Vesti iz sveta umetnosti

  Jelena Jureša u Puli



Novosadska umetnica Jelena Jureša, nakon Zrenjanina i Zagreba, predstavlja se i u MMC Luka u Puli izložbom “Mira, skica za portret”, čiji centralni deo čini video instalacija koja je intimno preispitivanje granica sećanja - kroz priču o jednoj ženi, jednoj porodici, jednoj zemlji - i tri rata.

Rad “Mira, skica za portret” pripoveda o premreženosti ratnih okolnosti i individualnih ljudskih sudbina. Kombinovanjem videa i fotografija, arhivskog materijala, zapisa svakodnevnice i medijskih slika iz starih filmova kao pronađenih objekata, rad pripoveda o prelamanju individualnih i kolektivnih povesti. Kontekst rada formira narativ o individualnoj sudbini jedne gotovo anonimne žene kroz koju se, vođeno specifičnom poetikom i senzibilitetom autorke, reflektuje čitav jedan vek – “stoleće koje započinje slomljenom kičmom”, navela je kustoskinja Branka Benčić u predgovoru kataloga.

Multimedijalni “biografski” rad “Mira, skica za portret” istražuje granice sećanja problematizovanjem odnosa fotografske slike i percepcije kroz priču o Miri, ženi čiji život korespondira sa kratkim periodom mira i postojanja jedne države - stradala je 1990. u saobraćajnoj nesreći u okolini Pakraca, gde su ubrzo počeli nemiri koji su označili kraj Jugoslavije i početak rata.

Rad prati život Mire i njene porodice od perioda pre njenog rođenja, pa do tragične smrti, koristeći se različitim materijalima i strategijama - putem arhivskih fotografija, videa i fotografija kao markera mesta, oživljava se porodična istorija Mirinih predaka, porodice bosanskih Jevreja koja je stradala na najsuroviji način u logorima na tlu bivše Jugoslavije.

Osim što intimno preispituje granica sećanja, “Mira, skica za portret” na posredan način, kroz vrlo intiman monolog naratora, propituje i temu različitih uloga žene: majke, supruge, deteta...

Izložba obuhvata i rad “Still” koji se sastoji od video instalacije, zvučne instalacije, fotografija i teksta. Zvučna instalacija je snimak probe sarajevskog dečjeg hora “Princess krofne”, a snimljene pesme bile su veoma popularne u bivšoj Jugoslaviji. Članovi hora nisu bili ni rođeni u vreme kada su pesme koje izvode bile najpopularnije, već su, štaviše, rođeni nakon rata i raspada Jugoslavije. Hor “Princess krofne” osnovao je Zlatko Bostandžić 1993. godine, tokom opsade Sarajeva – za decu od 6 do 14 godina starosti kako bi im omogućio aktivnosti kojima bi se radovala svake nedelje. Jedan član hora izabrao je naziv “Princess krofne” - u vreme kada je šansa da se ta poslastica nađe u Sarajevu bila nepostojeća.

Jelena Jureša nedavno je izlagala i u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu, čime je započeta nova izlagačka sezona Galerije 90-60-90 u tom nezavisnom kulturnom centru.

Projekat “Mira, skica za portret” predstavila je nedavno i u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu, u saradnji s kustoskinjom Brankom Benčić iz Hrvatske.

Izložbu prati artist book “Mira, Study for a Portrait”, u izdanju Fotohofa iz Salcburga (2014), te katalog koji je realizovan u saradnji Savremene galerije u Zrenjaninu, Galerije 90-60-90, MMC Luka Pula, Trieste Contemporanea u Trstu, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci i Museum im Rathaus u Glajsdorfu.

Jelena Jureša rođena je u Novom Sadu, gde je završila studije na Akademiji umetnosti. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i SAD. Njeno vizuelno istraživanje oslonjeno je na ispitivanje reprezentacijskih (ne)moći “slike”, a fokus njenog rada je portret u najširem smislu. Njen umetnički senzibilitet navodi je da u središte svog koncepta postavlja pitanja rodnog, socijalnog, klasnog i svakog mogućeg identiteta.

(SEEcult.org)

  Umetnost i vlast



Izložba “Umetnost i vlast. Pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita" biće otvorena 25. aprila u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, a predstavlja radove koji su decenijama poklanjani doživotnom predsedniku bivše Jugoslavije.

Izložba je rezultat saradnje Galerije Matice srpske i Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu, čija je kustoskinja Ana Panić i autorka tog projekta.

Pejzaži iz zbirke Josipa Broza – 45 slika i mapa drvoreza (10 listova), ilustruju tokove jugoslovenske umetnosti.

