Vesti iz sveta umetnosti

Za kulturu zajedništva

http://www.seecult.org/vest/za-kulturu-zajednistva

Od Beograda do Atlantika



Umetnički fotograf Dragoljub Zamurović predstavlja deo svog bogatog opusa tokom avgusta ispred Kulturnog centra Beograda - kroz četiri postavke koje se menjaju na nedelju dana.

Izložba “Od Beograda do Atlantika” u Knez Mihailovoj ulici počela je 1. avgusta fotografijama iz Zamurovićeve foto-monografije “Moj Beograd”.

Prva postavka zamenjena je 7. avgusta radovima iz foto-monografije “Srbija”, a zatim slede snimci Dunava u Nemačkoj, dok će u završnici izložbe biti postavljene fotografije iz Portugalije.



Rođen 1947. godine, Zamurović je posle diplomiranja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, bio 1977/79. na postdiplomskim studijama fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti.

Od 1980. godine član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), a 1997. godine dobio je zvanje istaknutog umetnika.

Zamurović je 1988. godine započeo saradnju sa francuskom agencijom Gamma. Njegove fotografije objavljuju mnogi časopisi, među kojima su i Time, Geo, Epoca, Newsweek, Europeo, Stern, Paris/Match, Figaro Magazin, National Geographic… Američki magazin Life dva puta je njegove snimke svrstavao u rubriku “Big Pictures”, a u julu 1991. jedna fotografija Zamurovića objavlјena je i na naslovnoj strani tog časopisa.

Knjige Zamurovića, osim u Srbiji, objavlјene su i u Americi, Engleskoj, Rusiji, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Kazahstanu…

Zamurović je dobitnik niza domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima je i Velika nagrada Srbije koju su mu 2004. godine dodelili Ministarstvo za kulturu i ULUPUDS.

Više o radu Zamurovića moguće je naći na njegovom sajtu artzamur.com

(SEEcult.org)

Nadežda i slikarstvo 20. veka

http://www.seecult.org/vest/nadezda-i-slikarstvo-20-veka

Poziv na dobra dela

http://www.seecult.org/vest/poziv-na-dobra-dela

Umetnost i vlast

http://www.seecult.org/vest/umetnost-i-vlast-1

Direr i savremenici u Beogradu

http://www.seecult.org/vest/direr-i-savremenici-u-beogradu

Mesec Beograda u Prištini



Festival “Mesec dana Beograda u Prištini” biće održan od 26. avgusta do 16. septembra, a kao i nedavno predstavljanje prištinske scene u Beogradu, obuhvata filmske projekcije, tribine, izložbe i koncerte.

U organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u saradnji sa Liberalno demokratskim centrom iz Prištine, Festival počinje projekcijom nagrađivanog filma “Ničije dete” Vuka Ršumovića u prištinskom bioskopu Kino ABC.

Za 27. avgust najavljena je tribina “Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u Srbiji i na Kosovu” u kojoj učestvuju umetnice i aktivistkinje sa Kosova i iz Srbije Olga Dimitrijević i Ana Stevanović.

Umetnici Milorad Stajčić, Milica Crnobrnja Vukadinović i Tadija Janičić izlagaće radove u Galeriji Fakulteta umetnosti u Prištini, a grupa Lira Vega će nastupiti u MHz baru.

U drugom delu Festivala publika u Prištini će imati priliku da vidi animirani film “Rabbitland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka, kao i da učestvuje na tribini “Street art u Srbiji i na Kosovu” na kojoj će govoriti Lortek i TKV.

Biće održana i tribina “Migracije i kultura”, a među učesnicima će biti i mladi reditelj iz Beograda Marko Grba.

Takođe, biće otvorena i izložba Marka Crnobrnje, Ksenije Jovišević i Marka Stojanovića.

Na Američkom univerzitetu na Kosovu 15. septembra biće održana tribina ”Jugoslavija kao istorija - slučaj Kosovo” na kojoj učestvuju Sonja Biserko, Milivoj Bešlin i Škeljzen Malići (Shkelzen Maliqi).

Festival će biti završen 16. septembra koncertom Ane Ćurčin sa pratećim bendom.

Ulaz na sve programe je besplatan.

Program finansira Delegacija EU u okviru programa "Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013”.

U Beogradu je u junu održan festval kojim se predstavila prištinska savremena kulturna scena.

Program sa satnicom se nalazi u PRILOGU - http://www.seecult.org/files/Mesec-dana-Beograda-u-Pristini_PROGRAM.jpg

(SEEcult.org)

Protest Zelenog zvona



Opstanak Pozorišnog kluba Zeleno zvono u Zrenjaninu doveden je pod znak pitanja odlukom nadležnih gradskih službi da ponište saglasnost za rad bašte tog kulturnog centra, jednog od simbola zrenjaninske i šire kulturne i građanske scene. Tim povodom Zeleno zvono organizuje 26. avgusta protest na Trgu slobode - sedenjem na mestu gde je proteklih 20 godina bila njegova bašta, nedavno ponovo otvorena uz saglasnost nadležnih, posle jednogodišnje pauze usled rekonstrukcije centralnog zrenjaninskog trga.

“Ne znamo da li ćemo u protestu koji nameravamo da učinimo, biti sami ili će ljudi u načinu kako se prema nama ophodi, prepoznati svu simboliku delovanja jedne otuđene i bezobzirne grupe na vlasti”, navelo je Zeleno zvono u protestnom proglasu u kojem je opisalo sve peripetije sa kojima se suočilo proteklih nedelja, zaključno sa nalogom nadležnih da ukloni baštu u roku od jednog dana.

Zeleno zvono je sredinom avgusta, nakon strpljivog jednogodišnjeg čekanja završetka renoviranja Trga slobode, dobilo urbanističku saglasnost i usmeno odobrenje nadležnih za rad bašte, uz najavu da će naknadno dobiti pisano rešenje i račun, što je, kako navodi, uobičajena praksa već godinama zbog sporosti administracije. Direkcija za izgradnju grada, međutim, iznenada je odlučila da poništi saglasnost, a prema navodima načelnice za urbanizam Ljiljane Pecelj-Luburić, koje je prenelo Zeleno zvono, usmeno joj je rečeno da ne potpiše već otkucano rešenje.

“Danas smo dobili rešenje da sklonimo baštu Zelenog zvona u roku od jednog dana, kako bi se tu postavili nekakvi i nečiji štandovi, za koje se uošte ne zna ko ih postavlja i na koji način će poslovati na Trgu tokom ‘Dana piva’”, saopštilo je Zeleno zvono, navodeći da je do sada “doživelo razne uspone i padove, mnoga nipodaštavanja, nasilne akte prema firmi i osnivačima firme, ali sada je stiglo na samu ivicu smisla sopstvenog postojanja”.

