Vesti iz sveta umetnosti

Nakarada v.d. direktora MSUB



Vlada Srbije imenovala je 10. septembra Slobodana Nakaradu za vršioca dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, nakon što je na prethodnoj sednici razrešila Jovana Despotovića sa tog mesta.

Nakarada je do sada bio izvršni direktor MSUB-a.

Despotović je razrešen na prethodnoj sednici vlade, na predlog Ministarstva kulture i informisanja Srbije, na inicijativu Upravnog odbora MSUB-a.

Ministarstvo kulture predložilo je razrešenje Despotovića po hitnom postupku, ocenjujući opravdanom inicijativu UO MSUB-a za njegovu smenu zbog toga što je, kako je navedeno, “svojim nepostupanjem i dužim, nenajavljenim i neobrazloženim periodima odsustva iz Muzeja, doveo u pitanje poslovanje ustanove u svim segmentima rada”, te "ugrozio uspešan tok i završetak rekonstrukcije, adaptacije i izgradnje MSUB-a kao najvažnije kapitalne investicije u oblasti kulture u Republici Srbiji".

Ministarstvo je potom posebno optužilo Tendersku komisiju za rekonstrukciju MSUB-a da je zloupotrebila čitav tok tendera i praktično opstruirala završetak radova na obnovi tog muzeja, čije je otvaranje bilo najavljeno za 20. oktobar, povodom 50-godišnjice.

Prema navodima Ministarstva, “u toku tendera došlo je do velikog broja protivrečnih i začuđujućih odluka Tenderske komisije, kao i njenog nepostupanja po rešenjima Republičke komisije, iz čega bi se moglo zaklјučiti da je došlo do favorizovanja ponuđača sa najvišom cenom od svih učesnika na tenderu”.

S druge strane, Despotović je prebacio odgovornost na Ministarstvo kulture, navodeći da je razrešen zato što nije podlegao pritiscima da potpiše štetan ugovor na osnovu najjeftinije ponude za izvođenje radova i meša se u rad Tenderske komisije.

"Vrednost posla je oko 800 miliona dinara, pa kad mi stručnjaci objasne kako je moguće da firma koja je ponudila oko 450 miliona dinara odradi dobro posao, onda ću se javno izviniti ministru (Ivanu Tasovcu). Tenderska komisija se vodi i drugim kriterijumima, na primer, odabirom onoga ko ima najbolje reference i karakteristike za taj posao. Neću sutra da sanjam da li će zbog loše odrađenog posla pasti plafon i nekog posetioca ubiti”, izjavio je Despotović.

(SEEcult.org)

6 sati performansa



Poslednji i najveći događaj koji će projekat umetnički projekat “Baushtelle: Balkan Temple” prirediti u Beogradu desiće se 12. septembra na Kalemegdanu, gde će umetnici iz Beograda, Ciriha i Prištine, nakon osmonedeljnog zajedničkog rada u tri grada, predstaviti od 17 do 23 sata performanse nastale kao odgovor na pitanje: “U šta ti veruješ”?

Ceo proces upoznavanja i zajedničkog rada započet je u julu u Cirihu, nakon čega se grupa umetnika i umetnica različitih senzibiliteta i veština preselila u Beograd, gde su takođe tokom dve nedelje mogli da upoznaju grad i ljude, ali i da svoj umetnički rad promisle u drugačijem kontekstu od ciriškog. Nakon različitih programa i priprema u Beogradu, premestili su se u Prištinu, gde je 5. septembra održan prvi u nizu od tri finalna performansa. Nakon Prištine, grupa umetnika je doputovala u Beograd, gde su u toku pripreme za veliko finale na Kalemegdanu.

Šestočasovno izvođenje njihovih radova, kroz koje prikazuju svoje reakcije na pitanje verovanja, biće održano u rovu kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, a s obzirom na to da je ceo performans sastavljen od različitih radova i niza repetativnih radnji, posetioci će biti u prilici da kad god dođu isprate radove od početka do kraja. Posle tog performansa svi umetnici odlaze u Cirih, koji je poslednja stanica projekta “Baushtellë Balkan Temple”.

U Cirihu će poslednji put izvesti svoj performans u prostorijama katedrale Fraumünster.



“U šta ti veruješ?” pitanje je koje je tematska okosnica više od 20 radova ljudi iz različitih gradova, sredina i umetničkih veština, koji će, pored predstavljanja ličnih impresija, pokušati i da podstaknu publiku da to univerzalno, sveprisutno i uvek otvoreno pitanje ponovo aktiviraju.



Kroz bazu na sajtu projekta, ali i kroz razgovor sa mnoštvom ljudi koji su se u bilo kom trenutku interesovali za tu avanturu ili bili deo nje, došlo se i do mnoštva odgovora.

Neki od njih su: ljubav, Spajdermen, večnost, kišni dani, jedinstvo, iskrenost, muzika, slobodna volja, planinske vile, priroda, Elvis, svetla, Bog, simetrija, čudovišta, detinjstvo, Veliki prasak...



Tokom dosadašnjih 60-ak dana – koliko umetnici žive zajedno, održano je oko 20 javnih događaja u Cirihu, Prištini i Beogradu.

Projekat “Baushtelle-Balkan Temple” nastao je na inicijativu Tobiasa Bienca, mladog pozorišnog umetnika iz Ciriha, a okuplja umetnike odabrane na osnovu regionalnog konkursa. U svakom gradu biralo se po pet umetnika koji imaju priliku da prođu kroz fazu istraživanja u sva tri grada, počev od Ciriha, preko Beograda, do Prištine.

Projekat “Baushtellë Balkan Temple” u Beogradu organizuje Kulturabelle, uz podršku Bitef teatra. Partneri su i organizacije Prishtine mon amour iz Ciriha i Baushtelle iz Prištine.

Ulaz na performans na Kalemegdanu je besplatan.

(SEEcult.org)

Pilot izdanje Bitef zone



Novi prateći program Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, “Bitef zona”, oživeće od 12. do 24. septembra Skver Mire Trailović u Beogradu, u želji da istakne neophodnost, značaj i doprinos građana za oblikovanje budućnosti grada i njegove urbane kulture.

Pilot program “Bitef zone”, koji će početi džez koncertom benda Ljubičice, prati svojim sadržajem slogan 49. BITEFA “Uspomeni Jovana Čirilova”, ali i želi da podseti i na legendarnu Miru Trailović (1924-1989), koja je sa Jovanom Ćirilovim osnovala BITEF 1967. godine i bila njegov umetnički direktor do smrti 1989. Na njenu inicijativu je, na tekovinama jednog od najstarijih i najznačajnijih pozorišnih festivala u regionu i Evropi, 1989. godine osnovan Bitef teatar kao ustanova kulture od značaja za Grad Beograd.

Cilj projekta “Bitef zona”, čija je autorka Vesna Bogunović, a koautorka Jelena Stojanović, jeste oživljavanje Skvera Mire Trailović ispred Bitef teatra kao održivog javnog mesta koje treba da deluje u međuzavisnosti sa funkcionalnim karakteristikama i kulturnim kontekstom u kojem se nalazi - u smislu njegovog nastanka, razvoja i promena kroz vreme.

Od manifesta, preko svečanosti otvaranja i dizajna prvobitnog vizuelnog identiteta (inkorporirano drvo sa skvera), Mira Trailović je jasno stavila do znanja da se scenski prostor Bitef teatra prostire i van zidova same zgrade – na skveru koji danas nosi njeno ime. Projekat “Bitef zona” bavi se Skverom Mire Trailović i kao jednim od platoa gradskog tkiva u smislu mogućeg uspostavljanja mreže otvorenih javnih gradskih prostora, kao potencijalnih lokacija/nosilaca kulturnih sadržaja i događaja na otvorenom. “Bitef zona” time želi da inicira dalju transformaciju oblasti i kvartova Beograda, njihovu promociju i uspostavljanje ravnomernijeg razvoja kulture u različitim delovima grada.



“Bitef zonu” otvoriće bend Ljubičice/Ecičibulj džez koncertom kojim će članovi tog benda (Vuk Stevanović - bas, Petar Stevanović - gitara, truba, Andrija Gavrilović - truba, Lazar Pajić - horna i Miloš Budimirov - tuba), koji se bave delima savremenih kompozitora umetničke muzike (Bernhard Krol, Jacob TV, Steve Reich, Ivan Vukosavljević, Arvo Part…), prikazati javnosti i drugu stranu svog muzičkog života. Koncertom u okviru “Bitef zone”, Ljubičice započinju seriju nastupa kojima će promovisati svoj prvi studijski album.

Za 13. septembar najavljena je prezentacija monografije “Gospođa iz velikog sveta”, u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti Srbije (2006), a govoriće Zorica Pašić, novinarka i supruga preminulog autora monografije Feliksa Pašića (1939-2010), glumica Renata Ulmanski i Irina Kikić Stojković, kustos za prosvetno pedagošku delatnost MPUS.

Svakodnevno će biti održavane i otvorene probe predstave u produkciji “Bitef zone”, o kojoj će biti više reči 14. septembra nakon predstave Milene Bogavac “Gamma Cas”, u režiji Jelene Bogavac, nazvane prema astronomskoj oznaci za zvezdu Cih u sazvežđu Kasiopeje. Za rediteljku je svaki čovek sazvežđe, a “najsvetlija zvezda u njemu je duša”.

