narodima Jugoslavije.



Eksponati istraživačkih misija Apolo bili su inspiracija vajaru Radošu Antonijeviću, profesoru Akademije umetnosti u Banjaluci i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, čiji je rad sastavni deo izložbenog projekta. Reč je o skulpturi “Kamen sa Meseca”, urađenoj upravo prema originalu koji će biti predstavlјen u MSURS. Rad predstavlјa umetnikovu težnju za eksperimentom, u ovom slučaju sa prirodnim materijalima, a cilј je da se na jednom vanzemalјskom predmetu predstavi univerzalna ideja zemalјske prolaznosti.



Među eksponatima će se naći i kopija silikonskog diska sa urezanim porukama dobre volјe 73 šefova država sveta koji je posada Apola 11 ostavila na Mesecu, fotografija Zemlјe viđena očima prvih lјudi koji su prišli Mesecu, kao i drugi predmeti u vezi sa čovekovim prvim sletanjem na Mesec.



Postavku dodatno čini zanimlјivom interaktivno-edukativni deo, sačinjen od foto-dokumentacije i video snimaka pomenutih događaja, reprinta izdanja časopisa iz 50-ih godina, brojnih članaka, stripova i uopšte pogleda čoveka iz 50-ih i 60-ih godina 20. veka na budućnost, a naročito na period u kojem danas živimo. Taj segment izložbe osmišlјen je kao interaktivna poveznica sa publikom koja je pozvana da tokom trajanja izložbe odgovori na pitanje: “Kako će izgledati Vaša budućnost?”

Izložbu će otvoriti ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, a govoriće i direktorka MSURS Sarita Vujković, direktorka MIJ Neda Knežević, savetnica za društvene delatnosti američke ambasade u BiH Stefani Altman-Vinans i ministar nauke i tehnologije RS Jasmin Komić.



Američka ambasada organizuje u okviru izložbe “Povratak na Mesec: Kratka istorija budućnosti” predavanje Nagin Koks (Nagin Cox) iz NASA, istaknute članice operativnog tima za međuplanetarno istraživanje.

“Putovanje na Mars: Usudi se da radiš moćne stvari” naziv je predavanja u okviru kojeg će Nagin Koks predstaviti najveći uspeh njenog inženjerskog tima - uspešno lansiranje i prizemlјenje The Mars Curiosity Rover 2012. godine na planetu Mars, koje NASA smatra jednim od najuspešnih međuplanetarnih napora da se istraži crvena planeta.

Kustosi izložbe su: Katarina Živanović, Ana Panić, Ivan Manojlović i Momo Cvijović iz MIJ, te Mladen Banjac iz MSURS, a biće otvorena do 27. aprila.

(SEEcult.org)

Vraćanje nade u ljubav



Predstava “Frenki i Džoni obasjani mesečinom”, prema tekstu Terensa Mek Nalija, biće premijerno izvedena 15. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, a prema rečima mlade rediteljke Tee Puharić, ta priča o emotivnoj vezi posebno je važna danas kada se mnogi ljudi povlače u sebe.

Likove poznate iz filmske verzije Garija Maršala (sa Al Paćinom i Mišel Fajfer) igraju Igor Đorđević i Sloboda Mićalović.

“To je priča o dvoje autsajdera, usamljenika u srednjim godinama, koji su emotivno oštećeni i drže gard prema ljubavi. Ipak, pokušavaju da se oslobode predrasuda, da vrate nadu da ljubav može da se dogodi u bilo kojim godinama”, izjavila je Tea Puharić 12. aprila na konferenciji za novinare.

Prema njenim rečima, to je aktuelan i neophodan komad, koji govori o skidanju oklopa, o dozvoljavanju mogućnosti da budemo voljeni, pa i povređeni, jer suprotan stav neminovno vodi ka praznini.

“Ova partija šaha dvoje inteligentnih i atraktivnih , ali emocionalno osakaćenih ljudi je ipak dirljiva, jer oni pristaju da daju šansu vezi koja od starta izgleda osuđena na propast i osvajaju nas idejom da i autsajderi mogu jednostavno uploviti u luku ljubavi”, ističe rediteljka Puharić.



Tekst je adaptirala mlada dramaturškinja Jelena Paligorić, koja je napomenula da se predstava dosta razlikuje od filma - nema sporednih likova, već je duodrama.

