Vesti iz sveta umetnosti

Urbanovi Rodoljupci



Nova verzija čuvenog komada Jovana Sterije Popovića "Rodolјupci", u režiji Andraša Urbana, postavljena u današnje vreme, premijerno je izvedena 30. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a publika je zdušno pozdravila ansambl te predstave koja govori o posledicama ideja i manipulacija, a nabijena je emocijama i nasilјem, kao sirova i surova žurka o tragičnoj realnosti koju svi vidimo, ali ništa ne činimo da to promenimo.

Urban je režirao “Rodoljupce” iz ugla današnjeg vremena, u kojem je mnogo toga isto kao i sredinom 19. veka, kada je Sterija na vešt način raskrinkao “patriote”.

Urbanova režija je treća postavka tog komada, u kojem igraju: Slobodan Beštić (Žutilov), Anastasia Mandić (Nančika), Suzana Lukić (Milčika), Pavle Jerinić (Šandor Lepršić), Nela Mihailović (Gospođa Zelenićka), Hadži Nenad Maričić (Šerbulić), Nikola Vujović (Smrdić), Predrag Ejdus (Gavrilović), Branko Jerinić (Nađ Pal) i Bojan Krivokapić (Eden).

U predstavi učestvuju i muzičari Nemanja Aćimović (bubnjevi), Ivan Marković (harmonika) i Đorđe Antić (trombon).



U predgovoru za "Rodolјupce" Sterija je zapisao da "dokle se god budemo samo hvalili, a slabosti i greške prikrivali donde ćemo hramati i nećemo ni za dlaku biti bolјi", da "nevalјali i pokvareni pod vidom rodolјubija svaku priliku za svoju sebičnost upotreblјavaju", da je "sebičnom dovolјno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalјe se ništa ne brine".

Sterija je pritom napomenuo i da mu nije namera da baci lјagu na narod, nego da ga pouči i osvesti.



U Urbanovoj postavci, sa elementima brehtovskog teatra, značajno mesto, kao deo scenske radnje, pripada songovima urađenim na stihove Sterije, Đure Jakšića, Jovana Hadžića i Stevana Vladislava Kaćanskog.

Publika je u prepunoj sali, kako je saopštilo Narodno pozorište, pozdravila kompletan ansambl na kraju predstave višeminutnim burnim aplauzom i ovacijama.



Dramaturzi su Slavko Milanović i Suzana Vuković, koja je i saradnik reditelјa, komppozitor je Irena Popović Dragović, a kostimograf Marina Sremac. Za scenski govor zadužena je Ljilјana Mrkić Popović, scenski pokret uradila je Tamara Antonijević, dok Miraš Vuksanović potpisuje scenografiju.

Komedija naravi “Rodolјupci”, napisana u periodu između 1850. i 1854. godine, praizvedena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 30. decembra 1904. godine u režiji Čiča Ilije Stanojevića.

"Rodolјupci" su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu postavlјeni još samo jednom, u režiji Branka Gavele, a premijera je bila 8. marta 1929.

Urbanova verzija “Rodoljubaca” izvedena je u okviru revije predstava "Steriji u čast", koja se održava od 8. oktobra do 1. novembra, a obuhvata više komada nastalih prema delima Jovana Sterije Popovića sa repertoara Narodnog pozorišta, kao i pozorišta iz Zrenjanina, Bečeja, Novog Sada i Tuzle.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

Produžen Direr, uskoro u Novom Sadu



Izložba “Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana Prvog” u Konaku knjeginje Ljubice u Beogradu produžena je do 3. novembra zbog velikog interesovanja publike, a uskoro će je videti i posetioci Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Poslednjih par dana te izložbe - od 30. oktobra do 3. novembra, broj stručnih vođenja kroz postavku, koja očekuje 20000. posetioca, biće povećan.

U okviru pratećeg programa, za 31. oktobar najavljen je koncert “Melanholija”, na kojem će nastupiti Katarina & Ljubica duo, alternativni ansambl čiji atipični nastupi predstavljaju sintezu muzike, književnosti, vizuelnih umetnosti... U saradnji sa organizacijom Kulturni element, Muzej grada Beograda tim koncertom nastavlja koncertnu sezonu “Muzički svodovi Beograda”.

Kаtаrinа & Ljubicа duo, nаstаo 2013. godine, izvodi аutorske improvizаcije nastale fuzijom klаsike, džezа, ritmovа Bаlkаnа i motivа sа područjа Bliskog Istokа.

Ulaz je besplatan, a broj posetilaca ograničen, pa je obavezno prijavljivanje (na muzickisvodovi@kulturnielement.org ili 060 3750685).

Nakon Beograda, izložba Direra i njegovih savremenika biće otvorena 13. novembra u Galeriji Matice srpske.

Izložba “Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I” Istočnoslovačkog muzeja iz Košica otvorena je 4. septembra u Konaku kneginje Ljubice, a gostovala je do sada u više od deset evropskih gradova.

Izložba obuhvata grafička ostvarenja Direra (1471-1528), jednog od najbrilijantnijih stvaralaca renesanse, kao i dela njegovih učenika i savremenika, poznatih imena nemačke i italijanske grafike - Hajnriha Aldegrefera, Albrehta Aldorfera, Luke Kranaha Starijeg, Markantonija Raimondija i drugih.

(SEEcult.org)

Performing the Museum

http://www.seecult.org/vest/performing-museum

20. JPF – No pasaran!



Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu “Bez prevoda” predstavlja od 8. do 14. novembra sedam predstava iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, a jubilarno, 20. izdanje, pod sloganom “No pasaran!”, posvećuje borbi protiv “današnjih demona u vremenu kakvo ono jeste: predstavama koje s tim vremenom polemišu, koje mu se rugaju, koje kritički napadaju sisteme i ideologije i koje ne ostavljaju na miru ni one leve, ni one desne”.

“Naš festival nije politička tribina, ali nije ni beg od stvarnosti; on jeste slavljenje umetnosti, ali je zamišljen i kao rukavica bačena u lice našoj savesti. Mi mislimo da samo takvo pozorišno okupljanje može biti zalog svakog ljudskog dostojanstva”, poručio je koselektor 20. JPF-a Bojan Munjin, opisujući program kao odraz duha relevantne umetničke refleksije, ozbiljne intelektualne zapitanosti i crnohumorne gorčine.

Jubilarni JPF-a počinje predstavom "Razbijeni krčag" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prema tekstu Hajnriha Klajsta, u režiji Igora Vuka Torbice, a otvoriće ga ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Publika će videti i predstave "Divlje meso" Gorana Stefanovskog, u produkciji Narodnog pozorišta iz Sarajeva i u režiji Dine Mustafića, "Životinjska farma" prema tekstu Džordža Orvela, u produkciji Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke, u režiji Andraša Urbana, "Kazimir i Karolina" Odona von Horvata, u produkciji Ateljea 212, u režiji Snežane Trišić, "Urnebesna tragedija" Dušana Kovačevića, u produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, u režiji Veljka Mićunovića, "Svrati, reče čovek ili san o zavičaju", prema tekstu Ivana Velisavljevića, u produkciji Narodnog pozorišta iz Užica i u režiji Ivana Vukovića, te "Radni naslov Antigona", prema tekstu Jazmin Sequeíra i Luciana Delprato, u produkciji Zagrebačkog kazališta mladih i u režiji Renate Carole Gatice.

Odabrane predstave, kako je istakao Munjin, bave se današnjom primitivnom ohološću (Razbijeni krčag) ili krizom (Kazimir i Karolina) ili pak “ritualima mazohizma” domaćeg ognjišta (Svrati, reče čovek), kao i prošlošću u kojoj se komično davimo (Urnebesna tragedija), opipavajući bolna mesta sadašnjice. Jubilarni JPF bavi se i Balkanom (Divlje meso), i globalnim svetom (Životinska farma), te na kraju nudi moralni izbor (Radni naslov Antigona), koji uključuje rizik i žrtvu, uz poruku: “Probudimo se, budimo hrabri i borimo se”.

