Vesti iz sveta umetnosti

Abeceda nezavisne kulture



Izložba 'Abeceda nezavisne kulture', koja daje uvid u deo bogate istorije nekih od ključnih aktera nezavisnih kulturnih scena u Hrvatskoj, Srbiji i regionu, biće otvorena 6. oktobra u Galeriji Nova u Zagrebu, a obuhvata video intervjue sa umetnicima i organizacijama, kao i štampani materijal o njihovom dugogodišnjem delovanju.

U Showroomu Galerije Nova biće prikazani intervjui sa umetnicima i organizacijama koji su nastali u okviru saradničkog projekta “Abeceda nezavisne kulture” koji su tokom 2014. i 2015. godine realizovali Kurziv (Kulturpunkt.hr) i Kulturtreger (Booksa.hr) iz Zagreba i SEEcult.org iz Beograda.

Zastupljeni umetnici i organizacije su: Slaven Tolj (Dubrovnik/Rijeka), Siniša Labrović (Zagreb), Mladen Stilinović (Zagreb), Damir Bartol Indoš (Zagreb), Ana Hušman (Zagreb), Marko Tomaš (Mostar), Marko Brecelj (Kopar), BADco. (Zagreb), Teatar Mimart (Beograd), Remont (Beograd), Expeditio (Kotor), Za Druga (Petrovac), Centar za kulturnu dekontaminaciju (Beograd), Dah teatar (Beograd), Tač.ka (Prijedor) i Led art/Šok zadruga (ex Art klinika, Novi Sad).

Na izložbi, koju Kurziv organizuje u saradnji sa kolektivom Što, kako i za koga (WHW), rad i delovanje aktera video intervjua propraćeni su štampanim materijalima koji će posetioci moći da razgledaju i koriste u čitaonici.

Posetioci imaju i mogućnost da donesu materijale o nezavisnoj kulturnoj sceni koji će biti pohranjeni u Centru za dokumentiranje nezavisne kulture, smeštenom u književnom klubu Booksa u Zagrebu.

Intervjue realizovane u sklopu projekta “Abeceda nezavisne kulture” moguće je naći na portalima Kulturpunkt i SEEcult.org, kao i na Vimeo kanalu Kulturpunkta i YouTube kanalu portala SEEcult.org

Autori intervjua su novinarke Matija Mrakovčić, Vesna Milosavljević, Janja Sesar i Antonija Letinić i snimatelji, montažeri i redatelji Kyril Rubinstein, Ivan Slipčević, Milan Nešić, Marija Aranđelović, te ZMUC - Zemunski mali umetnički centar.

Projekat “Abeceda nezavisne kulture” podržali su: Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva, Balkan Arts and Culture Fund (BAC), ministarstva kulture Hrvatske i Srbije i Gradski ured za obrazovanje kulturu i sport.

Izložba u Galeriji Nova biće otvorena do 17. oktobra.

(SEEcult.org)

JDP privremeno zatvara Stupicu



Jugoslovensko dramsko pozorište odlučilo je da privremeno obustavi rad scene Teatar “Bojan Stupica” iz tehničko-bezbednosnih razloga, na osnovu rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije - Sektora za vanredne situacije, kao i nalaza Agencije za investicije i stanovanje grada Beograda.

Sa tom odlukom UO JDP-a i svim okolnostima zbog kojih je ona doneta upoznati su Sekretarijat za kulturu Beograda i gradonačelnik Siniša Mali, koji je dao saglasnost da u najkraćem roku počne rad na izradi projekta rekonstrukcije Teatra “Bojan Stupica”, saopštilo je 2. oktobra JDP.

Predstave sa repertoara Teatra “Bojan Stupica” biće do daljeg igrane na scenama “Ljuba Tadić” i Studio JDP.

Teatar “Bojan Stupica” nosi ime slavnog reditelja, arhitekte i osnivača JDP-a Bojana Stupice (1910-1970), koji je bio umetnički direktor tog pozorišta 1947-1948, a upravnik i umetnički direktor od 1968. do 1970.

Scena “Bojan Stupica” je za 46 godina kontinuiranog rada iznedrila neke od najvažnijih i najpoznatijih predstava srpskog i jugoslovenskog teatra – od slavne “Bube u uhu” sa Nikolom Simićem, “Pučine” i “Ruženja naroda” u režiji Dejana Mijača, praizvedbe “Balkanskog špijuna” sa Batom Stojkovićem, te niza značajnih režija vodećih regionalnih reditelja, sve do kultnih predstava kao što su “Šine”, “Skup” i “Hadersfild”.

(SEEcult.org)

55. MESS za spas civilizacije

http://www.seecult.org/vest/55-mess-za-spas-civilizacije

Obustava radova Montažstroja



Umetnički kolektiv Montažstroj najavio je od 5. do 7. oktobra u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu izvođenje performansa “Obustava radova” kojim upozorava na nemogućnost daljeg delovanja bez trajnog rešenja prostornog problema, nakon 25 godina rada.

“Kako bismo upozorili na nemogućnost daljeg delovanja bez trajnog rešenja prostornog problema, privremeno obustavljamo sve radove na stvaranju novih, društveno angažovanih umetničkih dela namenjenih građanima grada Zagreba”, poručio je Montažstroj, koji je ove godine obeležio 25-godišnjicu delovanja, a svojim predstavama oduševljavao je publiku u Zagrebu, Rijeci, Ljubljani, Splitu, Zadru, Lajpcigu, Drezdenu i Skoplju.

U protekloj godini je i filmski prvenac Montažstroja – “Potrošeni” doživeo prikazivanja u Hrvatskoj, Srbiji, SAD, Bosni i Hercegovini, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Češkoj.

Uprkos tome, kako navodi Montažstroj, ni nakon četvrt veka istrajnog delovanja, nema osnovnih prostornih uslova za rad, a svoj status “kulturnog beskućnika” privremeno je rešio u Zagrebačkom centru za nezavisnu kulturu i mlade - Pogon, u kojem i priprema jedinstvenu umetničku akciju.

Nagrađivani umetnički kolektiv koji predvodi reditelj Borut Šeparović želi da ukaže performansom “Obustava radova” na važnost transparentnog i kolektivnog upravljanja zajedničkim prostornim resursima i javnim dobrima grada.

Montažstroj stoga poziva sve da ga podrže u “Obustavi radova” koju će izvoditi od 5. do 7. oktobra u Pogonu Jedinstvo u terminu od 19 do 23 sata.



Montažstroj je započeo obeležavanje jubileja krajem 2014. godine.

Montažstroj je prvom umetničkom akcijom, koju je izveo 22. decembra 1989. godine, manifestno proglasio program “teatralizacije nogometne kulture”, čime je udario temelje jedinstvenog kulturnog projekta koji objedinjuje različite umetničke prakse i nove medije na društveno odgovoran način. Insistirajući na misiji da umetnost mora preuzeti odgovornost za zajednicu u kojoj nastaje, Montažstroj se tokom 25 godina delovanja profilisao kao specifičan poligon angažovane umetnosti u Hrvatskoj i regionu, beskompromisno upirući prstom u probleme zajedničke stvarnosti.

(SEEcult.org)

GEO Context



Izložba “GEO Context” Zoltana Slabeja i Zoltana Fabijana iz Budimpešte i Ljubomira Vučinića iz Novog Sada, umetnika čiji je zajednički imenitelj i poetski kontekst geometrija, biće otvorena 5. oktobra u Galeriji SULUV u Novom Sadu u formi multimedijalne instalacije.

Zoltan Slabej (Zoltán Szlabey) i Zoltan Fabijan (Zoltán Fábián) predstavnici su konkrektne – neobjektne mađarske umetničke scene, a Ljubomir Vučinić fokusiran je na ikoničko predstavljanje prostornih relacija koje u prezentovanim radovima sublimira na geometrijske oblike.

Geografska konotacija u projektu “GEO Context” usmerena je na bliskost i saradnju.







Izložba je formatirana kao multimedijalna instalacija skladno uvezanih arte fakta, zvučnih, muzičkih i video segmenata. Prezentnost izložbe “GEO Context”, kako je navedeno u najavi, označava pogled iz druge tačke u drugom pravcu, linearno opcrtavajući paralelnu egzistenciju sa dozom altruizma netipičnom za današnje vreme.

Izložba u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine biće otvorena do 24. oktobra.

(SEEcult.org)

Izgubljeno u preseljenju



Umetnica Mirjana Boba Stojadinović iz Beograda predstaviće se u Gradskoj galeriji Požega izložbom “Izgubljeno u preseljenju” koju će otvoriti 8. oktobra performansom “pečatiranja”.

Mirjana Boba Stojadinović poslednjih petnaestak godina razvija umetničku praksu na preseku višemedijskih istraživanja tema koje bi se najšire mogle vezati za pitanja različitih aspekata iskustvenosti prostora, bilo u sferi intimnih neposrednih okruženja ili javnog i kolektivnog odvijanja i manifestovanja naših egzistencija, naveo je o njenom radu istoričar umetnosti Miroslav Karić. Pristupajući fenomenu prostora kao mediju per se, Boba Stojadinović realizuje čitav niz radova u kojima se problemski fokusira na višedimenzionalni karakter prostornih formi koje svakodnevno doživljavamo, ne samo kroz vizuelnu percepciju fizičkog, datog i opipljivog, već kroz čitavu mrežu odnosa, veza, interakcija.

Tekstualni i audio zapisi, fotografija, site specific intervencije, objekti, performativne akcije - samo su neki od umetničkih izraza i delovanja u okviru kojih Mirjana Boba Stojadinović promišlja i otkriva prostor, specifikum njegovih struktura i dinamika konstituisanih u relacijama sa društvenim kontekstima i pojavnostima. U preispitivanju naših raznolikih susreta i uodnošavanja sa prostorom, kako je naveo Karić, Boba Stojadinović otvara i jedno vrlo kompleksno polje njegovih sagledavanja i razumevanja u simboličkim sadržajima, psihološkim i emotivnim rezonancama koji ga bitno vrednosno i značenjski određuju, formiraju i odražavaju”.

Boba Stojadinović nedavno se predstavila u Ateljeu Dado na Cetinju izložbom “Izgubljeno u preseljenju” koja je bila svojevrsni rezime njenog bavljenja tematikom prostora, koncepcijskih, medijskih i prezentacijskih artikulacija, kao i pravaca recentnih istraživanja u domenu razvijanja različitih pristupa u radu i aktivnom uključivanju publike u umetničke aktivnosti.