“Okvir je borba dvoje usamljenih ljudi da pronađu sebe i prevaziđu strahove. Priča je romantična, ali i sa stavom protiv pravila koje nameće društvo da, ako niste mladi, nemate prava da se zaljubite”, rekla je Jelena Paligorić.

Sloboda Mićalović je izjavila da joj je drago što su našli tekst koji je lično interesuje, posebno pitanje zašto se ljudi zatvaraju.

“Čovek je usamljen i kao da počinje da uživa u tome. Interesuje me šta je to što može da vas prodrma, izvuče iz te čaure. Na kraju se uvek ispostavi da je najvažnija ljubav, zbog nje vredi živeti”, rekla je Sloboda Mićalović.

Igor Đorđević je izjavio da su na probama “bežali od pozorišta” nastojeći da se ponašaju životno, autentično.

“Moj lik je šarmantan i plemenit, iskren u nameri da osvoji ljubav. Uživam igrajući ga svakom ćelijom”, dodao je Đorđević.

Predstava je koprodukcija Narodnog pozorišta u Beogradu, gde se igra na sceni “Raša Plaović”, i Narodnog pozorišta Sombor, gde će premijera biti 15. juna u okviru 24. Pozorišnog maratona.

Scenograf i kostimograf je Vanja Popović, kompozitori su Matija Anđelković i Marko Marić, dizajner zvuka Vladimir Petričević, producent Boris Mišković.

(SEEcult.org)

Lastovska nezainteresovanost



Ostrvo Lastovo, koje je do 90-ih godina bilo vojna baza i zatvoreno za strane turiste, pa je ostalo svojevrsna oaza na hrvatskog turističkoj mapi, ugostiće tokom juna prvu umetničku rezidenciju na tom prostoru, čiji su kustosi istoričari umetnosti Andrej Bereta i Srđan Tunić, osnivači udruženja Artikal iz Beograda i programa Kustosiranje.

Umetnička rezidencija na Lastovu (AiR Lastovo), koju Artikal organizuje s partnerima sa tog ostrva i iz Splita, predviđena je kako za umetnike, tako i za autore kustosko-umetničkih projekata i istraživanja, a zamišljena je kao jednomesečna kreativna interakcija sa ostrvom Lastovo. Uključivanje u lokalni kontekst zamišljeno je kao način za podsticanje istraživanja i nove umetničke produkcije.

Prema rečima Berete, čini se da posebnost Lastova počiva na uzajamnoj viševekovnoj interakciji ostrva i “ostatka sveta”.

Prilična fizička izolovanost u odnosu na kopno i orijentisanost “u se’ i u svoje kljuse” izgleda da je uslovila i jedan specifično drčan i naizgled nezainteresovan stav prema raznim “dođošima” i njihovim namerama.

Lastovo je u prošlosti bilo zanimljivo kao potencijalno važna tačka mediteranskih trgovinskih puteva, ili kao prva/poslednja fortifikacijska kota. Tokom istorije je bilo i česta meta piratskih osvajanja, baš zbog tog ambivalentnog i nejedinstvenog poimanja Lastova od ljudi sa kopna; sjajno mesto za skrivanje, ali i zgodna odskočna daska za nove pljačkaške pohode. Izgleda da su gusari imali najmanje uspeha od svih drugih na Lastovu, jer upravo lastovski Poklad priča na paganski način obrađenu legendu o tome kako su ostrvljani, ujedinjeni, uz pomoć prirodnih nepogoda, uspeli da odbrane Lastovo od pljačkaša.

Lastovo danas predstavlja priličan izuzetak opštem poimanju hrvatskih ostrva, kao omiljenih turističkih destinacija. Fokusirano na sebe, to ostrvo svoju autohtonost potvrđuje netaknutom prirodom, prilično uočljivim i ponegde dobro očuvanim nasleđem iz prošlosti (bez obzira na koju epohu se odnosi) i svojim shvatanjem protoka vremena, sličnog mentalitetu meštana zabačenih sela na kopnu.

“Stiče se (naivan?) utisak da ni danas, u našem globalnom selu, ne žure da uspostave svoje mesto i zgrabe svoj deo kolača; kao da imaju svest o tome da bi, na takav način, prokockali svoju posebnost.

