Vesti iz sveta umetnosti

  Odabrani za 55. OS



Među učesnicima 55. Oktobarskog salona u Beogradu, čiji su kustosi Nikolas Šafhauzen i Vanesa Džon Miler, biće i 18 umetnika iz Srbije, odabranih na osnovu konkursa na koji se prijavilo njih čak 270.

Za učešće na 55. Oktobarskom salonu odabrani su: Ana Adamović, Jelena Bokić, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Dušan Đorđević, Dušica Dražić, Sandra Đukić, Jelena Marta Glišić, Neformalna kustoska / umetnička grupa (Sonja Vrkotić, Nikola Đorđević, Marko Đorđević), Dejan Kaluđerović, Luka Knežević Strika, Boris Lukić, Nikola Marković, Milorad Mladenović, Andrea Palašti, Danilo Prnjat, Mileta Prodanović, Predrag Terzić i Dragana Žarevac, objavio je Kulturni centar Beograda, organizator OS.

Na 55. OS, koji će biti održan od 20. septembra do 2. novembra u novoj zgradi Muzeja grada Beograda (bivša Vojna akademija), učestvovaće ukupno oko 40 umetnika iz Srbije i inostranstva.

Domaće umetnike, na osnovu konkursa koji je trajao tokom maja, odabrali su kustosi Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču, čiji je koncept za 55. OS “Stvari koje nestaju” inspirisan fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčet aplikacije (Snapchat) – jedne od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju. Specifična je po tome što uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi.

Koncept 55. OS inspirisan je činjenicom da je samo prošle godine stvoreno više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije. Sve se posvuda i stalno fotografiše, što ima značajan uticaj na predstavu današnjeg čoveka o istoriji i vremenu.

Ovogodišnji OS bavi se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti. Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo.

OS je najstarija i najuglednija manifestacija u oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji, koja je kroz višegodišnju dinamičnu transformaciju prerasla od lokalne revijalne izložbe do međunarodne manifestacije sa izrazitim autorskim karakterom.

Mesto održavanja 55. OS biće nova zgrada u Resavskoj 40b, koju je Ministarstvo odbrane ustupilo 2006. godine Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana i privedena nameni.

Podignuta 1899. i napuštena posle nekoliko godina. Predstavljala je modernizovano lice tog dela Beograda krajem 19. i početkom 20. veka. Na površini od više od 3.600 kvadrata, zgrada u Resavskoj pruža idealne uslove za izložbu koja spaja sadašnjost i prošlost.

U toj zgradi održan je i 51. Oktobarski salon 2001. godine, kada su kustosi bili Juan Puset i Selia Prado iz Švedske.

Oktobarski salon, osnovan 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja. OS je 2004. dobio međunarodni karakter i postao jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013.

(SEEcult.org)

  Priča o Danici Jovanović



Izložba Danice Jovanović (1886-1914), prve žrtve Prvog svetskog rata među srpskim umetnicima, biće otvorena 20. avgusta u Domu Vojske Srbije u Beogradu, povodom stogodišnjice njene smrti.

U organizaciji Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada, izložba predstavlja priču o Danici Jovanović i kontekstu u kojem je stasavala i stvarala.

Danica Jovanović pripadala je krugu slikarki okuplјenih početkom 20. veka oko Bete Vukanović i Umetničko-zanatske škole u Beogradu. Diplomirala je na Ženskoj slikarskoj akademiji u Minhenu, kao prva srpska akademska slikarka, posle Katarine Ivanović.

Slikarstvo Danice Jovanović karakteriše ekspresivan potez i intenzivan kolorit, a teme odražavaju svu snagu želјe za usavršavanjem “u jedinoj mi miloj i dragoj veštini”, kao i patriotska osećanja zbog kojih su je austrijske vojne vlasti i uhapsile i strelјale 12. septembra 1914. godine u podnožju Petrovaradinske tvrđave.

Slike Danice Jovanović, kao i njen život, i dalje su prepuni pitanja na koja ni istorija umetnosti, niti njeni biografi nisu uspeli da odgovore, navela je Spomen-zbirka Beljanskog.

Stota godišnjica njene smrti biće obeležena izlaganjem dela iz fondova Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije i nekoliko privatnih kolekcija.

Ambijentalna postavka biće upotpunjena predmetima iz Etnografskog muzeja u Beogradu i ličnih predmeta iz zaostavštine slikarke.

Izložba je rezultat saradnje Spomen-zbirke Pavla Belјanskog, Galerije Matice srpske i Medija centra “Odbrana”, kao i učešća mnogih drugih institucija i kolekcionara.

Autorka izložbe je Jasna Jovanov, a biće otvorena do 20. septembra, uz raznovrstan program: stručna tumačenja, prezentacije i dečje radionice.

(SEEcult.org)

  235 km/100 godina



Izložba savremenih austrijskih umetnika '235 km/100 godina', koja podseća na zajedničku istoriju Srbije i Austrije u proteklih sto godina od početka Prvog svetskog rata, otvorena je u Savremenoj galeriji Zrenjanin, u okviru festivala “Dunavski dijalozi”.

Na izložbi učestvuje 12 umetnika iz Austrije: Kirsten Borchert, Ruth Brauner, Petra Buchegger, Andreas Dworak, Martina Funder, Cornelia König, Georg Lebzelter, Rosa Roedelius, Kurt Spitaler, Robert Svoboda, Gerlinde Thuma i Michael Wegerer.

Naziv izložbe nosi reference na zajedničku istoriju Srbije i Austrije u periodu od 1914. do 2014. godine, kao činjenicu koja zauzima mesto u kolektivnoj memoriji dve zemlje – u kontrastu sa ili suočavajući se sa sadašnjicom i činjenicom da su geografski ove dve zemlje veoma blizu – samo 235 km od granice do granice.



Izložba je deo programa festivala savremene umetnosti “Dunavski dijalozi” i rezultat saradnje srpskih i austrijskih umetnika.

Na otvaranju izložbe 11. avgusta govorili su kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin Sunčica Lambić-Fenjčev, kustoskinje izložbe Gerlinde Thuma i Cornelia König i direktorka festivala “Dunavski dijalozi” 2014. i galerije Bel Art u Novom Sadu Vesna Latinović, a otvaranju je prisustvovao i direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu Nikolas Keler.

Izložba će biti otvorena u salonu Savremene galerije Zrenjanin do 22. avgusta.

*Foto (gore): Petra Buchegger (detalj)

(SEEcult.org)

  Poslednja audicija NFI



Poslednja audicija za upis u Baletsku školu Nacionalne fondacije za umetničku igru (NFI) u Beogradu, kao i za dodelu stipendija, biće održana 29. avgusta, a polaznici će u školskoj 2014/15. godini raditi, kako je najavljeno, i sa dva renomirana pedagoga iz Rusije i Italije.

Sa polaznicima Baletske škole radiće Tatjana Ulitina sa Akademije Vaganova iz Sankt Peterburga i Saul Marziali iz Akademije Teatra milanske Skale.

Ulitina je i poslednje dve godine radila sa učenicima Baletske škole NFI, a Marziali dolazi u Beograd sa bogatim scenskim, koreografskim, ali i pedagoškim iskustvom. Poslednjih godina, on je predvodio Baletsku školu i Mladi balet Opere iz Tuluza.

NFI je najavila gostovanja još nekoliko pedagoga iz inostranstva tokom školske godine, kao i majstorske kurseve i audicije u saradnji sa Beogradskim festivalom igre.



Tim domaćih saradnika čine pedagozi i igrači Marija Janković, Milica Jević, Vera Maljković, Nikola Tomašević, Aleksandar Josipović, Aleksandar Ilić, Ella Landesman i drugi.

Poslednja audicija za upis u pripremna odeljenja (4-9 godina) i profesionalne klase (8-18 godina) Baletske škole NFI i za dodelu stipendija planirana je za 29. avgust od 17 do 19 sati (prijave i informacije: 060 35 00 505).

NFI, na čijem je čelu Aja Jung, osnovana je 2009. godine odlukom Ministarstva kulture Srbije. U saradnji s Baletskom školom Akademije Teatra milanske Skale, NFI je 2011. pokrenula program za edukaciju profesionalnih baletskih igrača, a 2012. otpočela je saradnju sa Akademijom Vaganova iz Sankt Peterburga i Akademijom za igru iz Jerusalima.



Osim renomiranog domaćeg i inostranog pedagoškog kadra, u okviru osmogodišnje profesionalne Baletske škole, mladi talenti se razvijaju uz stalni nadzor gostujućih baletskih igrača, koreografa i pedagoga, ortopeda, stručnjaka iz oblasti muzike, glume, režije i istorije igre. NFI je pokrenula i organizovala i mnogobrojne majstorske kurseve, radionice, predstave, predavanja o umetničkoj igri, rad sa najmlađima, kao i odlazak svojih učenika na profesionalne baletske seminare u Italiju i Bugarsku.



Učesnici završnih razreda Akademije Teatra milanske Skale predstavljeni su na velikoj sceni Sava centra, a sa Narodnim pozorištem u Beogradu, NFI je sarađivala na realizaciji baletske predstave "Petar Pan", u koreografiji Brusa Stajvela. Učenici Baletske škole NFI prvi put su ovog leta učestvovali na seminaru Akademije Teatra milanske Skale u Firenci.

NFI je i koproducent plesne predstave “Prokleta avlija” sa festivalom Grad teatar u Budvi i Narodnim pozorištem u Beogradu. Ta predstava, prva plesna verzija čuvenog romana Ive Andrića, u režiji Nebojše Bradića, premijerno je i izvedena nedavno u Budvi.

(SEEcult.org)

  Istraživanje ličnog nesvesnog



Prodajna izložba slika Siniše Janjića RE-a “Izvan pećine” (Outside the cave) u Uličnoj galeriji u Beogradu obuhvata radove nastale pod uticajem magijske umetnosti vanevropskih naroda, njene ikonografije i estetike, na osnovu koje se autor upušta u istraživanje ličnog nesvesnog.

Janjić zadire i u domen kolektivnog podsvesnog, ali nekih prošlih vremena, iščezlih civilizacija. Izvlači lične pouke i saznanja o sebi kroz dešifrovanje simbola u ključu sopstvenog vremena i okruženja, naveo je Dušan Savić povodom izložbe, koja će biti otvorena 15. avgusta u Uličnoj galeriji.

Prema rečima RE-a, vođen vizijom snova i meditacija, krećući se od apstraktnog ka figuri, on verno materijalizuje viđeno, produžujući život svojim prikazama koje sada naseljavaju i našu stvarnost. Janjićeve antropomorfne životinje su nosioci osobina od kojih želi da se zaštiti ili koje želi da prihvati. RE za njega predstavlja konstantno preispitivanje unutrašnjeg bića, vraćajući sebe umom u vremena rasterećena tekovinama modernog.



Rođen 1988. u Vranju, Siniša Janjić RE rođen je student Filološkog fakulteta u Beogradu. Slikarstvom je počeo da se bavi 2011. godine kada je u ruke uzeo karticu iz menze i počeo njome da razmazuje boje. Danas je karticu zamenila špakla.

RE “cimeriše i radi u Beogradu, trudi se kao i svaka jedinka da bude srećan u onome što radi i što ga okružuje”.

Izlagao je na nekoliko izložbi u zemlji, među koji ističe izložbu u Inex Filmu, a 2013. godine izlagao je i u Roskildu u Danskoj.

(SEEcult.org)

  ABCeda nezavisne kulture: Siniša Labrović



Video intervju sa Sinišom Labrovićem, svestranim konceptualnim umetnikom i performerom koji je kroz dugogodišnji rad ostavio dubok utisak na domaću i međunarodnu umetničku scenu.

"Ignorancija je aktivno stanje, ignorancija nije stanje pasivnosti. Hrvatska aktivno odbija priznati svoju bližu ili dalju okolinu i prostor, pa i zaboraviti povesno nasleđe" (Siniša Labrović)

Labrović kroz brojne performanse, intervencije u prostoru i video radove, ukazuje na politička i društvena previranja na ovim prostorima, te prokazuje i bez ustručavanja poziva na odgovornost. U razgovoru s njim bilo je reči o lokalnoj umetničkoj sceni i njenoj marginalnoj poziciji, kao i o situacijama sa kojima se umetnici i umetničke organizacije u Hrvatskoj nose u svom radu.

Intervju je nastao u sklopu projekta Abeceda nezavisne kulture, posvećenog dokumentovanju i predstavljanju kulturnih i umetničkih praksi u regionu. Projekat Abeceda nezavisne kulture, uz podršku Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), zajednički sprovode SEEcult.org, Kulturpunkt.hr i Booksa.hr.

Autori intervjua su novinarka Matija Mrakovčić, snimatelj Ivan Slipčević i reditelj Kyril Rubinstein.

Pogledajte i ostale video intervjue nastale u sklopu projekta Abeceda nezavisne kulture: Slaven Tolj, Teatar Mimart & Remont - nezavisna umetnička asocijacija.

