Vesti iz sveta umetnosti

Zvučna slika podmorja



Izložba “Riječka luka - zvučna slika podmorja”, na kojoj će svoju zvučnu instalaciju predstaviti riječki muzički producent, tonski snimatelj i audio umetnik Ivo Vičić, biće otvorena 17. marta u galeriji Filodrammatica.

Instalacija sadrži zvučni materijal koji je Vičić beležio posebnim mikrofonima za podvodno snimanje (hidrofoni) i potom ukomponovao u dve "zvučne slike", od kojih jedna okuplja "prirodne" (talasi, pucketanje mora, disanje ronilaca itd), a druga "veštačke" zvukove (brodski agregati, motori, propeleri…).

Iz iskustva tog snimanja, autor opisuje podmorje riječke luke kao izrazito zanimljivo i bučno mesto, čiji će zvuci prvi put biti predstavljeni javnosti na takav način.

U organizaciji Drugog mora, Vičić se vraća u galeriju Filodrammatica nakon što je početkom 2015. godine izložio zvučnu instalaciju “Trag u vremenu” koja je tematizovala zvuke riječke industrijske baštine.



Osnovno načelo umetničkog rada Vičića može se pronaći u fonografskom beleženju različitih zvukova iz bliže ili dalje okoline – poput žuborenja Rječine duž celog njenog toka ili buke mašina (poslednjih godina osetno utihnulih) riječkih fabričkih postrojenja, te njihovom komponovanju u tzv. soundscapes (zvučne slike) u kojima mesta koja je posetio dobijaju priliku da sama "ispričaju" svoju priču. Zvuk kao vlastiti materijal izražavanja Vičić je prigrlio još ranih 90-ih, kada je kao DJ Arexx zakoračio u sferu muzičke produkcije, multimedije i zvučnog eksperimentisanja, pronašavši uskoro svoje mesto i u svetu radijskog emitovanja.

Snimanje zvukova prirode i ambijenata započeo je 2002. godine, koristeći zabeležene zvukove u produkciji vlastite muzike, ali i radi stvaranja zvučne arhive. Tokom godina je usavršio tehniku snimanja u vrlo zahtevnim prilikama, snimajući životinje, udaljene lokalitete i vremenske nepogode.

U najnovijoj audio instalaciji, Vičić je svoje mikrofone odlučio da zaroni ispod morske površine i proveri kako zvuči akvatorij riječke luke. Uz sveprisutni zvuk morskog gibanja i živih organizama, poput morskih račića i kozica koji pucketanjem svojih klešta omamljuju plen, ostali zvukovi koji se nižu u Vičićevoj kompoziciji potiču od ljudske aktivnosti – brodova, brodskih agregata, propelera, lučkih dizalica… S obzirom na to da voda prenosi zvuk čak četiri puta brže od vazduha, buka se u moru može čuti iz velike daljine.

Osim "zvučnih slika" koje se sastoje od ranije snimljenog materijala, posetioci će moći u realnom vremenu da poslušaju zvuke riječkog lučkog akvatorija. U tom cilju na riječkom lukobranu biće postavljeni hidrofoni koji će zvučni signal putem internet veze slati u galeriju.

Izložba će biti otvorena do 2. aprila.

Program su podržali: Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva, Zaklada Kultura nova, Ministarstvo kulture Hrvatske i Grad Rijeka – Odeljenje za kulturu.

(SEEcult.org)

Skinuta cenzurisana izložba



Kolektiv Kamerades povukao je 15. marta svoju izložbu dokumentarne fotografije iz galerije Artget Kulturnog centra Beograda, u znak protesta zbog cenzure, koju je osudila i grupa programskih urednika KCB-a, odbacujući kao neprihvatljivu tvrdnju v.d. direktorke Ivone Jevtić da je reč o nesporazumu.

U prisustvu više od stotinu kolega i građana, umetnička direktorka ovogodišnje sezone galerije Artget Ivana Tomanović i članovi foto kolektiva Kamerades ponovili su da ne pristaju na cenzuru i pozvali okupljene da im pomognu da skinu više od sto radova postavljenih na izložbi “Dirty Season – Necenzurisano”.

Izložba je zatvorena zbog ranijeg uklanjanja četiri fotografije predizbornih plakata sa staklenog izloga galerije Artget koji gleda na Trg republike, što je učinjeno bez konsultacija sa autorima i umetničkom direktorkom. I predstavnici programskog sektora KCB-a naveli su da nisu bili obavešteni o uklanjanju dela radova.

Na nepodobnim fotografijama bili su predstavljeni oštećeni plakati iz predizborne kampanje 2012. godine koji su, kako je naglasila Ivana Tomanović, činili integralni deo izložbe, pa je bez njih izgubila smisao.



Izložba kroz šest celina predstavlja “celovitu priču o društvu u kojem živimo. To je priča o svima nama i onome što nam se dešava već 25 godina. Naravno da tu ima politike, jer politika je deo našeg života već 25 godina, ali ovo nije politička izložba, već umetnička izložba. Kolektiv Kamerades čini šest autora, koji se kroz dokumentacioni rad svakodnevno bave onim što i čini naš svakodnevni život”, rekla je Ivana Tomanović okupljenima u KCB-u, ispred kojeg je dežurala grupa od desetak policajaca.

Ivana Tomanović naglasila je da cenzurisane fotografije predstavljaju autorska dela, a ne postere - kako ih je nazvala v.d. direktorka KCB-a u pisanoj izjavi povodom najave Kameradesa da će skinuti izložbu.



Povodom navoda Ivone Jevtić da je bilo potrebno odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture za postavljanje radova na izlog galerije Artget, Ivana Tomanović je rekla da je v.d. direktorka bila prisutna kada je izložba postavljana, te da nije obavestila ni nju, ni autore o bilo kakvim ograničenjima, što su potvrdili i zaposleni u KCB-a, navodeći da su i ranije stavljani radovi na staklenu fasadu galerije.

Prema mišljenju Ivane Tomanović, problem je bio što su fotografije sa likovima političara bile okrenute ka Trgu republike, pa verovatno ne bi bile sporne, niti uklonjene da su ostale samo u zatvorenom prostoru.



I zaposleni u KCB-u rekli su da su protiv toga da se na bilo koji način ošteti izložba koja je već postavljena i koja ima sva odobrenja koja su potrebna.

Urednica likovnog programa KCB-a kustoskinja Svetlana Petrović rekla je da je uklanjanje fotografija sa izložbe “apsolutno neprofesionalno” i da ni programski sektor, ni urednica galerije Artget nisu bili obavešteni da će radovi ranije skinuti sa izložbe.

“Žao mi je što je izložba skinuta ranije, ali u ovom slučaju autori imaju moju punu podršku, jer na taj način mogu da se zaštite njihova autorska prava. Ja lično ne vidim ništa sporno u ovoj izložbi, koja je najavljena prošle godine, odobrena od Upravnog odbora, koju je finansirao Grad Beograd, čija je postavka trajala četiri dana”, rekla je Svetlana Petrović i dodala da je, ako je nešto bilo sporno, moglo o tome da se razgovara na profesionalan način.



Svetlana Petrović dodala je da smatra i da su u galeriji Artget izlagane mnogo provokativnije i mnogo više uznemirujuće izložbe fotografija, koje su bile i nagrađivane. Naglasila je i da su izlozi galerije Artget uvek bili inspirativni za mnoge umetnike i da su korišćeni i ranije za izlaganje.

Članovi kolektiva Kamerades ocenili su i da cenzura njihove izložbe predstavlja još jedan pokazatelj sužavanje slobode izražavanja, o čemu inače i govori njihova izložba.



Izložba “Dirty Season – Necenzurisano” ukazuje kroz fotografije na “neprestanu manipulaciju masom, borbu za glasove onih kojima već dugo nije stalo, pokušaje animacije ili reanimacije naroda, masovno zasipanje posterima, bilbordima, reklamama koje obećavaju bolje sutra, grafitima, sloganima, audio i video nastupima”...

Time se kreira “cirkuska predstava pod nazivom: ’Predizborna kampanja’”, a "u senci tog dobro organizovanog cirkusa stoji običan čovek kao tužni pajac, ne shvatajući više zašto je i kada cirkus došao, a još manje kadar da svim izvođačima objasni da više nije smešno, ni zabavno, a još manje uzbudljivo, pri čemu su ulaznice veoma skupe. U središtu arene stoji upravo on, sam, prevaren i napušten od društva i države koja (trebalo bi da) postoji zbog njega. Da li je došlo vreme da pažljivije iščitavamo slike o sopstvenom životu, da obratimo pažnju na glas ovih mladih ljudi koji uporno i strpljivo posmatraju i beleže sadašnjost zarad budućnosti?”, navela je povodom izložbe “Dirty Season – NECENZURISANO” Ivana Tomanović, vanredna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Akademiji umetnosti Alfa univerziteta.



Izložbom Kameradesa 10. marta zvanično je počela nova sezona galerije Artget, posvećena dokumentarnoj fotografiji.

Fotografije predizbornih plakata uklonjene su 14. marta ujutro.

V.d. direktorka KCb-a negirala je 15. marta da je izložba Kameradesa cenzurisana, navodeći da je u pitanju nesporazum do koga je došlo, jer su, kako je navela, "uklonjena četiri postera, ne fotografije, koji su se nalazili na staklenom delu (prozorima) za čije je postavlјanje neophodna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika”.

Kao drugi razlog za nesporazum, navela je da su programski direktor i umetnički direktor to učinili mimo njenog znanja.

Prema njenim rečima, na mestu uklonjenih plakata trebalo bi da bude postavljen ćirilični natpis naziva KCB-a.