Izbor uzvika koji je Dolores Ibaruri uputila fašistima 1936. godine na barikadama Madrida: “Nećete proći!” odabran je za slogan 20. JPF-a kao simbolično podsećanje na hrabrost Užica pre 74 godine, usred porobljene Evrope, u kojoj je jedini “imao petlju da proglasi republiku”.

“Ipak, da li je ovaj slogan danas preteran ili naivan? Mogli bismo slobodno odgovoriti protupitanjem: šta još treba da se desi u ovom vremenu pa da mi koji sve to sa strane gledamo, kažemo; 'No pasaran'? Koliko još mrtvih, koliko izbeglica, koliko nezaposlenih? Koliko još Ukrajine, koliko Sirije? Koliko još bede i prekopavanja po kontejnerima? Koliko vulgarnosti i idiotizma na TV ekranima u koje gledaju naša deca?”, naveo je Munjin, dodajući da živimo u vremenu kada su probijene mnoge crte obrane normalnog života pred jurišom primitivizma, golog novca, političkog ili verskog fanatizma i nasilja. S druge strane, kako je naveo, gledamo teror nasmejanih lica koja nas na svakom uglu uveravaju kako živimo u savršenom svetu u kojem treba samo da trošimo i uživamo.

“Stvaraju se stakleni gradovi, kule babilonske i tehnološka čuda neviđena, s kojima živimo sve modernije ali se od sebe udaljavamo sve brže. Postali smo nervozni robovi moderne ere i sami pođarmjujemo one druge – brutalnošću ekonomske uspešnosti ili diktatom ideološke isključivosti. Da, bojimo se da se pred našim očima rađa novi monstrum; fašizam s armijama onih koji zastupaju poredak 'ekonomije koja ubija', svetske političke bezumnosti i moralne bezosećajnosti, čemu mnogi još nemaju hrabrosti pogledati u oči, ali svemu tome moramo, kao i u Madridu 1936. ili u Užicu 1941, reći glasno: ‘Nećete proći!”, istakao je Munjin u obrazloženju selekcije.

U saradnji sa JPF-om, povodom 70 godina od pobede nad fašizmom, u Užicu će od 7. do 9. novembra biti održan i umetnički program “Okupljeni na Trgu partizana”, čiji je urednik reditelj Bojan Đorđev iz Beograda, a okupiće umetnike i teoretičare iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, koji će preispitati današnji trenutak iz perspektive nasleđa Narodnooslobodilačke borbe.

Festivalski sajt je jpf.uzickopozoriste.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Enciklopedija živih



Predstava “Enciklopedija živih” Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) iz Beograda i Qendra Multimedie iz Prištine, umetnička “intervencija u srpskoj i kosovskoj stvarnosti”, u režiji Zlatka Pakovića, biće premijerno ozvedena 8. novembra u CZKD-u, a potom će je videti i publika u Novom Sadu i Prištini.

Nastala prema tekstu Pakovića i Jetona Neziraja, “Enciklopedija živih” je srpsko-albanski i kosovsko-srbijanski pozorišni leksikon, u kojem se “stvari i lica nazivaju onako kako jesu”.

Njen osnovni nauk, prema navodima CZKD-a, jeste da “nacionalna, nacionalistička elita sirotinji diluje hašiš nacionalizma da bi se ta srpsko-albanska sirotinja međusobno istrebljivala, a da bi elita, na obe strane iz tog istrebljivanja ojađenih izvlačila profit i utvrđivala svoju moć”.

“Nacionalne mantre služe da bi se prikrila suština unutarnacionalnog klasnog raslojavanja i da bi se bagatelisala bit ličnih osobina svakog čoveka”, poručuje ta predstava, čiji su dramaturzi Borka Pavićević i Škeljzen Malići.



“Enciklopediju živih” čine: Agneš Heler, Dimitrije Tucović, Miroslav Krleža, Dobrica Ćosić, štiglic, Miloš Crnjanski, Đorđe Martinović, Miodrag Bulatović, Matija Bećković, Danilo Kiš, Fehmi Agani, Mentor Agani, Sadie Agani, Dežurni u mrtvačnici, Grupa srpskih policajaca sa Kosova, Nataša Kandić, Stojan Ivanov, Mirtez Brati, Belo Jagnje, Radovan Zogović, Jelen Lopatar, Hor beogradskih dečaka, Psi koji laju na karavane, Aleksandar Vučić, Hašim Tači, Edita Tahiri, Ivica Dačić, Momčilo Bajagić Bajaga, Đorđe Balašević, Tomislav Nikolić in Spiritus kao Tomovača, Miroslav Filipović, Bertolt Breht, Pet gejeva i jedna lezbejka s Kosova, Valter Benjamin Elvis Prisli, Adem Jašari, Luiđi Pirandelo, Zlatko Paković, Emina Busuladžić i Ejdrijen Mičel.

U predstavi igraju Adrian Morina, Šengilj Ismajli, Špetim Selmani, Igor Filipović, Faris Beriša i sam reditelj Zlatko Paković.

Učestvuju i muzičari Božidar Obradinović, koji je i kompozitor, te Vladimir Pejković i Zoran Tegeltija.

Koreograf je Đerđ Prevazi, scenograf Krste Džidrov, a kostimografkinja Marija Pupučevska.

Nakon premijernog izvođenja u CZKD-u, gde će biti reprizirana 10. novembra, najavljeno je i gostovanje 9. novembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a 17. i 18. novembra biće igrana u Narodnom pozorištu u Prištini.

Cena ulaznica za izvođenje u CZKD-u je 700 dinara, a moguće ih je rezervisati na telefone: 011 / 361-0270, 011 / 361-0954, 065 / 696 7524 ili posredstvom adrese info@czkd.org.

Predstavu su podržali Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Kancelarija za saradnju s civilnim društvom i Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

(SEEcult.org)

Muzej nije samo zgrada



Muzej afričke umetnosti (MAU) u Beogradu i autori izložbe “Granica je zatvorena” o migracijama i identitetima pozivaju na razgovor koji će 7. novembra biti održan na temu “Muzej nije samo zgrada” (za jedan aktivistički muzej), a podrazumeva aktivno učešće publike u diskusiji o društveno svesnom i aktivnom muzeju, te realnostima i potencijalima takve prakse.

Povod za razgovor je izložba “Granica je zatvorena” koja se sastoji iz migrantskih mapa, radova u tekstilu, izjava migranata, aplikacije i društvene igre koju su “anonimni” migranti sami stvorili u jednom od centara za tražioce azila u Srbiji, a nastala je u saradnji MAU, nevladine organizacije Grupe 484 i umetnika Snežane Skoko, Ivane Bogićević-Leko, Luke Kneževića Strike i umetničkog kolektiva Škart.

Među učesnicima razgovora, koji počinje u 17 sati, najavljeni su istoričarka umetnosti i predsednica Upravnog odbora Grupe 484 dr Irina Subotić, teoretičarka umetnosti dr Ana Sladojević, kustoskinja i istoričarka umetnosti Ana Panić i Đorđe Balmazović iz umetničke grupe Škart, te kustoskinja MAU Emilija Epštajn, kao moderatorka.

Učesnici u projektu i gosti-sagovornici govoriće o tome šta za njih znači čin postavlјanja izložbe “Granica je zatvorena” u MAU, kako vide njenu sadašnjost i potencijalnu budućnost, te da li muzej može/treba da bude polјe za odigravanje i iskazivanje aktuelnih društvenih tema, kroz koje prakse i sa kojim cilјevima.