Program “Bitef zone”, između ostalog, obuhvata i projekciju TV emisije “Bonsoir Madame Trailović” (1991), u režiji Milana Pece Nikolića, koja rekonstruiše njenu bogatu životnu i radnu biografiju, kao i emisije “Iz serije izvesna pitanja: Jovan Ćirilov”, snimane na terasi kuće u Kikindi gde je Ćirilov živeo u detinjstvu. Ćirilov govori o svojoj porodici koja ima dugu pozorišnu tradiciju, o svom detinjstvu, prvim dramskim tekstovima, pesmama, svom romanu u kojem pominje “tip balkanik” i o tome da li se naša predstava o sebi razlikuje od one koju stranci imaju o nama u tadašnjem trenutku (90-te), raskolu moralnih vrednosti…



Od 17. do 24. septembra biće otvorena izložba foto-kolaža “Stvaram pozorište – ispred i iza scene” prema ideji i konceptu Vojislava Voja Kilibarde, kome je to magistarski rad autora, a promoviše multidisciplinarnost u pozorištu. Rezultat je njegove decenijske saradnje s Hercegnovskim pozorištem i kreativnim timom koji okuplja. Izložbu prati katalog koji je pripremljen kao deo izložbe sa 15 tekstova koje su pisali istoričari umetnosti (Ljiljana Zeković, Ana Pavlović Ivanović, Vladana Spaić Kosić, Bogdan Musović), teoretičari umetnosti (Igor Bošnjak, prof. mr Marko Musović), pozorišni stvaraoci (Stevan Koprivica, Slobodan Milatović, Milina Kovačević), kulturni poslenici (Vuk Vuković, Voislav Bulatović, Ljiljana Marinović).

“Bitef zona” najavila je za 17. septembar i projekciju fotografija iz arhiva o prvih 25 godina BITEF-a.

Ugostiće i član žirija 49. BITEF-a Tomasa Volgrava (Thomas Walgrave), umetnički direktor Alkantara festivala u Lisabonu, scenografa i multimedijalnog umetnika, koji će govoriti o teatarsko-izvođačkoj sceni u Portugaliji, dok će u završnici “Bitef zone” predavanje o poljskoj sceni održati članica žirija Agnjeska Jakimijak (Agnieszka Jakimiak), dramska autorka, dramaturg, filmska kritičarka i esejistkinja.

Između ostalog, “Bitef zona” ugostiće 18. septembra Bitef Polifoniju, odnosno dokumentarnu predstavu “Nevidljivi spomenici” o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i Holokaust u Beogradu, koja je nastala u produkciji Gete instituta u Zagrebu, Bitef teatra i Treće beogradske gimnazije, prema konceptu i u režiji Jelene i Milene Bogavac.

Za 19. septembar najavljena je scena iz predstave “Misa u A-Molu” Ljubiše Ristića koja je nagrađena na 15. BITEF-u (1981), kao i projekcija filmova “Putujući reditelj” i “Zamak” Bora Draškovića o radu Ristića i KPGT-a, dok će 20. septembra biti prikazani snimci sa izložbe “Moji savremenici u karikaturi” Ćirilova, održane 2009. u MPUS. U pitanju su krokiji ličnosti, među kojima su Džulijan Bek, Bob Vilson, Drinka Gojković, Josip Broz Tito, Lazar Stojanović, Jirži Dinzbir, Zuko Džumhur i drugi savremenici, prijatelji i saradnici Ćirilova, koje je godinama crtao na sastancima sa njima.

U saradnji sa 16. Bitef Polifonijom, “Bitef zona” 21. septembra organizuje razgovor sa autorima predstave Milene Bogavac “Crvena: Samoubistvo nacije”, u režiji Vojislava Arsića, a iste večeri će biti prikazane i fotografije Ćirilova i njegovih savremenika koje su i deo istoimenog dvotomnog Laguninog izdanja i svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života u Srbiji i svetu, tokom kojih je Ćirilov upoznao ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva…

Ćirilovu je posvećena i emisija “Život na službenom putu”, na koju će “Bitef zona” podsetiti 22. septembra.

Za 23. septembar najavljena je promocija dvobroja časopisa “Scena”, te razgovor sa autorima predstava “Hodači” sa Bitef Polifonije i projekcija epizode iz TV serijala o Ćirilovu, čiji je bio koautor, uz Aleksandra Mandića.

U završnici je najavljen razgovor sa autorima predstave Milene Bogavac “Balerine”, koja je deo programa Bitef Polifonije, te prezentacija rada na produkciji predstave “Bitef zone” i džez koncert sastava Teleport, organizovan u saradnji sa Čekaonicom.

Projekat “Bitef zona” podržali su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i Grad Beograd - Sekretarijat za kulturu, kao i Ambasada Švajcarske.

Ulaz na sve programe “Bitef zone” je besplatan.

Sajt BITEF-a je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Retrospektiva male utopije



Retrospektivna izložba Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka, jedinstvene ekološko-umetničke komune u regionu, biće otvorena 17. septembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), a predstaviće performanse, hepeninge, objekte, umetničke i dokumentarne filmove, pozorišnu aktivnost i obimnu dokumentaciju iz perioda od kraja 60-ih godina do danas.

Retrospektiva “Natrag” obuhvata aktivnosti Porodice bistrih potoka potoka i Mandićevu umetničku aktivnost u okviru novosadskog konceptualnog kruga u periodu pre osnivanja komune 1969-1977, kao i njegov književni i publicistički rad.

Porodica bistrih potoka je, prema rečima Mandića, mala utopija: “Šansa ovog čovečanstva je u malim, a ne velikim utopijama. Svako treba izgraditi svoje ostrvo radosti i boljeg života izbegavajući totalitarizam kao neminovnost ovog sveta (kapitalizam, komunizam, tehno-fašizam)”.

Prema navodima autora izložbe, višeg kustosa MSUV Nebojše Milenkovića, prva među pitanjima u vezi sa umetničkom i književnom delatnošću i aktivizmom Mandića i umetničke komune Porodica bistrih potoka, tiču se (ne)mogućnosti postojanja pozitivnih umetničkih i društvenih utopija danas. O specificnoj (šezdesetosmaškoj, konceptualnoj, kempovskoj) veri u moć i snagu umetnosti da transformiše, ako već ne vreme i život sredine u kojoj se odvija ono svakako živote samih protagonista (kako stvaralaca, tako i konzumenata) njihove umetnosti.



Porodica bistrih potoka je mikro-utopija zasnovana na (re)afirmaciji stida, kao i optimizmu i veri da svet u kojem živimo može da bude/postane bolji. Osnovana 1977. na talasu klime velikog odbijanja kada je umetnik, pesnik, performer i dramaturg Božidar Mandić napustio Novi Sad i sa tadašnjom suprugom Brailom i njihovom petomesečnom ćerkom Istom naselio se u selu Brezovica podno planine Rudnik. Napuštena kuća koju je kupio tada je postala središte ekološko-umetničke komune Porodica bistrih potoka zasnovane na poštovanju i razvijanju ekologije, humanizma i kulture. Odlazak od ljudi za Mandića predstavljao je najpouzdaniji način da se susretne sa sobom i to se do danas nije promenilo. Paralelno s konstituisanjem
Komune, uvećavala se i porodica Mandić, tako 1978. na svet dolazi i ćerka Aja, a 1980. i sin Sun. Danas u Mandićevoj komuni, s većim ili manjim prekidima, živi dvadesetak (uglavnom mladih) ljudi koji u Porodici pronalaze vlastite načine da politiku zamene poetikom.

Na stotinak kilometara od Beograda, u blizini Gornjeg Milanovca, Mandićevo živilište (s pet kuća sagrađenih od drveta, blata i kamena) prostire se na oko dva hektara zemlje, u središtu šume, okruženo s tri potoka. Iskustveno provodeći povratak elementarnoj kulturi, „smeštena“ na duhovnoj tromeđi između filozofije, umetnosti i poezije, Porodica je mesto na kom se podučava individualnoj kulturi, harmoničnom životu čoveka i prirode, lepom odnosu sa biljkama i životinjama, poeziji, umetnosti, nenarativnom teatru, iskrenosti, hrabrosti, skromnosti, jednostavnosti, radu, sreći, tišini, ljubavi, sađenju luka i krompira, branju pečuraka... Počev od 1993. godine, svakog 27. novembra dodeljuje se i jedinstvena Nagrada Porodice bistrih potoka pojedincima koji su se istakli doprinosom u očuvanju prirode (nagrada se sastoji od plakete na dasci, litra izvorske vode, kilograma crnog hleba i novčanog iznosa od deset dinara).



Porodica bistrih potoka od 2002. na Rudniku organizuje i umetnički festival Šumes.

Civilizacijski besmisao i krizu ideja vremena u kojem živimo, u Porodici bistrih potoka nastoje da prevladaju iskustvenim traganjem za nečim što Mandić opisuje kao traganje za Dobom 5E. Reč je o pokušaju da se život ove mikro-zajednice zasnuje na principima proizilazećim iz poštovanja ka: Ekologiji, Etici, Estetici, Erotici i Emociji. U Porodici se praktikuje životna i umetnička filozofija zasnovana na harmoničnom odnosu Pojedinca i Planete, odnosno razvijanju svesti kako borba za planetu započinje upravo od pojedinca. Komuna je zasnovana na principima poštovanja individualnih sloboda, podjednako koliko i na stalnom radu na afirmisanju potencijala slobode Drugog. U Porodici, kao svojevrsnom institutu slobode pod otvorenim nebom, zabranjene su samo tri stvari: meso, droga i agresija.

U izložbenim prostorijama, smeštenim unutar kuća, funkcioniše stalna postavka Muzeja Porodice bistrih potoka koju je posetilo više od 30.000 ljudi. Komuna je istovremeno i istraživački kamp, umetničko-ekološki institut u kom se izvode predstave alternativnog Pozorišta u šumi, održavaju književne večeri, koncerti, predavanja... Takođe, jedna od bitnih aktivnosti je i svakodnevno igranje fudbala...