“Programski sektor je blagovremeno obavešten da je pokrenuta procedura i da je dobijena dozvola Zavoda za zaštitu spomenika za postavlјanje ćiriličnog natpisa Kulturni centar Beograda, kako bi se ispoštovale zakonske norme Ustava o upotrebi ćiriličnog pisma”, navela je Ivona Jevtić, dodajući da je postavlјanje ćiriličnog natpisa više puta odlagano zbog loših vremenskih uslova, koji su, uz optimalnu temperaturu, neophodni za leplјenje katovanih slova.

Povodom cenzure u Artgetu, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) zatražila je od gradskih vlasti smenu v.d. direktorke KCB-a.

(SEEcult.org)

O Sari Bernar u Domu Grujića



Predstava “Sara ili Krik jastoga”, prema motivima drame Džona Marela, u režiji Ferida Karajice, biće premijerno izvedena 17. marta u Beogradu na neuobičajenom mestu – u Domu Jevrema Grujića, zdanju iz 19. veka koje je spomenik kulture, istovremeno porodična kuća i privatni muzej.

Projekat su inicirali glumci Dobrila Stojnić i Slobodan Beštić.

Predstava prikazuje poslednje dane francuske pozorišne dive Sare Bernar (1844-1923), koja piše memoare uz pomoć prijatelja i sekretara Pitua.

Publika će sedeti u elegantnim salonima, u intimnoj atmosferi, kao u gostima kod Sare Bernar.

Prema najavi reditelja Ferida Karajice, jedan sloj predstave je dokumentarni, dok je druga dimenzija pomalo beketovsko senčenje prolaznosti, smrti, ali i nežnog prijateljstva Sare i Pitua.



Koja su to pitanja koja čovek sebi postavlja sumirajući sopstveni život, može li se projektovati večnost, koliki je prtljag uspomena koji nosimo i svakodnevno ispunjavamo – teme su predstave u kojoj će se čuti i autentični glas Sare Bernar, snimak njenog izvođenja “Fedre”.

Dobrila Stojnić već godinama oživljava slavne ličnosti, igrala je Fridu Kalo, Milenu Pavlović Barili, Salvadora Dalija…

Njen glumački pristup je, kako je izjavila u razgovoru sa novinarima, da ne polazi od tih ličnosti kao od gromada, teatralno, već da krene od detalja dok se potpuno ne stopi i dotakne njihovu energiju.



Za Slobodana Beštića ova predstava je manje biografija Sare Bernar, koja je imala bogat, prepun život, ali na kraju joj ipak ostaju samo sećanja, a više pokušaj da se nešto kaže o prolaznosti i smislu postojanja i to na tanano duhovit, topao i pitak način.

Kostime je radila Milanka Udovički, a prilagođenja u prostoru Vladan Caričić.

Originalnu dramu “Sara ili Krik jastoga” svojevremeno su u Narodnom pozorištu u Beogradu igrali Ksenija Jovanović i Miloš Žutić.

*Foto: Una Škandro

(SEEcult.org)

Request_reply.DM/2077



Izložba “Dalibor Martinis: Request_reply.DM/2077” biće otvorena 18. marta u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, čiji je prostor umetnik pretvorio u ambijent u kojem će projektovati 20 kratkih fimova snimljenih u poslednje dve godine.

Martinis je niz projekata objedinio nazivom “Data Recovery”, a najpoznatiji i nagrađivani je performans za kamere “Dalibor Martinis_2013 razgovara s Daliborom Martinisom_2077”, u kojem umetnik svojoj verziji iz daleke budućnosti, 2077. godine, postavlja niz pitanja vezanih za umetnost, digitalnu vizualizaciju snova ili ljubav.

U sklopu ciklusa site specific izložbi u Umetničkom paviljonu, Martinis predstavlja projekat specijalno osmišljen za taj prostor.

U pitanju je svojevrstan nastavak dijaloga Martinisa sa samim sobom u kojem oblikuje odgovore u formi kratkih filmova koji nisu povezani narativnim sledom, već su nastali kao odgovor na pitanja koja je unapred osmislio. Pitanja su pritom ponekad retorička, ponekad upućuju na prirodu našeg sveta, umetnikovu svest ili mogućnosti promena društvenih poredaka.

Filmovi/odgovori na pitanja snimani su na lokacijama širom sveta: od Rio de Žaneira, Pariza, SAD ili Ukrajine.

Ponekad su duhoviti, ponekad socijalno angažovani, problematizuju univerzalna ljudska pitanja ili su pak krajnje lični, ali zahvaljujući Martinisovoj veštini komunikacije s publikom, odnosno istančanoj i prepoznatljivoj vizuelnoj estetici, uvek odmiču gledaoca iz zone ugođaja i podstiču na razmišljanje, navedeno je u najavi izložbe.

Projektom posebno osmišljenim za Umetnički paviljon, Martinis kroz teorijsko propitivanje i analizu medija filma, problematizuje samu društvenu praksu proizvodnje značenja i smisla te proizvodnje i potrošnje vrednosti u kontekstu sveta medijske realnosti.

Izložba u Umetničkom paviljonu uvod je u veliku Martinisovu retrospektivu koja je najavljena za jesen 2016. godine u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu.

Ceo projekat zajednički i rade Umjetnički paviljon i MSU Zagreb, a kustoskinja izložbe je Leila Topić.

Izložba “Dalibor Martinis: Request_reply.DM/2077” biće otvorena do 14. aprila.

(SEEcult.org)

NSK osudio cenzuru u KCB-u



Nacionalni savet za kulturu (NSK) osudio je uklanjanje dela radova sa izložbe kolektiva Kamerades u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, ističući da se protiv svakom obliku cenzure, jer je “sloboda stvaralaštva osnovni preduslov postojanja kulture”.

NSK je naveo u saopštenju 16. marta da je izložba “Dirty Season – NECENZURISANO” kolektiva Kamerades u galeriji Artget KCB-a obesmišlјena uklanjanjem njenih integralnih delova.

Prema saopštenju autora izložbe, po nalogu direktorke KCB-a Ivone Jevtić iz izloga galerije Artget, koji gleda na Trg republike, skinuti su radovi-printovi koji predstavlјaju integralni deo postavke, čime je ona izgubila smisao.

“Misija savremene umetnosti je, između ostalog, kritičko promišlјanje aktuelne stvarnosti, a fenomen oštećenih predizbornih plakata različitih političkih stranaka koji Foto kolektiv Kamerades registruje, svakako jeste deo naše stvarnosti u protekle dve i po decenije”, saopštio je NSK.

Kolektiv Kamerades je, u znak protesta zbog cenzure, skinuo 15. marta celokupnu postavku iz galerije Artget, zatvorivši tako izložbu dve nedelje pre nego što je planirano.

Skidanju izložbe i njenom prevremenom zatvaranju prisustvovali su mnogobrojni umetnici, kustosi i drugi predstavnici stručne javnosti, kao i građani i zaposleni u KCB-u.

Podršku autorima izrazila je i umetnička direktorka ovogodišnje sezone u galeriji Artget Ivana Tomanović, kao i programski sektor KCB-a, koji su naveli da o uklanjanju četiri fotografije oštećenih plakata sa galerijskog izloga nisu konsultovani.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) zatražila je tim povodom smenu v.d. direktorke KCB-a Ivone Jevtić.

Ivona Jevtić je negirala da je u pitanju cenzura, navodeći da je u pitanju nesporazum do koga je došlo, jer su, kako je navela, "uklonjena četiri postera, ne fotografije, koji su se nalazili na staklenom delu (prozorima) za čije je postavlјanje neophodna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika”. Kao drugi razlog, navela je da su programski direktor i umetnički direktor to učinili mimo njenog znanja.

Prema njenim rečima, na mestu uklonjenih plakata trebalo bi da bude postavljen ćirilični natpis naziva KCB-a.

Izložbom Kameradesa 10. marta zvanično je počela nova sezona galerije Artget, posvećena dokumentarnoj fotografiji. Izložba je trebalo da bude otvorena do 2. aprila.

Fotografije predizbornih plakata lidera različitih političkih stranka uklonjene su 14. marta ujutro.

(SEEcult.org)

Janežiču nagrada Bojan Stupica



Slovenački reditelj Tomi Janežič dobitnik je nagrade “Bojan Stupica” Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) za 2015. godinu - za režiju predstave “Opera za tri groša”.

Janežič je nagrađen u konkurenciji od 20 premijerno izvedenih predstava u profesionalnim pozorištima u Srbiji u proteklom dvogodišnjem periodu - od 1. aprila 2013. do 31. marta 2015. godine.

Nagrađena predstava “Opera za tri groša” Bertolda Brehta i Kurta Vajla nastala je kao koprodukcija Kraljevskog pozorišta “Zetski dom” na Cetinju i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Žiri je odlučio da dodeli nagradu Janežiču većinom glasova, a činili su ga: reditelj Boris Liješević (predsednik i prethodni laureat), dramaturg i pozorišni kritičar prof. Boško Milin i dramaturg i dramski pisac Željko Hubač.

Nagrada “Bojan Stupica” sastoji se od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, kao i od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Dodelu nagrade “Bojan Stupica” finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Janežič je 31. dobitnik te najugledne i najznačajnije nagrade za pozorišnu režiju UDUS-a.

(SEEcult.org)

Život kroz LGBTQ naočare



Izložba “Neispričane priče”, sačinjena od razglednica sa ispovestima LGBTQ osoba iz Srbije i njihovih najbližih, biće otvorena 18. marta u kafe-restoranu “Od usta do usta” u Beogradu, a predstavlja početak formiranja svojevrsnog muzeja o životu LGBTQ zajednice.