Izložba “Izgubljeno u preseljenju” razlikuje se cetinjske postavke, a uključuje i performans koji je izveden nedavno na izložbi “Proći će” u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu.

Boba Mirjana Stojadinović, rođena 1977. godine u Beogradu, diplomirala je i magirstrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu, Holandija i Fakultetu umetnosti u Plimutu.

Samostalno je izlagala u galerijama u Beogradu (SKC, DOB, Remont, FLU, REKS, KC Grad), Somboru (Galerija Kulturnog centra Laza Kostić), Zrenjaninu (Savremena galerija), Čačku (Umetnička galerija Nadežda Petrović) i Kragujevcu (Galerija Studentskog kulturnog centra). Osmislila je, organizovala i učestvovala u brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Klovićevi dvori, Zagreb; PARCO, Pordenone Arte COntemporanea, Pordenone; Nacionalni muzej Slovenije, Ljubljana; Muzej savremene umetnosti Beograd; Palažo Forti gallery of modern art, Verona; Memorijal Nadežde Petrović, Čačak; TENT. Roterdam…).

Dobitnica je nagrade 25. Memorijala Nadežde Petrović 2010. godine u Čačku.

U saradnji sa drugim umetnicima inicirala je i realizovala više projekata koji se bave vizuelnom umetnošću u javnom i privatnom prostoru, kao i organizacijama koje vode umetnici. Od 2010. godine je autorka i realizatorka projekta-foruma “Umetnik kao publika” o kojem je početkom 2014. godine objavljena opsežna knjiga.

Boba Stojadinović boravila je u rezidencijalnim programima KulturKontakt u Beču (2011), Rondo (2013) i CCN (2014) u Gracu, kao i u Kunstlerhausu u Dortmundu (2014).

Njeni radovi nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Telenor kolekcije savremene srpske umetnosti (Beograd), Savremene galerije Zrenjanin, Studentskog kulturnog centra Kragujevac…

Izložba u Gradskoj galeriji Požega biće otvorena do 24. oktobra.

(SEEcult.org)

Obnova MSUB - Jovo nanovo



Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) odlučio je da obustavi javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju zgrade na Ušću, a posle višemesečne kontroverzne procedure izbora izvođača radova, raspisaće novu javnu nabavku kako bi bio otvoren u “najkraćem mogućem roku”.

Upravni odbor MSUB-a saopštio je 6. oktobra da je prihvatio odluku v.d. direktora Slobodana Nakarade o obustavljanju javne nabavke za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju zgrade Muzeja koja je, kako je prvobitno bilo najavljeno, trebalo da bude otvorena 20. oktobra.

Tu odluku podržalo je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a prema oceni UO, logična je i jedino ispravna posle višemesečne i kontroverzne procedure izbora izvođača radova koja je, kako je saopšteno, prouzrokovala “nemogućnost zaključenja ugovora i završetak radova u predviđenom roku do 20. septembra, što je bio preduslov da MSU bude otvoren 20. oktobra, na dan svoje 50. godišnjice”.

“Obnova Muzeja, za koju su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja obezbedili kompletna finansijska sredstva, predstavlja kapitalni projekat za državu Srbiju. Imajući to u vidu, Muzej savremene umetnosti i Ministarstvo kulture i informisanja preduzimaju sve zakonske mere, kako bi se obezbedio nastavak i nesmetan završetak radova”, navedeno je u saopštenju. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, MSUB će raspisati novu javnu nabavku za izvođenje radova, čime se, kako je navedeno, stvaraju uslovi “za otvaranje Muzeja u najkraćem mogućem roku”.



Ministarstvo kulture i informisanja i MSUB podneli su Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova krivičnu prijavu protiv svih lica za koje postoji osnovana sumnja da su “svojim odlukama, postupcima i neodgovornim odnosom prema sredstvima poreskih obveznika doveli u pitanje realizaciju projekta od najvećeg mogućeg interesa za srpsku kulturu”, navedeno je u saopštenju.

MSUB je zatvoren za javnost od 2007. godine, a rekonstrukcija je započeta u januaru 2008. Prema prvobitnom planu, trebalo je da bude završena za godinu dana. Završetak rekonstrukcije MSUB-a najavljivan je nekoliko puta proteklih godina, a konačno je ponovo nastavljen krajem 2014. godine sanacijom krova. Planirano je da bude završena za deset meseci kako bi MSUB mogao ponovo da bude otvoren na svoju 50-godišnjicu, kako je u oktobru 2014. godine najavio ministar kulture Ivan Tasovac.



Ministar Tasovac je početkom februara ove godine aktivirao i digitalni sat na MSUB-u koji, kao i sat na Narodnom muzeju, koji je takođe svečano postavljen, odbrojava vreme do ponovnog otvaranja tih muzeja nakon rekonstrukcije.

MSUB je u februaru i raspisao javni konkurs za građevinskog izvođača rekonstrukcije zgrade na Ušću, na osnovu kojeg su dugoočekivani radovi trebalo da počnu krajem marta, a rok za završetak bio je 20. septembar.

Krajem proteklog leta ispostavilo se nije izabran izvođač radova, a UO MSUB i Ministarstvo kulture prebacili su odgovornost za to na donedavnog direktora Jovana Despotovića koga je Vlada Srbije ubrzo i smenila i imenovala Nakaradu za v.d. direktora.

Ministarstvo kulture predložilo je razrešenje Despotovića po hitnom postupku, ocenjujući opravdanom inicijativu UO MSUB-a zbog toga što “nije preduzeo odgovarajuće korake i mere u pravcu dugo očekivane i najavljivane rekonstrukcije Muzeja, niti je o tom postupku i javnoj nabavci za izvođenje radova obaveštavao UO", čime je “doveo u pitanje, ne samo završetak rekonstrukcije, već i samo funkcionisanje ustanove”.



Ministarstvo kulture potom je posebno optužilo Tendersku komisiju za rekonstrukciju MSUB-a da je zloupotrebila čitav tok tendera i praktično opstruirala završetak radova na obnovi tog muzeja. Prema navodima Ministarstva, “u toku tendera došlo je do velikog broja protivrečnih i začuđujućih odluka Tenderske komisije, kao i njenog nepostupanja po rešenjima Republičke komisije, iz čega bi se moglo zaklјučiti da je došlo do favorizovanja ponuđača sa najvišom cenom od svih učesnika na tenderu”.

S druge strane, Despotović je prebacio odgovornost na Ministarstvo kulture, navodeći da je razrešen zato što nije podlegao pritiscima da potpiše štetan ugovor na osnovu najjeftinije ponude za izvođenje radova i meša se u rad Tenderske komisije.

(SEEcult.org)

Razobličavanje



Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) organizuje 15. oktobra diskusiju i otvaranje izložbe “Razobličavanje” sa radovima grupe umetnika koji su prošli obrazovanje umetničkih akademija, suočavanje sa mogućnostima i infrastrukturom umetničke produkcije u regionu bivše Jugoslavije, a potom i u širem međunarodnom kontekstu, te sada svoje iskustvo artikulišu u umetničkoj produkciji i obrazovanju.

U psihologiji se pojam “shaping” (oblikovanje) koristi da opiše praksu sprovođenja sukcesivnog približavanja postojećeg odgovora kroz pokušaje i nagrađivanje segmenata ponašanja, do željenog odgovora. Da li smo vođeni do odgovora željenih za sistem koji ne postoji, da li je logika koja je osnova tim odgovorima neodrživa? Kako je smena državnih, obrazovnih, medijskih, kulturnih paradigmi u rasponu od oblikovanja u umetničkom obrazovanju do razobličavanja u umetničkoj produkciji promenila i same elemente tog ciklusa, da li je artikulisana i prenosiva u obrazovni i institucionalni sistem umetnosti – to su pitanja kojima počinje diskusija “Razobličavanje”, na koju su pozvani: Nela Hasanbegović i Daniel Premec, Goran Škofić, Igor Bošnjak, Gjorgje Jovanovik i Miodrag Krkobabić.

Moderatorka razgovora je Aleksandre Sekulić, koja je i kustoskinja izložbe “Razobličavanje”, na kojoj učestvuju Gjorgje Jovanovik, Goran Škofić, Igor Bošnjak, Nela Hasanbegović i Daniel Premec.



Razobličavanje, kao pojam u svakodnevnoj upotrebi, ima negativnu konotaciju i podseća na pojam raskrinkavanje, iako doslovno opisuje proces koji podrazumeva oduzimanje nekog oblika, dok drugi pojam oduzima krinku.

Krinka ili maska se oduzima sa nekog tela ili entiteta, dok se u pojmu razobličavanje podrazumeva da nešto potejski preuzima oblik koji zavarava i koji se može oduzimanjem skinuti kao prevara. Ako se bavimo ovim pojmom u umetnosti, polju koje potiče iz vizuelnog, likovnog, on se može suprotstaviti pojmu oblikovanja, ili se može razmatrati kao poziv na preispitivanje zatečenih oblika stvaranja i oblika delovanja umetnosti, okvira lika i likovnosti, naveo je CZKD povodom izložbe.

Likovni program CZKD-a realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Sakupljači svetlosti



Umetnik Đorđe Stanojević predstavlja od 12. oktobra u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu doktorsku izložbu “Sakupljači svetlosti” koja obuhvata radove nastale proteklog leta pod dejstvom Sunca, a deo je serije “Slikati prirodom”.

“Pokušao sam naslikati pejzaž, odnos neba i zemlje. Slikane su na zemljanoj podlozi, horizantolno okrenute ka nebu. Proces svake slike je trajao dugo, dok svaka ponaosob nije dobila svoju zrelost. Ono što je bilo važno za njih je da poprime što više energije svetlosti u slojevitosti slikarskog postupka”, naveo je Stanojević povodom izložbe.

Prema njegovim rečima, priroda i umetnost pružaju mogućnost radikalne umetničke prakse i društveno-angažovana umetnost “ne mora biti samo ona koja na prvu loptu kritikuje postojeći negativni sistem”, već može biti “primer neke bolje duhovne strategije u određenom vremenu”.