Razgovor je zamišljen tako da posetioci budu aktivni učesnici, koji postavlјaju pitanja, iznose svoja tumačenja i ideje, preuzimajući tako ulogu u kreiranju “polјa šireg (sa)znanja” o izložbi “Granica je zatvorena”, koja je zamišljena kao ogledalo istorijskog trenutka “u trajanju”, kao i o radu samog MAU. Publika u tom smislu kreira potencijal muzeja kao društvene institucije.

Izložba “Granica je zatvorena” traje do 1. decembra, a vođenja su 14. novembra (Ivana Bogićević-Leko), 21. novembra (Robert Kozma) i 28. novembra (Snežana Skoko).

(SEEcult.org)

Između nevinosti i zla

http://www.seecult.org/vest/izmedu-nevinosti-i-zla

Modiljanijev aukcijski rekord



Slika “Nu couche” (Ležeći akt) Amedea Modiljanija prodata je u Kristiju u Njujorku za 170,4 miliona dolara, što je druga najviša cena postignuta za neko delo na aukcijskoj prodaji ikada.

Modiljanijev akt prodat je 9. novembra privatnom kineskom kolekcionaru, a proteklih 60 godina takođe je bio u privatnoj kolekciji i nikada dosad nije nuđen na prodaju.

Rekord aukcijske prodaje za sada drži Pablo Pikaso, čija je slika “Les femmes d’Alger” prodata u maju ove godine za 179 miliona dolara, takođe u kući Kristi.

Modiljanijeva slika “Nu couche”, nastala 1917/1918. godine, bila je pricenjena na više od sto miliona dolara uoči aukcije, a postignuta cena je rekord za tog italijanskog umetnika.

Za Modiljanijevo delo borilo se više kupaca na aukciji u Kristiju, na kojoj je ponuđeno još tridesetak radova, među kojima je bila i skulptura “Therese” Pola Gogena, koja je prodata za 30,9 miliona dolara, te rad Roja Lihtenštajna “Nurse”, koji je dostigao cenu od 95,3 miliona, što je novi aukcijski rekord tog umetnika.

Ukupna vrednost aukcijske prodaje bila je 494 miliona dolara, mada je trećina ponuđenih radova ostala bez kupaca.

Tako je neprodata ostala i slika Lusijana Frojda “Naked Portrait on a Red Sofa”, koja je bila procenjena na 30 miliona dolara.

Iako Pikaso i Modiljani drže rekord aukcijske prodaje, najskuplje ikada prodato umetničko delo je Gogenova “Nafea Faa Ipoipo” (When Will You Marry?) iz 1892. godine, koja je prodata ranije ove godine za čak 300 miliona dolara u privatnom aranžmanu. Pretpostavke su da je kupac bio Muzej u Kataru, koji je vlasnik i ranijeg rekordera u svetu umetnosti – slike “Kartaši” Pola Sezana, prodate 2012. godine za 259 miliona dolara.

Najskuplja dela prodata na aukcijama:
1. Pablo Picasso's: Les femmes d'Alger (1955) - 179,364,992 $
2. Amedeo Modigliani's: Nu couche (1917-1918) - 170,405,000 $
3. Francis Bacon's: Three Studies of Lucien Freud (1969) - 142,404,992 $
4. Alberto Giacometti's: L'homme au doigt (1947) - 141,284,992 $
5. Edvard Munch's: The Scream (1895) - 119,922,496 $
6. Pablo Picasso's: Nude, Green Leaves and Bust (1932) - 106,482,496 $
7. Andy Warhol: Silver Car Crash (1963) - 105,445,000 $
8. Pablo Picasso's: Garcon a la pipe (1905) - 104,168,000 $
9. Alberto Giacometti's - L'homme qui marche (1960) - 103,935,480 $
10. Alberto Giacometti's: Chariot (1950) - 100,965,000 $

(SEEcult.org)

Odgovornost za zajedništvo

http://www.seecult.org/vest/odgovornost-za-zajednistvo

Hegel i duga lista prevara



Inkluzivna predstava “Hegel i duga lista prevara” Grupe “Hajde da…”, nastala u koprodukciji sa kulturnim centrima Rex i Magacin, biće premijerno izvedena 11. novembra u Ateljeu 212 kao deo projekta “Pravo na umetnost” koji zagovara pravo osoba sa invaliditetom na umetničko delovanje i profesionalni pozorišni rad.

Umetnički angažman se osobama sa invaliditetom obično osporava usled toga što nemaju umetničko obrazovanje, a ne mogu ga ni imati stoga što ih umetničke škole i fakulteti ne prihvataju kao “regularne” đake i studente. Takvo stanje stvari je delimično u vezi sa onim čime se predstava “Hegel i duga lista prevara” i bavi, a to je pitanje celine i postojanje implicitnih matrica (slika) tela, naveo je autor teksta i koncepta Marko Pejović.

Predstava polazi od Hegelovog postulata da je istinito ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Teži održanju, a ne promeni. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Ako se neko određeno telo na uklapa u “standardnu” matricu (sliku) tela, proglašava se “neadekvatnim”. Matrica tela osobe sa invaliditetom kao da u startu podrazumeva manjak određenih sposobnosti, stoga se unapred te sposobnosti otpisuju konkretnoj osobi.



Predstava “Hegel i duga lista prevara” pokušava, kako uključivanjem izvođača (glumaca i igrača savremenog plesa) sa i bez invaliditeta, tako i svojim značenjem (sadržajem), da dekonstruiše matrice tela koje se postavljaju kao standardne, odnosno nudi da standard postane svako “moguće telo”. Onda ne bi bilo ništa čudno kada bi korisnici/ice kolica, slepe ili gluve osobe, zakucale na vrata neke plesne akademije ili akademije dramskih umetnosti, pošto tada njihova tela ne bi bila otpisana kao “neprihvatljiva”.



U predstavi igraju: Jana Milenković, Jovana Rakić, Marijana Kraker, Nenad Galić i Stojan Simić.

Koreografiju, kostim i scenu potpisuje Boris Čakširan.

U timu predstave su i Jovana Rakić (plesni pedagog), Jelena Stojiljković (dramski pedagog), BCH (muzika), Milica Ponjavić (lektor), Vesna Balać, Biljana Bukorović i Bojana Bukorović (izrada kostima), Jugoslav Hadžić (tehnička podrška), te Vera Jovanović, Ivana Bućko, Desanka Žižić i Marija Marković (tumači za znakovni jezik).



Prostor je pristupačan za korisnike/ice kolica, a obezbeđen je i prevod na srpski znakovni jezik, kao i audio naracija za slepe i slabovide osobe.

Ulaz je besplatan, a karte je moguće rezervisati na: hegeliprevare@gmail.com

Realizaciju projekta je omogućila kompanija Japan Tobacco International.

(SEEcult.org)

Horizont obrazovanja i kulture



Uloga obrazovanja u razvoju društva i uloga kulture u “učenju za život” tema je tribine koju Bazaart organizuje 12. novembra u Dečjem kulturnom centru Beograda, uz promociju zbornika radova sa nedavne konferencije koja je takođe bila posvećena tim pitanjima koja su ključna za razvoj društva.

U razgovoru o saradnji obrazovanja i kulture učestvovaće prof. dr Ana Pešikan sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Dragana Koruga (CIP), Ljubica Belјanski Ristić (CEDEUM), Vesna Danilović (KCB) i drugi, uz moderaciju doc. dr Marine Milivojević Mađarev.

S obzirom da obrazovanje i kultura deluju za sada razdvojeno, biće reči i o mogućnostima stvaranja neophodnih uslova za društveni preobražaj i celovito odrastanje mladih generacija.