Aktivnosti Porodice bistrih potoka predstavljene su na izložbi u MSUV kroz 30 knjiga, dvadesetak pozorišnih predstava, 17 samostalnih i desetinama grupnih izložbi, nastupima na festivalima, književnim večerima, performansima i hepeninzima.

Poslednjih godina Porodica je posebno aktivna na iskustvenom praktikovanju i izučavanju elementarnog (neverbalnog) teatra o teatru gde se, umesto klasične glume, u scenski fokus stavlja pokušaj da se, jednostavnim efektima, prenesu emocije i (unutrašnji) ritmovi i energije učesnika predstave. Trčanje i javno razgolićivanje (kako fizičko, tako i mentalno) na sceni u fokusu imaju čoveka koji traga za odgovorima na pitanja koja se ne tiču toliko samog pozorišnog čina koliko mesta, sudbine i uloge umetnosti u životu (savremenog) čoveka.

Konstatujući kako se čitavog života bavi umetnošću koju ni sam ne razume, Mandić zaokupljen je stalnim preispitivanjem mogućnosti za opstajanje permanentne avangarde.

Među efekte njihovih pozorišnih nastupa unapred je uračunata i izvesna zbunjenost publike: "Pozorište je slika koja postavlja pitanja. Viseći po granama stabala, posmatrajući prazninu vetra, zatečeni u tišini i miru, ne dozvoljavamo da nas ispuni letargija. Ne učimo da glumimo, već da se ispoljavamo".

Izložbu u MSUV otvoriće istoričar umetnosti prof. dr Zvonko Maković.

Izložba će biti otvorena do 18. oktobra.

(SEEcult.org)

Život, smrt i rođenje na Gazi



Izložba fotografija “Život, smrt i rođenje na Gazi” španskog autora Davida Segare (Segarra) - grafički putopis koji govori o tri meseca provedena u najvećem logoru na otvorenom, biće otvorena 14. septembra u kafe-knjižari Meduza u Beogradu.

Fotografije koje bi verovatno bile drugačije da je Segara došao u Gazu posle poslednjeg rata, ali svakako prikazuju svakodnevicu lokalnog stanovništva.

Od više od sto fotografija za izložbu je izdvojeno dvadesetak, koje izlažu jedinstvenu životnu priču. Autor poručuje da život ne sme da se zaustavi, i da to ne mogu rni atovi, ni sankcije, ni okupacija i politika.

Život je uvek jači od smrti, poručuje Segara, koji prvi put izlaže u Beogradu.



Rođen 1976. u Valensiji, Segara je po zanimanju grafički dizajner.

Foto-žurnalizmom i dokumentarcima bavi se od kada je boravio u Venecueli, gde je proveo šest godina.

Aktivan je u pokretima solidarnosti sa Palestinom, kao i u društvenim pokretima u rodnoj Valensiji.

Izložba “Život, smrt i rođenje na Gazi” (Viure, morir i nàixer a Gaza / الحياة, الموت والولادة في غزة / חיים, מוות ולידה בעזה) biće otvorena u kafe-knjižari Meduza do 5. oktobra.

(SEEcult.org)

Spreman 49. BITEF



Organizatori BITEF-a spremni su za 49. izdanje tog internacionalnog teatarskog festivala koje će biti održano od 17. do 24. septembra, a prvi put će proteći bez jednog od osnivača i doživotnog umetničkog direktora i selektora Jovana Ćirilova.

49. BITEF je i posvećen uspomeni na Ćirilova (1931-2014), a tim povodom otkriven je i veliki mural u blizini Bitef teatra - na zidu kuće u Knez Miletinoj, koji je rad street-art umetnika Arteza.

Program 49. BITEF-a zapravo je već počeo 12. septembra novim pratećim programom “Bitef zona”, koji je takođe velikim delom posvećen uspomeni na Ćirilova, ali i na suosnivačicu BITEF-a Miru Trailović (1924-1989) čijim je imenom nazvan trg ispred Bitef teatra. Cilj “Bitef zone”, koju je 14. septembra u festivalskom centru u Bitef teatru predstavila autorka tog pilot projekta Vesna Bogunović, jeste oživljavanje Skvera Mire Trailović u želji da se istakne neophodnost, značaj i doprinos građana za oblikovanje budućnosti grada i njegove urbane kulture.

Program “Bitef zone”, kako je istakla Vesna Bogunović, sledi ujedno stav Mire Trailović i Jovana Ćirilova da BITEF pripada celom gradu.



Glavni program 49. BITEF-a počinje 17. septembra u Narodnom pozorištu rasprodatim svetskim teatarskim hitom "Murmel Murmel" ansambla Folksbine am Roza - Luksemburg plac iz Berlina, u režiji Herberta Friča, a narednih dana prikazaće još devet predstava iz Srbije i regiona, Nemačke, Francuske i Rusije.



Festival će svečano otvoriti gradonačelnik Beograda Siniša Mali i selektorka Anja Suša, a publika će, osim Glavnog programa, imati priliku da isprati i intenzivan program 16. Bitef Polifonije, kao i tradicionalni “Bitef na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Kao i prethodnih godina, BITEF će imati i virtuelni život posredstvom festivalskog bloga, koji će sadržati reakcije publike na predstave, razgovore sa gostima i druge dragocene informacije.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistocne Evrope.

(SEEcult.org)

49. BITEF, u slavu Ćirilova

http://www.seecult.org/vest/49-bitef-u-slavu-cirilova

Prve zvezde 13. BFI

http://www.seecult.org/vest/prve-zvezde-13-bfi

Počeo 49. BITEF

http://www.seecult.org/vest/poceo-49-bitef

FRKA



Festival romske kulture i aktivizma (FRKA) biće održan prvi put 25. septembra u Mikser hausu, a obuhvata tribine, izložbu i koncerte.

Publici će biti predstavljena brojna ostvarenja romskih umetnika, a na tribinama, posvećenim različitim temama u vezi sa aktuelnim pitanjima položaja Roma, gostovaće stručnjaci iz zemlje i inostranstva, najavili su organizatori.

FRKA počinje otvaranjem izložbe “Romi i umetnost” Ivana Prede, nakon čega sledi debata “Evropa, Balkan i Romi”, uz učešće predstavnika stranih ambasada u Beogradu.

Mladi lideri za pROMene, grupa aktivista za zaštitu ljudskih prava iz Valjeva, Kule, Niša, Beograda, Bujanovca, Lebana i Bele Palanke, predstaviće rezultate istraživanja iz nekoliko gradova o položaju romske nacionalne manjine. Reč je o studentima Fakulteta političkih nauka, Pravnog, Filozofskog, Filološkog i Učiteljskog fakulteta, koji su aktivni u organizacijama koje se bave ljudskim pravima.

Publici će biti prikazan i dokumentarni film o Šabanu Bajramoviću u produkciji Media & reform centra iz Niša, koji će pratiti diskusija na temu “Romi u javnom/medijskom prostoru”.

U okviru tribinskog programa biće reči i o Romkinjama između tradicije i emancipacije.

Za večernje sate planiran je muzički program u kojem će nastupiti bend Crne mambe (Niš), zatim Gipsy Mafia (Zrenjanin) i GRUBB (Zemun).

Organizatori su Civil Rights Defenders, Romski kulturni centar i Centar za proizvodnju znanja i veština.

Ulaz na sve programe je besplatan.

(SEEcult.org)

Apel Sterije zbog mera štednje



Narodno pozorište 'Sterija' u Vršcu suočilo se s problemom manjka glumaca zbog državnih mera štednje i zabrane zapošljavanja, što mu stvara niz problema u godini u kojoj proslavlja 70 godina postojanja i priprema se za obeležavanje 210-godišnjice rođenja rodonačelnika srpske komediografije Jovana Sterije Popovića.

Slučaj vršačkog pozorišta ukazuje na to da u vremenu rigorozne ekonomske politike po pitanju broja zaposlenih u javnom sektoru, upravama institucija kulture nije lako. Premda se u određenim institucijama opravdano priprema smanjenje broja zaposlenih, u nekim slučajevima takva politika dovodi u pitanje njihov opstanak. Takva je situacija i u vršačkom Narodnom pozorištu “Sterija” koje je nedavno povereno na upravu nekadašnjem direktoru i glumcu tog teatra Ivanu Đorđeviću, koji je na tu temu govorio za SEEcult.org.

“U jubilarnoj godini, kada kao pozorište obeležavamo 70 godina rada i u susret značajnom državnom jubileju 210 godina Sterije, rodonačelnika domaće drame i neospornog velikana naše kulture, pozorište koje nosi njegovo ime u ansamblu nema mlađeg glumca od 43 godine”, naveo je Đorđević.

Prema njegovim rečima, u ansamblu od osmoro glumaca svi rade sve i repertoar se prilagođava mogućnostima, ali to nije rešenje problema.



“Neophodno je, pre svega, izuzeti vršačko pozorište iz sistema smanjenja broja zaposlenih, jer je to prilikom prezentovanja aktuelne ekonomske politike na sednici vlade i ponuđeno kao mogućnost za pojedine slučajeve. Mi se kao pozorište moramo izboriti za to da budemo izuzetak, jer nas na to obavezuje lik i delo velikog Sterije čije ime nosimo, i moramo biti kadri da ga branimo i sad i ubuduće”, rekao je Đorđević.

To je, kako je dodao, moguće jedino zapošljavanjem mladih glumaca.

“Neka u ovom kriznom trenutku bude pružena šansa našem pozorištu, šansa mladima, a mi ćemo to sigurno opravdati”, naveo je Đorđević, apelujući na nadležne da podrže vršački teatar.

Đorđević je rekao da Narodno pozorište “Sterija” traži od Ministarstva kulture i informisanja Srbije da ga podrži i stavi Vršac, rodno mesto velikog Sterije, na kulturnu mapu državnih prioriteta.