“Otišao sam iz Srbije pre 16 godina i bilo mi je OK. Kad je prestalo da mi bude OK pomislio sam da će mi kod kuće ipak biti bolje pa sam se vratio. To me je držalo cele dve godine ovde, jer sam shvatio da su ljudi manje-više svugde isti. Razlika je u onome šta ovde mogu i smem, bolje reći ne mogu i ne smem. Sad ne znam kako da kažem, da li se vraćam kući ili opet odlazim od kuće. U Beogradu su mi i prijatelji i porodica ali ne i život koji hoću za sebe”, priča je Miloša B, jedna u nizu koje su deo izložbe, uz fotografije autora.

Izložba je rezultat višemesečnog istraživanja “Srbija: neispričane priče” Hartefakt fonda, odnosno projekta koji, razumevajući LGBTQ zajednicu kao integralni deo društva, promoviše prava svih unstraight osoba (osobe koje sebe ne određuju pojmom straight) i doprinosi njihovom osnaživanju i ravnopravnosti.

Jedan od ciljeva istraživanja jeste uspostavljanje osnove za kreiranje prve arhive koja će čuvati - sa jedne strane privatne istorije, sećanja i lična iskustva unstraight osoba, a sa druge - svedočanstva o razvoju LGBTQ pokreta u Srbiji.



Izložba “označava početak rada na sakupljanju i pohranjivanju uspomena, priča, predmeta i ostalih detalja iz života LGBTQ osoba u Srbiji, sa ciljem da se u narednom periodu formira svojevrsni muzej, institucionalno sećanje na život članova ove zajednice koja je marginalizovana u našoj zemlji”, izjavio je direktor Hartefakta Andrej Nosov.

Izložbu će otvoriti Ulf Peterson (The Unstraight Museum) i Nevena Negojević (Hartefakt), a biće je moguće obići do 1. aprila.

Hartefakt je realizovao istraživanje “Srbija: neispričane priče” u okviru projekta “Upoznavanje života LGBTQ zajednice u Srbiji” (Revealing life of LGBTQ community in Serbia), podržanog od Švedskog instituta.

(SEEcult.org)

Priznanje Beliću u Parizu



Multimedijalni umetnik Milija Belić iz Srbije izabran je za člana Komiteta Salona Réalites Nouvelles u Parizu – najpoznatijeg salona apstraktne umetnosti u francuskoj prestonici, koji okuplja jednom godišnje više od 400 slikara, vajara, grafičara, fotografa i video umetnika iz celog sveta, a privuče između 12.000 i 15.000 posetilaca.

Belić je izabran za člana najužeg rukovodstva Salona Réalites Nouvelles na generalnoj skupštini te manifestacije, održanoj 16. marta u Parizu.

Salon Réalites Nouvelles (Nove realnosti), čiji je pokrovitelj francusko Ministarstvo kulture, održava se već 70 godina, nastavljajući tradiciju i promovišući ideje umetnika kao što su Delone (Delaunay), Van Dusburg (Van Doesburg), Egeling (Eggeling), Lisicki (Lissitzky), Kandinski, Maljevič, Mondrijan...

Na Salonu su izlagali, ili su bili članovi njegovog komiteta Agam, Albers, Alechinsky, Arp, Atlan, Bill, Herbin, Lindström, Hartung, Matthieu, Mitchell, Morellet, Sonia Delaunay, Poliakof, Nemours, Nicholson, Sćwitters, Da Silva, Soulages, Tapies, Di Teana, Tinguely, Vasarely, Vialla, Wols, a već krajem 50-ih godina i umetnici starije generacije iz Srbije Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihailović, Momčilo Milovanović, Ljubinka Jovanović, Radivoje Knežević...

Belić je više puta učestvovao na Salonu Réalites Nouvelles.

Ovih dana je, inače, dobio poziv da Evropskog društva za matematiku i umetnost (European Society for Mathematics and the Arts) da učestvuje na izložbi “Umetnici matematičari – matematičari umetnici”, koja će biti održana održati od 7. do 22. aprila u Palati Medici Riccardi u Firenci. Uz seriju konferencija na temu “Matematika i umetnost”, izložba ima ambiciju da pokaže konvergenciju te dve naizgled različite oblasti i zajedničku težnju umetnosti i matematike ka savršenstvu.

Milija Belić će se predstaviti na toj izložbi sa tri rada iz serije “Hyperspace”.

(SEEcult.org)

SARTR u Bitef teatru



Sarajevski ratni teatar (SARTR) gostovaće 17. marta u Bitef teatru u Beogradu predstavom “Brašno u venama”, u režiji Borisa Liješevića, koja je nastala prema tekstu Igora Štiksa, a govori o porodici koju je rat rasuo po svetu i koja se posle više od 20 godina susreće u jednom gradu, jednom stanu, jednoj noći.

To je praizvedba teksta koji govori i o emocionalnom i ideološkom jazu generacija i suočavanjem sa prošlošću kao bitnim segmentom budućeg života - drama povratka, susreta, progovaranja, krivice, prevazilaženja, raspleta i pomirenja.

U predstavi “Brašno u venama”, koju je SARTR realizovao u koprodukciji sa Internacionalnim teatarskim festivalom MESS, igraju: Miki Trifunov, Kaća Dorić, Izudin Bajrović, Admir Glamočak, Selma Alispahić i Jasenko Pašić.

Dramaturgiju potpisuje Dubravka Zrnčić-Kulenović, scenografiju Vedran Hrustanović, kostimografiju Lejla Hodžić, a autor muzike je Duško Šegvić.







Predstava je na 55. MESS-u osvojila Zlatni lovorov venac za najbolje glumačko ostvarenje, koji je pripao glumici Kaći Dorić i nagradu magazina Dani “Hrabri novi svijet”.

Takođe, osvojila je dve nagrade na XXXII Susretima pozorišta/kazališta u Brčkom – Gran pri za najbolju glumicu dobila je Kaća Dorić, a nagradu Zlatno pero za najbolji dramski tekst bh. savremenog pisca dobio je Igor Štiks.

(SEEcult.org)

Hamlet SNP-a u JDP-u



Srpsko narodno pozorište (SNP) iz Novog Sada gostovaće 20. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu Šekspirovim “Hamletom”, u režiji Nikole Zavišića.

U toj predstavi SNP-a, koja će biti igrana na Sceni “Ljuba Tadić” JDP-a, igraju Jovana Mišković, Igor Pavlović, Gordana Jošić Gajin, Zoran Bogdanov, Nebojša Savić, Marija Medenica, Grigorije Jakišić, Milorad Kapor, Dimitrije Aranđelović, Miroslav Fabri, Aleksandar Gajin i Nina Rukavina.

Pored režije, Zavišić potpisuje i dizajn svetla.

Dramaturzi su Svetislav Jovanov i Vladislava Vojnović, scenograf Željko Piškorić, kostimografkinja Marina Sremac, a kompozitor i dizajner zvuka Goran Simonoski.

Predstava je premijerno izvedena 29. januara na Sceni “Pera Dobrinović” SNP-a.

(SEEcult.org)

13. Beogradski festival igre

http://www.seecult.org/vest/13-beogradski-festival-igre

Raspisan tender za MSUB



Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) raspisao je javnu nabavku za izvođača radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji svoje zgrade na Ušću, koja je zatvorena za javnost već gotovo devet godina.

Radovi obuhvaćeni tenderom podrazumevaju građevinske, građevinsko-zanatske, mašinske i elektro radove, kao i radove na proširenju sistema tehničkog obezbeđenja objekta, saopšteno je 18. marta na konferenciji za novinare u MSUB-u, na kojoj su govorili ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, predsednik Upravnog odbora MSUB Dušan Otašević, v.d. direktora MSUB Slobodan Nakarada i šef Odeljenja umetničkih zbriki i izložbi MSUB Zoran Erić.

Poziv za podnošenje ponuda, kao i konkursna dokumentacija sa uslovima za izbor izvođača radova, objavljeni su na Portalu javnih nabavki i na sajtu MSUB.

Rok za podnošenje ponuda je 40 dana, odnosno 26. april do 12 časova.



Prva faza radova na rekonstrukciji MSUB delimično je završena 2010. godine, a obuhvatala je sređivanje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), kao i izmeštanje energetskog bloka (trafo stanice) iz podrumske prostorije u novi objekat.

Početkom 2015. godine završena je i sanacija krova, a javna nabavka za nastavak rekonstrukcije je obustavljena početkom oktobra 2015, posle višemesečne kontroverzne procedure izbora izvođača radova. Vlada Srbije smenila je direktora Jovana Despotovića i imenovala Nakaradu za v.d. direktora.

Zatvoren od 2007. godine, MSUB je trebalo da bude otvoren 20. oktobra 2015 – na svoju 50-godišnjicu, ali je 50. rođendan dočekao uz protest više od 500 građana, koji su negodovali zbog dugogodišnjeg odlaganja rekonstrukcije. Pola veka postojanja MSUB je potom simbolično obeležio 22. decembra uručenjem zahvalnica institucijama i pojedinacima koji su doprineli njegovom poslovanju.

MSUB već gotovo devet godina obavlja izlagačke aktivnosti van matične zgrade, organizujući programe u svom Salonu u Pariskoj, Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Galeriji Petra Dobrovića, kao i u muzejima i galerijama u zemlji i inostranstvu.

Prema navodima MSUB, najposećenija izložba 2015. godine je bila izložba slika i fotografija Gotfrida Helnvajna “Između nevinosti i zla” koja je bila organizovana u Salonu MSU i u Legatu Čolaković. Helnvajn je odlučio da u znak zahvalnosti pokloni četiri svoja dela i to tri fotografije – dva autoportreta, oba iz 1981. godine i “Noć u Šangri-La (I)” iz 1987. godine, i delo “Užasi rata 46” (ulje i akril na platnu) iz 2016. godine.

*Foto: Saša Reljić (MSUB)

(SEEcult.org)

Crvena uz aplauze i policiju



Predstava “Crvena: Samoubistvo nacije”, prvobitno zabranjena, a onda pod pritiskom javnosti vraćena na repertoar Narodnog pozorišta u Leskovcu, ispraćena je 19. marta u tom teatru dugim aplauzom publike i pohvalama, saopštili su producenti, koji su izvođenje morali da prijave policiji iz bezbednostih razloga, pa su se i njeni pripadnici nalazili u pozorištu.