Ujedno, oni su i odraz ideologije vlasti.

Vremenski okvir u kojem su nastali pejzaži koji su poklanjani Titu obuhvata osam decenija XX veka, počev od Groharevog “Proleća” iz 1903. godine pa sve do poslednjih poklonjenih dela Peđe Milosavlјevića i Milana Cmelića sa kraja 70-ih godina, koja su zaklјučila muzejsku umetničku kolekciju.

Pejzaži poklanjani Titu nisu samo nevini prikazi prirode i gradova, već imaju jasnu političko–propagandnu ulogu, zbog čega ih se veliki broj našao u njegovoj rezidenciji kao slika novog društva i istorijska potvrda nove Jugoslavije.

Neodvojiv deo priče o pejzažima iz Titove kolekcije, kako je navedeno, čine i pejzaži koji su planski prezentovali pažlјivo selektovane momente iz rane Titove biografije i time učestvovali u građenju njegovog kulta koji je bio jedan od legitimacijskih osnova režima.

Sastavni deo izložbe su i video radovi slovenačke umetnice Jasmine Cibic, nastali 2012. i 2013. u okviru projekta “Za našu ekonomiju i kulturu” (For Our Economy and Culture) kojim je predstavljala Sloveniju na 55. Bijenalu u Veneciji. Ti radovi uklapaju se u novo čitanje pejzaža i pokazivanje kako figurativne slike, pored onog što je predstavlјeno na njima, prenose i mnoge druge poruke, u ovom slučaju ideološke.

Izložba i prateća publikacija pokazuju kako figurativne slike, pored samih prizora koje predstavlјaju, prenose i mnoge druge poruke. Stavlјene na raspolaganje društvu, odnosno, društvenom upotrebom koja je dodata čistoj materiji, postaju plen mitskog govora i pored umetničke vrednosti daje im se i vrednost označitelјa, tj. simbola.

Izložba će biti otvorena u GMS do 18. juna.

Realizaciju izložbe i prateće publikacije omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

  Time Being Time



Izložba “Time Being Time / savremeni crtež u pokretu” u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci predstavlja od 17. aprila radove 15 umetnika koji istražuju razumevanje vremena u odnosu na crtež i animaciju kao moćna sredstva umetničkog izražavanja.

U okviru internacionalnog projekta "Time Being Time" kustosa Bjorna Hegarta i Miodraga Manojlovića, umetnici na izložbi dolaze iz različitih kulturnih i socijalnih sredina - Japana, Koreje, Kine, Nemačke, Italije, Švedske, Norveške, Holandije, Srbije i Bosne i Hercegovine, a predstavljaju dela kroz koja doživljavaju i ljudsku okolinu, i kognitivnu aktivnost.

Na izložbi učestvuju: Aline Helmcke (Destrukt), Atsushi Wada (The Mechanism of Spring), Bettina Munk (Cage, Kunst&Physik), Bjorn Hegardt (The Maze), Eline McGeorge (Manual Trailer), Kakyoung Lee (Dance, Dance, Dance), Mai Hofstad Gunnes (Alphabet Street), Marco Raparelli (Everything Changes), Matthias Reinhold (Iconolog), Miodrag Manojlović (Path), Nenad Malešević (Text Drawings), Predrag Terzić (Of difficulty and Easiness), Radenko Milak (Unfinished Stories), Robbie Cornelissen (Labyrinth Runner) i Sun Xun (Shock of Time).



Naslov "Time Being Time" sugeriše umetničko shvatanje vremena sa različitim pristupima u istraživanju.

Budući da poslednjih godina sve veći broj umetnika eksperimentiše crtežom i animacijom, koristeći različita sredstva, procese i paradigme, tema izložbe posvećena je istraživanju vremena koje se nalazi u slici i vremena slike. Spor proces crtanja i animacije, kako su naveli kustosi, sam po sebi je istraživanje vremena, hvatanje dragocenosti neuhvatljivog trenutka.



Kustos izložbe Bjorn Hegart je i umetnik i osnivač i urednik međunarodnog časopisa za savremeni crtež FUKT. Miodrag Manojlović, takođe umetnik, profesor je banjalučkog Univerziteta za poslovne studije.

Vizuelni identitet izložbe potpisuje Ariane Spanier, jedna od istaknutih dizajnerki u Nemačkoj.

Izložba će biti otvorena u MSURS do 13. maja.