“Mi ćemo u godini Sterije koja je pred nama pokazati da nam možete verovati, kao što i mi verujemo da je ovaj teret krize neminovan i da ćemo ga zajedno lakše podneti i prevazići”, poručio je Đorđević.

Početak nove sezone NP “Sterija” obeležila je premijera predstave “Začarani zamak” Bojane Ivanov-Đorđević, u režiji Snežane Udicki. Za 26. septembar najavljena je i premijera predstave “Zemljaci” Ivana Đorđevića i Srđana Radivojevića, zasnovana na motivima dela Slavomira Mrožeka.

Pozorišni život u Vršcu, inače, traje već više od dva veka – prve predstave u rodnom gradu Sterije izvele su pozorišne družine iz Temišvara oko 1770.

Profesionalno pozorište osnovano je 1920. godine odlukom Ministarstva prosvete na čijem je čelu bio Branislav Nušić, ali je radilo svega tri godine.

Narodno pozorište “Sterija” osnovano je 1945. godine, a prva predstava bio je Sterijin "Kir Janja" u režiji Vladimira Savića.

Pored scene na srpskom, u sezoni 2003/2004. počela je da radi i scena profesionalnog pozorišta na rumunskom, koja je u međuvremenu dobila ime “Petru Krdu” (1952-2011), u slavu rano preminulog utemeljivača tog pozorišta, pesnika, novinara i književnog prevodioca.

(SEEcult.org)

BITEF u tramvaju kulture



Nesvakidašnja vožnja tramvajem na liniji 2, tokom koje će putnicima praviti društvo učesnici i organizatori 49. BITEF-a, biće održana 19. septembra od 10 do 13 sati.

Vožnja počinje na okretnici kod Kalemegdana, a zainteresovani se mogu ukrcati na bilo kojoj stanici tramvaja na liniji 2.

Putnicima će društvo praviti međunarodni krtičari i teatrolozi, učesnici pratećeg programa 49. BITEF-a, reditelji, članovi festivalskog tima, kao i glumci i glumice predstave “Gamma Cas”.

Svi zainteresovani pozvani su da i sami postanu deo 49. BITEF-a i učestvuju u stvaranju jedne predstave.

Svoje uspomene biće moguće podeliti sa autorskim timom predstave “Gamma Cas”, odnosno “donirati” ili “upričati” u novu verziju teksta.

Putnici tramvaja na Liniji kulture imaće priliku i da čuju audio delove iz predstave “Gamma Cas” čiji je učesnik bio i Jovan Ćirilov, kome je 49. BITEF i posvećen.

Ceo događaja biće i fotografisan za blog BITEF-a, a učesnici će dobiti i zanimljiv promotivan sadržaj pripremljen za tu priliku.

49. BITEF je počeo 17. septembra u Narodnom pozorištu predstavom “Murmel, murmel” u produkciji Folksbine am Roza - Luksemburg plac iz Berlina, u režiji Herberta Friča. Do 24. septembra u glavnom programu je još devet predstava iz Srbije, regiona, Nemačke, Francuske i Rusije.

Osim Glavnog programa, publika ima priliku da isprati i intenzivan program 16. Bitef Polifonije, kao i tradicionalni “Bitef na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Program 49. BITEF-a počeo je zapravo već 12. septembra novim pratećim programom “Bitef zona”, koji je takođe velikim delom posvećen uspomeni na Ćirilova.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Zaharova na 47. BEMUS-u



Svetska baletska zvezda Svetlana Zaharova, jedina aktivna prima ballerina assoluta današnjice, nastupiće 26. oktobra u Sava centru u baletu “Bajadera”, u okviru 47. BEMUS-a.

Zaharova će odigrati naslovnu ulogu u najzahtevnijem klasičnom baletu, a nastupiće sa zvezdama Boljšoj teatra Mihajlom Lobuhinom i Anom Tihomirovom, te Baletom i Orkestrom Narodnog pozorišta u Beogradu.

Dirigent će biti maestro Aleksej Bogorad iz Boljšoj teatra.

Gostovanje Zaharove i zvezda Boljšoj teatra organizuje Centar beogradskih festivala (CEBEF), u okviru 47. Beogradskih muzičkih svečanosti, koje će biti održane od 21. do 31. oktobra.

Prema procenama plesnih stručnjaka i publike, Zaharova je danas apsolutno najveća balerina sveta - ona je primabalerina Boljšoj teatra, Milanske skale, Tokio Siti baleta i stalna gošća Njujork Siti baleta, Metropolitena, Pariskog baleta, Engleskog kraljevskog baleta, Španskog kraljevskog baleta…

Laureat je najvećih svetskih priznanja u oblasti igre.

U Beogradu je gostovala više puta, a poslednji put 2012. godine u “Žizeli” Adolfa Adama u Sava centru, u kojoj je nastupila s kolegom iz Boljšoj teatra Ruslanom Skorcovim i članovima baletskog ansambla Narodnog pozorišta.

Ulaznice za “Bajaderu” biće u prodaji od 19. septembra po cenama od 1.500, 2.000, 2.500 i 3.000 dinara, a mogu se nabaviti na blagajni Sava centra.

(SEEcult.org)

5. Ganz novi festival



Međunarodni festival razvojnog pozorišta, Ganz novi festival, predstavlja od 19. do 23. septembra u Studentskom centru u Zagrebu oko 40 umetnika iz osam zemalja koji će prikazati savremene tendencije u pozorištu i plesu i zanimljivim instalacijama ponuditi drugačiju, kreativniju viziju stvarnosti.

Jubilarno, peto izdanje Ganz novog festivala predstavlja nova evropska pozorišna i plesna imena, kao i već etablirane autore različitih estetika i kultura.

Među učesnicima je i renomirana hrvatska umetnica sa pariskom adresom Ivana Müller koja se nakon sedam godina vraća na zagrebačku scenu sa dve predstave: We Are Still Watxhing, kojom je učestvovala na ovogodišnjem Venecijanskog bijenalu, te Positions, predstavom koja, prema njenim rečima, formalno funkcioniše gotovo kao igra pokera, ali kontinuirano postavlja pitanja o mehanizmima razmene, vlasništva i vrednosti.

Predstava We Are Still Watching pokušava da stvori performativni kontekst u sklopu kojeg su svi izvođači u jednakoj poziciji. Svi čitaju scenario prvi put u svom životu i niko ne zna kako će se predstava završiti. Tokom predstave u prostoriji nije prisutan ni jedan predstavnik “autoriteta”. Gledaoci “izvode” jedni za druge, navela je Ivana Müller.

Premijerno će na Ganzu biti izvedene predstave The Cosmic Dust Practice mladog hrvatskog plesnog umetnika Pavla Heidlera, te Geneza slovenačke koreografkinje i plesačice Male Kline, koja je, kao i Positions Ivane Muller, deo programa festivala Francuske u Hrvatskoj Rendez-vous festivala.

Prema rečima Mala Kline, Geneza govori o stvaranju sveta kroz naše sanjanje. Povratak je na način sanjanja koje smo poznavali kao deca, a kojeg se kao odrasli retko sećamo, objašnjava umjetnica Mala Kline.



Uz podršku HIPP-a i ZPC-a, u saradnji s Ganzom, premijerno stiže i Out of Season, autorski rad kanadske koreografkinje Ame Henderson i mladog hrvatskog umetnika Matije Ferlina, koji učestvuje ovih dana i u glavnom programu 49. BITEF-u u Beogradu predstavom Mi smo kraljevi, a ne ljudi, u produkciji Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.

Među predstavama Ganz novog festivala je i Ibzenov neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, u režiji Zlatka Pakovića, koja je i deo glavnog programa BITEF-a. Pomoću Ibzenove priče o sudbini Doktora Stokmana i njegove porodice, u brehtijanskoj formi dijalektičkog pozorišta, Paković sa glumcima i muzičarom na sceni oblikuje originalan teatarski organizam estetike i etike otpora.



Iz Španije na Ganz dolazi pozorišni umetnik David Espinosa sa najvećom/najmanjom predstavom na svetu My Great Work koja na pozornici okuplja čak 300 glumaca, vojni orkestar, rok bend, životinje, auto i helikopter. Takođe, najavljena je svestrana umetnica Maria Jerez koja predstavlja novi solo-u-nastanku What is Third kojim pokušava da odgonetne enigmu susreta dvoje ljudi. Emocija, trenje, kritika, ljubav, drugost te granica govornoga jezika, ono je što tvori njenu predstavu.

Publika Ganz novog festivala imaće priliku da pogleda i instalaciji stoičke kupke za odrasle Terme francuskih umetnika Annaloro/Defoorta/Fourneta/Goergera/Viala, koja je takođe saradnja sa festivalom Rendez-vous.

Posetioci će, prema najavi autora tog projekta, imati osećaj da su najčudnijem mestu ikada, dobiće informacije o stoičkoj filozofiji, a nakon nekog vremena u bazenu, poželeće da su studirali filozofiju na takav način.



U saradnji sa festivalom Rendez-vousa, kao i sa Gete institutom, Ganz je u okviru manifestacije “Bela noć”, koja će biti održana 26. septembra, predstaviti nemačko-francuskog umetnika Jana Vormanna koji će plastičnim kockicama popunjavati narušene i oštećene zidove i pukotine u Zagrebu.

Radom Dispatchwork Vormann je ulepšao već 36 gradova širom sveta - od Ljubljane do Tajpeja, od Njujorka do Pariza, Venecije…

Iste večeri, polaznici radionice luminoakustike, multimedijalnog umetnika Bojana Gagića i inženjera elektroakustike, muzičara i producenta Miodraga Gladovića, izvešće noćni performans u Oktogonu, koristeći razne kreativne tehnike intervencije u prostoru.

