Vesti iz sveta umetnosti

  Živeo Život i u Novom Sadu



Izložba “Živeo Život”, posvećena običnim ljudima u bivšoj Jugoslaviji od 50-ih do 90-ih godina 20. veka, gostuje od 8. maja u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Izložba “Živeo Život” predstavlja brojne tematske celine kao svojevrsni vodič kroz istoriju privatnog života i uvid u svakodnevicu prosečnog Jugoslovena.

Autentični “tristać” kragujevačke Crvene zastave, čuveni dvotočkaš “tomos”, borosane i “startas” patike, učionica sa spomenarima, oprema sa radnih akcija, segment posvećen muzici i najpopularnijim izvođačima uz koje su odrastale brojne generacije, improvizovana samoposluga sa domaćim proizvodima koji su završavali u korpi prosečnog kupca, ali i artikli koji su na jugoslovensko tržište stizali iz zemalja Nesvrstanih, sportski uspesi jugoslovenskih reprezentacija… samo su deo su postavke koja na interaktivan način oživljava prošlo vreme.



Posetioci u Novom Sadu imaće priliku da se u delu izložbe podsete i prepoznatljivih mirisa kolonjskih voda ili mirisa koji su znali se šire po velikom broju domaćinstava, kao što su pita od jabuka ili zagorelo mleko, zatim zaboravljenih predmeta iz nekada svakodnevne upotrebe, poput muzičkih kaseta, metalnih viklera ili čigre.

Zujanje i krckanje koje najavljuje čaroliju, tj. zvuk kino-projektora od 16mm, špica koja najavljuje emisiju “Veselo veče” ili refren pesme “Samo jednom se ljubi” Ive Robića, neki su od najpopularnijih segmenata zvučne instalacije.



Izložba “Živeo Život” do sada je predstavljena u Beogradu, Ljubljani i Podgorici.

Postavka u Novom Sadu biće otvorena do 8. jula.

Ulaznica je 200 dinara, a za đake, studente i penzionere 150, dok je porodična karta za 4 osobe 500 dinara.

(SEEcult.org)

  170 godina Narodnog muzeja



Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već 11 godina, proslavlja 170 godina od osnivanja izložbom srpskog impresionizma iz prve dve decenije 20. veka, priređenom u atrijumu povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, a tradicionalno će dodeliti i godišnje nagrade i priznanja.

Izložba “Svetlost u mraku Prvog svetskog rata”, koju će svečano otvoriti 10. maja ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, realizovana je “u čast 170 godina osnivanja, ali i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata”, saopštio je Narodni muzej, koji od 2003. čeka rekonstrukciju.

Kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka, kako je istaknuto, publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma nezaobilazne u pregledima umetnosti u domaćim i svetskim galerijama i muzejima.



Osim iz zbirki Narodnog muzeja, izložba obuhvata i radove iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Spomen-zbirke Pavla Belјanskog u Novom Sadu, Umetničke galerije “Nadežda Pertović” u Čačku i privatnih kolekcija, među kojima su dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata.

Ti umetnici ujedno su učinili i iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlјa početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time su, kako zaključuje autorka izložbe Ljubica Milјković, “ozarili doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije”.

Predstavlјajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba “oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put”, ukazujući na načine na koje “umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okreplјuje ili prkosi”.

Jubilej Narodnog muzeja biće obeležen i 9. maja svečanošću na kojoj će v.d. direktora Bojana Borić Brešković podsetiti na najznačajnije projekte realizovane u proteklih godinu dana i najaviti buduće. To će ujedno biti prilika i da se od predsednika Upravnog odbora novoosnovane Fondacije Narodnog muzeja Ive Lozice čuje nešto više o njenim cilјevima.

Svečano će biti uručena i nagrada Narodnog muzeja za najbolјi diplomski rad Odelјenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i zahvalnice darodavcima koji su tokom protekle godine obogatili kolekcije Narodnog muzeja i zaslužnim pojedincima i ustanovama sa kojima je Narodni muzej realizovao programe. Biće uručene i plakete zaposlenima koji u Muzeju rade 10, 20 i 30 godina rada, kao i zahvalnice novim penzionerima Narodnog muzeja.

Za 11. maj u atrijumu je najavljena i predstava “Solunci govore” - projekat Akademije umatnosti iz Beograda, rađen prema dramskom tekstu Antonija Đurića, u režiji Cisane Murusidze, koji je premijerno izveden 6. aprila u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, a 26. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu i uvršten u zvaničan uprogram obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Predstava oživljava sećanje na sve rodolјube koji su nesvakidašnjim stradanjima doprineli pobedi u Velikom ratu, a realizovana je pod pokrovitelјstvom predsednika Srbije i Republike Srpske Tomislava Nikolića i Milorada Dodika, uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja.

Narodni muzej trebalo bi ponovo da bude otvoren do kraja mandata novoizabrane Vlade Srbije - kako je obećao nedavno premijer Aleksandar Vučić.

“Obećavam da će ova Vlada Srbije konačno obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren deceniju”, rekao je Vučić 27. aprila u Skupštini Srbije, predstavljajući ekspoze.

Vučić je naveo da ga je, kao roditelja, stid što u Srbiji žive deca koja nisu imala prilike da vide Narodni muzej.

“Uostalom, da pitam i nas poslanike, ministre ili koga već hoćete, da li znamo gde se danas čuva Miroslavlјevo jevanđelјe. Verujte mi da 90%, pretpostavlјam, ne bi znalo, a svako dete kada smo mi išli u školu znalo je tačno mesto u Narodnom muzeju gde može da ga vidi”, rekao je Vučić, koji nije pomenuo u ekspozeu i Muzej savremene umetnosti, takođe zatvoren već godinama zbog rekonstrukcije.

Rekonstrukcija Narodnog muzeja prvobitno je trebalo da bude obavljena prema projektnom rešenju autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem, a potom je, na osnovu javnog konkursa, 2010. godine odabran novi predlog proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja - prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice. Taj projekat praktično nije ni započet zbog nedostatka novca, a predviđao je veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnju četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljene kupole na vrhu zgrade i podzemnog depoa.

V.d. direktora Bojana Borić Brešković, kao kandidat za direktora Narodnog muzeja, predložila je krajem 2013. godine, trofaznu sanaciju, adaptaciju i delom rekonstrukciju zgrade, koja bi trebalo da bude završena u naredne tri godine.

(SEEcult.org)

  Breda Beban u Novom Sadu



Izložba “Nazovimo to ljubav” (Let’s Call it Love) Brede Beban, koju je nedavno imala priliku da vidi beogradska publika kao dosad najsveobuhvatniji uvid u multimedijalni opus te velike umetnice iz njenog emigrantskog života u Velikoj Britaniji, biće otvorena 15. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, gradu u kojem je i rođena.

Izložba “Nazovimo to ljubav”, koju Kulturni centar Beograda i MSUV partnerski organizuju u saradnji sa Portalom za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, obuhvata najvažnije video radove i filmovi Brede Beban iz perioda od 1991. do 2012. godine, odnosno od odlaska iz ratom zahvaćene Jugoslavije do preranme smrti u Londonu.

Kao i nedavno u KCB-u, ukupno će biti predstavljeno 19 video radova, video instalacija i umetničkih filmova), uz dva fotografska projekta - ciklus “Arte vivo” (2008-2011) sa 13 fotografija u koloru i seriju “Ležim na krevetu čekajući da se njegovo srce zaustavi” (I lay on the bed waiting for his heart to stop beating), sa 36 fotografija u koloru, snimljenih od 1991. do 1997.

Breda Beban je bila likovna umetnica, sineasta i kustoškinja/kreativna producentkinja, čiji rad se bavi savremenim pojmovima subjektivnosti i emocija koje se javljaju na marginama velikih priča o geografiji, politici i ljubavi. Filmovi i fotografije Brede Beban, kako su istakle kustoskinje izložbe “Nazovimo to ljubav” Gordana Dobrić (KCB) i Svetlana Mladenov (MSUV), smatraju se jedinstvenim izrazom intimnosti, ranjivosti i autentičnosti.



Rođena u Novom Sadu u nekadašnjoj Jugoslaviji, Breda Beban je odrasla u Makedoniji i Hrvatskoj. Slikarstvo je studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Karijeru je započela kao slikarka i umetnica performansa, a prvu samostalnu izložbu slika imala je u Galeriji SKC u Beogradu ranih 80-ih.

Kao pripadnica generacije mladih protagonista slikarstva postmoderne na jugoslovenskim prostorima, više puta je gostovala u kultnoj emisiji “TV galerija” Dunje Blažević izvodeći u studiju performanse samostalno ili sa kolegama (jedan od onih koji se pamti bio je sa avangardnim De Stilom Markovićem), i promovisala na taj način TV performans kao novu formu video teatra. U Beogradu je imala još jednu samostalnu izložbu važnu za njenu jugoslovensku biografiju - u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1987. godine, kada u prostor galerije, koji je definisan kao slikarski ambijent, sa platnima ogromnih dimenzija koja asociraju na zidove vizantijskog hrama, uvodi praksu scenskog nastupa, izvodeći jedan od svojih prvih javnih performansa. Godinu dana kasnije održana je mala retrospektiva video radova Brede Beban i Hrvoja Horvatića (1986-1988) u Akademskom filmskom centru Doma kulture Studentski grad.



Breda Beban je Horvatića, kasnije svog životnog i umetničkog partnera, upoznala sredinom 80-ih, kada je i počela da radi na filmu, videu i fotografiji.

Nakon izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, izbegli su zajedno i putovali od mesta do mesta da bi se konačno skrasili u Londonu, gde su nastavili da rade zajedno do iznenadne Horvatićeve smrti 1997. godine.

Nastao je muk uslovljen njenim dugim izostankom sa beogradske i srpske likovne scene (Absence/Odsustvo, rekla bi Breda u istoimenom radu). Život emigranta, bez doma, prijatelja, na ivici egzistencije, kao i česta menjanja mesta boravka - od Italije, preko Španske obale, do Južne Amerike i Argentine, Kanade i povratka u Evropu, odnosno Veliku Britaniju – doneli su nova životna iskustva, koja su postala provokativne teme za novu i drugačiju umetnost Brede Beban. U narednom periodu, kako su podsetile u uvodnom tekstu u katalogu kustoskinje izložbe, Breda Beban se odredila u novim medijima savremene vizuelne umetnosti (video, film i fotografija).