“Način na koji se u nekom izmišljenom obračunu, u raznim prilikama ponašaju pojedini ljudi, doveo je našu firmu i ljude koji žive od nje u nepodnošljivu situaciju”, navedeno je u Proglasu Zelenog zvona, koje je istaklo da nema kud i da mu integritet ne dozvoljava da u tišini prihvati “ovakvu bahatost, oholost, otvoreno neprijateljstvo i gaženje svake pravne i ljudske norme”.

Zeleno zvono postoji već skoro 25 godina, a osnovano je na lokaciji u Prvomajskoj ulici 1991. Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine rad Zelenog zvona je nasilnim putem prekinut. Taj lokal je upucan, kamenovan, devastiran, a zatim i spaljen.

Od 1994. godine Zeleno zvono je i u zgradi Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", gde organizuje raznovrstan kulturni i tribinski program za koji je dobio i niz nagrada i priznanja.

Od 1995. godine Zeleno zvono u Narodnom pozorištu ima i terasu na Trgu slobode, koja nije radila od prošle jeseni zbog rekonstrukcije Trga.

(SEEcult.org)

Okupacija napuštenih rudnika



Metal Guru, umetnička frakcija Labin Art Expressa XXI predstavlja ovih dana u istočnoj Srbiji akciju i instalaciju “Zastave”, u okviru umetničke simboličke okupacije devet napuštenih, bivših rudarskih objekata na području bivše Jugoslavije.

Vođen romantičarskom i nadrealističkom idejom zauzimanja napuštenih rudarsko-industrijskih lokaliteta, kao pobune protiv svega konvencionalnog, bezidejnog i malograđanskog u životu i umetnosti, Metal Guru je započeo akciju “Zastave” u rodnom Labinu u Hrvatskoj, a izvodi je i u Trbovlju u Sloveniji, Ljubiji u BiH, te u Rtnju, Aleksincu i Majdanpeku, gde gostuje od 25. do 29. avgusta. Akcija je predviđena i u Kosovskoj Mitrovici, te u Strumici u Makedoniji i Mojkovcu u Crnoj Gori, a deo je regionalne saradničke platforme “Rudnici kulture” čija je misija boriti se i pronositi ideju zaštite i revitalizacije bivših rudnika i industrijske baštine generalno.

Akcija će biti nastavljena 29. avgusta na gradskim mostovima u Majdanpeku, u okviru programa šestog Sound and Visions festivala, u okviru kojeg L.A.E. XXI gostuje i izložbom “Rudnici kulture – od industrijske do umetničke revolucije” koja je nedavno održana i u galeriji Remont u Beogradu.

Sledbenici nekadašnjih revolucionarnih istarskih rudara, sa reminiscencijama na njihovu oružanu pobunu iz 1921. godine (Labinska republika), Metal Guru na napuštenim rudarskim objektima postavlja stilizovane crno-bele rudarske zastave, objavljuje njihovo zauzimanje i potom ih predaje pojedincima i/ili organizacijama u lokalnoj zajednici. Na taj način simbolički najavljuje redizajn njihove tmurne, deprimirajuće i pomalo užasavajuće svakodnevnice, kao i potrebe za remodeliranjem lokalne zajednice kroz revitalizaciju njene industrijske baštine i umetničko stvaranje.



Zastava “prvenstveno označava pripadnost, odnosno identitet kao ukupnost činjenica koje služe kako bi se jedna osoba ili grupa osoba razlikovala od bilo koje druge. Zastava je unikatna i jedinstvena, zastava je prvi i poslednji pozdrav, ona nas vraća u prošlost, definiše sadašnjost i predviđa budućnost, njene dalekosežne promene i velike odluke. Zbog svoje unutrašnje simboličke i podsvesne moći, te integrativne funkcije, zastava nadilazi granice, rase i religije, stvarajući jedinstveni učinak od mikro do makro i natrag. Zastava je simbol koji predstavlja određene vrednosti, norme, mitove i rituale - ona je pogled na svet, ona je ‘ethos’”, navodi Metal Guru.

Prvi susret sa identitetom npr. neke države je njena zastava i, istorijsko gledano, imati zastavu znači imati nezavisnost i suverenost, a visoko dizati zastavu znači boriti se za određenu ideju i pronositi je dalje. Kako je misija projekta/platforme “Rudnici kulture” boriti se i pronositi ideju zaštite i revitalizacije bivših rudnika i industrijske baštine generalno, Metal Guru je odlučio da “podigne visoko svoju zastavu, kao istorijski uzvrat današnjem vremenu”. Pod zastavom pokazuje i promoviše svoj podzemni, umetnički i društveni identitet.

Redefinicija života kreiranjem vlastitih emancipatorskih alternativa, kako navodi Metal Guru, preostaje kao jedina mogućnost povratka izgubljenim izvorima i jedinstvu, a sistem povezanih bivših rudarskih mesta kao možda i jedini način njihovog opstanka i preživljavanja.

Metal Guru je i jedan od učesnika regionalne izložbe “Rudnici kulture” u okviru Sound and Visions festivala, na kojoj, u selekciji Branka Frančeskija (Franceschi), učestvuju i Autopsia i Želimir Žilnik iz Srbije, Dario Šolman iz Hrvatske, slovenačka grupa Laibach, Vladimir Knežević i Mladen Miljanović iz Bosne i Hercegovine, te Irena Lagator Pejović iz Crne Gore.

Metal Guru je umetnička frakcija L.A.E. XXI, podzemne umetničke organizacije sa sedištem u bivšem labinskom rudniku uglja, koju su 1994. osnovali Dean Zahtila, Massimo Savić i Krešimir Farkaš. Nakon Farkaševe smrti 1999. godine, grupi se pridružila labinsko-riječka umetnica Sanja Švrljuga, koja je preminula početkom ove godine. Od 2002. članica grupe je i glumica i performerka Xena L. Županić, ikona milanske andergraund scene, takođe rodom iz Labina. Nakon smrti Sanje Švrljuge, novi član grupe postao je dugogodišnji saradnik L.A.E, riječki umetnik Damir Stojnić.

Osim proizvodnjom muzike koju muzička kritika svrstava u tzv. electro body i industrial žanr, te videa i multimedijalnih performansa, Metal Guru se bavi i filmom, instalacijama, gastronomijom, konceptualnom umetnošću i raznim drugim oblicima angažovanog umetničkog delovanja. Uz dva muzička albuma, brojne video radove, Metal Guru je realizovao veliki broj umetničkih projekata i akcija širom Evrope, te učestvovao na nekoliko najvećih evropskih kulturnih manifestacija (evropske prestonice kulture 1994,1996, 2000; Expo ’98…) i sarađivao sa uglednim kustosima (Harald Szeemann, Gerald Matt, Olesya Turkina, Viktor Mazin...) i umetnicima (Michelangelo Pistoletto, Dragan Živadinov, Afrika...).

Koristeći koncept društvenog skulpturiranja (social sculpturing), Metal Guru želi da isključi potrebu za umetničkim objektom kao oblikom umetničkog izražavanja, te da etablira umetnost kao životnu formu, životni stil.

