Vesti iz sveta umetnosti

60 godina CERN-a, i u Srbiji



Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire), koja predstavlјa simbol savremene fizike i nauke, obeležava 60 godina postojanja, a proslavi tog jubileja pridružuje se i Centar za promociju nauke u Beogradu interaktivnom izložbom, predavanjima, eksperimentima i radionicama.

Povodom jubileja najveće evropske naučne organizacije, čije je sedište nedaleko od Zeneve na granici Švajcarske i Francuske, 9. septembra u Naučnom klubu CPN-a biće otvorena intreaktivna izložba “CERN u Srbiji 2014”, koju će posetioci moći besplatno da obiđu, a predstaviće instrumente, detektore i tehnologije CERN-a, kao i mnoga klјučna pitanja savremene fizike, saopštio je CNP.

Bivša Jugoslavija bila je, inače, među osnivačima CERN-a 1954. godine, a Srbija se, kao naslednica, vratila pre tri godine u CERN-ovu porodicu posle nekoliko decenija odsustva.

Izložbu “CERN u Srbiji”, održanu 2012. godine, posetilo je više od 120.000 lјudi.




Proslava 60-godišnjice osnivanja CERN-a odvija se u Ženevi godinu dana nakon izuzetnog, istorijskog prodora sa otkrićem Higsovog bozona na akceleratoru LHC, kao i Nobelove nagrade koja je dodelјena Piteru Higsu.

Proslavi jubileja prisustvovaće krajem septembra i šefovi država članica, uklјučujući englesku kralјicu i predsednika Srbije.



Beogradsku izložbu povodom jubileja CERN-a otvoriće 9. septembra u Naučnom klubu CPN-a (Knez Mihailova 5) direktor Odelјenja za istraživanje i računarstvo u CERN-u dr Serđo Bertoluči i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Srđan Verbić, a govoriće i direktoka CPN-a Aleksandra Drecun i prof. dr Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om.

Izložba obuhvata niz popularnih predavanja poznatih fizičara, kao i radionice organizovane u saradnji sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Instituta za fiziku u Beogradu.

Tokom izložbe, u Beogradu će boraviti i gosti iz Komisije za saradnju sa CERN-om, među kojima je i dr Emanuel Cesmelis, fizičar i rukovodilac Odelјenja za međunarodne odnose CERN-a koji će održati predavanje uoči otvaranja izložbe 9. septembra na temu “Cern - put ka nauci i tehnologiji”.

Najavljena su i predavanja dr Igora Saloma (Standardni model u reči i slici) 10. septembra, dr Petra Adžića (CERN - istorija i dostignuća) 12. septembra, dr Ivana Aničina (Misterije neutrina) 15. septembra, te studenata u CERN-u Vladimira Velјića, Milene Bajić, Stefana Anđelkovića i Ane Trišović, koji će 16. septembra izneti lična iskustva. Za 19. septembar najavljena je tribina “Kako CERN može da pokrene privredu Srbije”.

Najavljeni su i interaktivni eksperimenti, koji pokrivaju više oblasti fizike - od mehanike, termodinamike, preko superprovodnosti do nuklearne fizike. Posetioci će moći da aktivno učestvuju u izvođenju svakog eksperimenta i na taj način osete duh rada u pravoj naučnoj laboratoriji. Saznaće u kakvoj su vezi uređaj od kojih im se diže kosa na glavi i nuklearna fizika, a videće i nezaobilazne Tesline eksperimente i mnoge druge.

U okviru izložbe, predviđen je i bogat prateći program demonstracija i ogleda u oblasti fizike, koje će izvoditi demonstratori CNP-a svakog radnog dana od 10 do 14 časova.

Za učenike osnovnih i srednjih škola moguća je besplatna organizovana poseta izložbi za koju je neophodno popuniti elektronsku prijavu, a broj učenika po grupi ograničen je na 30.

MALI REČNIK CERN-a

LHC
Veliki sudarač hadrona (LHC, Large hadron collider) predstavlјa najveći instrument koji je čovek dosad napravio. Reč je o akceleratoru, ubrzivaču čestica obima 27 kilometara, koji se nalazi oko 100 metara pod zemlјom. Snopovi protona se na LHC-u ubrzavaju do ogromnih energija pomoću 1296 superprovodnih magneta, a potom sudaraju u jednom od četiri instalirana detektora na krugu akceleratora.

ATLAS
Ne samo da je najveći od detektora na LHC-u, već i najveći dosad napravlјen. ATLAS, što je skraćenica od toroidni LHC aparat (A Toroidal LHC Apparatus), težak je 7000 tona, dug 45 metara i ima prečnik od 25 metara. U njemu se sudaraju protoni ubrzani na LHC-u, a na osnovu snimaka sudara i ogromnog broja reakcija, na ovom detektoru je 2012. dokazano postojanje Higsovog bozona.

CMS
Na suprotnoj strani LHC kruga u odnosu na ATLAS, postavlјen je detektor CMS (Compact Muon Solenoid), koji sam za sebe predstavlјa najkompleksniju mašinu koju su lјudi napravili. Analogno sa ATLAS-om, ovaj detektor je takođe namenjen „lovu na Higsov bozon“, čije je postojanje i na njemu dokazano 2012. Na CMS-u se istražuju i pitanja iza Standardnog modela fizike čestica

ISOLDE
Postrojenje ISOLDE, sagrađeno unutar CERN kompleksa, postoji od 1967. i danas predstavlјa vodeći projekat posvećen proizvodnji radioaktivnih jezgara za različite oblasti, kao što su nuklearna, atomska, molekularna fizika, a i za biofiziku i astrofiziku. Radioaktivna jezgra se proizvode u reakcijama protona visoke energije.

(SEEcult.org)

Monografija kolonije Sićevo



Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu objavila je monografiju “Likovna kolonija Sićevo 1905-1964-2014”, koju će predstaviti 5. septembra uz tribinu o iskustvima i perspektivama sićevačke kolonije.

Monografija je objavljena na 180 strana, kao preštampano izdanje knjige koju je GSLU objavila 2005. godine (dopunjeno je osvrtom na period 2005-2014. godine).

Priređena po hronološkom principu, monografija prati istorijat Kolonije od prvog boravka umetnika u Sićevu 1905. godine do danas.

Autori tekstova su Ljubica Milјković, savetnica u Narodnom muzeju u Beogradu (poglavlјe Jugoslovenka umetnička kolonija) i viši kustosi GSLU Milica Todorović (poglavlјe Likovna kolonija Sićevo 1964-1980), Radmila Kostić (poglavlјe Likovna kolonija Sićevo 1981-2005) i Sonja Vukašinović (poglavlјe Likovna kolonija Sićevo 2005-2013).

Monografija sadrži i popis imena svih dosadašnjih učesnika Kolonije i izbor iz bibliografije, a ilustovana je dokumentarnim fotografijama, reprodukcijama slika Nadežde Petrović koje su nastale u Sićevu, kao i reprodukcijama dela iz fonda Likovne kolonije Sićevo koja se čuvaju u Narodnom muzeju i GSLU u Nišu.

Grafički dizajn knjige potpisuje Slobodan Radojković.

Na tribini u GSLU povodom izlaska monografije govoriće ovogodišnji učesnici Likovne kolonije u Sićevu, koji su i ranijih godina bili njeni gosti, a izneće sećanja, utiske i eventualne preporuke za dalјi rad i funkcionisanje sićevačke kolonije.

(SEEcult.org)

Umetnost i vlast - iz zbirke Tita



Muzej istorije Jugoslavije predstavlja od 4. septembra izbor pejzaža iz zbirke Josipa Broza Tita – 45 slika i 10 grafika, koje ilustruju tokove jugoslovenske umetnosti, ali posmatrani sa drugog aspekta, predstavljaju i odraz ideologije vlasti.

Radovi odabrani za izložbu “Umetnost i vlast: pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita” nisu samo nevini prikazi prirode i gradova, već imaju jasnu političko-propagandnu ulogu, kao slika novog društva i istorijska potvrda nove Jugoslavije, navela je autorka izložbe Ana Panić, koja je odabrala i pejzaže koji su planski prezentovali pažljivo odabrane momente iz rane biografije doživotnog predsednika bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita. Time su učestvovali u građenju njegovog kulta, koji je bio jedan od legitimacijskih osnova režima.

Pejzaži koji su poklanjani Titu nastali su u periodu od osam decenija 20. veka: od “Proleća” Ivana Grohara iz 1903. godine, pa do poslednjih poklonjenih dela Peđe Milosavljevića i Vasilija Jordana.



Izložba je premijerno predstavljena proteklog proleća u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, a i rezultat je saradnje te ustanove kulture i MIJ.



Pored likovnih prikaza Titovog rodnog kraja, koji su ovekovečili jugoslovenski umetnici poput Stojana Aralice, Josipa Generalića i Vilima Svečnjaka, na beogradskoj izložbi biće predstavljeno i 11 maketa kuća u kojima je u različitim periodima života Broz živeo ili boravio. Makete su sa velikom preciznošću i posvećenošću izradili amateri – pioniri, učenici, studenti i penzioneri.

Izlaganjem maketa - rodne kuće u Kumrovcu, kuće u Smederevskoj Palanci u kojoj je Tito stanovao samo godinu dana, kuće u kojoj je održano vojno-političko savetovanje rukovodećih kadrova Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije, te planinske kuće na Zlatiboru u kojoj je boravio 1941. godine sa Vrhovnim štabom, autorka izložbe ukazuje na iste mitološke prakse i načine na koje su kroz različite medije selektovani biografski elementi iz Titovog života, čime se pažljivo konstruisao mit Josipa Broza.



Sastavni deo izložbe su i video radovi “Plodovi naše zemlje” i “Uokvirivanje prostora” slovenačke umetnice Jasmine Cibic, koji su nastali 2012. i 2013. u okviru projekta “Za našu ekonomiju i kulturu” (For Our Economy and Culture) kojim je predstavljala Sloveniju na 55. Bijenalu u Veneciji. Radovi Jasmine Cibic uklapaju se u novo čitanje pejzaža, pokazujući kako figurativne slike, pored onog što je predstavlјeno na njima, prenose i mnoge druge poruke, u ovom slučaju ideološke.



Izložbu će svečano otvoriti pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbine Aleksandra Fulgosi, zadužena za zaštitu kulturnog nasleđa, a govoriće i direktorka MIJ Neda Knežević, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski i autorka izložbe Ana Panić.



Izložba će biti otvorena do 12. oktobra 2014. godine, a obuhvata i raznovrstan prateći program: stručna vođenja, predstavljanje Galerije Matice srpske, projekciju filma “Poklon predsjednika Niksona” - komedije koja preispituje poreklo poklona Josipu Brozu (scenario i režija Igor Šeregi) i kreativne radionice za decu.

(SEEcult.org)

FIAT - nova čitanja klasika



Festival internacionalnog alternativnog teatra (FIAT) u Podgorici, posvećen ove godine savremenom i eksperimentalnom čitanju dramskih klasika, nudi od 5. do 15. septembra desetak predstava iz Crne Gore, Srbije, Slovenije, Rusije, Makedonije i Mađarske, uz poseban program “Montenegro art gerila” koji je tematski fokusiran na kreativne industrije.

Za otvaranje FIAT-a odabrana je crnogorska predstava “Tri sestre” Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Ane Vukotić i Slobodana Milatovića i koreografiji Sonje Vukićević iz Beograda, koja je van konkurencije za nagrade. Reč je o FIAT-ovoj koprodukciji sa festivalom Grad teatar u Budvi i JU Zahumlje iz Nikšića koja, osim teme ljubavi, istražuje i društvene odnose, posledice krupnih političkih promena i urušivanja nasleđenih sistema vrednosti.

Budući da se programska koncepcija FIAT-a ove godine odnosi na novo čitanje klasika, program obuhvata i predstave kao što u “Opasne veze”, “Kralj Ibi”, “Hamlet”, “Gorski vijenac”, “Don Žuan”…

“Opasne veze” izvešće ruski Dramski teatar “Vera Komisarzevskaja” iz Sankt Peterburga, u režiji Dejana Projkovskog, koji potpisuje i režiju “Hamleta” Dramskog teatra iz Skoplja.



“Kralja Ibija” izvešće mađarski Maladype teatar iz Budimpešte, u režiji Zoltána Balázsa, a “Gorski vijenac” Petra Petrovića Njegoša igra Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, u režiji Diega de Brea. Na zatvaranju će biti izvedena predstava “Don Žuan” – koprodukcija Grada teatra iz Budve, Bitef teatra iz Beograda, riječkog HNK Ivan pl. Zajca, Festivala “Riječke ljetne noći” i Nezavisne produkcije Maše Kolar, koja potpisuje i režiju te drame.

Ostatak selekcije donosi pozorišna istraživanja van klasika dramske umetnosti, pa će publika videti i “Merlinkinu ispovest” Gej lejzbejskog info centra, Doma omladine Beograda, Prvog prigradskog pozorišta Leskovac i Plus teatra iz Beograda, u režiji Stevana Bodrože, nezavisnu crnogorsku produkciju “Kralj magnovenja” iz Nikšića, u režiji Nikole Vasiljevića, slovenačku predstavu “Druga sloboda” ljubljanskog Bunkera, koju potpisuju Leja Jurišić i Teja Reba, “Pare su…*” Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja, u režiji Bojana Trifunovskog, te predstavu “Liferanti” Gledališča Glej iz Ljubljane i SNG iz Nove Gorice, čiju režiju potpisuje Miha Nemec.