(SEEcult.org)

http://vimeo.com/103411784

  U čast Biničkog



Izložba “Legat Stevana i Stanislava Biničkog” Narodnog muzeja u Kruševcu gostovaće od 21. avgusta u Narodnoj biblioteci Srbije, u okviru državnog programa obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, a priređena je u spomen Stanislava Biničkog, jednog od najznačajnijih predstavnika srpske klasične muzike, osnivača Beogradskog vojnog orkestra i jednog od osnivača Srpske muzičke škole.

Gostovanje te izložbe, kako je saopštila NBS, jedinstvena je prilika da se istkane značaj legata Sanislava Biničkog i pogledaju originalni rukopis i prvo štampano izdanje partiture “Marš na Drinu”, kao i notni zapisi srpskih narodnih pesama iz 1921. godine.

Na izložbi će biti predstavlјena i lična dokumenta, porodične fotografije, notni zapisi i lični predmeti iz Legata Stevana i Stanislava Biničkog koji se čuva u Narodnom muzeju u Kruševcu.

NBS organizuje tu izložbu u susret obeležavanju stogodišnjice komponovanja “Marša na Drinu” Stanislava Biničkog.

Autori izložbe i kataloga su Kosta Radić, Goran Vasić i Zvezdana Lazarević, a saradnici Zorica Simić i Jovanka Rašović, dok dizajn kataloga potpisuje Jasmina Vasić, a za dizajn izložbe Nikola Vukanović.

Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

  Danica Jovanović (1886-1914)



Izložba “Danica Jovanović (1886-1914)”, zajednički projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske iz Novog Sada i Medija centra “Odbrana” iz Beograda, predstavlja narednih mesec dana beogradskoj publici opus jedne od najznačajnijih srpskih slikarki sa početka 20. veka, njen neobičan životni put, interesovanja i planove za budućnost, koji su prekinuti njenom tragičnom smrću na početku Prvog svetskog rata.

Danica Jovanović bila je među prvim žrtvama Prvog svetskog rata među umetnicima u Srbiji – streljana je 12. septembra 1914. godine u Petrovaradinu sa grupom talaca iz rodne Beške, nakon prekog suda.

Pripadala je generaciji umetnica koje su pohađale žensko odelјene Umetničko-zanatske škole u Beogradu, kod Bete Vukanović. Školovanje je nastavila u Minhenu, gde je u martu 1914. diplomirala na Ženskoj slikarskoj akademiji.

Rođena u Beški 4. januara 1886. godine kao peto dete u selјačkoj porodici, vaspitavana je na tekovinama srpskog građanskog društva u Austrougarskoj monarhiji. Školovala se zahvalјujući razumevanju njenog profesora i direktora Više devojačke škole u Novom Sadu, kao i Dobrotvorne zadruge srpkinja Novosatkinja i patrona poput Dane Jovanović i Olge Jovanović.



Uporedo sa usavrašavanjem u slikarstvu, ona se u Minhenu uklјučila se i u rad srpskog patriotskog udruženja “Srbadija”. Tokom školovanja u Beogradu i u Minhenu, kao i tokom letnjih raspusta u Beški, intenzivno je slikala, što je rezultiralo umetničkom zaostavštinom od stotinak radova.

Pored ostvarenja koja ukazuju na proces savladavanja slikarskih problema, u umetničkoj zaostavštini Danice Jovanović nalaze se i slike koje ukazuju na njenu sklonost ka gestualnom slikarstvu, korišćenje intenzivnog kolorita i ekspresivnu interpretaciju likova. Slikala je mrtvu prirodu, portret i figure u narodnim nošnjama, kao i nekoliko pejzaža, od kojih tri prikazuju mostove: most kod Ljum kule, Vezirov most na Drimu i srušeni savski most u Beogradu. Mostovi koji su bili aktuelni tokom Balkanskih ratova, kako je navedeno u najavnom tekstu, ukazuju da je budno pratila razvoj ratnih operacija, ali nema dokaza da je neposredno učestvovala u njima.

S druge strane, njen angažman u “Srbadiji”, boravak u Beogradu početkom Prvog svetskog rata, kada je i naslikala srušeni Savski most, kao i izjave njenih minhenskih kolega o izraženoj nacionalnoj svesti, ukazuju na razloge zbog kojih je Danica Jovanović već u prvim danima Prvog svetskog rata pobudila pažnju policije i vojnih vlasti iz Petrovaradina.

Stota godišnjica njene tragične smrti obeležava se izlaganjem dela iz fondova Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Belјanskog, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije i nekoliko privatnih kolekcija.

Ambijentalnu postavku upotpunjavaju predmeti iz Etnografskog muzeja u Beogradu i lični predmeti slikarke, a izložbu prati i raznovrstan program (stručna tumačenja postavke, prezentacije i dečje radionice).

Autor izložbe je dr Jasna Jovanov, a kustoskinja Jasmina Jakšić Subić iz Spomen-zbirke Pavla Belјanskog.

Izložba je pripremlјena u saradnji s Narodnim muzejem u Beogradu, Etnografskim muzejem u Beogradu, Istorijskim muzejem Srbije, Maticom srpskom, Bibliotekom Matice srpske, Arhivom Vojvodine, Arhivom Srpske akademije nauka i umetnosti, Istorijskim arhivom Grada Novog Sada, Istorijskim arhivom Srema (Sremska Mitrovica), Dušanom Lupurovićem, Živomirom Živkovićem, Umetničkom radionicom “REZ”, Vujičić kolekcijom, Milanom Grulovićem, Savetom Krdžalić, Veselinom Minjevićem, Tijanom Trbović, Milutinom Popovićem, porodicama Stamenković, Jovković, Obradović, Vujasinović i drugim privatnim vlasnicima dela.

Pokrovitelјi izložbe su Ministarstvo odbrane Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine.

Izložba će biti otvorena u Domu Vojske Srbije do 20. septembra.

(SEEcult.org)

  Legatorka Lepa Perović



Dokumentarna izložba sa reprodukcijama originalnih fotografija Leposave Lepe Perović, koja je bila među prvoborcima u Drugom svetskom ratu i supruga Koče Popovića, sa kojim je stvorila i bogatu umetničku kolekciju, biće otvorena 26. avgusta u Modernoj galeriji Centra za kulturu u Lazarevcu.

Na izložbi će biti prikazane reprodukcije originalnih fotografija legatorke Leposave Lepe Perović iz lične arhivske građe, koja se danas čuva u dokumentarnim fondovima Istorijskog arhiva grada Beograda, u okviru Legata Koče Popović i Lepe Perović i Legata sestara Perović.

Fotografije hronološki koncipiraju lične momente iz života legatorke, ali i njeno aktivno kulturno-političko angažovanje, saopštila je Moderna galerija CZK Lazarevac koja tom izložbom započinje obeležavanje manifestacije “Lepini dani” u čast rođenja Leposave Lepe Perović.

Donatorka Legata iz umetničke zbirke Moderne galerije, Leposava Lepa Perović, rođena je 29. avgusta 1911. godine u brojnoj porodici Zorke i Đorđa Perovića, u selu Mašići blizu Banjaluke. U Banjaluci je i završila gimnaziju i učiteljsku školu 1932. Prvo učiteljsko mesto dobila je u selu Medvođe u Bosanskoj Krajini. U jesen 1933. godine dobila je premeštaj u selo Paštrić, kod Mionice, u tadašnjem Kolubarskom srezu. Po dolasku u to selo, uključila u rad tamošnje partijske organizacije, a ubrzo je primljena u Komunističku partiju.

Zbog političkog delovanja među seljacima, 1935. godine je po kazni premeštena u drugo selo u Valjevskom srezu, a potom u selo Buđevo, kod Sjenice i na kraju u Bosnu.

Po izbijanju rata, postala je jedan od prvoboraca, aktivno učestvujući u ilegalnim poslovima Komunističke partije.

Zajedno sa sestrama bila je i nosilac Partizanske spomenice.

Nakon rata, udala se za Koču Popovića, književnika-nadrealistu, učesnika Španskog građanskog rata, člana CK Saveza komunista Jugoslavije i ministra inostranih poslova.

Sa suprugom je sakupljala umetnička dela, stvarajući bogatu kolekciju, koju je 1970. godine poklonila opštini Lazarevac, pa se danas u Modernoj galeriji CZK Lazarevca nalazi Legat Lepe Perović, dok se u Istorijskom arhivu grada Beograda nalazi Legat Konstantina Koče Popovića i Lepe Perović i Legat sestara Perović.

Leposava Lepa Perović umrla je 2000. godine u Beogradu.

Izložba "Leposava Lepa Perović" biće otvorena u Modernoj galeriji u Lazarevcu do 4. septembra.

(SEEcult.org)

  7. Ars Kozara



Sedmo izdanje laboratorije umetnosti u prirodi “Ars Kozara” biće održano od 23. do 31. avgusta na lokalitetima Mrakovica i Glavuša u okviru Nacionalog parka “Kozara”, u organizaciji Likovnog udruženja “Tač.ka” iz Prijedora, a okupiće 13 umetnika odabranih na osnovu konkursa.

Za sedmo izdanje land art/art in nature laboratorije “Ars Kozara” odabrani su: Goran Čupić, Aleksa Gajić, Miodrag Jović, Aleksandra Kukoljac, Bojan Matović Fligler, Melita Matović Fligler, Irena Mirković, Davor Paponja, Bojana Radenović, Vladimir Sekulić, Danka Terzić i Suzana Vulović.

Stručni žiri činili su Irfan Hošić, Igor Bošnjak i Mladen Bundalo.

“Ars Kozara” prati ideju pokreta umetnost u prirodi (Art in Nature) koji je doživeo ekspanziju 90-ih godina 20. veka, a zasnovan je na ideji stvaranja umetničkih radova u prirodi korišćenjem prirodnih materijala i metoda koji ne narušavaju ekosistem.

Pored klasičnih instalacija i skulptura, “Ars Kozara” je 2012. godine proširila polje interesovanja i na eksperimente šireg interdisciplinarnog polja koje obuhvata i video, fotografiju, kritičke tekstove, istraživački rad, umetničke akcije, performans…

“Ars Kozara” je zamišljena kao “muzej na otvorenom”, čije eksponate posmatrači mogu da vide duž staze na lokalitetu Glavuša i neposrednoj blizini monumentalne zone Mrakovica.

Laboratorija je otvorenog karaktera i svi su dobrodošli da se pridruže organizatorima i učesnicima u praćenju realizacije izabranih umetničkih projekata.

Laboratorija umetnosti u prirodi “Ars Kozara” jedina je te vrste u BiH, ali i jedna od retkih na Balkanu.

Kvalitet projekta i važnost njegovog održavanja i ove godine prepoznali su Nacionalni park “Kozara” koji ustupa lokaciju i pruža stručnu i tehničku pomoć u realizaciji radova, a glavnu finansijsku podršku pruža Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske. Ove godine projekat ima i simboličnu podršku Grada Prijedora.

Likovno udruženje “Tač.ka”, organizator “Ars Kozare”, osnovano je u februaru 2007. godine kao neformalna umetnička grupa čiji su primarni ciljevi bazirani na povećanju broja i kvaliteta kulturnih dešavanja, podizanju kulturne svesti građana, te promovisanje mladih umetničkih potencijala kako opštine Prijedor, tako i cele Bosne i Hercegovine i regiona.

“Tač.ka” artikuliše svoje ciljeve najviše kroz laboratoriju umetnosti u prirodi “Ars Kozara” koji se već uspešno realizuje šest godina, a svojim radom nastoji da se što više poveže sa sličnim udruženjima i grupama u zemlji i regionu i tako pokuša da utiče na subjekte nadležne u kreiranju kulturne politike u zemlji.

(SEEcult.org)

  Nova sezona Haosa



Galerija Haos, nakon letnje pauze, predstavlja krajem septembra francuskog umetnika i profesora sa Beaux-Arts Bernara Moninoa (Bernard Moninot) koji je od crteža stvorio osobeni načiin izražavanja kojim nastoji da na nov način promišlja vezu prostorne umetnosti i pojma vremena.

U galeriji Haos predsaviće crteže na pleksiglasu i papiru.

Minino je studirao na Akademiji lepih umetnosti u Parizu od 1967. do 1973, gde je usavršavao grafiku u ateljeu Lisjena Kutoa. Od 1983. do 2006. radi kao predavač na akademijama lepih umetnosti u Buržu, Anžeu i Nantu, a od 2006. predaje na Akademiji lepih umetnosti u Parizu.

Prvim radovima svrstao se u pokret evropskog foto-realizma. Početkom 70-ih izlagao je radove u kojima su motivi uzeti iz gradskog okruženja: radnje, dragstori, benzinske stanice, staklene bašte, a 1973. godine predstavio je svoje prve Izloge.



