Vesti iz sveta umetnosti

Atmosfera indonežanske kreativne scene



Indonežanski grafički dizajneri, fotografi i ilustratori biće predstavljeni od 22. do 29. septembra u Parobrodu u Beogradu, na izložbi “Atmosfera” koja je nastala u saradnji umetničke organizacije 80|10 iz Beograda, u partnerstvu sa kreativnim veb portalom Grafis Masa Kini iz Indonezije.

Organizacija 80|10 pozvala je zainteresovane indonežanske vizuelne umetnike da predstave “novu” i mladu kreativnu scenu Indonezije - kako kroz komercijalne, tako i kroz eksperimentalne radove. Većina radova biće predstavljena na izložbi “Atmosfera”, a rezultat su rada na prethodnim projektima, dok ih je nekoliko nastalo specijalno za tu priliku.

Na izložbi učestvuju: Catherine Susilo (digitalna fotografija), Haris Mustafa (grafički dizajn i ilustracija), Ines Aryaniputri (grafički dizajn, tipografija, brending), Oktodia Mardoko (& Haryadhi) - Belantara studio (animacija i dizajn), Onny Renantalice (ilustracija i dizajn) i Rege Indrastudianto (grafički dizajn i ilustracija), koji će biti gost izložbe u Beogradu.

Umetnici su izneli kulturno prepoznatljive narative koji, prema navodima organizatora, predstavljaju kontekstualizaciju indonežanskog kulturnog okvira, ali u isto vreme jasno komuniciraju i sa evropskom i srpskom publikom.



Cilj izložbe je da se indonežansko područje predstavi iz drugačije perspektive od uobičajene kojom se nama daleke “egzotične” zemlje poput Indonezije, često prikazuju kao “banana republike”, ruralne sredine i/ili džungle, a neretko se povezuju sa ekonomskom i socijalnom nerazvijenošću. U tom smislu, izložba je tematski veoma široka i otkriva sve ono čime se pojedinac/umetnik bavi u ovom trenutku; otuda ona iznosi kulturne, sociološke, verske i/ili ideološke interpretacije, ali i pojedinačne snove koji mogu biti kritičan odraz svakodnevnih situacija.

Kustoskinja izložbe Sara Brkić postavlja pitanje kakva je trenutna atmosfera u Indoneziji danas i da li se bitno razlikuje od one u Evropi? Da li se dizajn može posmatrati kao način komunikacije koji oblikuje stvarnost ili bar predviđa i anticipira novu atmosferu. Izložba (pre)ispituje i sagledava kakav je dijalog umetnika Indonezije sa sopstvenom kulturom i na koji način oni adaptiraju ideje kulturnog nasleđa održavajući svoj kreativni karakter i mogućnosti.



Povodom izložbe “Atmosfera”, šef UNESCO katedre za menadžment u kulturi i kulturnu politiku na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, prof. dr Milena Dragićević Šešić preispituje koliko su u globalnom svetu daleko umetničke scene Srbije i Indonezije i da li ih sećanja na period zajedničkih geopolitičkih nada – na period nesvrstavanja i sna o multipolarnom svetu u vreme hladnog rata mogu ponovo vezati?



Prof. Dragićević Šešić referiše na knjigu “Geopolitika emocija” Dominika Mojsija (Clio, 2012), koji ceo azijski kontinent označava kontinentom nade, kontinentom u kome ne samo dve ekonomske velesile u BRICS arhipelagu (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), već i druge države razapete željom za napretkom i unutrašnjim pitanjima ostvarivanja specifičnih multikulturalnih identiteta, nastoje da kroz sve oblike stvaralaštva, a posebno one koji se danas označavaju kao kreativne industrije, ostvare proboj na svetsko kulturno i ekonomsko tržište. Indonezija među njima zauzima posve specifično i snažno mesto.

Izložbe poput “Atmosfere”, kako navodi prof. Dragićević Šešić, upravo otvaraju prostore za nova, širokogrudija razmišljanja, za otkrivanje sveta onakvog kakav je on zaista, van dominirajuće slike koju pružaju globalni mediji o njegovoj homogenosti u slikama popularne kulture. Kroz ovakve izložbe mi ga vidimo onakvog kakav istinski jeste, sa brojnim pitanjima koja dolaze sa rubova, a koja se usmeravaju ka centru – In from the margins! (na šta upućuje seminalna knjiga Saveta Evrope iz 1996).



Prof. Dragićević Šešić smatra da će izložba “Atmosfera” ne samo otvoriti nove vidokruge, već će pružiti i nove perspektive saradnje indonežanskih i srpskih umetnika, a preko njih i saradnje umetnika Jugoistične Evrope sa umetnicima Jugoistočne Azije, i da će tako zajedno ostvarivati nove, nehegemonističke mreže saradnje.

Izložba je podržana od Ambasade Indonezije u Beogradu i ambasadora Samuela Samsona, kao i Ustanove kulture Parobrod.

Medijski partner je GMK (Grafis Masa Kini) iz Indonezije a prijatelj izložbe - NUSANTARA, društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva.

(SEEcult.org)

Istorija srpskog jezika i pisma



Izložba Dajane Đedović “Istorija srpskog jezika i pisma”, koja prati razvoj srpskog jezika od 863. do 1814. godine, biće predstavljena 25. i 30. septembra u Muzeju Ive Andrića, u okviru Dana evropske baštine.

Izložba je prevedena na beloruski, engleski, italijanski, nemački i ruski jezik, na kojima će biti i prikazana, saopštio je Muzej grada Beograda.

Vukova reforma srpske ćirilice stvorila mu je više protivnika nego sve što je učinio u pogledu reforme književnog jezika. Mnogi poštovaoci njegovog sakupljačkog rada i mnoge pristalice upotrebe narodnog jezika i književnosti imale su rezerve i otpor prema njegovo azbučnoj reformi.

Vukova azbučna reforma zvanično je prihvaćena u Srbiji tek 1868. godine, četiri godine posle njegove smrti. Danas se smatra da je Vuk stvorio jedno od najjednostavnijih i fonetski najsavršenijih pisama.

Izložba “Istorija srpskog jezika i pisma” rezultat je saradnje Centra za kulturu "Vuk Karadžić" iz Loznice, Instituta za savremenu knjižnjvnost i umetnost i Prevodilačke radionice Tršić 2013.

Prezentacija izložbe biće 25. septembra u 11 i 13 časova i 30. septembra u 13 i 14 časova, a ulaz je besplatan, kao i na ostale programe u Muzeju Ive Andrića tokom Dana evropske baštine, odnosno do kraja meseca.

(SEEcult.org)

27. MNP - Ko to tamo peva?



Memorijal Nadežde Petrović u Čačku predstavlja u 27. izdanju, koje će biti otvoreno 27. septembra, presek aktuelne kritički angažovane umetnosti u Srbiji, ispitujući njen potencijal da progovori o pitanjima od opšteg značaja za društvo.

Prema konceptu i selekciji Dejana Sretenovića, izložba 27. MNP “Ko to tamo peva?” postavlja pitanje produkcije političkog značenja u umetnosti, a jedan je od mogućih preseka domaće angažovane umetničke scene.

Na 27. MNP učestvuju umetnici različitih generacija: Ognjen Glavonić, Siniša Ilić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić, Branislav Nikolić, Milica Ružičić, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Miloš Tomić i Slobodan Šijan.

Naziv Šijanovog kultnog filma “Ko to tamo peva?” iz 1980. godine iskorišćen je i za naziv izložbe 27. MNP, kao umetnička metafora srpskog mentaliteta i društva koja je i danas aktuelna.

Kakva je govorna pozicija kritički angažovane umetnosti u današnjem srpskom društvu? Da li je ta pozicija identična globalnoj poziciji umetnosti ili se od nje, imajući u vidu specifičnosti lokalnog okruženja, po nečemu razlikuje? Da li je umetnost danas u Srbiji jedno od retkih područja očuvanja latencija alternativnih načina mišlјenja i mesto gde je moguće izgovoriti ono što se drugde u javnoj sferi ne može ili ne dâ izgovoriti? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori izložba “Ko to tamo peva”, koja bi trebalo da stvori neku vrstu foruma za generacijski i poetički različita gledišta na aktuelnu situaciju srpskog društva.

Izložba 27. MNP se, prema navodima Sretenovića, može shvatiti i kao sklop “situiranih priča” koje za mesto primarne kritičnosti i performativnosti uzimaju lokalni milјe kojem umetnici pripadaju i kao građani Srbije, i kao javni intelektualci.

“Iako su globalne perspektive postale važnije nego ikada ranije u današnjem umreženom svetu umetnosti, značaj lokalnosti počiva na činjenici da umetnost nije posve autonomna u odnosu na matičan socijalni kontekst, naročito ako taj kontekst čini referentno ili interventno polјe umetničkog rada. Ako umetničko delo svoj sadržaj izvodi iz društva i njemu ga vraća, onda se njegova socijalna relevantnost kao kritičke izjave najpre meri sposobnošću da otvori teme od javnog interesa i pokrene polemiku o njima, odnosno da kao glas nabijen utopijom i emancipacijom proširi okvir društveno mogućeg”, naveo je Sretenović u opisu koncepta 27. MNP.

U okviru pratećeg programa 27. MNP, za 27. septembar najavljena je i diskusija “Umetnost je top koji napreduje dok mu je cev okrenuta ka sopstvenim položajima”, koju će moderirati Svebor Midžić, a kao učesnici su najavljeni Branislav Dimitrijević, Zoran Pantelić, Dejan Sretenović i Jelena Stojanović, umetnička direktorka 26. MNP “Dubok san” 2012. godine.

Jelena Stojanović i Branislav Dimitrijević, uz predstavnika organizatora - Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, čine žiri 27. MNP.

Najveći broj radova na 27. MNP napravljen je specijalno za tu izložbu, koju organizuje UG “Nadežda Petrović”.

MNP traje već više od 50 godina kao specifičan spomenik Nadeždi Petrović, koji bijenalno predstavlja savremeno stvaralaštvo i inovativne vizuelne prakse.

U čast velike slikarke Nadežde Petrović, Memorijal je 1960. osnovao Narodni odbor Opštine Čačak kako bi izložba donela sažet presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i delovala u lokalnoj sredini kao aktivno žarište kulturnog i umetničkog progresa, doprinoseći da njena kulturna fizionomija bude uočlјiva i prepoznatlјiva. Tokom pet i po decenija postojanja, a naročito od sredine 80-ih, MNP je prošao kroz različite organizacione i koncepcijske promene: od revijalne, preko tematski, problemski i teorijski postavlјene izložbe jednog ili nekoliko selektora sa prostora Jugoslavije, do autorske izložbe sa ličnim pogledom i stavom na složene društvene, kulturne i umetničke prilike vremena.

Od početka 21. veka MNP se okreće i međunarodnoj umetničkoj sceni, postajući otvoren za nove oblike postojanja u pravcu rezidencijalnih programa prilagođenih kulturnim potrebama i mogućnostima sredine.

Na dosadašnjih 26 izložbi izlagalo je 540 umetnika i umetničkih grupa, a kao selektori, autori izložbi, pisci tekstova i eseja ili članovi žirija bili su angažovani mnogi likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti iz Srbije i bivše Jugoslavije, a poslednjih godina i iz inostranstva.

Od prve izložbe Memorijala ustalila se praksa otkupa i poklona nagrađenih i drugih dela za potpunjivane zbirki koje danas omogućavaju značajnu i zanimlјivu sliku srpske i jugoslovenske likovne umetnosti druge polovine 20. veka, kao i ukupne umetničke klime tog vremena.

Na prošlom, 26. Memorijalu, glavna nagrada dodeljena je Neveni Hadži Jovančić i Ivanu Šijaku, dok je nagradu UG “Nadežda Petrović” dobio Mrđan Bajić.

Izložba 27. MNP biće otvorena do 7. novembra.

(SEEcult.org)

Nagrade 27. Memorijala NP



Nagrade 27. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku “Ko to tamo peva”, koji predstavlja kritički angažovane umetničke radove 11 autora različitih generacija iz Srbije, dobili su ravnopravno Milica Tomić i Siniša Ilić, dok je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dobio Miloš Tomić.

U konkurenciji sa još desetoro umetnika, koje je za 27. MNP odabrao istoričar umetnosti Dejan Sretenović iz Beograda, Milica Tomić nagrađena je za instalaciju “RE:ASSEMBLING: Umetnost i njen odnos prema najamnom radu” kojom detaljno prati i dokumentuje sve okolnosti nastanka jednog umetničkog rada koji se prezentuje u visoko strukturiranom globalnom umetničkog sistemu, a koji zapravo prikriva okolnosti umetničke produkcije.