“… Nova generacija umetnika čini jedan radikalan korak na osnovu saznanja stečenog u svom vremenu. Ona napušta atelje i odlazi u prirodu. Tamo dobija potpuno novu vizuru, počinje da poima stvari na potpuno drugačiji način. Oni su od prirode učili. A ona ima je otkrivala tajne i zakone, pokazivala im je da stvarnost nije statična već da je u stalnim promenama. Veza između prirode i slike uspostavljena je na antimimetički način: slikati prirodu ne znači doslovno prenositi njene oblike, već slikati kao priroda. U tom trenutku sve se menja i nastaje potpuno novi umetnički metod koji je plod okeanskog osećanja čoveka koji je jedno sa univerzumom. Na slici nastaje materija otvorene strukture, natopljena čulima, impulsima, radošću i tugama. Ona se organizuje na površini spontano, refleksno i iznenađujuće. Postaje stvarnost za sebe, nastala jednako kako nastaje sve u prirodi. Iako racio prati proces slikanja, stalna iznenađenja, iznenadno menjaju planove i odlazi se u nepoznato, gde čovek pronalazi svoju iskonsku slobodu”, naveo je Stanojević u svom doktorskom radu.



Navodeći da je proces instinktivnog beleženja promena doveo do metoda insistiranja na procesu rada, te da je rezultat uvek bio iznenađenje i za autora i posmatrača, Stanojević dodaje da je “elan duha” bio opčinjen slobodom koju mu je priroda nudila, nasuprot kulturološkog i civilizacijskog balasta koji su umetnici nosili na plećima, a koji je sveprisutan i u današnjoj umetnosti.

“Od prirode se uči, ne od prethodnih umetnosti. Kao da su hteli citirati reči Božidara Mandića da umetnost koja liči na umetnost, nije umetnost. Ona mora nastati kao svako biće u prirodi, nova sveža i lepa”, istakao je Stanojević, koji smatra da je taj duhovni zamah vezao čoveka i prirodu i doneo “spas umetnicima” koji su “pokušavali da utkaju silu i harmoniju koju su u prirodi otkrili, u jedan novi sistem slike koji je imao svoj jezik, jezik čistog slikarstva”.

“On je bio satkan od organizacije bojenih fleka na ravnoj površini platna. U njih je slikar svojim refleksom tkao silu i harmoniju koju je osećao u prirodi, intuitivno, čulno i neposredno. Aktiviraju se sve one dimenzije bića slikara koje su do tada bile blokrane racionalizmom. Dešava se onaj fenomen koji je znatno kasnije Džon Kejdž definisao rečenicom: ‘Ja ne učim, meni se stvari dešavaju’. Prepuštanje, kao strategija, je bilo imperativ i bitno za oslobađanje ljudskog duha od stega r acionalne logike. Nekoliko je razloga ovog fenomena. Prvi je reakcija na depresivni sociološki milje u kome su umetnici stasavali. On je bio prouzrokovan velikim antropološkim promenama i prvobitnom akumulacijom kapitala. Tamni sociološki talog nadvio se nad ljudskim duhom, ali reakcija umetnika na njega nije bila agresivna. Kao antipod svim ovim ne gativnim elementima, umetnici postavljaju ‘životni elan’ kao imperativ svog stvaralaštva. Oni društvo nisu deskriptivno kritikovali, već su mu plasirali potpuno drugačiji duhovni stav koji je formiran u kontaktu čoveka i prirode. Slike prvi put poprimaju damare života. Natapaju se vlagom, maglama i mirisima. One nisu slike prirode nego su kao sama priroda. Potpuno analogno tome, stav autora je isti. Njegov imperativ je da bude kao priroda i takav stav jeste primer čemu društvo treba da stremi u ovim smutnim vremenima. Analogija sa današnjim vremenom je veoma jasna”, naveo je Stanojević.



Mogućnost da umetnost bude primer bolje duhovne strategije u određenom vremenu, Stanojević navodi kao potencijalni odgovor na pitanje o heroizmu danas.

“Elan nasuprot depresiji. Priroda nasuprot kulturološkom balastu…”, poručuje Stanojević.

Rođen 1974. godine u Osečini, Stanojević je osnivač i umetnički direktor projekta “Nature & Art”, a radi kao docent na Akademiji za umetnost i konzervaciju SPC i na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Doktorske, magistarske i osnovne studije slikarstva završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a navi se teorijom umetnosti, piše kritiku i eseje.

(SEEcult.org)

Polja crvenog maka



Međunarodna izložba “Polja crvenog maka”, koja daje savremeni pogled na Prvi svetski rat kao na jedan od najdramatičnijih događaja u novijoj evropskoj istoriji, biće otvorena 14. oktobra u Cankarevom domu u Ljubljani, a kroz radove umetnika iz regiona, Evrope i SAD, postavlja i pitanje uloge fotografije u današnjem vremenu, u kojem su ponovo aktuelne neke od tema od pre jednog veka.

Projekat “Polja crvenog maka” (The Red Poppy Fields) istražuje razloge i posledice Prvog svetskog rata kojim je označen početak 20. veka, kao i njegove dalekosežne društvene implikacije, a u Ljubljani će biti premijerno predstavljen u organizaciji Centra za savremenu fotografiju Photon.

Povodom te izložbe, čiji su kustosi Miha Colner i Dejan Sluga, 15. oktobra u Photonu biće održan simpozijum sa uglednim međunarodnim gostima, a u saradnji sa Muzejem novije istorije Slovenije, biće otvorena istorijska izložba “Iz vazduha” koja daje pregled razvoja fotografije snimljene iz vazduha u vreme Prvog svetskog rata.

Na izložbi “Polja crvenog maka” učestvuju umetnici: Hassan Abdelghani (Hrvatska), Anikó Bodor András Bozsó (Mađarska), Lara Ciarabellini (Italija), diSTRUKTURA (Srbija), Ernst Friedrich (Nemačka), Peter Hebeisen (Švajcarska), Svätolpuk Mikyta (Slovačka), Radenko Milak (Bosna i Hercegovina) & Roman Uranjek (Slovenija), Jonathan Olley (Velika Britanija), Borut Peterlin (Slovenija), Darije Petković (Hrvatska), Martin Piaček (Slovačka), Bonnell Robinson (SAD), Károly Sándor Áron (Mađarska), Pavel Maria Smejkal (Slovačcka), Antal Tarjáni (Mađarska) i Vladimír Židlický (Češka).

Projekat “Polja crvenog maka”, kako su naveli kustosi, reflektuje burnu evropsku istoriju i uzročno-posledične odnose ekonomije, politike i rata. U formi izložbe i diskusija, projekat istražuje uzroke i posledice Velikog rata i njegove šire društvene, političke, ekonomske i kulturne implikacije.

Fokusiran prevashodno na fotografiju i pokretne slike, projekat predstavlja različite poglede na te istorijske događaje i povlači paralelu između prošlosti i sadašnjosti.

Projekat tako okuplja i umetnike iz Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije, koje su u Prvom svetskom ratu predominantno učestvovale na strani Austrougarske. Umetnici se pritom odnose na fenomen Prvog svetskog rata iz šire, panevropske perspektive. Projekat je, takođe, fokusiran na neke od ključnih elemenata uloge fotografije početkom 20. veka, kada je započeto snimanje iz vazduha, kao i razvoj foto-žurnalizma. U tom kontekstu se odnosi i na savremeno, digitalno doba, kada su cenzura, nadgledanje i propaganda ponovo aktuelne teme.

Suprotstavljajući savremenu i istorijsku fotografiju, projekat se bavi i statusom fotografije kao medija u oba perioda – pre sto godina i danas, kao i njenom ulogom u očuvanju sećanja i odnosa prema različitim diskursima tokom istorije. To pokazuju izuzetno raznoliki pristupi savremenih umetnika i fotografa koji se u svom radu bave percepcijom i reprezentacijom događaja iz prošlosti.

Prateći program obuhvata projekcije dokumentarnih materijala o Prvom svetskom ratu iz različitih centralnoevropskih zemalja, kao i seriju vođenja kroz izložbu “Polja crvenog maka” koja će biti otvorena u foajeu Cankarevog doma do 15. novembra. Izložbu “Iz vazduha” u Photonu biće moguće obići do 27. novembra.

Uz Colnera i Slugu, selektori-kokustosi projekta su Michaela Bosakova (Bratislava), Katarzyna Majak (Varšava) i Gabriella Uhl (Budimpešta).

Projekat su podržali Višegrad fond, Ministarstvo kulture Slovenije i Grad Ljubljana, a Centar za savremenu fotografiju Photon, koji deluje u Ljubljani i Beču, realizuje ga u saradnji sa SEDF-om iz Bratislave, centrom za fotografiju Mai Mano i Asocijacijom fotografa Mađarske iz Budimpešte i Baltičkom galerijom savremene umetnosti u Slupsku.

*Foto: Lara Ciarabellini

(SEEcult.org)

Nagrade 55. MESS-a



Gran pri 55. Internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu dodeljen je meksičkoj predstavi “Sve što treba jednoj sjajnoj glumici je sjajna drama i želja za uspehom” u produkciji Vaca 35 Teatro en Grupo, koja prikazuje pozorište kao jedino što nas iole pokreće ili približava uništenju društvenih stereotipa, marginalizacije i nemogućnosti pokajanja.

Osim Zlatnog lovorovog venca za najbolju predstavu u celini, meksička produkcija, odnela je i nagradu za najboljeg mladog reditelja/ku - Damiana Sevantesa.

Zlatni lovorov venac za najboljeg reditelja na 55. MESS-u, koji je svečano završen 11. oktobra u Narodnom pozorištu u Sarajevu, dobila je Katie Mitchell za predstavu “Zahranjena zona” (The Forbidden Zone) Schaubuhne teatra iz Berlina, kojim je jubilarno izdanje festivala i otvoreno 2. oktobra.

Zlatni lovorov venac za najbolji dramski tekst u selekciji “Balkan (Con)Text” dobio je hrvatski autor Igor Štiks za tekst predstave “Brašno u venama”.



Zlatni lovorov venac za najbolje glumačko ostvarenje dobili su Kaća Dorić za ulogu u predstavi “Brašno u venama”, Katarina Bistrović Darvaš za ulogu u predstavi “Antigona – 2000 godina kasnije”, te Panaibra Gabriel Canda za ulogu u predstavi “Vreme i prostori: Marrabenta Sola”.

Žiri 55. MESS-a, koji su činili direktorka pozorišnog instituta iz Slovačke Vladislava Fekete (predsednica), pozorišni kritičar Andrea Porcheddu iz Italije i glumac Sanin Milavić iz BiH, dodelio je nagradu “Rejhan Demirdžić” za najboljeg mladog glumca/icu Staši Dukić za ulogu u predstavi “Tramvaj zvani žudnja”.