Od samog osnivanja Metal Guru radi na kapitalnom projektu HERO XXI - rođenje deteta-boga-umetnika, Heroja 21. veka, te na osnivanju Podzemnog grada XXI u bivšem labinskom rudniku uglja, nakon čega će grupa “zauvek napustiti ovaj svet i vratiti se u podzemlje Istre”.

Na izložbi “Rudnici kulture” u Majdanpeku Metal Guru učestvuje video zapisom skulpturalnog performansa “Spomenik Heroju 21. stoljeća”, koji je izveden povodom 20-godišnjice L.A.E. u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu 2013. godine, a prethodno i za Dan rudara u Labinu 2002. i u Gliptoteci HAZU u Zagrebu 2002. Performans se sastojao od skulpture/spomenika (dimenzija 4x4x4 metara) u obliku dva ukrštena rudarska čekića, u koji su ugrađena tri “podzemna bića” u crnim rudarskim uniformama, kao integralni deo spomenika i svojevrstan spoj tehnološkog i organskog. Performansa započinje svečanom ceremonijom u maniru “socijalističkih” otkrivanja spomenika uz političke govore i muziku duvačkog orkestra. Na kraju, kao svojevrstan čin ironizacije i autoironizacije, spomenik biva zapaljen.

Među značajnijim radovima, akcijama i performansima MG je i “Body+Energy+Emotions” – promotivni mini-album/CD (L.A.E. 1994), originalno snimljen za potrebe audio-video instalacije “In Time” u galeriji ŠKUC u Ljubljani. Video spot za pesmu “Lila je kiša” bio je pet nedelja na top listi emisije Hit-Depo HRT-a, dok je video za “Reality Testing” ušao direktno na 4. mesto, ali je naprasno izbačen i nikada više nije emitovan zbog teksta podrške nezavisnom Radiju L.A.E, koja je pokrenuta 1993. da bi ubrzo kao “nedovoljno hrvatska” dospela na Tuđmanovu listu državnih neprijatelja. Najpre je izgubila dozvolu, a nakon šest meseci ilegalnog emitovanja, konačno je silom zatvorena u februaru 1996.

MG je realizovao i “Kétama” (What a Darkness!) - prvi u nizu kontroverznih dark performansa te grupe, izveden u galeriji cArgo u Marseju 1995, tokom kojeg je publika, zatvorena u podrumu galerije, prisustvovala krvavo-ritualnom ubrizgavanju heroina jednog od performera.

“Drugs are the Dark Side of Life” bio je performans za program Kopenhagena kao evropske prestonice kulture 1996. godine, tokom kojeg je publici deljen LSD. Iako je akcija bila uredno prijavljena vlastima, na izlazu je posetioce dočekala danska policija, te je nekoliko njih koji drogu nisu na vreme konzumirali uhapšeno zbog posedovanja.

“HERO in XXI” bio je prvi regularni album (L.A.E. 1998, distribucija Dallas), izvorno snimljen za performans “The Signal”. Video za pesmu “Asshole” je tri nedelje bio na top listi Hit-Depoa, dok video “Love & Violence” nije prošao tadašnju HRT-ovu cenzuru i do danas nije emitovan na državnoj televiziji, osim isečka od 30-ak sekundi. Nakon što ga je udruga Iskorak objavila na You Tube, taj video je u brojnim hrvatskim medijima proglašen “prvim hrvatskim gej spotom”.

“HERO in XXI - The Signal” je multimedijalni performans za Svetsku izložbu Expo ‘98 u Lisabonu, čiju su izvedbu organizatori u više navrata pokušali (bezuspešno) da prekinu zbog navodne opscenosti, te “prikazivanja neprimerenog sadržaja” na tada najvećem TV-u na svetu (Sony Jumbotron od 100 m2).

“HERO in XXI - foreplay” bila je instalacija i performans u Magazine 4 u Bregencu u Austriji 1999. Foto-performans “Slikajte se s Umetnikom” 1999. godine u Beogradu bio je prva posleratna akcija hrvatskih umetnika u Srbiji, koja je svojevremeno uzbudila hrvatski kulturno-politički establishment, te inicirala brojne medijske polemike vodećih intelektualaca, a nastavljena je 2000. u Maroku i Sarajevu. Instalacija “HERO XXI – Underground City” realizovana je za grupnu izložbu “Get Together. Art as Teamwork” u Kunsthalle Wien 2000.

Između ostalog, Metal Guru je realizovao i instalaciju i akciju “Krikni i rikni” (Freak Out & Shout) u MSU u Zagebu 2002. godine, zatim muziku za performanse “Balkan ni na nebu, ni na zemlji” (L.A.E.) u Tanzquartier u Beču 2003. i “U-BITI” (L.A.E.) na festivalu Eurokaz 2005. u Zagrebu, te za kratki art film “Začeće” (L.A.E., 2006) i gastro-performans “Kétama” u KuC “Lamparna” u Labinu i Nestroyhof theatre u Beču 2011.

Treći album Metal Gurua “Cold Black” biće objavljen krajem 2015.

*U PRILOGU: biografije članova Metal Gurua

(SEEcult.org)

Sve dobro je divlje i slobodno



Međunarodna izložba fotografija “Sve dobre stvari su divlje i slobodne”, retrospektiva prethodnih deset izložbi koje je organizovao Nacionalni park Fruška gora, biće otvorena 1. septembra u Malom salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu.

Izložba predstavlja retrospektivu izložbi koje je Nacionalni park Fruška gora organizovao proteklih deset godina povodom obeležavanja 24. maja, Evropskog dana parkova.

Biće predstavljeno 40 fotografija - po četiri odabrane sa svake od prethodnih izložbi. Autori odabranih fotografija su iz raznih krajeva sveta, a učestvovalo ih je više stotina iz oko 50 zemalja.



Prethodne izložbe bile su posvećene temama: “Čudesni svet vilinskih konjica”, “Kroz paukovu mrežu”, “Leptiri”, “Orhideje sveta”, “Vodozemci i gmizavci”, “Tvrdokrilci”, “Ptice grabljivice”, “Carstvo gljiva”, “Sisari” i “Zaštićena planeta”, a fotografije sa njih moguće je pogledati na sajtu Nacionalnog parka Fruška gora.



Kustos izložbe u Narodnom muzeju Zrenjanin je Nataša Knežević, kustos-biolog tog muzeja.

Izložba će biti otvorena do 22. septembra.

(SEEcult.org)

Šta je ona kriva… i akcija za izbeglice



Drama “Šta je ona kriva nije ništa ona kriva”, u režiji Anđelke Nikolić i produkciji Hartefakta, biće izvedena 31. avgusta iza Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, u organizaciji Filmstreeta, a s obzirom da obrađuje veoma aktuelnu temu imigranata, imaće i humanitarni karakter.