Radeći samostalno i/ili u saradnji sa drugim umetnicima i sineastima, napravila je brojne radove koji su izlagani u najznačajnijim muzejima savremene umetnosti u Evropi i SAD.

U Britaniji je živela u Londonu i Šefildu, gde je predavala medijske umetnosti na Univerzitetu Šefild Halam.

Preminula je 2012. godine, ostavivši razne projekte nezavršenim.

Izložba je organizovana ljubaznošću zaostavštine umetnice i Kalfajan galerije (Atina-Solun), a podržali su je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine, Grad Beograd - Sekretarijat za kulturu i Mčann Beograd.

Veliku zahvalnost za realizaciju tog zahtevnog projekta organizatori duguju porodici Brede Beban, Dubravki Kerubini (Cherubini) iz Trsta i Kalfajan galeriji, kustoskinji Đulijani Karbi i Komitetu za savremenu umetnost (Trieste Contemporanea) iz Trsta, kustosima Branku Frančeskiju (Franceschi) iz Zagreba i Mihi Colneru iz Ljubljane, te svim prijateljima Brede Beban iz Beograda i Londona.

Izložba će biti otvorena u MSUV do 15. juna, a potom će biti predstavljena i u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci.

(SEEcult.org)

  Novi Čaplinov muzej



Bivša kuća legendarnog Čarlija Čaplina (Charlie Chaplin) u Švajcarskoj postaće muzej, zahvaljujući rekonstrukciji vrednoj oko 49 miliona evra.

Muzej trebalo bi da bude otvoren 2016. godine u zdanju u kojem je Čaplinov, ikona nemog filma, proveo poslednjih 25 godina života – do smrti 1977.

Kuću sa 14 hektara zemlje na Ženevskom jezeru kupila je 2008. godine jedna luksemburška investiciona filma.

Ideja o novom muzeju dobila je podršku Čaplinove dece.

Kuća će izgledati nakon rekonstrukcije kao kada je Čaplin u njnoj živeo. Posetioci će moći da čuju njegov glas, gledaju filmove, čuju njegovu muziku…

Čaplin je prebegao u Švajcarsku iz SAD u svojim 60-im godinama zbog optužbi da je pristalica komunista u jeku makartijevog političkog “lova na veštice”.

Čarls Spenser Čaplin, filmski glumac, scenarista, režiser i kompozitor, stvorio je jedan najupečatljivijih likova svetskog filma - lik skitnice Čarlija.

Igrao je u više od 80 filmova, režirao 70, bio producent 30, a za 18 njih je komponovao muziku. Napisao je scenarije za više od 60 filmova, a sam sebe je igrao u čak 78.

Dobio je počasnog Oskara 1972. godine, kada se na kratko prvi put vratio u SAD posle više od dve decenije.

Debitovao je 1914. u komediji “Preživeti” (Making a Living), a posle desetak kratkih filmova, pronašao je postojani lik koji su toliko zavoleli gledaoci: preširoke pantalone i tesni sako, suviše velike i poderane cipele, brčići, štap, polucilindar...

Bio je suosnivač filmskog studija United Artits 1919. i ubrzo počeo da snima celovečernje filmove u kojima je bio ne samo glumac, nego i scenarista, režiser, kompozitor.

“Mališan” (1921) je bio prvi celovečernji film koji je režirao, a ujedno je označio prekretnicu u Čaplinovom stvaralaštvu i postao jedno od njegovih najpoznatijih dela. Pola veka kasnije, 1971. godine, Čaplin je snimio obnovljenu verziju “Mališana”, sa specijalno komponovanom muzikom, čiji je lajtmotiv citat iz Šeste simfonije Čajkovskog.

U filmu “Zlatna groznica” (1925) Čaplin je stvorio lik usamljenog tragača za zlatom na Aljasci, kome se na kraju osmehnula sreća. “Ples testeninama” na viljuškama koje je izveo sedeći za stolom postigao je neverovatan uspeh i postao toliko omiljen filmski kadar da ga je Čaplin u originalnoj varijanti ponovio još dva puta. Film je preradio 1942. godine, ubacujući naratora, uz muziku koju je sam komponovao.

Čaplin je 1928. snimio “Cirkus”, priču o malom skitnici koji upada u cirkus bežeći od policajca i slučajno se pokazuje pred publikom. Filmu je dodeljen specijalni Oskar za, kako je stajalo u obrazloženju, “genijalnost scenarija, glumačko majstorstvo, režiju i produkciju”. To je jedan od najsmešnijih, ali istovremeno i najtužnijih Čaplinovih filmova.

Čaplinov prvi zvučni film (samo muzički pasaži) bio je “Svetla velegrada” (1931), koji je izraz njegovog originalnog stila, u kojem se prepliću najneočekivanija ekscentričnost, tužni lirizam i oštra satira.

Čaplinov glas njegovi obožavaoci prvi put su čuli u bioskopskim dvoranama tek 1936. u filmu “Nova vremena”.

Na ovdašnjim prostorima Čaplin je bio poznat i kao Šarlo, a u većem delu filmske istorije bio je i njen sinonim, kao i njegovi brkovi, polucilindar i štap.

Njegov život obeležile su ljubavne afere, razvodi, optužbe za komunizam (iako je izjavio: “Nisam komunista, niti sam bio član bilo koje političke organizacije”), pa za desni radikalizam... Lenjin i Staljin su ga obožavali, a sam je tvrdio da mu je “Krstarica Potemkin” omiljeni film.

Optuživali su ga da je sopstvene simbole “pozajmio” od drugih, a nacistički vodja Adolf Hitler pozajmio je njegov imidž. Čaplin, “mala skitnica” (bio je visok 1,65 m), uzvratio mu je filmom “Veliki diktator” 1940.

Britanac, Amerikanac, Švajcarac, apatrid… Čaplin je dobio britansku titulu viteza (1975).

(SEEcult.org)

  Nagrade 21. MFMS-a



Najboljom predstavom 21. Međunarodnog festivala malih scena (MFMS) u Rijeci, prema oceni stručnog žirija, proglašen je komad Nataše Matjašec Rošker “Dovde se prostire šuma” Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, koja je odnela još nekoliko nagrada, dok je prema mišljenju publike najbolja drama “Dok nas smrt ne rastavi” Radionice integracije iz Beograda koju je režirao Miki Manojlović prema istoimenoj drami Mire Furlan.

Pobednička predstava mariborskog SNG-a poetični je eksperimentalni projekat nastao prema motivima nemačkog dramatirčara Falja Rihtera, a prati deformacije porodičnih odnosa, idealističke snove o ljubavi koji poprimaju stvarne konture, dok se erotsko sanjarenje pretvara u noćnu moru. Predstava "Dovde se prostire šuma”, koja je trijumfovala i na Festivalu “Zlatni lav” u Umagu, nagrađena je i za scenografiju (Nataša Matjašec Rošker, Branko Jordan i Davor Herga) i dizajn svetla (Tomaž Bezjak).

Nagradu za najbolju režiju dobio je Oliver Frljić za predstavu "Hamlet" Zagrebačkog kazališta mladih, koji je nagrađen i za najbolju dramaturšku adaptaciju.

Frljićeva predstava odnela je i nagradu za najboljeg glumca - Krešimira Mikića, koji je ravnopravno nagrađen sa Primožom Pirnatom, glumcem u “Otelu” Mestnog gledališča ljubljanskog. Milivoj Beader je dobio nagradu za najbolju epizodnu ulogu.

Nagrade za ženske uloge odnele su glumice predstave “Dok nas smrt ne rastavi” Radionice integracije – Anita Mančić dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu, a Jovana Gavrilović za najbolju mladu glumicu.

U Beograd je otišla i nagrada za najbolju kostimografiju - za predstavu "Gospođa ministarka" Pozorišta “Boško Buha” autoriki Ivane Vasić i Ivane Šešlije.

Nagrada za najbolju scensku muziku nije dodeljena, a žiri su činili Darko Gašparović, Darko Lukić i Rajna Miloš.

Žiri “Novog lista” dodelio je nagradu "Mediteran" Nini Violić za uloge u predstavi "Hamlet".

U konkurenciji 21. MFMS-a, u selekciji Bojana Munjina i organizaciji HKD Teatra i Grada Rijeke, bilo je devet predstava.

MFMS je pokrenut 1994. godine kao Hrvatski festival malih scena. Pod umetničkim vođstvom svog osnivača, glumca Nenada Šegvića, i prvog selektora - pozorišnog kritičara Dalibora Foretića, okupljao je najbolja i najprogresivnija ostvarenja komernog teatraa, nastala u produkciji hrvatskih institucionalnih i nezavisnih pozorišta. Od 1999. godine, MFMS je u glavni program uključio i strane predstave.

(SEEcult.org)

  Kristalizacija



Izložba “Kristalizacija” Davora Gromilovića biće otvorena 12. maja u Galeriji Remont u Beogradu, a obuhvata više od 30 radova u medijima slikarstva, grafike i crteža, nastalih u procesu kontinuiranog umetnikovog istraživanja svog unutrašnjeg bića u koliziji sa agresivnom i neizvesnom svakodnevnom realnošću.

Već svojim nazivom, kako je navela kustoskinja Amalija Stojsavljević, izložba aludira na konkretizaciju ideje i završetak procesa umetničkog istraživanja jedne specifične oblasti. Putem dominantne upotrebe simbola, kolažiranjem i prožimanjem realnih i nadrealnih situacija i odnosa, Gromilović stvara arteficijalni svet unutar kojeg važe drugačiji mehanizmi funkcionisanja.

Proces umetničkog oblikovanja, započet još u detinjstvu - nakon akademskog obrazovanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ponovo se slobodno nastavlja sada kroz pročišćeniji i konkretniji vizuelni izraz.

Formalno, izložba obuhvata tradicionalne medije poput slikarstva, grafike i crteža, koji su u funkciji konkretizacije ideje, odnosno koji na najdirektniji način mogu da transponuju i vizuelizuju ideju. Cilj umetnika stoga nije formalno istraživanje granice izdržljivosti medije i konceptualizacija samog medija, već da upotrebom medija koji najviše odgovara njegovom senzibilitetu, a eksperimentišući sadržajem, uspostavlja izrazito specifičnu intimnu estetiku. Iako je forma stavljena u službu sadržaja, ona dobija različite oblike koji prevazilaze “klasičnost” medija, poput sveske (knjige) “Kristalizacija”, ispunjene crtežima- okumentima procesa nastanka radova ili je koncipirana u mini serije zbog semantičke koherentnosti kao u triptihu slika “Three Hours” ili seriiji grafika “Four Fruits”, navela je Amalija Stojsavljević, istoričarka umetnosti.