Gotovo potpuna nezainteresovanost prema životnom stilu ljudi sa kopna može da deluje kao proračunata poza iskusnih trgovaca, ali i kao istinska namera da se odupru opštim konzumentskim trendovima. Sasvim je normalno da, ako se zateknete, tokom Poklada na Lastovu, ostanete gladni - iz prostog razloga što nijedna konoba, ni trgovina tada ne radi, a svi koji treba da su tu i koji se raduju prazniku, jesu i siti i veseli - jeli su kod svojih kuća. Nije neobično da se sa gnušanjem posmatraju ponude povrća i voća na splitskoj pijaci, jer su ‘veštačke’, a da se dobrim vinom smatra samo ono koje je na tradicionalan način proizvedeno, za sopstvene potrebe.

Lastovci odbijaju da poveruju da je danas moguće napraviti devičansko ulje od maslina bilo gde osim kod njih, i to na retkim mestima, uz upotrebu starih mašina.

Poseban ‘ponos’ Lastovaca vezan je za (ne)postojanje plaža. Zapravo, reći će vam kako ih ima i kako su divlje, ali su ‘njihove’ i nemaju nameru da ih ‘urbanizuju’ i prilagode opštoj predstavi. Sa posebno kiselim izrazom lica govore o onim plažama, na koje je prenesen šljunak, sitni pesak, jer - nije originalan. Jedinstven pra-ekološki stav, koji dominira na svakom ćošku, vremenski ritam, koji se meri iskustvom prošlih vremena i svest o sopstvenoj prošlosti, kakva god ona bila u tako ograničenom i izolovanom prostoru, samo stvara sliku o ostrvu koje nema nameru da ispunjava ničije želje, nego želi da se razvija po sopstvenim potrebama.

Lastovo nije instant turistička destinacija, a neće to ni biti, nego mesto življenja. Vrlo selektivno, prkosnog smisla za humor. Slično kao i umetnost”, naveo je Bereta povodom umetničke rezidencije koju Artikal organizuje sa udruženjem “Dobre Dobričević” iz Lastova i Heritage Go Pro d.o.o iz Splita.

Rezidencija je otvorena za umetnike koji rade u različitim medijima (tradicionalni i savremeni), a koji mogu biti postavljeni i/ili izvedeni u galerijskom i različitim javnim prostorima: u gradu Lastovo i mestima Uble i Skrivena Luka. Program je, takođe, otvoren i za kustosko-umetničke projekte i istraživanja.

Rezidencija na Lastovu deo je šire mreže projekata koji imaju za cilj podizanje svesti o kulturnoj baštini ostrva, potrebi za renovacijom napuštenih i propalih objekata, kao i uključivanju zajednice u očuvanje okoline.

Partneri/prijatelji i podrška: Umetnička inicijativa "PAŠARIN" iz Splita, opštine Lastovo i Tučepi, Lokalna akcijska grupa (LAG) Brač, Uljarska zbirka "Muzej uja" iz Škripa, Nomad iz Zagreba, Ka kultura u Tučepskin Zaseocima, turističke zajednice Tučepa i Supetra, Nextbike sistem javnih bicikala d.o.o, Hrvatska banka za obnovu i razvitak, Jadrolinija, European Coastal Airlines, ICOM Hrvatska, Univerzitet u Splitu (Filozofski fakultet i Umetnička akademija).

(SEEcult.org)

U slavu duha pobune



Umetnik Marko Vojnić Gin iz Pule predstaviće se prvi put samostalno u Beogradu izložbom “Ovaj grad je strani film bez titlova”, koja će biti otvorena 15. aprila u kafe-galeriji Topolska 18 u okviru projekta “Umetnički dijalog” Galerije Alt, posvećenog umetnicima mlađe generacije iz regiona.

To je prva od 12 planiranih izložbi koje Galerija Alt, prema autorskoj koncepciji Gabriele Vasić, namerava da realizuje kao deo svog godišnjeg programa kojim se artikulišu interkulturalnost, relacioni i tehnokulturni – medijski generisani aspekti umetničkog stvaralaštva savremenih vizuelnih umetnika mlađe generacije.

Vojnić će na otvaranju izložbe puštati borbene pesme (Canti di lotta), a posetioci će moći da se upoznaju sa njegovim grafikama sa citatima iz filmova italijanskih filmskih stvaralaca iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka – umetnošću koja takođe poziva na pobunu.