Direktor Narodnog pozorišta u Leskovcu Stanislav Grujić prvobitno je zabranio ranije dogovoreno izvođenje "Crvene", smatrajući da predstavlja uvredu za državu i narod, ali je pod pritiskom javnosti odlučio da ipak bude igrana i da građani sami procene da li je uvredljiva ili ne.

Predstava “Crvena: Samoubistvo nacije” Milene Bogavac i reditelja Vojislava Arsića bavi se položajem žena u Srbiji, mizoginijom i nasiljem nad ženama, padom nataliteta i tabloidizacijom tih tema, a osporavana je zbog eksplicitnog jezika koji se koristi u songovima, iako autori tvrde da zapravo kritikuje takav diskurs.

Nakon vraćanja na repertoar u Leskovcu, autori su saopštili da su svesni bezbednosnog rizika zbog atmosfere linča koju je izazvao Grujić, ali su porucili da predstavu ne igraju za upravnike nego za građane i građanke i da zato smatraju to gostovanje važnim.



“Crvena” je imala premijeru u aprilu 2015. godine u Bitef teatru, koji je i koproducent sa Centrom E8, a od tada je izvedena 14 puta pred više od 3.000 ljudi. Pored redovnog izvođenja na matičnoj sceni Bitef teatra, uspešno je gostovala u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Kulturnom centru Pančeva, Narodnom pozorištu Sombor, kao i na otvaranju 6. Međunarodnog pozorišnog festival u Kikindi.

U “Crvenoj” igra 14 mladih glumaca, čime se pokazuje da rodna ravnopravnost nije pitanje važno isključivo za žene.

U predstavi igraju: Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Đorđe Živadinović Grgur, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić i Jovan Zdravković.

Muziku potpisuje Bojana Vunturišević, pokret Andreja Kulešević, video Ivan Stojiljković, a stručni saradnici i saradnice su: Jelena Bogavac, Nađa Duhaček, Maja Maksimović i Aleksandar Bulajić.

(SEEcult.org)

NDT otvorio 13. BFI



Nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1), u punom Sava centru 19. marta počeo je 13. Beogradski festival igre (BFI), koji do 10. aprila predstavlja više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene.

Uoči predstava “Pucaj na Mesec” i “Stop-Motion” Pola Lajtfuta i Sol Leon i “Vrata koja nedostaju” Gabrijele Karizo, koje je izveo glavni ansambl NDT, 13. BFI svečano je proglasio otvorenim francuski koreograf Anželen Preljokaž, koji je istakao da je BFI važan ne samo za publiku i Beograd, nego i za mnogobrojne koreografe i igrače koji imaju priliku da se na njemu susretnu.

“Možda ću i ja sledeće godine biti deo ovog festivala”, rekao je francuski koreograf albanskog porekla, koji je publiku pozdravio i na “srpsko-hrvatskom”, a ona mu je uzvratila velikim aplauzom.



Osnivačica i direktorka BFI-ja Aja Jung istakla je da i 13. izdanje tog festivala nudi publici raznovrstan umetnički izraz - od baletske estetike do fizickog teatra.

“Broj 13 nas nije uplašio, naprotiv, motivisao nas je da napravimo još bolju ediciju, i postavimo i na našoj kulturnoj sceni nove umetničke domete”, rekla je Aja Jung, napominjući i da se od BFI-ja, bez obzira na uslove i prilike, uvek očekivalo više.

“Mnogobrojni naviijači su nas bodrili, zahtevajući još veća iznenađenja, a oni - na sreću malobrojni, prizivali su talas koji sva nemirna zrna peska iznova vraća u oluju”, rekla je Aja Jung, dodajući da je zato i 13. izdanje BFI-ja, koje se održava pod sloganom “Sreća se igra”, imalo zadatak da bude bolje i hrabrije od prethodnog, ali i da podeli svakom gledaocu komad dobrog raspoloženja.

“Beograd je do 10. aprila svetska prestonica savremene umetničke igre, mesto susreta slavnih, popularnih i sasvim mladih umetnika”, rekla je Aja Jung, dodajući da ovogodišnji program BFI-ja dokazuje i da scena danas manje nego ikada može da obeća trajanje onima koji nisu sigurni u svoju igru i zadatak.

Zahvaljujući pokroviteljima i sponzorima, Aja Jung je posebno priznanje odala publici, kao i onim predstavnicima medijima koji “prate umetničke događaje uskraćujući na taj način prostor nekim manje vrednim sadržajima”.



Publika na otvaranju BFI-ja imala je priliku da vidi dve predstave umetničkog para Lajtfut-Leon, koje već poznaje sa ranijih festivalskih izdanja, a posebno je burno pozdravila izvođače komada “Vrata koja nedostaju” Gabrijele Karizo iz belgijske trupe Peeping Tom, rađen specijalno za NDT.

Rad Karizove sa igračima, kako su sami rekli dan uoči otvaranja BFI, podrazumevao je znatno sporiji proces od onoga na koji su navikli u visokoproduktivnom NDT, ali je ujedno bio i znatno individualniji, jer koreografkinja zahteva od svakog igrača da izvuče maksimum iz svog pokreta.

Predstava Gabrijele Karizo inspirisana je raskršćem između igre, teatra, umetnosti i života, pa gledaoci postaju svedoci poslednjih trenutaka života pojedinih likova, koji su tako koreografski dočarani da zaista izgledaju kao beživotna tela ili lutke.



Komad “Pucaj na mesec”, kojim je 13. BFI počeo, klasik je iz NDT-a koji se igra već deset godina, a uvodi gledaoce u svetlucavi sjaj ljubavnog života tri različita para uz muziku Filipa Glasa. Pokretni zidovi sa upadljivim tapetama kreiraju tri odvojene sobe, od kojih svaka sadrži sopstvenu ljubavnu priču. Vrata druge sobe uvek izgledaju kao da su otvorena, dok kroz prozor novi svet zove… Komad govori o nekoj vrsti višeg nivoa izražavanja u odnosima. Istraživanje je usmereno na duboko skrivene emocije.

Postavka “Stop-Motion”, koju takođe potpisuju Lajtfut-Leon, a izvedena je na kraju večeri, predstavlja tehnološke scenske novine u kombinaciji sa melanholičnom muzikom Maksa Rihtera. Sedam igrača ulazi u proces oproštaja i transformacije, a doživljaj je pojačan prisustvom masivnih ekrana sa kojih se emituju zakasnele video projekcije u kojima učestvuje ćerka koreografskog para Lajtfut-Leon, Saura.

Među zvezdama BFI-ja su i grčki umetnik Dimitris Papajoanu, poznat kao tvorac koreografija sa ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Atini i Londonu, kao i koreografi i direktori njujorške trupe Complexions, Dvajt Roden, koji je u toku karijere stvarao i za Cirque du Soleil, te njegov kolega Dezmond Ričardson, koga šira javnost pamti po nastupima sa zvezdama poput Madone i Majkla Džeksona, kao i filmovima “Čikago” i “Poslednja igra”.



BFI se održava već četiri godine zaredom u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, a prošle i ove godine ima i visoko pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Pokrovitelji BFI-ja su i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Skupština grada Beograda, a pomogle su i ambasade i kulturni centri zemalja iz kojih dolaze učesnici, kao i banka Societe Generale.

Glavni partner BFI-ja devetu godinu uzastopno je kompanija “Vip mobile”, sa kojom su ustanovljene i nagrade “Vip poziva” i “Vip iskorak”, kao i projekat za najmlađe “Vip talenti”.

Otvaranju BFI-ja prisustvovali su šef Delegacije EU u Beogradu ambasador Majkl Devenport, ministar kulture Ivan Tasovac, predsednica Skupstine Srbije Maja Gojković, predstavnici ambasada i kulturnih centara zemlja-učenika, kao i druge ličnosti javnog i kulturnog zivota.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

UO Narodnog pozorišta podneo ostavku



Upravni odbor Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je ostavku zbog nereagovanja Vlade Srbije na njegov predlog za imenovanje novog upravnika, koji joj je upućen još pre godinu dana.

“Usled nezainteresovanosti Vlade Srbije za poštovanje zakonitosti rada Narodnog pozorišta, jedne od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji, a ne želeći da učestvuje u urušavanju ove institucije, kompletan UO je podneo ostavku”, naveo je UO Narodnog pozorišta u dopisu upućenom premijeru Aleksandru Vučiću i ministru kulture i informisanja Srbije Ivanu Tasovcu.

UO Narodnog pozorišta podsetio je da je, na osnovu konkursa za izbor novog upravnika tog teatra, uputio još 9. marta 2015. godine Vladi Srbije predlog za imenovanje Božidara Đurovića, ali novi upravnik još nije imenovan.

“Vlada i Ministarstvo nisu UO, zaposlenima u Narodnom pozorištu, niti široj javnosti, dali objašnjenje zašto to nije učinjeno, i zašto podržavaju nezakonito stanje koje, prema stručnoj proceni UO, dovodi do sistemskog urušavanja ove važne institucije”, navedeno je u dopisu Vučiću i Tasovcu.

UO Narodnog pozorišta podsetio je i da je 12. oktobra 2015. godine obustavio svoj rad i o tome obavestio vladu, uz obrazloženje da ne želi da učestvuje u nezakonitom stanju u Narodnom pozorištu, jer je mandat v.d. upravnika Dejana Savića istekao još u oktobru 2014. godine (na šta je ukazala i državna revizorska instititucija).

Na dopis o obustavi rada nije bilo nikakvog odgovora, ni reakcije vlade, niti se stanje u proteklih pet meseci promenilo, zbog čega je UO Narodnog pozorišta i odlučio da podnese ostavku.