Rođen 1985. u Somboru, Gromilović je završio osnovne studije slikarstva 2010. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je završio i master studije crtanja 2012.

U umetničkoj praksi najviše se bavi istraživanjem slike i crteža, a radi i murale, grafike, dizajn odevnih predmeta i umetničkih fanzina. U svojim narativnim radovima često se oslanja na kulturu Balkana, narodnu umetnost, bajke i muziku, kao i na lična iskustva i posmatranja sredine u kojoj živi. U njegovim delima neizostavno je prisustvo mašte, unutrašnjeg sveta i višeslojnih refleksija iz kojih razvija ideje.

Od 2008. imao je devet samostalnih i učestvovao na više od 40 grupnih izložbi u Srbiji i Evropi.

U Beogradu je samostalno izlagao i u maju 2013. godine u Umetničkom prostoru U10, gde se predstavio izložbom “From Somewhere to Nowhere” - serijom slika na kojima prikazuje reakcije i interakcije ljudi u apsurdnim, često apstraktnim trenucima.

Njegova dela nalaze se i u nekolicini umetničkih kolekcija, kao što su zbirka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, zbirka Kulturnog centra Novi Sad i Sombor i druge.

Gromilovićevi radovi objavljivani su i u knjigama, magazinima i fanzinima sa područja Balkana i Evrope.

Izložba u Remontu biće otvorena do 30. maja.

(SEEcult.org)

  17. Bijenale studentske grafike



Bijenale studentske grafike Srbije biće održano 17. put od 10. do 31. maja u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, a uz radove stotinak domaćih studenata likovnih umetnosti, predstavlja kao goste mlade grafičare sa Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu.

Nagrađeni studenti imaće priliku da realizuju svoju prvu samostalnu izložbu do kraja godine u organizaciji DKSG-a, a to su Iva Kalšan sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i čak troje sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu - Jelena Savić, Marija Gavrilović i Petar Davidović.

Pohvaljeni studenti, Leonija Milisavljević (Akademija umetnosti, Novi Sad), Jovan Đuričić (Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd) i Albina Tusunović (Akademija likovnih umetnosti, Sarajevo), istakli su se “smelim ispitivanjem granica medija i već definisanim poetikama”.



Žiri su činili grafičari Nikola Korać i Marija Grahovac, te Nataša Janković iz Centra za grafiku “Akademija” FLU u Beogradu.

Prvi put je ostvarena saradnja sa Grafičkom kolonijom mladih u Prolom Banji, čiji je Savet odabrao Jelenu Savić sa FILUM-a da učestvuje na ovogodišnjoj koloniji.



Kroz manifestaciju Bijelnale studentske grafike ostvaruje se jedan od glavnih ciljeva redakcije Likovnog programa DKSG-a, a to je afirmacija rada studenata i mladih umetnika koji tek stupaju na savremenu umetničku scenu i koji u svojim istraživanjima na inovativan način pristupaju mediju grafike.

Ove godine je 101 autor predstavljen sa 176 radova.

Uvid u rad nove generacije budućih umetnika, kako je naveo DKSG, omogućava formiranje jasne slike različitih pristupa i umetničkih praksi studenata sa FLU i FPU u Beogradu, Akademije umetnosti u Novom Sadu, Fakulteta umetnosti u Nišu, Fakulteta umetnosti u Zvečanu, Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i Državnog univerziteta, Departmana umetnosti u Novom Pazaru, uz goste iz Sarajeva.

Bijenale će biti otvoreno u Velikoj galeriji i Galeriji DKSG-a do 31. maja.

(SEEcult.org)

  VOĐENJE: 100 dela iz zbirki MSU



100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti. Jugoslovenska umetnost od 1990. do 1945. Muzej istorije Jugoslavije, Beograd, 29.3-18.5.2014.

Tematsko vođenje: Slika i reč srpske avangarde - kustoskinja MSUB Aleksandra Mirčić i naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu dr Bojan Jović

MSUB, čija je zgrada zatvorena od 2008. godine zbog rekonstrukcije, gostuje u Muzeju istorije Jugoslavije reprezentativnim izborom sto dela jugoslovenske i srpske moderne umetnosti iz prve polovine 20. veka. Izložba je i apel na nadležne da konačno omoguće otvaranje stalne postavke MSUB-a na Ušću.

Izložba prati početke moderne umetnosti (simbolizam, plenerizam, impresionizam, ekspresionizam), preko tendencija karakterističnih za 20-godine 20. veka (sezanizam, poskubizam, apstrakcija, "povratak redu"), sve do umetnosti 30-ih, kada dominiraju intimizam, poetski realizam, ekspresionizam boje i socijalna umetnost. Poseban prostor dodeljen je istorijskim avangardama (zenitizam, konstruktivizam, nadrealizam).

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2014.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi. Projekat su do sada podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

  18. FKM sa osvrtom na kritiku



Festival koreografskih minijatura, biće održan od 6. do 10. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu i Bitef teatru, u organizaciji Udruženja baletskih umetnika Srbije, a uz takmičarski i revijalni program, ponudiće i osvrt na plesnu i baletsku kritiku, kao na jednu od gorućih tema te oblasti umetnosti.

Pod sloganom “Punoletan”, i 18. FKM, kao internacionalno takmičenje koreografa i njihovih premijerno izvedenih kratkih formi, pružiće priliku stručnoj i široj javnosti da se upozna sa aktuelnim i nastupajućim trendovima savremene igre.

Kao i prethodnih 17 godina, UBUS je i ove godine, kako ističe, dobio mnogobrojne prijave iz celog sveta, kao i znatan broj domaćih autora zainteresovanih da se njihove ideje vide na FKM-u.

Umetnički direktor 18. FKM-a Vladmir Logunov, višestruko nagrađivani koreograf i pedagog, odabrao je takmičare sa baletskim umetnicama Isidorom Stanišić i Tatjanom Popović.



Žiri FKM-a, koji čine koreograf Fabio Simoes iz Portugala, baletski umetnik i predsednik Udruženja baletskih umetnika Slovenije Tomaž Rode, koreografkinja i pedagog Isidora Stanišić, koreograf i kostimograf Boris Čakširan i solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Olga Olćan Miljević, odabraće finaliste koji će se takmičiti za tri glavne festivalske nagrade za najbolju koreografsku minijaturu, kao i plaketu “Aleksandar Izrailovski” za najupečatljiviji segment koreografske minijature.

Prva nagrada podrazumeva novčani iznos od 2.000 evra, druga od hiljadu evra, a treća od 500 evra.



Prema odluci žirija kritike, biće dodeljena i nagrada kritike o kojoj odlučuju dramaturg i kritičarka umetničke igre Jelena Kajgo iz Srbije, plesna kritičarka Jelena Mihelčić iz Hrvatske i publicista i kritičar Jedrt Jež Furlan iz Slovenije.

Nagradu publike dobiće takmičari koji zasluže najveći aplauz, a Predsedništvo UBUS-a, na predlog Umetničkog veća, dodeliće nagradu “Ohrabrenje” koja predstavlja deo programa podrške domaćim stvaraocima i njihovom radu, a podrazumeva produkciju celovečernje predstave.

Takmičarski program sastoji se od selekcije finalista koja će biti održana 6. juna na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta, uz besplatan ulaz, a finalno takmičarsko veče biće 7. juna na istom mestu.



U okviru revijalnog programa, 9. juna u Bitef teatru biće odigrana predstava “Pop it up” Dragane Bulut, jednog od laureata FKM-a, u izvođenju Foruma za novi ples iz Novog Sada, dok će 10. juna na sceni “Raša Plaović” publika moći da vidi predstavu “Raskršće” Milice Jević, Miloša Kecmana i Milana Bačkulje, prošlogodišnjih dobitnika festivalske nagrade “Ohrabrenje”.



Prateći program FKM-a biće fokusiran od 7. do 9. juna na kritiku – kroz niz predavanja i razgovora sa stručnjacima pod zajedničkim nazivom “Kritičke prakse u oblasti umetničke igre”, koje će moderirati Jelena Kajgo.

Tradicionalno, 10. i 11. juna biće organizovana i edukativana plesna radionica za učenike završnih razreda baletskih škola i profesionalne igrače koju će voditi Dragana Bulut, srpska umetnica koja živi i stvara u Berlinu, gde je diplomirala na master studijama odseka Solo/Dance/Authorship, u Centru za ples (HZT) na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.

FKM je prvi put održan 1997. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Interesovanje za učešće do sada su izražavale mnoge zemlje iz okruženja, pa su među dosadašnjim takmičarima bili i koreografi iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, ali i iz Francuske, Koreje i drugih zemalja.

FKM je od osnivanja pružao jedinstvenu priliku velikom broju mladih koreografa da u živom nastupu, pred publikom, promovišu svoj koreografski stil, ideje i način rada. Mnogim takmičarima je svojevremeno otvorio mogućnost da krenu u dalji samostalni koreografski rad, u okviru pozorišta ili alternativnih trupa. Tako su neki od prvih laureata FKM-a danas afirmisani koreografi.

Idejne i koncepcijske obrasce FKM-a postavila je grupa baletskih umetnika, okupljenih oko tadašnje predsednice UBUS-a Višnje Đorđević. Na istom idejnom pravcu teklo je organizovanje i narednih festivala, na čelu sa potonjim predsednikom UBUS-a Ristom Mihićem. Nasledstvo unapređenog festivala i odgovornost za njegovo očuvanje i dalji napredak prihvatila je Sonja Lapatanov, predsednica UBUS-a i direktorka FKM-a od 2004. do 2012, a od 2013. na čelu je aktuelna predsednica UBUS-a Anđelija Todorović.

Osnivači FKM-a su UBUS i Ministarstvo kulture Srbije, a tokom godina značajnu finansijsku podršku pružili su i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i opština Stari grad. Narodno pozorište pružilo je FKM-u 17-godišnje gostoprimstvo.