U saradnji sa Info centrom za azil, Filmstreet poziva sve posetioce da pred izvođenje predstave pokažu solidarnost sa brojnim izbeglicama u Beogradu skromnim doprinosom u vidu konzervirane hrane, hrane i opreme za bebe, sredstava za ličnu higijenu…

Drama Vesne Perić “Šta je ona kriva nije ništa ona kriva” okuplja 20 talentovanih, mladih glumica na sceni, omogućavajući gledaocima da sagledaju bolne društvene okolnosti koje su se dugo razvijale u zajednici, a čiji je okidač dolazak sve većeg broja azilanata u potrazi za boljim životom, bežeći od nasilnih sukoba na Bliskom Istoku.

Drama aktualizuje pitanje azilanata i ksenofobije, a inspirisana je događajima u Banji Koviljači, gde se deo lokalnog stanovništva pobunio protiv privremenih sugrađana, izbeglica iz Azije i Afrike.

Drama Vesne Perić pobedila je na Hartefaktovom regionalnom konkursu za najbolji angažovani dramski tekst 2012. godine, a trenutno je na redovnom repertoaru beogradskog Bitef teatra.

Biće izvedena posle više od 30 projekcija filmova i dve predstave koje je ovog leta organizovao pod vedrim nebom Filmstreet.

Veliki broj posetilaca na prethodne dve predstave - više od hiljadu na “Ćelavoj pevačici” i gotovo 2.000 na “Opasnim vezama”, govori da će i ovoga puta teatar pod sjajem zvezda imati rekordnu posećenost, saopštili su organizatori.

Predstava “Šta je ona kriva nije ništa ona kriva” nastala je u koprodukciji Hartefakta, Bitef teatra i Parobroda.

(SEEcult.org)

UO MSUB za smenu direktora



Upravni odbor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (UO MSUB) pokrenuo je inicijativu za razrešenje direktora Jovana Despotovića, navodeći kao razlog “nepravilnosti koje proizvode ozbiljne posledice i značajno remete funkcionisanje” tog muzeja, uključujući i dugoočekivani završetak rekonstrukcije zdanja na Ušću koje je zatvoreno već osam godina.

UO MSUB-a saopštio je 30. avgusta da je Despotović “svojim nepostupanjem i dužim, nenajavljenim i neobrazloženim periodima odsustva iz Muzeja, doveo u pitanje poslovanje ustanove u svim segmentima rada”.

Despotović je na taj način ugrozio uspešan tok i završetak rekonstrukcije, adaptacije i izgradnje MSUB-a kao najvažnije kapitalne investicije u oblasti kulture u Srbiji, naveo je UO MSUB-a, koji je inicijativu za smenu direktora uputio Ministarstvu kulture i informisanja Srbije.

Prema navodima UO, takvo postupanje Despotovića moglo bi da ugrozi i izvršenje Ugovora Ministarstva kulture i MSUB-a o finansiranju programa u 2015. godini, kojim su određene obaveze MSUB-a povodom adaptacije i rekonstrukcije zgrade, a kod resornog Ministarstva, na ime kapitalnih izdataka budžetskih korisnika, opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 975 miliona 806.000 dinara, čija je realizacija predviđena do 31. decembra 2015. godine.

“Činjenica je da Despotović nije preduzeo odgovarajuće korake i mere u pravcu dugo očekivane i najavljivane rekonstrukcije Muzeja, niti je o tom postupku i javnoj nabavci za izvođenje radova obaveštavao UO, na šta je bio obavezan, u skladu sa Statutom MSU”, naveo je UO, dodajući da je Despotović zato “doveo u pitanje, ne samo završetak rekonstrukcije, već i samo funkcionisanje ustanove”.



UO MSUB-a čine: akademik Dušаn Оtаšеvić (prеdsеdnik), akademik Vlаdimir Vеličkоvić, rеdоvna prоfоsоrka Filоzоfskоg fаkultеtа Univеrzitеtа u Bеоgrаdu dr Lidiја Меrеnik, еkоnоmistа Dušаn Zdrаvkоvić i šеf Оdеlјеnjа umеtničkе dоkumеntаciје i kustоs MSUB-a Alеksаndrа Мirčić.

Rekonstrukcija MSUB-a nastavljena je krajem 2014. godine sanacijom krova, a planirano je da bude završena za deset meseci kako bi MSUB mogao ponovo da bude otvoren na svoju 50-godišnjicu – 20. oktobra 2015.

Despotović je tada rekao da će MSUB učiniti sve što je u njegovoj moći da se rekonstrukcija konačno adekvatno završi, a javnost će obaveštavati o svim fazama i koracima preduzetim u cilju ponovnog otvaranja.



Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac aktivirao je početkom februara sa Despotovićem digitalni sat na MSUB-u koji, kao i sat na Narodnom muzeju, koji je takođe svečano postavljen, odbrojava vreme do ponovnog otvaranja tih muzeja nakon rekonstrukcije.



MSUB je zatvoren za javnost od 2007. godine, a rekonstrukcija je započeta u januaru 2008. Prema prvobitnom planu, trebalo je da bude završena za godinu dana. Završetak rekonstrukcije zgrade MSUB na Ušću najavljivan je nekoliko puta tokom mandata prethodnih ministara kulture, a kao najveći problem ispostavio se nedostatak finansijskih sredstava, kao i u slučaju Narodnog muzeja.

Istoričar umetnost i nekadašnji kustos MSUB-a Jovan Despotović na čelu je tog muzeja od juna 2014. godine, najpre kao v.d. direktor, a od kraja 2014. godine i kao direktor. UO MSUB-a jednoglasno je predložio Despotovića za direktora, na osnovu konkursa na koji se bio prijavio i prethodni v.d. direktor Vladislav Šćepanović, smenjen u junu odlukom Vlade Srbije.

(SEEcult.org)

Nagrade 11. PATOSoffIRANJA



Monodrama “Šarlota” rediteljke Anđelke Nikolić, u izvođenju Slobodana Beštića, proglašena je za najhrabrije delo na 11. Međunarodnom multimedijalnom festivalu Patosoffiranje u Smederevu, a dobila je i nagradu publike, koja je imala priliku da vidi od 27. do 30. avgusta 40 programa iz šest zemalja - predstava, performansa, izložbi, filmova i radionica.

Žiri 11. Patosoffiranja istakao je u obrazloženju nagrade “Branislav Čubrilović” za najhrabrije delo tog festivala da je Beštić snažnim, uverljivim i virtuoznim izvođenjem kroz “ličnu hrabrost istražio provokativnu i uvek aktuelnu temu”.

Nagrada za autentičnu estetiku “Hodač” pripala je predstavi “Titraj” Teatra Rubikon iz Rijeke, u režiji Zvonimira Peranića, u kojoj se stvaranjem prostorno scenografskih elemenata konstruiše prostor iluzija gde se gledaocu nudi niz mogućnosti perctiptivnih stvarnosti. Ta pozorišna naučno-umetnička simfonija “otvara vrata unutrašnjih svetova kroz interdisciplinarni umetnički postupak”, naveo je žiri 11. Patosoffiranja, koje je sloganom “Živi zid” bilo posvećeno slobodi i antifašizmu, povodom 70-godišnjice završetka Drugog svetskog rata.