Na tribini “Horizont obrazovanja i kulture u Srbiji” biće predstavlјen i zbornik radova sa konferencije “Kulturna uloga škole i obrazovna uloga kulture – Drama u obrazovanju”, održane 19. i 20. juna u DKCB-u, kao i Preporuke za podsticanje inovativnih pristupa kulturi u obrazovanju i obrazovanju u kulturi, čija autorka je prof. dr Vesna Đukić (FDU).

Prema navodima Vesne Đukić, društveni sistem u celini (a unutar njega kulturni i obrazovni sistem posebno) nalazi se pred izborom: ili će menjati svoje strukturne osobenosti i stvarati uslove za razvoj strateškog partnerstva kulture i obrazovanja, ili će škole i ustanove kulture u postojećem socijalnom okruženju nezaposlenosti i siromaštva i dalјe biti nemoćne da aktiviraju potencijale i doprinesu preobražaju društva u celini i kretanju ka društvu znanja, kojem u narednih deset godina teže i Evropa i Srbija.

Zbornik radova sa konferencije o kulturnoj ulozi škole i obrazovnoj ulozi kulture, koji se može preuzeti besplatno sa sajta Bazaarta, počinje pregledom razvoja kreativne drame kao metoda podučavanja i učenja, o čemu piše Milan Mađarev, koji poziva da se ona uvrsti kao predmet u obrazovanje budućih vaspitača, učitelјa i nastavnika. Svetski trendovi ukazuju na sve čvršću saradnju sektora obrazovanja i kulture, a Krisi Tiler sa Goldsmits univerziteta u Londonu ističe potencijale drame u obrazovanju kao jedne od najinkluzivnijih obrazovnih alatki za čiju je upotrebu neophodna jedino mašta. Takođe, govori o transformaciji nastavnika u saradnika svojih đaka, koji zajedno sa njima traga za odgovorima i pomaže im da sebe sagledaju kao pokretače pozitivnih promena – ambasadore svojih zajednica.

Ivan Ivić i Ana Pešikan, članovi tima za izradu strategije obrazovanja, upozoravaju na sektorsku izolaciju obrazovanja i kulture u Srbiji, skreću pažnju na klјučnu ulogu obrazovanja u razvoju društva i predstavlјaju važne karakteristike novih strateških dokumenata u obrazovanju, s naglaskom na neophodnosti ukupnog umetničkog obrazovanja za ostvarenje vaspitne uloge škole.

Vesna Đukić, članica tima za izradu strategije kulture i profesorka na FDU, zaklјučuje da jedini put ka dugoročnom razvoju saradnje obrazovanja i kulture leži u otvaranju obrazovnog sistema prema kulturnom i kulturnog prema obrazovnom i naučnom.

Konferencija Bazaarta, organizovana u okviru projekta “Ostrva”, nije prvi napor da se uspostavi saradnja kulture i obrazovanja, pa je Ljubica Belјanski Ristić podsetila na početke uvođenja drame tokom modernizacije školstva u Srbiji. Govorila je i o efektima koje drama u obrazovanju ostvaruje, na primeru međunarodnog projekta DICE: Drama unapređuje klјučne kompetencije Lisabonske strategije obrazovanja, sprovedenog i u Srbiji (2008-2011).

Živkica Đorđević iz Pedagoškog društva Srbije sprovela je u okviru projekta “Ostrva” istraživanje o potrebama nastavnika za obrazovanjem i osnaživanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu u školama, koje sumira nivo informisanosti, naklonosti, kao i stručnosti prosvetnih radnika u Srbiji za primenu drame u obrazovanju. Ona ukazuje na srazmerno mali broj ispitanika upoznatih sa konceptom drame u obrazovanju, kao i na odsustvo stručne obuke za njenu primenu na fakultetima i visokim školama gde se obrazuju vaspitači, učitelјi, nastavnici i stručni saradnici.

Programska direktorka Bazaarta i projekta “Ostrva” Sunčica Milosavlјević otvara pitanje kulturnog obrazovanja i govori o intersektorskoj saradnji kao viziji za izgradnju odgovornog sektora kulture, uklјučenog u tokove razvoja društva, kao i za razvoj škole kao autonomne institucije koje ponovo postaje klјučni deo mreže društvene brige za zdravo i perspektivno odrastanje mladih generacija.

Panel diskusije, koje su uredili stručnjaci iz regiona Vlado Krušić i Darko Lukić, bile su posvećene iskustvima i perspektivama intersektorske saradnje, kulturnoj ulozi škole i obrazovnoj ulozi kulture.

Uz tematske članke Milene Dragićević Šešić i Vlade Krušića, zbornik zaokružuje dokument (policy paper) “Analiza situacije i delotvorni predlozi javnim praktičnim politikama u Srbiji: inovativni pristupi kulturi i umetnosti – drama u obrazovanju” autorke Vesne Đukić, koji daje direkcije za dalјe delovanje u cilјu sistemskog povezivanja resora/sektora obrazovanja i kulture u Srbiji.

U plenarnim izlaganjima i panel diskusijama svoje stavove i iskustva izneli su i drugi stručnjaci, istraživači, predstavnici resornih ministarstava, nastavnici, umetnici i menadžeri u kulturi iz zemlјe i inostranstva.

Tribina “Horizont obrazovanja i kulture u Srbiji”, koja počinje u 19 sati, deo je programa Centra za dramsku edukaciju nastavnika LOTREK, čiji je cilј osnaživanje nastavnika za primenu drame u nastavi i vaspitanju.

(SEEcult.org)

Kineski plesni spektakl



Kineski nacionalni plesni teatar, državna kompanija u okviru Ministarstva kulture Kine, koja kombinuje različite vrste umetnosti, nastupiće prvi put u Beogradu 15. novembra u Sava centru, a izvešće spektakularnu koreodramu koja prikazuje Konfučijevo putovanje kroz svet.

Gotovo 60 igrača na sceni izvešće komad o ljudskim osećanjima, duhovnim kvalitetima i mudrosti, saopštila je Nacionalna fondacija za umetničku igru, koja organizuje gostovanje kineske plesne kompanije pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Kineski nacionalni plesni teatar neguje i tradicionalnu i savremenu igru, operu, pantomimu i orkestarsku muziku, a njegove produkcije odlikuju i raskošni kostimi i scenografija.

Nastupa na najprestižnijim scenama u svetu, ali i na važnim međudržavnim skupovima i samitima.



Predstava kojom Kineska nacionalna plesna kompanija gostuje u Beogradu, u okviru evropske turneje, imala je premijeru u Operi u Sidneju, a od tada je prikazana u Njujorku, San Francisku, Vašingtonu, Oslu, Amsterdamu, Parizu, Abu Dabiju...



Ulaznice za taj spektakl u prodaji su na blagajni Sava centra po ceni od 800, 1.000 i 1.200 dinara.

Kako pamtimo Nadeždu



Umetnička galerija “Nadežda Petrović” u Čačku predstavlja od 12. novembra izložbu “Kako pamtimo Nadeždu – umetnik i kultura sećanja” koja je rezultat dvomesečnih interaktivnih predavanja i radionica, učeničkih istraživanja i kreativnih aktivnosti.

Na radionicama su učestvovali đaci Gimnazije i Umetničke škole u Čačku.

Projekat je zasnovan na ideji da se čačanski srednjoškolci podstaknu na razmišlјanje o razlozima zbog kojih bi – bilo na individualnom nivou, kao pojedinci, bilo na kolektivnom, kao deo grad, trebalo da baštine lik slikarke Nadežde Petrović. Trebalo je da odgovore i na koji bi način to učinili i da li je simbolički potencijal Nadežde Petrović dovolјno iskorišćen i prepoznatlјiv na lokalnom nivou.