Festivalski sajt je www.fkmbelgrade.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  46. Majska izložba - Restart



Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera (ULUPUDS) organizuje od 21. do 31. maja u Kući kralja Petra na Senjaku 46. Majsku izložbu, najstariju i najznačajniju izložbu svojih članova, profesionalnih stvaralaca u svim oblastima primenjenih umetnosti i dizajna u Srbiji, čiji je slogan ove godine “ULUPUDS Restart”.

Na izložbi učestvuje više od 160 umetnika koji, kako je navela, zagledani u sadašnjicu, a budni za budućnost, “ne ostaju ravnodušni prema pitanjima prošlosti, te su mnogi posvećeni temama koje referiraju na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, ali i na prethodne istorijske momente i ličnosti.

“Uprkos opštoj slici umetničke scene, koja odražava težnju za opstankom, indiferentnosti političkih struktura, odsustvu interesovanja za umetnost kao jedan od najviših principa ljudskog života, Majska izložba 2014. pokazuje da odgovorno profilisani projekat, i u ovakvim uslovima, može da bude podsticaj promenama, afirmišući u celini vitalnu produkciju”, navela je kustoskinja Ljubica Jelisavac Katić.



Veliki broj radova je sa nazivom “Restart”, kao i metaforičnih razrada tema (Jutro, Buđenje…).

Nastali kao porudžbine uglednih domaćih i stranih firmi, ili kao odrazi ličnih povoda, radovi na 46. Majskoj izložbi su u rasponu od evokacija drevne umetnosti do izdanaka savremenih tokova, a pojedine karakteriše veoma jasna poruka savremenom čoveku i društvu.



Na otvaranju 46. Majske izložbe biće dodeljene tradicionalne nagrade: Gran pri i pet ravnopravnih plaketa, kao i nagrada iz Fonda “Aleksandar Šaletić”, te otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti.

Majska izložba prvi put je održana 1955. Godinama je bila revijalnog karaktera, a od 2007. je i tematska.

ULUPUDS je 2013. godine proslavljao 60 godina postojanja, a 45. Majska izložba, organizovan na temu “Od-lično/Excellent”, bila je jedan od centralnih događaja povodom tog jubileja.

Generalni pokrovitelji 46. Majske izložbe su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Opština Stari grad, a sponzor Grafiks.

Vizuelni identitet 46. Majske izložbe ULUPUDS-a osmislio je Jovan Tarbuk.

Izložba će biti otvorena u Kući kralja Petra do 31. maja.

(SEEcult.org)

nema vam sedme umetnosti na pdf-u... a kanski festival poceo

Film je dobio ceo forum na Kulturi i umetnosti i čak dve vesti u vezi Kanskog festivala klik i tu nije kraj što se Kana tiče.

  Bajka o mrtvoj carevoj kćeri



Drama Nikolaja Koljade “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, u režiji Jane Maričić, premijerno će biti izvedena 16. maja u Bitef teatru u Beogradu, a priča je smeštena u prljavo veterinarsko odeljenje propale klinike u ruskoj provinciji, početkom 90-ih godina.

Tu živi i radinesrećno ružna, romantična i zanesena Rima koja strujom ubija životinje. Društvo joj pravi njena mezimica, kuja Lanka, sa svojim štencima, od čije prodaje se Rima prehranjuje. U taj užas upadaju Rimina promiskuitetna prijateljica Nina, koja je uverena da je veliki pesnik, emotivni primitivac Vitalij, zvani Turčin i njegov prijatelj, nesrećni lepotan Maksim.

Jedne večeri, uz druženje i mnogo alkohola, ovaj četverac se zbližava i počinje polako jedan drugom da otkriva svoje slabosti, težnje i žal za lepšim životom koji se nikada neće desiti.

U strastvenoj i iskrenoj borbi za ostvarenje svojih snova, oni postaju surovo, brutalno i nakazno naličje čoveka.

U predstavi igraju Vladimir Nićiforović, Boris Kargotić, Janko Cekić i Jelena Rakočević.

Supervizor projekta bio je Goran Šušljik, scenografkinja je Jovana Grahovac Sujić, kostimografkinja Snežana Filipaš, a autor muzike Philippe Hansen Shan.

Prva repriza predstave “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” u Bitef teatru je 17. maja.

(SEEcult.org)

  Razgovor o Mangelosu



Razgovor o radu i životu istoričara umetnosti, kritičara i kustosa Dimitrija Bašičevića, poznatog pod umetničkim pseudonimom Mangelos, biće održan 19. maja u Legatu Čolaković, u okviru aktuelnog konkursa za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu, koji je otvoren za mlade umetnike u Srbiji do 27. maja.

U razgovoru o Mangelosu (1921-1987) učestvovaće prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar, i dr Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos, kao i istoričari umetnosti i nezavisni kustosi Andrej Bereta i Srđan Tunić, autori projekta “Kustosiranje” udruženja Artikal.

U saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont i Fondom Ilija&Mangelos, razgovor je osmišljen kao prateći program konkursa za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos”, u cilju promocije i kritičke diskusije o samoj nagradi i značaju jednog od rodonačelnika konceptualne prakse u regionu.

Razgovor o Mangelosu predstavlja važan osvrt na zaostavštinu tog umetničkog profesionalca, a ujedno je prilika da se stručna i šira publika upozna sa njegovim radom koji je prihvaćen kako u regionalnim (ex-YU), tako i u međunarodnim okvirima.

Razgovor će poslužiti kao polazište za diskusiju o radu i nasleđu Mangelosa u lokalnom i međunarnodnom kontekstu – kako za vreme njegovog života, tako i danas.


*Foto: Dimitrije Bašičević Mangelos, Mon père Ilija (1895-1972), m.8, (première esquisse pour le portrait – m.8), 1971-1977, tempera i zlatni listić na drvenoj tabli, 29 x 24,4 cm

Da Mangelos pripada među najistaknutije predstavnike međunarodne konceptualne umetničke prakse ukazuju i nova stalna postavka u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, na kojoj je izložen i Mangelos, kao i publikacija “Art Conceptuel” koju je 2013. godine objavio taj muzej sa upravo njegovim radom na naslovnoj strani.

U prilog tome govori i nedavno održana samostalna izložba Mangelosa u Parizu, kao i upravo otvorena izložba “Ilija & Mangelos” u njujorškoj galeriji St. Etienne, koja obuhvata oko 70 radova tih značajnih umetnika, oca i sina, koji su godinama stvarali pod pseudonimima.

Na njujorškoj izložbi, inače, Dimitrije Bašičević Mangelos i njegov otac Ilija Bašičević Bosilj (1895-1972) prvi put su zajedno predstavljeni van Srbije.

Dimitrije Bašičević Mangelos, rođen 14. marta 1921. godine, školovao se u Šidu, Sremskoj Mitrovici i Vukovaru, a studije istorije umetnosti započeo je u Beču i završio u Zagrebu, gde je diplomirao 1949, a doktorirao 1957. na temu Save Šumanovića.

Profesionalnu karijeru započeo je kao asistent i kustos Moderne galerije i Arhiva za likovnu umetnost u Jugoslovenskoj akademiji nauka i umetnosti, a od 1952. učestvovao je u osnivanju Galerije seljačke umetnosti, čiji je direktor bio do 1965. Organizovao je brojne izložbe naivne umetnosti u zemlji i inozemstvu. Objavljivao je teorijske tekstove i likovne kritike, zalažući se za afirmaciju apstraktne umetnosti. Osim što je pisao značajne tekstove, bio je i suorganizator Salona 54 u Rijeci - prve jugoslovenske izložbe apstraktne umetnosti.

Od 1971. godine rukovodio je novoosnovanim Centrom za film, fotografiju i televiziju. Učestvovao je u organizaciji Novih tendencija, te u uredništvu časopisa Bit i Spot. Objavljivao je teorijske tekstove o fotografiji i organizovao više značajnih izložbi. Poslednje objavljene tekstove posvetio je najmlađoj generaciji likovnih umetnika.

Bašičevićeva umetnička delatnost počela je već u gimnaziji: pisao je poeziju i kratke prozne tekstove. Nešto od toga objavio je posle rata pod pseudonimom. Za vreme rata nastala su i njegova prva likovna dela: paysages de la mort i paysages de la guerre. U 50-im godinama nastale su serije radova (tabula rasa, alphabet, paysages, nostories, grafikoni, negation de la peinture, pythagore). Uzeo je pseudonim Mangelos koji koristi za svoj privatni eksperiment, nazvan noart.

Od 1959. do 1966. godine učestvovao je u delatnosti umetničke grupe Gorgona, koja je dobila ime po jednoj njegovoj pesmi.

Projekat za časopis Gorgona (neizdavanje jednog broja) ostao je nerealizovan.

Najveći broj radova Mangelosa nastao je 60-ih godina. Od 1968. počeo je da učestvuje na izložbama vizualne poezije, a na retrospektivnoj izložbi Gorgone (1977) prvi put je izložio svoje rane radove.

Priredio je samostalne tematske izložbe: Manifesti (1978), Shid-theory (1978), Energija (1979), Retrospektiva (1981).

Tokom 90-ih godina izlagan je u okviru niza samostalnih i grupnih izložbi u svetu.

Danas se njegovi radovi nalaze u prestižnim muzejskim kolekcijama, među kojima su MoMA u Njujorku, Tejt u Londonu, Pompidu u Parizu…

Preminuo je 1987. u Zagrebu.

Mangelosovim imenom nazvana je prestižna nagrada za mlade umetnike u Srbiji koja podrazumeva jedinstvenu mogućnost za rezidencijalni boravak u umetničkom centru ISCP (International Studio and Curatorial Program) u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu.

Nagrada se dodeljuje za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Detalji o načinu prijavljivanja nalaze se na sajtu nagrade "Mangelos", kao i u rubrici “Konkursi” portala SEEcult.org.

Razgovor o Mangelosu u Galeriji-Legatu Čolaković biće održan 19. maja u 18 sati, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

  Odložena Noć muzeja u Srbiji



Manifestacija “Noć muzeja” u Srbiji, planirana za 17. maj, odložena je do daljeg zbog vanredne situacije usled poplava, ali će pojedini muzeji u Beogradu i Novom Sadu biti otvoreni tokom vikenda radi prikupljanja pomoći za ugrožene građane.

Organizatori “Noći muzeja” pozvali su sve posetioce u Beogradu i Novom Sadu da se pridruže akciji pomoći građanima u nevolji.