Koristeći staklo i ogledala, Monino povezuje stvarni i fiktivni predstavljački prostor; time se motiv udvaja, budući da je prisutan na obe ravni. Početkom 80-ih, njegova dela postala su dovoljno prozračna da “hvataju” vremenske forme koristeći svetlo, senke, zvuk, vetar. U njima su prisutni elementi arhitekture, senke neobičnih naprava za merenje ili krhke metalne konstrukcije.

Počev od 1992, Monino pravi seriju “Prenošenje senki” - oblici napravljeni od emajliranog metala projektuju svoje senke na zid, podsećajući na mušarabije ili klostre koje svojim otvorima filtriraju sunčevu svetlost. Osim toga, realizuje rad “Studiolo” koji čine naprave za merenje vremena i prostora, postavljene na staklene police i osvetljene tako da svoje geometrijske oblike projektuju na zidove.

Počev od 1999. godine, zamislivši instrument kadar da ocrtava tragove prolaska vetra, Monino sakuplja crteže takvih putanja kojima gradi delo “Pamćenje vetra” na različitim mestima sveta. U prvoj dekadi 2000-ih materijalizovanje crteža u prostoru prikazano je ostvarenjima “Nit uzbune”, “Silent-Listen”, “Predvorje”.

Monino je izlagao, između ostalog, na Pariskom bijenalu 1971. i 1973; u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu, 1974; na Dokumentima u Kaselu, 1977; Fondaciji Maeght, Sen Pol de Vans, 1979; ARC, Muzeju moderne umetnosti grada Pariza, 1980; Nacionalnoj galeriji Že de Pom u Parizu, 1997; Fruit Market Gallery u Edinburgu, 1998; Nacionalnoj galeriji moderne umetnosti u Bombaju i Nju Delhiju, 2001; MACVAL, Vitri, 2012; Muzej Kokto u Mantonu, 2013.

Pisac i likovni kritičar Žan Kristof Baji (Jean Christophe Bailly) posvetio je Moninou monografiju objavljenu 2012. godine u izdanju kuće Andre Dimanš.

Kristof Baji je i autor teksta za katalog izložbe, koja će biti realizovana u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu.

Izložbu će otvoriti 30. septembra akademik Vladimir Veličković, koji živi i radi u Parizu.

(SEEcult.org)

  Mapiranje prostora



Izložba “Mapiranje prostora – antropologija putovanja” grupe umetnika iz Srbije i Japana biće otvorena 23. avgusta u prostoru Issu PerpetumMobile u Beogradu, a predstaviće rezultate istraživanja umetnika i umetnica nastalih prilikom njihovog boravka u drugim sredinama, kada započinju ili realizuju radove u odnosu na društveno-kulturološke ili geografske kontekste mesta i nove situacije.

Na izložbi učestvuju: Igor Antić, Atsuko Kotaka, Andrea Palašti, Isidora Todorović i Nina Todorović, a kustoskinja je Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Izložba “Mapiranje prostora”, u produkciji ProArtOrg, sadrži zapise koji su na mnoge načine povezani sa putovanjem, kao što su kadrovi snimljeni tokom posete umetnika i umetnica drugim sredinama, zabeleške viđenog i doživljenog, aktuelne teme i problemi uočeni u novim situacijama, nastali uglavnom bez pritiska “porudžbine” za određenju izložbu i nametnuti koncept, već kao rezultat primarnog impulsa proizvedenog uticajem novog mesta na ličnu umetničku praksu, prethodne stavove i jezik izražavanja.

Budući da umetnici imaju potrebu da prelaze granice različitih disciplina, formata i prostora, da razmenjuju informacije i da budu u stalnom kretanju, bilo realnom ili virtuelnom, oni istražuju druge prostore u koje odlaze, beleže i dokumentuju viđeno, a zatim obrađuju i reprodukuju doživljeno. Donose nova znanja, razmišljanja i koncepte, i zatim ih prenose u različite geopolitičke sredine. Kretanje (putovanje) je danas postalo neminovnost društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, a u umetnosti gotovo zaseban medij sa temama kao što su migracija, raseljavanje, komunikacija i prevođenje, dnevnički zapis, egzotizacija događaja, mapiranje terena, umetnički aktivizam u ugroženim zemljama i slično, navedeno je u pratećem tekstu.



Različiti programi namenjeni boravku umetnika u drugim sredinama, bilo urbanim ili ruralnim, podstiču i omogućavaju umetnicima da tamo pronađu novi materijal za umetnički rad (video-zapisi, fotografije, artefakti, komercijalni proizvodi, dokumentacija, lične priče lokalnog stanovništva, način života i sl.), uz naglasak na subjektivnom doživljaju viđenog. Društveno-geografska arheologija, antropologija i bliski susret sa drugim mogu postati primarni impuls za nastanak dela, bilo da je u pitanju pojedinačni umetnički rad ili kompleksni kolektivni projekat, dok lično poznanstvo i direktna komunikacija otvaraju prostor za neposredniju saradnju među protagonista savremene umetničke scene.

Nemački umetnik Karsten Heler*, kako podsećaju organizatori izložbe, govorio je tokom predavanja na Tate Triennialu (2009) o svom putovanju u Kongo o stereotipima o toj zemlji i uopšte o načinu na koji se oni prenose i utiču na kulturu, kroz lični primer: “Ima verovatno mnogo drugih primera osim Konga. Na primer, ja živim u Švedskoj, znate, i postoji jedna knjiga koju je o Švedskoj napisao jedan nemački pisac sredinom 19. veka, koja opisuje Šveđane kao krute, bez imalo smisla za humor i introvertne. Pitam se koliko jedna ovakva knjiga ili Konradova ili knjiga Madam de Stal, koje govore o Nemačkoj, mogu stvarno da utiču na karakter jednog mesta, jer se tu, po svoj prilici, dešava čitava lančana reakcija. Nešto vam se od toga može urezati u pamćenje, uticati na mišljenje koje imate o tom mestu. Posmatrate ga iz te perspektive; ono postaje sve utvrđenije i onda nastaje upravo ono o čemu sam govorio – kao proizvod, po mom mišljenju, ne tako objektivne tačke gledišta”.

Objasnio je zatim svoj osećaj tokom putovanja: “Ali mene zanima da unesem nekakav momenat nestabilnosti ili konfuzije u svoj život i da mi ova konfuzija posluži kao osnova da se osećam ‘drugačije’ i da pokušam da resetujem poredak koji gradim celog svog života. Hteo bih da znam da li je moguće da reorganizujem svoj um i započnem iz druge pozicije. Ne znam ko sam ja zaista, ali bih hteo da znam da li mogu da budem neko drugi”.



Na izložbi učestvuje francusko-srpski vizuelni umetnik Igor Antić koji se bavi istraživanjem ekonomskih i političkih sila koje dejstvuju na određenom mestu. Stvara slike, predmete i situacije kao vrstu “rešetke” kroz koju se tumače društveni i kulturni konteksti izabrane lokacije i ujedno postavljaju pitanja o uslovima produkcije umetničkog dela i o njegovoj upotrebi.

Rođen 1962. u Novom Sadu, gde je završio Akademiju umetnosti, Antić je postdiplomske studije nastavio je na Ecol Nationale Supérieure des Beaux-arts u Parizu i IHEAP u Parizu. Izlagao je u Remsu, Stokholmu, Moskvi, Parizu, Berlinu, Kvebeku, Osaki, Taičungu itd. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima je i The Pollock-Krasner Foundation's Grant u Njujorku (1999).

Japanska umetnica Atsuko Kotaka iz Tokija, rođena 1976. u Čibi, završila je Nacionalni tokijski univerzitet likovnih umetnosti i muzike, gde je i magistrirala. Izlagala je u galerijama i muzejima u Japanu (TOKI Art Space, Spark Gallery, University Museum Tokio, Tokio; Tochigi Prefectural Museum of Fine Arts, Točigi; Kiryu Saien 11, Yuurin-kan, Gunma; National University of Fine Arts and Music, Ibaraki), a boravila je u Srbiji više puta.

Novosadska umetnica Andrea Palašti bavi se istraživanjem u oblasti (nove) kulturne geografije, kritičke topografije i istorije. Koristi simbolički okvir za ponovno razumevanje aspekata našeg savremenog života. Kao stipendistkinja Ministarstva nauke za mlade doktorante, trenutno pohađa Interdisciplinarne doktorske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Rođena 1984. godine, završila je osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku Fotografija. Od 2006. izlaže i sarađuje sa umetnicima, umtničkim kolektivima/inicijativama, a do sada je predstavila radove na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Na izložbi učestvuje i Isidora Todorović, koja je osnovne i master studije završila na katedri za nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj i radi kao viša stručna saradnica na katedri za nove likovne medije, a trenutno pohađa i studije na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Inicijatorka je projekta New media camp, ljubiteljka biopolitičkih teorija, postfeminizma i uradi sam kulture, a učestvovala je u više radionica i projekata u zemlji i inostranstvu.



Među učesnicima izložbe je i beogradska umetnica Nina Todorović, koja od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada imala 35 samostalnih i učestvovala na 190 grupnih izložbi, kao i brojnim likovnim kolonijama, radionicama i veb projektima, u zemlji i inostranstvu. Rođena 1973. u Beogradu, diplomirala je 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića, a magistrirala 2002, u klasi istog profesora. Trenutno pohađa Umetničke doktorske studije na FLU u Beogradu. Od 2000. je članica ULUS-a, a dobitnica je više nacionalnih i internacionalnih nagrada i radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima i kolekcijama.

Kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov (1974) istoričarka je umetnosti usmerena ka istraživanju savremene umetničke prakse, medija i roda od 1995. godine. Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i master studije na Interdisciplinarnim rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI, gde je trenutno na doktorskim studijama. Direktorka je MSUV-a od 2013. godine, gde je pre toga radila kao kustoskinja. Bila je kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji (2011), odnosno izložbe “Svetlost i tama simbola” Dragoljuba Raše Todosijevića koja je nagrađena internacionalnim priznanjem “UniCredit Venice Award”. Dobitnica je priznanja Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u 2013. (Flux likvida – 10. Bijenale akvarela, Savremena galerija Zrenjanin). Članica je međunarodnih udruženja AICA, ICOM i CIMAM i autorka, kustoskinja, selektorka i učesnica mnogih izložbi, projekata i konferencija u zemlji i inostranstvu. Napisala je i objavila više od 90 kritičkih eseja, recenzija izložbi i naučnih tekstova u monografijama, enciklopedijama, katalozima izložbi, stručnim časopisima, knjigama i elektronskim medijima.

Izložba “Mapiranje prostora” u Issu PerpetuumMobile finansijski je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Höller, Carsten (2009), "Kinshasa Rumba Brazzaville", u: Bourriaud, Nicolas, Altermodern. Tate Triennial, Tate Publishing, London

**Foto na vrhu: Atsuko Kotaka, The sound of the waves, 2009, video, 16 min

(SEEcult.org)

Završnica 512 sati, i početak



Maratonski performans “512 sati” Marine Abramović u galeriji Serpentajn u Londonu završava se 25. avgusta, a od 11. juna privukao je više desetina hiljada ljudi kojima je umetnica zahvalila na učešću i poručila da se oseća ponizno pred celokupnim radom. Dodala je da je to za nju samo početak rada i “mnogo većih uspeha i mnogo većih ideja i mnogo većeg učešća” koje će proširiti po celom svetu.

Publika ima priliku još do 18 časova da prošeta kroz galeriju Serpentajn sa Marinom Abramović, uživa u tišini ili jednostavno ćuti – što je i suština njenog novog rada, prvog velikog nastupa od 2010. godine i performansa “Umetnik je prisutan” u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

Performans “512 sati” pratila je kompletna improvizacija uz minimalnu scenografiju i detalje, a ulaz je bio besplatan, pa je ceo događaj protekao u znaku redova ispred galerije, koja je bila otvorena svakog dana od 10 do 18 časova, osim nedelje. Performans je izazvao i kontroverzne reakcije u javnosti, počev od optužbi grupe kustosa i istoričara umetnosti da nije priznala uticaj rada jedne američke umetnice. Tokom performansa joj je zamereno i zbog angažovanja asistenata na volonterskoj bazi u svom institutu za performans u Hadsonu, a na te prozivke Abramovićeva je javno i odgovorila.



U ponoć pretposlednjeg dana, tj. 63. dana performansa, tokom kojeg je svakodnevno snimala video sa utiscima, Marina Abramović rekla je da se oseća ponizno pred celokupnim radom i zahvalila svima na učešću i poseti, saopštili su njeni predstavnici za medije iz agencije Foster + Svensson.