Uz kratki dramski program učenika OŠ “Sveti đakon Avakum” iz Trnave, otvaranje izložbe pratiće predavanje profesora na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Dragana Bulatovića “Slika i smrt u periodizaciji srpske moderne”.

Autori projekta su Marija Vasilјević, Mina Lukić i Jasmina Novaković, doktorantkinje muzeologije i heritologije Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Umetnička galerija “Nadežda Petrović” u Čačku obeležava do kraja godine raznovrsnim programom vek od smrti velike srpske slikarke. Stogodišnjica smrti Nadežde Petrović , koja je preminula kao dobrovoljna bolničarka za vreme Prvog svetskog rata, obeležava se i drugim gradovima različitim programima, kojima se podseća na njeno umetničko stvaralaštvo, humanitarni rad i aktivno društveno-političko delovanje.

Tako će u Domu Vojske Srbije 19. novembra biti otvorena izložba “Nadežda Petrović” sa više od 70 dela iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, koja upućuju u sva njena stvaralačka razdoblјa od 1898. do 1913, a istovremeno i u tokove secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma kod nas i u svetu.

Nadežda Petrović preminula je 3. aprila 1915. godine od tifusa, negujući ranjenike u vojnoj bolnici u Valjevu.

(SEEcult.org)

Skopski Teatar 007 u DAH-u



Nezavisni skopski Teatar 007 gostuje 15. novembra u DAH teatru u Beogradu predstavom “Igra” Danila Harmsa, u režiji Igora Ivkovića, koja predstavlja pobunu protiv uvreženog postavljanja dramskih komada u “klasičnom pozorištu”.

“Naša ‘Igra’ je pobuna protiv pozorišta. Mi želimo pokret, mi želimo igru, mi želimo različito”, naveo je Teatar 007 o toj predstavi, koju će, nakon gostovanja u DAH teatru, izvesti i 17. novembra i u Sofiji.

Performans “Igra” je i pobuna protiv politizacije pozorišta – to je karikatura svih predstava koje “veličaju nacionalizam i patriotizam nasuprot globalnog, širokogrudog i prihvatanja različitosti”. “Igra” ismeva sve što znači “lokalno” i “moje” - nasuprot “globalnom” i “zajedničkom životu ispunjenom igrom”.

Perfromans “Igra” je politički i ideološki nemotivisan i korespondira sa svakom publikom bez obzira na vreme i mesto. Tema je večna i uvek prisutna.

Publika će, kako je najavljeno, imati priliku da vidi savremenu pozorišnu estetiku, koja je bogata neverbalnim teatrom, obasjana svetlom i bojom, kao i pozorišnim znacima.

Predstava “Igra” je premijerno izvedena 2009. godine, a učestvovala je na brojnim festivalima i osvojila, između ostalog, nagradu za najbolju predstavu sa neverbalnom komunikacijom na festivalu “Teatarski kofer” 2013. godine u Minsku.

U predstavi igraju Filip Kiprovski, Faik Mefailoski, Angela Naumoska, Jana Paunoska, Ilina Mateska, Darko Bogeski, Stefan Petrovski i Anastasija Aškilova.

Teatar 007, osnovan 1997. godine, prvi je nezavisni teatar u Skoplju koji ima svoj prostor u kojem razvija alternativnu, avangardnu i eksperimentalnu estetiku.

Gostovanje u Beogradu i Sofiji rezultat je saradnje Teatra 007 sa kolegama iz regiona i Evrope čiji je osnovni princip rada zasnovan na nezavisnom profesionalnom stvaralaštvu i alternativnim i eksperimentalnim teatarskim formama.

(SEEcult.org)

Gotovo sve nagrade 20. JPF-a Kazimiru i Karolini



Predstava “Kazimir i Karolina” Ateljea 212 iz Beograda odnela je gotovo sve nagrade 20. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda” u Užicu, održanog pod sloganom "No pasaran?" koji je, kako je ocenio žiri, bio opravdan pratećim, ali ne sasvim i glavnim progamom.

U konkurenciji ukupno sedam predstava iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, žiri 20. JPF-a, kojim je predsedavao pozorišni kritičar i teatrolog prof. dr Ivan Medenica, dodelio je komadu “Kazimir i Karolina” Edena fon Horvata nagradu Ardalion za najbolju predstavu, kao i za režiju (Snežana Trišić), žensku ulogu (ravnopravno Jelena Đokić i Katarina Žutić), mušku ulogu (Nebojša Ilić), scenografiju (Darko Nedeljković) i kostimografiju (Maja Mirković).

Nagrade za najbolju predstavu, kostim i scenografiju dodeljene su većinom glasova, a ostale jednoglasno.

Jednoglasno je dodeljena i nagrada Ardalion za epizodnu ulogu – Vedranu Živoliću za ulogu u predstavi “Radni naslov Antigona” Zagrebačkog kazališta mladih iz Zagreba.

Nagrada Ardalion za najboljeg mladog glumca i nagrada Politike “Avdo Mujčinović” dodeljene su Jovani Gavrilović za ulogu u predstavi “Razbijeni krčag” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Specijalna nagrada Ardalion dodeljena je i autorskom timu predstave “Životinjska farma” Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke, za scenski dizajn predstave u celini (scenografija - Andraš Urban, kostimografija-Bjanka Ursulov, muzika - Irena Dragović Popović, oblikovanje svetla - Dalibor Fugošić).



Za razliku od žirija, publici 20. JPF-a, održanog od 8. do 14. novembra, najviše se svidela predstava “Svrati, reče čovek ili San o zavičaju” domaćina JPF-a - Narodnog pozorišta Užice (ocena 4,64).

Pobednička predstava dobila je ocenu publike 3,96, a bolje od nje prošle su “Urnebesna tragedija” Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice (4,55), “Razbijeni krčag” JDP-a (4,53), “#radninaslovantigona” ZKM-a (4,38), “Životinjska farma” HNK Ivana pl. Zajca (4,15) i “Divlje meso” Narodnog pozorišta Sarajevo (4,03).

Budući da se treći put događaja da predstava “Kazimir i Karolina” dobija nagrade na festivalima u Srbiji, dok od publike dobija neke od najslabijih ocena, Medenica je rekao da to pokazuje da neke predstave stvaraju saglasje između stručnog žirija i publike, a neke ne.

Žiri je predložio organizatorima JPF-a da se ustanovi nagrada žirija publike, jer smatra da postojeća procedura glasanja nije transparentna i jasno postavljena.

“Ako se na nekoj predstavi odlučuje na osnovu 20 glasačkih listića, a na nekoj na osnovu 200, to ne mogu biti jasni kriterijumi”, rekao je Medenica, dodajući da je lični utisak žirija i da glasanje ne odgovara reakcijama publike.

Uoči saopštavanja odluka žirija, na konferenciji za novinare 14. novembra odata je minutom ćutanja pošta žrtvama terorističkih napada u Parizu i Bejrutu, uz konstataciju da je stvarnost, nažalost, potvrdila da je znak pitanja na sloganu 20. JPF-a “No pasaran?”, opravdan.

“Terorizam, različiti oblici fašizma, ugrožavanje ljudskih prava i života mogu i dalje da prođu na najstravičniji način”, rekao je Medenica, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i novoimenovani umetnički direktor BITEF-a.

Žiri 20. JPF-a, u kojem su bili i reditelji Aleksandar Pejaković iz Banjaluke i Zlatko Sviben iz Zagreba, arhitekta scenograf Mia David Zarić i teoretičarka scenskog dizajna Tatjana Dadić Dinulović iz Beograda, konstatovao je da je ovogodišnji JPF “protekao na visini koja odgovara jubileju, i to kako organizaciono, tako i u pogledu programa kada se sagleda kao celina”, ali je izneo i zamerke na račun selekcije predstava za glavni program.