Uz radionicu luminoakustike, Ganz povodom petog rođendana nudi publici još dva edukativna programa - radionicu razvoja umetničkih projekata autorke i rediteljke Nataše Rajković, te radionicu produkcije umetničkih projekata, koju će voditi koautor projekta Muzeja prekinutih veza Dražen Grubišić, producent kolektiva BADco. Lovro Rumiha i menadžer u kulturi Gerco de Vroeg.

Za muzički deo programa zadužen je The Projection Band, koji će improvizovati uz video projekciju rad “Hidden Landscapes” umetnika Ivana Mršića.

Festival je deo projekta apap-Performing Europe, koji se održava uz podršku programa “Kultura 2007-2013” Evropske komisije. Podržan je i od Ministarstva kulture Hrvatske i Grada Zagreba, a realizovan je u saradnji sa festivalom Rendez-vousom, Francuskim institutom, projektom TransARTE, programom Teatroskop, organizacijom Acción Cultural Española, Gete institutom u Hrvatskoj, Hrvatskim institutom za pokret i ples i Zagrebačkim plesnim centrom.

Ulaz na sve programe je besplatan.

Festivalski sajt je ganznovi.sczg.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Pozorište u kontekstu



Međunarodni simpozijum “Pozorište u kontekstu… i ne samo pozorište” biće održan od 23. do 25. septembra u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) u Beogradu, u okviru 16. Bitef Polifonije, a posvećen je analizi, kontekstualizaciji i kritičkoj interpretaciji savremenih teorija i izvođačkih praksi, kao i razumevanju principa, mehanizama i vrednosnog sistema koji objedinjuju različite vidove njihove primene.

Simpozijum je namenjen prvenstveno teoretičarima, kritičarima, umetnicima i aktivistima, ali i široj javnosti zainteresovanoj za interdisciplinarni pristup proučavanju kulturnih fenomena.

Publika će imati jedinstvenu priliku da razgovara sa 25 domaćih i međunarodnih eksperata naučne i/ili aktivističko-umetničke orijentacije u okviru šest dijaloških sekcija, od kojih je svaka posvećena određenoj temi, a među njima su: drama u obrazovanju, pozorište zajednice, principi participacije u radu sa osetljivim grupama, performativne političke prakse i dr.

Između dijaloga, planirane su radionice i prezentacije odabranih radova koji otvaraju nova pitanja i problematizuju disciplinarne granice savremenih umetničkih praksi.

Nakon simpozijuma, očekuje se objavljivanje tematskog zbornika koji obuhvata selektovane radove učesnika, među kojima su Silvija Jestrović, Paul Leonard Murray, Marko Pejović, Vlatko Ilić, Ana Marjanović-Shane, Bojana Ivanov Đorđević, Janko Ljumović, Bojana Skorc, Eugene Matusov, Aleksandra Jelić, Sean Aita, Dubravka Crnojević-Carić, Sandra Stojanović, Lazar Jovanov, Richard Grolleau, Maja Ćirić, Boris Čakširan, Dragana Kružić, Vera Večanski, Zvonimir Peranić, Ljubica Beljanski-Ristić…

Simpozijum organizuje Hop.La! u saradnji sa CEDEUM-om, Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu i UNESKO katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Zvanični jezici simpozijuma su srpski, hrvatski i engleski, a detaljan program nalazi se na blogu pozoristeukontekstu.wordpress.com

Simpozijum je deo programa 16. Bitef Polifonije, pratećeg programa 49. BITEF-a, koja je posvećena ove godine istraživanju kreativnih, integrativnih i inovativnih oblika rada u oblasti dramskog stvaralaštva i obrazovanja, a biće održana od 18. do 25. septembra na više lokacija u Beogradu, uz gostovanje u Novom Sadu.

Kao i 49. BITEF, koji je posvećen uspomeni na jednog od svojih osnivača, Jovana Ćirilova, i 16. Bitef Polifonija, predstavlja svojevrsni odgovor na njegova očekivanja od tog programa, koji je svojevremeno zdušno podržao i bio najverniji i najglasniji zagovornik polifonijskog koncepta različitih pozorišnih postupaka. Iako Ćirilov neće biti prisutan, urednice Polifonije Sanja Krsmanović Tasić i Irena Ristić, kao i autorka koncepta tog programa Ljubica Beljanski-Ristić, veruju da bi Ćirilov i ove godine pomno pratio radove učesnika koji kritički sagledavaju prošlost i sadašnjost, izražavajući bunt i zahtev za pravednijom budućnošću.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistocne Evrope.

(SEEcult.org)

Poziv na pogubljenje, u Rusiji



Beogradsko dramsko pozorište premijerno će izvesti u Jaroslavlju u Rusiji predstavu “Poziv na pogubljenje”, nastalu prema romanu Vladimira Nabokova iz 1936. godine, koji je poslužio savremenom ruskom dramatičaru Aleksandru Červinskom da napiše dramu koja kombinuje elemente crne komedije, kabarea i montipajtonovskog apsurda.

Pripreme stratišta za pogubljenje Cincinata - društveno razornog elementa čija svojeglavost i neuklapanje predstavljaju neoprostiv greh u izmišljenoj, anti-utopijskoj državi, otvaraju niz pitanja sa kojima se susreće svako ko misli drugačije i svojom glavom.

Nova predstava BDP-a, u režiji Bobana Skerlića (Trpele, Kad su cvetale tikve), biće premijerno izvedena 21. septembra na međunarodnom Volkov festivalu u najstarijem ruskom akademskom teatru u Jaroslavlju.

Beogradska premijera te predstave najavljena je za 8. oktobar na Velikoj sceni BDP-a.

U predstavi igraju: Boda Ninković, Ivan Tomić, Anja Alač, Ljubinka Klarić i mnogi drugi. Takođe, učestvuju i violinistkinja Lutvija Antić, harmonikaš Ljubomir Ćustić i kontrabastista Ivan Kuzev. Kostime je osmislila Jelena Stokuća.

(SEEcult.org)

Kritičar je prisutan



Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa, trijenalna manifestacija koju Sterijino pozorje organizuje duže od pola veka u saradnji s Međunarodnim udruženjem pozorišnih kritičara (IATC/AICT), prvi put u istoriji se ne održava u vreme Sterijinog pozorja, već u vreme BITEF-a – u Novom Sadu i Beogradu. Tačka ukrštanja Simpozijuma Sterijinog pozorja i BITEF-a je međunarodna tribina “Kritičar je prisutan – na međunarodnim pozorišnim festivalima”, zakazana za 19. septembar u Jugoslovenskom dramskom pozoruštu u Beogradu.

Simpozijum Sterijinog pozorja je najstarija i jedna od najuglednijih svetskih manifestacija čiji je pokrovitelj IATC. Odlaganje tog skupa za septembar učinjeno je da bi se, u godini njegovog jubilarnog, 15. izdanja, pružila posebno pažnja i stručne javnosti i medija, te da bi se ostvarila dugo priželjkivana saradnja Sterijinog pozorja i BITEF-a. Učesnici Simpozijuma dobijaju tako priliku da vide bar deo programa 49. BITEF-a, a BITEF dobija dvadesetak stranih gostiju, kritičara i teatrologa, koji će o njegovim predstavama izveštavati u svojim medijma i stručnim publikacijama, saopštili su organizatori.

Simpozijum se održava 17. i 18. septembra u Novom Sadu, a učesnici će potom do 20. septembra pratiti program BITEF-a.

Na tribini “Kritičar je prisutan – na međunarodnim pozorišnim festivalima” u JDP-u biće reči o kriterijumima koje kritičar uzima u obzir kada izveštava svoju publiku o festivalu u inostranstvu: da li ih uvodi u lokalni kontekst, te kako određuje svoj položaj gledaoca između očekivanja, senzibiliteta i znanja svojih gledalaca/slušalaca/čitalaca, s jedne strane, i kulturnih posebnosti sredine u kojoj se odigrava festival i/ili iz koje dolazi konkretna predstava, s druge. Kako lično pristupa predstavi koja dolazi iz bitno različite pozorišne tradicije od njegove (i kulture generalno), na jeziku koji možda ne zna, u drugačijim uslovima recepcije: da li je tada, kada mu izmiču brojne reference, spremniji da se upusti u slobodnu, energetsku, emocionalnu i asocijativnu razmenu s predstavom, nego u svojoj sredini u kojoj lako čita i tumački kulturne kodove?

Takođe, biće reči o značaju “usmene kritike” (javnih razgovora s kritičarima i profesionalcima) na međunarodnim pozorišnim festivalima i njihovom doprinosu boljoj interkulturalnoj razmeni.

Ta pitanja su direktno povezana sa temom 15. Simpozijuma: “Kritičar je prisutan: ka otelotvorenoj kritici”, čiji učesnici razmatraju pitanja: Da li kritičar ima telo? Da li je on/ona prisutan? Da li je njegova/njena aktivnost otelotvorena (izvođačka) praksa? Da li je on/ona samo glas koji dolazi odozgo i širi “istinu”?

Na tribini u JDP-u govoriće nekoliko učesnika Simpozijuma, kojih je dvadesetak, pored eksperata iz Srbije.

Moderator tribine je prof. dr Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji je i predsedavajući Simpozijuma, a učesnici su: prof. dr Kristofer Balm (Nemačka), predsednik Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja (IFTR), predsednica IATC-a Margareta Sorenson (Švedska), koja je nedavno najavila 28. Kongres IATC-a 2016. u Beogradu, te Klaudija Provedini (Italija), kritičarka “Korijere de la Sera”, dr Glenda Frank (SAD), pozorišna autorka, kritičarka i teatrološkinja, prof. dr Lamis El-Amari (Nemačka/Irak), teatrološkinja prof. dr Aleksandra Jovićević (Italija/Srbija), teatrološkinja dr Ajai Joši (Indija), teatrolog i kritičar…

Glavni program 49. BITEF-a nudi deset predstava iz Srbije, regiona, Nemačke, Francuske i Rusije.