Specijalno priznanje žirija dobila je Željka Udovičić-Pleština za orginalnu dramaturgiju predstave “Antigona – 2000 godina kasnije”, čijom je sarajevskom premijerom 55. MESS završen, a nastala je u produkciji Narodnog pozorišta Sarajevo i Kazališta Ulysses sa Briona.



Predstava “Antigona – 2000 godina kasnije”, u režiji Lenke Udovički, dobila je i Zlatni lovorov venac publike MESS-a, koja joj je dala prosečnu oceu 9,60.

Ansambl Le Chiens de Navarre dobio je specijalno priznanje za kolektivnu igru u predstavi “Kada pomislim da ćemo ostariti skupa”.

Dodeljen je i Zlatni lovorov venac za najbolju predstavu selekcije Children MESS, a na osnovu odluke dece, pobednica je predstava “Zmaj i princeze” (prosečna ocena 9,70).

Direkcija MESS-a prvi put je svoje dve najznačajnije nagrade - Zlatni lovorov venac za doprinos umetnosti teatra i Zlatni lovorov venac za razvoj scenske umetnosti dodelila jednoj osobi - Giorgiu Ursiniju Uršiću, dugogodišnjem selektoru MESS-a.



Dan uoci zatvaranja MESS-a, Zlatni lovorov venac za doprinos umetnosti teatra dodeljen je i Radetu Šerbedžiji, koji je u završnici ponovo igrao pred sarajevskom publikom prvi put posle 25 godina, u predstavi “Antigona – 2000 godina kasnije”.

Nagradu “Marko Kovačević” za teatarsku kritiku i teatarsku publicistiku Direkcija MESS-a dodelila je Nataši Gvozdenović za seriju kritika na portalu radiosarajevo.ba

Osim nagrada koje dodeljuje žiri MESS-a, na svečanoj ceremoniji objavljeni su i dobitnici nagrada medijskih pokrovitelja tog festivalaa, pa je “Oslobođenje” dodelilo Zlatnu masku pobedničkoj meksičkoj predstavi, magazin “Dani” je namenio nagradu “Hrabri novi svet” predstavi SARTR-a i MESS-a “Brašno u venama”, a Radio Sarajevo dodelilo je nagradu “Sound of MESS” predstavi “Antigona – 2000 godina kasnije” i specijalnu nagradu predstavi “The Paper Cinema's Odyssey”.

Jubilarni MESS ponudio je publici 22 predstave iz 13 zemalja, koje su imale 26 izvedbi, a učestvovalo je oko 400 gostiju.

Održan je i MESS Forum o centralnoj festivalskoj temi “Šta nakon destrukcije?”, uz radionice i promicije knjiga.

Festival je i ove godine održan pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Bosnalijek, u partnerstvu sa kompanijom BH Telecom.

*Foto: MESS

(SEEcult.org)

Protest UO Narodnog pozorišta



Upravni odbor Narodnog pozorišta u Beogradu pozvao je Vladu Srbije da konačno imenuje upravnika te nacionalne institucije kulture, a do tada neće zasedati, jer ne želi da daje legitimitet sadašnjem nezakonitom v.d. stanju.

UO Narodnog pozorišta podsetio je 12. oktobra u saopštenju da je stanje u Narodnom pozorištu već duže vreme van zakonskih okvira, budući da v.d. stanje traje već tri godine – od 4. oktobra 2012.

“Ne želeći da ulazimo u spekulacije ko, zbog čega i sa kojim motivima ne dozvolјava da se stvari u Narodnom pozorištu vrate u zakonske okvire”, UO je naveo da “ne želi da daje legitimitet nezakonitom stanju” i da će “odgovornost za urušavanje Narodnog pozorišta”, kao jedne od najznačajnijih srpskih institucija kulture, morati da “preuzme neko drugi, onaj ko stoji iza ove nezakonitosti”.

UO stoga neće zasedati dok Vlada Srbije “svojom odlukom ne vrati stanje u zakonske okvire”.

Napominjući da v.d. stanje u ustanovi kulture, prema Zakonu o kulturi, može da traje najduže godinu dana, UO Narodnog pozorišta podsetio je da taj teatar zapravo više nije ni u v.d. stanju, jer je period v.d, na koji je imenovan Dejan Savić, istekao još pre godinu dana - 14. oktobra 2014.

“Od tada Narodno pozorište nije ni u v.d. stanju, a to je status koji nijedan zakon u okviru našeg ustavnog poretka ne poznaje. Potrebno je da neko iz Vlade Srbije, kao osnivača Narodnog pozorišta, objasni koja su ovlašćenja Dejana Savića u periodu od 14.10.2014. do danas i po kom zakonu?”, naveo je UO Narodnog pozorišta, dodajući da je preuzeo sve mere iz svog delokruga da se stvari vrate u zakonski okvir, ali da Vlada Srbije ne reaguje.

UO je podsetio da je, posle tri neuspešna konkursa za upravnika Narodnog pozorišta, raspisan četvrti, koji je uspešno okončan 9. marta 2015. godine izborom Božidara Đurovića. U skladu sa Zakonom o kulturi, dostavlјen je predlog kandidata Ministarstvu kulture, koje je taj predlog prihvatilo i 11. marta uputilo Vladi Srbije na dalјe odlučivanje.

Taj predlog još uvek, međutim, ni posle sedam meseci, nije došao na dnevni red vlade.

UO Narodnog pozorišta se tim povodom obratio krajem avgusta i premijeru Aleksandru Vučiću lično, ali do sada nije dobio odgovor.

U dopisu Vučiću, koji je dostavljen medijima, UO Narodnog pozorišta zamolio je premijera da podstakne sprovođenje zakonom određene odredbe o postavlјanju upravnika te institucije nacionalnog značaja, čime bi se njen rad uveo u zakonom propisane okvire i stvorili uslovi za normalano funkcionisanje.

“Budući da v.d. upravnika Dejan Savić ne sprovodi odluke UO Narodnog pozorišta, čime se grubo krši Statut kuće, smatramo da naš dalјi rad predstavlјa davanje legitimiteta nezakonitom stanju koje u ovom trenutku vlada u Narodnom pozorištu, čime se urušava jedna od najznačajnijih srpskih institucija kulture i daje loš primer ostalim institucijama kulture i javnosti uopšte o primeni zakona i vladavini prava”, naveo je UO Narodnog pozorišta u dopisu Vučiću i obavestio ga da neće zasedati dok se stvari ne vrate u zakonske okvire postavlјanjem upravnika te institucije.

UO Narodnog pozorišta čine Jelena Kajgo (predsednik), Ana Tomović, Anđelka Nikolić, Danica Maksimović, Dragan Todorović i Milan Prosen.

(SEEcult.org)

Aveti premijerno u Bitefu

http://www.seecult.org/vest/aveti-premijerno-u-bitefu

Nagrade 10. JoakimInterFesta



Najboljom predstavom desetog JoakimInterFesta u Kragujevcu proglašen je “Kainov ožiljak” Šabačkog pozorišta, koji je dobio i nagradu stručnog žirija i publike.

Predstava “Kainov ožiljak”, nastalu prema tekstu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, u dramatizaciji Spasoja Ž . Milovanovića i režiji Juga Radivojevića, proglašena je najboljom u konkurenciji sa još šest predstava jubilarnog JoakimInterFesta, u selekciji Željka Jovanovića.

Nagrada za režiju dodeljena je Egonu Savinu za “Mrešćenje šarana” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.

Najboljom glumicom proglašena je Hana Selimović za ulogu Jule u predstavi “Palilulski roman” Beogradskog dramskog pozorišta, a nagradu za najboljeg glumca dobio je Slaven Španović za ulogu Bilija u predstavi “Plemena” zagrebačkog Planet art i Exit teatra.

Nagradu za vizulenost dobila je predstava Knjaževsko-srpskog teatra “Princip Superstar (Mesečari)”.

Specijalnu nagradu za novi pristup provokativnog tumačenja našeg vremena dobila je predstava “Život stoji, život ide dalje” Bitef teatra iz Beograda.

Stručni žiri, koji su činili glumica i rediteljka Dragana Varagić iz Beograda (predsednica), reditelj Pjer Valter Polic iz Nemačke i dramaturg Trajče Kacarov iz Makedonije, dodelio je sve nagrade jednoglasno.

Deseti JoakimInterFest održan je pod sloganom “Vreme tišine”, a biće završen 15. oktobra predstavom u čast nagrađenih “Pidžama za šestoro” koju izvode glumci Kraljevačkog pozorišta i Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.

(SEEcult.org)

Peterburška sezona u JDP-u



Festival Peterburška pozorišna sezona biće održan od 3. do 6. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a nudi četiri predstave iz Rusije.

Na sceni “Ljuba Tadić” JDP-a publika će 3. novembra moći da pogleda predstavu “Višnjik” Antona Čehova u izvođenju Teatra “Rusko preduzeće, u režiji Jurija Curkanua, a zatim 4. novembra “Baal” Bertolda Brehta, u produkciji Teatra “Vera Komisarževska”, u režiji Aleksandra Morfova.

Za 5. novembar najavljena je predstava “Braća” prema romanu “Braća Karamazovi” Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koju će izvesti Teatar “Utočište komičara”, u režiji Jevgenije Safonove, dok će u završnici, 6. novembra, Teatar “Baltički dom” izvesti “Magbet” Vilijama Šekspira, u režiji Luka Persevala.

Festival Peterburška pozorišna sezona gostuje u Beogradu posle Praga, Marseja, Helsinkija, Berlina, Drezdena, Tel Aviva, Haife i Tbilisija, a organizuju ga produkcijska kuća Neva Art iz Sankt Peterburga i JDP.

Karte za sve predstave već se mogu kupiti na biletarnici JDP-a.

(SEEcult.org)

50 godina MSUB-a



Muzej savremene umetnosti u Beogradu, zatvoren već više od osam godina, dočekao je 50. rođendan uz nova obećanja o skorom završetku rekonstrukcije, koja su 20. oktobra ponovili ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac i v.d. direktor Slobodan Nakarada. Iako sam MSUB ne organizuje bilo kakvu proslavu pola veka postojanja, 50. rođendan te institucije biće obeležen skupom građana “Odbrojavanje do otvaranja”, koji će podsetiti i na tužnu sudbinu zgrade na Ušću.

Povodom isteka roka za završetak rekonstrukcije MSUB-a 20. oktobra, Tasovac je izjavio novinarima da “prihvata komandnu odgovornost” za tuđe propuste zbog kojih su, kako je naveo, izigrani i on, i Ministarstvo kulture.