Festivalski program “Montenegro Art Guerilla”, posvećen kreativnim industrijama, obuhvata promocije, tribine, koncerte, filmske projekcije i poseban segment “Portret”, u okviru kojeg će se predstaviti crnogorski reditelj Branko Baletić i makedonski pisac Jordan Plevneš, čiji je roman “Osmo svetsko čudo” objavio OFK Cetinje.

Između ostalog, biće predstavljena izdavačka kuća “Žuta kornjača”, a za 7. septembar najavljena je tribina o ulozi umetnosti i kulture u poromociji ljudskih prava LGBT populacije, organizovana u saradnji sa Queer Montenegro, u okviru projekta “LGBTIQ vidljivost protiv homofobije”.

Muzički program obuhvata in memoriam nedavno preminulom crnogorskom violončelisti Igoru Peraziću, te završni koncert na kojem će 15. septembra u KIC “Budo Tomović” nastupiti Rundek Cargo Trio popularnog hrvatskog muzičara Darka Rundeka.

Počeci FIAT-a sežu u 80-te godine 20. veka, kada je pokrenut Festival jugoslovenskog alternativnog teatra - FJAT, u okviru aktivnosti prve alternativne pozorišne scene u Crnoj Gori – DODEST (Dom omladine Dramski eksperimentalni studio Titograd), nastale 70-ih u sklopu tadašnjeg Doma omladine “Budo Tomović”. FJAT je održavan do 1991. godine, kao jedna od poslednjih kulturnih manifestacija u bivšoj SFRJ.

Osnivač DODEST-a, reditelj Slobodan Milatović, danas je predsednik Umetničkog saveta FIAT-a, koji je pokrenut 1996. godine kao internacionalni festival alternativnog teatra.

Dizajn prvog FIAT-a radila je beogradska grupa Škart, a obeležen je predstavom “Muzej biciklističkog ustanka u Crnoj Gori” koju je, prema tekstu Zorana Kopitovića, režirao Slobodan Milatović. Legendarna Elen Stjuart, osnivačica njujorškog teatra La Mama, otvorila je FIAT 1997. godine, a 1998. u fokusu je bio italijanski alternativni teatar. Naredna, 1999. godina protekla je u znaku NATO bombardovanja, kampanje “Debalkanizacija Balkana” i akcija solidarnosti u gradovima u regionu i Evropi. To je bila i poslednja FIAT-a uoči duže pauze, koja je potrajala do 2005. i novog obnavljanja tog festivala.

FIAT je ove godine organizovan uz podršku podgoričkih vlasti i Ministarstva kulture Crne Gore, a generalni sponzor je Crnogorski Telekom.

Festivalski sajt je http://fiat-montenegro.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Omaž Todoroviću u Kinoteci



Muzej Jugoslovenske kinoteke otvara novu sezonu 8. septembra trodnevnim o programom velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta Bori Todoroviću, koji je preminuo početkom jula u Beogradu u 85. godini.

U obnovljenoj Sali “Dinko Tucaković” publika Muzeja Jugoslovenske kinoteke videće devet filmova iz Todorovićevog bogatog opusa, počev od “Avantura Borivoja Šurdilovića” (1980) Aleksandra Đorđevića.

Biće prikazani i “Maratonci trče počasni krug” (1982) Slobodana Šijana i “Nacionalna klasa” (1979) Gorana Markovića, “Balkan ekspres” (1982) Branka Baletića i nastavka tog filma iz 1989. godine, koji potpisuju Predrag Antonijević, Miloš Radović, Aleksandar Đorđević, te švedsko-britanski film “Mister Montenegro” (1981) Dušana Makavejeva, “Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića, “Profesionalac” (2003), takođe u režiji Kovačevića, i “Dom za vešanje” (1988) Emira Kusturice.

“Nema uloge koju bih voleo da odigram, a da je nisam odigrao. Mislim da sam se ostvario u svim žanrovima. Veoma sam zadovolјan svojom celom karijerom. Radio sam dobro te likove sa margina i tu sam ostao. To je i kao ponuda glumcu vrlo atraktivno, jer možeš da napraviš potpuno glumačke karaktere, da uloge ne liče jedna na drugu. Odbio sam puno uloga i važio sam za glumca koji ih odbija. Ako vidim da ona ne može da mi donese neki rezultat nisam je prihvatao, bez obzira na dobre honorare”, izjavio je svojevremeno Bora Todorović, brat slavne Mire Stupice, a otac glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.

Rođen 1930. godine u učitelјskoj porodici u Beogradu, napustio je studije mašinstva i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.

“Kod nas u familiji Todorović važi deviza: kada dete nije ni za šta, baci ga na glumu. Tako je bilo i sa mnom. Probao sam ovo, probao ono i inficiran od sestre, postao sam glumac. Sin Srđan Todorović se inficirao od mene, i eto, to tako ide u krug”, znao je da kaže Bora Todorović.

Prvi pozorišni angažman imao je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta. Tokom godina provedenih u Zagrebu sprijatelјio se sa glumcem Relјom Bašićem, koji je rekao za Todorovića da je bio jedan od najinteresantnijih kolega koje je upoznao i imao sreće da zajedno rade.

“Uspeo je za tih nekoliko godina u HNK da ‘zaludi’ i da se u njega ‘zalјubi’ veliki broj gledalaca i kolega glumaca. Ostali smo u kontaktu i posle Borinog povratka u Beograd, gde je u teatru, filmu i TV napravio magistralne uloge. Kada sam zbog ozlede kuka prestao hodati, dva puta je s Milenom Dravić dolazio u Zagreb da me poseti. Uvek nasmejan i pun razumevanja za druge, čovek i glumac s kojim je bilo prekrasno sarađivati. Kad god je mogao pomagao je korisnim i duhovitim savetima. Osim glumačkog dara, njegov najveći kvalitet bio je duh i smisao za humor”, naveo je Bašić.

Todorović je po povratku u Beograd igrao u Atelјeu 212 do 1983. godine, u kojem se i najduže zadržao igrajući u predstavama: „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“,“Audijencija“, „Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“.

Na filmu je debitovao 1956. godine u ostvarenju ''U mreži'' u režiji Bojana Stupice. Usledile su uloge u filmovima ''Mali čovek'', ''Roj'', ''Koraci kroz maglu''. Filmskom platnu se vratio tek u drugoj polovini 70-ih sa pojavom generacije reditelјa takozvane praške škole u filmovima: „Nacionalna klasa” i „Poseban tretman”. Jedna od kultnih scena filma "Nacionalna klasa" (Pusti ton!), snimana je, inače, upravo u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Todorović je veliki uspeh postigao i ulogama u filmovima „Maratonci trče počasni krug”, „Balkan ekspres”, „Mister Montenegro”, „Balkanski špijun”, „Dom za vešanje”, „Profesionalac”, kao i u televizijskim serijama „Vruć vetar”, „Diplomci”, „Ceo život za godinu dana” i drugim.

Mnoge replike likova koje je igrao Todorović, kako je primetio Đorđe Zelenović u programu Kinoteke, danas su prepoznatlјive i često se citiraju (Samo tetki da odnesem lek...).

Pripremajući ulogu Ahmeta u Kusturičinom filmu ''Dom za vešanje'', Todorović je šest meseci živeo u skopskoj ciganmali da bi što bolјe ušao u lik. Kada ga je Šaban Bajramović ugledao kasnije u filmu uzviknuo je: „Ovaj Todorović je sigurno naš!”

Todorović je dobitnik brojnih nagrada uklјučujući Sterijinu, nagradu Ćuran, Zoranov brk, Pavle Vuisić, Dobričin prsten. Vest da je dobio Dobričin prsten svojevremeno je Todorovića zatekla na moru. Prvo je, pričao je u to vreme – ćutao. Posle toga je, kako je govorio, skakao i radovao se kao dete.

Todorović je preminuo 7. jula ove godine posle komplikacija uzrokovanih moždanim udarom, nakon rutinske operacije slepog creva.

Poštu su mu odale mnogobrojne kolege u Beogradu, ali i u gradovima u regionu, a poseban omaž program priredio mu je nedavno i Sarajevo film festival.

Nakon omaža Todorovicu, u novoj sezoni Muzeja Jugoslovenske kinoteke publika će moći da se priseti i nedavno preminulih glumaca Rubi Di (Ruby Dee), Džejmsa Šigeta (James Shigeta), Lorin Bekol (Lauren Bacall), Džejmsa Garnera (James) i Robina Vilijamsa (Williams), kao i američkog reditelja Pola Mazurskog (Paul Mazursky) i srpskog reditelja i montažera Marka Babca.

Ciklus velikana svetskog filma posvećen je legendarnom Rudolfu Valentinu 12. i 13. septembra, a uz filmove strave Džeka Šoldera (Jack Sholder), te “BITEF na filmu” od 23. do 25. septembra - prateći program 48. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, u Muzeju Kinoteke biće prikazani i filmovi sovjetskih reditelja Larise Šepitko i Elema Klimova.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Pobednici prvog PAFF-a



Najboljim dugometražnim filmom prvog Pančevo film festivala proglašen je filipinski “Norte, kraj istorije” Lava Dijaza, a posebno priznanje dodeljeno je Damiru Čučiću i Mišelu Škoriću iz Hrvatske za film “Mič – dnevnik jednog šizofreničara”.

PAFF je završen 7. septembra dodelom nagrada u Kulturnom centru Pančeva, a ponudio je intenzivan program sastavljen od dve takmičarske selekcije i revijalnih filmova, čiji su selektori mladi reditelji Stefan Ivančić i Ognjen Glavonić.

Tročlani žiri programa dugometražnih filmova “Svetionici”, koji su činili reditelj Bobo Jelčić, glumica Vladica Milosavljević i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, odlučio je o nagradama većinom glasova.

Za pobednički filipinski film žiri je istakao da razotkriva na koji način nerazrešene i katastrofične tenzije u savremenim društvenim odnosima i procesima utiču na pojedinca, njegov osećaj morala, pravde i odgovornosti. Reditelj Lav Diaz suočava pitanja koja je Dostojevski otvorio u romanu “Zločin i kazna” sa aktuelnim ili drugačijim ideološkim konceptima. Specifičnim i originalnim filmskim jezikom (dugim kadrovima, autentičnom i skoro dokumentarnom glumom, sugestivnom naracijom) ostvaruje potresnu epsku priču koja denuncira savremenu civilizaciju.



Tandem Čučić-Škorić u filmu “Mič – dnevnik jednog šizofreničara” gradi emotivno zahtevnu priču o boravku glavnog junaka u psihijatrijskoj ustanovi, fragmentarno punktirajući ključna mesta začaranog kruga njegove egzistencije. To su, kako je istakao žiri, uspeli ulazeći sa druge strane filmske rampe, tj. spajajući funkcije snimatelja, reditelja i aktera u jedno.



U okviru kratkometražne takmičarske selekcije “Rani radovi”, najboljim filmom proglašen je brazilski “Kad te pogleda svojim sitnim očima” rediteljke Alis Furtado, dok je za režiju nagrađen Đorđo Bosisio za “Kalašnjikov u mislima", a ta dva filma odnela su i glumačke nagrade - najboljim glumcem proglašen je Paolo Roberto di Seljo, koji igra u filmu “Kalašnjikov u mislima”, dok je nagradu za najbolju glumicu dobila Karolin Dusej za ulogu u film “Kada te pogleda svojim sitnim očima”.



Najboljim dokumentarnim filmom proglašen je “This is the way” Đakoma Abrucezea, gosta prvog PAFF-a.



Za najbolji scenario nagrađen je Tudor Bujkan za “Svadbeni duet” Gorana Mihailova, za montažu Marko Rico za Abrucezeov film “This is the way”, a kameru Jana Plećaš za film “Terarij” Hane Jušić.

Žiri selekcije “Rani radovi” činili su mladi srpski reditelj Nikola Ležaić i 16 srednjoškolaca.

PAFF je zatvoren projekcijom nagrađivanog kratkog animiranog filma “Rabbitland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka jr, debitantskog igranog filma “Varvari” Ivana Ikića, koji je počeo ovih dana da se prikazuje i u domaćim bioskopima, te dokumentarcem “Fudbalski trener Zoran i njegovi afrički tigrovi” britanskog reditelja Sema Bensteda o srpskom treneru Zoranu Đorđeviću koji je u Južnom Sudanu pokušao da napravi fudbalsku reprezentaciju, uprkos ogromnim problemima u toj zemlji.

Uz filmski program, PAFF je ponudio od 3. septembra publici i koncerte, tribine, predavanja, izložbe i radionice, a ulaz na sve programe bio je besplatan.

*Foto: Ana Danilović

(SEEcult.org)

Beleške burnih odnosa



Austrijsko-srpski odnosi od 1836. do 1914. godine i početka Prvog svetskog rata tema su izložbe “Beleške burnih odnosa” koja će biti otvorena 8. septembra u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, a rezultat je saradnje austrijske ambasade u Beogradu, Instituta za savremenu istoriju i Muzeja Grada Beograda.

Ko je načinio prve trodimenzionalne fotografije Beča? Gde je štampana prva srpska knjiga? Kako izgleda prva geografska karta Kneževine Srbije? Koja je veza čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića i dvorca Šenbrun? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja posetioci će moći da dobiju tokom jednomesečnog trajanja izložbe “Beleške burnih odnosa”, na kojoj će imati mogućnost da se upoznaju sa gusto isprepletanim i bliskim, ali u isto vreme i komplikovanim i složenim odnosom austrijskog i srpskog naroda, ne zanemarujući time političke suprotnosti koje su na kraju dovele do Prvog svetskog rata, saopštio je Austrijski kulturni forum.