Osim Glavnog programa, publika ima priliku da isprati i intenzivan program 16. Bitef Polifonije, kao i tradicionalni “Bitef na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Program 49. BITEF-a počeo je zapravo već 12. septembra novim pratećim programom “Bitef zona”, koji je takođe velikim delom posvećen uspomeni na Ćirilova.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

Program 15. Simpozijuma nalazi se u PRILOGU

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/15-Simpozijum-Sterijino-pozorje-program.pdf

Cirkobalkana u Ciglani



Festival Cirkobalkana, nakon Zagreba, biće održan od 26. septembra do 4. oktobra u dvorištu stare Ciglane u Beogradu, a delom i u KPGT-u, gde su predviđene radionice cirkuske pedagogije.

Naglasak programa Cirkobalkane stavljen je ove godine na rezidencijalni program u sklopu kojeg je nastala predstava “Radovan”. Uz prezentaciju cirkuske scene regiona (Open Stage), fokus je ove godine i na edukaciji kroz radionice koje su deo projekta Laboratorija cirkuske umetnosti.

Cirkobalkana je projekat međunarodne saradnje koji su 2013. godine pokrenule Cirkusfera iz Beograda, Cirkorama iz Zagreba i francuska trupa Le Cirk’Oblique. Cirkobalkani se ove godine priključuje umetnička cirkuska trupa My!Laika iz Francuske kroz sopstveni projekat "Side kunst cirque" i predstavu “The great tegada”.

Ovogodišnja Cirkobalkana je ujedno i početak dugoročnijeg projekta “Cirkobalkana platforma”, koji je podržan od Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), kojem se priključuje i Bosna i Hercegovina kroz učešće Fabrike radosti iz Banjaluke, te cirkuska škola Turbul iz Francuske.



Osnovna namera Cirkobalkane je da se, pored postavljanja cirkuskog šatora kao nezavisnog edukativnog, kreativnog i izvođačkog prostora, poduče lokalne cirkuske organizacije i umetnici po pitanju funkcionisanja, kreiranja i održivosti kako “putujućeg” performansa, tako i cirkuskog šatora, te da se uspostavi kontakt s lokalnom publikom i cirkuskim umetnicima u regiji.

Prošle godine Cirkobalkana je bila deo programa Bitef Polifonije, a ove godine u Zagrebu se odvijala u sklopu festivala Rendez-vous (Festivala Francuske u Hrvatskoj). Domaćin trećeg izdanja Cirkobalkane u Zagrebu bio je Pogon Jedinstvo, koji je tim festivalom otvorio novu sezonu i pretvorio i svoju dvoranu i dvorište u veliki cirkus.



Dodatak ovogodišnjem izdanju Cirkobalkane u Beogradu su radionice cirkuske pedagogije, koje će biti održane od 5. do 9. oktobra u KPGT-u.

Protekle dve godine Cirkobalkana je dva puta boravila u Beogradu, i po jednom u Zagrebu i u Puli. Kroz projekt je prošlo oko 7.000 posetilaca, 600 polaznika radionica i oko 60 umetnika/ca iz Francuske, Srbije, Hrvatske, Nemačke, SAD, Italije, Grčke, Španije i Velike Britanije.

Festivalski sajt je cirkobalkana.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Simboli oktanskog doba



Doktorski umetnički projekat Marka Kalezića “Simboli oktanskog doba” biće predstavljen od 24. septembra u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, a obuhvata serijal litografija na kojima su prikazani simboli perioda koji je, prema navodima autora, više nego bilo koji drugi izmenio sve segmente naših života.

Prema rečima Kalezića, oktansko doba se zasnivalo na jednostavnim, ali efikasnim mehaničkim rešenjima, a a dve značajnije oblasti tog doba su naftna i auto-industrija.

Nisu postojali senzori za vlagu, kišu ili dodir - senzori radi senzora. Taj period je imao prepoznatljiv karakter, iako je ponekad bio grub, pa čak i neprijatan. Odrednice i kontrasti su bili jasni, i nije bilo sivila (ako izuzmemo izduvne gasove benzinskih i dizel motora). Kako je vreme odmicalo, oktansko doba je ušlo u tranzicioni period ka gasnom, i pomenuti kontrasti i oštrine su polako potisnute, a prostor je počela da zauzima ogromna siva zona neutralnih objekata.

Kalezić prikazuje svet bez nepotrebnih detalja, navigacije, servo i ostalih uređaja kojima je teško zapamtiti skraćenice - to je svet velikana oktanskog doba.



Sam likovni prikaz je išao ka redukovanju detalja na predmetima i fokusiranju na njihovu suštinu.

Predmeti koji simbolizuju oktansko doba, kako navodi autor, nisu plod hiperproizvodnje, već inventivnosti njihovih autora. Uspeh brenda se nije postizao ispraznom reklamom, već visokim kvalitetom proizvoda.

Među prikazanim radovima se nalaze litografije Citroenovog modela “DS” (rad Šarl), Folksvagenove “bube” (Buba) i Fordove “viktorije” (Pobeda).

Prvi “Citroen DS”, zvani “ajkula”, koji je proizveden davne 1955, unapredio je sve elemente u auto-industriji. Od konstrukcije i materijala, do kontrolnog sistema, bezbednosti i načina vožnje. Ovaj model je bio najbolji francuski automobil i samim tim vozilo predsednika Šarla de Gola. Prilikom atentata na poznatog generala 1962. godine, “ajkula” je pogođena sa više od 140 metaka. Gume na drugoj osovini su bile izbušene, ali zahvaljujući savršenom hidrauličkom sistemu, prilagodljivom neravninama, vozač je uspeo da odveze predsednika na sigurno.

Naftne pumpe i platforme su sigurno najčudesnije naprave oktanske epohe. Kalezić predstavlja na izložbi niz pumpi i platformi kroz radove “Ritam”, “Trio”, “Delta” i “Alabama”. Slika jedne naftne platforme je impresivna, ali njihova impozantnost je jasna tek na satelitskom snimku Meksičkog zaliva, južno od obale Alabame u SAD, gde 3.500 platformi prave iluziju ogromnog koralnog grebena. Jedna platforma tog tipa je bila inspiracija Kaleziću za delo “Alabama”.

U sumrak, železne konstrukcije pumpi na naftnim poljima postaju siluete koje se u taktu metronoma ritmično spuštaju i podižu. Ova slika je vidljiva na litografiji “Ritam”. Pumpe daju najupečatljiviji prizor kada više njih, u kontraritmu i pod različitim uglovima, prave igru masivnih gvozdenih čekića.

Marko Kalezić rođen je 1971. godine u Beogradu, gde je diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti 2000. godine, a magistrirao 2003. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na FLU.

Učestvovao je na više od 80 kolektivnih izložbi, bijenala i trijenala u zemlji i inostranstvu.

Jedan je od osnivača umetničke grupe Liht Blau, koja je nastala 2002. godine u Beogradu. Takođe je jedan od pokretača časopisa za negovanje klasičnih grafičkih tehnika “Autorski otisak” od 2007. godine.

Član je ULUS-a od 2001. godine.

Izložba u Centru za grafiku i vizuealna istraživanja biće otvorena do 10. oktobra.

(SEEcult.org)

Bunkeri - Teatar zanemarenog



Lajpciški umetnik fotografije Erazmus Šreter, koji je godinama fotografisao ruševine bunkera na evropskim obalama Atlantika i Severnog mora, predstavlja se od 24. septembra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda izložbom “Bunkeri - Teatar zanemarenog”, u okviru koje će održati i predavanja o svom radu i prilikama u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici.

Na izložbi u Artgetu prvi put u Srbiji biće prikazano Šreterovih deset fotografija u boji velikog formata (125x160 cm) upotpunjenih nizom manjih crno-belih o nastanku ciklusa fotografija o bunkerima.

Poznat po fotografijama čudesne osvetljenosti sa motivima bunkera na evropskim obalama Atlantika, Šreter pripada umetnicima koji koriste sredstva tradicionalne hemijske fotografije, bez manipulacije na kompjuteru ili u laboratoriji, da bi istražili granice medijuma. Sirov materijal kojim stvara magiju svojih fotografija je isti onaj na kojem je fotografija od samog otkrića i zasnovana, a to je svetlost.



U vazduhu se, kako je navedeno u najavi izložbe, oseća miris benzina kada Šreter i njegov tim insceniraju vizuelne objekte u scenski dramatičnom osvetljenju. Moćni generatori obezbeđuju struju za čitave nizove raznobojnih reflektora koji bacaju blistavu svetlost jarkih boja na čudne objekte locirane na mestu odabranom za realizaciju određenog fotografskog projekta. Šreter na svojim slikama slavi stvari koje su na periferiji, u mraku – ostavljene da nestanu.

Šreterove iluminacije istrgle su iz zimskog sna sive, bizarne betonske kocke, koje polako trule i raspadaju se. Uronjeni u bezmalo opscene boje drečavih bombona, koje bi mogle biti pozajmljene iz nekog reklamnog šarenila, ti objekti razvijaju zapanjujuću ambivalentnost između užasa i lepote, navedeno je u najavi izložbe.



U okviru pratećeg programa, Šreter će 25. septembra u 18 sati održati predavanje “Fotografske razglednice iz NDR između cenzure i dokumenta”, a potom će govoriti na temu “Umetnost fotografije spram istorije”.