(SEEcult.org)

  O za Osmeh - NUS 2014



Međunarodni festival savremene umetnosti NUS u Splitu biće održan treći put od 22. do 29. aprila u Multimedijalnom kulturnom centru, a za razliku od prethodne dve godine, kao tema je uzeta ideja koja na prvu ima pozitivnu konotaciju – “O za Osmeh”. Ipak, s obzirom na prirodu NUS-a, iza tih reči krije se koncept koji, kao i do sada, preispituje i pojedinca i društvo.

“Poslednjih godina svedočimo sve težem životu običnog čoveka i radnika. Potrošačka korpa se smanjuje, nesigurnost pojedinca raste. Kratkotrajni, pojedinačni, radnički, studentski i/ili umetnički protesti, nastali kao rezultat posvemašnje frustracije, izgleda nisu adekvatno i kvalitetno rešenje socijalnih problema. Nove ideje, potencijalno novo društvo, treba dobro promisliti”, poručili su organizatori, koji će grupnom izložbom i pratećim programom predstaviti publici radove savremenih umetnika u cilju njihove afirmacije, ali i promocije savremene konceptualne umetnosti uopšte.

“Osnovni alat politike i kapitala za očuvanje postojećeg stanja su represija i različiti oblici agresije. Postavlja se pitanje koji kontra pristup koristiti, kojim ih oružjem pobediti. Po svemu sudeći, ljudski odnosi su možda naša i najveća snaga. To je ono što mi, kao pojedinci, kao ljudi, pouzdano imamo ili možemo imati, a protiv čega se ‘aparati’ teško mogu boriti. Stoga, naš predlog je: ‘Izborimo se ljubavlju i solidarnošću. Pobedimo osmehom!’’, poručili su organizatori NUS-a.



Tema NUS-a inspirisala je više od 80 mladih umetnika, koji su se prijavili za izlaganje, a njih 38 izabrano je za učešće na glavnoj izložbi.

Centralna izložba biće postavljena u galerijskom prostoru Multimedijalnog kulturnog centra od 22. do 29. aprila, a prateći program, koji uključuje akcije i intervencije u javnom prostoru, street art, teatar i književno veče, biće održane na različitim gradskim lokacijama.

Koncept trećeg NUS-a baziran je na podsticanju često pasivne galerijske publike na interakciju sa postavkom, pa će tako posetiocima biti ponuđeno da budu aktivni učesnici izložbe i programa.



Građani su pozvani stoga da se bar na par sati prepuste stvaralaštvu mladih hrvatskih i stranih umetnika i pogledaju izložbu na interaktivni način, koji će im biti predstavljen na samom otvaranju.

Na otvaranju će Petra Pletikos i Kristina Pongrac izvesti performans ''Twoing'', DADAnti ''Nitko vam nije rekao?'', Gildo Bavčević “Padaj silo i nepravdo, stavak 2”,a Efra Avila predstavlja “Happenig žive skulpture”.
Program NUS-a obuhvata i ŠLUS Art Buvljak (prodaja radova učenika srednje škole likovnih umetnosti u Splitu po simboličnim cenama, u organizaciji nastavnika Hrvoja Zuanića i Ivana Listeša), te predstavu “Anarh” Darka Pivca i Glumačke družina Puntari, koja britko raskrinkava, kako je navedeno, 3 trula stuba naše bedne suvremenosti - NATO pakt, EU i religiju.

Autori i glumci - svi amateri, ne samo da kritikuju, već i nude rešenje koje je duboko ukorenjeno u slobodarskoj tradiciji. Direktna demokratija kao lajtmotiv anarhizma, poslednje velike nepotrošene ideje Zapada, nudi se kao jedina alternativa liberalnom kapitalizmu koji sve više vuče svet u civilizacijski sunovrat.



Najavljeno je i veče satire o kulturnim i političkim zbivanjima u državi, u organizaciji udruge za nezavisne medije i kulturu Dišpet i Bookare.

Tokom večeri “Književnost u cirkusu: solidarnost/stihovi/aforizmi/satira/(o)smeh”, čiji je voditelj Mario Glavaš, a učestvuju Katja Grcić, Dragan Markovina, Borut (IIZŽ), Mihovil Masnić i Predrag Lucić, biće predstavljeni odabrani tekstovi mladih autora pristigli na festivalski književni konkurs, kao i fanzin Dišpet. Najavljen je i performans ''Dišpet'' i koncert benda Agro Džentlemens u Split Circusu.

U organizaciji festivala urbane kulture i ekstremnih sportova xSTatic najavljena je izrada uličnih grafita, kojom organizatori žele da podsete javnost na situaciju u kojoj se xSTatic festival trenutno nalazi.

Za završnicu su u Dioklecijanovoj palati najavljene javne akcije i intervencije – “Final message”.