Oni koji mogu, neka ponesu flašice vode, konzerve hrane, ćebad, sredstva za higijenu, obuću, odeću…

U Beogradu pomoć je moguće doneti od 18 do 21 sat u Etnografski muzej, Kolarčevu zadužbinu, Pozorište Boško Buha, Muzej nauke i tehnike, Vojni muzej, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Kuću legata, Zepter muzej, Muzej grada Beograda – Konak kneginje Ljubice, Muzej primenje umetnosti, Kulturni centar Beograda, Turističku organizaciju Srbije, Istorijski muzej Srbije, Muzej “Crvene zvezde”, Republički hidrometeorološki zavod – Opservatoriji u Karađorđevom parku, Narodnu biblioteku Srbije, Muzej Nikole Tesle, Kuću kralja Petra, Austrijski kulturni forum – Ambasadu Austrije i Muzej PTT-a.

Novosađani će pomoć moći da ostave od 10 do 18 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Studiju M, Turističkoj organizaciji grada Novog Sada, Američkom kutku i poslovnici OTP banke (Bulevar Mihajla Pupina 6) kako bi Crveni krst Novog Sada preuzeo tu pomoć.

Pomoć ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima može se slati putem SMS poruka na broj 1003, za sve mreže mobilnih operatora u Srbiji. Cena poruke je 100 dinara.

Pomoć ugroženima može da se uplati i na dinarski račun koji je otvorila Vlada Srbije: 840-3546721-89, svrha uplate: otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave.
Namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava je 01-504619-100193230-000000-0000.

Pomoć može da se uplati i na žiro račun Grada Beograda i Sekretarijata za finansije: 840-744141843-14, model 97, poziv na broj: 39-501-04.

Zainteresovani za pružanje pomoći ugroženom stanovništvu (vode, hrana, odeća...) mogu da se obrate Crvenom krstu koji vrši prihvat i raspodelu pomoći ugroženima. Kontakt telefoni: 011/3032-125 lokal 217 i lokal 215.

VAŽNI TELEFONI i BROJEVI RAČUNA ZA POMOĆ

Kontakt telefoni dežurnih službi za pomoć građanima u Beogradu

Sajt sa zbirnim informacijama o poplavama: poplave.rs

(SEEcult.org)

  Muzeji - punktovi za pomoć



Muzeji i druge ustanove kulture u Beogradu, Novom Sadu i gradovima širom Srbije pridružili su se akciji prikupljanja pomoći za ugrožene od poplava.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pozvalo je publiku, umetnike i kulturne poslenike da 17. maja od 13 časova u Narodnom muzeju u Beogradu pomognu ugroženim od poplava donošenjem najneophodnijih namirnica, a to su voda, dvopek, čarape i konzervirana hrana.

Narodni muzej u Kraljevu zamolio je sve koji su nameravali da ga posete u “Noći muzeja”, koja je odložena do daljeg, da 17. maja od 18 do 22 sata donesu pomoć za postradale.

Muzej u Smederevu, Galerija savremene umetnosti i Turističko-informativni centar, u saradnji sa Crvenim krstom, prikupljaće novčana sredstva za pomoć ugroženom stanovništvu 17. maja od 17 do 20 časova. Od 19. maja u Muzeju u Smederevu od 10 do 17 časova i u Galeriji savremene umetnosti od 8 do 15 časova takođe će biti moguće priložiti novčana sredstva volonterima Crvenog krsta.

I Gradski muzej u Somboru pozvao je sigrađane da 17. maja od 18 do 22 sata časa donesu humanitarnu pomoć za postradale (flaše s vodom, konzerve hrane, ćebad, sredstva za higijenu, obuću, odeću…).

Umesto programa “Noći muzeja”, zaposleni u Narodnom muzeju Toplice dežuraće od 18 do 22 sata u samoj muzejskoj zgradi i u Galeriji “Boža Ilić” radi prikupljanja humanitarne pomoći.

U Galeriji “Boža Ilić” biće realizovano i crtanje portreta posetilaca suvim pastelom, a prihod od njihove prodaje biće uplaćen na žiro račun koji je otvorila Vlada Srbije.

Prikupljanje pomoći organizovano je i u niz muzeja, galerija i kulturnih centara u Beogradu i Novom Sadu, na poziv Noći muzeja, koja je odložena do daljeg.

U Beogradu je pomoć moguće doneti od 18 do 21 sat u Etnografski muzej, Kolarac, Pozorište "Boško Buha", Muzej nauke i tehnike, Vojni muzej, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, Kuću legata, Zepter muzej, Konak kneginje Ljubice, Muzej primenje umetnosti, Kulturni centar Beograda, Turističku organizaciju Srbije, Istorijski muzej Srbije, Muzej “Crvene zvezde”, Opservatoriju u Karađorđevom parku, Narodnu biblioteku Srbije, Muzej Nikole Tesle, Kuću kralja Petra, Austrijski kulturni forum, Muzej PTT-a, Železnički muzej, Muzej savremene umetnosti, Medija centar “Odbrana”, UK Parobrod, Galeriju FLU-a, Kuću kulture, Dom omladine, Filološki fakultet i Fiat salon.

Novosađani pomoć mogu da ostave od 10 do 18 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Studiju M, Turističkoj organizaciji grada Novog Sada, Američkom kutku i poslovnici OTP banke (Bulevar Mihajla Pupina 6), a Crveni krst će je preuzeti.

Novosadski Crveni krst je zamolio da se ne donosi garderoba, jer su preko potrebna sredstva za higijenu, pelene, konzervisana hrana i voda.

I Bitef teatar i Bitef Art cafe su se uključili u akciju pomoći građanima u nevolji, pozivajući sve posetioce, kolege, prijatelje, komšije i ostale građane da pomoć donesu 17. maja od 18 do 20 sati.

Prikupljanje pomoći najavljeno je i za 20. maj, koji Bitef teatar tradicionalno obeležava humanitarnom predstavom za kućne ljubimce.

Bitef teatar će na taj dan - umesto predstave, organizovati prikupljanje pomoći, i to ne samo za ljude, već i za kućne ljubimce koje će udruženje za brigu o životinjama grada Beograda Beta spašavati u ugroženim područjima. Potrebni su ćebad, hrana za kućne ljubimce i sve ostalo što im može biti potrebno.

U Bitefu i Bitef art kafeu biće i humanitarna kutija u koju će biti moguće ubaciti novac koji će biti predat udruženju Beta.

Povodom katastrofalne situacije, bioskop Cineplexx u Beogradu pozvao je gledaoce da pošalju poruku na broj 1003 (cena 100 dinara), a zauzvrat će dobiti besplatne kokice.

Sredstva će biti usmerena na račun Vlade Srbije za prikupljanje pomoći, a slanje poruke je moguće sa sve tri mreže mobilnih operatora (Telenor, Telekom i VIP).

Fondacija Beogradske filharmonije izdvojila je 100.000 dinara na ime novčane pomoći za ugrožene od elementarnih nepogoda, a akciji su se priključili i američka dirigentkinja Žizel Ben-Dor, koja se odrekla prihoda od prodaje diskova posle koncerta, kao i pretplatnici BGF.

Arhiv Srbije saopštio je da je njegov direktor Miroslav Perišić odlučio da ta nacionalna ustanova iz sopstvenih prihoda uplati 50.000 dinara na račun Vlade Srbije za pomoć ugroženim područjima.

Narednih dana Arhiv Srbije će, kako je najavljeno, preduzeti i druge vrste pomoći.

Gej strejt alijansa (GSA) pozvala je sve LGBT osobe i sve druge građane, povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (IDAHO), da ga obeleže tako što će pomoći najugroženijem stanovništvu Srbije pogođenom poplavama.

GSA je istakla da je pomoć ugroženima prioritet, pa poziva da se otkažu manifestacije planirane za 17. maj.

GSA je apelovala na sve da pomognu uplatom na račune državnih organa namenjenih u tu svrhu ili slanjem SMS poruka na broj 1003, u skladu sa svojim mogućnostima. Takođe, GSA u svojim kancelarijama prikuplja materijalnu pomoć u odeći, hrani, sredstvima za higijenu, flaširanoj vodi i drugim stvarima koje su najpotrebnija.

Apelu GSA pridružile su se i LGBT organizacije: Društvo LGBT Novi Sad, Labris, IDAHO Beograd, Hestija, Siguran puls mladih.

S obzirom na katastrofalne razmere i posledice poplava, GSA poziva organizatore Parade ponosa, zakazane za 31. maj, da razmisle o otkazivanju tog skupa. GSA smatra da “državna sredstva i energiju koja bi bila potrošena u organizaciju tog skupa treba iskoristiti za saniranje posledica poplava, što u ovom trenutku treba da bude prioritet i za državne institucije i za sve građane, a da Parada ponosa može da se održi i kasnije”.

Inače, pomoć za građane koji su evakuisani sa poplavljenih područja prikuplja se tokom vikenda i u Knez Mihailovoj 5, u organizaciji Centra za promociju nauke, i to od 10 do 16 časova.

CPN je izradio i mapu lokacija za prikupljanje pomoći, koju može dopunjavati svaki korisnik.

Najugroženija podrucja u Srbiji su: Obrenovac, Grocka, Barič, Lazarevac, Šabac, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirci, Smederevo, Velika Plana, Smederevska Palanka, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Čačak i Užice.

Prema podacima Vlade Srbije, za sada je evakuisano oko 15.500 osoba.

Bez električne energije je 13 opština, odnosno 88.615 domaćinstava.

Pomoć ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima može se slati putem SMS poruka na broj 1003, za sve mreže mobilnih operatora u Srbiji. Cena poruke je 100 dinara.

Pomoć ugroženima može da se uplati i na dinarski račun koji je otvorila Vlada Srbije: 840-3546721-89, svrha uplate: otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave.
Namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava je 01-504619-100193230-000000-0000.

Pomoć može da se uplati i na žiro račun Grada Beograda i Sekretarijata za finansije: 840-744141843-14, model 97, poziv na broj: 39-501-04.

Zainteresovani za pružanje pomoći ugroženom stanovništvu (vode, hrana, odeća...) mogu da se obrate Crvenom krstu koji vrši prihvat i raspodelu pomoći ugroženima. Kontakt telefoni: 011/3032-125 lokal 217 i lokal 215.