UO Narodnog pozorišta se obratio bio premijeru povodom nereagovanja Vlade Srbije na predlog o imenovanju upravnika nacionalnog teatra i 31. avgusta 2015, ali do danas nije dobio odgovor ni na taj dopis.

U UO Narodnog pozorišta bili su: Jelena Kajgo (predsednica), Ana Tomović, Anđelka Nikolić, Dragan Todorović, Danica Maksimović, Milan Prosen i Milena Marković.

(SEEcult.org)

Za hitno rešavanje problema doprinosa za samostalne umetnike

http://www.seecult.org/vest/za-hitno-resavanje-problema-doprinosa-za-samostalne-umetnike

Podrška Bitefa riječkom HNK



Beogradski internacionalni teatarski festival, čije će jubilarno, 50. izdanje biti održano na jesen, započeo je medijsku promociju u Rijeci pozivom za učešće HNK Ivana pl. Zajca i izrazom podške upravniku tog teatra Oliveru Frljiću i njegovom timu, koji se suočava u poslednje vreme sa serijom napada i pokušaja zastrašivanja.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica rekao je na konferenciji za novinare u riječkom HNK-u da beogradski festival pruža nedvosmislenu podršku upravi tog teatra u vođenju nacionalne pozorišne kuće, koje je istakao kao uzorno u regionu.

Medenica je podsetio i da je Frljićev rad i godinama unazad imao podršku Bitefa - u mandatu Jovana Ćirilova i Anje Suše, te da da su njegove režije više puta učestvovale i dobijale nagrade, a 2015. godine realizovana je koprodukcijski i predstava “Kompleks Ristić”.

Medenica je uručio HNK-u Ivana pl. Zajca poziv da učestvuje na 50. Bitefu predstavom “Nad grbom glupe Evrope”, koja je doskora poznata kao “Hrvatska rapsodija”, a nastala je prema motivima istoimenog teksta Miroslava Krleže, u režiji Sebastijana Horvata.

“To je odluka koju smo koleginica Anja Suša i ja bez ikakve dileme doneli i koju je Odbor naše manifestacije, zajedno s ostalim segmentima glavnog programa, i potvrdio”, rekao je Medenica 18. marta na konferenciji za novinare, saopstio je Bitef.

Najavljujući da će celokupan glavni program 50. Bitefa biti saopšten u maju u Beogradu, Medenica je rekao da je želeo da baš u Rijeci najavi posebnu programsku celinu u kojoj će biti igrana i predstava “Nad grobom glupe Evrope”.

Kako je naveo, radeći na selekciji za ovogodišnji Bitef, Anja Suša i on dobili su potvrdu za stav o nacionalnim pozorišnim kućama koji zastupaju godinama unazad, a koji na ovim prostorima nije sveopšte prihvaćen.

“Nacionalne pozorišne kuće su umetnički i produkcioni model pozorišta čija funkcija nije, da za novce poreskih obveznika, neprestano potvrđuju, na umetnički tradicionalan i društveno neupitan način, opštepoznate vrednosti nacionalne dramske i pozorišne kulture, sa naglaskom na njihovom nasleđu. Naprotiv, upravo zato što su ‘javno dobro’, jedna od ključnih javnih ustanova svakog društva, nacionalne pozorišne kuće su dužne da kritički prispituju to društvo i njegove vrednosti, da budu jedno od glavnih mesta njihove samorefleksije. Pored takve, društvene emancipacije, nacionalne pozorišne kuće imaju zadatak da sprovode i estetsku emancipaciju, da uvode, isprobavaju, promovišu drugačije scenske poetike. Paradoksalno ili ne, taj zadatak proističe upravo iz činjenice da je reč o budžetskim ustanovama, dakle onim koje su zaštićene od diktata tržišta, od zahteva da se prijemčivim, lakim, komercijalnim sadržajima ostvaruje uspeh na blagajni”, rekao je Medenica, dodajući da bi bilo pogrešno iz toga zaključiti da su nacionalne kuće neke elitističke ustanove koja mogu, zarad insistiranja na društvenom i umetničkoj emancipaciji, da se zadovolje polupraznim gledalištem, jer bi to bilo društveno neodgovorno.

Ističući da nacionalne pozorišne kuće u doba krize vrednosti, komercijalizacije i tabloidizacije, više nego ikada u istoriji treba da budu ključne moralne ustanove društva, Medenica je rekao da tako shvaćenu funkciju nacionalnih pozorišta najbolje sumira oksimoronska formulacija velikog francuskog reditelja, osnivača čuvenog festivala u Avinjonu i dugogodišnjeg direktora jednog od vodećih francuskih nacionalnih pozorišta, Teatra Šajo, Žana Vilara – elitistička umetnost za sve, za ceo narod.

Medenica je istakao da on lično, a i Bitef, vide takav prosvećeni i emancipatorski model mišljenja o nacionalnim kućama i rukovođenja upravo u načinu na koji Frljić i njegov tim vode HNK Ivana pl. Zajca.

Medenica je najavio i da će u novoj programskoj celini 50. Bitefa, koja se, kako je naveo, u šali može nazvati i “avangarda i revolucija u nacionalnim pozorištima”, biti i predstave “Rodoljupci” Narodnog pozorišta iz Beograda, prema tekstu srpskog klasika Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana, kao i višestruko nagrađivana predstava “Smešna tama” mladog pisca Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Parižeka i produkciji Burgteatra iz Beča, nacionalne kuće iz čijeg su umetničkog i produkcionog modela nastala sva nacionalna pozorišta u centralnoj i istočnoj Evropi.

“Sve ove predstave su smele, radikalne i provokativne, kako umetnički tako i društveno, te reprezentuju onakav način vođenja nacionalnih kuća o kome sam malopre govorio. Kao takve, njima je sigurno mesto na Bitefu, festivalu koji pedeset godina unazad promoviše, u regionalnom, evropskom i svetskom kontekstu, nove pozorišne tendencije. Takve tendencije se, logično, pre svega artikulišu u nezavisnim i eksperimentalnim pozorištima, ali ove godine ukazujemo na činjenicu da se one mogu i treba da razvijaju i u nacionalnim kućama”, istakao je Medenica, dodajući da mu je lično posebno draga kombinacija riječke predstave “Nad grobom glupe Evrope” i beogradske “Rodoljupci”, jer se “prva na umetnički inovativan i superioran način suočava sa demonima hrvatskog društva, dok na drugačiji, ali pođednako smeo i inovativan način to rade i ‘Rodoljupci’ sa demonima srpskog društva”.

Medenica je rekao i da bi želeo da se te dve predstave igraju istog dana na Bitefu, te da taj dan dobije slogan po čuvenoj Krležinoj: “Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture”.

Medenica je na mestu umetničkog direktora Bitefa nasledio pokojnog Jovana Ćirilova, a samo naredni, 50. Bitef priprema sa Anjom Sušom kao koselektorkom, jer je ona posle jubileja najavila odlazak, izmedju ostalog i zbog teškog stanja u oblasti kulture u Srbiji i umora od “korumpiranog partijskog sistema u kulturi”.

*Foto: HNK Ivana pl. Zajca

(SEEcult.org)

Preminuo Damir Domitrović



Direktor festivala Ex Ponto i predsednik Kulturnog društva B-51 u Ljubljani Damir Domitrović, koji je bio i generalni sekretar mreže NETA (New European Theatre Action), preminuo je iznenada u 53. godini.

Domitrović će biti sahranjen 22. marta na groblju u Ljubljani, saopštilo je Kulturno društvo B-51, navodeći da je izgubilo velikog vizionara, ambasadora kulture, promotera izvođačkih umetnosti i prijatelja.

Njegov poslednji poslovni put, na koji je otišao zbog velikog međunarodnog projekta, bio je, tragično, i njegov poslednji životni put.

Rođen 1963. godine u Rijeci u Hrvatskoj, gde je završio osnovnu i srednju školu, Domitrović je potom završio Fakultet društvenih nauka u Ljubljani 1990.

Bio je umetnički i kulturni aktivista još od ranih studentskih dana.

Bio je suosnivač B-51, epicentra ljubljanske subkulture u Gerbičevoj, gde je stasao veliki broj važnih protagonista slovenačke umetničke i kulturne scene.

Kulturno društvo B-51 osnovao je 1991. godine, a 1993. godine pokrenuo je festival Ex Ponto, koji je prvobitno zamišljen kao platforma za sve izbegle umetnike koji su primorani da napuste svoje domove zbog izbijanja rata na prostoru bivše Jugoslavije. Festival Ex Ponto kasnije se razvio u jedan od najvažnijih međunarodnih susreta pozorišne i izođačke umetnosti u regionu i šire, prepoznatljiv po kritičkom odnosu prema različitim pojavama u društvu.

Domitrović je bio i inicijator još dva važna projekta pod okriljem B-51 – projekta Rajvosa, koji je bio namenjen bosanskoj manjini u Sloveniji, te festivala Kluže, koji je smešten na tromeđi Slovenije, Italije i Austrije u istoimenoj tvrđavi, poznatoj pre svega po jednoj od bitki za vreme Prvog svetskog rata.

Dugogodišnja međunarodna saradnja B-51, posebno kroz aktivnosti festivala Ex Ponto, podstakla su ga da dalje razvija ideju o umrežavanju. Uz podršku bivših ministara kulture i direktora pozorišta i festivala, mahom iz Istočne Evrope, osnovao je 2005. godine mrežu NETA, koja danas broji oko 70 festivala i pozorišnih kuća iz 20 zemalja.

“I sam imigrant, sa oštrim osećanjem za društvenu realnost, bio je veoma svestan važnosti međunarodne saradnje, što mu je pomoglo da gradi mostove među različitim kulturama i društvima”, istakao je kolektiv B-51, koji će naredno, 23. izdanje festivala Ex Ponto organizovati od 17. do 26. septembra u Ljubljani, a predstaviće umetnike iz više od 15 zemalja.