“Posetioci su ti zbog kojih svakog dana radimo više i više. U jednom trenutku sam zastala sa asistentkinjom i pomislila kako se sada sve dešava bez nas. Pokrenuli smo motor i on sada radi perfektno i divno ispunjavajući moje srce emocijama i ljubavlju. Tokom celog dana imam suze u očima zbog osećaja da se dešava nešto što je pokrenuto, a sada možete i da gledate kako se sve dešava i bez vas. Osećaj je neverovatan, jer ste uradili nešto što može da funkcioniše bilo kada i bilo gde u svetu”, rekla je Marina Abramović, koja je posetioce dočekivala na ulazu galerije, a uz pomoć njenih asistenata, obučenih u jednostavnu i udobnu crnu odeću poput same umetnice, svi su dobijali slušalice koje blokiraju spoljne zvuke kako bi mogli da uživaju u tišini.

Navodeći da ne zna šta će da kaže ili da uradi poslednjeg dana, osim što zna da će “biti mnogo emocija”, Marina Abramović rekla je i da za nju to nije poslednji dan.

“Rad tek počinje i ovo je samo početak mnogo većih uspeha i mnogo većih ideja i mnogo većeg učešća koje ćemo proširiti po celom svetu. Upravo smo stavili seme u zemlju i hajde da vidimo šta će se dogoditi posle toga”, rekla je u svom video blogu Marina Abramović.

Za vreme performansa “512 sati” kompletan galerijski prostor bio je podeljen na tri dela u kojima je publika uspostavljala kontakt sa umetnicom, koja je prolazila iz sobe u sobu držeći za ruku neke od njih.

U centralnom delu su bili redovi stolica postavljenih u obliku sunčevih zraka u odnosu na niski podijum na kojem se sakupljala publika, dok je Marina Abramović stajala mirno u centru, bez pokreta i zatvorenih očiju. Gosti su zatvarali oči, na taj način tražeći svoje mesto u prostoru, bez dodira i vizuelnih utisaka.

U drugoj prostoriji bilo je dvadesetak jednostavnih kreveta sa prekrivačima živih boja u kojoj su posetioci mogli da leže u tišini, dok je treća prostorija bila nešto manja i prazna, tj. otvorena za posetioce koji žele da sporo hodaju u joga-ritmu sa sinhronim disanjem. Umetnica je tiho govorila svima da što sporije hodaju kako bi otkrili novu dimenziju vremena.

Tokom trajanja događaja, svi posetioci su na ulazu morali da ostave lične stvari, poput torbi, jakni, elektronske opreme, satova i foto-aparata, kako bi neometano učestvovali u događaju.

Posetioci su na taj način, kako je istaknuto u saopštenju, mogli da osete deo energije koja se prenosi u prostoru, dubinu opuštanja i simbolike koju je Marina Abramović učila boraveći na Tibetu, u japanskim školama mudrosti i veština i u pustinjama Australije.

Izložba “512 sati” je prema konceptu sličan ideji na osnovu koje će funkcionisati MAI institut, koji Marina Abramović planira da otvori u Hadsonu kod Nujorka, i za čiju je prvu fazu prikupljala 2013. donacije širom sveta.

Performans “512 sati” Marine Abramović, koja je rođena u Beogradu, a živi u Njujorku, izazvao je, inače, očekivano veliku medijsku pažnju, kao i mnogobrojne komentare, naročito na drustvenim mrežama.

Već na početku performansa “512 sati” Marina Abramović suočila se sa optužbama grupe američkih kustosa i istoričara umetnosti koji su izneli tvrdnju da novim radom nije priznala uticaj dugogodišnjeg projekta “Ništa” (Nothing) konceptualne umetnice Meri Elen Kerol (Mary Ellen Carroll). Abramovićeva je na to odgovorila kratko da nije ni rekla da neće raditi ništa, već da “ništa neće biti u galeriji”, dok će ona raditi osam sati dnevno.

Najava novog rada Abramovićeve izazvala je i ranije niz komentara po svetskim medijima, od kojih su neki procenjivali da će to biti retko, izazovno i potencijalno transformativno iskustvo interakcije u kreiranju umetničkog rada, dok su se pojedini pitali da li je novi projekat Abramovićeve krajnja granica njene radikalne prakse ili je njen novi performans prazan kao što će biti prazan galerijski prostor.

Za vreme performansa “512 sati” Marina Abramović je reagovala i na kritike u javnosti zbog oglasa MAI za neplaćeno angažovanje saradnika.

Povod je bio članak u Hyperallergic-u, koji je brzo proširen po internetu, bio je osvrt na oglas za četiri saradnika MAI na volonterskoj bazi, uz podsećanje na veliki uspeh kroufanding kampanje za MAI, u kojoj je prikupljeno više od 660.000 dolara dobrovoljnih priloga, kao i na nedavno uspostavljenu saradnju Abramovićeve sa srpotskom markom Adidas. MAI je odgovorio da se, kao i sve nezavisne neprofitne organizacije, oslanja na dobru volju i doprinos svojih pristalica, te da nudi edukaciju, zajedništvo i participaciju svima koji smatraju da će imati lični i profesionalni benefit od volontiranja. MAI je istakao i da obezbeđuje volonterima metorstvo i sticanje iskustva, a najvažnije – mogcuhnost doprinsoa stvaranju prve umetničke organizacije u istoriji koja je posvećena dugim vremenskim radovima na preseku umetnosti, nauke i društva.

Osnivanje MAI podržalo je tokom leta 2013. godine na sajtu Kickstarter oko 3.900 donatora širom sveta, a dva dana pre isteka roka prikupljeno je više od 608.000 dolara.

MAI će, kako je tada najavljeno, biti mesto okupljanja mladih umetnika iz celog sveta, na kojem će moći da dobiju slobodu u umetničkom izražavanju i delovanju. MAI će biti i mesto saradnje umetnosti, nauke, tehnologije i spiritualnosti, a baviće se i očuvanjem najrazličitijih umetničkih disciplina, kao što su ples, pozorište, muzika, opera i budući, novi oblici umetničkog izražavanja.

Rođena 1946. godine u Beogradu, Marina Abramović je jedan je od najtrajnijih umetnika savremenog doba. Karijeru je započela u ranim 70-im dok je pohađala Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Nakon istraživanja u oblasti slikarstva, crtanja, teksta i umetnosti zvuka, postala je pionir u upotrebi performansa kao oblika umetnosti.

Slikarstvo je zamenila za crtanje po telu (bodi art), odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela je postala osnovna karakteristika njenog performansa.

Kao glavni deo generacije umetnika koji se bave performansom (Bruce Nauman, Vito Acconci i Chris Burden), Marina Abramović je stvorila neke od najvažnijih prepoznatljivih umetničkih dela u oblasti umetnosti performansa.

Početkom leta se našla i na godišnjoj listi 100 najuticajnijih ličnosti u svetu iz sveta politike, ekonomije, aktivizma, nauke, umetnosti i sporta, koju tradicionalno objavljuje magazin “Tajm”.

*Foto na vrhu: Marina Abramovic, Serpentine 1 (izvor: The Guardian, Splash News/Corbis)

(SEEcult.org)

Sporne slike Miće Popovića



Galerija savremene umetnosti u Smederevu predstavlja od 27. avgusta izložbu Miodraga Miće Popovića čiju okosnicu čine slike sa jedine izložbe koju je sredinom 70-ih otkazao jugoslovenski režim.

Reč je o slikama sa izložbe koju je Mića Popović organizovao 1974. godine u Kulturnom centru Beograda, ali su je vlasti otkazale. Utvrđeno je da su, između ostalih, sporne bile slike “Ričard Titovog lika” (Tito u šetnji sa Ričardom Bartonom, koji je upravo odigrao ulogu Tita u filmu “Sutjeska”, pokazuje svoj lični zoološki vrt) i “Svečana slika” (grupni portret koji prikazuje dve evropske porodice na vlasti, jugoslovenskog predsednika sa suprugom i holandsku kralјevsku porodicu).

Upravo te slike su i okosnica izložbe u Smederevu, prethodno prikazane krajem 2013. u Nacionalnoj galeriji u Beogradu, navela je kustoskinja GSUS Nataša Radosavlјević Kuzmanović.

Galerija Muzeja u Smederevu predstaviće još nekoliko radova iz Popovićevog perioda slikarstva “Prizori” iz 1974. godine, kao i nekoliko radova iz 80-ih godina 20. veka, koja su poslednji put bila izložena na njegovoj retrospektivi u Galeriji SANU 1983.



Popovićevi radovi nastali 70-ih godina 20. veka, definisani kao slikarstvo “Prizora”, svrstavaju ga u važnog društveno angažovanog umetnika, pre svega u kontekstu ironičnog poigravanja elementima posustalog komunističkog režima.

Mića Popović bio je redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije likovnih umetnosti u Berlinu. Dao je veliki doprinos razvoju srpskog kulturnog prostora u drugoj polovini 20. veka. Iako je njegovo osnovno sredstvo izražavanja bilo slikarstvo, Popović se u svojoj kreativnosti realizovao i kao pisac (objavio je sedam knjiga), filmski i pozorišni reditelј (šest dugometražnih filmova u estetici crnog talasa), scenograf i scenarista.

Nјegov politički otklon započeo je još tokom studentskih dana, o čemu svedoči odlazak u Zadar 1947. godine sa još šestoro njegovih kolega, te napuštanje Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Tim činom i formiranjem Zadarske grupe, oni su otvoreno učestvovali u suprostavlјanju sovjetsko-bolјševičkoj propagandi, mnogo više od primenjenih inovacija u svojim umetničkim postupcima.

Po povratku iz Zadra, jedino Mića Popović nije bio vraćen na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, ali je nastavio samostalno da uči uz podršku profesora Ivana Tabakovića.

Nјegova prva samostalna izložba održana je 1950. godine u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić”, a u srpskoj istoriografiji se navodi kao preloman događaj u raskidu sa estetikom socijalističkog realizma, ne zbog svog radikalnog slikarskog jezika, već zbog eksplicitnog mapiranja problema u uvodnom tekstu kataloga.

Izložba u GSUS, realizovana je u saradnji sa Rotari klubom Smederevo, uz podršku Nacionalne galerije iz Beograda i Atlas grupe, a biće otvorena do 21. septembra.

(SEEcult.org)

Zaboravljeni putujući slikar



Gradski muzej u Somboru predstavlja od 5. septembra izložbu “Matijas Haniš, kasnobarokni putujući slikar” (Mathias Hanisch - pictor Imperio), posvećenu zaboravljenom umetniku koji je za sobom ostavio mnogobrojna dela u Slovačkoj, Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Matijas Haniš (Matthias Hanisch, 1754, Prag - 1806, Vukovar) zaboravljeni je barokni putujući slikar koji je, tragajući za poslom, krstario habsburškom imperijom. Najpre se naselio u Trenčinu (sada Kočkovce Horne, Slovačka) potom u Kaloči, pa Baju, a krajem 18. veka i u Somboru. S obzirom da je imao veliki broj crkvenih porudžbina, dobio je titulu slikara Kaločko–bačke nadbiskupije.

O školovanju Haniša može se pretpostaviti da je zanat naučio u porodičnoj radionici u Pragu.

Prema navodima Gradskog muzeja Sombor, poznato je oko 20 oltarskih pala iz kapela i župnih crkava u Baji, Biliću, Bačkom Bregu, Doroslovu, Jankovcu, Bačkom Monoštoru i Gajdobri, kao i radovi u Nadbiskupskoj riznici u Subotici i Franjevačkom samostanu u Vukovaru. Nekoliko vrednih radova tog majstora čuva se i u muzejima u Somboru, Baji i Subotici.



Osim oltarskih pala, njegov opus sadrži i portrete svetitelja, svete slike Bogorodice sa Isusom Hristom i oko 50 portreta sa nekadašnje teritorije Bač-bodroške županije.

Autorka izložbe je Žužana Korhec-Pap, slikarka restaurator Gradskog muzeja u Subotici.

Izložbu u Somboru otvoriće pomoćnica upravnika Galerije Matice srpske u Novom Sadu Daniela Korolija-Crkvenjakov, uz zvuke barokne muzike Johana Sebastijana Baha 6 Suiten für Violoncello solo u izvođenju Sandre Đulinac sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 31. oktobra u Gradskom muzeju Sombor, čija je stalna postavka otvorena nakon rekonstrukcije povodom 130 godina postojanja.

(SEEcult.org)

Rezultati konkursa za otkup umetničkih dela u 2014.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 26. avgusta rezultate konkursa za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti za 2014. godinu, na osnovu kojeg je za 81 predlog institucija i organizacija rasporedilo 71,8 milion dinara, pri čemu se iznosi za pojedinačne radove umetnika kreću od oko 20.000 dinara do oko 10 miliona.

Ukupan iznos raspoloživih sredstava za konkurs bio je 98 miliona dinara, a na osnovu odluke Komisije, koju su činili: profesor Univerziteta u Beogradu u penziji dr Jerko Denegri, vanredna prof. Univerziteta u Beogradu dr Jasmina Čubrilo, Ljilјana Tadić iz galerije Zvono u Beogradu, kustoskinja i urednica likovnog programa Doma kulture Studentski grad u Beogradu Maida Gruden i istoričarka umetnosti Anica Tucakov, raspoređeno je oko 26 miliona manje, odnosno ukupno je izdvojeno 71.801.480,91 dinara.