U Konaku knjeginje Ljubice biće izložena dokumentarna građa, ali i dela slikara Paje Jovanovića, Stevana Todorovića i Pavla Simića. Biće predstavljene manje poznate činjenice, kao što je podatak da je Anastas Jovanović 1854. godine načinio prve stereoskopske snimke Beča ili da je Paja Jovanović naslikao čak 15 portreta cara Franca Jozefa, od kojih jedan ukrašava odaje dvorca Šenbrun.

Dobar primer isprepletanih odnosa je i bečki slikar srpskog porekla Eugen Ladislav Petrović, čija se većina radova čuva u Muzeju grada Beča.



Među eksponatima je i prva Geografska karta Kneževine Srbije, koju je Anastas Jovanović litografisao, a u Beogradu je 1843. nacrtao Jovan Bugarski, da bi je o svom trošku zajedno izdali u Beču 1845. Takođe, biće izložen print naslovne strane završnog nacrta austrougarskog Ultimatuma sa dopisanom napomenom “poslednja definitivna verzija” od 19. jula 1914, kao i Objava rata Austrougarske Srbiji sa dopisanom napomenom “poslato 28. jula 1914”.

Izložba “Beleške burnih odnosa” idejnim konceptom želi da predstavi svu složenost, mnogostrukost i intenzivnost odnosa Austrije i Srbije, koji se najčešće gledaju samo kroz vizuru početka Prvog svetskog rata 1914. godine, kada su došli do najniže tačke u svojoj istoriji.

Doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, pokušali su izložbom, kao i njenim pratećim, vrlo iscrpnim katalogom, da prikažu upravo tu dimenziju gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda.

Prateći svetske trendove u domenu osiguranja umetničkih dela, organizatori su mislili i na bezbednost eksponata koji su obezbeđeni od svih potencijalnih oštećenja kod UNIQA osiguranja.

Izložba će biti otvorena do 5. oktobra.

(SEEcult.org)

Henri Mur u Beogradu



Izložba grafika i šest skulptura čuvenog engleskog vajara Henrija Mura biće otvorena 11. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, u saradnji sa Britanskim savetom, kojem je Mur poklonio svojevremeno više od 200 svojih najboljih grafičkih radova.

Izložba “Henri Mur – grafičar”, koncipirana kao putujuća postavka Britanskog saveta, predstavlјa presek Murovog rada od 1934. do 1984. godine, a posle Beograda, videće je i posetioci Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Na izložbi u Narodnom muzeju, koju će otvoriti ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, biće prikazano, pored grafika, i šest skulptura nastalih u periodu od od 1934. do 1977. godine.

Skulpture i grafike predstavljaju celinu kojom dominira Murov prepoznatljiv stil i izraz.



Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešokvić izrazila je 10. septembra na konferenciji za novinare zadovoljstvo zbog gostovanja izložbe sa Murovim radovima u godini u kojoj Narodni muzej obeležava 170 godina postojanja. Posebno je zahvalila ministarstvima kulture i informisanja i unutrašnjih poslova Srbije, kao i Ambasadi Velike Britanije u Beogradu i Banci Intesa, jer bez njihove podrške izložba ne bi mogla da bude organizovana.

Britanski savet ima višedecenijsku praksu predstavlјanja britanske likovne umetnosti putem gostujućih izložbi, a posebno mesto i značaj u tome ima upravo rad Henrija Mura. Najvećim delom je upravo Britanski savet i zaslužan što je umetnost Mura popularizovana širom sveta.



Direktor Britanskog saveta za zapadni Balkan Toni O’Brajan rekao je da je Britanski savet ima čast da blisko sarađuje sa Murom i pomogne da se ceo svet upozna sa njegovim radom.

“Danas imamo izuzetnu privilegiju da publici u Srbiji izložbu predstavlјamo u saradnji sa partnerima za koje verujemo da, isto kao i mi, žele da ojačaju položaj kulture u društvu – jednom od najznačajnijih kulturnih institucija u zemlјi, kao i sa vodećom bankom koja veruje da umetnost može da menja svet na bolјe”, rekao je O’Brajan.



Direktorka Sektora za marketing i komunikacije Banke Intesa Maja Kolar rekla je da ta banka iskazuje posvećenost zajednici pre svega kroz očuvanje kulturnog nasleđa, dugoročno ulaganje u razvoj kulture, te promociju njenih vrednosti i podršku kulturnoj razmeni. Otuda i želјa da pomogne realizaciju Murove izložbe, a dodatni motiv, kako je navela, bila je i potreba da najzahtevnijim klijentima iz reda poslovnog modela Magnifica omogući jedinstven doživlјaj i priliku da se upoznaju sa delima jednog od najvećih svetskih umetnika modernog doba.

Sva dela koja će biti prikazana u Narodnom muzeju u Beogradu čuvaju se u zbirci Odelјenja za likovne umetnosti Britanskog saveta.



Mur je na 50. godišnjicu osnivanja Britanskog saveta 1984. godine poklonio više od 200 svojih najbolјih grafika kolekciji te organizacije “Muzej bez zidova”. Taj poklon, koji je obuhvatio dela iz skoro svih perioda njegovog stvaralaštva, uklјučen je u postojeću kolekciju koja se sastojala od 124 Murove grafike. Pored 82 rada na papiru, kao i desetak fotografija koje su delo samog autora, u kolekciji Britanskog saveta je i znatan broj njegovih vajarskih ostvarenja.

Na konferenciji za novinare povodom Murovie izložbe govorio je i nekadašnji direktor Fondacije Henrija Mura i umetnikov lični prijatelј Dejvid Mičinson (David Mitchinson), koji se penzionisao 2010. godine, nakon više od tri decenije izlaganja Murovih dela u svim delovima sveta i 42 godine nakon što je počeo da radi sa tim umetnikom. I pored ovoga, nastavio je da radi u Fondaciji u ulozi konsultanta.



Henri Mur (Kestlford, 1898 - Peri Grin, 1986) bio je vajar, crtač i grafičar, a ostao je upamćen kao najznačajniji britanski skulptor 20. veka.

Centralna tema čitavog njegovog opusa je lјudska figura.

Iako je tokom života bio svedok revolucionarnih promena u uvođenju novih materijala, on je svoj izraz temelјio na različitim kulturnim i civilizacijskim tradicijama (Inke, Egipat, ...), čime je njegov rad sinhronizovan sa dubokim sazvučjima umetnosti starih civilizacija. Nјegove ženske figure odzvanjaju oblicima planina, dolina, stena i pećina, ujedno i produžavaju o obogaćuju tradiciju pejzaža koja obeležava englesku vizuelnu kulturu i umetnost.



Murova mladost protekla je između obrazovanja i vojne službe. Kao 18-godišnjak bio je regrutovan za učešće Prvom svetskom ratu. Po završetku rata, dve godine je studirao na Umetničkoj školi u Lidsu, a školovanje je nastavio 1921. na Kralјevskom koledžu u Londonu.

Mur se neposredno uklјučio u modernističke umetničke tokove, izbegavši akademski tradicionalizam. Od početka karijere bio je svestan važnosti neposrednog rada u materijalu, za šta je potvrdu dobio u susretu sa domorodačkom skulpturom Okeanije, Afrike, ali pre svega prekolumbovske Amerike koje je upoznao u Britanskom muzeju. Nјegovi rani radovi izvedeni u crtežu i skulpturi nose reminiscencije na paleolitske boginje plodnosti, kikladsku, egipatsku, sumersku skulpturu.

“Uvek treba isticati svetsku tradiciju – veliki prikaz skulpture”, zabeležio je Mur 1926. godine.



Tokom 30-ih godina, Mur je došao u neku vrstu korespodencije sa drugim skulptorima - Đakometijem, Ž. Arpom i posebno Pikasovom skulpturom “Preobražaj” (1928). Poštovao je nadrealiste, sa kojima je koincidirao u zagonetnosti značenja i ambivalentnim formama, strukturama koje podrazumevaju kombinaciju većih i manjih oblika, sugestivnog značenja. Potom se 1933. priklјučio avangradnoj grupi Unit One. Krajem 30-ih godina živeo je u Hempstedu, nedaleko od Barbare Hepvort, Bena Nikolsona, Nauma Gaboa i Pita Mondrijana. Iako je zadržao nezavisnost, kontakt sa Hepvort i Nikolsonom bio je obostrano plodonosan.

Početkom Drugog svetskog rata, njegova kuća je uništena u bombardovanju, te se sa porodicom preselio u Peri Grin, 50 kilometara severno od Londona. Kao zvanični ratni umetnik, započeo je svoju čuvenu seriju iz skloništa, prikazujući stanovnike Londona kako spavaju ili leže na stanicama metroa. U prizorima lјudi koji se protežu po stanicama metroa i tunelima našao je podudarnost sa formama i prazninama u svojim skulpturama. Ovi crteži odišu skoro vizionarskim osećanjem kolektivnog straha od katastrofalnih opasnosti koji će obeležiti savremeno doba. Sa druge strane, iskustvo londonskih skloništa doprinelo je intenziviranom i naturalističkom pristupu lјudskoj figuri.



Tokom 50-ih godina Murove skulpture postaju manje frontalne, naglasak je u potupnosti na trodimenzionalnosti. Pri tome su motivi isti – ležeće figure i majka sa detetom sada su tretirane još apstraktnije, tek se u njihovim međusobnim odnosima prepoznaje simboličnost motiva.

U 60-im godinama Mur sve više istražuje prirodne materijale, koje pronalazi u okruženju, te tako u svoje radove uvodi oblike kostiju, školјki, oblutaka, kamenja.

Uporedo sa skulpturom, Mur se od 1931. neprekidno bavio i grafikom i crtežom (sa manjim pauzama).

Grafika ga je interesovala kao polјe istraživanja, pristupa materijalu i neposrednog rada u njemu. U tom smislu se grafička matrica pojavlјuje kao ekvivalent skulptorskih materijala.

Najveći broj radova izveden je u bakropisu, suvoj igli i akvatinti, kao i litografiji. Tokom 60-ih godina grafikom se bavi sve više, i to serije na temu “Lobanja slona” (1966), “Stounhendž” (1973) i “Ovca” (1972. i 1974).

Ukupno je realizovao 719 grafika.

Izložba “Henri Mur – grafičar” bice otvorena u Narodnom muzeju do 31. oktobra.

(SEEcult.org)

Polke u Legatu Čolakovića



Izložba Zigmara Polkea (1941-2010), jednog od najvećih nemačkih posleratnih umetnika, biće otvorena 15. septembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu, a obuhvata 40 gvaševa nastalih sredinom 90-ih koji predstavljaju svojevrstan rezime dosadašnjeg rada tog umetnika, slikara i fotografa.

Na izložbi “Muzika nepoznatog porekla” biće predstavljeni radovi nastali tokom 1996. godine kao rezultat saradnje Polkea i Instituta za veze sa inostranstvom (IFA) u Štutgartu, najavio je Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Oslanjanje na specifično shvaćenu dripping tehniku, kao i stripski formulisan crtež upotpunjen duhovitim nazivima, osnovna su karakteristika izloženog ciklusa Polkea, jednog od najznačajnijih nemačkih predstavnika evropskog pop arta i suosnivača pokreta kapitalistički realizam.

Radovi na izložbi, kako je istaknuto, omogućavaju sagledavanje složenosti, višeslojnosti i želje za eksperimentisanjem Polkea, čija je umetnost, uz stvaralaštvo G. Rihtera, A. Kifera, G. Bazelitsa i J. Imendofa, označila 80-ih godina 20. veka povratak nemačkog slikarstva na svetsku umetničku scenu.

Polkeovo stvaralaštvo bilo je direktan odgovor na američku estetsku dominaciju, kao i komentar na umetničku doktrinu zapadne civilizacije vođene konzumerizmom.



Od početka bavljenja umetnošću ranih 60-ih, Polke je istraživao složeni odnos stvarnosti u slici i stvarnosti oko sebe, umetnosti i svakodnevnog života. U tom smislu je izgradio distanciranu poziciju koja mu je omogućila da razvije ironičan odnos prema neposrednom okruženju, a u likovnom smislu obrati pažnju na samo sredstvo izražavanja, odnosno plastički sloj dela.

Tokom stvaralačkog veka, Polke je eksperimentisao velikim brojem stilova, tema i materijala, a poslednje dve decenije života bio je fokusiran na istorijske događaje i njihove savremene percepcije.



Rođen 1941. godine, Polke je, bežeći sa porodicom pred Crvenom armijom iz Donje Šlezije, stigao 1945. u Istočnu Nemačku. Od 1953. boravio je u zapadnom Berlinu, a potom u Diseldorfu, gde je i počelo njegovo zanimanje za umetnost.

Upisao se na državnu akademiju gde mu je, između ostalih, predavao i Jozef Bojs.

S Gerhardom Rihterom i Konradom Ligom osnovao je 1963. godine stilski pravac kapitalistički realizam, formulisan kao suprotnost mnogo poznatijem socijalističkom realizmu.

Polke je prvu samostalnu izložbu imao 1966. u Galeriji Renea Bloka u zapadnom Berlinu, posle čega je počeo njegov prodor na evropsku umetničku scenu.

Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući i Zlatnog lava na Bijenalu umetnosti u Veneciji 1986. godine, Erazmus nagradu 1984. u Amsterdamu, Karnegi nagradu u Pitsburgu 1995, nagradu njujorškog Centra za savremenu umetnost P.S.1 1998. godine, Premium Imperiale Japanske asocijacije za umetnost 2002, nemačku nagradu Rubens 2007...

Polke je preminuo 2010. godine u Kelnu.

MSUB organizuje Polkeovu izložbu u Legatu Čolakovića u saradnji sa IFA i Gete institutom u Beogradu.

Autori koncepcije izložbe je nemački istoričar umetnosti Gec Adrijani i sam umetnik, a kustos iz MSUB-a je Svetlana Mitić.