(SEEcult.org)

Kako se pobeđuje zlo



Crna komedija “Šaka” (A Behanding in Spokane), po komadu savremenog irskog autora Martina Makdone, u režiji Marka Sopića, biće premijerno izvedena 25. marta na Novoj sceni Zvezdara teatra, a taj projekat, koji istražuje porekla zla u ljudima, realizuje ekipa mladih umetnika kojoj se priključio iskusni Dragan Jovanović u glavnoj ulozi.

Uz njega igraju Anđela Jovanović, Nenad Heraković i Rade Ćosić, koji je preveo tekst.

“U originalnoj postavi 2010. godine glavnu ulogu igrao je Kristofer Voken, moj omiljeni glumac. Kada sam od devojke dobio publikaciju sa Brodveja u kojoj je štampan tekst osetio sam to kao poziv da ovde uradimo predstavu”, rekao je Ćosić na konferenciji za novinare 22. marta u Zvezdara teatru.

Marko Sopić, koji je diplomirao filmsku režiju, izjavio je da ga je privukao tekst koji “liči na scenario, šarmantan i precizan, sa humorm poput onih iz filmova Hičkoka, braće Koen ili Kventina Tarantina”.

“Prvi izazov bio je da ga približimo našoj publici, pokazujući univerzalnost priče koja se bavi istraživanjem porekla zla u ljudima. Adaptacijom smo radnju premestili u ovo podneblje i prebacili je na kraj 80-ih godina, pred raspad zemlje”, rekao je Sopić i dodao da je predstava mračna, duhovita i puna apsurda.



Kako je jedna od tema Makdoninog komada rasizam, u adaptaciji je lik crnca postao Rom (igra ga Ćosić), ali bez dnevno-političkih konotacija, naglasio je reditelj.

Dragan Jovanović je napomenuo da već duže nije imao priliku da bude samo glumac u predstavi, jer je u poslednje vreme uglavnom sam pisao ono što je igrao.

“Ovo mi je bilo zanimljivo kao inicijativa mladih ljudi, a i komad mi se dopao. Posebno zadovoljstvo je što mi je partner na sceni – ćerka Anđela. Moj lik je jedan dosta čudan gospodin. Radili smo kraće nego što su nekada trajale probe, ali smo ipak dosta istraživali, što me je podsetilo na studentske dane”, izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, “Šaka” je priča o rađanju zla i njegovim korenima u lošem vaspitanju i određenim okolnostima, a predstava pokušava da objasni kako se pobeđuje zlo.



Anđela Jovanović je rekla da joj je ceo projekat zanimljiv iz više razloga.

“Makdona je moj omiljeni pisac. Zatim, interesantno je raditi u pozorištu sa filmskim rediteljem, a posebno mi je drago što sam radila sa tatom”, istakla je mlada glumica, koja igra devojku čiji je dečko Rom.

“Oboje su marginalci. Oni pokušavaju da jednom čoveku prodaju njegovu šaku, koja zapravo i nije njegova. Žive na ivici egzistencije i nastoje da se probiju kroz mulj, da odu dalje, samo što je to njihovo dalje - šoping centar, nemaju neku višu motivaciju”, ispričala je Anđela Jovanović.

Drama se događa u jednom prostoru i u realnom vremenu.

Scenograf i kostimograf je Ilija Višnjić. Autori muzike su Novak Ašković i Milan Vranešević. Lektor je dr Ljiljana Mrkić Popović.

Posle premijere 25. marta, prve reprize “Šake” u Zvezdara teatru biće 27. i 28. marta.

(SEEcult.org)

Kilijan o igri života i smrti



Slavni koreograf Jirži Kilijan (Jiří Kylián) ponovo je gost Beogradskog festivala igre (BFI) – ovoga puta učestvuje filmsko-plesnom predstavom “Istočna senka” o životu i smrti, koja je inspirisana tragičnim cunamijem u Japanu 2011. godine, ali danas dobija šire značenje, s obzirom na ljudske katastrofe i terorizam u Evropi.

Kilijan, kao i akteri “Istočne senke” – Sabine Kupferberg i Geri Hrist (Gary Christ) i pijanistkinja Tomoko Mukaijama (Mukaiyama), te holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dol (Dool), osudili su 22. marta na konferenciji za novinare terorističke napade u Briselu, u kojima je u jutarnjim satima poginulo više od 30 ljudi.

“Srećni smo što smo ovde, ali ovo nije srećan dan. Brisel je suočen sa serijom terorističkih napada, koje Holandija snažno osuđuje i stoji uz prijateljsku Belgiju u ovom teškom trenutku”, rekao je ambasador Van den Dol.

Predstava “Istočna senka” Klijanove produkcije iz Haga, koju će publika 13. BFI-ja videti 23. i 24. marta u Sava centru, bavi se temom ljubavi i života naspram smrti, a specifična je po tome što slavi plesne umetnike koji su zvanično završili profesionalnu karijeru.



Među njima je i Kilijanova supruga Sabine Kupferberg koja je podsetila da je “Istočna senka”, nastala pre tri godine za Aiči trijenale, priginalno posvećena žrtvama cunamija, ali danas ima mnogo više veze sa smrću i odnosi se na bilo koju ljudsku tragediju i katastrofu.

“Predstava danas ima mnogo dublje značenje, pokazujući besmisao ubijanja, gubitka, usled prirodnih, ali i ljudskih katastrofa”, rekla je Sabine Kupferberg, ističući da je “Istočna senka” zato bezvremen komad sa veoma snažnom porukom.

Kilijan je rekao da se tokom celokupne karijere bavio pitanjima ljubavi i smrti i da smatra da bez njih zapravo i nema bilo kakvog obizljnog rada u umetnosti. “Pitanje je samo kako staviti život i smrt na scenu u istom trenutku”, rekao je Kilijan, koji je “Istočnu senku” počeo da radi najpre kao film sa dvoje igrača.

“Film je mrtav, a oni su živi, ali kada oni umru, film će ostati da živi”, rekao je Kilijan, priznajući da mu je rad na tom projektu bio izuzetno naporan.



“Bilo je toliko teško da sam u jednom trenutku pomislio da se ubijem, ali u ključnom trenutku došla je Tomoko i odsvirala nešto što je povezalo sve stvari u celinu”, rekao je Kilijan, čija će predstava biti igrana na sceni u Sava centru, pružajući publici mogućnost da u intimnijoj atmosferi isprati taj tragikomičan komad čiji je koncept zasnovan na teatru apsurda Semjuela Beketa.

Prema rečima Kilijana, Beketa obožava zato što ga nikada nije razumeo u potpunosti.

“Beket je tražio najčudnije nacicne da dođe do nečega. Kada god se vratim njegovim delima, uvek nađem nešto novo. Na vrlo precizan način nije govorio ništa”, rekao je Kilijan.



Pijanistkinja Tomoko Mukaijama (Mukaiyama), koja će uživo nastupiti u predstavi, rekla je da taj komad ne bi ograničila samo na pitanja ljubavi/života i smrti, jer u njemu vidi i niz običnih, svakodnevnih stvari sa kojima se svi borimo, pokušavajući da ostvarimo suživot sa drugima.

“Možete prepoznati koliko su naši životi krhki, kako se brzo može desiti da nas više nema, zastrašujuće je to… Ali, uvek posle ovakvog komada izlazim srećna”, rekla je Tomoko Mukaijama.

“Istočna senka” kroz igru starijih igrača poručuje da život treba iskusiti u punom obliku čak i kada to izgleda besmisleno, a možda i baš zbog toga.



Kilijan je i ranije radio sa starijim igračima – još dok je bio umetnički direktor Holandskog plesnog teatra osnovao je posebnu trupu igrača starijih od 40 godina, koji je delovao pored glavnog i mladig ansambla.

“NDT3 je bio trupa igrača starih od 40 godina do smrti”, rekao je Kilijan, koji smatra da je užasno što plesni umetnici po završetku karijere više nemaju priliku da igraju, jer baš tada imaju šta da kažu.

“Fascinantno je kada radite sa nekim kao što su oni. To je kao prelistavanje knjige u biblioteci, nepresušan izvor informacija”, rekao je Kilijan, čija je “Istočna senka” trebalo da bude igrana na BFI-ju 2015. godine, ali je otkazana zbog povrede Sabine Kupferberg. Kilijan je tada odlučio da gostovanje ne otkaže, već je ponudio drugi program.

Predstava nije izvođena godinu dana, zbog čega su i igrači posebno uzbuđeni, kako je priznao Geri Hrist, koji je, kao i Sabine Kupferberg, bio član trupe NDT3.

“Mislio sam da sam prestar da igram, ali kada vas Kilijan pozove i kaže da pravi predstavu koja ima veze sa Beketom, onda se to ne odbija”, rekao je Hrist, navodeći da ga raduje dolazak u Beograd i želi da ga upozna.

“Shvatili smo da moramo da prihvatimo godine i da ne možemo da pružimo sve što smo mladi kada smo bili mladi. Ali, možemo mnogo toga drugog, jer drugačije i razgovarate sa nekim vaših godina i sa nekim ko je 20 godina mlađi”, rekla je Sabine Kupferberg.



Kilijan je prvi put gostovao na BFI-ju pre desetak godina, a njegov povratak, kako je istakao holandski ambasador, predstavlja još jedan pokazatelj da je Beograd našao mesto na svetskoj mapi umetničke igre zahvaljujući BFI-ju i umetničkoj direktorki Aji Jung.