VAŽNI TELEFONI i BROJEVI RAČUNA ZA POMOĆ

Kontakt telefoni dežurnih službi za pomoć građanima u Beogradu

Sajt sa zbirnim informacijama o poplavama: poplave.rs



(SEEcult.org)

  52. Susret amaterskih pozorišnih društava Vojvodine



Tradicionalni, 52. Susret amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (SAPDV) u Staroj Pazovi predstavlja od 16. do 24. maja osam predstava, a među kojima nema nijedne na nekom od jezika nacionalnih manjina, što je drugi put u istoriji te manifestacije.

Festival je otvorio u Gradskom pozorištu u Staroj Pazovi glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Miodrag Petrović, a prvi su nastupili amateri iz Dramskog studija “Branko Radičević” iz Novih Banovaca, debitanti na SAPDV, koji su izveli vodvilj Milana Grgića “Herkules i morske jahačice”, u režiji Aleksandra Bakoa.

Ceo program 52. Susreta, inače, posvećen je jubileju Branislava Nušića – 150-godišnjici rođenja, pa su se u konkurenciji za nagrade našle i dve njegove komedije – “Sumnjivo lice” koje je na scenu Doma kulture Sivac postavio Aleksandar Volić i “Ožalošćena porodica” Kamerne scene “Miroslav Antić” iz Sente, u režiji Dejana Cicmilovića.



Omladinski studio profesionalog pozorišta “Dobrica Milutinović” iz Sremske Mitrovice, koji takođe prvi put učestvuje, izvešće “Uspavanku za poplavljeni bal” pisca i reditelja Stefana Tajbla, dok trupa novoosnovanog AP “Braša” iz Žablja debituje predstavom “Na granici” Radomira Miljojkovića, u režiji Ane Ilić.

Selektor Ratko Radivojević odabrao je i Sterijinu “Pokondirenu tikvu” AP “Stevan Sremac” iz Crvenke, u režiji Radoja Čupića, te “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, u režiji Jovana Grujića i izvođenju AP Kovin.



“Gori, gori, gospođice moja” predstava je koju je u AP “Đorđe Dajanov Đekša” scenski oživeo Bogdan Janković, uz svesrdnu pomoć autora, Gorana Ibrajtera.

Žiri 52. SAPDV-a, koji čine Sonja Stipić, Saša Latinović i Miroslav Radonjić, odabraće tri najbolja ostvarenja za 57. Festival dramskih amatera Srbije, koji će sredinom juna biti održan u Kuli.

Prvi Susret amaterskih pozorišnih društava Vojvodine održan je 1961. godine u Kikindi, a od kada je pozorište iz tog banatskog grada postalo profesionalno, SAPDV se redovno održava u Staroj Pazovi.

Do sada je na toj manifestaciji učestvovalo u takmičarskom programu 476 predstava, od kojih je 303 odigrano na srpskom jeziku, a 173 na jezicima nacionalnih manjina.

Među predstavama na jezicima nacionalnih manjina bile su 63 na mađarskom, 58 na slovačkom, 31 na rusinskom i 21 na rumunskom.

Prvi put nije bilo nijedne predstave na nekom od jezika nacionalnih manjina 2005. godine.

Organizatori SAPDV-a su Centar za kulturu Stara Pazova i Save amatera Stara Pazova.

Branko Rakočević

  Kultura u akcijama pomoći



Kulturne ustanove i organizacije širom Srbije nastavljaju da prikupljaju pomoć za ugrožene u katastrofalnim poplavama, a zbog vanredne situacije, odloženi su mnogi programi planirani za ovu nedelju. Pojedine ustanove kulture izdvojile su i sopstvena sredstva za pomoć, a mnoge se odriču prihoda od prodaje ulaznica kako bi mogle da pomognu. Nezavisne organizacije, pored prikupljanja pomoći, organizuju i programe za decu u prihvatnim centrima za stradale sa poplavljenog područja.

Građanima je preporučeno da ne donose lekove, jer je nemoguće proveriti njihovo poreklo, već hranu za bebe, pelene, hranu u konzervama, sredstva za higijenu i dezinfekciju… Takođe, potrebne su i dečje igračke (sa naznakom za koji je uzrast).

U Narodnom muzeju, koji je Ministarstvo kulture i informisanja odredilo kao centralni punkt, akcija prikupljanja pomoći nastavlja se i 19. maja od 12 do 20 sati. U Narodnom muzeju je, inače, tokom vikenda prikupljeno više od devet tona pomoći, uključujući odeću za decu i odrasle, pelene, hranu za bebe, higijenske proizvode, pakete vode…

“Službeni glasnik” je uplatio milion dinara na račun Vlade Srbije za ugrožene od poplava, a zaposleni u tom javnom preduzeću, kako je saopšteno, volontirali su tokom vikenda u odbrani od poplava u više gradova, dok je u samom preduzeću organizovano prikuplјanje humanitarne pomoći za postradale koje će trajati do daljeg. “Glasnik” je i svoja četiri apartmana na Zlatiboru i dva u Vrnjačkoj Banji dao na raspolaganje MUP-u za smeštaj postradalih, a u toku je prikuplјanje novčane pomoći i za zaposlene u toj kući koji su ugroženi poplavama.

Pozorište na Terazijama organizuje akciju #MesecPodrske, u okviru koje će prihod od kupljenih ulaznica dati za pomoć ugroženima od poplava. Ceo prihod od predstave “Dva mirisa ruže”, koja je na programu 23. maja, ide ugroženima od poplava, a od ostalih će biti izdvajano 50 odsto prihoda. Zaposleni u Pozorištu na Terazijama 20. maja prikupljaće pomoć na Trgu Nikole Pašića (službeni ulaz).

Pozorište “Boško Buha” koordinira druga beogradska pozorišta za decu (Pinokio, Puž, Duško Radović i trupa Doktori klovnovi), koja su pripremila program za najmlađe u prihvatilištima širom Beograda. U “Buhi” je tokom vikenda prikupljana i pomoć za ugrožene u poplavama, a publiku je zamolilo da donosi pre svega pomoć u vidu pelena, hrane, mleka, odeće i svega onoga što može da pomogne bebama i maloj deci. Akcija prikupljanja pomoći biće nastavljena i ove nedelje, od 9 do 17 časova. Takođe, sav prihod najposećenije predstave “Gospođa ministarka”, koja je na repertoaru 20. maja, biće uplaćen kao pomoć ugroženima.

Opera i teatar Madlenianum uplatila je prihod od monodrame “Ledeni svitac” na račun za ugrožene, a predstava “Ana Karenjina”, planirana za 19. maj, otkazana je.

Povodom vanredne situacije, u Beogradu su odloženi, između ostalog, razgovor o radu i životu Dimitrija Bašičevića Mangelosa u Legatu Čolaković u Beogradu, izložba fotografija sa Instagrama u Parobrodu, promocija knjige "Kako pobeći iz Brazila?" Rajka Radovića 20. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, svi programi Biblioteke grada Beograda...

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) saopštilo je da neće odložiti 46. Majsku izložbu, koja će biti otvorena 21. maja u Kući kralja Petra, a publiku je zamolilo da donese po jednu igračku ili čokoladu, konzerviranu hranu ili neko higijensko sredstvo, kako bi bili prosleđeni ugroženima od poplava.

Bitef teatar, koji već nekoliko dana sa Bitef art kafeom prikuplja pomoć, za 20. maj je najavio – umesto tradicionalne predstave na koju je moguće uvesti životinje, prikupljanje pomoći za kućne ljubimce koji su ugroženi poplavama. U saradnji sa udruženje za brigu o životinjama grada Beograda - Beta, biće sakupljana humanitarna pomoć za ugrožene životinje (pored hrane, potrebni su povoci, ogrlice, tablete protiv parazita, zastite od krpelja, antibiotici).

Jugoslovensko dramsko pozorište odložilo je i za 19. maj predviđene predstave, a njegov kombi i dalje je na raspolaganju za pomoć svima koji nisu u mogućnosti da sami odnesu pomoć u prihvatne centre. Pomoć koja je prikupljena tokom proteklog vikenda već je distribuirana u više prihvatnih centara, a akcija se nastavlja. Svi zainteresovani za dolazak kombija JDP-a trebalo bi da dostave svoje podatke (ime prezime, adresu i telefon) na broj telefona 3061 900 koji radi 24 sata, ili preko Fejsbuk i Tviter naloga. Pomoć je moguće i doneti u JDP svakog dana od 10 do 16 sati.

Beogradski bar Idiott organizuje 19. maja prikupljanje pomoći za Svratište za decu, kao i za najmlađe koji su poslednjih dana ugroženi zbog poplava. Sav prihod od prodatih piće ide njima.

I kulturne ustanove u drugim gradovima u Srbiji nastavile su da odlažu programe ili ih pretvaraju u humanitarne akcije.

Narodno pozorište u Nišu otkazalo je sve predstave koje su na repertoaru od 23. maja do kraja meseca. Predstava “Borilački klub”, zakazana za 20. maj, biće odigrana zbog unapred prodatih karata. Građani koji su dobili vaučere za preuzimanje karata, u okviru akcije prikuplјanja pomoći, moći će da ih iskoriste u junu.

Muzej Vojvodine pozvao je građane da do kraja maja posete izložbe u njegovom prostoru u Dunavskoj 35-37, a sav prihod od prodaje ulaznica biće uplaćen u fond za pomoć ugroženima od poplava. Umesto kupljene ulaznice, Muzej Vojvodine prihvatiće i druge vrste pomoći u vodi, konzerviranoj hrani, higijenskom materijalu…

Galerija Matice srpske priključuje se akciji pomoći ugroženima, pa će njeni posetioci u Nedelji muzeja, od 19. do 24. maja, kupovinom galerijskih publikacija i suvenira, moći da pomognu ugroženima. Sav prihod od prodaje biće uplaćen za pomoć.

Kulturni centar Pančeva, organizator 5. Međunаrodnog bijenаla umetničkog dečjeg izraza – BUDI, priključuje se prikupljanju novca za stanovništvo ugroženo u poplavama humanitarnom akcijom “BUDI plemenit”.

Građani, a posebno škole, vrtići i druge ustanove i preduzeća, pozvani su da se pridruže toj akciji kupovinom karte za neku od dečjih predstava u okviru 5. pozorišnog segmenta 5. BUDI, koji se održava od 16. maja do 16. juna. Sav prihod, kako je najavljeno, biće uplaćen na zvanični račun za pomoć ugroženima u poplavama.