Na konkurs je pristiglo 253 prijava, a bio je otvoren od 2. aprila do 19. maja za umetnička dela u oblasti vizuelnih umetnosti koja su nastala u proteklih pet godina.

Najveći iznos za neki pojedinačni rad odobren je Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) za video rad “Confession/Ispovest” Marine Abramović (cno-belo, bez zvuka, 60’, edicija 5 + 2 AP) - 9.996.000,00 dinara.

MSUV je, gledano po institucijama, i ukupno dobio najviše sredstava, budući da mu je i za finansiranje umetničkih dela za kolekciju odobreno 8.505.649,00 dinara, a ta sredstva odnose se na radove Milice Tomić, Ilije Šoškića, Mrđana Bajića, Uroša Đurića, grupe Irwin iz Slovenije, Dragoljuba Raše Todosijevića, Vesne Perunović, Miloša Tomića, Jasmine Civic iz Slovenije, Vahide Ramujkić, Selmana Trtovca, Darinke Pop-Mitić, umetničke grupe diStruktura, Nataše Teofilović, Jelene Jureše, Petra Mirkovića, Gorana Jureše i Đorđa Odanovića.

Kulturni centar Beograda dovio je za kolekciju Oktobarskog salona 4,87 miliona dinara, a na spisku su Ana Adamović, Aleksandrija Ajduković, Radoš Antonijević, Mladen Bizumić, Dušica Dražić, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Dejan Kaluđerović, Kiosk, Nataša Kokić, Ana Krstić, Vladimir Miladinović, Vladimir Nikolić, Mileta Prodanović, Maja Rakočević Cvijanov, grupa Škart, Dragolјub Raša Todosijević, Vladan Caričić, Dubravka Sekulić, Ivan Grubanov i Zoran Todorović.

Nešto manje od KCB-a dobila je za kolekciju Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu - 4,36 miliona dinara, a na njenom spisku su Dušan Otašević, Mileta Prodanović, Miodrag B. Protić, Marija Dragojlović, Aleksandar Mladenović Leka, Vladimir Perić, Perica Donkov, Žolt Kovač, Milica Šujica/Milan Nenezić, Katarina Đorđević i Nikola Vukosavlјević.

Umetnička galerija “Nadežda Petrović” u Čačku dobila je 3,61 miliona za kolekciju koju čine radovi Anice Vučetić, Radomira Kneževića, Zdravka Joksimovića, Dragoslava Krnajskog, Žolta Kovača, Aleksandra Rafajlovića, Nevene Hadži Jovančić, Branke Kuzmanović, Marije Dragojlović, Vladimira Perića, grupa Škart i Urtika, Perice Donkova, Nađe Stamenović i Uroša Pajića. Takođe, galerija “Nadežda Petrović” dobila je 1,74 miliona dinara za rad “Zvezde ili anđeli” Mrđana Bajića (produkcija 966.000, naknada za umetnika 776.000), zatim 1,3 miliona za rad “Alegorija o čekiću” Živka Grozdanića Gere, 198.000 dinara za rad Miodraga Krkobabića, te oko 730.000 dinara za rad Milivoja Miška Pavlovića u dvorištu Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetnjama u razvoju u Čačku.

Muzeju grada Beograda odobreno je za finansiranje umetničkih dela za kolekciju 3,44 miliona dinara, a reč je o radovima Jasmine Kalić, Milice Tomić, Jelene Ilić, Milutina Dragojlovića, Nikole Žigona, Zorana Grebenarovića, Mrđana Bajića, Predraga Caranovića, Slobodanke Stupar, Milene Jeftić Ničeve Kostić i Koste Bunuševca.

Gradski muzej Vršac dobio je 2,78 miliona za kolekciju koju čine radovi Pala Dečova, Javora Rašajskog, Živka Grozdanića Gere, Milana Blanuše, Bilјana Bakaluca i Zvonimira Santrača.

Kulturni centar Požega dobio je 2,43 miliona dinara za finansiranje kolekcije koju bi činili radovi Milovana Destila Markovića, Miluna Vidića, Aleksandra Dimitrijevića, Darka Babića i članova Društva za cerebralnu paralizu i plegije opštine Požega, Uroša Pavlovića, Uroša Pajića i Ljilјane Šunjevarić Arbajter.

Univerzitet u Novom Sadu dobio je 1,55 milion dinara za stalnu postavka umetničkih radova u centralnoj zgradi, odnosno za radove Marine Vojvodić, Bosilјke Zirojević Lečić, Gorana Despotovskog, Lidije Srebotnjak, Bojana Novakovića, Slobodana Kneževića, Zvonka Tilića, Jelene Sredanović, Gordane Kalјalović, Borislava Šuputa, Miroslava Šilića, Branke Janković Knežević, Ljubomira Vučinića i Dragana Matića i Dragana Živančevića.

Savremena galerija umetničke kolonije Ečka u Zrenjaninu dobila je 1,49 milion dinara za kolekciju, odnosno radove Slobodanke Stupar, Mirjane Bobe Stojadinović, Stevana Kojića, Dragomira Ugrena, Nine Todorović, Predraga Terzića, Selmana Trtovca, Svetlane Volic i Jelene Jureša.

Galerija SANU dobila je 1,4 milion dinara za tri rada Svetozara Arsića Basare, Dušana Otaševića i Todora Stevanovića.

Muzej u Smederevu dobio je 950.000 dinara za finansiranje kolekcije, odnosno za radove Radoše Antonijevića, Milorada Mladenovića i Dobrice Bisenića. Muzej u Smederevu dobio je i 800.000 dinara za diptih Ere Milivojevića, a Galerija Likovni susret u Subotici 500.000 za rad Balinta Sombatija.

Zavod za udžbenike u Beogradu dobio je oko 700.000 dinara za osavremenjivanje kolekcije, odnosno za radove Tijane Knežević, Žolta Kovača, Branislava Nikolića, Maneta Radmanovića i Tijane Rančić, a Sedma beogradska gimnazija 650.000 dinata za rad “Les champs verts” Mihaela Milunovića.

Sredstva su dobile i pojedine organizacije, pa je, na primer, Asocijacija Duga u Šapcu dobila oko 800.000 dinara za projekat uređenja prostora Infektivne klinike (Davor Dukić, Saša Tkačenko, Miodrag Varagić), a Kulturni front u Beogradu oko 570.000 za oslikavanje Osnovne škole Gornja Varoš (Lortek, Sleš, TKV, Ljudmila Stratimirović).

S obzirom da se konkurs odnosio na ustanove kulture čiji je osnivač pokrajina ili lokalna samoupava, među onima koji su dobili sredstva nema Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, niti Narodnog muzeja, čije su stalne postavke, inace, zatvorene zbog rekonstrukcije već godinama.

Ministarstvo kulture raspisalo je Konkurs za finansiranje umetničkih dela prvi put posle 2001. godine, kao instrument kulturne politike za podršku umetnicima, ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva.

Osim podrške produkciji savremenih umetnika i osavremenjivanja kolekcija ustanova kulture novim akvizicijama, cilјevi konkursa su i doprinos razvoju profesionalne saradnje javnog i civilnog sektora, doprinos sagledavanja kulture kao potencijala za pozitivan razvoj društva, širenje vizuelne kulture i veća vidlјivost stvaralaštva savremenih umetnika, kao i doprinos razvoju umetničkog tržišta savremene umetnosti i formiranja politike cena umetničkih dela.

Posebno je značajno, kako je saopštilo Ministarstvo, to što pored novih akvizicija dela za kolekcije ustanova, konkurs podržava i nastajanje novih umetničkih dela u javnom prostoru, kao i saradnju umetnika i zdravstvenih i obrazovnih ustanova na oplemenjivanju radnog prostora. Na taj način je, kako je istaknuto u saopštenju, najširem krugu osetlјivih društvenih grupa, a posebno deci i mladima, omogućen ne samo edukativni uvid u savremenu produkciju, nego i aktivno učešće u stvaranju umetničkih dela, i to na teritoriji čitave Srbije.

Rezultati konkursa objavljeni su na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a nalaze se i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

Ušao đavo u selo



Pozorište Timočke krajine "Zoran Radmilović" u Zaječaru premijerno izvodi 29. avgusta komad "Ušao đavo u selo" koji je zasnovan na malo poznatim dramskim fragmentima Branislava Nušića, u adaptaciji i režiji Nebojše Bradića.

Praizvedba tog komada je 29. avgusta na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijana, u okviru 3. Antika festa, saopstilo je Pozorište "Zoran Radmilović" koje ce tu predstavu igrati potom i 30. avgusta na letnjoj sceni Centra za kulturu u Kladovu, u okviru manifestacije Kazan kult fest.

Komad je zasnovan na fragmentima Nušićevog teksta koji je dugo ležao u arhivama.

Prema rečima Bradića, komad "Ušao đavo u selo" predstavlja stoga zanimlјivo i specifično kulturno nasleđe – gotovo pozorišnu arheologiju.

Radi se o interesantnoj ideji koja na neki način predstavlјa osnovu Nušićevog dela, a povezuje narodno predanje, tradiciju i savremenu produkciju.

Tekst je oživljen u današnjem vremenu, a prema rečima Bradića, prethodio je istraživački i kreativni posao, budući da se radi o dramskim fragmentima, odnosno nezavršenom delu.

I sam Nušić je govorio da je ušao đavo u taj tekst i da ne može da ga završi.

“Morali smo naći šifru da ispričamo tu priču. Intervencije na tekstu su bile neophodne i uveren sam da sam bio u prilici da pomognem kako bi ovaj komad iz arhiva i biblioteka prešao na scenu. Kako bi bila napravlјena celina kroz određena dopisivanja, ne mnogo izbacivanja, kroz određene adaptacije koje su bile neminovne da bi se komad napravio na neki način živim, dinamičnim i u skladu sa nekom osnovnom poetikom Branislava Nušića. U tom smislu očekujem da će glumci svojim živim senzibilitetom doprineti da ovaj komad ispuni ona očekivanja koja imamo kada je Nušićevo delo u pitanju”, naveo je Bradić povodom premijere.

Nušićevi dramski fragmenti - vesela igra u jednom činu, uklapaju se u obeležavanje 150 godina rođenja Nušića, promovišući nematerijalnu baštinu i omogućavajući zanimlјiv ambijentalni teatar, navedeno je u programu Antika festa.

Likovi predstavlјaju lјude iz usmene tradicije i folklornog teatra, a uz atmosferu iz predanja o đavolu, vešticama i vampirima, te vizuelne predstave i izvođenje narodnih običaja, stvorena je savremena muzičko-scenska forma.

U predstavi igraju: Miloš Đuričić, Miloš Tanasković, Vujadin Milošević, Vlada Milošević, Darko Milovanović, Dara Rančić, Jelena Rajić, Marina Lazarević i Nataša Petrović, kostimograf je Marina Pavlović, a scenograf Mirko Stokić.

Praizvedba Nušićevih dramskih fragmenata “Ušao đavo u selo” centralni je događaj trećeg Antika festa.

(SEEcult.org)

JDP u gostima počinje sezonu



Jugoslovensko dramsko pozorište započeće novu sezonu 2014/15. gostovanjem na Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu, a vrata će otvoriti 13. septembra predstavom “Zmajeubice” Milene Marković u režiji Ive Milošević, koja se našla i u selekciji predstojećeg BITEF-a.

Na festivalu Pugatorije JDP će 29. avgusta izvesti “Unosno mesto” A.N. Ostrovskog, u režiji Egona Savina, a 31. avgusta Šekspirov “Otelo”, u režiji Miloša Lolića.

JDP će na 48. BITEF-u učestvovati 26. septembra predstavom “Zmajeubice” na sceni “Ljuba Tadić”, a na sceni “Bojan Stupica” imaće 30. septembra još jednu predstavu iz programa BITEF-a – “Front” u režiji Luka Persevala i izvođenju Talia teatra iz Hamburga.



Novu sezonu JDP je najavilo uoči letnje pauze objavljivanjem video snimaka na sajtu YouTube kojima je želelo da skrene pažnju publike da su klasične drame i dalje aktuelne, podjednako zanimljive i uzbudljive.



Glumci Nebojša Ljubišić i Slobodan Tešić, članovi ansambla JDP-a, kao i Stefan Bundalo, koji igra u nekoliko predstava tog pozorišta, našli su se u neobičnim ulogama vozača taksija, a vozeći građane ulicama Beograda, izvodili su lične verzije čuvenih dramskih komada putnicima koji nisu slutili o čemu je reč. Reakcije putnika zabeležile su skrivene kamere postavljene u vozilima dok slušaju priče iz predstava “Otelo”, “Zločin i kazna” i “Mletački trgovac” ispričane na originalan i neuobičajen način. Radnje tih klasika, smeštene u realan život, svedene su bile na najuzbudljivije, najšokantnije i najemotivnije dramske momente komada u trajanju od samo dva minuta.