Izložba će biti otvorena u Galeriji-Legatu Čolakovića do 31. oktobra svakim danom, osim utorkom, od 12 do 20 časova.

Nakon Beograda, IFA je najavio Polkeovu izložbu u Tirani početkom 2015. godine.

(SEEcult.org)

Tikve za početak sezone BDP-a



Beogradsko dramsko pozorište započinje novu sezonu 20. septembra predstavom “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, u režiji Bobana Skerlića, a počelo je i probu nove predstave u čast 150-godišnjice rođenja Branislava Nušića - komada Vladimira Đurđevića “Tri klase i Gospođa Nušić”, u režiji Milice Kralj.

Predstava “Kad su cvetale tikve”, prema navodima BDP-a, izaziva nesmanjeno interesovanje još od premijere u maju, a biće igrana i 21. septembra na Velikoj sceni “Rade Marković”. Za tu uzbudljivu priču o sudbini dušanovačkog šampiona Ljuba Sretenovića u prelomnim vremenima početkom 50-ih godina 20. veka ulaznice su rasprodate već početkom meseca.

Ansambl predstave čini 40 glumaca, među kojima su Miloš Biković, Mihailo Miša Janketić, Danica Ristovski, Srđan Dedić, Petar Benčina, Marko Živić, Anja Alač, Slobodan Boda Ninković, Jelena Čvorović Paunović….

U novoj predstavi BDP-a, koju priprema povodom jubileja Nušića, lik slavnog srpskog komediografa tumači Daniel Sič, a igraju i Slobodan Boda Ninković, Paulina Manov Đurđević, Sandra Bugarski, Andrija Kuzmanović, Jelisaveta Orašanin, Vladan Milić i Lako Nikolić.

Autorsku ekipu čine scenograf Milica Bajić Đurov, kostimograf Vesna Teodosić i kompozitor Branislav Pipović.

Dramatičar mlađe generacije Vladimir Đurđević, čiji su komadi poslednjih godina igrani na sceni BDP-a sa velikim uspehom, napisao je potpuno originalni, pseudobiografski dramski tekst, koristeći se kolažnom tehnikom, čiji je glavni junak Nušić. Radnja tog komada, po žanru bliskog vodvilju, smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on – boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svog “budućeg” komediografskog opusa.

Đurđević u izmišljenoj priči o Ben Akibinim životnim kalamburima, kako je navelo BDP, vešto prepliće prepoznatljive situacije i replike iz dramatičarevih čuvenih drama i originalne, vrcave rečenice, ne gubeći se ni u jednom trenutku u stilskoj nedoslednosti.

(SEEcult.org)

Brstina za direktora Ateljea 212



Upravni odbor Ateljea 212 predložio je glumca Branimira Brstinu za direktora tog pozorišta, na osnovu javnog konkursa.

UO Ateljea 212 je javnim glasanjem jednoglasno je odlučio da Skupštini grada Beograda predloži za direktora Brstinu.

Članovi UO obavili su sa Brstinom intervju 9. septembra kako bi detaljnije obrazložio viziju rada Atelјea 212, objavljeno je na sajtu tog teatra.

Na osnovu vođene diskusije, UO je stekao pozitivan utisak o kandidatu i mišlјenja je da je njegovo izlaganje zadovolјavajuće.

UO je konstatovao i da kandidat za direktora mora biti svestan teške situacije pozorišnog sistema kako u gradu Beogradu, tako i u celoj Srbiji , jer ne postoji strateška pozorišna politika i pozorišni zivot se odvija stihijski, neprincipijelno i proizvolјno. Nјegovim imenovanjem bi trebalo krenuti novim putem, jer su promene neminovne.

Zaklјučeno je da program rada i razvoja koji je ponudio Brstina iskazuje “stručnost, hrabrost i odlučnost da se posveti poslu direktora”, kao i da njegov pristup, koji se “zasniva na izrazitoj inteligenciji, kao i proniclјivosti u sagledavanju situacije”, govori u korist ozbilјne rešenosti da, uz pomoć Osnivača, vodi Atelјe 212 uspešno, odgovorno i domaćinski.

Brstina ima i podršku većine zaposlenih u Atelјeu 212 (potpisana peticija podrške).

UO Ateljea 212 čine Jovica Pavić (predsednik), Boško Suvajdžić, Alojz Ujes, Dara Džokić i Nenad Ćirić.

(SEEcult.org)

Šehterovo Sunce na 12. BFI-ju



Beogradski festival igre (BFI) najavio je za svoje 12. izdanje, koje će biti održano u aprilu 2015. godine, predstavu “Sunce” u koreografiji Hofeša Šehtera (Hofesh Shechter) i izvođenju njegove londonske trupe, a od 15. septembra počinje i pretprodaja ulaznica za taj komad koji se bavi pojmom savršenstva iz posebnog ugla.

Predstava “Sunce” biće izvedena 7. i 8. aprila u Operi i teatru Madlenianum, u okviru 12. BFI-ja, koji je i jedan od koproducenata tog komada.

Ulaznice u ograničenom broju biće na blagajnama Madlenianuma 20 odsto jeftinije za najbrže obožavaoce koreografa koji se beogradskoj publici predstavio 2012. godine na BFI-ju i na istoj sceni komadom “Politička majka”.

Šehter je jedan od najzanimljivijih britanskih umetnika, podjednako priznat kao koreograf i kompozitor. Njegova plesna kompanija, kako je istakao BFI, izaziva pravu eksploziju na svetskoj plesnoj sceni, donoseći energične, oštre i angažovane postavke.



“Sunce” je njegov najnoviji komad, koji se bavi pojmom savršenstva, iz posebnog ugla - umetnik upozorava na savršenstvo koje postaje iskrivljeno u vremenu u kojem živimo, i na harmoniju koja stremi unutrašnjem antagonizmu i nasilju u uznemirujućoj stvarnosti.

Londonski “Dejli telegraf’ naveo je da je Šehter “i dalje jedini plesni stvaralac na svetu, koji se osmeli da stvara posve iznenađujuće predstave, pune energije i ambicija”.

Šehter je jedan od nekoliko evropskih koreografa, koji stvara i deluje kao stalni umetnik londonskog teatra Sadlers Vels.

U martu 2015. godine, samo par dana pre dolaska Šehterove trupe u Beograd, biće izveden i prvi celovečernji komad koji taj koreograf potpisuje za Balet Kraljevske opere u Londonu.

Beogradski festival igre je jedan od koproducenata predstave “Sunce”, koja je premijeru imala ove godine na festivalu u Melburnu.

BFI je ranije ove godine predstavio 13 celovečernjih produkcija u Beogradu, i po jednu u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, kojima je, prema navodima organizatora, privukao više od 17.000 posetilaca.

Publika 11. BFI-ja imala je priliku da vidi Hubbard Street Dance iz Čikaga, kompanije Šona Parkera iz Sidneja, Cimermana i de Pera iz Ciriha, Kompaniju Malka iz Grenobla, Kompaniju Akrama Kana iz Londona, Zappala Danza iz Katanije na Siciliji, Kompaniju Andonisa Fonjadakisa iz Atine, trupu Matilda Monije i La Ribot iz Monpeljea i Ženeve, Veliki kanadski balet iz Montreala, Balet Augzburg i, u završnici, Kompaniju Mišel Noare iz Brisela.

(SEEcult.org)

21. Festival pozorišta za decu



Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstaviće od 21. do 26. septembra, uprkos smanjenom budžetu, 15 predstava iz 13 zemalja iz celog sveta, među kojima su prvi put Indija i Gruzija, a poseban fokus biće na slovenačkom lutkarskom pozorišnom stvaralaštvu.

Odabrane predstave s jedne strane na zanimljiv način reprezentuju raznovrsnost kultura iz kojih dolaze, a sa druge imaju visok umetnički kvalitet, istakli su organizatori 21. Festizala pozorišta za decu, koji su za učešće u takmičarskom programu dobili čak 230 prijava iz 44 zemlje.

Sva pozorišta koja učestvuju u takmičarskom programu dolaze bez nadoknade putnog troška i honorara, a neka od njih, poput pozorišta iz Gruzije, prevaliće i nekoliko hiljada kilometara autobusom da bi igrala u Subotici.

“Uspeli smo dа i pored izuzetno smаnjenog budžetа, pored činjenice dа ne možemo plаćаti honorаre i dodeljivаti novčаne nаgrаde, okupimo izuzetno kvаlitetnа ostvаrenjа”, izjavio je direktor i selektor Festivаlа Slobodаn Mаrković, podsećajući da su se mnogа teаtrološkа imenа iz celog svetа vezаlа zа subotički festivаl, zа koji je generalni sekretar svetske Unime Žаn Trido rekаo dа je među pet nаjznаčаjnijih nа svetu.



Prema rečima Markovića, šest predstаvа koje su u sаmom vrhu po kvalitetu nisu mogle da učestvuju, jer nije bilo sredstava za pokriće njihovih troškova.

“Imаmo i hendikep sа prostorom, jer sale u kojimа se predstаve igraju ne mogu da prime sve zainteresovane gledaoce”, dodao je Marković.

Predsednik Saveta Festivala i književnik za decu Ljubivoje Ršumović istakao je značaj pozorišne igre za razvoj dece, ali i nedostatka političke volje za podršku stvaralaštvu za decu.

“Decа rođenjem nose imperаtiv igre, onа je u osnovi svekolikog pozorišnog stvаrаlаštvа i аko ih mi fаscinirаmo igrom u nаjmlаđem uzrаstu to će u sebi nositi celog životа. Ipаk, političkа voljа nedostаje u sferаmа rаdа sа decom, nаročito u teškа vremenа, kаdа se nаjviše štedi nа kulturi i nаjmlаđimа”, rekao je Ršumović.



Među atrakcijama takmičarskog programa je “Marionetska predstava iz Radžastana” trupe Vinoda Bhatta, koja je jedinstvena prilika da se domaća publika bliže upozna sa tradicionalnim lutkarstvom Indije.

Predstava je zasnovana na folkloru Radžastana i sastoji se od sedam činova, uz uživo izvođenje narodne muzike iz pustinje Tar u Radžastanu, najveće po površini indijske pokrajine. Jedan od činova je ljubavna priča “Lejla i Medžnun” koja govori o zaljubljenom paru i slična je “Romeu i Juliji”.

Organizatori su posebno izdvojili i gruzijsku predstavu “Argonauti”, koja pripada avanturističkom žanru, a njena dramska kompozicija posebno je napisana za Državno pozorište lutaka i mladih iz Batumija. Zasnovana je na poznatoj temi iz grčke mitologije i prikazuje putovanje Argonauta u Kolhidu (današnju Gruziju) u potrazi za Zlatnim runom. Argonauti su u Kolhidi zatekli civilizaciju koja je bila daleko razvijenija od grčke u to vreme i radnja predstave fokusirana je upravo na to.



Predstava “Boribon i Anipani” Budimpeštanskog pozorišta lutaka priča je o devojčici i njenom medvedu uz koju su generacije dece odrastale u Mađarskoj i u kojoj će festivalska publika, kako su uvereni organizatori, istinski uživati, kao i u lutkarskoj predstavi “Ima li deda odelo?” Pozorišta mladih iz Novog Sada, u režiji Emilije Mrdaković, koja se bavi temom suočavanja deteta sa smrću bliske osobe (dede u ovom slučaju).

Posle dužeg vremena učestvovaće i predstava iz Crne Gore – “Ružno pače” Gradskog pozorišta iz Podgorice. Autor i reditelj Igor Bojović kreirao je novu verziju jedne od najlepših priča za decu, koju je napisao H. K. Andersen, a na poetsko-duhovit način pokreće temu različitosti, netolerancije, potrebe za prihvatanjem, ali sa nadom koju nosi ta priča da lepota leži u srcu i ljudskoj osetljivosti.

Biće odigrane i predstave iz Bugarske, Japana, Estonije, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije i Ukrajine, a uz predstavu Pozorišta mladih, iz Srbije učestvuje i predstava “Dah” subotičkog Dečjeg pozorišta, u režiji Veselke Kunćeve.



Težište 21. Festivala pozorišta za decu je na slovenačkom lutkarstvu i pozorišnom stvaralaštvu za decu, koje će biti predstavljeno kroz jedinstvenu izložbu “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, objavljivanje i promociju knjige profesora Edija Majarona “Vera u lutku”, u izdanju Festivala i Pozorišnog muzeja Vojvodine, te naučni skup o slovenačkom lutkarstvu i učešće predstave “Pekara Mišmaš” ljubljanskog Mini teatra, u režiji Roberta Valtla.

Komad “Pekara Mišmaš” Svetlane Makarovič prvi put je objavljen 1974. godine, nakon čega su usledila brojna izdanja predstave, radio drame i audio snimci. Odmah nakon pojavljivanja “Mišmaš” je proglašen vrhuncem slovenačke savremene književnosti koji čuva bogatstvo živog narodnog pripovedanja. To je priča o dobroti skromnog pekara Mišmaša koji siromašnima i deci besplatno daje hleb, ali i o zlobnoj pekarki Jeri koja na svaki način pokušava da sazna kako to Mišmaš uspeva da ispeče tako dobar hleb. Predstava daje univerzalnu sliku međuljudskog nepoverenja, netrpeljivosti i mržnje prema drugom, nepoznatom i drugačijem, te o pogubnim posledicama takvog ponašanja.



Izložba “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, čiji su autori Agata Freyer i Edi Majaron, sadrži izbor od više od 200 lutaka najznačajnijih slovenačkih likovnih umetnika koji su oblikovali lutke za slovenačka pozorišta od početka 20. veka do danas. Najstariji izloženi eksponati biće lutke Milana Klemenčića iz 1910. godine.