Tasovac je rekao i da je od svakog roka važnije je da se rekonstrukcija obavi po zakonu i da sredstva ne završe u privatnim džepovima, a naglasio je da ni on, ni Ministarstvo kulture nisu bili zaduženi, niti su učestvovali u tenderskom procesu izbora izvođača radova za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju MSUB-a, koji je ovih dana obustavljen.

Prema rečima Tasovca, postavljanjem sata koji je odbrojavao vreme do planiranog otvaranja MSUB-a bio je svestan da je založio i svoj, i autoritet Ministarstva, ali je ocenio da bi u očima javnosti bio još odgovorniji da je MSUB otvoren na kriminalan način. Zbog toga je, kako je rekao, sprečio otvaranje MSUB-a po cenu da rekonstrukcija bude završena nekoliko meseci kasnije.

Tasovac je potvrdio da su sredstva za završetak rekonstrukcije MSUB-a obezbeđena, a ponovio je da su za neuspeh javne nabavke odgovorni nedavno smenjeni direktor MSUB-a Jovan Despotović i tenderska komisija.

Navodeći da će građani morati da sačekaju još nekoliko meseci da bi videli novu stalnu postavku u MSUB-u, Tasovac je rekao i da je velika šteta što niko nije imao hrabrosti da u proteklih 12 godina - koliko je zatvoren Narodni muzej ili osam, koliko je zatvoren MSUB, stavi satove, jer bi se videlo “koliko ti satovi otkucavaju, ne samo po ovom pitanju, već i onih koji nas se tiču kao društva”.

V.d. direktor MSUB-a Slobodan Nakarada ponovio je, gostujući na RTS-u, da neće biti proslave pola veka postojanja tog muzeja, a povodom skupa “Odbrojavanje do otvaranja” koji će biti održan u 18 sati ispred MSUB-a na inicijativu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), rekao je da je “svaka podrška otvaranju Muzeja podrška koja je potrebna”.

“Muzej bi verovatno bio podrška skupu da smo pozvani. Čudno je da nas niko nije obavestio već smo o tome saznali preko Fejsbuka i drugih izvora, jer bismo i moje kolege iz Muzeja i ja voleli da vidimo šta to znači”, rekao je Nakarada.

Poziv na skup ispred MSUB-a je i poslat preko Fejsbuka, a prisustvo je za par dana nagovestilo više od 5.000 ljudi.

Nakarada je ponovio da očekuje da će MSUB biti otvoren u aprilu ili maju 2016. godine, posle novog tenderskog procesa koji će biti otvoren za 15-ak dana.

"Moramo da završimo zakonsku proceduru oko starog tendera i čim se raspiše novi tender on se radi po novim procedurama i računamo da će sve biti gotovo do početka decembra kad bismo krenuli u izvođenje radova.

Računamo da to bude april, maj mesec da se muzej otvori", rekao je Nakarada i ponovio da je u vladi obećano da će sredstva koja su opredeljena za završetak rekonstrukcije u ovoj godini moći da se prebace u 2016.

Reč je o 6,5 miliona evra, a MSUB očekuje da će već u ovoj godini moći da potroši oko 60 odsto za nabavku materijala i pripremu početka radova.

Nakarada je rekao da ima “poštovanje i veru” u ono što smo je dogovoreno sa ministrom Tasovcem, iako je do sada pet ministara isto to obećavalo.

Dosadašnja izneverena obećanja su i jedan od povoda za skup “Odbrojavanje do otvaranja” koji je NKSS inicirala kako “skandalozni tretman najznačajnije institucije savremenog stvaralaštva, ali i drugih institucija kulture, ne bi prošao bez reakcije javnosti”.

“Želimo da obeležimo otvaranje na koje smo pre godinu dana pozvani, ali i podsećani svakodnevno časovnikom koji je do njega odbrojavao. Ne želimo da dozvolimo da MSUB postane spomenik našoj nezainteresovanosti, kalkulisanju i strahu. Pitamo se kako je postalo normalno da muzeji ne rade, a da su ekscesi kada se otvaraju?”, poručili su organizatori.

MSUB je krajem 2007. godine zatvoren za javnost zbog rekonstrukcije, a zbirke su preseljene u trezor Narodne banke Srbije.

Zgrada MSUB-a na Ušću, otvorena 20. oktobra 1965. godine, delo je arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, a 1987. godine proglašena je za kulturno dobro.

Formiranje umetničkog fonda MSUB-a započeto je u vreme osnivanja Moderne galerije iz koje je i nastao taj muzej.

U trenutku otvaranja 1965. godine, MSUB je brojao oko 3.500 umetničkih dela.

Umetnički fond MSUB-a danas broji više od 8.000 dela i predstavlja najreprezentativniju kolekciju jugoslovenskog umetničkog prostora. MSUB poseduje i bogatu biblioteku sa knjigama i katalozima izložbi iz zemlje i inostranstva, kao i izdanjima sa početka 20. veka, koja danas predstavljaju bibliografske raritete. Dokumentacija MSUB-a o umetnosti i umetnicima sa teritorije bivše Jugoslavije predstavlja istraživačko-dokumentacioni centar od lokalnog i regionalnog značaja za proučavanje umetnosti 20. veka.

(SEEcult.org)

VOĐENJE – Božidar Mandić

http://www.seecult.org/vest/vodenje-bozidar-mandic

Pola veka postojanja, skoro decenija obećanja



Rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu najavljena je pre 13 godina, započeta pre više od osam godina, ali uprkos obećanjima, nije završena ni na 50-godišnjicu muzejske zgrade na Ušću koja je kulturno dobro. Ovih dana obustavljen je tenderski proces za izvođača radova i najavljen novi kako bi rekonstrukcija MSUB-a bila završena na proleće 2016. godine.

Potreba za rekonstrukcijom MSUB-a definisana je još 2012. godine, kada je urađen i projektni zadatak za izradu projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje (800 m2), te pokrenut postupak prve javne nabavke za izradu projekta.

Prvi ministar kulture koji je obećao rekonstrukciju bio je Dragan Kojadinović koji je u oktobru 2006. najavio da će Vlada Srbije u narednih 15 meseci, u okviru Nacionalnog investicionog plana, uložiti više od 50 miliona evra za obnovu institucija kulture, među kojima je bio i MSUB.

2007. godine pokrenut je postupak javne nabavke za prvu fazu radova i zaključen ugovor između Ministarstva kulture, MSU i preduzeća Montera. Rok za završetak bio je 17. novembar 2008. Obavljeno je preseljenje zbirki MSUB-a u trezor Narodne banke Srbije.

Preduzeće Montera započelo je 2008. godine radove, a radnici MSUB-a preseljeni u Botićevu.

Ministar kulture Vojislav Brajović rekao je u aprilu 2008. da se iz NIP-a izdvaja za 2008. oko 600 miliona dinara, uključujući i za MSUB.

Novi ministar kulture Nebojša Bradić rekao je u oktobru 2008. da će prva faza rekonstrukcije, koja košta 250 miliona dinara, biti završena do kraja novembra, a da druga treba da počne u martu 2009. i koštaće 450 do 500 miliona dinara. Prvobitni rok pomeren je za godinu dana – do novembra 2009. Ukupna vrednost radova procenjena je na 755 miliona dinara.

Rok za završetak radova ponovo je pomeren 2009. i to za dve godine. Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da bi MSU trebalo da bude otvoren 2011.

Prva faza radova (sređivanje krova, podrumskih prostorija - depoa, radionica, ateljea za koncezervaciju, ekonomata) i izmeštanje trafo stanice delimično je završena 2010. Vlada Srbije odobrila je Ministarstvu kulture oko 616 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana, uključujući i za rekonstrukciju MSUB-a, za koju je bilo predviđeno oko 93 miliona dinara. Ispostavilo se da su sredstva za drugu fazu rekonstrukcije problem, iako se iz Ministarstva čulo da je rok za završetak rekonstrukcije i dalje 2011. godina.

2011. godine, međutim, sredstva za završetak radova MSUB-a nisu predviđena u državnom budžetu. Tadašnji ministar kulture Predrag Marković rekao je da postoji i drugi način da se obezbede sredstva, na osnovu međunarodne saradnje sa zemljom u kojoj “postoji veliko razumevanje za potrebe ustanova kulture, pa i privredu u Srbiji".

Ministar Predrag Marković rekao je potom 2012. da su tokom krize očuvani “programi, radna mesta i aktivnosti ustanova kulture”. “Za to je novac već obezbeđen. Ipak, moj običaj je da ne dajem obećanja, nego da pokazujem rezultat”, dodao je ministar.

MSUB je tokom leta 2012. privremeno bio otvoren, povodom izložbe “Šta se dogodilo sa MSU?”, prema autorskoj koncepciji Dejana Sretenovića i kustosa Andreja Dolinke i Une Popović, čiji je cilj je bio da se pobudi pažnja i zatraži podrška umetničke, kulturne i najšire javnosti za prevazilaženje problema rekonstrukcije.

Novi ministar kulture Bratislav Petković najavio je krajem leta 2012. godine završetak rekonstrukcije MSU za godinu dana, pod uslovom da se pronađe pristup koji ne bi ugrozio muzeološke standarde, odnosno da se obave samo najneophodniji radovi, a kasnije i ostali. Rečeno je i da za preostalih 70 odsto radova potrebno oko 600 miliona dinara.

Ministarstvo je potom 2013. godine najavilo otvaranje MSUB-a na leto 2014. Ministar Bratislav Petković rekao je da je odvojeno 250 miliona dinara za završetak radova, ali i da je plan revidiran, jer je “tehnologija uznapredovala, pa će završetak rekonstrukcije MSUB biti jeftiniji nego što je planirano”.

Ujedno, Ministarstvo kulture zatražilo je od Republičkog javnog tužilaštva da podnese krivičnu prijavu zbog sumnje da je bilo zloupotreba u procesu rekonstrukcije MSUB i izvršenja ugovora iz 2007. potpisanog sa firmom Montera, kao izvođačem radova prve faze rekonstrukcije.