Posmatrajući okom fotografa, Šreter je poslednjih decenija po buvljim pijacama skupljao fotografske razglednice iz vremena NDR. U njegovoj kolekciji, koja u međuvremenu broji nekoliko hiljada razglednica, težište je na svim vidovima ispoljavanja kulture iz doba moderne u NDR. Predavanje je zamišljeno kao neka vrsta zabavnog uvoda u ondašnji svet poželjnih slika NDR-a. Brojni vizuelni primeri ilustrovaće kako je razglednica, ujedno i odraz cenzure i fotografski dokument, razvijala specifičnu estetiku koja je stvarala utisak neobične udaljenosti.

Šreter se svojim magičnim infracrvenim noćnim fotografijama, nastalim početkom 80-ih godina, ubraja među začetnike nove fotografske estetike u okviru Lajpciške škole fotografije. Na predavanju u Artgetu predstaviće nekoliko grupa svojih radova i na njihovom primeru objasniti poseban način korišćenja veštačkog svetla. Takođe, govoriće i o istorijskom i političkom okruženju u kojem se formirao u NDR-u, kao i o svom potonjem bekstvu u zapadni deo Nemačke.

Rođen u Lajpcigu 1956, Šreter je odrastao u vreme socijalizma u NDR, koju je napustio 1985. godine i potom radio u Hamburgu za razne časopise (Štern Špigel, Art, Fac-magacin...). Diplomirao je na lajpciškoj Akademiji vizuelnih umetnosti diplomirao (Odsek za fotografiju), na kojoj je 2006. i 2007. bio gostujući profesor.

Izlagao je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u galerijama i muzejima širom Evrope, kao i u SAD, Kanadi i Koreji.

Izložba u Artgetu realizovana je uz finansijsku pomoć koju Institut za odnose s inostranstvom (ifa) iz Štutgarta dodeljuje pojedinačnim umetnicima, kao i uz podršku Gete instituta u Beogradu, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Izložba će biti otvorena do 17. oktobra.

(SEEcult.org)

Nagrade 49. BITEF-a

http://www.seecult.org/vest/nagrade-49-bitef

Umetnost prevođenja



Veče posvećeno Međunarodnom danu prevodilaca biće održano 30. septembra u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, kada će istaknuti književni prevodioci ponuditi nove prevode soneta koje su pisali autori iz perioda moderne kako bi u javnom čitanju, u poređenju sa već postojećim prevodima i u diskusiji s publikom, otvorili teme koje se tiču umetnosti književnog prevođenja danas.

U programu “Supersonet”, koji organizuje Krokodil, učestvuju prevodioci Bojan Savić Ostojić i Maria Glišić, a razgovor će moderirati Ana Pejović.

Bojan Savić Ostojić, prevodilac i pesnik, preveo je s francuskog 15 knjiga, čiji su autori Bodler, Prust, Paskal, Blanšo, Derida… Dobitnik je pohvale "Branko Jelić" za prevod knjige "Boje naših sećanja" Mišela Pasturoa (2013). Objavio je knjige “Jeretički dativ” (2014), “Aleatorij” (2013), “Stereorama” (2013), “Tropuće” (2010) i “Stvaranje istine” (2003). Osnivač je nezavisnih izdanja “Knjižuljak” i urednik časopisa “Agon”.

Maria Glišić je prevoditeljica s nemačkog jezika. Pored književnih prevoda, dosad je prevodila i tekstove iz oblasti politike, filozofije i istorije književnosti. Na srpski je prevela knjige Uve Tima, Terezije More, Daniela Glatauera. Radi kao koordinatorka u Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu.

Udruženje Krokodil pridružuje se programom “Supersonet”, koji je deo projekta "Transparentni prevodilac", brojnim evropskim organizacijama u zajedničkom događanju kojim će se problematika i metodologija književnog prevođenja predstaviti na inovativan način.

Krokodil realizuje veče “Supersonet” uz podršku i u saradnji s Književnom mrežom Traduki.

(SEEcult.org)

Mandela Poster Project u ITS-u



Međunarodna izložba o Nelsonu Mandeli, koja obuhvata zbirku od 95 postera inspirisanih likom i delom slavnog borca protiv aparthejda i dobitnika Nobelove nagrade za mir, koji je 2007. godine postao počasni građanin grada Beograda, bice otvorena od 27. septembra do 1. oktobra u ITS-Z1 u Ritopeku, u organizaciji Udruženja nesvrstanih umetnika..

Plakati koje su potpisali umetnici iz celog sveta biće prvi put izloženi u Srbiji, a nakon Beograda, izložba će u narednih mesec dana biti realizovana i u drugim gradovima u zemlji, najavilo je UNU.

Na izložbi “Mandela Poster Project” u eksperimentalnom umetničkom prostoru ITS-Z1 posetioci će moći da vide odabrane radove koji su stigli iz Argentine, Australije, Bahreina, Belgije, Bolivije, Bocvane, Brazila, Konga, Danske, Egipta, El Salvadora, Francuske, Grčke, Hondurasa, Indije, Irana, Izraela, Italije, Južne Koreje, Kanade, Kenije, Kine, Kolumbije, Kube, Litvanije, Malezije, Meksika, Nemačke, SAD, Slovenije, Tajvana, Trinidada i Tobaga, Velike Britanije, Venecuele, Zimbabvea i, naravno, Južnoafričke Republike.



“Mandela Poster Project” je inspirativna priča o Nelsonu Mandeli, globalnoj saradnji, borbi za slobodu, mir i pravdu. Inicijativa je pokrenuta u Južnoj Africi 2013. godine, a okupila je grafičke dizajnere iz više od 70 zemalja. Od više od 700 aktivističkih plakata inspirisanih Mandelom, koji su poslati na adresu MPP kolektiva, odabrano je 95, koji su danas deo zbirke postera “Mandela Poster Project”.

Do sada je zbirka postera proputovala svet i posetila Južnu Afriku, Australiju, Brazil, Austriju, Grčku, Sloveniju, Hrvatsku, a nakon Srbije, najavljene su izložbe u Turskoj i Etiopiji.



Realizaciju izložbe pomogli su Društvo oblikovalcev Slovenije (DOS) i kolektiv Mandela Poster Project.

Svečano otvaranje u ITS-Z1 je 27. septembra u 18 časova, a nakon ceremonije, tokom večeri, posetioce očekuje i muzički program domaćih DJ-eva.



Za posetioce će biti organizovan i prevoz do ITS-Z1, eksperimentalnog izlagačkog prostora umetnika Dragana Ilića, a moguće doći i javnim gradskim prevozom (autobus 304).

Udruženje nesvrstanih umetnika organizovalo je i u julu u AKC Egzoprostor pored Dunava u Vinci “Dan Nelsona Mandele”, koji je obeležen koncertima pank/rok i rege muzike.

(SEEcult.org)

Crteži Veličkovića u Art55



Izložba Vladimira Veličkovića, srpskog i francuskog slikara koji već decenijama živi i radi u Parizu, biće otvorena 1. oktobra u Galeriji Art55 u Nišu, a obuhvata crteže iz privatne kolekcije porodice Banićević, koji su nastali u periodu od 1962. do 1998. godine.

Reč je o najvećoj kolekciji Veličkovićevih crteža koja je do sada formirana. Iako je nastanak kolekcije vezan za spontano sakupljanje crteža, koji su pristigli sa različitih strana, postala je reprezentativna u smislu pregleda Veličkovićevog stvaralaštva tokom nekoliko decenija. Od 1962, kada datira najstariji crtež iz te zbirke, do najskorijeg iz 1998. godine, posmatrač može pratiti različite faze, razvoj i promene tehnike i sadržaja Veličkovićeve umetnosti, naveo je Davor Džalto u tekstu za katalog izložbe.

Kolekcija Banićević, kako je istakao, reprezentativna je na više načina.

“Porodica Banićević nas svojom sakupljačkom strašću podseća da nije neophodno biti vlasnik luksuznih nekretnina ili vrtoglavo visokih iznosa na bankovnim računima da bi neko krenuo u sakupljanje umetnosti i uživanje u istoj... Ovim svojim karakteristikama, kolekcija Banićević postaje reprezentativna kao jedan od mogućih modela savremenog privatnog kolekcionarstva u Srbiji”, naveo je Džalto, koji je kao odlike reprezentativnog karaktera kolekcije Banićević naveo i njen značaj u kontekstu Veličkovićevog stvaralačkog opusa, kao i u smislu postojanosti kvaliteta radova.

To je, kako je istakao Džalto, čini naročito vrednom, imajući u vidu da je “reč o radovima verovatno najznačajnijeg savremenog srpskog umetnika, i jednog od najznačajnijih evropskih slikara, koji ostaje veran tradicionalnim umetničkim medijima i figurativnom slikarstvu”.



Crtež, inače, ima poseban značaj za Veličkovića i njegov ukupan opus, pa je svojevremeno izjavio da bi možda mogao da prestane da slika, ali ne i da crta.

Džalto ukazuje u tekstu za katalog i na osnovne karakteristike crtačkog opusa Veličkovića, počev od preciznosti linije, njene disciplinovanosti i sigurnosti.

Te karakteristike nisu, međutim, u funkciji svaranja utiska bezbrižnosti, naivnosti ili lakoće, naročito ne “lakoće postojanja” koja je kao motiv često bila prisutna kod uticajnih predstavnika “klasične” slikarske moderne (u vidu, recimo, “radosti življenja”), naveo je Džalto, ističući da Veličkovićeve linije konstruišu crtež, uobličavaju određenu ideju i neretko proizvode uznemirujući efekat.

Veličkovićeva linija, kako je dodao, nije tek linija koja je krenula u (neobaveznu) šetnju, već daje izraz ideji, ne gubeći pri tome svoja karakteristična svojstva, uključujući naglašenu ekspresivnost.