Festivalski žiri, koji su činili Vladislav Nešić (predsednik), Marta Gajić, Sanja Krsmanović Tasić, Novica Bogdanović i Ljuba Ninković, pohvalio je performans “Da li ste videli Don Kihota” POD teatra i Pozorišta zajednice Kulturnog centra Čukarica za “međugeneracijsku saradnju kroz dirljivo i toplo izvođenje”, te predstavu “Oči” pozorišta CEKOM iz Zrenjanina za “posvećenu igru i angažovan pristup aktuelnim temama”.



Pohvaljeno je i “Pozorište u parku: Deca za decu” - za otvaranje novih prostora za umetničke sadržaje, kao i radio-fonijsko delo “Kabare XX veka” Nenada Uroševića Bilija koje predstavlja podršku “očuvanju i unapređenju radofonije kao žanra u odstupanju”.

Pohvalu žirija 11. Patosoffiranja dobio je i film “Zid” Nikole Polića za autorsko poštenje i nepristrasnost, kao i izložba “Otapanja” Daniela Grunfelda - za dinamiku odnosa autora i dela u kojem se ostvaruje transcendentnost plesa kroz fotografiju.

Festival je posebno zahvalio Jani Danilović i grupi La Krc na kreativnom oplemenjivanju gradskih prostora, kao i Aulo teatru iz Padove za “unošenje radosti na smederevskim ulicama”.

U organizaciji pozorišta PATOS, na 11. Patosoffiranju učestvovalo je više od 250 umetnika iz šest zemalja.

Publika festivala Patosoffiranje, čija je umetnička direktorka Sunčica Milosavljević, rediteljka i programska direktorka Udruženja Bazaart iz Beograda, imala je priliku da vidi 13 predstava, osam performansa, pet izložbi i sedam filmova, a održano je i sedam radionica.

(SEEcult.org)

Rat i mir na Balkanu



Izložba fotografija “Rat i mir na Balkanu” koja govori o uticaju Prvog svetskog rata na stanovništvu u reginu biće otvorena 3. septembra u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu, u saradnji sa Gete institutom.

Pojam Prvi svetski rat budi pre svega sećanje na industrijalizovani rat i pozicionirana ratišta na Zapadnom frontu, u kojem je poginuo dotad nezamisliv broj vojnika na obe strane. Na Balkanu, međutim, Prvi svetski rat nije se vodio u rovovima, već je prohujao i kroz gradove i sela, transformišući pri tome svaki aspekt ljudskog života.

Izložba predstavlja radove pet fotografa koji su dokumentovali rat i svakodnevni život na Balkanu u periodu od 1914. do 1918. Iza njih su ostale fotografije do sada gotovo nepoznatog ratišta.

Amerikanac Lewis Hine je fotografisao decu koja su bila žrtve rata. Njegov sunarodnik Ariel Varges našao je motiv u Solunu nakon sletanja savezničkih trupa. Rus Samson Černov je dokumentovao povlačenje srpske vojske preko planina Albanije.

Dva anonimna fotografa, pripadnici nemačke ili francuske vojske, slikali su svakodnevni život rata na Balkanu i ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izložba će biti otvorena u UBSM do 30. septembra.

(SEEcult.org)

Kulturna diplomatija danas



Redefinisanje kulturne diplomatije u doba globalizacije i interneta tema je panel diskusije koju projekat “Kreativno mentorstvo” i EUNIC organizuju 7. septembra u Beogradu, a posvećena je pristupima, načinima i strategijama predstavljanja i brendiranja kultura i država u inostranstvu u savremenom dobu.

Zahvaljujući učešću članova EUNIC-a – mreže kulturnih centara zemalja EU, kao i predstavnika drugih kulturnih centara i ambasada, biće reči o različitim pristupima i metodama kulturne diplomatije.

Studenti i profesionalci u domenu kulture, medija i diplomatije, kao i svi zainteresovani, dobrodošli su da podele stavove na tu temu sa posetiocima, organizatorima, članovima EUNIC-a i drugih kulturnih centara i ambasada koji budu prisutni.

Panel diskusija biće održana 7. septembra od 18 do 20 časova u prostorijama Britanskog saveta, a s obzirom na ograničeni broj mesta, potrebno je najaviti učešće na adresu tatjana.nikolic@kreativnomentorstvo.com do 4. septembra.

Organizatori se nadaju da će diskusija proširiti vidike i znanje o različitim strategijama predstavljanja kroz kulturu i medije. Pitanja, komentari i aktivno učešće u debati o novim pristupima i strategijama kulturne diplomatije u savremenom dobu su više nego dobrodošli.

Program Kreativno mentorstvo podržava buduće lidere u polju kulture u Srbiji - talentovane, posvećene i angažovane mlade ljude, koristeći mentorstvo kao alat razvoja za njihove liderske veštine. Ove godine 22 učesnika iz cele Srbije dobijaju podršku eminentnih profesionalaca iz polja kulture, biznisa, diplomatije i nauke za lični i profesionalni razvoj, a izabrani su na osnovu potreba i interesovanja učesnika. Tih 44 učesnika i mentora čini sa alumnijima mrežu od gotovo sto “ambasadora ideja” na kojima se program zasniva.

Pored pojedinačnih sastanaka mentora i učesnika, "Kreativno mentorstvo" organizuje i radionice, okupljanja i debate za svoje učesnike, kao i za događaje otvorene za zainteresovane kulturne aktere i širu publiku. Teme su relevantne za učesnike i mentore tog programa, poput liderstva u kulturi, komunikacije, medija, prikupljanja sredstava, veština prezentovanja, kulturne diplomatije, odnosa kulture i biznisa i dr.

(SEEcult.org)

Retrospektiva Stevana Mićića



Retrospektivna izložba arhitekte Stevana Mićića, koja će biti otvorena 3. septembra Kući legata u Beogradu, prvi put sveobuhvatno i metodološki ujednačeno predstavlja njegov kompletan umetnički opus kroz pažlјivo osmišlјenu koncepciju postavke koja podstiče posetioce na potragu za skrivenim značenjima arhitekture.

Izložba "Arhitekta Stevana Mićić - Opus 40" predstavlјa svojevrsni istoriografski osvrt na graditelјski opus jednog od najproduktivnijih domaćih graditelјa s kraja 20. i početka 21. veka u Srbiji, čija su dela tokom četiri decenije (1975-2015) obeležila različite stilske permutacije u domaćoj arhitekturi.

Koncepcija postavke podelјena je na tri osnovna sadržaja: Urbanizam, Arhitektura i Likovni opus.

Projekti, konkursna rešenja, studije i realizovana graditelјska ostvarenja arhitekte Stevana Mićića (1951) u Srbiji i inostranstvu biće prikazani na više od 60 panoa koji metodološki predstavlјaju najznačajniji deo izložbene postavke. Takođe, makete 12 projekata, prikazanih i na panoima, biće prvi put prikazane široj javnosti kao dopuna izložbe.