Izložbu čini mapa grafika od šest listova od kojih svaki reinterpretira određene filmske citate. Kao motivi na tim grafikama poslužile su uvodne špice italijanskih filmova iz 60-ih i 70-ih (Ljubav i anarhija Line Vertmiler, Otac gazda braće Tavijani, Pomrčina Mikelanđela Antonionija, Ptičice i ptičurine Pjera Paola Pazolinija, Ljubav i bes grupe autora…), kao i italijansko-sovjetskog filma “Nostalgija” (1983) Andreja Tarkovskog, pri čemu su nazivi grafika istovetni filmskim. Kroz aproprijaciju citata iz sveta filma, Vojnić uspostavlja dijalog sa kulturnim, filmskim nasleđem i emancipatorskim ideologijama 20. veka, pozivajući njihovo promišljanje (socijalizam, avangarda, anarhizam, feminizam), navela je Gabriela Vasić u tekstu povodom izložbe.

Tematski okvir filmova koje citira Vojnić odnosi se na društvena i ekonomska pitanja koja su aktuelna i danas: klasnu borbu, društvenu svest, nepravdu, otuđenost, rat, ljudska prava, društvenu marginu, konzumerizam, solidarnost…

Dekonstrukcijom filmskog narativa na ravan teksta i preuzetih kadrova, tj. sadržaja grafika, Vojnić propituje svoju poziciju kao građanina i kao autora unutar potrošačke i medijske kulture. Uvođenjem citata iz medija filma u medij grafike, Vojnić vrši konverziju značenja koje nosi preuzeti citat, uspostavljajući korelaciju sa aktuelnim političkim i društvenim gibanjima u Puli i Hrvatskoj. U tom smislu, sam citat je povod za ponovno promišljanje i artikulaciju ličnog doživljaja savremenog momenta, kao i aktuelnih društveno-političkih dešavanja u post-socijalističkoj Hrvatskoj.

Vojnićev umetnički postupak blizak je tradiciji avangarde, koja se još od dadaizma koristila nekim vidom prisvajanja atributa, materijala, stilova, jezika, objekata ili slika svojih prethodnika. U njegovom radu oseća se i duh pobune, bliske pank generaciji, koji se ogleda i u samom postupku nastanka njegovog rada, kroz saradnju sa pulskom inženjerskom zadrugom “Praksa”, u kojoj su te grafike i izrađene u tehnici sito-štampe, a producirane u duhu DIY (Do it yourself) filozofije i kulturne proizvodnje. Time se ističe nezavisna pozicija autora u odnosu na društvenu klimu koju tematizuje.

Prema rečima Vojnića, u osnovi interpretacije njegovog sveta stoji pobuna, a ne revolucija: “Pobuna pripada pojedincu, to je čin neposlušnosti, radikalno otrgnuće od svakog oblika vlasti. Revolucija je nacrt nekoliko osoba i okovana je ideološkim, religioznim, tržišnim i drugim granicama. Sve revolucije se rađaju na ulicama i završavaju u parlamentu”.

Rođen 1980. godine u Puli, Vojnić je diplomirao 2007. na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, gde je potom upisao doktorske studije.

Samostalno izlaže od 2002. godine, a 2010. boravio je u rezidencijalnom programu Flux Factory u Njujorku. Od 2009. do 2015. radio je kao asistent na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a trenutno radi kao spoljni saradnik na Tekstilno-tehnološkom u Zagrebu i u Arheološkom muzeju Istre u Puli.

Vojnić je i jedan od osnivača novog umetničkog kolektiva BukaNoise, koji deluje u prostoru DC Rojca kao nevladina, neprofitna organizacija u području savremenih vizuelnih umetnosti, izvođačkih umetnosti i plesa, filma i videa, kao i autorske muzike i DJ kulture.

Izložba “Ovaj grad je strani film bez titlova” u Topolskoj 18 biće otvorena do 24. aprila.

(SEEcult.org)

Ljubav u paralelnim univerzumima



Predstava “Konstelacije”, hit komad mladog britanskog autora Nika Pejna, u režiji gošće iz Londona Aleksandre Milavić Dejvis, biće premijerno izvedena 15. aprila u Ateljeu 212 u Beogradu, a publici donosi sve aktuelniju teoriju o postojanju multiverzuma.

Pejn preispituje fenomen vremena i odnose među ljudima kroz vizuru novih naučnih otkrića, pokušavajući da na naše živote i odnose primeni zakone kvantne fizike i mehanike, rekla je dramaturg Ateljea 212 Gordana Goncić 14. aprila na konferenciji za novinare.“Drago nam je da je Atelje ponovo u prilici da nešto novo predstavi ovdašnjoj širokoj javnosti i pozorišnoj publici”, rekla je Gordana Goncić, ističući da je Pejn (32) za kratko vreme stekao planetarnu popularnost.“Konstelacije” su premijerno izvedene 2012. godine u Rojal Kortu u Londonu i zatim igrane u 17 zemalja - u Evropi, ali i Brazilu, Kanadi, na Novom Zelandu, Japanu..., a od prošle godine i na Brodveju.