Izložba će nakon Ljubljane, gde je postavljena premijerno u martu ove godine, Beograda i Kotora, biti od 11. do 19. septembra postavljena u Zagrebu, u okviru 47. Međunarodnog festivala kazališta lutaka PIF, nakon čega se seli u Suboticu – u Modernu galeriju Likovni susret. Potom slede gostovanja u Budimpešti, Novom Sadu i Bratislavi.



Bez obzira na tešku finansijsku situaciju i, kako su naveli organizatori, neshvatljivu odluku Komisije za scensko stvaralaštvo i interpretaciju Ministarstva kulture i informisanja Srbije da subotičkom festivalu dodeli šest puta manje sredstava nego 2013. godine, i ove godine će gostovati umetnici, pozorišni stručnjaci i studenti pozorišnih škola, ali u manjem obimu nego prošlih godina.

Predstave će biti igrane u Dečjem pozorištu, Narodnom pozorištu (scena Jadran) i Pozorištu “Deže Kostolanji”, a svaka se izvodi na izvornom jeziku.

Pored takmičarskog programa, u pripremi je i šesti Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti na kojem će, u okviru konferencije “Deca u svetu elektronike”, učestvovati stručnjaci iz celog sveta.

Najavljeno je i pet izložbi, uz objavljivanje dve knjige i promovisanje izdanja autora iz zemlje i regiona.

Festival dodeljuje Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagrade za režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju.

O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa: prof. dr Boris Goldovski (Rusija), prof. dr Marek Vaškijel (Poljska), Ljubivoje Ršumović (Srbija), prof. dr Siniša Jelušić (Crna Gora) i Đerđ Hernjak (Srbija).

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice. Gostovanje indijske trupe omogućili su Ambasada Indije u Beogradu i Indijski savet za kulturne odnose (ICCR) iz Nju Delhija.

Prošle godine Gran pri 20. Festivala pozorišta za decu u Subotici dobila je ruska predstava “Karmen”, u dramatizaciji i režiji Borisa Konstantinova, koju je Vologdsko pozorište lutaka "Teremok" izvelo u konkurenciji sa još 19 predstava iz 14 zemalja iz celog sveta. Trijumf na jubilarnom subotičkom festivalu doživelo je i Grodnensko oblasno pozorište lutaka iz Grodna u Belorusiji, koje je odnelo nagradu za najbolju režiju Olega Žljugžde za predstavu “Pikova dama” A. S. Puškina i P. I. Čajkovskog, kao i dve glumačke nagrade.

Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Srbija pre jednog veka



Istorijski muzej Srbije i Vojni muzej priredili su, u okviru obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, interaktivnu izložbu “Srbija 1914” koja pomoću novih medija nastoji da na edukativan i zabavan način približi politički, kulturni, naučni i privredni uspon Srbije sa početka 20. veka, događaje koji su prethodili Velikom ratu (Carinski rat, Aneksiona kriza, balkanski ratovi, Sarajevski atentat, Julska kriza i Niška deklaracija) i srpske vojne uspehe iz 1914, prve godine Prvog svetskog rata.

Uvodni deo izložbe, koja će biti otvorena od 15. septembra do 15. januara u Istorijskom muzeju, rađen je sa ambicijom da dočara dinamičan rast i emancipaciju srpskog društva na početku 20. veka na političkom, kulturnom, naučnom i privrednom planu. To vreme emancipacije, sveobuhvatne evropeizacije i uspona Srbije, kako su naveli organizatori, bilo je osnova za istrajavanje u ratu koji je usledio.

Centralni deo postavke čini muzeološka rekonstrukcija ratnih događanja u Srbiji 1914, pre svega prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu na Ceru, a potom i vojnih uspeha na Drini i Kolubari.

Izložbu prati specijalno kreirana aplikacija Srbija 1914 (mobilna platforma za operativne sisteme IOS i Android) koja, koristeći tehnologiju proširene stvarnosti, otkriva skriveni deo eksponata i tekstova izložbe “Srbija 1914”, rekla je v.d. direktora Istorijskog muzeja Dušica Bojić na konferenciji za novinare.



Načelnik Vojnog muzeja potpukovnik Ivan Mijatović istakao je da se radi o kraju velikog zajedničkog projekta obeležavanja početka Prvog svetskog rata uz pomoć novih tehnologija i 128 predmeta iz depoa oba muzeja. Postavka je, kako je istakao, rezultat jednogodišnjeg rada praktično svih zaposlenih u oba muzeja.

Jedan od autora izložbe Nebojša Damnjanović rekao je da je 1914. godina bila vreme ratovanja i stradanja, a cilj izložbe je da predstavi i sve što je u Srbiji prethodilo tome, budući da krajem 19. veka tek počinje pravo opismenjavanje naroda, dok istovremeno postoji obrazovana inteligencija u oblastima matematike, humanističkih nauka, književnosti i umetnosti. Posebno osetan bio je razvoj industrijalizacije, elektrifikacije izgradnjom hidroelektrana, širenje železničke mreže i opšti privredni uspon Srbije koja je tada imala oko 4,5 miliona stanovnika. Sve se to odvijalo pritom, kako je rekao, uz primetnu društvenu slogu.

Vojni muzej se, kako je rekao kustos Vuk Obradović, bavio pre svega 1914. godinom, predstavivši kompletno naoružanje, predmete Radomira Putnika, Stepe Stepanovića i drugih vojvoda, uz običan život srpskog vojnika.



Aplikacija kreirana povodom izložbe sastoji se iz tri osnovne sekcije: edukativne nagradne igre Potraga za blagom, sekcije izložbe i sekcije kataloga i bojanke, a moguće ju je preuzeti sa sajta srbija1914.rs (pomoću mobilnog telefona sa IOS ili Android sistemom).

Potraga za blagom je geolokacijska potraga za kulturno istorijskim blagom koja omugućava zainteresovanima da, kroz život i delo nekoliko značajnih istorijskih ličnosti (Živojin Mišić, Nadežda Petrović, Jovan Skerlić i drugi), na atraktivan i inovativan način upoznaju kulturni, naučni, privredni i politički život Beograda i Srbije uoči Prvog svetskog rata.

Sekcija izložba odnosi se na interaktivne instalacije u okviru same postavke i omogućava posetiocima da na izloženim eksponatima otkriju multimedijalne sadržaje koji čine digitalnu nadgradnju same izložbe. Katalog i bojanka su takođe interaktivni i omogućiće onima koji ih besplatno preuzmu sa sajta izložbe srbija1914.rs da sa podele iskustvo koje su doživeli na samoj izložbi.



Preuzimanjem aplikacije zainteresovani će moći da učestvuju u edukativnoj nagradnoj igri u kojoj su za sto najbržih u otkrivanju tajnih lokacija obezbeđene besplatne karte za izložbu.

Autori koncepcije izložbe su, osim Damnjanovića i Obradovića, i kustoskinja Snežana Solunac iz Istorijskog muzeja, a koordinatorka izložbe je muzejska savetnica Slađana Bojković. Interaktivne eksponate su pripremili Marko Savić (Kodek Institut) i Marko Todorović (Lajv vju studio). Irena Stepančić je grafički dizajner izložbe, dok su Igor Stepančić i Borjana Šuvaković dizajnirali izložbu, koja će biti postavljena i u dograđenom prostoru Istorijskog muzeja površine 750 metara kvadratnih.

U okviru pratećeg programa, predviđene su projekcije igranih i dokumentarnih filmova, tribine, predavanja i kreativne radionice za decu i mlade različitih uzrasta za koje je rezervisan poseban deo galerije. Radionice će se odvijati u istim terminima kao i stručna vođenja kroz postavku kako bi i deca i roditelјi mogli da se paralelno upoznaju sa izložbom na adekvatan način koji odgovara njihovom uzrastu.

Svake srede od 17 časova i subote od 13 časova autori izložbe će zainteresovane stučno voditi kroz postavku.

Cena ulaznice je 200 dinara, a za đake, studente i penzionere sto.

Izložba će u smanjenom obimu, kako je najavljeno, gostovati u Moskvi od 15. februara, Dana državnosti Srbije, a potom od aprila u Stokholmu.

Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Ministarstvo odbrane Srbije, a realizovana je uz podršku i saradnju mnogobrojnih institucija kulture i pojedinaca, među kojima su Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka SANU, Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Vojni arhiv, Arhiv Srbije, Istorijski arhiv Šumadije, Narodni muzej Kragujevac, Železnički muzej, Muzej grada Beograda, Jugoslovenska kinoteka…

D. Stefanović / SEEcult.org

Velika izložba Lego kockica



Ljubitelji Lego kockica imaju priliku da uživaju od 20. septembra u velikoj izložbi tih popularnih igračaka u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd, prvoj te vrste u Srbiji.

Na površini od 260 kvadratnih metara biće postavljene kreacije od lego kockica u obliku kule od nekoliko metara visine, pametnih robota, čarobne šume, začaranih dvoraca, modernih gradova, svemirskih brodova i antropoloških životinjica koje se ponašaju kao ljudi, najavio je DKCB. Pored mnogobrojnih digitalnih kreacija i mozaika od Lego kockica, biće izložene i kreacije iz poznatih bajki, basni i filmova, a između ostalih i velika bitka u Srednjoj zemlji iz “Gospodara Prstenova”, srednjevekovni okršaji sa više od hiljadu čovečuljaka, andjela, zloća, čarobnih bića, superheroja, steampunk brodova, pokretnih vozova, mrdalica, drmalica i smejalica – napravljenih od popularnih kockica.



Izložba predstavlja uvod u seriju predavanja i radionica o igračkama koje, kako ističu u DKCB-u, imaju značajno mesto u psihofozičkom razvoju dece, jer je najznačajnija aktivnost detinjstva upravo igra.

“Igrajući se, deca uspostavljaju određene modele ponašanja, uče najrazličitije pojmove i stiču brojna iskustva. Lego kocke predstavljaju jednu od omiljenih svetskih igračaka, koja ne samo da razvija kreativnost kod dece, nego i podstiče kognitivne procese, zato i danas u XXI veku privlači pažnju kako dece, tako i roditelja, istakla je urednica Galerije DKCB-a Lidija Seničar.



Izložbu će obogatiti radionice i crtaonice, kao i gosti iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, SAD i mnogih gradova iz unutrašnjosti Srbije.

Biće izloženi i radovi Angeli Ivana, jedinog brendiranog i svetski prepoznatog master builder-a iz Srbije, dobitnika mnogobrojnih nagrada za kreacije i ambasadora Lego kompanije.

Izložba će biti otvorena 20. i 21. septembra od 10 do 20 časova, a publika će mogći da je vidi do 5. oktobra, kada se završava 45. Međunarodni susret dece Evrope “Radost Evrope”, koji tradicionalno organizuje DKCB.

Ulaz na izložbu je besplatan.

(SEEcult.org)

21. Ex ponto – Novi mostovi



Međunarodni festival savremenih izvođačkih umetnosti Ex Ponto predstavlja od 14. do 21. septembra u Ljubljani i Novom Mestu osam provokativnih predstava iz Slovenije, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Belgije, Meksika i sa Kosova, pod sloganom “Novi mostovi”, a prvi put nudi i program dokumentarnog filma sa prostora bivše Jugoslavije.

Program 21. Ex Ponta počeo je makedonskom političkom satirom “Švejk u Drugom svetskom ratu” Teatra “Vojdan Černodrinski” iz Prilepa, novom verzijom Brehtove drame “Dobri vojnik Švejk”, u režiji Martina Kočovskog. U predstavi jednog od miljenika ljubljanskog festivala nastupa i grupa Foltin, jedan od najpoznatijih makedonskih bendova.

Slovenačku scenu predstavlja komad “Pavana za Antigonu” Hane Preus (Hanna Preuss), nastala povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata kao preplet intimnih autorskih priča koje izražavaju krik savremenog čoveka za pomirenjem sa samim sobom i svetom oko sebe, okončanjem podela u društvu i konflikta koji uništavaju čovečanstvo.



Među učesnicima je i Dokumentarni pozorišni studio Vox Populi iz Bugarske, koji predstavlja komad “Nevidljivi #2”, nastavak projekta koji istražuje manjinske i marginalizovane grupe koje žive u Bugarskoj, posebno svakodnevni život kineskih imigranata.

Publika 21. Ex Ponta videće i predstavu “Tobelija”, koprodukciju Slovenije, Bugarske i Makedonije, nastalu prema tekstu crnogorskog savremenog pisca Ljubomira Đurkovića, u režiji Nicka Uppera, koji govori o tome šta se dogodi kada tri žene – majka, sestra i supruga previše vole istog muškarca. Predstava “Tobelija” koprodukcija je Kulturnog društva B-51, koje organizuje Ex Ponto, Dramskog teatra Vratza i Malog dramskog teatra iz Bitolja, članova evropske mreže NETA.



Mađarski Maladype teatar učestvuje predstavom “Kralj Ibi”, novom verzijom čuvene drame Alfreda Žarija, čiji režiju potpisuje Zoltán Balázs. Reč je o savremenoj verziji poznatog dramskog teksta, koja predstavlja “istinsku apokaliptičnu farsu”.

Belgijski Ansambl Tant'amat učestvuje plesnom predstavom “Tant’amati”, u koreografiji i interpretaciji Erike Zueneli i Sébastiena Jacobsa, koja govori o odnosu muškarca i žene.



Publika 21. Ex Ponta videće i političku komediju “Let iznad kosovskog teatra” Jetona Neziraja, u režiji Blerte Neziraj, priču o rođenju države i novom Kosovu koje, opustošeno ratom, bedom, korupcijom i međunarodnim tutorstvom, kojem se ne nazire kraj, traga za sopstvenim putem u budućnost... Svetska premijera tog komada, u produkciji Qendra Multimedia, bila je 2012. godine u Prištini, a nakon Tirane i Skoplja, gostovala je i u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.