Koncept kampanje proistekao je iz novog slogana pozorišta “pOsetite JDP” kojim se naglašava emocionalni doživljaj koji pozorišni čin nudi posetiocima.

Neuobičajenu kampanju, realizovanu u vidu tri video spota, osmislila je i realizovala agencija McCann Beograd.

JDP bi u novoj sezoni trebalo da dobije i novog direktora, na osnovu konkursa na kojem su se kao kandidati iskristalisali sadašnja v.d. Tamara Vučković Manojlović i Darijan Mihajlović. Samo su njihove prijave blagovremeno poslate i ispunjavaju uslove konkursa, na koji se prijavio i Igor Bojović, ali je njegova prijava poslata neblagovremeno, pa nije ni uzeta u razmatranje.

UO JDP-a odlučio je da 2. septembra održi sednicu na kojoj će razmotriti predlog o kandidatu za direktora tog pozorišta.

(SEEcult.org)

Nova sezona Le Studija



Nezavisno pozorište Le Studio u Beogradu, prepoznatljivo po angažovanom repertoaru i intimnoj, neformalnoj atmosferi, najavilo je tri premijere u novoj sezoni koju započinje 6. septembra komedijom o običnim ljudima “Raspareni par”.

Na početku treće sezone Le Studio je za 12. septembar najavio i političku komediju “Nemam da platim i neću da platim”, koja je ponovo adaptirana tako da oslikava aktuelna politička dešavanja, 20. septembra repriziraće komediju “Raspareni par”, u kojoj svi obični ljudi mogu prepoznati svakodnevnicu, a 27. septembra izvešće tragikomediju o 80-im “Jedan zarez nešto”, koju uspešno igra od osnivanja tog pozorišta u Venizelosovoj ulici na Dorćolu.

Uz te predstave, od oktobra će na repertoaru ponovo biti i “Transsibirska proza”, multumedijalnim sredstvima oživljena poema Blezа Sandrara.



Trupa Kroz prozor Fabrika, osnivač Le Studija, za sezonu 2014/15. priprema tri premijere, od kojih je jedna za najmlađu publiku.

Le Studio je nastao nakon što je francuski reditelj Žan-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny) pre par godina došao iz Pariza u Beograd i sa scenografkinjom Sanjom Maljković oformio trupu Kroz prozor Fabrika, koja je zaslužna za postojanje te autentične pozorišne scene u Beogradu.



Žan-Batist je kroz Le Studio doneo francusku pozorišnu kulturu alternativnih skrivenih pozorišta koja su se tvrdoglavo borila da očuvaju i dele sa publikom svoj politički i umetnički stav.

Le Studio ima ograničeni broj mesta (50), a prepoznatljiv je po prijateljskoj intimnoj atmosferi koja se nakon predstave nastavlja uz opušteni razgovor sa umetničkim timom i dobrom muzikom.

Pozorište Le Studio se pamti i zbog čistog i umetnički snažnog pozorišnog iskustva koje glumci koji su toliko blizu publici ne izvode, već dele, potpuno je uvlačeći u svet u kojem granica publike i predstave više ne postoji.

Sajt Le Studija je www.lestudio.tk, a karte je moguće rezervisati imejlom na adresu lestudio.kpf@gmail.com ili telefonom na 064 187 1731.

(SEEcult.org)

Platforma za razvoj dečjeg plesnog teatra na Balkanu



Stanica Servis za savremeni ples pokrenula je regionalnu platformu “Generator” za razvoj dečjeg plesnog pozorišta na Balkanu, nastalu iz potrebe da se već postojeća iskustva plesnih i pozorišnih umetnika iskoriste za poboljšanje kvaliteta programa za decu širom regiona, ali i da se unaprede kroz razmenu, učenje, istraživanja i nove saradnje.

Pokretanjem tog projekta, Stanica se zalaže za saradnju unutar šireg umetničkog sektora, ali i između umetničkog i obrazovnog sektora, a realizuje ga u saradnji sa Plesnim centrom Tala iz Zagreba, Centrom za edukaciju mladih iz Travnika, Nomad Dance Academy Makedonija iz Skoplja i Interim Kultur iz Stokholma.

Projekat je počeo u februaru ove godine istraživanjem i mapiranjem umetnika, inicijativa i organizacija koje su već aktivne, ali i partnera iz drugih oblasti koji se mogu uključiti u procese daljeg obrazovanja i širenja znanja.

Istraživanje se za sada obavlja u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.



U fokusu projekta su deca, njihova pozicija u društvu, kao i problemi važni za njihovo napredovanje, razvoj i budućnost, iz perspektive umetničkih praksi i njihovih kapaciteta da odrastanje učine kvalitetnijim. U skladu sa tim, “Generator” se usmerava na potencijale koje pružaju izvođačke umetnosti i njihove srodne prakse, na njihovu sposobnost komuniciranja sa decom i na uvođenje i preformulaciju vrednosnog sitema kroz polje kulture.

Projekat okuplja umetnike različitog stepena iskustva, kao i predstavnike odgovarajućih institucija u polju izvođačkih umetnosti i edukacije sa balkanskog i nordijskog prostora, i inicira saradnju koja će podsticati razmenu znanja.

Kroz sastanke, laboratorije, radionice, javne diskusije i prezentacije, “Generator” teži da osigura uslove za istraživanje i razvoj različitih modela za rad za decu i sa decom.

Krajnji cilj “Generatora” je da stvori bazu znanja i praktične produkcione modele koji su spremni za dalje korišćenje.

Projekat je kumulativnog karaktera i nastoji da se dugoročno razvija, u nameri da omogući posvećenost i strateški rad stručnjaka i uključenih institucija, razvoj i oživljavanje polja izvođačkih umetnosti za mladu publiku.

“Generator” želi i da doprinese rastu novih generacija koje razumeju i vrednuju ulogu umetnosti u društvu.

Projekat je dobio podršku Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (Balkan Arts and Culture Fund), Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Beograda.

(SEEcult.org)

Henri Mur kao grafičar u Srbiji



Čuveni britanski skulptor Henri Mur (Henry Moore), gotovo 60 godina nakon prve izložbe u Beogradu, biće predstavljen tokom jeseni izložbom grafika u Narodnom muzeju u Beogradu i Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.

Izložba “Henri Mur – grafičar” biće otvorena od 11. septembra do 31. oktobra u Narodnom muzeju, a od 7. do 30. novembra u Muzeju Vojvodine, a publika će imati priliku da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – grafikama.

Umetnička dela na toj izložbi pripadaju posebnoj kolekciji “Muzeja bez zidova” Britanskog saveta, koju je sam Mur obogatio 1984. godine donacijom u vidu više od 200 radova.

Verujući da je dobar crtež osnova za svaku skulpturu, taj vid umetničkog izraza je za čuvenog skulptora bio podjednako važan kao i modelovanje, te je umetnikovu pažnju sa nesmanjenim intenzitetom okupirao čitavog života, istakli su organizatori izložbe koja obuhvata 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model, koji su nastajali u periodu od 1934. do 1984. godine.



Murovi radovi na papiru, bilo da su rađeni kao crtež ili nekom od grafičkih tehnika, najpre na litografskom kamenu ili bakarnoj ploči, bave se prirodnim formama, različitim aspektima poimanja lјudske figure, studijama životinja, skulptoralnih predstava u pejzažima i arhitektonskim celinama.

Interesantno je da je Mur tokom života izradio na stotine “Ideja za skulpturu”, čiji naziv ukazuje na činjenicu da je reč o dvodimenzionalnim predlošcima za trodimenzionalne objekte. Poznavaoci njegovog stvaralašta ističu, međutim, i to da je veoma često izrađivao trodimenzionalne modele u gipsu koji su potom postajali subjekt upravo njegovih crteža i grafika.



Kako bi se opus Mura što celovitije predstavio, posetioci izložbe u Beogradu i Novom Sadu imaće priliku da vide i set fotografija samog umetnika i njegovog stvaralačkog procesa.

Predstavlјajući stvaralaštvo Mura kroz jednu novu vizuru, Narodni muzej i Muzej Vojvodine najavili su i raznovrsne prateće programe - stručna vođenja, predavanja, tribine, radionice za decu i odrasle, kojima će približiti posetiocima stvaralaštvo jednog od najmarkantnijih umetnika XX veka.

Gostovanje te izložbe podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine i Britanska ambasada u Beogradu.

Henri Mur (1898-1986) je najpoznatiji po monumentalnim skulpturama apstraktne forme koje se nalaze širom sveta kao umetnička dela u javnom prostoru. Umetnik je 1977. godine osnovao fondaciju koja je posvećena očuvanju njegovog opusa, ali i edukaciji i afirmisanju vizuelnih umetnosti uopšte.

(SEEcult.org)

2. Trijenale grafike u Cvijeti



Međunarodno trijenale grafike, na kojem će biti predstavlјeni radovi 209 umetnika iz 40 zemalјa, biće održano od 4. septembra do 4. oktobra u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, uz prateće izložbe u Galeriji ULUS, Galeriju Centra za grafiku, Grafičkom kolektivu i Galeriji FLU.

U Galeriji ULUS od 4. do 16. septembra biće otvorena izložba nagrađenih umetnika sa prvog izdanja Trijenala grafike, održanog 2011. godine, a predstaviće se Barbara Madsen iz SAD, Katarina Alempijević iz Srbije i Viktor Manuel Ernandes Kastilјo (Victor Hernandez Castillo) iz Meksika, najavilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), čija je Grafička sekcija pokrenula pre tri godine Međunarodno trijenale grafike u želji da pruži uvid u savremene svetske tokove te likovne discipline i uspostavi saradnju sa institucijama u Srbiji i svetu.

Kustoskinja ULUS-a Olivera Vukotić podseća u tekstu za katalog da je grafika tradicionalna disciplina koja u vremenu tehnoloških dostignuća i inovacija svoj karakter oplemenjuje novim osobenostima koje je čine jednim od najvitalnijih likovnih medija. Savremena grafička praksa na plastičan način pokazuje moduse likovnog promišlјanja koji se, između ostalog, manifestuju kroz raznovrsne izođačke postupke.

Te osobenosti grafičke umetnosti potvrđuju svojim delom i laureati prvog prvog Međunarodnog trijenala grafike, Barbara Madsen, Viktor Hernandez i Katarina Alempijević.

Barbara Madsen fokusira pažnju na poruku, izbegavajući površnu aktuelnost. U njenim kompozicijama prostor je jasno definisan, a njegova praznina i hladnoća su idealno okruženje za nestvarne forme. Postupak fotogravure omogućava spoj elemanata koji na taj način postaju materijalizovana vizija.



Fantazmi i mistika odlikuju grafičke listove Viktora Hernandeza. Opredelјujući se za linogravuru, umetnik u potpunosti ispolјava crtački senzibilet. Linija gradi forme, gradicijske odnose, kompoziciji daje ritam, dinamiku, površine su ispunjene do poslednjeg atoma i sve to je u službi celine koja je pažlјivo koncipirana, navela je Olivera Vukotić.



Katarina Alempijević, kako je istaknuto, umetnica je istančanog senzibilitita koja vrlo analitično pristupa delu. Njen koncept je utemelјen na fuziji intimnih doživlјaja i pažlјivoj egzekukuciji, a digitalni medij je u službi ideje koja likovni ekvivalent ima u suptilnim tonskim relacijama i nežnom crtežu koji je konstantna njenog celokupnoog opusa.



Prateći program drugog Trijenala grafike obuhvata i izložbu Majkla Barnsa (Michael Barnes) iz SAD u galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija, te izložbu “Bečka umetnička grafika 2”, čiji je selektor prof. dr Filip Maurer (Philipp), a biće održana tokom septembra u Grafičkom kolektivu.

U Galeriji Izlozi Fakulteta likovnih umetnosti biće predstavljen projekat “Umetnikova knjiga”, nastao u saradnji studenata FLU i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Za 6. septembar u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti najavljen je okrugli sto – razgovor sa gostima Trijenala na temu “Kodovi umrežavanja”.

(SEEcult.org)

Arhiviranje snova u MSURS



Izložba “Između neba i zemlјe” Kate Mijatović, koja je predstavljala Hrvatsku na 55. Bijenalu u Veneciji 2013. godine, biće otvorena 4. septembra u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci, koji uporedo gostuje u Kulturnom centru Beograda izložbom Mladena Miljanovića “Vrt uživanja”, produciranom za Paviljon Bosne i Hercegovine u Veneciji.

Tom vrstom paralelnog prezentovanja nacionalnih pavilјona, kako je saopštio MSURS, domaćoj publici omogućava se uvid u značajne projekte kojima su se dve susedne zemlje predstavile u Veneciji i privukle znatnu pažnju posetilaca Bijenala i stručne javnosti.