Milica Tomić, kako je naveo u obrazloženju žiri, suočava razgovore sa nevidljivim sudionicima umetničke produkcije sa rutiniranom retorikom teorijske interpretacije, detaljnim tehnološkim obrazloženjima i političkim i ekonomskim teorijama koji govore o odnosima rada i kapitala.



Reč je o projektu sa crtežima Lune Joksimović, Manje Topalović i same Milice Tomić, koji istražuje međuuslovljenost rada, politike, ekonomije i umetnosti u okviru participativne proizvodnje jednog umetničkog dela, analizirajući mehanizme umetničkih praksi koji insistiraju na proizvodnji novih oblika kolektiviteta, lišenih represivnih odnosa unutar kolektivnog rada. Naizgled pozivajući se na participaciju, sam čin pozivanja na učešće postaje, prema rečima Milice Tomić, upravo mesto kontrole i monopola umetnika nad ishodom rada. Iako umetnik/ca prividno nudi svoj kreativni rad i status za kolektivnu upotrebu, on/a istovremeno zadržava apsolutno autorstvo. Uprkos zastupanju ideje o emancipaciji demokratske prakse, ti mehanizmi su, zapravo, kako sugeriše projekat Milice Tomić, zapravo odraz ideologije participacije u civilnom društvu i parlamentarnoj politici.



Ravnopravnu nagradu 27. MNP dobio je Siniša Ilić za prostornu instalaciju “Strategija, raskadrirani dokument o izvesnosti današnjice” koja se sastoji od niza svakodnevnih beleški u akvarelu kojima se preispituje pozicija subjekta u savremenom društvu.

Ilićev rad u kontekstu izložbe, kako je naveo član žirija i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević na otvaranju, nedeklarativno otvara niz važnih pitanja o odnosima pojedinca i zajednice, istovremeno se poigravajući i problematizujući estetske režime politika likovnosti kao javnog izlaganja i subjektivne refleksije.



Ilićev rad čine beleške rađene vodenom bojom na papiru, kao pokušaj arhiviranja slika opstanka. U konstruisanoj prostoriji u galeriji – nalik lavirintu sa slepim završetkom, posetilac vidi prizore bezličnosti i monohromije, beleške života u improvizanom ambijentu, segmentiranom, udaljenom, možda izolovanom i privremenom. Sve što se vidi je bez interakcije, bezlično, statično, bez prisustva života…

Miloš Tomić dobio je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” za video film “Veče uz radio” – peti nastavak njegovog projekta “Muzikalni dnevnik”, koji je predstavio i u paviljonu Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji 2013. godine.

Tomić specifičnim autorskim postupkom kadriranja i montaže pokazuje kako moć učestvovanja u zajedničkom događaju dočarava i očarava svakodnevnicu i izmešta pozicije posmatrača i ucecsnika, istakao je u obrazloženju žiri 27. MNP koji su, uz Dimitrijevića, činili i Jelena Stojanović, umetnička direktorka 26. MNP “Dubok san” 2012. godine, i predstavnik Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.



Tomićev video film “Veče uz radio” je filmsko-muzička igra – sleptisk, ili, kako je naveo, “ljubavna reportaža”. Tomiću je tranzistor, koji je njegov sin dobio od bake, poslužio kao ključ da se, dok on vrti stanice, slobodno kreće kroz raznolike muzičke svečanosti koje je beležio poslednjih par godina. Od javnog časa muzičke škole u Filharmoniji, preko sabora pod šatrom u Kaševaru, do penzionerskih igranki kod “Kariranog stolnjaka” i pank-grok delirijuma na koncertu u berlinskom klubu.

Prema rečima Tomića, bilo mu je zanimljivo da hvata trenutke toliko “nevažne” da se ni slučajno ne bi “provukli” u normalnom prenosu sa koncerta. Nije izdržao, kako je naveo, da se ne poigra sa tim snimcima, tim muzikama i tim ljudima.



Na 27. MNP učestvuju i Ognjen Glavonić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić, Branislav Nikolić, Milica Ružičić, Dragoljub Raša Todosijević i Slobodan Šijan, čiji je naziv kultnog filma “Ko to tamo peva?” iz 1980. godine iskorišćen i za naslov izložbe 27. MNP, kao umetnička metafora srpskog mentaliteta i društva koja je i danas aktuelna.

Najveći broj radova na 27. MNP napravljen je specijalno za tu izložbu, koju organizuje UG “Nadežda Petrović”, uz podršku gradskih vlasti.

Otvaranju 27. MNP prisustvovali su i mnogobrojni umetnici, kustosi, istoričari i teoretičari iz Beograda, kao i kolege iz Čačka, Kraljeva, Požege, Gornjeg Milanovca, Kruševca…

Memorijal je otvoren do 7. novembra u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” i Galeriji “Risim”.

(SEEcult.org)

VOĐENJE:16. Bijenale Pančevo



16. Bijenale umetnosti: Linije vremena - dokumenti 1981-2012, Pančevo, 17. septembar - 10. oktobar 2014.

Selektorka i kustoskinja 16. Bijenala umetnosti u Pančevu Suzana Vuksanović odabrala je radove oko 80 umetnika iz bivše Jugoslavije i sveta koji su izlagali od 1981. godine, kada je održana prva bijenalna izložba jugoslovenske skulpture (PIJS), do 2012. godine.

Namera koncepcije izložbe 16. Bijenala umetnosti je da inicira istorizaciju/valorizaciju i kritičko osvetljavanje sopstvenih različitih aspekata u kontekstu socioekonomskih, političkih, kulturalnih i umetničkih (ne)prilika nastalih u periodu dosadašnje istorije te izložbe.

Kompleksna postavka fokusirana je na ostvarenja nastala i producirana pred ili za neko Bijenale u Pančevu, a u pojedinim slučajevima, zbog nedostatka sredstava, tehničkih nemogućnosti ili nedostupnosti radova iz drugih razloga, odabrana su druga dela pozvanih umetnika/ca iz doba njihovog učešća na nekom od prethodnih bijenala. Taj segment izložbe uključuje i radove umetnika koji su u međuvremenu preminuli. Deo autora i njihovih ostvarenja predstavljen je i u okviru dokumentarnog dela izložbe u formi fotografija, printova i lajt-boksova, budući da je reč o zapisima o samim radovima i izvođenjima koje je bilo nemoguće ponoviti, ili ovog puta to nije bilo neophodno.

Selekcija radova, koja je podrazumevala istraživanje ogromne dokumentacije iz proteklih tridesetak godina, predstavlja samo jedan od mogućih pogleda na istorijat Bijenala, na kojem je do sada učestvovalo ukupno oko 900 umetnika.

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2014.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi. Projekat je ove godine podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Svratite na vođenje

(SEEcult.org)

Front na kraju 48. Bitefa



Beogradski internacionalni festival (Bitef) završava se 30. septembra nemačkom predstavom “Front” Luka Persevala o Prvom svetskom ratu iz zapadne perspektive, koja je zasnovana na dokumentima i književnim zapisima iz četiri evropske države.

U tom komadu Talia teatra iz Hamburga, kojom se 48. Bitef završava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, igraju glumci iz svih zemalja umešanih u Prvi svetski rat – kako bi se osvetlio iz više perspektiva.

Predstava istražuje Zapadni front sa svih strana rovova u Belgiji, koja je imala posebnu ulogu u Prvom svetskom ratu, jer je, uprkos svojoj neutralnosti, duže od četiri godine bila bojno polje na kojem su se nadmetale za premoć strane sile.

Jedan od izvora korišćenih u predstavi, kojom će 3. oktobra početi 54. MESS u Sarajevu, je roman “Na zapadu ništa novo” Eriha Marije Remarka, jedna od najizdavanijih knjiga na svetu, koja je prevedena na više od 50 jezika.



Prvim svetskim ratom, povodom stogodišnjice njegovog početka, bavile su se i dve domaće predstave u glavnom programu 48. Bitefa, koji je pod sloganom “Prošlost je sada” prikazao od 20. septembra 12 predstava, počev od pozorišno-muzičkog performansa “A gde je revolucija, stoko?” zagrebačke trupe Montažstroj.

Predstave nastale prema savremenim tekstovima srpskih autorki internacionalne reputacije Biljane Srbljanović i Milene Marković – “Mali mi je ovaj grob” Hartefakt fonda i Bitef teatra, u režiji Dine Mustafića iz Sarajeva, i “Zmajeubice” JDP-a, u režiji Ive Milošević, tretiraju istorijske događaje Prvog svetskog rata iz perspektive ovdašnjeg prostora i ovdašnjih političkih patologija.

Prvim svetskim ratom direktnije se bavio i dokumentrni teatarski projekat “Bojno polje sećanja 1914-2014”, u režiji Hans-Vernera Krezingera iz Nemačke, koji tematizuje zapadni i istočni, kolektivni i lični, naučni i umetnički pogled na istorijske događaje u vezi sa Velikim ratom.



Bitef je u glavnom programu prikazao i nekoliko predstava koje se bave drugim važnim istorijskim datumima proisteklim iz dešavanja pokrenutih Prvim svetskim ratom, poput predstave prema proslavljenom tekstu poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka “Naš razred”, koja ističe bolno pitanje litvanskog antisemitizma u novijoj istoriji, te četvoročasovne predstave “(A)polonija” proslavljenog poljskog reditelja Kžištofa Varlikovskog, koja predstavlja hod kroz 20. vek i traumatična mesta novije poljske, ali i evropske istorije, preispitujući čin žrtvovanja.

Veliku pažnju na 48. Bitefu izazvale su predstave iz regiona, posebno potresna “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, u izvođenju riječkog HKD, koja tematizuje jugoslovenski rat sa početka 90-ih i nevinu dečju žrtvu kao metaforu žrtvovanja vlastite budućnosti.



Uz Montažstroj, koji je na otvaranju 48. Bitefa izveo provokativnu predstavu “A gde je revolucija stoko?”, u režiji Boruta Šeparovića, publika je imala priliku da vidi i predstavu “Grobnica za Borisa Davidoviča” hrvatskog reditelja Ivice Buljana, u produkciji Bitef teatra i Hartefakta iz Beograda, koja koristi kao predložak čuvenu knjigu Danila Kiša. Prikazana je i predstava “Poludela lokomotiva” SNG Drame iz Ljubljane, u režiji Jerneja Lorencija, koja postavlja autorefleksivno i retoričko pitanje o dometima i revolucionarnom potencijalu teatra u odnosu na savremeno društvo.

Publika 48. Bitefa videla je i predstavu “Prošlost je sada” mlade švajcarske autorke Korine Majer, čiji je naziv i preuzet za ovogodišnji slogan, a bavi se pitanjem lične istorije kao produktom kolektivnog pamćenja.



Među domaćim projektima bio je “Communitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, sačinjen od teorijsko-umetničkog istraživanja i performansa, a fokusiran na različite istorijske i trenutne forme socijalne, kulturne i umetničke prakse, koje “spektakuliziraju” kolektivno i masovno telo, kao i na savremeni ples kao umetničku disciplinu koja emancipuje vidljivost oslobođenog individualnog tela. Domaću pozorišnu scenu predstavljao je i nagrađivani projekat “Neoplanta” u režiji Andraša Urbana, inspirisan prozom Lasla Vegela, koji govori o burnoj novijoj istoriji Novog Sada obeleženoj traumatičnim događajima koji su definisali odnose i identitet njegovih stanovnika.

Žirijem 48. Bitefa predsedava izraelska pozorišna rediteljka, dramaturškinja, selektorka, prevoditeljka i istraživačica Lila Deker Avner (Lilach), a članovi su i švedska scenografkinja, kostimografkinja i rediteljka Ula Kasius (Ulla) iz Stokholma, poljski pozorišni kritičar i kolumnista Vitold Mrožek (Witold Mrozek), saradnik najvećeg poljskog dnevnog lista “Gazeta viborča”, te rediteljka Ana Tomović i dramaturg, dramski pisac, scenarista i pozorišni i filmski kritičar Periša Perišić.

Žiri “Politikine” nagrade čine reditelj Dejan Mijač (predsednik), rediteljka Tanja Mandić Rigonat, urednica Kulturnog dodatka “Politike” Vesna Roganović, pozorišna kritičarka “Politike” Ana Tasić i novinarka rubrike za kulturu tog lista Borka Golubović Trebješanin.