Na prva dva NUS-a, 2012. i 2013. godine, učestvovalo je više od 200 umetnika iz Hrvatske i Evrope.
Publika je imala priliku da vidi umetničke radove u najrazličitijim tehnikama, a program je obuhvatao i performanse, akcije i intervencije, književnost, film, tribine, body painting, koncerte…

Festivalski sajt je www.nus.hr, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Od prohteva do slobode



Kulturni centar Grad, nakon rođendanske retrospektivne izložbe, predstavlja od 21. do 27. aprila mladog umetnika Ivana Stojkovića iz Beograda, koji prvi put izlaže samostalno, a prikazaće radove u oblasti animacije, ilustracije i stripa.

Reč je o radovima koji su rezultat autorskog i komercijalnog rada Stojkovića u proteklih par godina, a biće predstavljeni u vidu štampanih predložaka, originalnih radova i projekcije. Uz gotovo svaki rad biće izložen i prateći materijal koji obuhvata skice, studije, probne radove, uzorke paleta, tekstura i ostali materijal koji je nastao u procesu rada.

Izložba predstavlja publici celokupan stvaralački proces i bolje je upoznaje sa prirodom profesije. Takođe, prikazuje i dva načina stvaranja: usredsređeni, kontrolisani, ciljni i prohtevima klijenta ograničeni, ali i spontani, nesputani, istraživački usmeren rad.

Formalni prikaz krajnjih rezultata, kako je navedeno u najavi, dao bi nepotpuni uvid u radove, jer bi zanemario često obiman istraživački rad koji ima drugačiji, neposredniji kvalitet i zbog toga možda ima više autorski karakter.

Stojković se bavi različitim oblastima ilustracije i digitalne ilustracije, te stripom. Diplomirao je na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu, na odseku grafičkog dizajna i animacije.

Izlagao je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu u segmentu stripa (Međunarodni salon stripa SKC, 2009.), kao i na festivalima animiranog filma u Zagrebu i Ljubljani. Iza sebe ima nagrade za oba segmenta svog rada, kao i nagradu ULUPUDS-a za visok umetnički domet 2012.

Izložba će biti otvorena u KC Grad do 27. aprila.

(SEEcult.org)

  12. Bijenale minijature



Međunarodno bijenale umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu predstavlja od 21. aprila više od 800 radova čak 562 umetnika iz 28 zemalja, a u pratećem programu nudi izložbu Koste Bogdanovića (1930-2012), istaknutog umetnika i uticajnog istoričara i teoretičara umetnosti, koji je osvojio Gran pri 11. Bijenala 2012. godine.

Na otvaranju 12. Bijenala umetnosti minijature u Kulturnom centru Gornji Milanovac biće uručene i nagrade, a Gran pri, kako je već ranije saopšteno, dobio je Marko Tubić iz Srbije za rad “M” (obostrana minijatura, slika).

Na 12. Bijenalu učestvuju umetnici iz Srbije, Švajcarske, Rumunije, Makedonije, Belgije, Hrvatske, Bugarske, Francuske, Slovenije, Velike Britanije, Izraela, Koreje, Italije, Norveške, Nemačke, Ukrajine, Austrije, Grčke, Australije, Brazila, Češke, Meksika, Polјske, Turske, Belorusije, Letonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, čijih je 828 radova odabrano među 1.099 pristiglih na poziv organizatora.

Prihvaćeni su samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.

Umetnici iz Srbije osvojili su i prve nagrade za slikarstvo (Tamara Nedeljković Vukša), skulpturu (Ivan Marković), crtež (Jasmina Knežević Kovačević), primenjenu umetnost (Nebojša Momčilović), fotografiju (Aleksandar Kostić) i za sakralnu umetnost (Zorka Stevanović), dok je za grafiku nagrađen Ivan Ninov iz Bugarske, a za intermediju Ivanka Prelević Vana iz Crne Gore.

Specijalne nagrade žirija dodeljene su Milošu Blagojeviću, Zvonku Petroviću i Miodragu Anđelkoviću iz Srbije, a specijalnu pohvalu dobila je grupa studenata vajara sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, zatim Aleksandru Jakabhazi iz Rumunije i Lela Tomašević iz Srbije.

Prateća izložba 12. Bijenala obuhvata skulpture malog i velikog formata, kao i crteže Koste Bogdanovića, istaknutog vajara, istoričara i teoretičara vizuelne kulture, koji je preminuo 2012. u Beogradu - iste godine kada je osvojio Gran pri 11. Bijenala. Poseban segment izložbe posveće je njegovom teorijskom radu.