“Festival je za 20 godina postojanja uspeo da se izbori za status jednog od vodećih pozorišnih festivala u Srbiji i regionu, da opravda aktuelni koncept upoređivanja i dijaloga između pozorišnih poetika u srodnom jezičkom i kulturnom prostoru, da postane mesto susreta i saradnje umetnika regiona, te da izgradi i sačuva vernu publiku”, naveo je žiri, dodajući da je ovogodišnji slogan “Non pasaran?”, koji jasno problematizuje da li smo danas, zaista, spremni i sposobni da odbranimo ideale slobode, jednakosti, ljudskog integriteta..., opravdan u pratećem programu “Okupljani na Trgu partizana”, ali ne sasvim i u glavnom.

U pratećem programu, čiji je urednik bio reditelj Bojan Đorđev iz Beograda, publika je, kako je istakao žiri, mogla da vidi i čuje “nekoliko jasno osmišljenih i uspešno ostvarnih predavanja, performansa, predstava i izložbi”. Žiri je stoga podržao ideju da se u narednim godinama prateći programi dodatno razvijaju kako bi se privlačila nova publika, koja možda ima i nešto drugačija interesovanja, te izoštravao, problematizovao i dodatno profilisao koncept i/ili tema glavnog programa.

Žiri je ocenio i da je ove godine “prateći program više nego glavna, takmičarska selekcija odgovarao nazivu ‘Non pasaran?’, sa ili bez znaka pitanja”.

“Od selekcije sa ovakvim naslovom mogla se očekivati nešto veća provokativnost i smelost, pre svega, u umetničkom smislu, a i generalno, nezavisno od slogana, jasniji i izoštreniji kriterijumi koji se ne iscrpljuju samo u ravnomernoj zastupljenosti predstava iz vodećih pozorišta regionalnih centara”, naveo je žiri.

Žiri 20. JPF-a je naveo i da bi voleo da se na samom Festivalu, na razgovorima i u pratećim programima, biltenu i drugim aktivnostima - kako je to slučaj na drugim domaćim i stranim velikim festivalima, “malo izoštrenije, produbljenije, iz različitih uglova diskutuje o samoj selekciji glavnog programa i o opštim pozorišnim prilikama u regionu”.

Organizatori 20. JPF-a zahvalili su svim učesnicima, Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, Gradu Užicu i prijateljima koji su finansijski podržali jubilarno festivalsko izdanje, publici, posetiocima sajta i Fejsbuk strane, te medijima koji su omogućili da se o JPF-u čita, čuje i vidi u regionu “Bez prevoda”.

(SEEcult.org)

Korbizje u MPU



Izložba posvećena arhitekti Korbizjeu, umetniku i stvaraocu koji je snažno obeležio i trajno usmerio arhitekturu XX veka, biće otvorena u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 18. novembra, a obuhvata 50 fotografija arhitektonskih dela i 30 reprodukcija iz njegovog slikarskog opusa.

Izložba “Le Corbusier”, čiji je autor arhitekta Slobodan Stanojević, priređena je povodom 50 godina od smrti Korbizjea, u saradnji sa njegovom fondacijom.

Izložba i katalog su, prema rečima Stanojevića, ostvarenje skromne želje za dostojanstvenim odavanjem počasti Korbizjeu.

“Svako stvaralaštvo ima svoje pristalice i oponente, a naročito Korbizjeovo. Izložba i katalog namenjeni su svim generacijama arhitekata i urbanista koji su tu i koji će doći, kao primer koliko su znanje, upornost i odricanje neophodni ulog u stvaranju kompleksnog arhitektonskog dela - nove arhitekture i urbanizma”, naveo je Stojanović.

Kao autor, Korbizje je svojim posebnim viđenjem graditeljstva i ličnim iskustvom u sagledavanju ljudskih potreba i osobina, novom organizacijom korišćenja radnog i životnog prostora, obeležio arhitekturu XX veka. U neprekidnoj potrazi za novim nastali su: Ronšan, stambena jedinica u Marseju, Čandigar, Manastir laTuret… Pisanje knjiga je za Korbizjea takođe bilo neophodno i važno kako bi se stvarnost posmatranja i sagledavanja neposredne okoline precizno opisala, kao i suština prirodnih zakonitosti oko nas, naveo je Stojanović u katalogu izložbe.

Korbizje je, kako je istakao Stojanović, tokom celog života bio apsolutno i trajno prisutan na tržistu ideja kroz raznorodne ali povezane aktivnsti: arhitekturu, slikarstvo, skulpturu, dizajn nameštaja. Razvijao je sopstvenu originalnu produkciju osobenog intenziteta i uvek bio na suprotnoj strani stavovima zvaničnih škola i akademija.

Modulor je pokušaj racionalizacije proporcija čoveka u jedinstven sistem mera kao konstante koja karakteriše sve ljude. Korbizjeovo istražijvanje proporcija nije ograničavanje prostora, već predstavlja njegovo racionalno korišćenje. Istraživanje prirode nije prostorno ograničavanje, već težnja za oslobađanjem prostora, naveo je Stojanović.

Izložba o Korbizjeu deo je pratećeg programa izložbe “Mapiranje identiteta – arhitektura Beograda 1919-2015” autorke Ljiljane Miletić Abramović, muzejske savetnice i v.d. direktorke MPU, koja je otvorena do kraja januara, a predstavlja svojevrsno ispisivanje “biografije Beograda”, odnosno mapiranje i označavanje njegove arhitekture i arhitektonske kulture.

Izložba “Le Corbusier” biće otvorena do 9. januara u MPU.

(SEEcult.org)

Od ličnog do univerzalnog



Skopski umetnik Vlado Kostov predstavlja se od 17. novembra u Galeriji 212 u Beogradu izložbom “Ulični muzičari” sa skulpturama nastalim od otpadnog materijala 2014/2015. godine.

Novi radovi u tom ciklusu inspirisani su susretom Kosova sa desetogodišnjom devojčicom Jovanom koja svira violinu u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Radovi Kostova, kako je navela Olivera Vukotić u katalogu, iskazuju egzistencijalnu zapitanost koja od ličnog evoluira do univerzalnog značenja.

“Snaga skulptoralnih predstava, pored vizuelnosti i energije koja se ispoljava u oblicima, bazira se i na gradivnim elementima. Upotrebom recikliranih predmeta autor insistira na društvenoj odgovornosti savremenog čoveka i njegovom odnosu prema prirodi. U vremenu opšte globalizacije, skretanje pažnje na jedinku kao nukleus društva i okruženje kao neraskidivi deo životnog lanca, skulpturama daje angažovani kontekst”, navela je Olivera Vukotić.



Vlado Kostov Vace, rođen 1967. u Skoplju, završio je 1986. godine Školu za primenjenu umetnost “Lazar Ličenoski” u Skoplju. Umetnički pogled formirao je pod uticajem makedonskog slikara Dimitrija Maneva.

Od 1987. do 1989. boravio je u Londonu, gde je radio kao crtač saradnik u studiju za animaciju i karikaturu Hollywood Road Film Production.

Od 2005. godine nastaje preokret u njegovom stvaralaštvu - Kostov otkriva svoj originalni izraz, pretočen u suptilnu konstrukciju otpadnih materijala, izražavajući senzibilitet velikog saksofoniste Čarlija Parkera. Tom skulpturom učestvovao je u multimedijalnom projektu “Omaž Čarliju Parkeru”.

Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u Skoplju, Štipu, Sofiji, Beogradu…

Izložba u Galeriji 212 biće otvorena do 1. decembra.