V.d. direktor Vladislav Šćepanović rekao je potom krajem 2013. godine da je s ministarstvima kulture i finansija dogovoreno da za nastavak rekonstrukcije bude odobren celokupan potreban iznos od 764 miliona dinara. Kao novi rok za završetak radova navedena je 2016. godina. U državnom budžetu za 2014. godinu, međutim, za MSUB je u naredne tri godine predviđena bila samo polovina od potrebne sume, odnosno oko 360 miliona dinara, a ostatak sredstava raspodeljen na veći broj muzejskih institucija koje su dobile status projekata od kapitalnog značaja. MSUB je najavio bio i sopstvenu kampanju za pronalaženje finansijskih sredstava.

U martu 2014. godine v.d. direktor Vladislav Šćepanović izrazio je nadu da će rekonstrukcija MSU biti zaršena 2016.

U oktobru 2014. ministar kulture Ivan Tasovac svečano najavio da će MSUB biti otvoren na 50. rođendan – 20. oktobra 2015. “Prema detaljnom planu koji smo uradili, Muzej će biti otvoren 20. oktobra sledeće godine, tačno 50 godina od otvaranja tog zdanja”, rekao je Tasovac na otvaranju izložbe “50 umetnika iz zbirki MSUB – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989. godine” u Kući legata.

Ubrzo je predstavljen i plan rekonstrukcije MSUB-a, vredne 6,5 miliona evra, a v.d. direktor Jovan Despotović rekao je da se “MSUB nalazi u znatno boljoj situaciji nego ranije”. “Stalno smo molili za sredstva, a Ministarstvo sad nas silovito pritiska da MSU mora da proradi do 20. oktobra 2015”, rekao je Despotović.

Izvršni direktor Slobodan Nakarada rekao je da će MSUB voditi sve poslove rekonstrukcije, a time i snositi odgovornost za njenu realizaciju.

Rekonstrukcija MSU nastavljena je u novembru 2014. radovima na sanaciji krova. Za početak 2015. najavljen je tender za izbor izvođača ostalih građevinskih radova.

Direktor Jovan Despotović obećao je da će MSUB obaveštavati javnost o svim novim fazama i koracima i naglasio da je potrebna “i pažnja i podrška medija, stručne i najšire javnosti”.

U februaru 2015. MSUB objavio tender za izvođača radova, na osnovu kojeg je predviđeno da radovi počnu 23. marta, a da budu završeni 20. septembra kako bi svečano bio otvoren 20. oktobra.

Ministar Tasovac i Despotović aktivirali su 9. februara na MSUB i Narodnom muzeju satove koji odbrojavaju vreme do njihovog otvaranja po završetku rekonstrukcije.

Krajem avgusta – 20-ak dana pre planiranog završetka radova, UO MSUB-a zatražio je smenu direktora Jovana Despotovića, optužujući ga da je ugrozio tok i završetak rekonstrukcije. Na inicijativu Ministarstva kulture, Vlada Srbije hitno je smenila Despotovića i imenovala za v.d. direktora dotadašnjeg izvršnog direktora Slobodana Nakaradu. Ministarstvo saopštilo i da će obavezu rekonstrukcije MSUB “neizostavno ispuniti uprkos svim odugovlačenjima” i, kako je navelo, “opstrukcijama različitih interesnih grupa”.

Jovan Despotović izjavio da je jedini razlog za hitnost postupka njegove smene to što nije podlegao pritiscima da potpiše štetan ugovor na osnovu najjeftinije ponude za izvođenje radova i meša se u rad tenderske komisije.

S druge strane, Ministarstvo kulture optužilo je Tendersku komisiju da je opstruirala završetak radova i da se, “protivno svakoj ekonomskoj logici”, u dva navrata odlučila za znatno skupljeg ponuđača.

MSUB je saopštio početkom oktobra da obustavlja javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju, te da će raspisati novu kako bi bio otvoren u “najkraćem mogućem roku”.

Kao novi mogući rok navedeno je proleće 2016. godine, uz obećanje Ministarstva kulture da će sredstva opredeljena za rekonstrukciju u 2015. godini, iznosu od oko šest miliona evra, biti i dalje na raspolaganju.

(SEEcult.org)

BUNT se nastavlja



Beogradska umetnička nova teritorija – BUNT, festival koji afirmiše najviše umetničke i profesionalne vrednosti, biće održan treći put od 1. do 9. novembra u Beogradu, a kao i na prethodnim izdanjima, predstaviće renomirane umetnike i ukazati da se muzička umetnost u Srbiji i dalje “povija pod udarima svih vrsta kriza, politike, nemaštine, nemara i, iznad svega, svesnog i/li nesvesnog zanemarivanja svega onoga što je u umetnosti suštinski važno”.

Pijanisti Nada Kolundžija, Dejan Sinadinović, Pierre-Laurent Aimard, Tamara Stefanović, Lidija Bizjak, Dušan Stojanović i Uki Ovaskainen, sopran Katarina Jovanović, hornista Milan Roksandić, flautista Ljubiša Jovanović, saksofonista Nikola Arsenijević, BUNT trio i Mineti kvartet (Minetti Quartett) iz Beča… samo su neki od učesnika trećeg BUNT-a, koji je i ove godine organizovan bez podrške države.

Pod sloganom “Klasika jeste za svakoga”, treći BUNT nastavlja da se suprotstavlja kulturnoj klimi u kojoj su umetnici “iscrpljeni neizvesnošću u pogledu angažmana i mogućnosti za umetničko delovanje, u kojoj nestaju specijalizovani organizatori muzičkog života, u kojoj ne postoji osmišljena muzička sezona ni u glavnom gradu, ni u ostatku Srbije, u kojoj brojni talentovani umetnici koji bi mogli biti učesnici kulturnih događaja i edukativnih projekata, gube entuzijazam, energiju, perspektivu i nadu”.

BUNT počinje 1. novembra u Mikseru koncertom “Uzdah/Izdah” pijanistkinje Nade Kolundžije, te soprana Katarine Jovanović i pijaniste Dejana Sinadinovića.

Nada Kolundžija, koja obeležava 40 godina rada, izvešće program stranih i domaćih kompozitora (Pärt, Nancarrow, Pender, Bogdanović, Twining, Miljković, Raičković, Lazarov Pashu, Savić), a Katarina Jovanović i Dejan Sinadinović dela Pulenke, Britna i Bolkoma (Francis Poulenc: Banalités; Benjamin Britten: Cabaret Songs i William Bolcom: Cabaret Songs). Cena ulaznice za njihove nastup je 500 dinara, a na dan koncerta 700.

Za 2. novembar u Galeriji Kolarčeve zadužbine najavljena je tribina "Novi zvučni prostori" o novim delima Milana Mihajlovića “Melanholija” i “Revolt (Bunt)” o kojima će govoriti Ivana Vuksanović i Zorica Premate. U programu učestvuju i Gudački trio Simfonijskog orkestra RTS, Katarina Kovačevski, Ivana Mandić, Dušan Stojanović, Uki Ovaskainen (klavi) i Milan Roksandić (horna), kao i Ljubiša Jovanović (flauta), inicijator BUNT-a, uz pomoć Ivane Stefanović i Pece Popovića. Ulaz na koncert je besplatan.

Iste večeri u Studentskom kulturnom centru biće održan i muzicko-scenski performans “Misliti vreme” Teatra Mimart, koji je osmislila Lidija Antonović, a učestvuju muzičari Katarina Ranković, Ljubica Damčević, Teodora Sarić i Predrag Radovančević i performeri Mimarta, kao i multimedijalne umetnice Lara Popović i Kristina Drašković Bočkov. Ulaz je takođe besplatan.

Saksofonista Nikola Arsenijević i pijanista Uki Ovaskainen nastupiće 3. novembra u Kolarčevoj zadužbini, a izvešće dela Šostakoviča (Koncert za violinu), Bazinija (la ronde des lutins), Prokofjeva (Sonata za violinu D major) i Nagaoa (Paganini lost za dva alto saksofona i klavir), takođe uz besplatan ulaz.

U Kolarčevoj zadužbini 4. novembra nastupiće pijanisti Pierre-Laurent Aimard i Tamara Stefanović, koji će izvesti dela Ravela (Mother Goose), Pjera Buleza (Structures, deuxième livre for two pianos) i Mesijana (Visions de l’Amen). Koncert je i deo programa “Francuske muzičke jeseni” u Beogradu, a cena ulaznica je 600/800 dinara.

Među zvezdama BUNT-a je i Mineti kvartet iz Beča, koji će nastupiti dva puta – 5. novembra u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda održaće koncert sa kontrabasistom Josefom Niederhammerom, na koji je ulaz besplatan, a 8. novembra gostovaće u Kolarčevoj zadužbini, uz Lidiju Bizjak, Dejana Sinadinovića, Josefa Niederhammera i Ljubišu Jovanovića. Ulaz na koncert na Kolarcu, koji će biti u znaku Mocartove muzike, koštaju 600/800 dinara.

BUNT nudi 5. novembra i koncert Ive Ikon i Gospel hora i benda u Mikser hausu, za koji ulaznica košta 500/700 dinara.

BUNT trio, koji čine Dragan Radosavljević, Nemanja Marjanović i Sandra Belić, nastupiće 6. novembra u dvorani AKUD Lola, a ulaz je besplatan. U istom prostoru 7. novembra predstaviće se “nova generacija” – flautisti Iva Milošević i Đorđe Milošević, koji će izvesti francusku muziku za flautu. Potom će nastupiti i Krzysztof Szumanski i Bojana Dimković, te Jovana Stanković (usna harmonika) i The Untouchablues. Ulaz na koncert je besplatan.

Pretposlednje festivalske večeri, 8. novembra, osim Mineti kvarteta u Kolarcevoj zadužbini sa gostima, u AKUD Lola biće održan koncert “Zajedno” (dečje zavrzlame Radeta Radivojevića), a među učesnicima su Savez autizam Srbija, Dečji hor RTS, Ogi Radivojević i Sofija Kovačević. Ulaz je besplatan.

Za završnicu BUNT-a 9. novembra u Zvezdara teatru najavljen je dobrotvorni kocert za Ivana Bašića na kojem će biti izvedena muzika Momčila Bajagića Bajage, a nastupiće Amira Medunjanin i Ante Gelo, Divna Ljubojević i hor Melodi, Bilja Krstić i Bistrik, Katarina Jovanović, Lena Kovačević, Ana Sofrenović, Iva Ikon, Savez Autizam Srbija, Dečji hor RTS, Kvartet Intermezzo, Luz Azul, Jelena Žugić i Bajaga.

Cena ulaznice za taj koncert je 1.200 dinara.