Teza komada je da vreme ne postoji u klasičnom smislu poimanja i da ništa nije konačno, odnosno da - ako nam se za nešto čini da je loše, verovatno je to u drugoj konstelaciji drugačije i možda bolje.Aleksandra Milavić Dejvis izjavila je da je Pejn napisao u suštini ljubavnu priču u 50 scena koje se ponavljaju, ali svaki put na malo drugačiji način. “Uvek imamo izbor – levo ili desno, dakle mogućnosti su bezbrojne. Danas važni fizičari veruju u koncept multiverzuma i ono što je 70-ih godina prošlog veka bila naučna fantastika sada postaje univerzalna teorija”, rekla je ona.U drami se sreću dve vrlo različite osobe – pčelar i naučnica, a igraju ih Uroš Jakovljević i Ana Mandić.

Razvija se priča o ljubavi, slobodnoj volji i prijateljstvu kroz teoriju kvantnog multiverzuma i ulogu slučajnosti u našim životima. “U stilskom smislu predstava ide jednom linijom, ali ima u njoj i melodrame i duhovitih scena i drugih žanrova. Scenografiju čini mnoštvo sijalica koje menjaju vreme i mogućnosti po konstelacijama”, najavila je rediteljka, spisateljica i koreografkinja koja je završila Internacionalnu školu Teatra Žak Lekok u Parizu 2008. godine.Tokom proba, kako je dodala, mnogo su razgovarali o Ajnštajnu, ali i o “Stilskim vežbama” Rejmona Kenoa. Ana Mandić je izjavila da su se dosta bavili fizikom da bi shvatili koncept paralelnih univerzuma. “Sve ima smisla, izbori koje činimo, odluke koje donosimo imaju posledice i uvek bi moglo biti i drugačije. Tako i naša predstava nije priča o jednoj ljubavi od početka do kraja nego o mnogo različitih načina razvoja te ljubavi”, rekla je mlada glumica.Uroš Jakovljević je primetio da su “Konstelacije” i priča o slobodi, citirajući stih Džonija Štulića: “Prokleta mogućnost izbora mora da postoji”.“Sve zavisi od vas, vi birate kako ćete dalje. Predstava ne daje linearni vremenski tok priče, nego se kroz multiverzume objašnjavaju različite mogućnosti, izbori i rezultati tih izbora”, rekao je Jakovljević.Scenografiju je kreirala Marija Jevtić, kostime je izabrala rediteljka, a kompozitor je Božidar Obradinović. Predstava će biti igrana na sceni “Petar Kralj” Ateljea 212, a prva repriza je 20. aprila.

(SEEcult.org)

4. rođendan Ulične galerije



Ulična galerija, jedinstveni izlagački prostor u Beogradu koji je otvoren na inicijativu kolektiva Ministarstvo prostora i udruženja Mikro Art, obeležiće 15. aprila četvrti rođendan izložbom crteža “Nebo je plavo!” Tadije Janičića, koji duhovito i provokativno predstavljaju život savremenog čoveka i daju kritički komentar na današnje društvo. Rođendanskoj proslavi Ulične galerije doprineće i muzički specijal u kojem će nastupiti hor Gerontološkog centra Bežanijska kosa i grupa Moussaka, te DJ Muito Lindo u nastavku programa u CUK Imago.

Napušteni i neiskorišćeni javni prostor u centru Beograda na Terazijama pre četiri godine je oplemenjen otvaranjem Ulične galerije, u kojoj su u međuvremeno održane mnogobrojne izložbe, festivali, radionice, filmske projekcije i koncerti.

Zahvaljujući mnogobrojnim umetnicima, prijateljima i kolegama, Ulična galerija je uspela da približi publici i najširoj javnosti teme koje smatra važnim, kao i da istovremeno pokaže šta sve može da se postigne transformacijom jednog zapuštenog gradskog prostora.