Nekoliko učesnika 48. Bitefa odnelo je glavne nagrade prošle godine – Frljićevoj predstavi “Zoran Đinđić”, u produkciji Ateljea 212 iz Beograda, dodeljen je Gran pri “Mira Trailović” 47. Bitefa, a osim specijalnog priznanja žirija, koji je dobila predstava “55+” Montažstroja, nagrađen je i slovenački reditelj Lorenci za predstavu “Oluja” Mestnog gledališča ljubljanskog, za koju je dobio “Politikinu” nagradu za najbolju režiju.

Program 48. Bitefa tradicionalno je obuhvatao i Bitef Polifoniju, koja je obeležila 15 godina postojanja, kao i ciklus “Bitef na filmu” u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru kojeg su prikazana neka od najvećih dela filmske umetnosti 20. veka, u selekciji Vere Konjović.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

Frljiću ponovo Gran pri Bitefa



Gran pri 48. Beogradskog internacionalnog festivala (Bitef) “Mira Trailović” dodeljen je hrvatskoj predstavi “Aleksandra Zec” HKD teatra iz Rijeke, u režiji Olivera Frljića, koji je trijumfovao i 2013. godine predstavom “Zoran Đinđić” Ateljea 212.

Specijalna nagrada međunarodnog žirija dodeljena je predstavi “A gde je revolucija, stoko?” zagrebačkog Montažstroja, u režiji Boruta Šeparovića, koji je takođe 2013. dobio specijalnu nargradu – za predstavu “55+”.

Nagradu “Politike” za najbolju režiju na 48. Bitefu dobio domaći reditelj Andraš Urban za predstavu “Neoplanta” Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz).

“Neoplanta” je bila najbolja i prema mišljenju publike, koja joj je dodelila ocenu 4,65, dok je neznatno manje dobila slovenačka predstava “Poludela lokomotiva” (4,63) SNG Drame iz Ljubljane, u režiji Jerneja Lorencija, te “Grobnica za Borisa Davidoviča” (6,46) Bitef teatra i Hartefakt fonda, u režiji Ivice Buljana iz Hrvatske.



Gran pri 48. Bitefa dodeljen je većinom glasova članova žirija potresnoj Frljićevoj predstavi o deci-žrtavama rata, zasnovanoj na istinitoj priči o srpskoj devojčici koju su 1991. godine ubili pripadnici rezervnog sastava hrvatske policije.

I Šeparoviću je specijalna nagrada dodeljena većinom glasova za predstavu “A gde je revolucija, stoko?”, čijom je premijerom 48. Bitef i počeo 20. septembra.



Prema obrazloženju žirija, Urban je verodostojno preneo rasni literarni vegelovski svet na scenu, propušten kroz urbanovski stroj snažnog razotkrivanja raznih anomalija u društveno-političkim odnosima, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Novog Sada. “Pojedinačnih likova, individualnih glasova u ovoj predstavi skoro da nema, glumci i glumice igraju kao da su delovi jednog, militarizovanog tela. Oni nastupaju vojnički disciplinovano, grčeći se u savremenoj istoriji nasilja. Fragmentarno i silovito se na sceni predstavlja cirkularna istorija osvajanja i oslobađanja Novog Sada, unakrsni udari laži i praznih obećanja njegovih osvajača, začinjeni prepoznatljivim Urbanovim vizuelno i koreografski moćnim rešenjima”, istakao je žiri.

Bitef je prikazao u glavnom programu 13 predstava, od kojih je osam bilo iz regiona, a završen je 30. septembra u JDP-u teškom nemačkom dramom "Front" o Prvom svetskom ratu, u izvođenju Talia teatra iz Hamburga, u režiji Luka Persevala. Deo publike nije mogao da odgleda do kraja dvočasovnu predstavu o vojnicima iz četiri zemlje koji opisuju užase svakodnevnice u rovu na frontu, dok je ostatak gledalaca pozdravio glumce dugim aplauzom.

(SEEcult.org)




Prema obrazloženju žirija, nova predstava Montažstroja je “izuzetna refleksija o poziciji umetnika u savremenom društvu sprovedena kroz ponovno promišljanje i inscenaciju njegovog već postojećeg, a kontroverznog materijala”.

Žiri 48. Bitefa činili su Lila Dekel-Avner (predsednica), Ula Kasijus, Vitold Mrožek, Ana Tomović i Periša Perišić.

"Politikin" žiri (Dejan Mijač, Tanja Mandić Rigonat, Vesna Roganović, Borka Trebješanin i Ana Tasić) jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolju režiju dodeli Urbanu za predstavu “Neoplanta”, nastalu prema romanu Lasla Vegela.

Stvaralačka koordinacija



Izložba “Mihajlo Idvorski Pupin - Stvaralačka koordinacija” biće otvorena 3. oktobra u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, a ima za cilj da predstavi i ukaže na raznovrsno Pupinovo nasleđe čija istorijska uloga nije dovoljno istaknuta.

Imajući u vidu da je veliki broj njegovih dobročinstava, legata i mnogih drugih značajnih doprinosa zaboravljen, postavka uključuje postere-panoe, delove bogate arhivske građe, fotografije, kao i izbor knjiga koje su obeležile Pupinov životni put.

Posetioci će moći da se upoznaju sa pričom o dva dragocena Pupinova legata – jednom koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu i drugom koji je u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”.

Izložba, čija je autorka Aleksandra Ninković-Tašić, predstavlja Pupina kao skromnog čoveka koji je ostavio srpskom narodu sve što je svojim naučnim radom stekao.

Pupinove brojne aktivnosti na polju nauke, profesorskog rada, osnivanja i unapređenja mnogih institucija i udruženja u Americi, njegovi nacionalno-politički doprinosi, mnogobrojna dobročinstva, mecenski odnos prema umetnosti, briga o rodnom Idvoru i književni rad, pokazuju veliko znanje, nesebičnu angažovanost i istrajnost.

Izložba dolazi u Zrenjanin iz Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” iz Beograda, a biće otvorena do 31. oktobra.

Organizatori su Grad Zrenjanin – “Godina Pupina” i Narodni muzej Zrenjanin.

(SEEcult.org)

Nezavisna umetnost iz Srbije na 10. Viennafairu



Savremena srpska umetnička scena predstaviće se na jubilarnom, desetom izdanju bečkog sajma umetnosti Viennafair na štandu udruženja Blockfrei koji će okupiti više nezavisnih galerija i inicijativa, specifičnih po tome što reflektuju duh samoorganizovanja i inovativnosti umetničkog angažovanja i stvaralaštva, te kreiranja novih umetničkih zajednica sa sopstvenim pravilima i pravcima razvoja.

Delujući kao krovna organizacija, Blockfrei će predstaviti na desetom sajmu Viennafair 2. do 5. oktobra više nezavisnih galerija i inicijativa koje su fokusirane na savremenu vizuelnu umetnost, a proteklih godina su aktivno razvijale savremenu umetničku scenu u Srbiji.

Učestvovaće umetnici i inicijative: Aleksandrija Ajduković (Ulična galerija/Mikro Art), Dejan Kaludjerović (Blockfrei), Mane Radmanović (Velika Galerija KC Grad), Siniša Ilić (TkH – Teorija koja Hoda), Žolt Kovač (Supervizuelna), te Baza savremene umetnosti Nezavisne umetničke asocijacije Remont.

Projekat “Nezavisna umetnost iz Srbije” ima za cilj da doprinese većoj vidljivosti savremene srpske umetnosti na austrijskoj umetničkoj sceni.

Nezavisne umetničke organizacije, galerije i inicijative će se na štandu organizacije Blockfrei predstaviti putem rada jednog od umetnika koji je ili bio zastupljen u njihovom programu ili je usko vezan za rad određene inicijative, kao i elektronskom bazom podataka savremene umetnosti iz Srbije.

Udruženje Blockfrei je osnovano 2013. godine u Beču u nameri da odgovori na potrebe dijaspore sa prostora bivše Jugoslavije da se na adekvatan način predstave i zauzmu odgovarajuće uloge u austrijskom društvu, a posebno u Beču, gde čine veliki deo populacije i prisutne su u svim porama austrijskog društva, pa tako i u polju umetnosti i kulture.

Blockfrei nastoji da omogući što veću vidljivost savremene kulturno-umetničke produkcije sa ovih prostora, kao i umetnika i kulturnih radnika sa emigrantskim poreklom iz bivše Jugoslavije koji žive u Austriji. Misija organizacije je da doprinese međusobnoj povezanosti tih umetničkih zajednica, kao i da potpomogne njihovo umrežavanje sa austrijskim institucijama i širom publikom, pozicionirajući ih kao integralan deo bogate internacionalne i multikulturalne umetničke scene.

Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Turističke organizacije Srbije, austrijskog Bundeskanzleramita i Erste Banke.

*U prilogu: Katalog projekta Nezavisna umetnost iz Srbije

(SEEcult.org)

Izbor projekta za Paviljon Srbije na 56. Bijenalu



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je Konkurs za predlog projekta za predstavljanje Srbije na 56. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji 2015. godine, koje će organizovati Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Cilј konkursa je osmišlјavanje projekta za Paviljon Srbije na Đardinima na 56. Bijenalu, koje će biti održano od 9. maja do 22. novembra 2015. godine, imajući u vidu iskaz umetničkog direktora 56. Bijenala Okvija Envezora (Okwui Enwezor) da “nijedan događaj ili izložba u savremenoj umetnosti ne postoji kontinuirano na raskršću istorijskih promena kroz polјa umetnosti, politike, tehnologija, i ekonomije, kao što je Bijenale u Veneciji”, te da je “Bijenale idealno mesto za istraživanje svih ovih dijalektičkih polјa, a sama institucija Bijenala biće izvor inspiracije u planiranju izložbe”.

Poziv za predloge projekata upućen je kustosima, umetnicima i autorskim timovima, a Programski savet, koji je imenovalo Ministarstvo kulture, uputiće i direktan poziv određenim autorima da se jave na konkurs, koji je otvoren do 20. oktobra.

Programski savet će i odlučivati o rezultatima konkursa, a čine ga v.d. direktora MSUB-a Jovan Despotović (predsednik), umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Mrđan Bajić, v.d. direktora Kulturnog centra Beograda Mia David Zarić, kustos MSUB-a Dejan Sretenović i profesorka Jasmina Čubrilo sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Predlog projekta treba da sadrži predlog idejnog rešenja, finansijskih projekcija i predlog koncepta postavke.

Programski savet utvrdio je kriterijume kojima će se rukovoditi prilikom izbora, a uklјučuju umetnički kvalitet i inovativnost radova, jasan i aktuelan koncept, odgovarajuće prostorno rešenje postavke, tehničku izvodlјivost, komunikativnost sa publikom i finansijsku racionalnost.

Programski savet će nakon završetka konkursa napraviti uži izbor najkvalitetnijih projekata, s tim da će odabrani autori/autorske grupe imati dodatno vreme za pripremu prezentacije i intervjua, koji će biti obavlјeni početkom novembra.

Za učešće Srbije na 56. Bijenalu u Veneciji predviđeno je 10 miliona dinara (za produkciju i postprodukciju projekta, postavku i opremanje izložbe, troškove štampanja kataloga, transportne troškove i honorare kustosa/umetnika, stručnih saradnika.

Detalji o konkursu mogu se naći na sajtu Ministarstva kulture, kao i u rubrici Konkursi Portala SEEcult.org.

Srbiju su na 55. Bijenalu u Veneciji 2013. godine predstavljali Vladimir Perić i Miloš Tomić projektom “Nema ničega između nas”. Komesar nastupa Srbije na 55. Bijenalu bila je nezavisna kustoskinja Maja Ćirić, a za realizaciju izložbe bio je zadužen MSUB.

U konkurenciji za izbor projekta za nastup Srbije na 55. Bijenalu bilo je 14 umetnika i kustosa, koji su odgovorili na poziv za podnošenje predloga. Poziv je prilično kasno bio objavljen, a osim kratkog roka, kao jedan od problema organizovanja nastupa Srbije na 55. Bijenalu, naveden je bio i oskudan budžet od deset miliona dinara, koliko je planirano i za 56. Bijenale.

*U PRILOGU: Video sa otvaranja izložbe “Nema ničega između nas” u Paviljonu Srbije na 55. Bijenalu u Veneciji

(SEEcult.org)

54. MESS - Budućnost prošlosti



Internacionalni teatarski festival MESS u Sarajevu, uprkos kriznom budžetu, predstavlja od 3. do 12. oktobra 25 produkcija iz 18 zemalja, a sloganom “Budućnost prošlosti” pridružuje se obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, nudeći različite perspektive na istorijske događaje i njihov uticaj na savremeno društvo.