Za završnicu je najavljena meksička multimedijalna crnohumorna predstava “Amarillo” Teatra Linea de Sombra, u režiji Horhea Vargasa (Jorge), o Meksikancu koji odlučuje da otputuje u Teksas, ali nestaje na granici. Predstava rekonstruiše njegovog putovanje kroz različite scene kojima istražuje kulturne identitete i odnose realnog i virtuelnog, kao i dokumentarnog i fiktivnog. Glavni junak odražava komplesnu prirodu individualnog i nacionalnog identiteta u vreme egzodusa – onih koji odlaze, i onih koji ostaju.

U okviru fikmskog pratećeg programa, biće prikazani dokumentarci sa celog bivšeg jugoslovenskog prostora - “Pravi čovek za kapitalizam” Dušana Moraveca o Damiru Avdiću alias Bosanskom Psihu, “Mobilni” Nedžada Begovića, “Unplugged” Mladena Kovačevića, “Gangster te voli” Nebojše Slijepčevića, “U potrazi za srećom” Marije Džidževe, “Život je” Vladimira Perovića, “Seks” Kaltrine Krasniqi i “Marijine” Željke Sukove.

Prema rečima direktora Ex Ponta Damira Domitrovića, ovogodišnje izdanje tog festivala, uprkos tome što je prepoznat u Evropi i ima brojne novouspostavljene mostove, prinudno se osvrće i na prošlost, jer trenutnu situaciju može da poredi sa onom koja je bila u vreme kada je nastao pre dvadesetak godina i kada se suočavao sa istim egzistencijalnim dilemama, značenjem postojanja, novom okurženju koje će ga adekvatnije podržati…

Ipak, uprkos senci nezavidne stvarnosti, Ex Ponto u saradnji sa mrežom NETA otvara novo poglavlje i želi da ugrabi šansu za nove mostove i rešenja.

Festivalski sajt je http://exponto.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Peti Mikro festival u Rexu



Mikro festival amaterskog filma biće održan jubilarni, peti put 26. i 27. septembra u Kulturnom centru Rex u Beogradu, a kao i prethodnih godina, okupiće autore i ljubitelje kratkog eksperimentalnog, animiranog, treš, dokumentarnog ili igranog filma iz “uradi sam” produkcije.

Na konkurs petog Mikro festivala, koji je zatvoren 7. septembra, prijavilo se 88 autora sa 103 filma iz svih krajeva sveta.

U takmičarski program ušlo je 39 radova, saopštila je organizacija Mikro art, organizator Mikro festivala.

Autori dolaze iz Francuske, Indije, Irana, Mađarske, SAD, Portugala, Španije, Grčke, Kine, Bangladeša i zemalja u regionu.



Prošle godine, na četvrtom Mikro festivalu, tri nagrade dodeljene su autorima iz Srbije, a u takmičarskom programu bila su 33 filma.

Žеna/umetnica u tranziciji



Beogradska umetnica Sanja Ždrnja predstavlja od 17. do 25. septembra u Galeriju FLU u Beogradu deo doktorskog umetničkog projekta “Borderline” koji problematizuje određenje psihоlоškog idеntitеta i odnosa prema realnosti iz diskursa žеnskоg subјеktа/umеtnice u sаvrеmеnоm društvu i kulturi, u toku trаnziciјskih prоcеsа pоslеdnjih dеcеniја.

U istraživačkom postupku izučavane su rаzličitе sаvrеmеnе fеminističkе prаksе; fеnоmеni žеnskih umеtničkih inspirаciја, prepoznavanja psihоlоških idеntitеtа, еstеtskih idеаlа vrеmеnа u kоmе živimо, i tematizovanje irоniје u rаzličitim kulturоlоškim fеnоmеnimа.

Radovi nastali u toku tog umetničko-istraživačkog projekta izvеdеni su u medijima fоtоgrаfiјa, crtеžа, video-rada i skulpturе, kао i nаđеnih оbјеkаtа i аsаmblаžа, a objedinjeni u pojedinim celinama u instalacije/ambijentacije u različitim prostorima. Ispitivani su fеnоmеni tаktilnоg, rеtоričkоg i intеrаktivnоg оdnоsа, а krajnji cilј prојеktа је dа kroz kreativni pristup upotrebi sаznаnjа о umеtničkim inspirаciјаmа, žеnskim prаksаmа, idеntitеtimа i irоniјi…



Sanja Ždrnja, rođena u Beogradu 1979. godine, diplomirala je na Višoj školi za primenjenu i likovnu umetnost, te na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, u klasi prof. Mrđana Bajića, a master studije završila je na FH Joanneum univerzitetu u Gracu, na odseku za medije i interaktivni dizajn. Doktorirala je 2012. na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na odseku interdisciplinarnih umetničkih studija.



Izlagala je na grupnim izložbama i festivalima u Srbji i Nemačkoj (Dizeldorf), Austriji (Grac, Salcburg), Španiji (Vitorija), SAD (Sakramento, Njujork), Francuskoj (Pariz), Italiji (Rivoli)…

Samostalno izlaže od 2007. godine, počev od Galerije FLU (Self Act) i Galerije Doma omladine Beograda (Playing instruments = objects in the empty room). Izlagala je samostalno i u Dizeldorfu, Novom Sadu, Gracu…

Članica je ULUS-a od 2007. godine.

(SEEcult.org)

Montažstroj otvara 48. Bitef



Zagrebački kolektiv Montažstroj i reditelj Borut Šeparović vraćaju se na Beogradski internacinalni festival predstavom “A gde je revolucija, stoko?, čijom premijerom u Domu omladine Beograda 20. septembra i počinje 48. izdanje Bitefa, a istražuje može li pop muzika da postane oruđe direktnog podsticanja društvenih promena ili je bunt koji je iznedrio rokenrol samo komodifikovana roba.

Tematizujući savremenu komodifikaciju društvenog bunta koji je iznedrio kultni album beogradskog novog talasa “Paket aranžman” sa početka 80-ih, muzičko-pozorišni performans “A gde je revolucija, stoko?" progovara o današnjici kroz elektronske i plesne ritmove na politički nekorektan način i bez nostalgije za prošlošću.

Mogu li ljudi u društvu u kojem je osnovna vrednost novac prepoznati zajedničke interese za koje se vredi boriti? Može li muzika, u društvu gde se rasplamsava fašizam, pokrenuti borbu protiv nepravde? Jesu li lažna sva ta obećanja koja umetnost daje? To su neka od pitanja koja pokreće Montažstroj, govoreći i o pravnim posledicama stava da muziku možemo međusobno deliti, a da pritom nitko ništa ne gubi.

Predstava je, prema navodima Montažstroja, nastala u napetosti i neskladu između konteksta osakaćenog cenzurom i autocenzure koja je postala kontekst. Ona razotkriva taštinu, licemerje i nedoslednosti u društvu u kojem je osnovna vrednost novac.



Komad “A gde je revolucija, stoko?” svojevrsni je nastavak multimedijalnog projekta “Mali čovek želi preko crte” kojim je Montažstroj proletos okupio Hor malih ljudi, istražujući mogu li oni preći granice koje im nameće društvo i posebno može li muzika da podstakne na društvene promene.

Nova produkcija Montažstroja, koji je 2013. godine osvojio specijalnu nagradu žirija 47. Bitefa predstavom “55+”, biće reprizirana 21. septembra u DOB-u.

Bitef do 30. septembra nudi ukupno 13 predstava domaće, regionalne i međunarodne produkcije, a iz Hrvatske je u glavnom programu i potresna predstava “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, u produkciji HKD teatra i Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci, koja tematizuje jugoslovenski rat sa početka 90-ih i nevinu dečju žrtvu koja je metafora žrtvovanja vlastite budućnosti.

Predstava “Grobnica za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, koristi kao predložak knjigu Danila Kiša, koja i dalje predstavlja jedno od najkontroverznijih literarnih dela u jugoslovenskoj istoriji od pojavljivanja 1976. godine, kada je proizvelo neobičnu turbulenciju u književnim krugovima i proglašeno “najvećom posleratnom aferom na ovim prostorima”.



Pod sloganom “Prošlost je sada”, 48. Bitef pridružuje se obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, uz problematizovanje njegovog uticaja i prisutnosti u savremenom životu.

Pojedine predstave 48. Bitefa doslovno se bave Prvim svetskim ratom, poput “Fronta” Luka Persevala, koji o Velikom ratu progovara iz zapadne perspektive, preko dve predstave zasnovane na savremenim tekstovima srpskih autorki internacionalne reputacije Biljane Srbljanović i Milene Marković (Mali mi je ovaj grob, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, odnosno Zmajeubice Jugoslovenskog dramskog pozorišta), koje istorijske događaje tretiraju iz perspektive ovdašnjeg prostora i ovdašnjih političkih patologija.

Tu je i dokumentarni teatarski projekat “Bojno polje uspomena 1914/2014” Hebel am ufer (HAU) teatra iz Berlina, u režiji Hans-Vernera Krezingera, koji pokušava da tematizuje zapadni i istočni, kolektivni i lični, naučni i umetnički pogled na istorijske događaje u vezi sa Prvim svetskim ratom.



Selekcija 48. Bitefa obuhvata i nekoliko predstava koje se bave drugim važnim istorijskim datumima proisteklim iz dešavanja pokrenutih Prvim svetskim ratom, poput predstave po proslavljenom tekstu poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka “Naš razred”, koja ističe bolno pitanje litvanskog antisemitizma u novijoj istoriji, a biće igrana i u Novom Sadu.

Predstava “(A)polonija” poljskog reditelja i internacionalne zvezde Kžištofa Varlikovskog, koja će biti igrana u Hali 3 Beogradskog sajma, predstavlja hod kroz XX vek i traumatična mesta novije poljske, ali i evropske istorije.

Mlada švajcarska autorka Korina Majer bavi se pitanjem lične istorije koja je uvek produkt kolektivnog pamćenja, kroz predstavu “Prošlost je sada”, a slovenački reditelj Jernej Lorenci u predstavi “Poludela lokomotiva” postavlja autorefleksivno i retoričko pitanje o dometima i revolucionarnom potencijalu savremenog teatra u odnosu na savremeno društvo.



Selekcija 48. Bitefa obuhvata i umetnički projekat “Communitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, sačinjen od teorijsko-umetničkog istraživanja i performansa. Istraživanje je fokusirano na različite istorijske i trenutne forme socijalne, kulturne i umetničke prakse, koje “spektakuliziraju” kolektivno i masovno telo, kao i na savremeni ples kao umetničku disciplinu koja emancipuje vidljivost oslobođenog individualnog tela. Projekat je prilagođen kontekstu u kojem se izvodi i autori posmatraju slike tela u sklopu društvenih sistema koji su obeležili 20. vek, kao i kroz lična životna iskustva: istočno-evropski socijalizam i zapadni neoliberalni kapitalizam. U produkciji Per.Arta i Teorije koja hoda (TkH), projekat “Communitas na ispitu” biće izveden i u Beogradu i u Novom Sadu.

Na 48. Bitefu učestvuje i nagrađivana predstava Novosadskog pozorišta “Neoplanta”, u režiji Andraša Urbana, inspirisana prozom Lasla Vegela, koja govori o burnoj novijoj istoriji Novog Sada obeleženoj traumatičnim događajima koji su definisali odnose i identitet njegovih stanovnika.



Žirijem 48. Bitefa predsedava izraelska pozorišna rediteljka, dramaturškinja, selektorka, prevoditeljka i istraživačica Lila Deker Avner (Lilach), a članovi su i švedska scenografkinja, kostimografkinja i rediteljka Ula Kasijus (Ulla Kasius) iz Stokholma, poljski pozorišni kritičar i kolumnista Vitold Mrožek (Witold Mrozek), saradnik najvećeg poljskog dnevnog lista “Gazeta viborča”, te rediteljka Ana Tomović i dramaturg, dramski pisac, scenarista i pozorišni i filmski kritičar Periša Perišić.

Nekoliko učesnika 48. Bitefa odnelo je glavne nagrade prošle godine – Frljićevoj predstavi “Zoran Đinđić”, u produkciji Ateljea 212 iz Beograda, dodeljen je Gran pri “Mira Trailović” 47. Bitefa, a osim specijalnog priznanja žirija, koji je dobila predstava “55+” Montažstroja, nagrađen je i slovenački reditelj Lorenci za predstavu “Oluja” Mestnog gledališča ljubljanskog, za koju je dobio “Politikinu” nagradu za najbolju režiju.

Festivalski program tradicionalno obuhvata i Bitef Polifoniju, kao i ciklus “Bitef na filmu” u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru kojeg će biti prikazana neka od najvećih dela filmske umetnosti XX veka, u selekciji dugogodišnje saradnice Bitefa Vere Konjović.

U okviru pratećeg programa Bitefa, najavljeni su i javni razgovori na temu ovogodišnje selekcije “Prošlost je sada”.

Povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, Bitef je i svoj festivalski centar simbolično smestio u kafanu “Zlatna moruna”, u kojoj je skovan plan atentata na austrijskog princa Franca Ferdinanda u Sarajevu.

Predstave glavnog programa 48. Bitefa biće igrane i u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Bitef teatru i Pozorištu na Terazijama u Beogradu, te u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Cene ulaznica su od 800 do 2.000 dinara.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

Mirëdita, dobar dan!