“Ponosni smo na činjenicu da u petu godinu ulazimo sa trocifrenim brojem programa, a da smo većinu ostvarili upravo na osnovu odlične saradnje sa nezavisnom scenom, pojedincima i kolektivima čiji se rad bazira na kritičkom promišljanju i stvaranju novih društvenih odnosa”, poručila je Ulična galerija, koja je, osim podrške mladim umetnicima i samoorganizovanim kolektivima, istakla i značajne saradnje sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu, Kulturnim centrom Beograda, BINA-om, Oktobarskim salonom, ULUPUDS-om, galerijom Remont…



Ulična galerija od početka 2015. godine aktivno sarađuje i uređuje program sa kolektivom Novo doba, a od nastanka je aktivna i kao članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Takođe, projekat, program i ideja Ulične galerije predstavljeni su na mnogim izložbama i skupovima u zemlji i inostranstvu, а 2014. godine predložena je za “Evropsku nagradu za javni prostor” u Barseloni.

Ulična galerija je krajem 2015. godine inicirala i nastanak Mreže uličnih i otvorenih galerija Srbije, u saradnji sa kolegama iz Valjeva, Smedereva, Šapca, Novog Sada, Vranja i Beograda.



Uređivački koncept Ulične galerije ilustruje i izložba “Nebo je plavo!” Tadije Janičića, koji rekontekstualizuje sadržaje savremenog načina života, a njihovom interpretacijom poigrava se sa moralnim načelima i normama, otkrivajući slojeve banalnosti, ironije i paradoksa. Karakteristika njegovog stvaralaštva je poigravanje sa motivima savremenog društva i brutalna banalizacija frustracija savremenog čoveka, praćena jedinstvenim vizuelnim izrazom.

Rođen 1980. godine u Nikšiću, Janičić je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je 2015. godine upisao i doktorske studije.

Od 2003. godine redovno izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više priznanja i nagrada, a slike mu se nalaze u brojnim umetničkim kolekcijama.

Deo Janičićevog opusa predstavljen je i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Jedan Jedan Dva

http://www.seecult.org/vest/jedan-jedan-dva

(Polu)rezultati beogradskog konkursa za kulturu za 2016.



Grad Beograd finansiraće u 2016. godini 437 projekata u oblasti kulture, na osnovu godišnjeg konkursa na koji je podneto više od hiljadu prijava.

Rezultati Konkursa za izbor projekata u kulturi koji će se finansirati i sufinansirati iz budžeta Grada Beograda objavljeni su 15. aprila na gradskom sajtu bez finansijskih iznosa podrške.

Komisije koje je obrazovao gradonačelnik Beograda razmotrile su 1.026 projekta koji su dostavlјeni na konkurs koji je trajao od 10. decembra 2015. godine do 11. januara 2016. godine.

Komisije su odlučile da se iz gradskog budžeta finansira 437 projekata u različitim oblastima: bibliotečko-informacione delatnosti i knjiga i književnost; naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi; istraživanje, zaštita i korišćenje kulturnog nasleđa; muzika; muzička, govorna, artistička i scenska izvođenja kulturnih programa; scensko stvaralaštvo i interpretacija; likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti i arhitektura, digitalno stvaralaštvo i multimedija i umetnička fotografija i kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo.

Prošle godine Grad Beograd odlučio je da sufinansira oko 300 projekata u oblasti kulture, među kojima je je bilo najviše u sferi umetničkog amaterizma i očuvanja tradicije.

Ove godine podržano je nešto više projekata u oblasti savremenog stvaralaštva organizacija sa nezavisne kulturne scene, koje su u velikoj meri bile izostavljene 2015. i 2014. godine.

Odluke komisija bile su objavljene 2015. godine krajem februara, a gradonačelnik je na osnovu njih doneo odluku o (su)finansiranju projekata krajem aprila. U 2014. godini preliminarni rezultati, odnosno odluke komisija bez iznosa odobrenih sredstava, objavljeni su u maju, a tek u avgustu su objavljeni bili i konačni rezultati.

Spisak projekata koji su odobreni ove godine nalazi se u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/Beograd-rezultati-konkursa-kultura-2016.pdf

(SEEcult.org)

Klugov spektakl u Sava centru



Balet Maribora gostovaće 19. aprila u beogradskom Sava centru sa dve međunarodno nagrađivane predstave - “Radio & Julija” i “Quatro”, obe u koreografiji Edvarda Kluga, umetničkog direktorka Baleta Slovenskog narodnog gledališča Maribor.

U baletskom rok spektaklu “Radio & Julija” Klug je spojio Šekspirovu ljubavnu priču i muziku britanskog benda Radiohead, a glavni akteri su svetski poznati baletski igrači Denis Matvienko i Olga Timošiva.