(SEEcult.org)

Nagrade UBUS-a za 2015, Parlić bez laureata



Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) dodelilo je godišnje nagrade u oblasti umetničke igre za 2015. godinu, a ni ove godine nema laureata najprestižnije među njima – nagrade “Dimitrije Parlić” koja se dodeljuje za najbolje koreografsko ostvarenje premijerno izvedeno u toku pozorišne sezone, kao i domaćim koreografima za celokupan koreografski opus.

Kao i 2014. godine, žiri UBUS-a odlučio je da ne dodeli nagradu “Dimitrije Parlić”.

Specijalnu nagradu za inovativni pristup u oblasti savremenog plesnog teatra žiri je dodelio dokumentarnoj predstavi “Balerine” o životima umetničkih igračica u Srbiji danas, nastaloj u koprodukciji Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta i Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Rediteljka i dramaturškinja te predstave je Milena Bogavac, a koreografkinja i asistentkinja režije Olivera Kovačević Crnjanski.

Žiri je radio u sastavu: Marija Janković-Šehović, Isidora Stanišić, Tatjana Popović, Katarina Stojkov-Slijepčević i Ana Pavlović-Pešić.



Nagrada “Nataša Bošković” za najbolјu interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti dodeljena je solistima Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Dejanu Kolarovu i Igoru Pastoru za izvanredno ostvarene uloge Dorijana Greja, u istoimenom baletu.

Žiri su činili: Milica Bezmarević, Vladimir Logunov i Paša Musić.

Nagrada “Nataša Bošković” biće uručena Pastoru 19. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, posle predstave “Slika Dorijana Greja”, dok će Kolarovu biti uručena po prvom narednom izvođenju predstave.

Nagrada “Smilјana Mandukić” za najbolјu plesnu interpretaciju u oblasti savremene umetničke igre dodeljena je za 2015. godinu Rikardu Kampuš Freire (Ricardo Freire) za izvođenje u predstavama “Don Žuan” i “Žrtve iluzija” Bitef dens kompanije, kao i za celokupan doprinos plesnoj sceni u Srbiji.



Rikardo Freire, rođen 1984. u Lisabonu, postao je krajem 2013. godine stalni član Bitef dens kompanije u Beogradu, gde trenutno živi i radi. Prethodno je dobio angažman u HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci. Bavljenje plesom započeo je kroz stilove kao što su hip hop, house i ragga, a profesionalno se usavršavao u Lisabonu i Stokholmu. Već godinama se i sam bavi pedagoškim radom, predajući i savremeni ples u Portugalu, Švedskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

Žiri za nagradu “Smilјana Mandukić” radio je u sastavu: Danica Arapović, Tatjana Pajović i Boris Čakširan.

Nagradu za životno delo u 2015. godini Predsedništvo UBUS-a dodelilo je istaknutim profesorima Baletske škole „Lujo Davičo“ Zineti Musić Atanacković i Mirjani Nešić koje su, kako je istaknuto, dugogodišnjim predanim i istrajnim radom iznedrile generacije balerina i baletskih igrača koji decenijama čine okosnicu beogradskog baleta.



Nagrade UBUS-a tradicionalno se dodeljuju na dan rođenja Dimitrija Parlića, 23. oktobra.

Najprestižnija godišnja nagrada UBUS-a “Dimitrije Parlić” dodeljuje se od 1997. godine, a nije dodeljena 2014. i prethodno 2012. godine, dok je 2013. to priznanje dobila britanska koreografkinja Jasmin Vardimon za predstavu “Yesterday - Seti se da zaboraviš” Bitef dens kompanije.

Dodelu nagrada UBUS-a podržava Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Odložena Ruska avangarda



Otvaranje izložbe “Ruska avangarda u Beogradu“, koje je planirano za 19. novembar, odloženo je za decembar, saopštio je Muzej istorije Jugoslavije.

Otvaranje izložbe odloženo je iz tehničkih razloga, navedeno je u kratkom saopštenju MIJ.

Datum otvaranja izložbe biće naknadno objavljen.

Reprezentativna izložba ruske avangarde, mada bez nekog od kapitalnih dela vodećeg umetnika tog radikalnog umetničkog pokreta Kazimira Maljeviča, trebalo je da bude otvorena 19. novembra u Starom muzeju u okviru kompleksa MIJ.

Kako je najavljeno, izložba obuhvata više od sto radova oko 50 umetnika, među kojima su i grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina i Ljubov Popove.

To je prva sveobuhvatna prezentacija ruske avangarde u Srbiji, a organizovana je povodom obeležavanja stogodišnjice “Crnog kvadrata”, Maljevičevog remek-dela koje predstavlja revoluciju u umetnosti.

Realizovana je u saradnji sa pet ruskih muzeja, kao i sa Narodnim muzejem u Beogradu, koji će predstaviti 11 radova iz ostavštine Ljubomira Micića. Izložba će sadržati i dva Maljevičeva dela primenjene umetnosti - čajnik i tanjir.

(SEEcult.org)

Serbie: Photo, u Parizu



Savremena srpska fotografska scena predstavlja se od 19. novembra u Kulturnom centru Srbije u Parizu izložbama koje su objedinjene nazivom “Serbie: Photo”, a obuhvataju radove nastale u saradnji kolektiva Belgrade Raw i Tačke komunikacije, fotografske kolonije u Orlovatu, u organizaciji kustoskog dua maramaida i udruženja Kulturna periferija, te Nove akademije iz Beograda.

Koncipirane kao posebne celine, tri grupne izložbe doprineće uvidu u aktuelne teme, funkcije i modele organizovanja i predstavljanja vibrantne srpske savremene fotografske scene, saopštili su organizatori.

Izložbe “Nove razglednice Beograda”, “Dislokacije: fotografska kolonija u Orlovatu” i “Fokus – umetnost kroz objektiv” predstavljaju radove: Aleksandrije Ajduković, Mihaila Vasiljevića, Gorana Gocića, Stefane Savić, Gorana Micevskog, Nine Todorović, Ivana Petrovića, Denisa Jeremića, Tijane Pakić Feterman, Milana Aleksića, Vesne Mićović i kolektiva Belgrade Raw.



Postavka “Nove razglednice Beograda” rezultat je uspešne saradnje kolektiva Belgrade Raw i Tačke komunikacije na projektu “Zvučna mapa Beograda”. Fotografije i audio snimci razgovora sa sugrađanima i atmosfera grada, koji predstavljaju deo lokalnog nasleđa, upoznaju posetioce sa novim narativima društvene istorije i savremene svakodnevice koja čini duh jednog mesta onakvim kakav često nije prikazan u turističkim prospektima.

Izložba “Dislokacije: fotografska kolonija u Orlovatu”, u organizaciji kustoskog dua maramaida i udruženja Kulturna periferija, obuhvata radove sedam umetnika nastale na prvoj fotografskoj koloniji u selu Orlovat u Srbiji 2014. godine. Radovi realizovani u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom i kontekstom, uključuju različite aspekte fotografije kao dokumenta, arhivskog predmeta, komunikativnog sredstva, metode za istraživanje vizuelne percepcije i kulturnih konvencija.



Izložba “Fokus - umetnost kroz objektiv”, koju realizuje Nova akademija iz Beograda predstavlja osam umetnika koji, osim fotografije, stvaraju u mediju filma i videa (umetnost nastalu kroz objektiv). Kroz neposredne i lične modele mapiranja ili selekcije, ukazuju na ono što je autorima fokus, odnosno glavni motiv fotografisanja i istraživanja.

Izložbe su organizovane u toku “meseca fotografije” u Parizu, odnosno u vreme jedne od najvećih fotografskih manifestacija u francuskoj prestonici “Paris: Photo”.