Tematski fokus 54. MESS-a naglasiće već na otvaranju predstava “Front” nemačkog Talia teatra, u režiji Luka Persevala, kojom je nedavno završen 48. Bitef u Beogradu, takođe posvećen Prvom svetskom ratu sloganom “Prošlost je sada”.

Kao i na Bitefu, i na 54. MESS-u biće izvedena i nemačka predstava “Bojno polje sećanja” HAU teatra iz Berlina, u režiji Hans-Vernera Krezingera, nastala u saradnji sa SARTR-om, CZKD-om i Gete institutom, kao i predstava “Mali mi je ovaj grob” srpske dramske autorke Biljane Srbljanović, regionalna koprodukcija Hartefakt fonda iz Beograda (Bitef, Kamerni teatar 55, Ulysses, Testament films i MESS), u režiji Dine Mustafića, direktora MESS-a.

Biljana Srbljanović, za koju je Mustafić rekao na konferenciji za novinare da je jedna od najcenjenijih evropskih spisateljica, će i otvoriti 54. MESS, čime se, kako je istakao, nastavlja lepa tradicija da taj festival otvaraju umetnici, a ne političari.

Biljana Srbljanović zastupljena je u programu 54. MESS-a i italijanskom verzijom “Porodičnih priča” (Teatro Metastasio/Stabile della Toscana), u režiji Paola Mađelija (Magelli) koji je, uz belgijskog reditelja Jana Lauersa (Lauwers), ovogodišnji dobitnik Zlatnog lovorovog venca.



Još nekoliko predstava direktno se bavi Prvim svetskim ratom – “Bolero” Majkla Pinčbeka (Michael Pinchbeck), u produkciji Notingem plejhausa, SARTR-a i Teatra Oda sa Kosova, te “Četrnaesta” Narodnog pozorišta Republike Srpske, u režiji Ane Đorđević.

Deo predstava 54. MESS-a, kako je navela umetnička direktorka Selma Spahić, opisuju “našu krvoločnu stvarnost iz današnje vizure”, poput britansko-portugalskog komada “Šta sam čuo o svetu” (Jorge Andrade, Alexander Kelly, ChrisThorpe) i italijanskog “Ti! Svi su dobrodošli” (Roberto Bacci) - tragikomedije svakog “zapošljavanja”, zasnovane na nedovršenom Kafkinom romanu “Amerika”.

Veliki deo programa 54. MESS-a, čine domaće i predstave iz regiona, ali učestvuju i trupe čak iz Japana i Kolumbije, te prvi put iz Maroka i Finske.



Iz Srbije učestvuju i “Čarobnjak” Narodnog pozorišta Somboru, u režiji Borisa Liješevića, kome je biografija Tomasa Mana poslužila samo kao inspiracija za pozorišnu igru, te “Koštana” Narodnog pozorišta Subotica, u režiji Andraša Urbana, koja se bavi univerzalnošću ljudskih prava i borbom protiv diskriminacije.

BiH je, uz “Mali mi je ovaj grob”, i zastupljena i predstavom “Balkanski rekvijem” Bosanskog narodnog pozorišta Zenica (koprodukcija sa MESS-om i austrijskim partnerima Hundsturm/Wien Kultur), u režiji Stevana Bodrože, te novim komadom Selme Spahić “Skupština”, u produkciji Narodnog pozorišta Sarajevo, SARTR-a i Kamernog teatra 55.

Publika 54. MESS-a videće i “Buržoaziju” češkog teatra Divadlo Na zábradlí, u režiji Jana Mikulášeka, koja u fokus stavlja bahatost, licemerje i potkupljivost, zatim kolumbijske predstave “Utroba kita” i “Sara kaže” Teatra Petra (Fabio Rubiano Orjuela), italijanski komad <DOB> (CollettivO CineticO, režija Francesca Pennini), plesnu predstavu “Ha!” Kompanije O iz Maroka (koreografija Bouchra Ouizguen), te špansku produkciju “Moje veliko delo (ambiciozni projekat)” (El Local E.C/C.A.E.T, režija David Espinosa), finsku predstavu “Odlazak” (WHS, režija Kalle Nio) i japansku “Tačke, linije i kocka. Svet i ostali u kocki koja sija” (mum&gypsy, režija Takahiro Fujita).



Ekskluziva MESS-a je predstava “Samo za Sarajevo (Vreme između dve greške)”, koja će biti izvedena na zatvaranju u Narodnom pozorištu, a produkcija je čuvene flamanske Needcompany, čiju režiju potpisuje Jan Lauers, dobitnik Zlatnog lovorovog venca.

Lauers i Mađeli dobili su počasno priznanje MESS-a za doprinos pozorišnoj umetnosti, kao umetnici koji su, kako je istakao Mustafić, na razne načine svoje karijere posvetili i gradili u Sarajevu.

Mađeli je, inače, najnagrađivaniji reditelj u istoriji MESS-a, a povodom Zlatnog lovorovog venca je izjavio da je veoma iznenađen, a samim tim i jako dirnut.

“U Sarajevo sam prvi put došao 1980. godine i ovaj grad je za mene ostao simbol mira i različitosti, a ono što posebno volim u njemu je kako vi kažete raja. Zbog toga mi je ova nagrada posebno draga”, rekao je Mađeli, kome će priznanje Direkcije MESS-a biti uručeno 3. oktobra, nakon masterklasa sa studentima i umetnicima.

Poseban deo festivalskog programa je namenjen deci (Children MESS), uključujući i bebe, za koje je predstava Aparat Teatra “Plumb BO-BO, ZU”. Najavljene su i predstave “Genijalni genije” Kazališta lutaka Zadar, inspirisana Leonardom da Vinčijem, i “Juri Muri pleše u Africi” Plesnog teatra Ljubljana o dečaku koji se ne želi kupati te beži u Afriku i otkriva zanimljive životne stvari.



U okviru programa OFF MESS, najavljen je interaktivni projekat Azre Akšamije, Margarete Makovec, Antona Lederera i Lejle Hodžić “Kolekcija budućeg nasleđa“ koji ima za cilj kreiranje umetničke zbirke koja će ostati budućim generacijama. Projekat je započet nedavno panel diskusijom, a realizuje se u sa MESS-om i Centrom za savremenu umetnost <ROTOR> iz Graca. Autorke tog projekta pozvale su građane da doprinesu stvaranju kolekcije prilozima u vidu umetničkih dela, predmeta iz svakodnevnog života, domaćinstva, delova nameštaja, odevnih predmeta, ručnih radova, knjiga…

Svi donirani predmeti će biti izloženi, fotografisani i katalogizovani za vreme 54. MESS-a u Galeriji Java, a zatim vraćeni vlasnicima.

OFF MESS biće završen izložbom “Open Spaces”, koja je sastavni deo predstave “Bojno polje sećanja 1914/2014”, a biće održana od 6. do 13. oktobra u Muzeju književnosti i pozorišne umetnosti. Taj projekat govori o Prvom svetskom ratu u Jugoistočnoj Evropi u okviru kojeg su reditelj dokumentarnog teatra Hans-Werner Kroesinger i rediteljka dokumentarnih filmova Regine Dura krenuli tragom Prvog svetskog rata u Sarajevu, Beogradu i Istanbulu, vodeći se različitim istorijskim narativima koji se dovode u vezu sa nacionalnim istorijama tih zemalja.



MESS je, inače, i ove godine organizovan u recesijskim uslovima.

Prema rečima Mustafića, u poslednjih osam godina festivalski budžet smanjen je za 77 odsto, a opstao je zahvaljujući entuzijazmu menadžmenta i sopstvenom ugledu.

Generalni pokrovitelj MESS-a je kompanija “Bosnalijek”, a pomoć su pružili i kantonalno i federalno ministarstvo kulture i sporta, čiji su čelnici čestitali organizatorima na entuzijazmu i zalaganju da održe taj festival koji je, kako su istakli, svojevrsni praznik za grad.

Osim u Sarajevu, deo programa 54. MESS-a biće održan i u Zenici, Visokom i Goraždu.

Novina MESS-a je saradnja sa Udruženjem gluvih, pa će nekoliko predstava biti prilagođeno osobama sa oštećenim sluhom koje su do sada, kako je rekao Mustafić, neopravdano bile zanemarene i nisu mogle adekvatno pratiti teatarsku umetnost.

MESS je osnovan 1960. godine kao Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije, od čega potiče i skraćenica po kojoj je i danas prepoznatljiv.

Prosle godine, na 53. MESS-u, trijumfovala je predstava “Galeb” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Tomija Janežiča iz Slovenije, osvojivši i Gran pri - Zlatni lovorov venac za najbolju predstavu u celini, kao i nagrade kritike i publike. Za ulogu u “Galebu” nagrađena je i Jasna Đuričić, koja je dobila Zlatni lovorov venac za najbolje glumačko ostvarenje, dok je Milica Janevski dobila nagradu “Rejhan Demirdžić” za najboljeg mladog glumca/glumicu.

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*U festivalskom video, kao i na plakatu, korišćeni su autentični elementi sa plakata i iz medija od pre 100 godina. Produkciju videa potpisuje sarajevska kreativna agencija Fabrika, koja je uz festival MESS već 17 godina.

**Foto: MESS

(SEEcult.org)

Hrabrost za umetnost



Predstavom “Front”, u režiji Luka Persevala, 3. oktobra u Sarajevu počeo je 54. Internacionalni teatarski festival MESS, koji je otvorila dramska autorka Biljana Srbljanović iz Srbije, odajući počast Sarajevu na hrabrosti, ali i svima koji se danas bave umetnošću, posebno pozorišnom.

“Hrabri grade, proglašavam 54. Internacionalni teatarski festival MESS otvorenim!”, reči su kojima je Srbljanovićeva otvorila jedan od najstarijih pozorišnih festivala u regionu, koji će pod sloganom “Prošlost budućnosti”, uprkos kriznom budžetu, prikazati do 12. oktobra 25 predstava iz 18 zemalja.

Biljana Srbljanović istakla je da joj je posebna čast da otvori festival koji postoji već 54 godine i koji je još od rane mladosti gledala kako stvara i odgovara na izazove.

“MESS je to uspeo zahvaljujući svojoj nadaleko poznatoj publici koja je obrazovana i ne dolazi u teatar samo kako bi pratila neke trendove. Praviti umetnost u ovakvom svetu zahteva veliku hrabrost, a stvarati teatarsku umetnost zahteva ludačku hrabrost. Zbog toga sam izuzetno srećna što u ovom hrabrom gradu mogu otvoriti 54. MESS”, naglasila je Biljana Srbljanović, saopštili su organizatori.



Biljana Srbljanović je zastupljena na 54. MESS-u sa dve predstave – komadom “Mali mi je ovaj grob” Hartefakt fonda i Bitefa iz Beograda, koji je nastao u saradnji sa Kamernim teatrom 55, Ulysses teatrom, kućom Testament films i MESS-om, u režiji Dine Mustafića, direktora MESS-a, te italijanskom verzijom “Porodičnih priča” (Teatro Metastasio/Stabile della Toscana), u režiji Paola Mađelija (Magelli) koji je, uz belgijskog reditelja Jana Lauersa (Lauwers), dobitnik Zlatnog lovorovog venca 54. MESS-a.



Za otvaranje 54. MESS-a odabrana je nemačka predstava “Front”, kojom je nedavno zatvoren 48. Bitef u Beogradu - priča o Prvom svetskom ratu i njegovim posledicama iz ugla vojnika u rovovima sa obe strane ratišta, koji pripovedaju na nemačkom, francuskom, holandskom i engleskom jeziku.

Kao i nedavni Bitef, održan pod sloganom “Prošlost je sada”, i 54. MESS se sloganom “Budućnost prošlosti” pridružuje obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, nudeći različite perspektive na istorijske događaje i njihov uticaj na savremeno društvo.

Uporedo sa predstavom “Front” Thalia teatra u Narodnom pozorištu u Sarajevu, MESS je otvoren i u Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici predstavom “Balkanski rekvijem” Stevana Bodrože, koja je koprodukcija sa MESS-om i austrijskim partnerima (Hundsturm/Wien Kultur).

Festivalski program u Sarajevu nastavlja se 4. oktobra predstavom “Buržoazija“ Jana Mikulašeka iz Češke, te Mađelijevom verzijom “Porodičnih priča” u Međunarodnom centru za decu i omladinu Novo Sarajevo.