Ta atraktivna predstava je od premijere 2005. godine proputovala svet – od učešća na Jacob's Pillow Dance festivalu u Americi, preko festivala u Sankt Petersburgu, Tel Avivu, Seulu do gostovanja po Evropi i regionu.

Nesvakidašnji spoj baleta i roka donosi pred publiku modernu verziju priče o Romeu i Juliji. Iako se u pesmama grupe Radiohead ne pominju ljubavnici iz Verone, one stvaraju emocionalnu pozadinu spektakla koja u potpunosti odgovara priči.

Balet “Quatro” Klug je kreirao za Denisa i Anastasiju Matvienko i Leonida Sarafanova i njegovu suprugu Olesiju Novikovu.

Za razliku od baleta “Radio & Julija”, “Quatro” nema siže. Svako od četvoro izvođača priča svoju priču, a svaki gledalac za sebe vidi svoju priču, navodi se u programu predstave.

Autor muzike je nagrađivani slovenački kompozitor i multiinstrumentalista Milko Lazar. Muzika se izvodi uživo na sceni, a piano i violončelo su deo scenografije.

Edvard Klug, rođen 1973. godine u Rumuniji, postao je solista SNG Maribor 1991. Pre tačno 20 godina SNG je naručio njegovu prvu koreografiju - za predstavu “Vavilon” u režiji nedavno preminulog istaknutog slovenačkog reditelja Tomaža Pandura.

Klug je za SNG Maribor uradio i svoj prvi celovečernji balet “Tango” 1998. godine. Usledila je uspešna internacionalna karijera, sa naručenim koreografijama za plesne teatre i kompanije iz Portugalije, Nemačke, Švajcarske, Belgije…

Klug je od 2003. godine direktor Baleta Maribor, koji je sa njim stekao reputaciju na međunarodnoj sceni savremene igre.

U Beogradu je Klug kreirao dve predstave za Bitef dens kompaniju – “Božanstvena komedija” i “Ptice”.

Ove godine angažovan je na delima za Holandski plesni teatar, Ciriški balet i Augsburg balet.

(SEEcult.org)

Socijalna inkluzija kroz umetnost



Teatar Mimart premijerno će izvesti 27. aprila u Magacinu u Kraljevića Marka performans “SVI” koji promoviše socijalnu inkluziju kroz umetnost, a nastao je u saradnji sa Udruženjem lјudi sa poteškoćama mentalnog zdravlјa “Duša”.

Performans "SVI" je nadrealistička priča o komunikaciji u kojoj se grupa lјudi na svom putu kroz faze oslobađanja sve više približava publici, prolazeći kroz vanvremenske situacije snova, koristeći govor tela, simbole i rekvizite. Transformacija se dešava na sceni kroz participaciju svih učesnika, bez dekorativnosti i manipulacije.

Prema rečima Nele Antonović, autorke koncepta i mentorke tog projekta, traganje za novim inovativnim formama i izrazima, novim istinama o slobodi u konfuziji današnjeg vremena ima smisla kao beg od savremenog društva izobilјa, ali i kao potreba umetnika i kreativaca za kolektivno istraživanje.

Predstava “SVI” rezultat je dvomesečnih radionica otvorenog procesa rada Mimarta i iskorak nove kulturne prakse koji promoviše socijalnu inkluziju kroz umetnost.



Nastao je posle višegodišnje saradnje Teatra Mimart sa Udruženjem lјudi sa poteškoćama mentalnog zdravlјa “Duša”.

Mimart tim projektom želi da podigne svest o vremenu koje je vezano za ubrzanje, povećanje obaveza, veliki broj informacija i smanjenje komunikacije. Kao odgovor na marginalizaciju pojedinih društvenih grupa, potreba je umetnika da reaguju svojim iskustvom i znanjem.

Projekat kroz radionice obuke doprinosi ostvarivanju potencijala pojedinca, te utiče na razvoj inkluzivnog društva.

U predstavi učestvuju: Slobodan Lazić, Jovanka Dobrijević, Rade Obradović, Katarina Orlandić i Nikola Vranić.

Kostim je osmislila Lara Popović, vizuelni dizajn scene Lidija Antonović, a dizajn zvuka Predrag Radovančević.

*Foto: Lidija Antonović

(SEEcult.org)

Alisa u zemlji Zmaja



Nova predstava DAH Teatra “Alisa u zemlji Zmaja”, inspirisana romanom “Alisa u zemlji čuda”, ali i poezijom Jovana Jovanovića Zmaja, namenjena je i deci, i odraslima, a premijerno će biti izvedena 23. aprila u prostorijama tog nezavisnog pozorišta u Beogradu.