BUNT-u su se prvi put pridružili i likovni umetnici, pa će 1. novembra u Galeriji Kolektiv biti otvorena i izložba “Vizuelna sinkopa” (Omčikus, Bokšan, Demnievska, Bijeljac, Stolpović).

BUNT je prvi put održan 2013. godine kao spontani izraz podrške umetničkim vrednostima, visokim profesionalnim dostignućima u muzici i civilizacijskim dometima XXI veka uopšte. Kroz BUNT je izražen stav da su upravo te umetničke, profesionalne i civilizacijske vrednosti ozbiljno zapostavljene i narušene u Srbiji. BUNT je zato pružio priliku i podijum onim umetnicima koji su ostali bez zaslužene mogućnosti za stvaranje i rad.

Oko projekta BUNT okupili su se umetnici koji smatraju da muzika predstavlja diverzitet, bogatstvo različitosti formi, učesnika, ansambala, izvođača, dela i njihovih autora, kao i različitosti stilova, epoha, pravaca, ideja i ukusa.

Ove godine BUNT-u su se pridružili prvi put i likovni umetnici, jer je suština tog festivala, kako su istakli organizatori - u želji i potrebi da pokaže da razuđena slika stvaralaštva u Srbiji i dalje postoji i da se umetnost nikako ne može ugasiti.

Ulaznice za BUNT moguće je kupiti na prodajnim mestima Gig Tix-a (knjižare Vulkan, Mikser, Corner shop), kao i na Blagajnama Kolarca i Zvezdara teatra.

Festivalski sajt je http://bunt.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Istorija ex-YU svakodnevnice



Izložba Muzeja istorije Jugoslavije o svakodnevnom životu u bivšoj Jugoslaviji otvorena je u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine, koji ove godine obeležava 70-godišnjicu postojanja.

Izložba “Nikad im bolje nije bilo?” obrađuje svakodnevnicu i modernizaciju svakodnevnog života u bivšoj Jugoslaviji, a značajnim delom je rezultat i prikupljanja materijala koji se još uvek nalaze u vlasništvu građana širom bivše države.

Na izložbi čija je autorka kustoskinja Ana Panić, a premijerno je predstavljena u Beogradu krajem 2014. godine, interpretirani su i prikazani izvori i štampane publikacije, analizirani načini predstavljanja svakodnevnog života u: dizajnu, popularnoj kulturi, medijima, političkom govoru, zakonima i drugim pravnim aktima (koji regulišu radno i slobodno vreme), fotografijama, razglednicama, televizijskim emisijama, filmovima i predmetima iz svakodnevnog života.

“Nikad im bolje nije bilo?” traga za odgovorima na pitanja: da li su Jugosloveni pronašli blagostanje; kako su ga, kada i zašto izgubili; kakav je bio sistem obrazovanja; kakav društveno-kulturni život; u kojim segmenita života se video modernizacijski skok…



"Mi smo do sada imali neke teške teme koje je bilo važno obrađivati, ali sada prvi put posle dugo vremena Muzej se bavi temom o socijalističkoj Jugoslaviji. Svakodnevni život je u muzeologiji retko zastupljen i te teme tek danas dolaze na red", istakla je na otvaranju izložbe 17. oktobra direktorka Historijskog muzeja BiH Elma Hašimbegović



Izložbu je otvorila direktorka MIJ Neda Knežević, koja je posebno naglasila važnost saradnje dve srodne ustanove kulture. “Dok je MIJ pravni naslednik Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, Historijski muzej BIH osnovan je 1949. godine kao Muzej narodne revolucije Bosne i Hercegovine. Samim tim, jasno je da se naši fondovi i zbirke dopunjuju i da sigurno postoji veliki potencijal za saradnju na mnogim važnim projektima u budućnosti, a koji se tiču naše zajedničke prošlosti”, rekla je Nada Knežević.



Elma Hašimbegović je prilikom otvaranja zahvalila i građanima Sarajeva koji su svojim predmetima nesebično pomogli upotpunjavanju izložbe, odazvavši se na poziv za prikupljanje predmeta iz svakodnevnice koji su korišćeni u periodu od 60-ih do 80-ih godina 20. veka. Tako su obogatili fond Historijskog muzeja BIH, koji sada proširuje svoje zbirke na period novije istorije.

Kustoskinja i autorka izložbe “Nikad im bolje nije bilo?”, Ana Panić, naglasila je da građani bivše Jugoslavije samo zajedno mogu obraditi i predstaviti ono što su zajedno stvarali.

“Ovo je prva izložba o svakodnevnom životu kojom se bavimo, jer se često smatra kako istorijska distanca nije dovoljno velika, što je ujedno otežavajuća, ali i olakšavajuća okolnost. Otežavajuće je, jer ima ljudi koji će reći da tako nije bilo i da se oni sećaju drugačije, a olakšavajuće je to što ljudi daju predmete i prenose svoja svedočanstva - i to je ono što je dragoceno”, navela je Ana Panić.

Izložba će biti otvorena do 17. decembra, a prateći program biće prilagođen mladima, ali i onima koji su život proveli u bivšoj Jugoslaviji.

(SEEcult.org)

Sećanje na Danicu Jovanović



Izložba “Danica Jovanović (1886-1914) Spomen-zbirke Pavla Beljanskog biće otvorena 22. oktobra u galeriji Kuće Vojnovića Kulturnog centra u Inđiji, povodom Dana te opštine.

Ambijentalna postavka prikazaće deo opusa, život i istorijske okolnosti u kojima je stasavala Danica Jovanović i koje su dovele do tragičnog kraja jedne od najzanimljivijih srpskih slikarki s početka 20. veka. Uz dela Danice Jovanović iz fondova Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i nekoliko privatnih kolekcija iz perioda od 1909. do 1914. godine, izložba obuhvata i dokumentarni segment u vidu reprodukovanih fotografija, lične prepiske, knjiga i bedekera koji dodatno ilustruju njen život.

Stvaralački opus Danice Jovanović prvi put je predstavljen 1986. godine novosadskoj, a ubrzo potom i publici u Beški i Inđiji - monografskom izložbom slika i crteža autorke Jasne Jovanov, upravnice Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, koja je autorka i izložbe “Danica Jovanović 1886-1914”. Usledile su još dve monografske izložbe 2003. i 2007. godine koje su prikazane i u Inđiji.

Postavka iz 2014. godine upotpunjena je pojedinim novootkrivenim delima produbljujući prikaz ne samo slikarskog opusa Danice Jovanović, već i ličnosti umetnice koja je bila među prvim žrtvama Prvog svetskog rata među umetnicima u Srbiji – streljana je 12. septembra 1914. godine u Petrovaradinu sa grupom talaca iz rodne Beške, nakon prekog suda.

Pripadala je generaciji umetnica koje su pohađale žensko odelјene Umetničko-zanatske škole u Beogradu, kod Bete Vukanović. Školovanje je nastavila u Minhenu, gde je u martu 1914. diplomirala na Ženskoj slikarskoj akademiji. Uporedo sa usavrašavanjem u slikarstvu, ona se u Minhenu uklјučila se i u rad srpskog patriotskog udruženja “Srbadija”. Tokom školovanja u Beogradu i u Minhenu, kao i tokom letnjih raspusta u Beški, intenzivno je slikala, što je rezultiralo umetničkom zaostavštinom od stotinak radova.

Kustoskinja izložbe je Jasmina Jakšić Subić iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Izložba će biti otvorena do 12. novembra.

(SEEcult.org)

Ponovo radi Svetlost



Nekadašnji prostor bioskopa “Svetlost” u Smederevu ponovo je oživeo osnivanjem istoimenog Omladinskog kulturnog centra, a povodom svečanog otvaranja 24. oktobra, pripremljen je celodnevni program - svojevrsni maraton do ponoći, kojim će inicijatori tog poduhvata prezentovati najširoj javnosti potencijal koji pruža već sedam godina zatvoreni bioskopski prostor.

Celodnevna manifestacija “Ponovo radi: Svetlost” obuhvata 20 različitih programa, uključujući predstavu “Inner Lights”, izložbu “Iz Ulice sećanja: Bioskop Svetlost”, te filmski program lokalnih autora i tribinu “Uključi svetlost” o važnosti udruživanja mladih i značaju oživljavanja javnih prostora poput bioskopa “Svetlost”.

Inicijativu za OKC “Svetlost” pokrenula su pre dva meseca udruženja PATOS i Urbano jezgro u cilju animiranja i drugih sličnih udruženja i pojedinaca koji se intezivno bave omladinskim kulturnim aktivizmom da se okupe oko ideje oživljavanja nekadašnjeg bioskopa i otvaranja kulturnog centra koji bi postao gravitirajuća tačka za omladinska udruženja i mlade pojedince, koji će u njemu prezentovati svoj umetnički, kreativni rad i ideje.

“Svetlost” će biti, kako je najavljeno, podrška za programe kulture i programe mladih Smedereva: pozorišne predstave, plesne performanse, filmske projekcije, izložbe, koncerte, predavanja, tribine, produkcije, probe, radionice, seminare i drugo. Oživljavanje zapuštenog bioskopskog prostora, koji je nekada bio kulturološki najvažnija tačka okupljanja mladih Smedereva, predstavlja simbolički, ali i konkretan podstrek za mlade da budu aktivni građani.

Inicijativa je podržana kroz program “Aktivne zajednice” Fondacije Trag, kao i od Grada Smedereva koji je ustupio prostor bioskopa. Takođe, dodatno je podržana i kroz program “Uspešni fandrejzing” Trag fondacije i program “Superste” Erste banke u okviru kojeg je za tu ideju glasalo više od 2.500 građana Smedereva putem socijalnih mreža. Nakon javnog poziva da se inicijativi priključe i drugi mladi aktivni građani, formirana je inicijalna mreža omladinskih udruženja, koja aktivno radi na ostvarivanju zajedničkog cilja.

“Svetlost” trenutno okuplja mlade ljude iz sedam različitih udruženja (PATOS, Urbano jezgro, Ekvilibrijum, Flou Džemz Kru, Grof i dva novinarska uredništva mladih, SDkafe i Rok pokret), kao i pojedince, a očekuje se da će privući još mladih aktivista.

U prva dva meseca uspostavljen je sistem redovnih sastanaka, diskusija, zajedničkog odlučivanja i sprovođenja odluka u okviru OKC-a.

Prostor je u proteklom periodu profunkcionisao kao mesto za radionice, a od 24. oktobra vrata “Svetlosti” biće otvorena i za najširu javnost.