Prisećajući se prošlogodišnjeg gostovanja, Kilijan je rekao da se u Beogradu nije mnogo toga promenilo, a posebno ga, kako je rekao u šali, raduje to što se “radovi u zgradi (Nacionalne fondacije za igru, u kojoj je sedište BFI) i dalje odvijaju, s tom razlikom što više ne zvuče kao kad se ode kod zubara”.

Kilijan je i prvi dobitnik nagrade BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.

Nagrada će Kilijanu biti uručena 24. marta na sceni Sava centra, posle drugog izvođenja predstave "Istočna senka".

Rođen 1947. godine u Čehoslovačkoj, Kilijan je započeo igračku karijeru u Školi Nacionalnog baleta u Pragu, a 1962. primljen je na Konzervatorijum u Pragu. Rodni grad je napustio kada je dobio stipendiju za Kraljevsku baletsku školu u Londonu 1967. Posle toga se pridružio Štutgart baletu, koji je vodio Džon Kranko. Kilijan je u toj kompaniji imao koreografski debi predstavom “Paradoks”, za Nover Gezelšaft. Nakon što je napravio tri baleta za NDT (Gledaoci, Igra stolica i La Cathédrale Engloutie), postao je umetnički direktor te trupe 1975. Već nakon dve sezone uspeo je u nastojanju da NDT postane deo međunarodne mape, posebno zahvaljujući predstavi “Sinfonieta”.

Iste godine je s Karelom Birnijem osnovao NDT2, koji je služio kao most između škole i profesionalne trupe, odnosno mogućnost da se mlađim igračima ponudi da razvijaju veštine i talenat. Takođe, 1991. godine inicirao je nastanak NDT3 sa igračima starijim od 40 godina.

Posle izvanredne službe, Kilijan je 1999. godine predao umetničko vođstvo, ali je ostao povezan za NDT kao stalni koreograf sve do decembra 2009.

Kreirao je više od sto radova, od kojih su mnogi izvođeni širom sveta. Nije stvarao samo za NDT, već i za Štutgart balet, Balet pariske Opere, Balet Minhena, Balet Tokija…

Kilijan je radio sa mnogim kreativnim ličnostima međunarodnog renomea – kompozitorima, dizajnerima, arhitektama…

Dobitnik je mnogih nagrada i titula, uključujući titulu Oficira reda Oranje u Holandiji, počasni doktorat Džulijarda u Njujorku, tri nagrade “Nižinjski” u Monte Karlu (najbolji koreograf, kompanija i predstava), Benoit de la Danse u Moskvi i Berlinu, Počasnu medalju predsednika Češke, titulu komandira Legije časti u Francuskoj… Takođe, 2008. dobio je jedno od najvećih kraljevskih priznanja - Medalju reda Kuće Oranje, koju mu je dodelila kraljica Beatrisa. Od češkog Ministarstva za kulturu dobio je 2011. nagradu za životno delo u oblasti umetničke igre i teatra.

13. BFI, otvoren 19. marta u krcatom Sava centru nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1), a do 10. aprila predstavlja ukupno više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja, koje potpisuju i legendarni autori, poput Kilijana, ali i nade svetske scene.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Jubilej i nagrade Dramskog programa RBG



Dramski program Radio Beograda obeležava 24. marta 40 godina postojanja, kao i Dan radio drame, a tim povodom uručiće godišnje nagrade i priznanja, uključujući Plaketu za izuzetan doprinos radiofoniji “Vitomir Bojić” - nagradu za životno delo, koja je dodeljena kompozitoru i reditelju Arseniju Jovanoviću, ton majstoru Žiki Rajiću i reditelju Milanu Jeliću.

Osim nagrade za životno delo, Arsenije Jovanović, autor čija su dela pobrojala mnogobrojne nagrade i na međunarodnim festivalima, dobitnik je i jedne od nagrada na tradicionalnom Javnom anonimnom konkursu Radio Beograda za najbolju radio-dramu u kategorijama originalna radio-drama, drama za decu, apstraktni oblik radiofonije i dramska minijatura.

Prva nagrada u kategoriji apstraktni oblik radiofonije, u iznosu od 30.000 dinara, dodeljena je za delo “Ponoćna igra staklenih posuda” čiji su autori Ilinka Čolić Jovanović i Arsenije Jovanović, saopštio je Dramski program Radio Beograda.

Žiri za tu kategoriju radio je u sastavu: Jovana Stefanović, Jugoslav Bošnjak i mr Predrag D. Stamenković.

Prvu nagradu u kategoriji originalna radio-drama, u iznosu od 80.000 dinara, dobila je drama “Matrozi” autora Dejana Simonovića, dok je drugu nagradu, u iznosu od 60.000 dinara, dobila drama “Milentijeva 14/2” Branislava Jankovića.

Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac, mr Vesna Perić i Zoran Rangelov.

Prvu nagradu u kategoriji originalna radio-drama za decu, u iznosu od 60.000 dinara, dodeljena je drami “Bubice” Predraga Trajkovića, a žiri su činili: Branko Stevanović, Marija Krstić i Melina Pota Koljević

Prvu nagradu u kategoriji dramska minijatura, u iznosu od 15.000 dinara, dobila je “Digitalna pilula” autorke Ive Brdar.

Žiri koji su činili: dr Marija Ćirić, Miloš Jagodić i Vladimir B. Popović, odlučio je da ove godine ne dodeli nagradu za najbolju dokumentarnu dramu.

Povodom Dana radio drame i 40-godišnjice postojanja Dramskog programa Radio Beograda kao posebne programske celine, biće uručene i plakete za najuspešnija glumačka ostvarenja “Vitomir Bogić” u protekloj sezoni, koje su dobili Jadranka Selec za ulogu u adaptaciji Andrićevog dela “Ćilim” i Feđa Stojanović za naslovnu ulogu u biografskoj drami “Tihomir Đorđević” Olivere Kolarić.

Povelju za doprinos radiofoniji dobiće glumci Dubravko Jovanović i Rade Miljanić, kao i rediteljka Slađana Kilibarda, a Povelju za najuspešnijeg mladog stvaraoca - autorka Marijana Ćulić Vićentić.

Redakcija Dramskog programa 15. put obeležava Dan radio drame, koji se vezuje za Vitomira Bogića, čuvenog glumca Narodnog pozorišta, koji je 1924. godine pred mikrofonom Radio Beograda, tumačeći Sirana de Beržeraka, govorio monolog “Tirada o poljupcu” Edmunda Rostana.

Nagrade za životno delo uručiće laureatima na svečanosti u Kamenoj sali Radio Beograda direktor te kuće Milivoje Mihajlović i glavni i odgovorni urednik Drugog programa Radio Beograda Radoman Kanjevac.

(SEEcult.org)

Sanjarenje – priča iz Terezina



Plavo pozorište premijerno će izvesti 25. i 26. marta u svom prostoru u zgradi BIGZ-a predstavu “Sanjarenje – priča iz Terezina”, u režiji Nenada Čolića, koja se bavi pitanjem Holokausta iz specifičnog ugla.

Predstava se bavi pitanjem Holokausta kroz jezik savremenog pozorišta koji Plavo pozorište neguje u svom 20-godišnjem radu. To je scensko-muzičko delo, bazirano na duhovnim i svetovnim jevrejskim pesmama koje se u predstavi izvode uživo.

U predstavi se koriste fragmenti iz dela Hane Arent i F.M. Dostojevskog, a igraju Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović, Marko Potkonjak i Ranko Trifković.

“Sanjarenje – priča iz Terezina” je završni deo trilogije Plavog pozorišta o Holokaustu.



Prema navodima reditelja Nenada Čolića, koji je i autor scenarija, početni impuls za rad na toj predstavi bila je porodična istorija jedne od glumica.

Njeni baka i deka su preživeli Holokaust. To je ostavilo trag u njenim sećanjima iz detinjstva i ona je želela da prevede ta sećanja na jezik glumačkog izraza.

“To je bio početni impuls za proces rada, koji je trajao nešto više od godinu dana i u koji su ubrzo bili uključeni i ostali članovi pozorišta”, naveo je Čolić, dodajući da je predstava “Sanjarenje – priča iz Terezina” pokušaj senzibiliziranja jevrejskog pitanja kroz jedan drugačiji odnos Jevreja prema Hristu i sa drugačijim ishodom.

“To je jedna fantastična priča iz logora Terezin, koji je poznat po tome što su u taj logor bili odvođeni istaknuti članovi jevrejske zajednice. U tu izmišljenu priču mi smo spustili Hanu Arent, Karla Marksa, Isusa Hrista i Barabasa, kao istaknute predstavnike jevrejskog naroda i napravili jedno scensko-muzičko delo, bazirano na duhovnim i svetovnim jevrejskim pesmama. Rad na ovoj predstavi za nas je bio neka vrsta našeg duga prema čovečanstvu, koje u svojoj istoriji prepunoj tragedija, ima jedno tako neshvatljivo mesto kao što je Holokaust”, naveo je Čolić.



Kostim i scenografiju je radila Ivana Čolić, a operativna direktorka je Dubravka Vujinović.

Predstava je pozvana da kao predstavnik Srbije učestvuje na festivalu Eastern Line u okviru programa Vroclava kao evropske prestonice kulture 2016.

Predstava je pozvana da kao predstavnik Srbije učestvuje na festivalu Eastern Line u okviru programa Vroclava kao evropske prestonice kulture 2016.

Plavo pozorište je u decembru 2015. proslavilo 20 godina postojanja i rada kao nezavisna pozorišna trupa.

Do sada je realizovalo 23 pozorišne produkcije koje su predstavljene na mnogobrojnim festivalima u Srbiji i inostranstvu, više od 200 edukativnih projekata za mlade, organizovalo je 8 internacionalnih pozorišnih festivala u Beogradu i ostvarilo saradnju sa mnogim domaćim i inostranim partnerima.