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*Foto: MESS (Velija Hasanbegović)

(SEEcult.org)

Pozorišna verzija Dogvila



Pozorišna adaptacija scenarija filma “Dogvil” Larsa fon Trira, u režiji Kokana Mladenovića, biće premijerno izvedena u decembru u Beogradu, uz učešće grupe Vrooom koja uživo izvodi muziku Marka Grubića.

Glavnu mušku ulogu u predstavi “Dogvil”, čija je premijera planirana za 19. decembar u Mikser hausu, igraće Branislav Trifunović.

Autore predstave “Dogvil” zanima specifična psihologija izolacije koja dugoročno ostavlja posledice na svakog pojedinca u izolovanoj zajednici.

Na bini su tri muzičara, glumica i glumac, a narativ se predstavlja glumom, koncertnim izvođenjem i interakcijom sa videom, odnosno filmskim scenama na velikom platnu, koje dominira scenografijom.

Muziku će uživo izvoditi grupa Vrooom u sastavu: Andrijana Belović (glas i klavijature), Jamal Al Kiswani (saksofoni, flauta, gitara, klavijature) i Marko Grubić (bas, gitara, klavijature, loopovi), koji ju je i komponovao.

Ekipa predstave “Dogvil” raspisala je ovih dana audiciju za glavnu žensku ulogu, a zainteresovane kandidatkinje mogu da se prijave do 20. oktobra.

Više o audiciji moguće je naći na Fb strani predstave, kao i u rubrici “Konkursi” portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nagrade 50. festivala Joakim Vujić



Predstava “Smećarnik” Narodnog pozorišta iz Užica proglašena je najboljom na 50. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” u Leskovcu, na kojem je nagrađen i njen reditelj Stevan Bodroža.

Pobednička predstava, polazeći od autentičnih događaja, “uspeva da ukaže na univerzalnost nasilja, ostavljajući impresivni utisak na gledaoca”, naveo je u obrazloženju žiri, koji su činili glumica Đurđija Cvetić (predsednica), reditelj Mihailo Vukobratić i dramaturg Tamara Baračkov.

Glumačke nagrade odneli su Suzana Grujić iz Narodnog pozorišta Leskovac, Igor Đorđević iz Narodnog pozorišta u Beogradu, Vahudin Prelić iz Narodnog pozorišta u Užicu i Katarina Mitrović iz Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, kao i Mina Milošević, koja je dobila nagradu “Joakim Vujić” za najbolju mladu glumicu, za ulogu u predstavi leskovačkog pozorišta “Galeb”.

Prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Igor Đorđević nagrađen je za glavnu mušku ulogu za tumačenje likova Martina, Ričija i Dejana u drami “Bizarno” Želјka Hubača, u režiji Snežane Trišić i koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Šabačkog pozorišta. Ta predstava odnela je i nagradu za najbolјu scenografiju (Marina Vukasović Medenica).

Nagrada za najbolju glumicu dodeljena je Katarini Mitrović za ulogu u predstavi “Ubiti pticu rugalicu” koju je, prema tekstu Harper Li, režirao Nebojša Bradić.

Prema navodima žirija, unoseći mladalačku energiju i optimizam u jednu surovu sredinu, Katarina Mitrović je kao Skaut Finč u predstavi “Ubiti pticu rugalicu”, nevinošću, iskrenošću, borbenošću i životnošću uspela da se u velikom ansamblu nametne i opravda svoje mesto.

Kragujevačka predstava odnela je i nagradu za najbolju muziku (Dragoslav Tanasković).

U takmičarskom programu 50. festivala “Joakim Vujić”, koji je održan od 27. septembra do 4. oktobra u Narodnom pozorištu u Leskovcu, bilo je sedam predstava u selekciji Slobodana Obradovića, a izvedeno su još dve van konkurencije i pet namenjenih deci, među kojima je najboljom proglašena predstava kraljevačkog pozorišta “Meca i deca”, u režiji Miodraga Dinulovića.

Žiri grada Leskovca proglasio je najboljom predstavu “Galeb” leskovačkog Narodnog pozorišta.

(SEEcult.org)

Preminuo Jurij Ljubimov



Legendarni ruski pozorišni režiser Jurij Ljubimov, osnivač Teatra na Taganki, preminuo je 5. oktobra u Moskvi u 98. godini.

Ljubimov je preminuo u bolnici, u koju je smešten 2. oktobra, a prema navodima ruskih medija, bio je u teškom stanju. I ranije je bio lošeg zdravlja, ali je uprkos tome, nastavljao da radi. Pre dve godine bio je u komi, a po izlasku iz bolnice nastavio je pripremu predstave “Knez Igor” u Boljšoj teatru, čija je premijera bila 2013. U maju ove godine u teatru Nova opera održana je i premijera Molijerove “Škole za žene”.

Ljubimov je 30. septembra napunio 97 godina, a prema rečima njegove supruge Katalin Ljubimove, nadao se da će do tada dobiti potvrdu da će njegov kabinet i arhiva u Teatru na Taganki dobiti spomen obeležje. Budući da se to nije dogodilo do njegovog rođendana, Katalin Ljubimova pretpostavlja da mu je to i pogoršalo zdravstveno stanje.

Ljubimov je osnovao Teatar na Taganki 1964. godine i vodio ga naredne dve decenije – do 1984. godine, kada mu je oduzeto sovjetsko državljanstvo. Razlog je, između ostalog, bilo i to što je režirao u inostranstvu, a povod izjava o sovjetskoj kulturnoj politici koju je dao “Tajmsu” za vreme postavljanja nove predstave u Londonu. Prethodno su zabranjene njegove dve predstave. Kada je 1980. godine preminuo Vladimir Visocki, Ljubimov je režirao predstavu u čast tog legendarnog umetnika i pesnika, ali su je vlasti zabranile, kao i Puškinovog “Borisa Godunova”.

Posle odlaska iz Sovjetskog Saveza, u kojem se etablirao bio i kao glumac, Ljubimov je režirao u Austriji, Italiji, Engleskoj i SAD. Američkoj publici predstavio je, između ostalog, “Zločin i kaznu”.

Pet godina kasnije vraćeno mu je državljanstvo, pa se i Ljubimov vratio na na čelo Teatra na Taganki, u kojem je, kako je navedeno u njegovoj zvaničnoj biografiji, režirao tokom karijere više od sto predstava (Hamlet, Boris Godunov, Evgenije Onjegin, Medeja...). Između ostalog, na Taganki je 1977. postavio i “Majstora i Margaritu” Mihaila Bulgakova, klasik koji je godinama bio nepodoban u Sovjetskom Savezu.

Zaslužan je za prvo izvođenje predstave Bertolta Brehta “Dobri čovek iz Sečuana” u Rusiji, koju je postavio 1963. godine, kao profesor Pozorišne akademije u Moskvi. Tim komadom je i otvoren Teatar na Taganki 23. aprila 1964.

Taj Brehtov komad, igrom slučaja, bio je i povod za konačni rastanak Ljubimova sa Tagankom 2011. godine, nakon sukoba sa trupom za vreme gostovanja u Češkoj. Glumci su tada odbili da odigraju probu predstave “Dobri čovek iz Sečuana”, u okviru pozorišne radionice, zahtevajući da im se najpre isplati honorar.

Prema rečima Ljubimova, on je popustio i isplatio honorar glumcima kako bi se izbegao skandal pred studentima i predstavnicima pozorišnih akademija Češke koji su došli da gledaju probu i učestvuju u radionici. Kako je tada izjavio, s takvim ljudima koji “ne umeju da se kontrolišu, nego pribegavaju ucenama i protestima”, on nije spreman više da radi. “Da bi se održao nivo, potrebno je svakog dana probati. Mi se ne možemo spustiti ispod nivoa kvaliteta na koji se gledalacTaganke navikao. Glumci ne žele to da shvate: oni jednostavno hoće da manje rade, a da dobiju više novca”, naveo je Ljubimov u obrazloženju ostavke. “Dosta mi je poniženja, odsustva volje za radom i želje samo za novcem”, dodao je Ljubimov. Glumci su naveli da su tražili honorare samo zato što su se plašili da ne ostanu bez novca, koji je, inače, obezbedila bila EU.

Ljubimov je i ranije podnosio ostavku, poslednji put 2010. godine, i to zbog sukoba sa moskovskim vlastima za kulturu. “Ne mogu nama upravljati mali panjevi-šamlice. Ja nemam nameru da pišem koliko mi je potrebno eksera i farbe. To je puni i definitivan idiotizam”, rekao je tada Ljubimov, dodajući da je njegova dužnost bila da “potpisuje nekakve papire, po 300 dnevno, kako bi njima dokazivao šta je i koliko potrebno” pozorištu. Ipak, na molbu gradskih vlasti, Ljubimov je tada odustao od ostavke.

Nakon definitivnog odlaska iz Teatra na Taganki 2011. godine, nastavio je da radi nove predstave u Moskvi.

Ljubimov je, između ostalog, postavio u milanskoj Skali 1975. godine svoju prvu opersku predstavu, a potom je režirao još oko 30 opera na scenama Skale, pariske Opere, londonskog Kovent Gardena, kao i u pozorištima u Hamburgu, Minhenu, Bonu, Karlsrueu, Štutgartu, Cirihu, Napulju, Bolonji, Torinu, Firenci, Budimpešti, Čikagu…

Dobitnik je niza sovjetskih i ruskih državnih nagrada i odlikovanja, među kojima su i ordeni za zasluge za otadžbinu III i II stepena.

Između ostalog, trijumfovao je i na 10. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (Bitef) 1976. godine – predstavom “Hamlet” sa Vladimirom Visockim u naslovnoj ulozi. Teatar na Taganki su, kako je svojevremeno izjavila Branka Pavićević, došli da gledaju pozorišni umetnici iz Njujorka, Berlina, Londona - od Fransiska Arabala preko Toma Stoparda do Margaret Krojden.

Prema navodima jednog od osnivača Bitefa Jovana Ćirilova, prvi put se sreo sa Ljubomovim na Taganki uoči prvog Bitefa 1967. godine, a smišljali su taktiku kako da sovjetski dogmati socrealizma puste predstave njegovog teatra na jeretički Bitef.

Ljubimov je otvoreno govorio da gradi pozorište na tradiciji zlatne epohe ruske avangarde pred staljinistički mrak, koju su obeležili Mejerholjd, Vahtangov, Tairov i Jevrejinov. Za ideološku vrhušku duboko ukorenjenu u dogme socrealizma bila je to neverovatna crvena marama. Koliko se vlast još 60-ih godina, posle Staljina, borila protiv “dekadencije” Ljubimova, Ćirilova vezuje i sopstveno iskustvo sa čelnicima tadašnjim Ministarstva kulture SSSR.

“Moji uporni zahtevi da puste Taganku na Bitef već prve sezone od 1967. godine, završili su se argumentom: ‘Vi kažete da Vas interesuje eksperiment Jurija Ljubimova. Ali vi morate znati da SSSR, kao i u ekonomiji, ne izvozi eksperimente, već gotove proizvode’. Otada smo ipak uporno pozivali ‘eksperiment’ Jurija Aleksandroviča svake godine na Bitef. On i njegov teatar bili su sve više u centru pažnje svetske javnosti. Pred 10. Bitef 1976, koji je ujedno bio i teatar nacija pod pokroviteljstvom ITI-ja i Uneska, bili smo obradovani vešću da će Taganka učestvovati na Bitefu. Ipak, da ne bi jeretički Bitef bio prvi koji ima Taganku, poslali su je nekoliko nedelja pre togada gostuje u Sofiji, valjda kao vernijeg ruskog saveznika SSSR-a”, naveo je Ćirilov svojevremeno u “Politici”.

(SEEcult.org)

Mozaik malog formata IX



Izložba 'Mozaik malog formata IX', koja predstavlja dela dimenzija do 25x25 cm, biće otvorena 6. oktobra u Maloj galeriji ULUPUDS-a u Beogradu, u organizaciji Grupe Ametist.

Grupa Ametist već devet godina realizuje taj autorski projekat Petra Vujoševića, koji je okupio do sada više od 130 autora iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Rumunije i Bugarske.

Izložba “Mozaik malog formata” omogućava tako beogradskoj publici da sagleda kretanja na polju mozaičkog stvaralaštva ne samo u zemlji, već i u regionu.

Dela odabrana za tu izložbu predstavljaju različite umetničke prakse, od onih klasičnih, figurativnih do raznih tendencija i eksperimenata savremenog mozaika.