“Veličkovićeva linija je zanimljiva, dinamična i bogata. Ona može biti jedva vidljiva, sasvim svedena i ujednačena, ili pak veoma nemirna, puna, i intenzivna. Ali bez obzira na veliku raznovrsnost, dinamičnost i ekspresivnost likovnih sredstava koje prepoznajemo na skoro svim Veličkovićevim crtežima, utisak koji stičemo je utisak jedne duboko zasnovane organizovanosti, sistematičnosti i refleksivnosti crtačke (takođe i slikarske) površine. Zbog toga, umesto da ide ‘u šetnju’, Veličkovićeva linija pokušava da učini nešto veoma zahtevno – da premosti čulni doživljaj, naglašene vizuelne i taktilne fenomene (bogatstvo teksture), i ideju”, naveo je Džalto, dodajući da je karakter Veličkovićevih crteža određen pokušajem da se premoste, sa jedne strane - uzbuđenje i zadovoljstvo koje osećamo kada pratimo dešavanja na površini papira (ili platna) i, sa druge strane, često uznemirujući motivi.

Uznemirenje ili anksioznost u Veličkovićevom opusu svojevrsna je metodologija koja shvata ozbiljnost egzistencijalnih pitanja sa kojima se suočavamo, kao i mesta stvaralačkog procesa unutar postojanja kom smo izloženi.

“Tako uznemirenje, sumornost, nekad i patetičnost (=snaga) prizora postaju sredstva izraza jednog suštinski humanog pa i optimističnog pogleda na svet. Uzimajući ozbiljno tragediju postojanja, kao i tragičnost stvaralačkog akta, postajemo sposobni da se sa tom tragičnošću uhvatimo u koštac i da pokušamo da stvaramo jednu drugačiju egzistenciju”, naveo je Džalto, navodeći kao indikativan u tom smislu motiv gavrana, koji je čest u Veličkovićevim radovima.

“Gavrani su svesno korišćeni kao, po Veličkovićevim sopstvenim rečima, ‘personifikacija zla’ i kao simbol ‘crnih oblaka’. Gavrani su ‘varljivi, nasilni, zlosutni i nagoveštavaju neka crna vremena’. Pa ipak, svesno ili ne, simbolika gavrana prevazilazi jedan, takoreći, egzistencijalni pesimizam koji posmatrači često povezuju sa Veličkovićevim slikarstvom. Ne odustajući od hvatanja u koštac sa tragičnošću i već naglašenom ozbiljnošću egzistencijalnih tema, zarad naivnog i krajne površnog optimizma, toliko čestog u savremenoj (pop) kulturi, korišćenje simbola gavrana može implicirati jedan drugačiji optimizam do kog se stiže proživljenom egzistencijalnom zabrinutošću. Gavran tu postaje zgodna metafora, s obzirom na njegovo dualno značenje, kao simbol tame, oblaka i egzistencijalnog pesimizma, ali i kao simbol iskonske mudrosti (Ananda gavran), onoga koji je svedok stvaranja sveta, koji ne beži od tragičnosti postojanja, raspadanja i smrti, ali koji istovremeno shvata i njihov smisao”, naveo je Džalto.

Osim preciznosti i stabilne konstrukcije crteža, Veličkovićev rad, kako je istakao Džalto, jasno se odvaja od većine egzistencijalističkoj filosofiji sklonih umetničkih tendencija sredine i druge polovine 20. veka i njegova sklonost ka figuraciji.

“Figuracija u kontekstu Veličkovićevog rada nije prosto nenaplaćeni dug tradiciji akademskog slikarstva, niti je zgodan izgovor za povratak različitim tradicijama kao načinu utemeljenja sopstvenog izraza, što je kao metodologiju legitimisala postmoderna. Pre mi se čini da je ova figuracija, zajedno sa drugim izražajnim elementima (poput linije), nešto što Veličkoviću pruža slobodu izraza, mogućnost za uobličavanje umetničkih ideja. Najbolja ilustracija ove poetike su pravo njegovi crteži, koji često kombinuju figuraciju i apstraktne formalne elemente (dijagrame, šeme, paralelne, gotovo matematički prezine linije i sl.). Ovo doprinosi kompleksnosti likovnog jezika dajući, s jedne strane, realističnost (supstancu, ontološki realizam) apstraktnim formama i oslobađajući, sa druge strane, figurativne forme mimetičkog determinizma (dajući im, drugim rečima, određeni apstraktni kvalitet)”, istakao je Džalto.

Izložbu u galeriji Art55 otvoriće Slobodan Radojković, a biće je moguće pogledati do 17. oktobra.

(SEEcult.org)

Novi prostori, nove mogućnosti



Međunarodna konferencija “Novi prostori – nove mogućnosti” biće održana 4. oktobra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, u organizaciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) koja tim skupom, u saradnji sa Transeuropa Festivalom, namerava da lokalne borbe za društvene i kulturne centre stavi u širi globalni kontekst borbe za javna dobra.

Asocijacija NKSS tom konferencijom nastavlja napore da se od Magacina u Kraljevića Marka formira kulturni centar za programe nezavisnih grupa i pojedinaca u oblasti savremene kulture i umetnosti na principima otvorenosti i dostupnosti prostora velikom broju kulturnih radnika, zajedničkog rada, deljenja prostora i stvaranja podsticajnog okruženja za kulturnu produkciju.

Konferencija će otvoriti diskusiju o alternativnim i inovativnim modelima funkcionisanja i donošenja odluka u prostorima za nezavisnu kulturu, a biće reči i o pravno-proceduralnim teškoćama u njihovom formiranju, ekonomskoj održivosti i mogućnostima oslanjanja na sopstvene resurse.

Prvi panel na temu “Novi prostori kulturne produkcije” okupiće učesnike iz Srbije i sveta koji će govoriti o različitim pristupima korišćenju, osvajanju i upotrebi prostora, a najavljeni su Sally Abu Bakr (Ramala, Palestina), Elof Hellström (Cyklopen, Stokholm), Lorenzo Romito (Stalker Collective, Venecija), Ma Yongfeng (Peking) i Ivan Velisavljević (Beograd).

Biće reči o temama u rasponu od preuređenja već postojećih, praznih ili neadekvatno iskorišćenih objekata, preko izgradnje potpuno novih namenskih multifunkcionalnih centara, do korišćenja javnog prostora za izvođenje programa. Učesnici će govoriti i o poziciji države u rešavanju problema nedostatka prostora, oslanjanju na sopstvene resurse i mogućnostima “uradi sam” pristupa, rizicima nelegalnog prisvajanja prostora, kao i načinima da se jednom formirani centar održi funkcionalnim. Baviće se i potencijalom takvih prostora za stvaranje novih odnosa među korisnicima i uticajem koji to može imati na širu društvenu promenu.

Razgovor će biti na engleskom, a moderiraće ga Radomir Lazović (NKSS).



Drugi panel posvećen je regionalnoj sceni, a na temu “Kakav nezavisni kulturni centar nam treba?” govoriće: Mitja Bravhar (Kino Šiška, Ljubljana), Emina Višnić (Pogon, Zagreb), Iskra Geshoska (Jadro, Skoplje) i Milica Pekić (Asocijacija NKSS).

U Beogradu je u prethodnom periodu postojalo nekoliko inicijativa za formiranje nezavisnih kulturnih ili društvenih centara, a različite taktike u borbi za prostor - od pregovaranja sa vlasnicima ili državom, do skvotiranja napuštenih prostora, doveli su i do različitih ambicija za korišćenje i funkcionisanje prostora, kao i uticaja na zajednicu i širu javnost ili društvo.

Kakva vrsta nezavisnog kulturnog centra - glavno pitanje panela, biće postavljeno kulturnim radnicima iz regiona, koji su imali iskustva u formiranju i vođenju takvih centara.

Diskusija je organizovana u kontekstu borbe NKSS za osnivanje kulturnog centra Magacin po novom modelu, s obzirom da već godinama tavori u sivoj zoni nezainteresovanosti gradskih institucija, od čije efikasnosti zavisi njegova egzitencija.

Panel će biti na srpskom jeziku, a moderiraće ga Dobrica Veselinović (NKSS).

Konferencija Asocijacije NKSS, organizovana uz podršku Hajnrih Bel fondacije, deo je programa međunarodnog Transevropa festivala “Beyond the Fragments” koji će biti održan u Beogradu od 1. do 5. oktobra.

Kroz četiri tematske celine - Nove političke forme i pokreti, Alternativna ekonomija, Zajednička dobra i Migracije i mobilnost, Transeuropa festival će internacionalnom selekcijom učesnika i različitim programskim formama, pokrenuti dijalog o dominatnim problemima sa kojima su suočeni danas Evropa i svet, kao i mogućim alternativama.

Polje promišljanja i delovanja učesnika okrenuto je kritici savremenog društva i politike, a teži uspostavljanju pravednijih društvenih odnosa, raspodeli političke moći, borbi za jednakost, i ostvarivanju ljudskih i građanskih prava u kontekstu globalne krize, razvojnih ekonomija, migracija, ali i novih političkih formi i pokreta.

Transeuropa festival će prvi put od kako postoji biti održan samo u jednom gradu, a odluku o promeni dosadašnje prakse jednodnevnih istovremenih događaja u nekoliko gradova u Evropi doneli su inicijatori te ideje - krovna organizacija Evropske alternative, čije je delovanje usmereno na promociju demokratije, jednakosti i prevazilaženje nacionalnih granica.

Publiku očekuje bogat debatni, filmski, izložbeni program, ali i niz radionica i šetnji kroz grad.

Festival se realizuje u partnerstvu s kolektivom Ministarstvo prostora iz Beograda, čiji članovi već godinama pokreću i promišljaju pitanja razvoja grada.

Svi programi Transeuropa festivala otvoreni su za javnost i besplatni, a detalje zainteresovani mogu naći na festivalskom sajtu transeuropafestival.eu

Celokupan program nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)