Projekat Kate Mijatović “Između neba i zemlјe”, čiji je kustos Branko Frančeski (Franceschi), predstavljen je nakon 55. Bijenala u Veneciji i u Umetničkom pavilјonu u Zagrebu, a u MSURS će biti postavljen kao multimedijalna ambijentalna instalacija koja obuhvata interaktivni portal “Arhiv snova”, video radove i foto-dokumentaciju performansa koje je umetnica realizovala tokom 20 godina svog stvaralaštva i prostorno i kontekstualno specifičan video rad “Nesvesno: Canal Grande”, odnosno performans koji je izveden namenski u okviru Pavilјona Hrvatske na 55. Venecijanskom bijenalu.



Za potrebe izložbe u MSURS dovezena je i autentična venecijanska gondola bele boje, u kojoj je Kata Mijatović izvela performans na otvaranju Paviljona Hrvatske u Veneciji, koja čini i centralni motiv postavke.

Banjalučka publika će imati priliku da aktivno učetvuje u izložbi tako što će u interaktivnoj instalaciji “Arhiv snova” u istoimeni internet portal unositi opise svojih snova i time dodatno obogatiti tu jedinstvenu, virtuelnu bazu snova, pokrenutu u maju 2013. godine. Za vreme trajanja 55. Bijenala u Veneciji, inače, više od 2.000 posetilaca unelo je u nju svoje snove. Takođe, sajt arhivsnova.hr otvoren je i dostupan za nove snove.



Radovi Kate Mijatović bave se temom složenog odnosa svesnog i nesvjesnog. Svaki zapis sna javlјa se samo kao deo opšte slike, nečega što je svima zajedničko, a to je sposobnost uma da stvara slike svetova i uklјučuje ih u percepciju stvarnosti. Doživlјaj stvarnosti ne može se više poistovećivati samo sa slikama svetova koje stvara svjesno ja, već fenomen snova može da nam pomogne u otkrivanju šire slike lјudskog postojanja, da odgovori na pitanja šta smo kao lјudska bića i šta je um koji nas definiše. On se u znatnoj meri sastoji od potencijala o kojima gotovo ništa ne znamo, jer nas upravo nesvesno bitno određuje kao lјudska bića.

Multimedijalna umetnica Kata Mijatović primarno radi u mediju performansa i videa.

Rođena 1956. godine u Branjini, diplomirala je 1981. godine na Pravnom fakultetu u Osijeku. Od 1988. do 1991. godine bila je članica neformalne umetničke grupe Močvara. Od 1991. do 1993. studirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti (Accademia di belle arti) u Firenci, a od 1993. do 1996. godine i na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, gde je diplomirala 1997. u klasi profesora Đure Sedera.

Od 2005. do 2010. bila je članica Umetničkog odbora Baranjske umetničke kolonije.

Od 2005. godine vodi Galeriju AŽ (Ateljei Žitnjak u Zagrebu). Od 2007. članica je Umetničke grupe PLEH, a živi i radi u Zagrebu kao samostalna umetnica.

Izložba “Između neba i zemlјe” u MSURS biće otvorena do 24. septembra.

Istovremeno, gostujuća izložba “Vrt uživanja” Mladena Miljanovića, u produkciji MSURS-a, otvorena je u Likovnoj galeriji KCB-a do 20. septembra (snimak vođenja kroz izložbu moguće je pogledati OVDE)

(SEEcult.org)

48. Bitef - Prošlost je sada



Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) predstaviće od 20. do 30. septembra 13 predstava domaće, regionalne i međunarodne produkcije, a sloganom “Prošlost je sada” pridružuje se obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, uz problematizovanje njegovog uticaja i prisutnosti u savremenom životu.

Preispitujući prošlost u sadašnjosti, 48. Bitef rekontekstualizuje i svoj osnovni dugogodišnji slogan “Nove pozorišne tendencije” iz 1967. godine, koji je nastao u određenom kontekstu i ima veliki emotivni potencijal, ali će se ubuduće odnositi samo na deo selekcije – konkretno ove godine na predstave-performanse.

To će biti Bitefov doprinos radu na teatarskom pojmovniku regiona, rečeno je na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, na kojoj su govorili i ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, zamenica sekretara za kulturu Beograda Gordana Predić, umetnički direktor Bitefa Jovan Ćirilov, selektorka Anja Suša, v.d. Bitef teatra Miloš Latinović, direktor Gete instituta Matijas Miler-Viferig i ataše za kulturu Francuske i zamenik direktora Francuskog instituta Filip Le Moan.


Ističući da su na 48. Bitefu zastupljene sve tendencije, Ćirilov je rekao da selekciju čini ono što je “najbolje sa evropskih prostora”.



Selekcija 48. Bitefa traži pritom aktivno političko i društveno učestvovanje umetnika i publike, ne nudeći ni laku zabavu, ni lak zaborav. Problematizuje politike pamćenja u kontekstu kreiranja nacionalnih i drugih identiteta, predstavljajući teatar koji poziva i obavezuje na buran i do kraja neizvestan dijalog umetnosti i ljudske zajednice.

Osnovni razlog za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa je stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata, delimično i zbog toga što je reč o istorijskom datumu koji je veoma značajan za ovdašnji prostor, ali i zbog činjenice da je ta godišnjica dobila posebno mesto i značaj u većini evropskih država i to naročito u polju kulture.

“Reinterpretacija Prvog svetskog rata iz perspektive istoriografije otvorila je novo bojno polje između zagovornika tradicionalne, percepcije Prvog svetskog rata i pristalica aktuelnog ‘revizionističkog’ koncepta kojim se pomenuti tradicionalni pristup, donedavno dominantan u školskim udžbenicima, potpuno relativizuje, proizvodeći konfuziju identiteta agresora i žrtve, ali i novu ostrašćenost koja pokazuje da Prvi svetski rat nije tek vremenski omeđeni istorijski događaj već početak dugotrajnog procesa koji zapravo nikada nije okončan, a čija dnevnopolitička upotreba može biti, i jeste, izvor novih konflikata”, rekla je Anja Suša.



Pucnji Gavrila Principa u Sarajevu na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda tako postaju pucnji mogućeg borca za slobodu ili mogućeg teroriste, a Prvi svetski rat postaje povod i sredstvo savremenog političkog repozicioniranja, naveli su selektori Bitefa, napominjući da je umetnička interpretacija istorijskih događaja oslobođena obaveze “objektivnosti” koja, makar, deklarativno, obavezuje naučnike, te da se pritom nužno nameće i pitanje da li je “objektivnost” u teatru uopšte moguća i da li je, i kome je, na kraju krajeva, namenjena i potrebna?

“Da li je pozorište neoliberalnog kapitalizma, koje je, na neki način, dirljivo anahrono jer i dalje počiva na buržoaskom ustrojstvu balansiranja između uspeha na blagajni i zadovoljavanja sopstvene iluzije političke subverzije koja je dostupna malobrojnim građanima (po evropskim statistikama, uglavnom sredovečnim ženama izumiruće srednje klase) zaista mesto kritičke svesti i moguće mesto revolucije? Ovogodišnji Bitef će pokušati da postavi i ovo pitanje”, poručili su selektori 48. Bitefa, koji će pokušati da ponudi i uvid u dugo trajanje i nedovršenost političkih i društvenih procesa započetih Prvim svetskim ratom, koji je formirao sliku Evrope i koji je za posledicu, između ostalog, imao i Drugi svetski rat, ali i Hladni rat i naposletku ratove na prostoru bivše Jugoslavije.



Pojedine predstave 48. Bitefa doslovno se bave Prvim svetskim ratom, poput “Fronta” Luka Persevala, koji o Velikom ratu progovara iz zapadne perspektive, preko dve predstave zasnovane na savremenim tekstovima srpskih autorki internacionalne reputacije Biljane Srbljanović i Milene Marković (Mali mi je ovaj grob, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, odnosno Zmajeubice Jugoslovenskog dramskog pozorišta), koje istorijske događaje tretiraju iz perspektive ovdašnjeg prostora i ovdašnjih političkih patologija. Tu je i dokumentarni teatarski projekat “Bojno polje uspomena 1914/2014” Hebel am ufer (HAU) teatra iz Berlina, u režiji Hans-Vernera Krezingera, koji pokušava da tematizuje zapadni i istočni, kolektivni i lični, naučni i umetnički pogled na istorijske događaje u vezi sa Prvim svetskim ratom.




Selekcija obuhvata i nekoliko predstava koje se bave drugim važnim istorijskim datumima proisteklim iz dešavanja pokrenutih Prvim svetskim ratom, poput predstave po proslavljenom tekstu poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka “Naš razred”, koja ističe bolno pitanje litvanskog antisemitizma u novijoj istoriji, a biće igrana i u Novom Sadu.

Predstava “(A)polonija” poljskog reditelja i internacionalne zvezde Kžištofa Varlikovskog, koja će biti igrana u Hali 3 Beogradskog sajma, predstavlja hod kroz XX vek i traumatična mesta novije poljske, ali i evropske istorije.

Potresna predstava “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, u produkciji HKD teatra i Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci, tematizuje jugoslovenski rat sa početka 90-ih i nevinu dečju žrtvu koja je metafora žrtvovanja vlastite budućnosti, dok Borut Šeparović, takođe iz Hrvatske, tematizuje savremenu komodifikaciju društvenog bunta koji je iznedrio uticajni album “Paket aranžman” beogradske rok scene sa početka 80-ih, postavljajući retoričko pitanje: A gde je revolucija stoko?, kako je naziv njegove predstave u izvođenju Montažstroja, kojom će 48. Bitef biti otvoren 20. septembra u Domu omladine Beograda.



Mlada švajcarska autorka Korina Majer bavi se pitanjem lične istorije koja je uvek produkt kolektivnog pamćenja, kroz predstavu “Prošlost je sada”, a slovenački reditelj Jernej Lorenci u predstavi “Poludela lokomotiva” postavlja autorefleksivno i retoričko pitanje o dometima i revolucionarnom potencijalu savremenog teatra u odnosu na savremeno društvo. Predstava “Grobnica za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, koristi kao predložak knjigu Danila Kiša, koja i dalje predstavlja jedno od najkontroverznijih literarnih dela u jugoslovenskoj istoriji od svog pojavljivanja 1976. godine, kada je proizvelo neobičnu turbulenciju u književnim krugovima i bilo proglašeno “najvećom posleratnom aferom na ovim prostorima”. Od tada je inspirisalo mnoštvo renomiranih umetnika i proizvelo mnoštvo političkih debata na Balkanu, dok pseudodokumentaristički stil i epska struktura tog romana predstavljaju impresivnu bazu za razumevanje i tumačenje mehanizama istorije i različitih represivnih sistema.



Selekcija 48. Bitefa obuhvata i umetnički projekat “Communitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, sačinjen od teorijsko-umetničkog istraživanja i performansa. Istraživanje je fokusirano na različite istorijske i trenutne forme socijalne, kulturne i umetničke prakse, koje “spektakuliziraju” kolektivno i masovno telo, kao i na savremeni ples kao umetničku disciplinu koja emancipuje vidljivost oslobođenog individualnog tela. Projekat je prilagođen kontekstu u kojem se izvodi i autori posmatraju slike tela u sklopu društvenih sistema koji su obeležili 20. vek, kao i kroz lična životna iskustva: istočno-evropski socijalizam i zapadni neoliberalni kapitalizam. U produkciji Per.Arta i Teorije koja hoda (TkH), projekat “Communitas na ispitu” biće izveden i u Beogradu i u Novom Sadu.



Na 48. Bitefu učestvuje i nagrađivana predstava Novosadskog pozorišta “Neoplanta”, u režiji Andraša Urbana, inspirisana prozom Lasla Vegela, koja govori o burnoj novijoj istoriji Novog Sada obeleženoj traumatičnim događajima koji su definisali odnose i identitet njegovih stanovnika.

Značaj Bitefa istakli su predstavnici osnivača i pokrovitelja tog festivala, kao i nemačkog i francuskog kulturnog centra.

Ministar Ivan Tasovac istakao je važnost Bitefa za razvoj pozorišta u celom regionu, kao i brojnih generacije reditelja.

“Ako je prošlost sada, onda je budućnost počela ’67. godine”, rekao je Tasovac i dodao da mu je drago što se tradicija stasavanja mladih reditelja na Bitefu nastavlja. “Na ovogodišnji Bitef pozvani su reditelji koji su sazrevali na ovom festivalu, a čitav niz mladih reditelja i dramaturga učestvuje u realizaciji Bitefa kroz angažovanje na festivalskom blogu”, dodao je Tasovac, napominjući da Ministarstvo kulture sufinansira 48. Bitef na osnovu Konkursa za scensko stvaralaštvo, a sufinansiralo je i tri predstave koje su ušle u selekciju.