Izlagači pripadaju različitim generacijama - od onih koji su tek završili akademije, do onih koji se mozaikom bave više decenija.



Grupa Ametist, koju čine Olivera Gavrić Pavić, Borislav Nježić, Ivan Pavić, Dragan Vasić i Petar Vujošević, u proteklih gotovo 15 godina postojanja ostvarila je četrdesetak izložbi i sedam velikih projekata posvećenih mozaičkim kretanjim u Srbiji i regionu.

(SEEcult.org)

Časopisna umetnost Gotovca



Izložba “Newspaper Art by Tomislav Gotovac” biće otvorena 9. oktobra u Centru i Galeriji P74 u Ljubljani, što je prvo celovito predstavljanje radova koje je taj multimedijalni umetnik realizovao u mediju novina, počev od tekstualno-literarnih eksperimenata objavljenih u beogradskim studentskim novinama “Student” i “Vidici” (1969-1971).

Centar i Galerija P74 realizuju izložbu u saradnji sa Institutom Tomislav Gotovac i kustosom Darkom Šimišićem, ističući da predstavlja svojevrsni pionirski podvig, budući da taj segment umetničkog opusa Gotovca (1937-2010) nije do sada izlagan i muzejski predstavljan.

Izložba je usredsređena na radove nastale 60-ih godina 20. veka, na samom začetku Gotovčeve umetničke karijere, dok je studirao filmsku režiju u Beogradu. Postavka obuhvata arhivske materijale, časopise, publikacije, foto-dokumentaciju umetničkih akcija…

Inovativan i provokativan, Gotovac je prvi hrvatski umetnik koji je znao da iskoristi medije masovnih komunikacija i učini ih važnim segmentom svog opusa. Danas, zahvaljujući velikom interesovanju koji je inostrana publika pokazala upravo za taj deo njegovog rada, može se reći da je bio inovator i na znatno široj sceni, istakao je Institut Tomislava Gotovca povodom izložbe.



Umetnički opus Gotovca teško je razvrstati u uske medijske podele. Izveo je dela koja pripadaju u jednakoj meri filmskoj umetnosti, te vizuelnim i izvođačkim umetnostima. Među njegovim delima koja izmiču striktinim medijskim definicijama su i radovi izvedeni u novinama i s novinama, koji su nazvani “Newspaper Art” prema predlogu filmskog režisera Slobodana Šijana iz Srbije, Gotovčevog dugogodišnjeg prijatelja.

Gotovac je tokom cele umetničke karijere koristio novine, bilo kao materijal, rekvizit ili komunikacijski medij. Još od 60-ih godina novine se pojavljuju na fotografijama i u filmovima, ili se koriste za izradu kolaža i skulptura. U nekim akcijama i performansima novine su u središtu događanja, poput akcije “Čitanje Daily Maila” (1979), izvedene u ateljeu Marine Abramović i Ulaja (Ulay) u Amsterdamu, gde je Gotovac na glas pročitao kompletan tekst objavljen u dnevnim novinama.



Početak Gotovčevog delovanja u medijskom prostoru novina vezano je za tekstualno-literarne eksperimente u beogradskim studentskim listovima “Student” i “Vidici”. Uskoro je, nakon povratka iz Beograda u Zagreb 1976. godine, započeo njegov najintenzivniji period rada u novinama vezan za “Polet” i “Studentski list”.



Te omladinske i studentske novine su od sredine 70-ih predstavljale važan komunikacijski kanal sa znatno većom slobodom izražavanja nego što je to bilo moguće u oficijelnoj štampi. Studentske i omladinske novine su pisale o “zabranjenim” temama, o rok i pank muzici i drugim zanimljivim sadržajima. Osim što su pomerale granice dozvoljenog unutar kontrolisanog sistema, bile su inovativne po oblikovanju baziranom na radikalnom korišćenju i fotografije i tipografije. U takvom podsticajnom okruženju, kako je navedeno, Gotovac je našao mogućnost za vlastito delovanje. To se posebno odnosi na mogućnost brze i efikasne promocije akcija koje je izvodio u javnom prostoru.



Čestim pojavljivanjem na naslovnim stranama novina i publikovanjem fotografske dokumentacije uličnih akcija, Gotovac je postao poznata javna osoba, sinonim za avangardnog umetnika. Osim u studentskim i omladinskim novina, Gotovac je kasnije svoj rad uspeo da plasira i na stranice “glamuroznih” magazina, kao što su bili “Start” i “Nacional”.



Uoči otvaranja izložbe “Newspaper Art by Tomislav Gotovac” Centru i galeriji P74, kustos Darko Šimičić održaće 9. oktobra predavanje i vođenje.

Izložba je organizovana u saradnji Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. iz Ljubljane i Instituta Tomislav Gotovac, čija je delatnost usmerena na čuvanje, stručnu obradu, prezentaciju i promociju umetnikovog opusa Gotovca.

Institut Tomislav Gotovac realizuje ove godine projekte uz finansijsku podršku Zaklade “Kultura nova”, Ministarstva kulture Hrvatske i Erste fondacije iz Beča. Program Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. podržavaju Ministarstvo za kulturo Slovenije i gradske vlasti Ljubljane za kulturu.

Izložba “Newspaper Art by Tomislav Gotovac” biće otvorena u Centri i Galeriji P74 do 24. oktobra.

(SEEcult.org)

Nove predstave 12. BFI-ja



Beogradski festival igre (BFI) najavio je još tri predstave za svoje 12. izdanje, koje će biti održano na proleće 2015. godine, a među njima je i njujorška trupa Les Ballets Trockadero de Monte Carlo, koja prvi put gostuje u Beogradu.

Ulaznice za te predstave, koje će biti igrane u Pozorištu na Terazijama, u pretprodaji su već od 21. oktobra.

Trupa Les Ballets Trockadero de Monte Carlo iz Njujorka nastupiće 29. marta u Beogradu, a predstavu “Troksi” igraće i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

U cilju predstavljanja duhovite strane ruskog tradicionalnog baleta kroz parodiju i zamenu uloga među polovima, ta kompanija je pre 40 godina počela da nastupa u najkasnjim predstavama off Brodveja. Nakon par važnih kritika u “Njujork tajmsu”, zahvaljujući spoju dobrog poznavanja repertoara, komičnih situacija na sceni i zapanjujuće tehnike muškaraca na vrhovima prstiju, ubrzo je postala poznata u Americi, krenuvši u osvajanje najprestižnijih svetskih scena. U izvođenju baletskih postavki, poput "Labudovog jezera" ili "Pakite", komedija se postiže preuveličavanjem slabosti i nezgoda, kao i podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre.



Činjenica da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile ili romantične princeze – prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajuci podjednako najiskusniju i početničku publiku, istakao je BFI u najavi premijernog gostovanja te njujorške trupe.

Za 1. april u Pozorištu na Terazijama najavljeno je novo gostovanje sicilijanske trupe Zappala Danza, koja je nastupila i ove godine.

Koreograf Roberto Zappala se vraća u Beograd svojim najnovijim ostvarenjem – predstavom “Antitela”, utemeljenom na ideji posmatranja virusa pod mikroskopom, gde se koreografija razvija grčevito i pedantno, kroz pokret koji teži progresivnom, razarajućem i prenosivom stanju.



Publika će 6. aprila u Pozorištu na Terazijama videti francusku Kompaniju Kafig u izvođenju predstave “Boks, boks”, kojom se koreograf Murad Merzuki prvi put predstavlja u Srbiji. Predstava prikazuje sve aspekte te borilačke veštine koji imaju svoj ekvivalent u koreografiji: ring i scena, udarac gonga i podizanje zavese, sudije i kritičari sumornih očiju...

Francuski “Mond” naveo je se taj “kolektivni performans probija iz senke, poput sekvenci iz starog filma, u duhovitoj zbrci hip-hopa i pesnica. Franc Šubert, Moris Ravel, Feliks Mendelson i Glen Miler: izbor i pedantan tajming muzike istovremeno ubrizgavaju dah romantizma i melanholije u scene koje lebde poput mehurića, svetlosnim godinama daleko od klišea krvave arene”.



Cene ulaznica za predstave BFI-ja na sceni Pozorišta na Terazijama kreću se od 1.000 do 2.100 dinara, a u prodaji su na blagajni tog teatra.

U prodaji su i ulaznice za predstave najavljene u Beogradskom dramskom pozoristu (Kompanija 7273 iz Ženeve, Kompanija Sol Piko iz Barselone, Zero Visibility iz Osla i Kompanija Antona Lakija iz Brisela), kao i u Operi i teatru Madlenianum, gde će gostovati Kompanija Hofeša Šehtera iz Londona predstavom "Sunce".

(SEEcult.org)

Oktobarski salon bijenalno



Oktobarski salon u Beogradu, najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji i jedna od najvećih u regionu, ubuduće će biti održavan svake druge godine, odlučila je Skupština grada Beograda.

Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavalјević rekao je 24. oktobra na sednici gradskog parlamenta da će se bijenalnim održavanjem Oktobarskog salona ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitet te kulturne manifestacije, preneo je Beoinfo.

Novi ritam održavanja Oktobarskog salona usvojen je u završnici 55. izdanja te međunarodne izložbe, čiji su koncept “Stvari koje nestaju” osmislili kustos Nikolaus Šafhauzen i kokustoskinja Vanesa Džoan Miler iz Nemačke, koji rade u Kunsthaleu u Beču.

U organizaciji Kulturnog centra Beograda, 55. Oktobarski salon otvoren je do 2. novembra u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b, koju je Ministarstvo odbrane ustupilo 2006. godine Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana i privedena nameni.

Na 55. OS učestvuje tridesetak umetnika i umetničkih grupa, od kojih je dve trećine iz Srbije, a odabrani su na osnovu konkursa.

Poslednjih godina, kao i druge manifestacije u oblasti kulture, Oktobarski salon suočava se sa posledicama finansijske krize.

Grad je obezbedio za 55. Oktobarski salon 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture i infoermisanja Srbije, kako je ranije saopšteno, pomaže sa tri miliona.

Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom.

OS je 2004. dobio međunarodni karakter, postavši jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013..

(SEEcult.org)

23. Dani Zorana Radmilovića



Pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” otvorilo je 26. oktobra 23. Dane Zorana Radmilovića predstavom “Kabare Nušić”, u režiji Jovane Tomić, a prvi Zoranov brk pripao je Jeleni Rajić za “bravurozno poigravanje Gospođe ministarke”.

Festival je otvorio teatrolog Zoran Đerić, predsednik žirija 23. Dana Zorana Radmilovića, koji je podsetio na tog velikog glumca i njegove nezaboravne uloge Ibija i Radovana trećeg.

Festivalski program počeo je predstavom domaćina “Kabare Nušić”, kojom rediteljka Jovana Tomić pokušava da odgovori na pitanje ko su Nušićevi poznati likovi danas, gde su među nama i u kolikoj meri i mi sami ličimo na njih.

Uoči “Kabarea Nušić”, otvorena je izložba fotografija “Edinburški festival” Linde Grejem, a zaposleni u Pozorištu Timočke krajine “Zoran Radmilović” tradicionalno su prethodno položili cveće na spomenik svom sugrađaninu Zoranu Radmiloviću.

Festivalski program obuhvata i predstave “Bizarno” Narodnog pozorišta iz Beograda (Želјko Hubač, režija Snežana Trišić), “Slavna Florens” Atelјea 212 iz Beograda (Piter Kvilter, režija Đurđa Tešić), “Gospođa ministarka” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada (Branislav Nušić, režija Radoslav Milenković), “Gospođa Olga” Narodnog pozorišta Sombor (Milutin Bojić, režija Gorčin Stojanović), “Ćup” Kazališta Virovitica (Tit Makcije Plaut, režija Renata Karola Gatalica), koja će biti izvedena van konkurencije, te “Don Žuan” Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina (Molijer, režija Igor Vuk Torbica), “Lepotica Linejna” Narodnog pozorišta Kruševac (Martin Magdona, režija Miloš Jagodić), te u završnici, 3. novembra, predstavu “Kako ubiti suprugu” zaječarskog pozorišta, koju je prema tekstu Antonija Amurija režirao Vladimir Lazić.

Sajt Pozorišta “Zoran Radmilović” je www.zoranradmilovic.org.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

KCB: Autokratska odluka o OS



Kulturni centar Beograda, organizator Oktobarskog salona, usprotivio se načinu na koji su gradske vlasti odlučile da ta međunarodna izložba postane bijenalna, ocenjujući da je reč o autokratskom ukidanju prostora za savremenu vizuelnu umetnost i kritičko mišlјenje.