Celodnevni program podeljen je u nekoliko celina (Svetlost pleše, Bioskop Svetlost, Teatar Svetlost, Radionice Svetlosti, Na zidu Svetlosti, Zvuk Svetlosti i Stepenice), a obuhvata četiri otvorene radionice, šest muzičkih programa, projekcije šest filmova, tri izložbe, jednu predstavu i tribinu.

“Svetlost” će simbolično ponovo otvoriti Jovica Tišma, Slobodan Boda Ninković i Ljuba Ninković.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org i u PRILOGU.

(SEEcult.org)

Beograd uzvraća Dubrovniku



Beogradska savremena umetnička scena biće predstavljena 30. oktobra u Dubrovniku izložbom “Tuđe haljine”, u nastavku nastojanja za uspostavljanjem čvršće saradnje, godinu dana nakon gostovanja dubrovačkih umetnika u Beogradu.

Na izložbi “Tuđe haljine” u Galeriji Otok, čije su autorke Zorana Đaković Minniti i Žarka Radoja, učestvuju: Ana Adamović, Ah, Ahilej, Boris Burić, Doplgenger, Srđan Keča, Goranka Matić, Vladimir Miladinović, Jelena Mijić, Andrea Palašti, Grupa Škart, Igor Hofbauer iz Zagreba & pisac Bora Ćosić.

U pitanju je uzvratna poseta Dubrovniku, nakon izložbe “Grad je mrtav. Živio Grad” kojom se 27 umetnika dubrovačke scene predstavilo u jesen 2014. godine u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda (KCB).

Čega se sećamo, a šta je ostalo u kontra-kadru kojeg nema u našem sećanju? Može li se nešto od toga prepoznati u novinskim reklamama iz novina objavljivanih u Srbiji i Hrvatskoj 90-ih? Kakve se političke i ekonomske promene 80-ih i s početka 90-ih kriju u kadrovima najgledanije jugoslovenske serije “Bolji život”? Kako smo doživljavali nekada, a kako danas, patriotske pesme koje je pevao omiljeni dečji hor Kolibri? Šta nam danas govori i o čemu bi mogao da svedoči jedan od najuticijanijih pisaca jugoslovenskog prostora?

Ta pitanja provlače se kroz neke od radova umetnika, mahom iz Beograda, koji se predstavljaju dubrovačkoj publici izložbom “Tuđe haljine”, realizovanom u saradnji KCB-a, Udruženja građana Kontra i Art radionice Lazareti.

Promišljajući svoje vreme i prostor, umetnice i umetnici eksplicitnije ili manje direktno referišu na svoj prirodni, društveni i politički kontekst, istovremeno progovarajući o temama i problematici koje imaju univerzalni značaj.

Izložbu u Galeriji Otok otvara muzičko-performerski duo Ah, Ahilej nastupom “25 minuta opšteg mesta”.

Naziv izložbe je naslov pesme grupe Škart nastale 2008. godine u kratkom, ličnom dijalogu sa Arsenom Dedićem, koji će u formi video rada biti prvi put prikazan javno u okviru izložbe.

U pratećem programu, u Art radionici Lazareti 3. i 6. novembra biće prikazani nagrađivani dokumentarni filmovi režisera Srđana Keče “Pismo ocu” i “Miraž”.

Zbog istorijskog konteksta i uloge Srbije u ratovima 90-ih, aktivno učešće umetnika u uspostavljanju saradnje dubrovačke i beogradske savremene umetničke scene i njihovo povezivanje dve i po decenije kasnije, još uvek je od jednake važnosti, jer veze između dva, nekada povezana grada, danas gotovo da ne postoje, navele su autorke izložbe. U nesrazmeri između istorijskog nasleđa i politika savremenosti, koje su samo deo zajedničkih obeležja Dubrovnika i Beograda, leži važnost individualne odgovornosti i delovanja na koje izložba “Tuđe haljine” skreće pažnju. Dominantno svojatanje nasleđa i njegovo eksploatisanje bez stvarne produktivnosti, kako su navele autorke, prekriveno je hvalospevima prošlosti, lepote i ekskluziviteta mesta, neobaveznim izrazima ljubavi, kao i pasivnom činjenicom pripadanja Gradu i podneblju.

Izložba će biti otvorena u Galeriji Otok do 15. novembra, a organizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Ministarstva kulture Republike Hrvatske, Grada Beograda, Grada Dubrovnika i Zaklade Kultura Nova.

(SEEcult.org)

Nova faza BITEF-a



Novoimenovani umetnički direktor BITEF-a Ivan Medenica, koji na toj funkciji nasleđuje pokojnog Jovana Ćirilova, najavio je povratak izvornim principima Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, koji podrazumeva ekskluzivitet, nova imena i nove sredine. Samo naredni, 50. BITEF, čija je priprema već počela, Medenica će pripremati sa koselektorkom Anjom Sušom, jer je ona posle jubileja najavila odlazak iz "subjetivnih i objektivnih razloga".

Nakon nedavne odluke Skupštine grada Beograda da ga jednoglasno imenuje za umetničkog direktora, Medenica je rekao 29. oktobra na konferenciji za novinare u Bitef teatru da oseća veliku odgovornost zbog poverenog zadatka, s obzirom da je BITEF jedan od najvažnijih festivala u Beogradu, Srbiji i šire. Posebnu odgovornost oseća i zbog činjenice da je njegovo imenovanje krenulo iz struke, kao i zbog saglasnosti Sekretarijata za kulturu i jednoglasne odluke gradskog parlamenta.

Prema njegovim rečima, BITEF-u nije potrebno suštinsko prekomponovanje, jer ima ozbiljan kontinuitet, počev od Mire Trailović, preko Ćirilova i Anje Suše, ali u novom kontekstu treba revitalizovati izvorne principe tog festivala.

Medenica je rekao da BITEF ne može više da bude susret Istoka i Zapada, kao što je bio u vreme nastanka, ali je dodao da će ponovo biti svojevrsna tačka susreta, jer Srbija ponovo postaje granica – sada između “namučenog Juga i bogatog Severa”.

Idejni koncept BITEF-a, koji je opisao kao “povratak u budućnost”, biće zasnovan na pojačanom međunarodnom karakteru festivala i
izlasku iz regionalnog, pa i evropskog konteksta, odnosno koraku ka Aziji.

Medenica je rekao i da se i sama pozorišna umetnost bitno promenila u odnosu na vreme nastanka BITEF-a, pa je sada preciznije određuje pojam izvođačkih umetnosti, koji obuhvata i performanse, instalacije, cirkus i druge forme scenskog izvođenja.

BITEF će se truditi i da obezbedi prostor novim autorima, što ne znači samo mladima, već onima koji do sada nisu učestvovali, rekao je Medenica, pozorišni kritičar, teatrolog i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Medenica je rekao da BITEF mora da ima ekskluzivnost, te da nije za to da gostuju predstave koje su deo “paket aranžmana” festivalske ponude u regionu.

Uz nova imena i nove sredine, Medenica je najavio i naglasak na teorijsko promišljanje. Istakao je da je ono jednako važno kao i predstave. U tom kontekstu najavljen je kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC), koji je dogovoren tokom 49. BITEF-a i Međunarodnog simpozijuma pozorišnih kritičara i teatrologa, održanog u saradnji sa Sterijinim pozorjem i IATC-om.

Uz mnoge bivše učesnike, 50. BITEF dovešće tako i najmanje 120 pozorišnih kritičara iz celog sveta, najavio je Medenica, koji je član Izvršnog komiteta IATC-a.

“Beograd će biti ozbiljna svetska pozornica 2016”, rekao je Medenica.

Prema njegovim rečima, gradske vlasti obećale su znatno veća sredstva za naredni BITEF nego ove i proteklih nekoliko godina.

Anja Suša, koja je sa Ćirilovim pripremala selekciju BITEF-a u protekloj deceniji, a nakon njegove smrti, ove godine, radila je taj složen posao sama, najavila je da odlazi sa BITEF-a nakon jubilarnog izdanja iz subjektivnih i objektivnih razloga.

“Sledeći BITEF će biti poslednji na kojem sam selektorka. Govorim to sada da ne bi posle bilo različitih tumačenja o razlozima mog odlaska”, rekla je ona, dodajući da misli da su promene veoma dobre.

Prema njenim rečima, odlučila je da radi i 50. BITEF jer ne bi bilo korektno da odmah ode, budući da se selekcija završava već krajem kalendarske godine.

Kao jedan od razloga odlaska sa BITEF-a, navela je teško stanje kulture u Srbiji i umor od “korumpiranog partijskog sistema u kulturi”.

“Moj institucionalni angažman prestaje”, rekla je ona, dodajući da ceni sve koji imaju vere i energije da nastave da se angažuju unutar institucionalnog sistema.

Kao razlog za odlazak sa BITEF-a, Anja Suša navela je i želju da se posveti rediteljskom poslu koji je potisnula, a predstavlja joj najveće zadovoljstvo.

Anja Suša rekla je i da je srećna zbog imenovanja Medenice za umetničkog direktora BITEF-a, jer je osoba koja "zadovoljava sve stručne i druge parametre”.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović rekao je da je važno što na BITEF-u “neki ljudi od kredibiliteta” i ostaju, i dolaze.

“Ivanov dolazak je posledica Ćirilovljevog odlaska. Anja se dosta angažovala da nadomesti njegovo odsustvo”, rekao je Latinović i ocenio da je imenovanje Medenice “prvi korak ka boljem funkcionisanju BITEF-a”.

Latinović je naglasio i da su koncept i selekcija najvažniji segment festivala, dodajući da su to podržali i Sekretarijat za kulturu i Skupština grada Beograda.

(SEEcult.org)

Totalna rasprodaja umetnosti



Šok zadruga poziva na poslednju ovogodišnju akciju “Publici na noge” - “Veliku totalnu rasprodaju umetnosti”, koju organizuje 31. oktobra na Limanskoj pijaci od 9 do 14 sati.

Ljubitelje umetnosti očekuje izložba radova nastalih tokom leta na radionici "Na istom zadatku", u saradnji umetnika Šok zadruge i učenika ŠOSO Milan Petrović.

Takođe, pripremljen je “ekstra, mega, giga, super, hiper i ultra specijalni popust”, pa će cene slika, crteža, grafika i drugih umetničkih predmeta biti niže do 70 odsto u odnosu na galerijske.

Publiku očekuju i vredne nagrade - izvlačenje dobitnika nagradne igre “Kupi umetnost, osvoji umetnost!”

(SEEcult.org)