Kulturna i društvena scena Kosova prvi put će biti sveobuhvatnije predstavljena u Beogradu festivalom “Mirëdita, dobar dan!” od 18. do 21. septembra, koji je inspirisan stvaralaštvom i ličnošću Bekima Fehmiua, velikog beogradskog, kosovskog, albanskog, jugoslovenskog i svetskog glumca, koji je i simbol zajedničke prošlosti na ovim prostorima sa svim njenim izazovima, dostignućima i nerazumevanjima.

U organizaciji Građanskih inicijativa i Centra za praktičnu politiku iz Beograda i Integra iz Prištine, festival “Mirëdita, dobar dan!” nudi muzički, pozorišni, filmski i debatni program, a počinje koncertom kosovske džez-soul pevačice Rone Nišliu (Nishliu) u Sali Beogradske filharmonije.

Rođena u Kosovskoj Mitrovici, Rona Nišliu je popularna i u Albaniji, koju je i predstavljala na Pesmi Evrovizije 2012. godine, a poznata je i po aktivizmu u oblasti ženskih prava.

Festival će, prema navodima organizatora, biti održavan svake godine u cilju “poboljšanja društvenih, političkih i kulturnih odnosa i uspostavljanja trajnog mira i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova”.



Uz umetnički program i prezentacije festivala sa Kosova koji sarađuju sa organizacijama iz Beograda, biće održane i javne debate na kojima će biti kritički preispitivani odnosi Beograda i Prištine, sa stanovišta nasleđa prošlosti, ali i perspektiva saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, obrazovanja, sporta, civilnog sektora i svih delova društva.

Debatni program počinje 19. septembra u Medija centru diskusijom “Dekonstrukcija zajedničke prošlosti”, u kojoj će učestvovati Nora Ahmetaj, Škeljzen Gaši (Shkelzen Gashi), Nataša Kandić, Lazar Stojanović, Miljenko Dereta i Fahri Musliu.

Festival će biti i završen 21. septembra debatom “Rekonstrukcija budućnosti”, takođe u Medija centru, a učestvovaće Špend Kusani (Shpend), Ron Đinovci (Rron Gjinovci), Kuštrim Kolići (Kushtrim Koliqi), Maja Stojanović, Vladimir Arsenijević i Dragan Popović.



U Parobrodu će se 19. septembra predstaviti filmska rediteljka Blerta Zećiri (Zeqiri), a u Rexu će iste večeri u dva termina biti izvedena predstava “Dileri” (The Dealers/Dilerat) Bekima Ljumija (Lumi), zasnovana na drami “U samoći pamučnih polja” Bernarda Marije Koltesa. Predstavu izvodi četvoro mladih glumaca iz “Loja” eksperimentalog pozorišta, a ispituje fenomen “pravljenja dogovora”, odnosno istovremenu privlačnost i odbojnost između “prodavca" (dilera) i “kupca: (klijenta), zaraznu i magnetsku vezu na kojoj počiva univerzum.

To će biti premijerno predstavljanje Ljumija beogradskoj publici.

Ljumi je trenutno profesor pozorištne režije na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, a osnivač je i umetnički direktor teatra laboratorije "Loja" i glavni i odgovorni urednik i izdavač istoimenog pozorišnog časopisa. Njegov rad odlikuje se minimalističkim stilom, konceptom i idejama, kao i smelim i kreativnim eksperimentima.

Osim u pozorištu “Loja”, njegove predstave izvode se i u Dodona pozorištu i Narodnom pozorištu Kosova, a izvođene su i nagrađivane i na nekoliko međunarodnih pozorišnih festivala (u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Albaniji, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji...).

Festival nudi i predstavu “Oh good days” mladog reditelja Kalterima Balaja, koja govori o bračnom paru i naporima supruge da se bezuspešno priseti nekih lepih trenutaka, ali shvata da je ceo njen život zapravo rutina.



Balaj je rođen u Prištini 1992. godine, gde je završio studije dramskih umetnosti. Koreditelj je predstave “Antigona”, koja je osvojila nagradu za najbolju režiju na festivalu Skena Up, a na tom festivalu nagrađen je i za režiju predstave “U bolnici”.

Prethodno će se u CZKD-u predstaviti i SkenaUp festival, koji je 2003. godine pokrenula grupa studenata i mladih reditelja, kao i književni festivali Polip iz Prištine i beogradski Krokodil.

Ulaz na sve festivalske događaje je besplatan, ali su ulaznice neophodne za predstave i koncert, a moguće ih je rezervisati putem imejl adrese festival@građanske.org ili broja telefona 011/339 86 37.

Ulaznice za predstave “The Dealers” i “Oh Good Days” moguće je preuzeti i u Rexu i CZKD-u pred početak događaja.

Festival su podržali forumZFD za Zapadni Balkan i Fond za otvoreno društvo iz Prištine.

Festivalski sajt je http://mireditadobardan.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

55. Oktobarski salon



Oktobarski salon u Beogradu “Stvari koje nestaju” predstavlja od 19. septembra u prostoru Muzeja grada Beograda u Nemanjinoj radove 32 domaća i strana umetnika, prema konceptu kustosa Nikolausa Šafhauzena i Vanese Džoan Miler, koji je inspirisan fenomenom društvenih mreža na internetu, hiperprodukcije, ali i nestajanja poruka, a bavi se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti.

Odabrani radovi 18 domaćih i 14 stranih umetnika, prema navodima kustoskog tima, bave se i političkim pitanjima, kao i pitanjima sadašnjeg trenutka koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo.

Koncept 55. Oktobarskog salona posebno je inspirisan fenomenom Snepčet (Snapchat) aplikacije za komunikaciju koja je specifična po tome što uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi.

Na 55. OS učestvuju iz Srbije: Ana Adamović, Jelena Bokić, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Dušan Đorđević, Dušica Dražić, Sandra Đukić, Jelena Marta Glišić, Neformalna kustoska / umetnička grupa (Sonja Vrkotić, Nikola Đorđević, Marko Đorđević), Dejan Kaludjerović, Luka Knežević Strika, Boris Lukić, Nikola Marković, Milorad Mladenović, Andrea Palašti, Danilo Prnjat, Mileta Prodanović, Predrag Terzić i Dragana Žarevac.



Za 55. OS odabrani su i Federiko Akal, Darko Aleksovski, Jelena Bokić, Igor Bošnjak, Lijam Gilik, Edit Dekint, Sajmon Deni, Leon Kane, Suzane Kriman, Marko Lulić, Goran Petrović, David Pužado, Megi Rustamova, Leonard Ćuljafi i Ibro Hasanović.

Kustosi 55. OS - Nikolaus Šafhauzen, direktor Kunsthalle Wien u Beču, i Vanesa Džoan Miler, šefica odeljenja za dramaturgiju u Kunsthalle Wien u Beču, odabrali su umetnike iz Srbije putem javnog konkursa na koji se javilo više od 270 autora.



To je drugi put od kada je Oktobarski salon postao međunarodna izložba, odnosno od 2004. godine, da su domaći umetnici su birani putem javnog konkursa.

Drugi put se Oktobarski salon održava u bivšoj Vojnoj akademiji u Resavskoj 40b, koju je Ministarstvo odbrane ustupilo 2006. godini Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana i privedena nameni. U toj zgradi održan je i 51. Oktobarski salon (2010), kada su kustosi bili Juan Puset i Selia Prado iz Švedske.

Zgrada je podignuta 1899. i napuštena posle nekoliko godina. Predstavljala je modernizovano lice tog dela Beograda krajem 19. i početkom 20. veka.

Na površini od više od 3.600 kvadratnih metara, to zdanje pruža idealne uslove za izložbu koja spaja sadašnjost i prošlost, istakao je Kulturni centar Beograda, organizator OS.



Arhitekturu postavke potpisuje Rodžer Bundšu iz Berlina.

Kustos Goran Petrović iz Brisela, direktor Kran film kolektiva (Brisel/Kopenhagen), urednik je filmskog programa koji je deo pratećeg programa 55. Oktobarskog salona, koji će biti otvoren do 2. novembra.

Oktobarski salon, osnovan 1960. godine, izrastao je kroz višegodišnju dinamičnu transformaciju od lokalne revijalne izložbe do međunarodne manifestacije sa izrazitim autorskim karakterom. OS je 2004. dobio međunarodni karakter i postao jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013.

(SEEcult.org)

Umetnost koja pamti

http://www.seecult.org/vest/umetnost-koja-pamti

Arheologija nasilja u XX veku



Debatni program 48. Bitefa počinje 22. septembra razgovorom na temu “Arheologija nasilja u XX veku” u kojem će učestvovati Boris Buden, Regine Dura, Hans-Verner Krezinger i Borut Šeparović, a posvećen je “velikom prasku” Prvog svetskog rata, odnosno njegovim okolnostima i posledicama u Evropi i evropskoj kulturi, kao i mogućnostima umetničke reprezentacije nasilja.

Neki od fenomena koji su definisali XX vek u istorijskom, kulturološkom i društveno-političkom smislu – revolucije, kolonijalizam, imperijalizam, nacionalizam i socijalizam, imaju korene i u vremenu pre samog Prvog svetskog rata. Posredstvom konflikata tokom XX veka, ti fenomeni su se globalizovali i ustalili u “kolektivnoj svesti”. Pitanje je kako pozicionirati Prvi svetski rat u kontekstu čitavog XX veka? Kako razumeti njegovo nasleđe i način na koji su “frontovske borbe” kao njegov određujući simbol (iako vojno-strategijski prevladane i napuštene samo dve decenije kasnije), ostale da definišu naše mentalne mape? Kako i da li nasilje kolonijalnih armija nad civilnim stanovništvom povezati sa surovostima ispoljenim na evropskom kontinentu tokom Prvog svetskog rata?

Razgovor o politikama sećanja biće održan 22. septembra u 14 sati u Kući kulture, uz moderaciju novinarke Milice Jovanović i stručnu podršku istoričarke Olge Manojlović-Pintar.

Debatni deo pratećeg programa 48. Bitefa biće nastavljen 27. septembra okruglim stolom “Istorija i umetnost: Antinomski par?”, u saradnji sa Hartefakt fondom, na kojem je kao uvodničarka najavljena Svetlana Slapšak, a takođe će ga moderirati Milica Jovanović.

Kako je navedeno u najavi, istorijski događaji koji su se desili tokom 20. veka na isti način uticali su na sve koji žive na ovom prostoru, ali istovremeno imaju i individualni i sasvim drugačiji značaj za različite zajednice.

Jedinstvena pisana istorija Balkana praktično ne postoji, jer je predmet međusobno isključivih interpretacija i narativa. U tim narativima nestaju kako sva kulturna raznolikost regiona, tako i individualne i ljudske vrednosti koje zapravo predstavljaju vrednost jednog društva.

U razgovoru će, sto godina nakon početka Prvog svetskog rata i dve decenije nakon sukoba na Balkanu, biti postavljeno pitanje odnosa istorijskih činjenica s jedne strane i umetnosti i kulture koje se ne bave velikim istorijskim narativima i činjenicama, već ljudskim sudbinama, strahovima, stradanjima i nadanjima koja postoje u svakom istorijskom periodu.

Za region za koji se često kaže da je opterećen sa previše istorije koju karakterišu velika razaranja i stradanja, ali i isključivi nacionalistički narativi koji istoriju dele na našu i njihovu, pitanja kulture sećanja i odgovornosti predstavljaju bitne teme koje u velikoj meri određuju današnju političku i društvenu situaciju. Osnovno pitanje glasi: na koji način umetnost i kultura doprinose razgovoru o tim temama i koja je njihova uloga u osvetljavanju i osvešćivanju naše sadašnjosti kroz našu prošlost.

Na isti način kao što su predstave “Mali mi je ovaj grob” Biljane Srbljanović, u režiji Dina Mustafića, i “Grobnica za Borisa Davidoviča” Danila Kiša, u režiji Ivice Buljana, otvorile pitanje uloge angažovanog teatra u savremenom društvu, razgovor 48. Bitefa blisko je povezan sa angažovanom kulturom, a posebno sa ulogom umetničkih i kulturnih stvaralaca u kreiranju nove društvene stvarnosti u regionu Balkana, navedeno je u najavi tog programa, koji je podržan od Evropske kulturne fondacije (ECF) i Foruma ZFD.

Pod sloganom “Prošlost je sada”, 48. Bitef se pridružuje obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, uz problematizovanje njegovog uticaja i prisutnosti u savremenom životu.

Glavni program nudi do 30. septembra ukupno 13 predstava domaće, regionalne i međunarodne produkcije.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

Mali princ Bajfordu i Balogu



Dobitnici prestižne nagrade za životno delo “Mali princ” 21. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, su nedavno preminuli britаnski režiser, scenаristа i glumаc Timoti Džon Bajford, koji je veći deo rаdnog vekа proveo u Srbiji, i reditelj, dramaturg i teatrolog Geza Balog iz Mađarske.

Nagrada je dodeljena jednoglasnom odlukom Saveta Festivala, kojim je predsedavao teatrolog Jovan Ćirilov, a biće uručena 21. septembra na svečanom otvaranju 21. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici koji će predstaviti do 26. septembra, uprkos smanjenom budžetu, 15 predstava iz 13 zemalja iz celog sveta.

U ime Bajforda, koji je preminuo u maju ove godine i čija je smrt nenadoknadivi gubitak za kulturu Srbije, nagradu će primiti njegova supruga Zorica Bajford.

Zorici Bajford i Balogu će priznanje “Mali princ” uručiti direktor i selektor Festivala u Subotici Slobodan Marković.

Timoti Džon Bajford je početkom novembra 2013. godine, nakon što je obavešten da je dobio nagradu rekao, između ostalog, da je svestan značaja priznanja i da je “jako dirnut”, kao i da jedva čeka da poseti predstojeći Festival u Subotici.