Povodom odluke Skupštine grada Beograda od 24. oktobra da se Oktobarski salon ubuduće održava svake druge godine, KCB je naveo da je “donošenjem takve odluke, bez učešća stručne javnosti, odnosno nedemokratskom procedurom, povređeno jedno od osnovnih načela u radu organa vlasti, a to je načelo transparentnosti pri donošenju odluka vezanih za kulturnu politiku i manifestacije od značaja za Grad Beograd”.

“U dugotrajnoj veoma teškoj situaciji za kulturu, kada se klјučne institucije u Srbiji suočavaju sa egzistencijalnim problemima, Odluku o bijenalnom održavanju Oktobarskog salona vidimo kao autokratsko ukidanje funkcionalnog prostora za savremenu vizuelnu umetnost i kritičko mišlјenje”, naveo je KCB u saopštenju koje su potpisali v.d. direktora Mia David, urednici, kustosi i ostali zaposleni te gradske kulturne ustanove.

“U cilјu popravlјanja kvaliteta ove kulturne manifestacije smatramo da je pre donošenja Odluke bilo neophodno konsultovanje široke stručne javnosti, kao i organizovanje javne debate na kojoj bi se argumentovano i konstruktivno raspravlјalo, a potom i odlučivalo o dalјoj strategiji razvoja Oktobarskog salona”, naveo je KCB, dodajući da donošenje tako odgovorne odluke, koja se tiče ukupne javnosti, “nije smelo biti prepušteno isklјučivo odbornicima Skupštine Grada Beograda”.

KCB je podsetio i da su, na njegovu i inicijativu dela stručne javnosti, proteklih godina održane javne, kritički intonirane debate o Oktobarskom salonu, u okviru pratećih programa te manifestacije.

“Smatramo da bi svi poslenici u kulturi, a pre svega oni koji su na rukovodećim pozicijama, trebalo da se zalažu za povećanje prostora i sredstava za kulturne delatnosti, a ne za ukidanje programa obrazloženo uštedama, za koje tvrdimo da imaju kratkoročni efekat i dugoročni gubitak”, naveo je kolektiv zaposlenih u KCB-u.

Skupština grada Beograda je 24. oktobra, na predlog sekretara za kulturu Vladana Vukosavlјevića, donela odluku prema kojih će “Oktobarski salon ubuduće održavati bijenalno, odnosno svake druge godine”, čime će se, kako je navedeno, “ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitet ove kulturne manifestacije”.

Povodom te odluke, za 30. oktobar u podne u Galeriji Artget najavljena je i konferencija za novinare Odbora Oktobarskog salona koji čine: Vladislav Šćepanović (predsednik), Mišela Blanuša, Neda Knežević, Srđan Đile Marković i Mia David.

KCB organizuje Oktobarski salon u kontinuitetu od 1986. godine, a za tu dužnost svake godine ga imenuje Grad Beograd, na osnovu dugogodišnjeg profesionalnog angažmana u realizaciji te manifestacije.

Novi ritam održavanja Oktobarskog salona usvojen je u završnici 55. izdanja te međunarodne izložbe, čiji su koncept “Stvari koje nestaju” osmislili kustos Nikolaus Šafhauzen i kokustoskinja Vanesa Džoan Miler iz Nemačke, koji rade u Kunsthaleu u Beču.

55. OS otvoren je do 2. novembra u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b, a predstavlja tridesetak umetnika i umetničkih grupa iz Srbije i inostranstva.

Poslednjih godina, kao i druge manifestacije u oblasti kulture, OS se suočava sa posledicama finansijske krize.

Grad je obezbedio za 55. Oktobarski salon 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kako je ranije saopšteno, pomaže sa tri miliona.

Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom.

Od 2004. godine OS ima međunarodni karakter, a dosadašnji kustosi su bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013..

(SEEcult.org)

Privremeno zatvaranje Muzeja Vuka i Dositeja



Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu privremeno će biti zatvoren od 27. oktobra zbog nastavka sanacije, restauracije i adaptacije zgrade koja je podignuta u prvoj polovini 18. veka i najstarija je sačuvana stambena zgrada u Beogradu.

Reč je o trećoj fazi projekta sanacije, restauracije i adaptacije Muzeja Vuka i Dositeja, kojom će biti zaokružena sanacija tog objekta i prostora koji ga okružuje, saopštio je Narodni muzej.

Memorijalni muzej, posvećen dvojici velikana srpske kulture, jezika i književnosti 19. veka, osnovan je 1949. godine, a od 1979. je u sastavu Narodnog muzeja.

Zdanje u kojem se nalazi Muzej Vuka i Dositeja podignuto je najverovatnije za beogradskog defterdara i predstavlјa tipičan primer turske gradske stambene arhitekture.

Najstarija sačuvana stambena zgrada u Beogradu jedina je tog tipa na Balkanu, a restaurirana je, adaptirana i otvorena za posetioce krajem 2012. godine.

U tom zdanju je od 1809. do 1813. godine radila Velika škola, prva srpska prosvetna ustanova namenjena višem obrazovanju svojih učenika.

Zgrada je godinama pre početka adaptacije i sanacije bila u izuzetno lošem stanju - postojao je problem vlage u temeljima, a potpuno su bili devastirani krov i drvena konstrukcija. U posebno lošem stanju bila je i zgrada odžaklije.

Tender za prvu fazu radova raspisan je u septembru 2011. godine, a prema ranijim navodima Ministarstva kulture, ona je koštala oko 14,5 miliona dinara. Za drugu i treću fazu bila su predviđena 32 miliona dinara, uz dodatna četiri miliona za stalnu postavku.

Muzej Vuka i Dositeja otvoren je krajem 2012. godine za posetioce, nakon jednogodišnje rekonstrukcije.

Muzej je otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je poručio da će se “truditi da ne obruka Srbiju”, te da “od svih očekuje isto”. Nikolić je rekao i da se pita da li bi Vuk Stefanović Karadžić i Dositej Obradović mogli da prepoznaju današnje sunarodnike. “Da li bismo se uklopili u njihov obrazac?”, upitao je Nikolić.

Svečanom otvaranju Muzeja Vuka i Dositeja prisustvovao je i tadašnji ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, koji je po stupanju na dužnost prvo i obišao to zdanje.

(SEEcult.org)

Nije to crvena, to je krv!



Predstava “Nije to crvena, to je krv!', u režiji Bojana Đorđeva, nastala kao istraživanje mogućnosti prevođenja revolucionarne poezije u izvedbeni gest, biće premijerno izvedena 1. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, kao rezultat

Predstava “Nije to crvena, to je krv!”, u produkciji Teorije koja Hoda (TkH), uspostavlja veze između jugoslovenske komunističke, revolucionarne i partizanske poezije i performansa – umetničke prakse vezane za trenutak izvedbe, večito sadašnje vreme.

Zadatak troje izvođača (Miloš Đurović, Stipe Kostanić i Ana Mandić), kako je navedeno u najavi, jeste potraga za utelovljenjem i društvenom situacijom te poezije danas. Oni joj se približavaju raščlanjivajući je, tražeći joj ritam, osluškujući je i predajući joj se, kao medijumi, kao instrumenti i kao interpetatori. Spekulativno je smeštaju u koordinate izvedbenog, kolektivnog vremena i prostora i javnu sferu današnjice, koja se prema revolucionarnim idejama uopšte uglavnom odnosi sa, u najblažoj varijanti, postmodernim cinizmom, ili anti-ideološkom histerijom. Komunistička, revolucionarna i partizanska poezija, uprkos predrasudama i klišeima o soc-realizmu, propagandi i antikomunističkom nipodaštavanju, ostaje snažan umetnički izraz, neraskidivo vezan uz revolucionarne i avangardne ideje kreiranja novog, boljeg sveta.

Nematerijalna, namenjena izvedbi – koja ne postoji bez društvenog i kolektivnog trenutka – jugoslovenska revolucionarna poezija nastala je u Narodnooslobodilačkoj borbi, u gerilskim uslovima ratovanja, i to kao jedan od brojnih umetničkih oblika (grafike, stripovi, predstave, pa čak i koreografije, kao ravnopravni oblik borbe). Poezija je bila pogodna za gerilske uslove, jer se lako zapisuje i distribuira: nije potrebno ništa osim jasne vizije novog sveta i kristalisanja, prevođenja jezika u ritam, u vreme. Stihovi beleže muke i borbe, ali i postaju planovi novog sveta, podstrek da se uvek ide dalje, da se iz nemogućeg stvara moguće, iz kapitulirane i okupirane zemlje – slobodna.

Rame uz rame kao partizani bore se avangardni umetnici i narod, koji se uz pisanje poezije opismenjuje. Ta činjenica partizansku poeziju zauvek i pozicionira izvan uskih rasprava o autonomiji ili političnosti umetnosti. Pesnici svojim stihovima samorefleksivno i precizno pozicioniraju umetnost u područje borbe. Ona nije zamena za borbu ili zamena za politiku, niti služi nekoj ideji, već je njen neodvojivi deo. Tako su umetničko stvaralaštvo, revolucija i borba neraskidivo vezani u stihovima Pope, Kajuha, Župančiča i drugih, i to je “crvena nit” koja prošiva i oblikuje tekst predstave.

Još jedna, teorijska crvena nit te predstave i bavljenja partizanskom umetnošću uopšte, jeste temeljna studija Miklavža Komelja “Kako misliti partizansko umetnost”.

Naziv predstave je parafraza odgovora Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard) na konstataciju novinara Cahiers du cinema da u njegovom filmu “Pierrot le fou” ima dosta krvi. Godar je lakonski odgovorio: “Ne krvi, nego crvene”. Za potrebu naslova predstave preuzeta je parafraza “Nije to crvena, to je krv!” iz istoimenog teksta/razgovora Ane Vujanović sa Marinom Gržinić o njenoj video umetnosti iz časopisa TkH, kao repolitizacija stava autora koji se sistematski bavio pitanjem что делать? u filmskoj umetnosti.

Naslov ne referiše najtačnije na odnos umetnosti i borbe, jer partizanska poezija – uslovno rečeno “crvena”, nastaje uz borbu – uslovno rečeno “krv” – i kao borba, a ne umesto borbe.

Prema navodima autora, naslov bi se mogao precizirati dodavenjem trećeg elementa, recimo: “To je ili crvena, ili krv, ali je svakako komunizam”.

Scenski pokret u predstavi osmislila je Selma Banich, a scenski prostor potpisuje vizuelni umetnik Siniša Ilić.

U ekipi predstave su i Maja Mirković (kostim), Dijana Marojević Diklić (scenski govor), Katarina Popović (grafičko oblikovanje) i Dragana Jovović (produkcija).

Predstava je nastala u koprodukciji TkH sa CZKD-om, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Program “Kultura” Evropske unije kroz projekat “Create to Connect”, te Hartefakt fonda.

Prve reprize su 2. i 3. novembra, a karte se mogu rezervisati na imejl info@czkd.org ili broj telefona 011 3610 270. Cena je 250 dinara.

*U predstavi su korišćeni citati i delovi zbirki Pesniče, znaš svoj dug, Boško Bogetić ur (Rad, Beograd 1975); Poezija bunta i otpora, Zoran Gavrilović, Skender Kulenović, Stevan Raičković i Svetislav Ristić ur (Prosveta, Beograd, 1976); Ljudi, Muharem Pervić ur, (Komunist, Beograd, 1969) i Ognjeni Golub, Rafo Bogišić ur (Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1981).

Pesnici i pesme čiji su delovi korišćeni su: Kosta Abrašević (Crvena), Matej Bor (Gazimo, gazimo), Branko Ćopić (Pjesma mrtvih proletera), Oskar Davičo (U spomen na tamnovanje Svetozara Markovića), Mak Dizdar (Zaborav), Slavko Janevski (Eho razbojničke pesme), Živko Jeličić (Majke), Karel Destovnik Kajuh (Majci palog partizana, Preko smrti stupamo u slobodu, Naša pesma, Pevaćemo silovite pesme), Jure Kaštelan (Pjesme o mojoj zemlji, Tifusari), Ivan Goran Kovačić (Jama, Naša sloboda, Samome sebi), Dušan Matić (Uspavanka za poginule koji nemaju više od dvadeset godina), Vladimir Nazor (Na Vučevu), Vasko Popa (Oči Sutjeske), Jovan Popović (Sunce u rukama), Marko Ristić (Svanula krv), Izet Sarajlić (Rođeni 23. Streljani 42), Aco Šopov (Ljubav), Radonja Vešović (Spavač, Šta da kažem tvojoj majci), Slavko Vukosavljević (Kadinjača), Oton Župančić (Pesniće, dužnost znaš?).