Poseban deo izložbe predstavlјa postavka likovnog opusa koji ističe analitički mentalitet autora, njegovu radoznalost, stalnu potragu za novim mogućnostima preoblikovanja stvarnosti i beskompromisno insistiranje na lepom. Osvrt na likovno stvaralaštvo Mićića biće prikazan na više od stotinu originalnih likovnih ostvarenja rađenih u različitim likovnim tehnikama bakropisa, pastela, uglјa, tempere, kombinovanim tehnikama i dr.

Na otvaranju izložbe govoriće arhitekte Branko Bojović i Dragomir Acović, a postavku će biti moguće pogledati u Kući legata do 25. septembra.

*Foto na vrhu: Tržni centar "Milenijum" u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu

(SEEcult.org)

Vizuelni arhiv Jugoslavije

http://www.seecult.org/vest/vizuelni-arhiv-jugoslavije

Vidljivost kulturnog nasleđa



Konferencija posvećena vidljivosti kulturnog nasleđa Srbije upisanog i nominovanog na listama svetske baštine održava se 3. septembra u Beogradu u organizaciji Udruženja “Dunavfest” i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a osmišljena je kao prilika za razmenu znanja i iskustva stručnjaka i kulturnih poslenika koji se bave nasleđem, njegovim tumačenjem, očuvanjem i predstavlјanjem.

Konferencija u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada posebno je posvećena onima koji su posvećenim radom na izradi nominacijskih dosijea i sprovođenju procedure za upis na reprezentativne i tentetivne liste svetske baštine i nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva doprineli da se kulturno nasleđa Srbije nominuje ili upiše na relevantne liste svetske baštine Uneska i, na taj način, doprineli ukupnom podizanju društvene svesti o značaju svetske baštine u Srbiji.

Uvodna izlaganja imaju predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom dr Goran Milašinović, koji će govoriti o značaju tog tela, i Nebojša Bradić, predsednik Kreativne Srbije i bivši ministar kulture, koji će govoriti o svetskoj baštini Srbije.

U jeku nastojanja Kosova da uđe u članstvo Uneska, te snažnog protivljenja Srbije toj inicijativi, biće reči i o ugroženoj baštini na Kosovu i Metohiji – o čemu će govoriti direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjana Andrić.

Među temama tog skupa su “Svetska baština između Konvencije i implementacije” (Vera Pavlović Lončarski), “Spomenici svetske baštine Srbije upisani i nominovani na listama Uneska” (dr Marko Popović), “Uloga Republičkog zavoda zazaštitu spomenika kulture u saradnji sa Uneskom” (Brana Stojković Pavelka), “Stećci na Listi svetske baštine” (Maja Đorđević), “Drevni Bač i okolina – značaj nominovanja kulturnog predela za podizanje društvene svesti” (dr Slavica Vujović), “Lista pamćenja sveta: Miroslovlјevo jevanđelјe i značaj Narodnog muzeja u očuvanju i prezentovanju kulturnog nasleđa u svetu” (Bojana Borić-Brešković), “Svetska baština: uloga promocije u vidlјivosti kreativnih industrija” (Goran Marković), “Uloga biblioteka, muzeja i drugih ustanova kulture za vidlјivost svetske baštine u Srbiji” (Zoran Hamović)…

Predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturnog nasleđa Srbije dr Danijel Sinani govoriće o mreži zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji i primeni Konvencije Uneska o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa” .

Biće reči i o slavi i Đurđevdanu, kao prvim nominacijama Srbije na liste nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska (Dušica Živković, Danijela Filipović), nominovanim ugroženim govorima Srbije na listama Uneska (Bilјana Sikimić), održivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije - mikrodiverzitetu i kulturnoj unifikaciji (Miloš Matić), te o vašarima i saborima kao nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije značajnom za kulturni i nacionalni identitet (Marko Stojanović).

Nakon radnog dela konferencije, koji su otvorili direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Nela Mićović i gradski menadžer Goran Vesić, u Velikom barutnom magacinu u 19.30 najavljena je pozorišna predstava “Kiklop” prema tekstu Euripida, u prevodu Gordana Maričića i adaptaciji Nebojše Bradića, u kojoj igraju: Andreja Kuzmanović, Sandra Bugarski, Miloš Petrović i Miloš Milić.

(SEEcult.org)

Ministarstvo: Opstruirana obnova MSUB



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije optužilo je Tendersku komisiju za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) da je zloupotrebila čitav tok tendera i praktično opstruirala završetak radova na obnovi jedne od najznačajnijih ustanova kulture u Srbiji.

Navodeći da neće dozvoliti “različitim interesnim grupama” da ugroze novac poreskih obveznika koji je izdvojen iz državnog budžeta za završetak obnove MSUB-a, Ministarstvo je saopštilo 3. septembra da je Tenderska komisija za izvođenje radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji MSUB-a kršila sve propisane rokove i zloupotreblјavala tok tendera nizom kontroverznih odluka i nepostupanjima po nalozima Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

“U toku tendera došlo je do velikog broja protivrečnih i začuđujućih odluka Tenderske komisije, kao i njenog nepostupanja po rešenjima Republičke komisije, iz čega bi se moglo zaklјučiti da je došlo do favorizovanja ponuđača sa najvišom cenom od svih učesnika na tenderu”, navelo je Ministarstvo, dodajući da je tender raspisao MSUB na čelu sa direktorom Jovanom Despotovićem, koji je formirao Tendersku komisiju.

Tendersku komisiju su, pored dva predstavnika zaposlenih u MSUB-u, sačinjavali i Miomir Stojanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, predsednik Skupštine Koridora Srbije Dušan Bogojević i Radolјub Došić iz firme “R Dijagnostika doo”.

Prema navodima Ministarstva, Despotović je izabrao članove Komisije “bez ikakvih konsultacija sa Upravnim odborom i zaposlenima u Muzeju”.

Na tender se prijavilo šest ponuđača, a tri su zadovolјila sve uslove, što je konstatovala i Tenderska komisija i potvrdili su Republička komisija i Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja (u mišlјenju traženom na osnovu žalbe jednog od ponuđača).

Ministarstvo je navelo da je Tenderska komisija, međutim, protivno svakoj ekonomskoj logici, u dva navrata odlučila za ponuđača sa cenom za oko 20 procenata većom u odnosu na sledeću ponudu, odnosno za čak 32 odsto većom u odnosu na najpovolјniju ponudu.

“Sve to prouzrokovalo je da Tenderska komisija još nije okončala postupak, čime je prekršila rokove i praktično opstruirala završetak radova na obnovi jedne od najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlјi”, navelo je Ministarstvo kulture i informisanja i naglasilo da će nastaviti da insistira na striktnom poštovanju Zakona o javnim nabavkama i bespogovornom sprovođenju svih rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

“Trenutni prioritet je pronalaženje rešenja, kojim bi se u najkraćem roku zaustavila opstrukcija tenderske procedure od strane interesnih grupa i stvorili uslovi za nastavak i završetak rekonstrukcije MSUB”, navelo je Ministarstvo, koje je ranije najavilo da će zgrada MSUB-a na Ušću biti otvorena 20. oktobra 2015. godine, povodom 50-godišnjice.