U saradnji sa dečjim odeljenjem Gradske biblioteke Pančevo, pokrenuta je i akcija prikupljanja igračaka i knjiga za najmlađe, koji su u poplavama ostali bez domova. Pomoć će se prikupljati u prostorijama dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, u toku radnog vremena te ustanove.

Pozorište Timočke krajine "Zoran Radmilović" otkazalo je pretpremijeru i premijeru predstave "Kabare Nušić”, zakazane za 20. i 21. maj. Takođe, odložen je do daljeg i Dečji festival "Zaječar", prvobitno planiran od 22. do 27. maja.

I proteklih dana su ustanove kulture širom Srbije – muzeji, javni i nezavisni kulturni centri, pozorišta, kao i manifestacije i pojedinačni umetnici, aktivno učestvovali u prikupljanju pomoći za stanovništvo ugroženo poplavama. Mnogi programi su odloženi, uključujući Noć muzeja, Nedelju ponosa i IDAHO Belgrade, a umesto njih su organizovane različite akcije prikupljanja pomoći.

Pomoć ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima može se slati putem SMS poruka na broj 1003, za sve mreže mobilnih operatora u Srbiji. Cena poruke je 100 dinara.

Pomoć ugroženima može da se uplati i na dinarski račun koji je otvorila Vlada Srbije: 840-3546721-89, svrha uplate: otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave.

Namenski devizni račun za uplatu sredstava je: 01-504619-100193230-000000-0000.

Pomoć može da se uplati i na žiro račun Grada Beograda i Sekretarijata za finansije: 840-744141843-14, model 97, poziv na broj: 39-501-04.

Zainteresovani za pružanje pomoći ugroženom stanovništvu (vode, hrana, odeća...) mogu da se obrate Crvenom krstu koji vrši prihvat i raspodelu pomoći ugroženima. Kontakt telefoni: 011/3032-125 lokal 217 i lokal 215.

VAŽNI TELEFONI i BROJEVI RAČUNA ZA POMOĆ

Kontakt telefoni dežurnih službi za pomoć građanima u Beogradu

(SEEcult.org)

  Neizlagana Cuca Sokić



Slike Ljubice Cuce Sokić (1914-2009) iz umetničke kolekcije Ružice Stojiljković biće predstavljeni od 22. maja u Galeriji ’73 u Beogradu, a kuriozitet izložbe je što je reč o dosad neizlaganim radovima.

Izložba “Ljubici Cuci Sokić s ljubavlju” obuhvata oko 40 radova, nastalih od 1935. do 2008. godine. To su pretežno ulja na platnu, pasteli, akvarel, crtež i grafika.

Ljubica Cuca Sokić, kako je istakla istoričarka umetnosti Tijana Stojiljković, autorka izložbe, govorila je često da je njen život - slikarstvo. Slikala je iz ličnog zadovoljstva, stanja koja je izvlačila iz motiva: pejsaže, mrtvu prirodu ili figure koje je približavala svom svetu. Tri grada su "glavne ličnosti" njenih slika - Beograd, Pariz i Sremski Karlovci.

Živela je i stvarala u veku moderne, a njene slike odišu toplinom i smirenošću i odražavaju odlučnost da se sa što manje kaže što više.



Cuca Sokić je, kako je istakla autorka izložbe, uvek tražila sklad i želela da zadovolji potrebu da sve bude na svom mestu. To je postizala finom obojenošću i valerom. Boje koje je najčešće koristila na platnima bile su oker, maslinasto zelene, siva.

Nije bila čist apstraktni slikar, ni čist figurativac. Izuzetnom energijom oko 1960. godine krenula je iz realizma ka apstrakciji, koju je nazivala "čistiliste".



Posle gotovo decenije, izašla je na svoj likovni put. Tada se vratila figuraciji, ali izmenjenim postupkom. Imala je izražen osećaj za kolorit, suvereno je vladala svetlošću i senkom, posedovala je izraženu sklonost ka intimizmu. Crtež joj je uvek siguran, a slikala je u finim nanosima. U njenom slikarstvu uočljiva je sinteza duhovne sređenosti i naglašenosti likovnih elemenata. Zbog toga su njene slike tople i prijatne. Na njima se ocrtava lirsko samopouzdanje, navela je Tijana Stojiljković.



U godini kada se navršava stogodišnjica rođenja Ljubice Cuce Sokić, izložba u Galeriji 73 je još jedna prilika da joj se oda počast.

Cuca Sokić preminula je 2009. u Beogradu u 95. godini.

Rođena 1914. u izbeglištvu u Bitolju - u jeku Prvog svetskog rata, Ljubica Cuca Sokić završila je Umetničku školu sa akademskim tečajem 1936. u Beogradu. Profesori su joj bili pre svega Zora Petrović, a zatim Beta Vukanović, Luba Ivanović, Vasa Pomorišac i Ivan Radović.

Studijski je boravila u Parizu (1936-1939), gde je prvi put i izlagala 1937. godine, a potom 1939. u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".

Bila je jedan od osnivača grupe Desetorica.

Od 1948. do 1972. godine radila je kao profesor Akademije za likovne umetnosti, a od 1978. bila je član SANU.

Pored slikarstva, bavila se i ilustracijom knjiga. Nosilac je najviših priznanja u umetnosti i dobitnica više nagrada na najznačajnijim sprskim i jugoslovenskim izložbama.

Veliki deo slikarskog opusa ostavila je svom narodu.

Izložba će biti otvorena u Galeriji 73 na Banovom brdu do 3. juna.

(SEEcult.org)

  Učenici baleta NFI u Skali



Učenici Baletske škole Nacionalne fondacije za igru učestvovaće na baletskom seminaru Akademije Teatra milanske Skale u Firenci od 28. juna do 9. jula.

Deset devojčica i jedan dečak, uzrasta od 8 do 16 godina, radiće sa pedagozima Skale, pod budnim okom Frederika Olivijerija, direktora te prestižne institucije, najavila je NFI, koju vodi Aja Jung.

Nacionalna fondacija za igru, kako ističe Aja Jung, zalaže se od osnivanja za saradnju sa inostranim pedagozima i školama kako bi domaćim mladim talentima omogućila da pravilno savladaju tehniku, da se odmere sa vršnjacima iz sveta, ali i da ostvare mogućnost odlaska u inostranstvo radi daljeg usavršavanja i angažmana.

Prva naredna audicija za prijem učenika u pripremna odeljenja (5 do 9 godina) i profesionalne klase (8 do 17 godina) Baletske škole Nacionalne fondacije za igru, za školsku 2014/2015 godinu, biće održana 1. juna od 18 sati u prostorijama NFI u Kolarčevoj 3 u Beogradu.

Audiciju vode pedagozi Akademije Vaganova iz Sankt Peterburga i Akademije Teatra milanske Skale.

Dodatne informacije i prijavljivanje na audiciju na brojeve telefona: 060 35 00 505, 060 35 00 504.

(SEEcult.org)

  Kulturna dobra pod kontrolom



Prioritet Ministarstva kulture i informisanja Srbije u vanrednoj situaciji zbog katastrofalnih poplava je zaštita kulturnih nepokretnih i pokretnih dobara, čije se stanje prate u kontinuitetu, a eventualna šteta biće naknadno utvrđena, pa samim tim i pomoć koja je neophodna, rekao je 20. maja ministar kulture Ivan Tasovac, zahvaljujući svim umetnicima i građanima koji su proteklih dana pomogli prikupljanjem pomoći za ugroženo stanovništvo.

Tasovac je na sednici Vlade Srbije rekao da Ministarstvo kulture koordiniše aktivnosti na zaštiti pokretnih kulturnih dobara preko centralnih ustanova zaštite i svih regionalnih i lokalnih zavoda, arhiva i biblioteka.

Prema rečima Tasovca, situacija pokretnih dobara je dobra, jer su na vreme evakuisana iz biblioteka, arhiva i drugih ustanova.

Stanje nepokretnih kulturnih dobara biće poznato tek kada se voda povuče, a Ministarstvo kulture ima tačan pregled na osnovu izveštaja koje dobija na svaka dva sata od nadležnih službi.

Tasovac je rekao i da su uspostavljeni kontakti s međunarodnim organizacijama koje mogu da pomognu.

“U pripremi je nekoliko međunarodnih akcija za prikupljanje pomoći”, rekao je Tasovac i kao prvu najavio “Teleton” 25. maja, u saradnji sa Radio-televizijom Srbije.

Zahvaljujući umetnicima iz zemlje i inostranstva koji su se u ogromnom broju odazvali na apel Ministarstva kulture za pomoć ugroženima, Tasovac je apelovao na sve da humanitarne akcije koordinišu sa Crvenim krstom kako bi dobili informacije o tome šta je trenutno najpotrebnije.

Ministarstvo kulture ranije je objavilo spisak najugroženijih spomenika kulture, a naloživši centralnim ustanovama za zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa, umetničko-istorijskih dela, arhivske i filmske građe i stare i retke bibliotečke građe (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka) da sve aktivnosti usmere na zaštitu kulturnog nasleđa od poplava.

Mnoge ustanove kulture i kulturne organizacije proteklih dana otkazale su ili odložile planirane programe, priključujući se na različite načine akcijama za pomoć ugroženom stanovništvu.

Povodom nastradalih u poplavama, Vlada Srbije odredila je da dani žalosti budu od 21. do 23. maja.

Na sednici vlade, čiji je deo direktno prenošen na RTS-u, saopšteno je i da opasnost od poplava još nije prošla i da će vanredna situacija u celoj zemlji trajati najverovatnije do 23. maja ili vikenda.

(SEEcult.org)

  Slikamo Sloveniju



Završna izložba radionice crtanja i slikanja “Slikamo Sloveniju”, koju su osmislili i vodili Marija Vauda i Nikola Pilipović, biće otvorena 28. maja u prostorijama Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Beogradu, uz projekciju koja prikazuje pedagoški i kreativni rad u protekla četiri meseca.

Na izložbi učestvuju: Nuša Gerden, Fani Mitrović, Neva Milovanović, Ana Trifković i Teodora Gligorijević.