Izložbe je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Sve tri postavke biće otvorene u Kulturnom centru Srbije do 12. decembra.

(SEEcult.org)

Svetlost i senke



Veče avangardnog performansa “Svetlost i senke” biće održano 25. novembra u KPGT-u u Beogradu, u organizaciji umetničkih grupa Nektan art i theINVISIBLES, koje će predstaviti svoja četiri autorska performansa.

Dve grupe umetnika, koje inače često sarađuju, predstaviće različite poglede na performans kao umetnost, ali sa jednom tačkom susretanja, koju će publika otkriti u toku večeri.

Prvi performans “Sagoreti mesec u paskoti svih sedam dana” predstavlja neobično i autentično muzičko-scensko čitanje magičnog sveta, pre svega, poezije Milene Pavlović Barilli. Autor je Miodrag Kovačević, koji izvodi i svoju muziku na poeziju Milene Pavlović Barili, u okviru akustičarskog dua theINVISIBLES, uz Kostandina Dimitrijevića na gitari.

Publiku potom očekuju tri buto performansa u izvođenju plesne trupe i teatra Nektan Art.



Prva dva performansa nadovezuju se jedan na drugog - “Skupljači senke IV: Senke”, koji izvodi Danijela Vučković, i “Skupljači senke IV: Svetlost”, u izvođenju Vanje Andrejić.

Koreografiju i koncept potpisuje Marco Nektan, a muziku Evgenija Tamnavac.

Veče performansa u KPGT-u zatvara “Neorganska svest” - drugi deo buto trilogije “Povratak vatrene ptice”, čije je autor i izvođač Marco Nektan, dok muziku potpisuje Norman Wnuck. To je priča o “novom dobu kosmičke svesti, o evoluciji duše na pragu novog eona - intelektualni preobražaj ili okultna alegorija”.

(SEEcult.org)

Kolekcija Beljanskog u Zagrebu

http://www.seecult.org/vest/kolekcija-beljanskog-u-zagrebu

3. Vizualizator



Festival fotografije Vizualizator biće održan od 19. do 26. nobembra na više lokacija u Beogradu, a raznovrsnim programom analiziraće fotografiju sa različitih aspekata: kao vizuelnu umetnost, socijalni fenomen i moćno medijsko sredstvo.

Treći Vizualizator otvoriće 19. novembra u Ustanovi kulture Parobrod dobitnik Pulicerove nagrade za fotografiju Edvard Kiting (Edward Keating), koji će se predstaviti kontroverznom izložbom “Apart from the light”.

Kiting će biti i učesnik tribine "Tabloidna fotografija" koja će u 17 sati biti održana u Parobrodu, a istražiće taj fenomen u Srbiji i svetu, kao i uticaj tabloidne fotografije na društvo, informisanje i kulturne obrasce.



Razgovor o tabloidnoj fotografiji moderiraće šefica Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Gordana Janković, a osim Kitinga, najavljeni su i urednica “Massimo Sestini News Pictures” Livia Corbo, urednik “Nacionalne geografije” Igor Ril, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Ana Martinoli, urednica fotografije u listu “Kurir” Maja Mojsovski, kulturološkinja Maja Vukadinović, režiser Mladen Matičević i Perica Gunjić iz CINS-a.

U fokusu trećeg Vizualizatora, koji organizuje Centar za fotografiju, ove godine je dokumentarna fotografija kao žanr umetničke fotografije.

Pod sloganom "Sklopi sliku", Vizualizator će okupiti na tribinama, radionicama i izložbama veliki broj stučnjaka u oblasti fotografije, medija i umetnosti.



Vizualizator je pokrenut 2013. godine kao multidisciplinarni, dinamičan festival koji ima za cilj da poveže sektore, institucije i pojedince iz različitih profesija vezanih za fotografiju kako bi se gradio sistem koji omogućava strateški razvoj toj oblasti.

Festivalski program biće održan u galerijama, ustanovama kulture i javnom prostoru.

Program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)

Attachment Size
Vizualizator-2015-program.pdf 1.23 MB
http://www.seecult.org/files/Vizualizator-2015-program.pdf

  Pravo na reku


Beogradska otvorena škola predstavlja od 19. novembra u galeriji O3one Art Space izložbu fotografija “Pravo na reku”, čija je tema degradacija rečnih tokova i priobalja koja nastaje prekomernom eksploatacijom šljunka i odlaganjem otpada na rečnim obalama.
Izložba je nastala u okviru kampanje za zaštitu prirodnih resursa koju sprovodi Beogradska otvorena škola kroz projekat “Znam kako da delujem”.
Na izložbi učestvuju Kristina Radovanović, Jelena Šurlan, Boris Miletić,Vladan Pavlović i prof. Radomir Levajac.
Prikazujući slike autentičnog prirodnog ambijenta koji je narušen i uništen ljudskom nebrigom i nečinjenjem nadležnih organa, BOŠ želi da pokrene reakciju društva i doprinese zaustavljanju nasilja nad rekama.
Projekat “Znam kako da delujem” realizuje se uz podršku norveške ambasade u Srbiji.
Izložba će biti otvorena u galeriji O3one do 25. novembra.
(SEEcult.org)

  Portret muškarca - čovečanstva




Izložba Luke de Angelisa (Luca De Angelis) iz Italije, rezidencijalnog umetnika Nezavisne umetničke asocijacije Remont tokom ove jeseni, biće otvorena 23. novembra u galeriji Remont, a obuhvata crteže i slike koji su nastali tokom rezidencije, ali i kao reakcija na njegov boravak u Beogradu.

Idejna refleksija koja objedinjuje radove na izložbi “Portret muškarca” polazi od slučaja haškog optuženika za ratne zločine Gorana Hadžića i anegdote o izgubljenoj i nađenoj slici “Portret muškarca” italijanskog umetnika Amedea Modiljanija, čiji je pokušaj prodaje doveo do njegovog hapšenja 2011.
Prema navodima istoričarke umetnosti Klare Hofman (Clara Hofmann), činjenica da je jedna umetnička slika dovela do hapšenja optuženika za ratne zločine Gorana Hadžića skoro da se može nazvati zabavnim momentom iz skorije istorije. Ta anegdota privukla je pažnju De Angelisa i motivisala ga da beogradsku izložbu nazove prema toj slici.
“Lukine namere i analogije su direktne i očigledne. Umetničko delo italijanskog slikara Modiljanija je uticalo na istorijski tok i sadašnji trenutak. Slika italijanskog umetnika u Srbiji, kao i Lukini radovi u beogradskoj galeriji. Slika ‘Portret muškarca’ je deo evropske istorije umetnosti, a postala je i deo savremene evropske istorije ovog područja. Činjenica da ova slika nije dostupna publici u Narodnom muzeju govori o aktuelnom stanju na polju umetnosti i kulture u Beogradu”, navela je Klara Hofman.






Način na koji je De Angelis usvojio naziv za svoje crteže i slike najbolje objašnjava na koji način su u njegov rad inkorporirani istorija, legende i urbani mitovi, navela je Klara Hofman, dodajući da se može reći da je izložba u Remontu i portret umetnika i njegovog boravka u Beogradu, odnosno portret njegovog odnosa prema okruženju.
Naziv je, kako je navela, takođe višeznačan – “ne ukazuje samo na autoportret umetnika, već na portret čoveka. Bilo kog čoveka. Čovečanstva”.






De Angelis je dobitnik specijalne nagrade žirija Combat Prize 2014. godine (Livorno, Italija), povodom koje je i upućen na dvomesečni rezidencijalni boravak u Beograd.
Rođen 1980. godine u San Benedetu del Trontu, De Angelis je diplomirao na odseku za slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Urbinu.
Izložba u Remontu biće otvorena do 30. novembra.
(SEEcult.org)