Vreme do tog datuma već sedam meseci otkucava i digitalni sat koji je Ministarstvo kulture postavilo na MSUB-u.

Prema navodima Ministarstva, taj sat “već sedam meseci podseća direktora i članove Tenderske komisije na obaveze preuzete pred celokupnom javnošću”.

“Sat otkucava i utvrđivanje lične odgovornosti pojedinaca iz interesnih grupa, čiji cilјevi nemaju nikakve veze sa kulturom i opštim interesom”, navelo je Ministarstvo kulture.

Da bi se utvrdila lična odgovornost, Ministarstvo kulture i informisanja najavilo je da će sa svim ostalim nadležnim državnim organima preduzeti sve neophodne mere da bi, pored završetka obnove MSUB-a, bile sprečene zloupotrebe i zakon bio striktno poštovan.

(SEEcult.org)

3. Serbinale - Moderni nomadi



Festival nove umetnosti iz Srbije u Berlinu “Serbinale” biće održan treći put od 11. do 13. septembra, a ove godine posvećen je temi “Moderni nomadi”, odnosno aktuelnim pitanjima migracije i integracije migranata i suživot različitih naroda i kultura u nemačkom društvu.

Na trećem izdanju festivala “Serbinale” u kulturnom centru Balhaus ost učestvovaće mnogobrojni stvaraoci iz Srbije koji žive i rade u Nemačkoj, a predstaviće se kroz izložbu, performanse, muzički program i panel diskusiju.

Kroz primere života ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, “Serbinale” pokušava da ukaže na izazove integracije, pronalaženja novog identiteta i života van domovine.

Program trećeg “Serbinala” počinje grupnom izložbom “Gostoprimstvo”, na kojoj će se predstaviti umetnici: Tanja Ostojić, Ivan Bošković, Marta Popivoda, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Dejan Marković i Sara Radonja.

Šta život u inostranstvu znači za identitet i integritet i da li je dostojanstvo određeno pasošem, samo su neka od pitanja koja će biti razmatrana na toj izložbi, čije su autorke Mia David i Zorana Đaković-Minniti, a organizovana je u saradnji sa Hartefakt fondom, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Diskusija “Nužnost ili izbor: migracije i identitet” baviće se pitanjima: ko sam ja, gde pripadam i kako se snalazim u novoj kulturi i nepoznatom okruženju, gde počinje novi identitetet, a gde se završava stari…

Kao panelisti su najavljeni DJ Robert Šoko, multimedijalna umetnica Jovana Popić, novinar, muzičar i pisac Danko Rabrenović, modna dizajnerka Sanja Lukjančenko i socijalni pedagog Peter Hermans, te novinar TAZ-a Rudiger Rosig kao moderator.

Diskusija je organizovana u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE).

Program obuhvata i performans-aukciju “Pass It On” koreografkinje Dragane Bulut koja istražuje pitanja autorstva, umetničkog objekta i njegove vrednosti, nudeći na prodaju objekte nastale u njenom radu tokom master studija Solo/Dance/Autorship u Berlinu.

Tokom čitavog trajanja festivala biče otvoren i pop-up tattoo studio Super Timora, tatu umetnika i dizajnera iz Beograda.

U okviru mužičkog programa, najavljeni su DJ-evi Miloš Pavlović a.k.a. Regen (Ilian Tape) i Rene Loewe (Vainqueur/Scion Versions), te u završnici berlinski pank-džez kvartet KUU! - multinacionalni sastav koji predvodi glumica i pevačica Jelena Kuljić.

(SEEcult.org)

Muzej plesa za decu



Stanica Servis za savremeni ples predstavlja 7. septembra u Magacinu u Kraljevića Marka novu interaktivnu plesnu instalaciju za decu “Muzej plesa”, autora/koreografa Viktorije Ilioske, Klimenta Poposkog i Elene Risteske iz Makedonije, u saradnji sa Dalijom Aćin Telander.

Nesvakidašnji "Muzej plesa" inspirisan je istorijom plesa i koreografije, a napravljen je tako da deci uzrasta od tri do sedam godina pruži stimulativno interaktivno iskustvo kroz koje će se upoznati sa savremenim plesom.

Koncipiran je kao prostorna instalacija koja se sastoji iz nekoliko segmenata čiji sadržaji omogućavaju raznovrsne i specifične načine stimulacije percepcije i predlažu neobične susrete sa plesom koji se baziraju na neposrednom iskustvu, fizičkoj angažovanosti i kreativnosti. Obraćajući se dečjoj radoznalosti i kreirajući strukturu u kojoj deca mogu da učestvuju, istražuju i otkriju sebe i druge, ovaj projekat predlaže novo, neposredno iskustvo umetnosti i specifičan susret sa savremenim plesom, navela je Stanica.



Interaktivni aspekt tog projekta je od velike važnosti jer sa decom deli jedinstveno iskustvo - njihova uloga i učešće u izvođenju bez odraslih će ih ohrabriti i podstaći da vide sebe i druge iz nove perspektive, podstaći će ih na odgovornost i saradnju, zaintrigiraće njihovu radoznalost i doprineti njihovom shvatanju plesa i umetnosti.

Brojna istraživanja potvrđuju važnost susreta dece sa umetnošću. Stimulativna iskustva ponuđena unutar specifičnih formata koji podstiču na učešće doprinose njihovom kognitivnom razvoju, podstiču samopouzdanje i kreativnost i utiču na njihovo buduće razumevanje sveta i njihove uloge u njemu.

Proces rada na "Muzeju plesa" započet je u okviru projekta Generator - saradničke platforme za razvoj plesnog pozorišta za decu na Balkanu.

Prethodna faza rada na predstavi je realizovana u Makedoniji u junu ove godine gde su, pod mentorstvom Dalije Aćin Telander, učestvovali mladi koreografi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Ovo je prvo izvođenje “Muzeja plesa” koji je još u fazi umetničkog istraživanja, a organizatori i umetnici se raduju da vide reakciju i utiske dece nakon učešća.

U okviru istog projekta, Stanica je, sa partnerima širom Balkana, upravo objavila priručnik namenjen prvenstveno predškolskim ustanovama, ali i roditeljima i drugima koji rade sa decom “Kako upoznati decu sa pozorištem i pozorište sa decom?", koji se može besplatno preuzeti u PDF formatu OVDE.

Ulaz na instalaciju “Muzej plesa” od 17 sati je besplatan, a zbog malog broja mesta potrebno je prijaviti se unapred organizatorima na stanicainfo@gmail.com ili broj telefona 030915.