Projekat “Slikamo Sloveniju” osmišljen je da sažme i formalizuje nekoliko nivoa plastičke - likovne imaginacije. Polaznice tog vremenski sažetog izleta u povesna i aktuelna duhovna i materijalna prostranstva likovne umetnosti, kako su naveli autori Marija Vauda i Nikola Pilipović, imale su zadatak da nacrtaju ili naslikaju izabrane motive koji su specifični za Sloveniju.



Proces rada podrazumevao je zajedničke vežbe opažanja, uz simultano uspostavljanje odgovarajuće terminologije u vezi sa likovnom umetnošću kako bi poniranje u složenost i specifičnost likovnog jezika i vizuelne kulture postajalo bogatije i efikasnije, te da bi se osvestila distinkcija između ukusa i discipline vizuelnog znanja. Rad na tehnologiji gledanja sa razumevanjem specifičnosti likovnih karakteristika izabranih “originala” - predložaka, uvođenje pojmova koji će biti temelj daljeg razgovora o vizuelnom do sublimiranja neizbežnih pitanja (na primer o odnosu ‘originala’ i ‘kopije’, kojoj su autori pretpostavili termin ‘interpretacija’), obeležio je ubrzani hod kroz vekovnu enigmu i pitanja prepleta između refleksije, pa tako i vizuelne refleksije i mesta porekla.



Rezultat tog rada su osobenih pet opusa Nuše Gerdan, Fani Mitrović, Neve Milovanović, Ane Trifković i Teodore Gligorijević, saobraznih dužini i intenzitetu zajedničkog otkrivalačkog rada. Svojim re-interpretacijama slika i reči iz slovenačke kulturne baštine (narodni vez, reč MIDVA, slovenačka srednjovekovna, romantičarska i impresionistička likovna dela i poezija), učesnice radionice su uspevale da stvore samosvojna umetnička dela.

Ponavljanja kroz reinterpretaciju su i jaki mehanizmi pamćenja, pa je “originalima”, koji su odabrani kao signifikantne predstave slovenačke kulturne istorije (Sejalec Ivana Grohara, Pogled na Bohinj Antona Karingera, Nadangel Gabriel s svitkom, srednjeveška freska iz okoli 1450-1460, Cerkev sv. Petra v Vrhu nad Želimljami...) svaka od učesnica dodavala svoje vreme, svoje telo i specifičnu “auru”.



Sada su ta pojedinačna i zajednička radna iskustva i iskušenja, prema rečima Marije Vaude i Nikole Pilipovića, pohranjena i kao emotivna riznica i dokument o internacionalnom, interkulturnom i ljudskom dijalogu koji se odvijao jednom nedeljno u toku četiri meseca u prostorijama Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine i Društva Slovenaca Sava u Beogradu.

Prema navodima prof. dr Nikole Šuice, izuzetna i edukativno pročišćena obrada svih etapa tog kursa proistekla je od profesionalnih umetnika Marije Vaude i Nikole Pilipovića, čija su samostalna, ali i zajednička izlaganja (Manik) i godine provedene u umetničkom pozivu doprinos produktivnog pravca projekta.

Projekat je finansirao Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine.

*Otvaranje izložbe prvobitno je planirano za 21. maj, ali je odloveno za 28. maj zbog trodnevne žalosti u Srbiji.

(SEEcult.org)

   Nova stalna postavka UG BiH




Umetnička galerija Bosne i Hercegovine otvara 22. maja novu stalnu postavku “Monumentum/Momentum/Memento”, kojom obeležava sto godina od sarajevskog atentata na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. Centralni deo izložbe je medaljon – deo Spomenika umorstvu, podignutog 1917. godine, na treću godišnjicu atentata.

Nova stalna postavka UG BiH, prema rečima kustoskinje Maje Abdomerović, razlikuje se od prethodnih po veličini, ali zapravo je urađena po istom principu kao i dosadašnje – dela iz depoa poslužila su kao inspiracija za pričanje priče, ali ovaj put ne o XX veku u umetnosti BiH ili o boji, već o istorijskom događaju koji se desio u Sarajevu pre sto godina.

“Priča koju pričamo ovom stalnom postavkom u svom središtu ima medaljon, deo spomenika – Spomenika umorstvu - podignutog 1917. godine na godišnjicu atentata na prestolonaslednika Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. Ovaj medaljon se u depou Umetničke galerije BiH nalazi od 1979. godine, kada je prenešen iz Zemaljskog muzeja. Oduvek je postojalo interesovanje, posebno novinara, za medaljon, ali tek poslednjih godina, a posebno kako se približava obeležavanje 100 godina od atentata, taj interes raste i proširio se i na celokupnu javnost”, navela je kustoskinja.

Razlog za to su, kako je ocenila, verovatno i apsurdne inicijative da se spomenik vrati na staro mesto.

Umetnička galerija BiH stoga je odlučila da upravo oko tog medaljona postavi izložbu ili bolje rečeno inscenira postavku, da ga izvadi iz depoa, ukaže mu poštovanje kao i svakom umetničkom delu i omogući javnosti da vidi taj medaljon o kojem se mnogo priča. Uz medaljon, takođe kao deo spomenika, izložene su i dve krune, koje su se nalazile na njegovom vrhu.

Sva ta tri artefakta prošla su veoma intenzivan restauratorski tretman – zahvate je izvršio vajar Daniel Premec. Medaljon je danas, kako je istaknuto, neprepoznatljiv u svojoj lepoti.

Dignut na postament i postavljen unutar galerijskog prostora, taj rad mađarskog skulptora Eugena Borija (Jeno Bory) postao je interesantno umetničko delo, primer kasne secesije.

Izložba obuhvata i rad Radenka Milaka iz ciklusa “28/06/1914.”, naslikan 2005. godine, takođe iz kolekcije UG BiH.

Poseban segment izložbe, a značajan deo priče koju priča, predstavlja video instalacija “Gavrilov princip” dve mlade češke umetnice Alie Krulisove i Jane Morkovske.

Taj rad bio je deo češke selekcije na izložbi “Ljudsko dostojanstvo”. Tehnički je izuzetno zahtevan, zbog čega su morale biit izvršene izmene u prostoru i nabavljena najsavremenija video oprema. Time je upotpunjena namera UG BiH da novom stalnom postavkom ponudi neistorijski, “nenavijački” i netumačeći, već čisto umetnički pristup istorijskom događaju od pre sto godina. Kako je navela kustoskinja, namera UG BiH je da tom inscenacijom ponudi svakom posetiocu da na bazi vlastitih iskustava razvije nove asocijacije i razmotri svoj pogled na taj trenutak u istoriji.

Naziv izložbe na latinskom jeziku “Monumentum/Momentum/Memento” osmišljen je kao objašnjenje koncepta.

Monumentum stoji za spomenik koji to više nije, ali i ti delovi u sebi nose mnogo različitih slojeva i priča koje sežu čak do današnjih dana. Momentum stoji za video instalaciju kroz koju mora proći svaki posetilac i na trenutak se naći u poziciji Ferdinanda i Sofije koji prolaze kroz masu posmatrača i znatiželjnika koji su izašli da vide i pozdrave povorku. Video instalacija pokazuje trenutak, simuliran i snimljen u slow motion, kada se čuje pucanj i reakciju tih posmatrača. Taj rad postavlja pitanje šta je trenutak u istoriji ili istorijski trenutak i koliko je pojedinac svestan da je u tom jednom trenutku od posmatrača postao svedok. Memento je uključen u naziv izložbe kao poruka da se pamti ili zapamti ili kao namera Ug BiH da tom izložbom doprinese sećanju na prvu i do tada najveću katastrofu koju su ljudi sami sebi priredili.

Nova stalna postavka Umetničke galerije BiH ima za cilj da u jubilarnoj godini ponudi kvalitetnu alternativu brojnim programima i dešavanjima.

S obzirom na temu postavke, kako je saopštila UG BiH, dogovoreno je sa Muzejom grada da se izložba poveže sa Muzejom atentata i da to bude ponuđeno kao “paket aranžman” za izgradnju slike o tom istorijskom trenutku.

(SEEcult.org)

  Tikve u humanitarne svrhe



Premijera komada “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, u režiji Bobana Skerlića, biće održana 24. maja na Sceni “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta, a prihod će biti uplaćen za pomoć ugroženima sa poplavljenih područja.

Uloge Ljube Sretenovića - Vrapčeta/Šampiona igraju Miloš Biković i Mihailo Miša Janketić, a u predstavi učestvuju i Danica Ristovski, Srđan Dedić, Petar Benčina, Marko Živić, Anja Alač, Slobodan Boda Ninković, Jelena Čvorović Paunović i drugi.

Tu su i mladi glumci različitih beogradskih Akademija, kao i deca iz Škole glume Nenada Nenadovića.

Predstava je zasnovana na romanu “Kad su cvetale tikve”, koji je od pojavljivanja 1968. godine do danas objavljen u više od 20 izdanja na srpskom jeziku, a preveden je na većinu svetskih jezika. Sam autor je napisao dramu istog naslova, a glavni lik romana, dušanovački bokser Ljuba Sretenović, u detinjstvu zvani Vrapče, a docnije Šampion, postao je gotovo kultni lik književnog, ali i društvenog života.

Autorsku ekipu predstave čine scenograf Kiril Spaseski, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Zoran Erić, scenski pokret potpisuje Marija Milenković, konsultant za scenske borbe je bio Jovan Jovanović, a asistent reditelja Marko Misirača.

Logističku podršku projektu u pripremi ansambla dao je Bokserski klub “Radnički”.

Premijera predstave “Kad su cvetale tikve” prvobitno je bila planirana za 20. i 21. maj, ali je odložena da bi se BDP priključilo akciji prikupljanja pomoći i stavilo na raspolaganje raspoložive resurse za ugrožene od poplava.

(SEEcult.org)

  Stojan Ćelić u Rimi



Izložba radova akademika Stojana Ćelića (1925-1992) biće otvorena 23. maja u Galeriji Rima u Kragujevcu, a uključuje slike nastale u periodu od druge polovine 50-ih godina XX veka do poslednjih godina umetnikovog života.

Akcenat izložbe biće, međutim, na slikama nastalim tokom osme, devete decenije i početka 90-ih godina, koje pripadaju samom zenitu Ćelićevog stvaralaštva.

Izložbu će otvoriti profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Lidija Merenik, koja je ujedno i autorka stručne studije objavljene u pratećem katalogu.



Postavka će biti otvorena u Galeriji Rima do 4. juna.

(SEEcult.org)