Prema rečima rediteljke Maje Mitić, u predstavu su, kroz “igru i takmičenje, vrisku i graju, tišinu, pevanje i smeh, ali i po koju suzu što načini ‘jezero suza’”, utkana poezija Jove Jovanovića Zmaja i čuveni roman “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola (Lewis Carrol) koji je 2015. proslavio 150 godina od objavljivanja.

“Spajajući ova dva velika pisca igrali smo se i sećanjima iz našeg detinjstva, ‘jurile su nas strofice’, zbunjivalo nas je šta je to ‘veliko’, a šta ‘malo’, mučilo nas je večno pitanje ‘a ko sam, zapravo, ja?’”, navela je Maja Mitić, navodeći da će deca, vraćajući se korenima ozbiljnog i kvalitetnog književnog dela, naučiti kroz igru o procesu stvaranja dramaturgije i mizanscena bilo koje, pa i te predstave.

“Igra u igri, predstava u predstavi inicira kreativnost i radovanje životu i umetnosti”, navela je Maja Mitić, koja je i dramaturg te predstave.



Publika će prisustvovati i kreativnom činu stvaranja predstave u samoj predstavi koju junaci stvaraju.

Premijera je istovremeno i donatorski dogadjaj kojim DAH Teatar želi da omogući besplatne ulaznice za decu bez roditeljskog staranja za izvodjenje predstave "Alisa u zemlji Zmaja" na Festivalu DAH Teatra, povodom 25 godina postojanja i rada.



U predstavi igraju Ivana Milenović Popović, Maja Mitić, Ivan Nikolić i Anđela Popović.

Video, rekvizitu od papir mašea i dizajn štampanog materijala potpisuje Maja Vučić, a scenografija i kostim su kolektivno delo DAH Teatra, koji deluje od 1991. godine kao nezavisna profesionalna pozorišna laboratorija.

DAH Teatar nastao je iz potrebe za temeljnim istraživačkim radom u oblasti savremenog teatra kroz koje podstiče kritičko mišljenje o svetu u kojem živimo.

Prva repriza predstave “Alisa u zemlji Zmaja” biće 24. aprila u podne.

*Foto: Una Škandro

(SEEcult.org)

Forme slojeva i raslojavanja



Umetnica Maja Beganović predstaviće se 19. aprila u Galeriji opštine Vračar izložbom “Forme slojeva i raslojavanja” - istraživanjem forme i ispitivanjem odnosa unutrašnjosti i spoljašnjosti.

Kontraforma je, prema navodima umetnice, suprotnost koja ima svoje zakonitosti i pravila koja se pokušavaju dosledno sprovesti u društvenim odnosima.

Maja Beganović bavi se u tom radu i preplitanjem dve krajnosti dualnosti sa osvrtom na ono što je između.

“Struktura ovih formi je vidljiva i očigledna, krhka je i lomljiva. Preplitanje dualnosti, svetlog i tamnog odvija se u više lejera. Razmišljanje o dubokom sloju mraka navodi me da mrak formiram sukcesivno, sloj po sloj. Raslojavanje se odvija duboko u datim sadržajima”, navela je Maja Beganović povodom izložbe, dodajući da ispitivanjem forme i kontraforme stavlja princip ženskog, “princip drugosti” u prvi plan, izjednačavajući “mušku” i “žensku” umetnost.

“Ženska” umetnost nije “ženska” u vekovnom smislu podražavanja i izražavanja lepote, već je, kako je navela, iskaz različitog principa i time bitna kao i svako drugo bavljenje umetničkom praksom.



Rođena 1980. u Sarajevu, Maja Beganović diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Čedomira Vasića. Feministkinja je, majka i umetnica. Bavi se performansom, instalacijama, video umetnošću i slikarstvom, aktivno izlaže i bavi se umetnošću. Izlagala je samostalno i učestvovala na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Nemačka, Italija, Francuska, Singapur) i bila učesnik međunarodnih umetničkih radionica. Smatra da je veoma važno kako i na čemu ostavlјamo trag dok tragamo po dubokim slojevima bića koje jesmo. Stoga su “Forme slojeva i raslojavanja” veoma bitan rad za Maju Beganović.

Izložbu je moguće paralelno pratiti u virtuelnoj galeriji ITN

(SEEcult.org)