Direktor Gete instituta Miler-Viferig izrazio je posebno zadovoljstvo kontinuiranom saradnjom sa Bitefom, na kojem su ove godine podržane predstave "Bojno polje sećanja 1914-2014" i "Front".

Dok nemačka javnost Prvi svetski rat vezuje pre svega za bitke na zapadnom frontu, projekat “Bojno polje sećanja 1914–2014” događaje pokušava da sagleda iz drugačije perspektive, ispitujući nacionalnu istoriografiju u Jugoslaviji (kasnije Srbiji i Bosni i Hercegovini), Turskoj, Nemačkoj i Austriji. Ko se gde čega seća? Kakve se predstave o neprijatelju oblikuju, a s kim se ljudi poistovećuju? Kakvu su ulogu u ratovima za jugoslovensko nasleđe igrala sećanja na Prvi svetski rat? To su neka od pitanja za čijim su odgovorima, na podsticaj Gete instituta, tragali režiser Hans-Verner Krezinger i filmski stvaralac Regine Dura u Beogradu, Istanbulu i Sarajevu.

Predstava berlinskog pozorišta HAU, koja će biti igrana 24. i 25. septembra u Zvezdara teatru, objedinjuje materijal prikupljen tokom istraživanja u Sarajevu, Beogradu i Istanbulu: stare novinske članke, vojne izveštaje, turističke vodiče, lična sećanja itd., da bi zatim na sceni međusobno suočila ove izvore.



Visokobudžetna koprodukcija “Front – na zapadu ništa novo”, kojom će 48. BITEF biti zatvoren 30. septembra u JDP-u, okuplja 11 glumaca iz četiri kulturne i jezičke zajednice da bi ponovo približili publici događaje od pre sto godina koji su ušli u istoriju kao najveća katastrofa 20. veka.

I Filip Le Moan izrazio je zadovoljstvo kontinuitetom francuske saradnje sa Bitefom, a iako ove godine u glavnom programu nema francuskih predstava, toplo je preporučio predstavu “Apolonija” koju je gledao i ranije ove godine na Avinjonskom festivalu.

Podrška Francuskog instituta ove godine se ostvaruje u okviru Bitef Polifonije, koja slavi 15. godišnjicu, a prema rečima Anje Suše, predstavlja trenutno najvažniji program za decu i mlade u Srbiji.

Francuska je podržala dva programa u okviru Bitef Polifonije - predstavu Enkidu/Gilgameš francusko-srpske trupe Arti-Zanat i projekat Cirkobalkana organizacija Cirkusfera iz Srbije, Cirkorama iz Hrvatske i Cirk’Oblique iz Francuske.

U okviru Bitefa na filmu, biće prikazana neka od najvećih dela filmske umetnosti XX veka u selekciji dugogodišnje saradnice Bitefa Vere Konjović.

Predstave glavnog programa 48. Bitefa biće igrane i u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Bitef teatru i Pozorištu na terazijama u Beogradu, te u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a cene ulaznica su od 800 do 2.000 dinara.

Nekoliko učesnika 48. Bitefa odnelo je glavne nagrade prošle godine - predstavi “Zoran Đinđić” Olivera Frljića, u produkciji Ateljea 212 iz Beograda, dodeljen je Gran pri “Mira Trailović” 47. Bitefa, a specijalno priznanje žirija dobila je predstava “55+” Boruta Šeparovića, u produkciji Montažstroja iz Zagreba. “Politikina” nagrada za najbolju režiju dodeljena je Jerneju Lorenciju za predstavu “Oluja” Mestnog gledališča ljubljanskog, koja se našla i među tri najbolje prema glasovima publike.

Prošle godine Bitef je sloganom “Teško je biti” ukazao na teškoće sopstvenog opstanka i opštu krizu kulture i umetnosti u Srbiji, a selektori su ove godine, kako su naveli, u startu krenuli od činjenice da razpolažu malim budžetom, pa u skladu sa tim i sačinjena selekcija. Anja Suša naglasila je pritom da selekcija predstava nije rezultat kompromisa, već stvar izbora. Biće manje glamura, ali da dolaze značajne predstave, dodala je.

Pokrovitelj Bitefa je Grad Beograd, a v.d. direktora Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je i Izvršnom veću Vojvodine, Gradu Novom Sadu, kao i stranim kulturnim centrima, vladama i ambasadama koje su pomogle dolazak predstava za glavni program i Bitef Polifoniju.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u PRILOGU.

(SEEcult.org)

Politički značajna umetnost



Memorijal Nadežde Petrović u Čačku predstaviće u 27. izdanju, koje će biti održano od 27. septembra do 7. novembra na temu “Ko to tamo peva?”, presek aktuelne kritički angažovane umetnosti u Srbiji, čiji je selektor Dejan Sretenović.

Izložba “Ko to tamo peva?” 27. MNP postavlja pitanje produkcije političkog značenja u umetnosti, rekao je Sretenović 5. septembra na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda, napominjući da je njegov izbor samo jedan mogući presek politički angažovane umetnosti i da ima još dosta umetnika koji mogu da odgovore na tu temu.

Na 27. MNP učestvuju umetnici različitih generacija: Ognjen Glavonić, Siniša Ilić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić, Branislav Nikolić, Milica Ružičić, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Miloš Tomić i Slobodan Šijan.

Naziv Šijanovog kultnog filma “Ko to tamo peva?” iz 1980. godine iskorišćen je i za naziv izložbe 27. MNP, budući da, kako je istakao Sretenović, predstavlja izvanrednu umetničku metaforu srpskog mentaliteta i društva koja je i danas aktuelna.

Šijanov “film je bio referenca na glas umetnosti u društvenom prostoru”, koja se nametnula kao šifra odnosa umetnosti i društva, rekao je Sretenović, dodajući da ciganski muzičari u filmu bolje razumeju realnost nego putnici u autobusu.

Šijan će na 27. MNP predstaviti instalaciju “Fašizam iz mog stana”, a biće i radova na papiru, filma, videa… Najveći broj radova je napravljen pritom specijalno za izložbu u Čačku, koja će biti otvorena u prostorima Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.

Napominjući da izbor umetnika obuhvata predstavnike različitih generacija - od najstarijih do najmlađih, te da ne pretenduje na bilo kakav apsolutni pogled, Sretenović je rekao da je želeo pre svega da učini vidljivom savremenu politički angažovanu umetnost u Srbiji.

“Ovo je moj umetnički i politički stejtment. Pokazuje kako bi umetnost trebalo da funkcioniše”, rekao je umetnički direktor 27. MNP, koji je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i nagrađivani istoričar i teoretičar umetnosti.

Kakva je govorna pozicija kritički angažovane umetnosti u današnjem srpskom društvu? Da li je ta pozicija identična globalnoj poziciji umetnosti ili se od nje, imajući u vidu specifičnosti lokalnog okruženja, po nečemu razlikuje? Da li je umetnost danas u Srbiji jedno od retkih područja očuvanja latencija alternativnih načina mišlјenja i mesto gde je moguće izgovoriti ono što se drugde u javnoj sferi ne može ili ne dâ izgovoriti? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori izložba “Ko to tamo peva”, koja bi trebalo da stvori neku vrstu foruma za generacijski i poetički različita gledišta na aktuelnu situaciju srpskog društva.

Izložba 27. MNP se, prema navodima Sretenovića, može shvatiti i kao sklop “situiranih priča” koje za mesto primarne kritičnosti i performativnosti uzimaju lokalni milјe kojem umetnici pripadaju i kao građani Srbije, i kao javni intelektualci.

“Iako su globalne perspektive postale važnije nego ikada ranije u današnjem umreženom svetu umetnosti, značaj lokalnosti počiva na činjenici da umetnost nije posve autonomna u odnosu na matičan socijalni kontekst, naročito ako taj kontekst čini referentno ili interventno polјe umetničkog rada. Ako umetničko delo svoj sadržaj izvodi iz društva i njemu ga vraća, onda se njegova socijalna relevantnost kao kritičke izjave najpre meri sposobnošću da otvori teme od javnog interesa i pokrene polemiku o njima, odnosno da kao glas nabijen utopijom i emancipacijom proširi okvir društveno mogućeg”, naveo je Sretenović.

Ističući da je bitno govoriti o politički angažovanoj umetnosti bez okolišavanja – direktno, Sretenović je rekao da mu je jedan od motiva prilikom osmišljavanja koncepta 27. MNP bila činjenica da je situacija u zemlji “vidno tragična u mnogo čemu”. Drugi motiv je bilo njegovo specijalno interesovanje za kritički angažovanu umetničku produkciju.

Takođe, želeo je da proširi prostor za kritičko promišljanje umetnosti, jer on gotovo da ne postoji.

“Sve se svodi na neke kolumne i blogove”, rekao je Sretenović, koji smatra da se umetnosti očuvalo kritičko mišljenje, pa čak i subverzivno.

“Zna se da umetnost ne može ništa da promeni, ali utiče na društvenu svest. Umetnost je polje mogućeg da se nešto kaže. To je polje utopije i polje produkcijske razlike”, rekao je Sretenović, čija područja istraživanja obuhvataju avangarde i neoavangarde, konceptualnu i savremenu umetnost, eksperimentalni film i umetnost novih medija.

Sretenović je bio kustos brojnih izložbi, među kojima su “Kino drugim sredstvima” (2013), “Protiv umetnosti. Goran Đorđević: kopije 1979-1986” (2011), “Autopsija: ogledalo uništenja” (2010), “Slobodan Šijan: oko filma” (2009), “Neša Paripović: postajanje umetnošću” (2006), “O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989-2001” (2005), “Crno telo, bele maske” (2004), “Hvala Raši Todosijeviću” (2002), “Konverzacije” (2001), “Video umetnost u Srbiji” (1999), “Focus Belgrad” (1998), “Scene pogleda” (1995)…

Sretenović je rekao da je 27. Memorijal Nadežde Petrović doživeo kao veliku obavezu, jer smatra da je to respektabina i značajna manifestacija.

Zahvaljujući timu sa kojim je radio, za koji je rekao da je bio izvanredan i profesionalan, Sretenović je rekao da je odlučio da predstavi samo domaću scenu zbog neizvesnosti oko budžeta i finansijskog limita.

U okviru pratećeg programa 27. MNP, najavljena je diskusija “Umetnost je top koji napreduje dok mu je cev okrenuta ka sopstvenim položajima”, koju će moderirati Svebor Midžić, a kao učesnici su najavljeni Branislav Dimitrijević, Zoran Pantelić, Dejan Sretenović i Jelena Stojanović, umetnička direktorka 26. MNP “Dubok san” 2012. godine.

Jelena Stojanović i Branislav Dimitrijević, uz predstavnika Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, čine žiri 27. MNP.

U ime organizatora, direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku Milica Petronijević istakla je da MNP traje već više od 50 godina kao specifičan spomenik Nadeždi Petrović, koji bijenalno predstavlja savremeno stvaralaštvo i inovativne vizuelne prakse.

Navodeći da je MNP uvek bio slobodno mesto za predstavljanje umetničke produkcije nastale između dva memorijala, Milica Petronijević naglasila je i da to ne bi bilo moguće bez podrške Grada Čačka.

U čast velike slikarke Nadežde Petrović, Memorijal je 1960. godine osnovao Narodni odbor Opštine Čačak kako bi izložba donela sažet presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i delovala u lokalnoj sredini kao aktivno žarište kulturnog i umetničkog progresa, doprinoseći da njena kulturna fizionomija bude uočlјiva i prepoznatlјiva. Tokom pet i po decenija postojanja, a naročito od sredine 80-ih, MNP je prošao kroz različite organizacione i koncepcijske promene: od revijalne, preko tematski, problemski i teorijski postavlјene izložbe jednog ili nekoliko selektora sa prostora Jugoslavije, do autorske izložbe sa ličnim pogledom i stavom na složene društvene, kulturne i umetničke prilike vremena.

Od početka 21. veka MNP se okreće i međunarodnoj umetničkoj sceni, postajući otvoren za nove oblike postojanja u pravcu rezidencijalnih programa prilagođenih kulturnim potrebama i mogućnostima sredine.

Na dosadašnjih 26 izložbi izlagalo je 540 umetnika i umetničkih grupa, a kao selektori, autori izložbi, pisci tekstova i eseja ili članovi žirija bili su angažovani mnogi likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti iz Srbije, cele bivše Jugoslavije, a poslednjih godina i iz inostranstva.

Od prve izložbe Memorijala ustalila se praksa otkupa i poklona nagrađenih i drugih dela za potpunjivane zbirki koje danas omogućavaju značajnu i zanimlјivu sliku srpske i jugoslovenske likovne umetnosti druge polovine 20. veka, kao i ukupne umetničke klime tog vremena.

Na prošlom, 26. Memorijalu, glavna nagrada dodeljena je Neveni Hadži Jovančić i Ivanu Šijaku, dok je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dobio Mrđan Bajić.

(SEEcult.org)