(SEEcult.org)

Rasprodato otvaranje Bitefa



Svetski teatarski hit “Murmel Murmel” reditelja Herberta Friča izazvao je veliko interesovanje publike 49. Bitefa, koji će tom predstavom ansambla Folksbine am Roza – Luksemburg plac iz Berlina biti otvoren 17. septembra.

Karte za predstavu “Murmel Murmel” rasprodate su već prvog dana rada blagajne, saopštili su organizatori 49. Bitefa koji će biti održan od 17. do 24. septembra, a posvećen je uspomeni na Jovana Ćirilova, jednog od osnivača i doživotnog selektora tog festivala.

Pod sloganom “Uspomeni Jovana Ćirilova”, 49. Bitef prikazaće deset predstava iz Srbije i regiona, kao i iz Nemačke, Francuske i Rusije.

Festival će svečano otvoriti u Narodnom pozorištu gradonačelnik Beograda Siniša Mali i selektorka Anja Suša.

Predstava “Murmel Murmel” nastala je prema knjizi-dramskom tekstu koji je 1973. godine objavio Diter Rot, a Frič ju je koristio kao dramski predložak na pozorišnoj audiciji ranih 80-ih godina 20. veka. Na toj audiciji je i dobio ulogu, pa se obavezao da će tu dramu jednom postaviti na scenu. Prilika se ukazala 2012. godine kada je predstava po Rotovom tekstu premijerno izvedena u Foksbine sa velikim uspehom.

Frič je radio kao reditelj u mnogim nemačkim pozorištima, a među njegovim poznatim režijama su inscenacije Harmsa, Molijera, Beketa, Geca, Hamsuna, Šekspira, Ibzena, Gogolja, Direnmata… Paralelno radi kao multimedijalni umetnik, razvio je foto tehniku za trodimenzionalne analogne distorzije koju je i patentirao.

(SEEcult.org)

16. Bitef Polifonija

http://www.seecult.org/vest/16-bitef-polifonija

20 godina Haosa



Galerija Haos u Beogradu obeležava 20 godina rada tokom kojih je predstavila na samostalnim i kolektivnim izložbama gotovo 400 umetnika iz Srbije, regiona i drugih evropskih zemalja i šire, a povodom jubileja, pripremila je obimnu monografiju i izložbu digitalnih kolaža u čast umetnika koji su u njoj izlagali.

Slavljenička izložba, koja će biti otvorena 22. septembra, obuhvata oko 200 digitalnih crteža sa portretima umetnika, koje je osmislio Dušan B. Marković kao svojevrsni omaž autorima koji su izlagali u Haosu. Na projektoru u galerijskom izlogu biće predstavljena video prezentacija cele kolekcije Haosa, koju je sačinio Dušan Ercegovac, te video zapis u režiji i realizaciji Borisa Miljkovića.

Ispred Haosa će tim povodom biti upriličen koktel, a kako je najavljeno, gornji deo Dositejeve ulice biće zatvoren za saobraćaj.

Povodom jubileja, izbor radova iz celokupne kolekcije Galerije Haos, u kojoj je zastupljeno 120 autora, gostovaće od 15. septembra do 15. oktobra na Cetinju, na poziv Narodnog muzeja Crne Gore.

Monografija povodom 20 godina Haosa obuhvata na gotovo 500 strana podatke o realizovanim projektima i umetnicima koji su izlagali. Za svakog umetnika koji je samostalno izlagao sačinjen je digitalni kolaž - od portreta i reprodukcije radova ostavljenih za kolekciju. Citirana je sentenca svakog autora o tome šta za njega znače crtež i crtanje, a uz reprodukcije svih radova iz kolekcije i uvodnog teksta, tu su i tekstovi akademika Ljubomira Simovića, književnika Branka Kukića i istoričarke umetnosti Ljiljane Slijepčević.

Monografija je dvojezična tj. na srpskom i engleskom jeziku, a u prodaji će biti od 23. septembra.

Direktorka Galerije Haos Borka Božović navela je povodom jubileja da 20 godina rada nije predug staž, ali je dvodecenijski opstanak galerije i njenog specifičnog koncepta, posvećenog crtežu, svakako neobična pojava s obzirom na opšti društveni kontekst i dešavanja u kulturi u Srbiji.

“Postavljala su se pitanja kako je došlo do skretanja pažnje na značaj jedne likovne discipline, kakav je crtež, i kolika je njegova uloga u savremenim vizuelnim produkcijama. Zatim, šta je novo na kulturnoj sceni pokrenula delatnost specijalizovane galerije? Dugo vremena je valjalo odgovarati na stalno iste zapitanosti: zašto crtež i zašto baš Haos?

Crtež je, isticali smo više puta, mentalna činjenica, duhovna igra posebne vrste, esencija svakog likovnog govora. Crtati, izražavati vizuelne misli i predstavljati crtež – to je značilo i znači otkrivati bezuslovno istinu i suštinu umetničkih ideja, emocija, vizija sveta. To je značilo i znači zauzimati stilske pozicije određenog pravca i vremena. Ako crtež čini splet linija senzitivnog kvaliteta, onda su te linije – crte, konture, grafizmi, arabeske, šrafure, slobodni potezi, apstrakcije, znaci – osnovni plastički fenomen, suštinski elemenat, bitno sredstvo vizuelnog izražavanja, od kada je čovek utiskivao prve belege na zidovima pećina pa sve do danas. Imali smo prilike, za dve decenije rada, uveriti se da je to zbilja tako.

Ispostavilo se tek kroz rad i sticanja uvida u materijal da je crtež bio zbilja dosta zapostavljena likovna disciplina. Ta činjenica je hranila znatiželju i rađala potrebu za različitim programskim sadržajima. Pokušali smo da osvetlimo fenomenološke i poetičke tipičnosti u vizuelnim i likovnim orijentacijma pojedinih stvaralaca. Nametale su nam se, tom prilikom, nove definicije za crtačke tretmane koje smo s razumevanjem prihvatali kao nužne ishode novih vizuelnih praksi. Crtež je, u svakom slučaju, bio i ostao suština likovnog promišljanja i to se dalo videti kroz crtačke opuse starih majstora, kroz crteže umetnika svih generacija i svih likovnih disciplina, bilo da je reč o slikarima, grafičarima, vajarima, arhitektama, dizajnerima, karikaturistima, scenografima, modnim kreatorima ili drugim umetnicima primenjenih umetnosti, itd.”, navela je Borka Božović, koja je pokrenula Galeriju Haos najpre u Ulici cara Lazara, a od 2008. godine nastavila je rad u izložbenom prostoru u Dositejevoj.

Galerija Haos je promenom adrese nastavila svoju misiju, uz nešto prošireni koncept.

U prostoru u Dositejevoj proslavljena je i 15-godišnjica Haosa, i to ekskluzivnom izložbom crteža, skicen blokova i gravira istaknutog crnogorskog slikara Miodraga Dada Đurića.

(SEEcult.org)

Jasmina Cibic u Salonu MSU

http://www.seecult.org/vest/jasmina-cibic-u-salonu-msu