Povodom nagrade Bajfordu, subotički festival prikazaće dokumentarni film Velje Pavlovića “Pitam se, pitam! Ko je Timoti Džon Bajford?” 23. septembra u Medija centru hotela Patria, u okviru večeri posvećene tom svestranom stvaraocu.

“Veče s Gezom Balogom”, drugim dobitnikom nagrade za životno delo, biće održano 25. septembra, takođe u hotelu Patria.

Timoti Džon Bajford autor je nekih od najboljih TV serija za decu na prostoru bivše Jugoslavije: "Neven", "Poletarac", "Nedeljni zabavnik", "Babino unuče", "Metla bez drške"… uz koje su odrastale generacije dece.



Rođen u Solsberiju u Velikoj Britaniji, gde se i školovao, dvogodišnje pozorišne studije završio je u Londonu, sa zvanjem teatarskog inspicijenta. Radio je u londonskim pozorištima (na Vest Endu), a televizijskim radom počeo je da se bavi na BBC-ju. Režirao je priloge i samostalne radove u dečjoj redakciji. Na BBC-ju je ostao do 1971. godine, kada je došao u TV Beograd, radeći koprodukciju s dramaturgom Milom Stanojević. Radio je serije za Dečju redakciju, Zabavni program i Školsku redakciju.

Dobio je više priznanja za svoj rad, a Međunarodni centar književnosti za decu "Zmajeve dečje igre" dodelio mu je povelju za sveukupno stvaralaštvo i bezgraničnu odanost detinjstvu.

Od 2011. bio je savetnik u Redakciji dečjeg i školskog programa RTS-a, a prema njegovom konceptu snima se emisija "Plava ptica".

RTS i Studio B zajedno su snimili film "Pitam se, pitam! Ko je Timoti Džon Bajford?“, čiji je autor Velja Pavlović.

“Ja sam još uvek dete u duši zahvaljujući životu provedenom sa decom”, govorio je Timoti Džon Bajford.

Madjarski reditelj, dramaturg, istraživač, istoričar i teatrolog Geza Balog, koji je i teoretičar pozorišta lutaka i književni prevodilac, rođen je u Budimpešti 1936. godine, a nakon studija glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Budimpešti, diplomirao je na Akademiji za pozorišnu umetnost u Pragu (DAMU), kao lutkarski reditelj i dramaturg. Magistrirao je 1992. godine.



Od 1963. godine, uz pauzu zbog rada u dramskim pozorištima, radio je u Državnom pozorištu lutaka, kao reditelj i umetnički rukovodilac, a posle 1992. u Budimpeštanskom pozorištu lutaka. Od 1964. do 1994. radio je kao istraživač na Naučno-pozorišnom institutu.

Autor je brojnih kritika i eseja, više pozorišnih knjiga i prevoda dramskih dela poljskih (Fredro, Vispjanjski, Gombrovič, Vitkijevič, Mrožek, Ruževič), čeških (Čapek, Hrabal, Havel), slovačkih i ruskih dramatičara.

Od 1970. godine predaje u Studiju za pozorište lutaka u okviru Državnog pozorišta lutaka, kao i Budimpeštanskog pozorišta lutaka, a od 1998. do 2004. predavao je i na Univerzitetu lepih umetnosti. Od 2000. do 2008. bio je član Izvršnog odbora UNIMA-е (Union Internationale de la Marionnette - International Puppetry Association), od 1996. do 2004. bio je potpresednik, a od 2004. do 2008. predsednik UNIMA centra Mađarske. Radio je i u nekoliko dramskih pozorišta i pozorišta lutaka u inostranstvu, ali i kao televizijski reditelj. Dobitnik je nagrade “Mari Jasai” 1982.

Na 21. Festivalu pozorišta za decu u Subotici, inače, prvi put gostuju predstave iz Indije i Gruzije, a poseban fokus biće na slovenačkom lutkarskom pozorišnom stvaralaštvu, koje će biti predstavljeno kroz izložbu “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, objavljivanje i promociju knjige profesora Edija Majarona “Vera u lutku”, u izdanju Festivala i Pozorišnog muzeja Vojvodine, te naučni skup o slovenačkom lutkarstvu i učešće predstave “Pekara Mišmaš” ljubljanskog Mini teatra, u režiji Roberta Valtla.



Sva pozorišta koja učestvuju u takmičarskom programu dolaze bez nadoknade putnog troška i honorara, a neka od njih, poput pozorišta iz Gruzije, prevaliće i nekoliko hiljada kilometara autobusom da bi igrala u Subotici.

Predstave će biti igrane u Dečjem pozorištu, Narodnom pozorištu (scena Jadran) i Pozorištu “Deže Kostolanji”, a svaka se izvodi na izvornom jeziku.

Pored takmičarskog programa, u pripremi je i šesti Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti na kojem će, u okviru konferencije “Deca u svetu elektronike”, učestvovati stručnjaci iz celog sveta.

Najavljeno je i pet izložbi, uz objavljivanje dve knjige i promovisanje izdanja autora iz zemlje i regiona.

Festival dodeljuje Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagrade za režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju.

O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa: prof. dr Boris Goldovski (Rusija), prof. dr Marek Vaškijel (Poljska), Ljubivoje Ršumović (Srbija), prof. dr Siniša Jelušić (Crna Gora) i Đerđ Hernjak (Srbija).

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice. Gostovanje indijske trupe omogućili su Ambasada Indije u Beogradu i Indijski savet za kulturne odnose (ICCR) iz Nju Delhija.

Prošle godine Gran pri 20. Festivala pozorišta za decu u Subotici dobila je ruska predstava “Karmen”, u dramatizaciji i režiji Borisa Konstantinova, koju je Vologdsko pozorište lutaka "Teremok" izvelo u konkurenciji sa još 19 predstava iz 14 zemalja iz celog sveta. Trijumf na jubilarnom subotičkom festivalu doživelo je i Grodnensko oblasno pozorište lutaka iz Grodna u Belorusiji, koje je odnelo nagradu za najbolju režiju Olega Žljugžde za predstavu “Pikova dama” A. S. Puškina i P. I. Čajkovskog, kao i dve glumačke nagrade.

Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Jubilej Mokranjca na Kolarcu



Kulturni centar Beograda, Mokranjčeva i Kolarčeva zadužbina, organizuju 27. i 28. septembra u Beogradu manifestaciju posvećenu Stevanu Stojanoviću Mokranjcu (1856-1914), povodom stogodišnjice smrti tog velikog srpskog kompozitora, čija će celokupna delatnost biti predstavljena dokumentarnom izložbom, filmskim projekcijama, koncertima horova i prezentacijama instrumentalne muzike, te predavanjima i programom za decu.

Svi učesnici manifestacije “Osu se nebo zvezdama” – autori, organizatori, izvođači i predavači, odrekli su se honorara, a učešće u programu, na koji je ulaz besplatan, smatraju doprinosom obeležavanju Mokranjčevog jubileja.

Dokumentarna izložba “Mokranjčevo doba, život i rad”, za koju su materijal obezbedili Prvo beogradsko pevačko društvo, Muzej Krajine, Negotin i Muzikološki institut SANU, sadrži printove/reprodukcije slika koje opisuju život i rad Mokranjca, kao i prilike i mesta na kojima je boravio. Printove prati i tekst koji posetiocu nudi biografske informacije o Mokranjcu, kao i o prilikama u Srbiji u njegovo vreme.

U okviru izložbe, najavljeno je predavanje “Mokranjac i ‘Stara Srbija’” Srđana Atanasovskog, predstavnika mlađe generacije muzikologa sa Muzikološkog instituta SANU, koji će govoriti o Mokranjčevim rukovetima (koje su i tema njegovog doktorata koji privodi kraju).

Program će početi koncertom “Kako se sluša Mokranjac” Hora Dečjeg kulturnog centra Beograda, pod vođstvom dirigentkinje Nevene Ivanović, u okviru ciklusa “Mala škola bontona” Kolarčeve zadužbine.

Najmlađoj publici biće predstavlјena dela Mokranjca, kao i narodne pesme u kojima je često tražio inspiraciju. Najmlađi izvođači će predstaviti odlomke Mokranjčeve Druge rukoveti, Primorskih napjeva i Liturgije (Tebe pojem), kao i narodne pesme Kolovođa, Ajde Jano, Razgranala grana jorgovana i bogomolјačku pesmu Marijo slavna.

U Muzičkoj galeriji biće prikazan film “Mokranjac zauvek” Miomira Mikija Stamenkovića, u produkciji Doma kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina i Zastave filma (2006), koji je nastao povodom 150-godišnjice rođenja velikog kompozitora.

Muzikolog i redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu prof. dr Sonja Marinković održaće predavanje o Mokranjčevom bogatom opusu, kao i o njegovom upornom i posvećenom radu na širenju i popularizaciji muzike.

Koncert nazvan “Zvezda vodilјa muzičke Srbije”, na kojem će nastupiti Prvo beogradsko pevačko društvo, pod vođstvom dirigentkinje Svetlane Vilić, biće takođe održan 27. septembra - u Velikoj dvorani, a uvodnu reč daće akademik Dejan Despić, predsednik Mokranjčeve zadužbine.

Prvo beogradsko pevačko društvo je najstariji hor u Srbiji, osnovan 1853. godine. Horovođe Društva su bili svi najznačajniji kompozitori i dirigenti u Srbiji, a sam hor je bilo sastavni deo života Mokranjca i još više, ono što ga je opredelilo da život posveti muzici. Zahvalјujući 30-godišnjem uspešnom radu Mokranjca u svojstvu umetničkog rukovodioca i dirigenta, tokom vremena identifikovan je kao Mokranjčev hor.

Od pevačkog društva koje je osnovala grupa građana u vreme Kneževine Srbije, hor je prerastao u nacionalnu instituciju koja neguje tradiciju. U novije vreme, Prvo beogradsko pevačko društvo je ostvarilo niz uspešnih gostovanja i postiglo velike uspehe na prestižnim festivalima.

Za 28. septembar najavljen je u Velikoj dvorani najpre koncert iz ciklusa “Kolarčev podijum kamerne muzike”, uz nastup klavirskog dua Snežane Nikolajević i Vesne Kršić, a kao gost će nastupiti Milan Milić (udaralјke).
Pristupajući Mokranjčevom opusu sa novim saznanjima, viđenjem i estetičkim kriterijumima, klavirski duo Snežana Nikolajević i Vesna Kršić, odlučio je da predstavi Mokranjčeva dela u novom svetlu. Na programu su Pet fuga i Kozar u transkripciji za dva klavira, te Peta, Sedma, Osma i Petnaesta rukovet u transkripciji za dva klavira i udaralјke.

Program obuhvata i predavanje prof. FMU dr Dimitrija O. Golemovića “Da li je Stevan Mokranjac prvi srpski etnomuzikolog?” o Mokranjčevom dragocenom radu na očuvanju srpske kulture i nasleđa.

Takođe, u holu Velike dvorane, nastupiće Gudački kvartet Mokranjac (Miroslav Pavlović, violina; Bojana Jovanović, violina; Tomislav Milošević, viola; Đorđe Milošević, violončelo), koji će izvesti Mokranjčevu Fugu, Glinkin Gudački kvartet i Despićevu Počasnicu Stevanu Mokranjcu.

Gudački kvartet “Mokranjac” osnovan je 2010. godine sa želјom da nastavi tradiciju prvog gudačkog kvarteta na teritoriji Srbije, koji je osnovao Mokranjac 1889. u Beogradu. Koncert predstavlјa osvrt na Mokranjčevu aktivnost kao violiniste, kamernog muzičara i kompozitora instrumentalne muzike.

Za završnicu dvodnevnog programa u čast Mokranjca najavljen je koncert AKUD “Branko Krsmanović” i Akademskog hora Collegium musicum, pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić-Marović, koji će izvesti Mokranjčevu Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog. Nastupiće i Hor Radio-televizije Srbije pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića, koji će izvesti program “Tragom Mokranjca”.

Akademski hor Obilić, inače, proslavlјa 130 godina postojanja, a danas deluje u okviru KUD “Branko Krsmanović”. Od osnivanja, 1884. godine, Obilić je nastupao u najpoznatijim dvoranama sveta (Karnegi hol u Nјujorku, Muzikferajn u Beču i dr.), učestvovao na velikom broju internacionalnih festivala i takmičenjima i sarađivao sa istaknutim orkestrima u zemlјi i inostranstvu. S dirigentkinjom Darinkom Matić- Marović, ansambl neguje duhovnu muziku ruskih, bugarskih i domaćih kompozitora, među kojima Mokranjčeva dela zauzimaju posebno mesto.

Akademski hor Collegium musicum, koji čine studentkinje FMU u Beogradu, za 43 godine postojanja održao je više od 3.000 koncerata u zemlјi i inostranstvu, a izuzetno uspešne nastupe imao je na renomiranim svetskim festivalima. Dirigentkinja tog hora od njegovog osnivanja je Darinka Matić - Marović.

Hor RTS-a postoji više od 70 godina, a afirmisao se kao vodeći profesionalni vokalni ansambl, koji je postigao izvanredne uspehe na brojnim turnejama u zemlјi i inostranstvu i dobitnik je mnogih priznanja. Sva značajna dela Mokranjčevog opusa, Hor RTS-a je snimio sa dirigentom Mladenom Jaguštom i danas u arhivama postoji trostruki kompakt disk izuzetne umetničke vrednosti. Na čelu Hora od 2005. je Bojan Suđić.

Manifestacija “Osu se nebo zvezdama” održava se uz podršku Grada Beograda, a ulaz na sve programe je besplatan.

Sajt Kolarčeve zadužbine je www.kolarac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)