Jedna je od retkih umetničkih organizacija preostalih u BIGZ-u, svojevremeno najvećem beogradskom neformalnom kulturnom centru. Plavo pozorište već šest godina u tom zdanju neguje centar savremenog pozorišta, kroz koji je prošlo više stotina mladih ljudi kao učesnika radionica i publike, domaćih i stranih umetnika.

*Foto: Ivana Čolić

(SEEcult.org)

Уметност - Contemporary Serbia u Trstu



Grupna izložba savremene umetnosti iz Srbije, na kojoj učestvuje 11 umetnika, biće otvorena 24. marta u Atelier Home galeriji u Trstu, a predstavlja širok raspon tema i tehnika – od tradicionalnog slikarstva, preko aluminijumskih printova do ulične umetnosti.

Na izložbi “Уметност – Contemporary Serbia”, čija je kustoskinja Ksenija Samardžija, učestvuju: TKV, Stevo Mandić, Mile Šaula, Dragan Đorđević, diSTRUKTURA, Nina Stanković, Ljubomir Vučinić, Tijana Knežević, Nikola Božović, Biljana Milenković i Mina Radović.

Izložba predstavlja 11 radova koji, kako je navedeno, pružaju uvid u raznolikost savremene umetničke scene u Srbiji.

Od spreja na kartonu, štampe na aluminijumskoj podlozi, do ulja na platnu, postavka prati likovne obrasce umetnika različitih generacija.

Osim različitih tehnika, odabrane radove karakteriše i širok raspon tema, počev od ikonografskog okvira simbola i značenja (Mile Šaula), preko transfiguracije ratnih simbola (Dragan Đorđević), pejsaža u kontekstu urbanog i tehnološkog razvoja (diSTRUKTURA), dekompozicije i rekonstrukcije savremenog urbanog prostora, čoveka i njegovih emocija (Mina Radović, Biljana Milenković i Stevo Mandić)…



Kustoskinja Ksenija Samardžija diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U 2009. godini postala je kustoskinja Kuće legata u Beogradu, a 2013. osnovala je umetničku asocijaciju Podr.um koja je posvećena promovisanju mladih umetnika iz Srbije i saradnji sa međunarodnim galerijama.



Atelier Home Galerija započinje tom izložbom izlagački ciklus koji će biti posvećen do jula Srbiji i Hrvatskoj.

Naredna izložba najavljena je u maju i junu, a predstaviće fotografije Marcelle Zanki iz Hrvatske i Irene Fabri iz Srbije.

Za jul je najavljena samostalna izložba hrvatskog slikara Tonija Mažuranića.



Atelier Home Galerija organizuje izložbe i druge umetničke događaje u Panfili palati, istorijskom zdanju umetničke porodice, a njen cilj je da predstavlja savremene umetnike koji istražuju način na koji se njihovi radovi uklapaju u životni prostor. Takođe, organizuje revije mode i dizajna, promocije knjiga, muzičke večeri i druge događaje.

Izložba “Уметност – Contemporary Serbia” biće otvorna do 30. aprila, a organizovana je uz podršku Konfindustrije Srbija (Confindustrie Serbia).

(SEEcult.org)

O Romima, nasilju i slobodi



Predstava “Moje dete”, prema tekstu Stojana Srdića, u režiji Ane Đorđević, biće premijerno izvedena na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) na Svetski dan pozorišta 27. marta, a bavi se uslovima života Roma u urbanom okruženju, nasiljem u porodici, seksualnim zlostavljanjem dece i pubertetskom trudnoćom.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić izjavio je da se pozorište kroz tu slojevitu dramu bavi “problemima lica romske nacionalnosti ne na nivou vica ili muzike, već njihovim pravim životom i nevoljama”.

“Problemi u velikoj meri proističu zbog okolnosti, sukoba sa sistemom, a ti ljudi, bez obzira što su na margini, i dalje su najveseliji i najdruštveniji entitet“, rekao je Ćustić na konferenciji za novinare 24. marta.

“Moje dete” je veristički ispraćena socijalna tragedija. Priča je u prvom planu o Romima, ali poseduje i univerzalne premise o posledicama neobrazovanja i siromaštva, uticaju na raspad porodice, moralnih vrednosti i ljudskosti uopšte. Komad daje brutalnu sliku opstajanja u začaranom krugu marginalizovane i izopštene grupe, koji je teško razbiti, navodi se u programu predstave.



Stojan Srdić (66), pesnik, pripovedač, romansijer i dramski pisac sa više realizovanih radio drama, rekao je da se sada prvi put neki njegov komad igra na sceni i da je lep osećaj doživeti nešto novo u njegovim godinama.

“Ovo je priča o devojčici koju sam upoznao dok sam radio kao građevinski radnik, jer od nečega mora da se živi. Imala je možda 12-13 godina i bebu u naručju kojoj je pevala. Kada sam pitao čije dete tako brižno čuva, odgovorila je da je njeno. Ispričala mi je svoju priču i ja sam je dugo nosio u sebi. Nastojao sam da pretočim njenu sudbinu u dramu, ali bežeći od dokumentarističkog pristupa”, izjavio je Srdić, koji je za komad "Moje dete" dobio nagradu Udruženja dramskih pisaca Srbije “Branislav Nušić” 2014. godine.

Prema njegovim rečima, to je prva predstava u Srbiji koja se bavi nasiljem nad decom.

“Pritom mislim na svu našu decu, ne samo na Rome. Takvo nasilje je uvek neopravdano. Tu je i tema slobode ugnjetenih, slobode ljudi koji ne mogu da žive skučeni među zidovima, bukvalno i simbolično”, izjavio je Srdić.



Rediteljka Ana Đorđević je rekla da ju je komad privukao od prvih rečenica, a kada je saznala da je pisan prema istinitoj priči to je samo podiglo nivo odgovornosti.

“Kao reditelja interesuju me teme najugroženijih, bilo kao nacionalne zajednice bilo ugroženih zbog pola, godina... Ne vidim razlog da se bavim ovim poslom ukoliko ne uložimo napor da predstava ima humani karakter”, rekla je Ana Đorđević.

“Priča je višeslojna. Najdominantniji aspekt je da su glavni likovi lica romske nacionalnosti, jezički i mentalitetski, ali ova priča o Romima u Srbiji može biti i priča o samoj Srbiji. Rom za mene znači isto kao bilo koje ljudsko biće koje se oseća marginalizovano, koje je autsajder, a istovremeno večiti putnik i umetnik preživljavanja”, izjavila je rediteljka.

Predstava govori i o odnosu institucija prema Romima, o birokratiji, ali rediteljka ne bi volela da je publika doživi kao analizu društveno-političkih problema.

“Naša predstava je umetnički čin koji nosi mnoge slojeve značenja”, istakla je Ana Đorđević.

Glavnu ulogu, devojčicu Ranku, igra mlada glumica Jovana Gavrilović, a u ansamblu su i Ivana Nikolić, Andrej Šepetkovski, Vladan Milić, Jelisaveta Orašanin i Mladen Sovilj.

Glumci su izrazili uverenje da predstava nikoga neće ostaviti ravnodušnim, da će publika posle nje drugačije gledati na Rome, bez predrasuda, kao i da će podstaći razmišljanje da li Rome treba “uterati” u sistem ili svi treba da se oslobodimo sistema i prodišemo.

Prema idejnom rešenju rediteljke, scenografiju je uradila Milica Vučković.

Kostimografkinja je Lana Cvijanović, a kompozitor Vladimir Petričević.

(SEEcult.org)

Rijeka postala EPK 2020



Rijeka će biti evropska prestonica kulture 2020, odlučila je 24. marta stručna komisija, koja je razmatrala i kandidature Dubrovnika, Pule i Osijeka.

Rijeka je prvi hrvatski grad koji je dobio titulu evropske prestonice kulture, koju će poneti 2020. godine sa jednim irskim gradom (u konkurenciji su Golvej, Limerik, i zajednički Veksford, Voterford i Kilkeni).

Odluka o imenovanju Rijeke za EPK 2020 objavljena je u Muzeju Mimara u Zagrebu, uz prenos u Malom salonu na riječkom Korzu i striming na internetu.

Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tibor Navračič (Navracsics) čestitao je Rijeci na uspešnoj kandidaturi, navodeći da će, s obzirom da je to prvi hrvatski grad koji nosi titulu EPK, biti u središtu evropske pažnje i cela zemlja, kao najmlađa članica EU.

“Takmičenje je bilo vrlo intenzivno, a izbor je sa devet početnih kandidata prošlog proleća sužen na njih četiri. Velik broj učesnika dokaz je dugoročne atraktivnosti tog delovanja EU. Siguran sam da će Rijeka posetiocima iz Evrope i celog sveta pružiti priliku da upoznaju ne samo grad i njegove kulturne tekovine, već i kulturnu raznolikost i zajedničke vrednosti EU. Uveren sam da će titula Rijeci i okolnim područjima doneti velike dugoročne kulturne, privredne i društvene koristi, kao što je to bio slučaj i sa mnogim dosadašnjim evropskim prestonicama kulture”, rekao je Navračič, preneli su lokalni mediji.

Riječki tim za kandidaturu za EPK 2020 održao je 45-minutnu prezentaciju pred članovima 12-člane stručne komisije, koji su potom postavljali i pitanja.

Članovi riječkog tima bili su, uz gradonačelnika Vojka Obersnela, i Ivan Šarar, Irena Kregar Šegota, Chris Torch, Vuk Ćosić, Tanja Kalčić, Slaven Tolj i Slobodanka Mišković.

Rijeka je postala kandidat za EPK još u aprilu 2015. godine, a ceo proces je koordinisalo Ministarstvo kulture Hrvatske.

Kanditure su, uz Rijeku, Dubrovnik, Pulu i Osijek, koji su ušli u drugi krug, podneli bili i Đakovo, Split, Varaždin, Zadar i Zagreb.

(SEEcult.org)