(SEEcult.org)

Nagrade 59. Sajma knjiga



Nagradu za najboljeg izdavača 2014. godine dobio je na 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu Zavod za udžbenike, a nagrada za izdavački poduhvat pripala je zajedničkom izdanju novosadske kuće Prometej i RTS-a za ediciju “Srbija 1914-1918”, objavljenu povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Nagrada za najbolju dečju knjigu pripala je ediciji “Deca čitaju srpsku istoriju”, u izdanju Pčelice iz Čačka.

Specijalno priznanje u 2014. godini dodeljeno je petom kolu edicije “Deset vekova srpske književnosti”, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada.

Ta edicija bila je i u užem izboru za izdavački poduhvat godine, pored nagrađene edicije “Srbija 1914-1918” i knjiga “Srpska crkva u velikom ratu” (izdavač Filip Višnjić), “Istorija umetnosti u Srbiji” (Orion) i “Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture” (SANU i Zavod za udžbenike).

Žiri 59. Sajma knjiga radio je u sastavu: Milan Radulović (predsednik), Miroslav Maksimović, Vesna Kapor, Dragan Simeunović i Ljubiša Despotović.

Prema obrazloženju žirija, Zavod za udžbenike je izdavačka kuća koja “već decenijama u skladu sa imenom, društvenim zadatkom i respektabilnom tradicijom, doprinosi na najbolјi mogući način izdavačkoj produkciji srpskog duhovnog prostora”, a u protekloj izdavačkoj godini je, i pored otežanih uslova i smanjene produkcije, objavila niz značajnih dela koja su ga i kandidovala za najbolјeg izdavača 2014.

Žiri je posebno istakao kapitalno delo “Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture”, u suizdavaštvu sa SANU, zatim “Istoriju srpske filozofije”, delo enciklopedijskog formata autora Slobodana Žunjića, koje predstavlјa dopunjeno i prošireno srpsko izdanje autorove knjige pisane u SAD, te aktuelnu i obimnu “Biografiju Den Sjao Pinga”, autora Denga Žunga, koja je “izuzetan prilog proučavanju ne samo Kine kao danas jedne od svetskih vodećih i nama važnih zemalјa, nego i produblјeni ogled o kulturnoj revoluciji, napisan na velikom broju strana i velikog formata”.

Utisku o nagradi, kako je navedeno, doprinela su i dela poput: “Rečnika imena” Petra Stevanovića, “Istorija Ravnogorskog pokreta I i II” Koste Nikolića, zbornik radova “Sto godina od početka prvog srpskog rata”, “Sećanja srpskog oficira 1900-1918)” autora Vojislava Šikoparije, delo “Specijalna policija u Beogradu 1941 – 1944” autora Branislava Božovića, “Evropa pred prvi svetski rat” autora Save Živanova…

Posebno su izdvojena i Sabrana dela Dušana Kovačevića u pet tomova.

Žiri za najlepšu knjigu i nagradu “Bogdan Kršić” (Jugoslav Vlahović, predsednik, Tijana Kojić i Mirjana Živković) dodelio je nagradu monografiji „Univerzitet umetnosti u Beogradu“ u likovno-grafičkoj opremi Ilije Kneževića, u izdanju Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Specijalno priznanje za mladog dizajnera dodeljeno je Dragani Nikolić za likovno-grafičku opremu knjiga izabranih pesama Vislave Šimborske i Tadeuša Ruževiča, u izdanju Trećeg trga i Čigoja štampe.

Pod sloganom “Vreme je za knjigu”, 59. Sajam knjiga predstavlja od 26. oktobra do 2. novembra oko 500 izlagača iz dvadesetak zemalja, od kojih je Kina počasni gost.

Sajt Sajma knjiga je beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Ostavke i protest zbog OS



Odbor Oktobarskog salona i v.d. direktora Kulturnog centra Beograda (KCB) Mia David podneli su ostavke zbog odluke Skupštine grada Beograda da ta medunrodna izložba savremene umetnosti postane bijenale, a protest zbog načina na koji su gradske vlasti to odlučile, ne konsultujući se sa Odborom i stručnom javnošću, izrazili su 30. oktobra i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici prisustvom konferenciji za novinare u KCB-u, kao i potpisivanjem peticije za poništenje gradske odluke. Gradske vlasti su gotovo istovremeno poručile da ostaju pri odluci da OS bude organizovan svake druge godine, a smenile su Miu David i imenovale na mesto direktora KCB-a Ivonu Jevtić.

S obzirom da odluka gradskih vlasti o OS kao bijenalu još nije objavljena u “Službenom listu” grada Beograda, KCB je, kao organizator OS, pozvao okupljene i celokupnu javnost da podrže pismo-apel za poništenje odluke Skupštine grada. U tom cilju je pokrenuta onlajn peticija koju je za jedan dan podržalo više od hiljadu ljudi, među kojima su i umetnici, kustosi i kulturni radnici iz regiona i sveta.

Mia David rekla je da je odluka gradskih vlasti da OS postane bijenalna izložba politička, te da je ostavku podnela dan ranije, a uoči konferencije za novinare i protestnog skupa u KCB-u saznala je da je na sednici Skupštine grada predviđena njena smena i da je za 17 sati već bila zakazana primopredaja dužnosti.

Obrazloženje gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića da OS treba da bude bijenalna izložba zbog uštede i potrebe poboljšanja kvaliteta te izložbe, Mia David je odbacila kao besmisleno.

“Ako pričamo o uštedi, zašto se to ne odnosi onda i na druge manifestacije (čiji je osnivač Grad)”, rekla je Mia David, dodajući da ne razume kako gradski sekretar, koji je pravnik po obrazovanju, može da meri umetnički kvalitet manifestacije bez konsultovanja sa stručnjacima u Odboru OS koji su za to i imenovani, a nisu o odluci o sudbini OS još ni obavešteni.

Prema njenom mišljenju, gradskim vlastima je “potreban diskontinuitet potreban da bi se OS diskreditovao” i da bi utro “put ka jednoj nacionalnoj, konzervativnoj i desnoj politici i u kulturi”.



Mia David je rekla i da je u odlasku već šest meseci, te da je odluka o novom statusu OS samo kap koja je prelila čašu.

“Želela sam da odigramo – odglumimo te procedure, koje se ne poštuju i sačekam direktora izabranog na konkursu”, dodala je Mia David, koja je na čelo KCB-a došla na predlog Liberalno-demokratske partije, koja više nije u gradskoj vlasti.

Mia David je rekla da je ponosna na sve što je uradila za protekle četiri i po godine, a posebno je, kako je navela, ponosna na ljude sa kojima je dobro sarađivala, bez obzira na političke stavove.

Naglasila je i da je posebno ponosna na OS i naročito na Kolekciju Oktobarskog salona, koja sadrži 82 umetnička rada 53 umetnika (32 iz Srbije i 21 iz inostranstva) u vrednosti od oko 29 miliona dinara, a oformljena je najvećim delom od poklona umetnika koji su učestvovali na toj međunarodnoj izložbi proteklih godina.

Prema rečima Mie David, sa gradskim sekretarom za kulturu razgovarala je o ideji da OS postane bijenale početkom ove godine i tada se tom predlogu usprotivila, a više o njemu nisu razgovarali.

“Ovakvo netransparentno odlučivanje, bez ikakve javne rasprave i konsultovanja struke, postaje praksa. Jedna od strašnih stvari je i gušenje slobode medija, to su sve stvari koje nas kao građane čine nepotrebnim”, rekla je Mia David, ocenjujući da je razlog za njenu smenu i to što se otvoreno suprotstavila projektu “Beograd na vodi”.



Povodom odluke gradskih vlasti o OS, ostavke su podneli i članovi Odbora te međunarodne izložbe (Vladislav Šćepanović – predsednik, Mia David, Mišela Blanuša, Neda Knežević i Srđan Đile Marković), koju KCB organizuje u ime Grada kao osnivača od 1986. godine.

Obrazlažući ostavke članova Odbora OS, Vladislav Šćepanović je rekao da ni on, niti njegove kolege, ne žele da budu nečije marionete.

“Ćutati i potpisivati samo – na to nikada ne bih pristao”, rekao je Šćepanović, ocenjujući da je odluka gradskih vlasti o bijenalnom održavanju OS “veliki atak na savremenu umetnost”.

“Ako su želeli bijenalnu izložbu, onda je trebalo da organizuju bijenale nezavisno od OS”, rekao je Šćepanović, ocenjujući da je takva bijenalna izložba i potrebna Srbiji, uz veće ulaganje u savremenu umetnost.

Šćepanović je rekao i da je Odbor OS sve vreme radio na novom izdanju te međunarodne izložbe, te da je gotovo završen izbor kustosa 56. Oktobarski salon 2015. godine.

Osim članova Odbora OS, ni članove Upravnog odbora KCB-a, kako su rekli Miroslav Mogorović i Vesna Danilović, niko nije konsultovao.

Miroslav Mogorović, koji je i clan Nacionalnog saveta za kulturu, rekao je da obrazloženje o uštedi nije održivo, kao i da je problematično zbog sufinansiranja OS iz republičkog budžeta.

"Opsesija štednjom ne mora nužno i isključivo da znači sečenje. Uvek postoji mogućnost optimalizacije uloženih sredstava i nalaženja rešenja", dodao je Mogorović, koji je i uspešan filmski producent. Dodao je da način na koji su gradske vlasti odlučile o statusu OS sigurno ne bi prošao na skrininzima u procesu evropskih integracija.

Vesna Danilović, članica UO i pomoćnica direktora KCB-a, podsetila je da je u okviru pratećih programa OS održan niz rasprava o kvalitetu te izložbe, ali se predstavnici Grada, kao osnivača, nikada nisu uključili.

“Očekivanja od OS su ogromna, jer naši muzeji ne rade, ne ulaže se u savremenu umetnost… Verovatno može da bude i bolji, ali da li može da bude veća ušteda – ne verujem”, rekla je Vesna Danilović, ocenjujući da je “priča o štednji” zapravo “kukavičje jaje”.

Gradski sekretar za kulturu izjavio je za B92 da Oktobarski salon relativno koncepcijski luta i varira kvalitetom, te da su neka od izdanja u proteklih deset godina bila osrednjeg i sumnjivog kvaliteta.

Vukosavljević je rekao za B92 i da je za pare građana, koje se ulažu u OS, potrebno da to bude izložba vrlo dobrog ili odličnog kvaliteta, koja bi se eventualno vratila izvornim principima.

Vukosavljević je prethodno izjavio “Politici” da će se bijenalnim održavanjem OS uštedeti tako da će biti 50 odsto više novca u odnosu na godišnju sumu i to godinu dana unapred. Umesto da se svake godine daje, na primer 17 miliona dinara, budžet bijenalnog salona biće 25,5 miliona - umesto 34 miliona, koliko bi iznosio da se održava svake godine.

Vukosavljević je rekao i da su odluku o bijenalnom OS doneli gradski odbornici uz prethodne konsultacije sa ljudima iz struke, ali je odbio da kaže ko su stručnjaci sa kojima se konsultovao.

“Smatramo da bi koncepcija trebalo da se učvrsti, jer manifestacija luta u domenu kvaliteta. Odluka o promeni možda nije popularna, ali hajde da vidimo da li smo bili u pravu, kada se desi novi Oktobarski salon 2016. godine i dalje. Nikome ne smeta što je Salon bio međunarodni, svakako da će biti mesta i za neke značajne inostrane umetnike na budućim salonima”, rekao je Vukosavljević.

Odluka o promeni statusa OS doneta je u završnici 55. izdanja te međunarodne izložbe, koja je otvorena do 2. novembra u zgradi Muzeja grada Beograda, a organizovana je prema koncepti “Stvari koje nestaju” kustosa Nikolausa Šafhauzena i kokustoskinje Vanese Džoan Miler iz Nemačke, koji rade u Kunsthaleu u Beču.

Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom.

Od 2004. godine OS ima međunarodni karakter, a dosadašnji kustosi su bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d.

*U PRILOGU: Bilans Oktobarskog salona u proteklih deset godina, od kada je međunarodna izložba.
http://www.seecult.org/files/OKTOBARSKI-SALON-2004-2014.pdf

(SEEcult.org)