Umetnički savet 12. Bijenala čine istoričar umetnosti Zdravko Vučinić iz Beograda (predsednik), slikar-grafičar i profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu Slobodan Jelesijević, slikar i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu Velizar Krstić, vajar i profesor na FLU u Beogradu Nikola Vukosavlјević i istoričarka umetnosti i viši kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Rajka Bošković, koja je i članica međunarodnog žirija, uz istoričarku umetnosti i direktorku Umetničkog muzeja Crne Gore na Cetinju Ljilјanu Zeković i profesora FPU u Beogradu Gorana Čpajaka.

Bijenale umetnosti od 1994. ima međunarodni karakter.

Prva izložba organizovana je 1989. godine, a nastala je pod uticajem slične manifestacije u Torontu. Danas je, kako ističu organizator, najveća i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata u svetu.

U proteklih 25 godina na toj manifestaciji predstavljeno je gotovo deset hiljada radova više od 6.800 autora iz četrdesetak zemalјa.

Dodelјeno je više od 200 priznanja, a nagrađeni i stručno odabrani radovi ušli su u Zbirku Bijenala.

Pokrovitelji 12. Bijenala minijature su opština Gornji Milanovac i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Izložbe će biti otvorene u Modernoj i Likovnoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac (radovi sa konkursa), kao i u galeriji Muzeja rudničko‐takovskog kraja (izložba Koste Bogdanovića).

(SEEcult.org)

  Pozorište za inkluziju Roma



Regionalna akcija za umetnost, kulturu i unapređenje zdravlja – REACH organizuje internacionalni trening “Pozorište za inkluziju Roma” od 22. do 27. aprila u Beogradu, u saradnji sa Akademijom lepe umetnosti.

Projekat “Pozorište za inkluziju Roma” (Theatre for Roma Inclusion) zasnovan je na korišćenu neformalnog obrazovanja, pozorišne i kreativne metodologije, a pozabaviće se pitanjima antidiskriminacije, inkluzije manjina i rada sa romskom omladinom. Glavni cilj je da se pripadnicima romske populacije, kao i omladinskim radnicima i aktivistima pruže osnovni alati za budući rad i da se marginalizovane grupe podstaknu i osnaže u razvoju ličnih i socijalnih veština.

Treningu na Akademiji lepih umetnosti prisustvovaće 24 mladih učesnika iz osam evropskih zemalja: Albanije, Češke, Italije, Mađarske, Makedonije, Hrvatske, Velike Britanije i Srbije.

To je, kako su istakli organizatori, odlična prilika da se o pitanjima diskriminacije i rasizma progovori kroz dijalog i razmenu iskustva romskih i neromskih aktivista, a sve to na kreativan i inovativan način.

Budući da je pozorište moćno sredstvo za socijalno uključivanje, REACH na ovaj način, kao idejni tvorac projekta, želi da doprinese kreiranju rešenja za sprečavanje doživotne isključenosti i borbi za principe slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava.

REACH realizuje taj projekat pod pokroviteljstvom Evropske komisije, u okviru programa “Mladi u akciji”.

(SEEcult.org)

  Gde su sada?



Muzej Zepter u Beogradu obeležiće 28. aprila 20-godišnjicu otvaranja Galerije Zepter na čijim je osnovama nastao, a tim povodom otvoriće izložbu “Gde su sada” sa radovima umetnika koji su svojevremeno imali prve samostalne izložbe u Galeriji Zepter.

Galerija Zepter je od samog početka, kao i Muzej Zepter, kao njen legitmni nastavljač, bila posvećena delom svog rada i sasvim mladim umetnicima, koji tek izlaze ili su još uvek u ateljeima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Prve samostalne izložbe u Galeriji Zepter imali su Dragan Stanković, Maja Ljubojević Krajnak, Ratko Čupić, Vera Stanković, Ivana Popov, Katarina (Vuksanović) Alempijević.

Izložba “Gde su sada” pokušava da odgovori na pitanje gde su i kako su opstali u “avanturi” koja se zove umetnost, naveo je Muzej Zepter.



Galerija Zepter otvorena je 28. aprila 1994. u poslovnoj zgradi Zepter Internationala na Novom Beogradu. Promenila je potom još tri lokacije - tri i po godine na Novom Beogradu, a po otvaranju Palate Zepter u Kralja Petra 32 našla je mesto na drugom spratu te zgrade. Potom je radila na Bel etažu Teatra i opere Madlenianum u Zemunu.

Važan segment Galerije Zepter bio je kolekcioniranje umetničkih dela, budući da se već tada mislilo na mogućnost otvaranja muzeja.



Nagovešten 2005. godine izložbom “U susret muzeju”, Muzej Zepter je zvanično registrovan kao prvi privatni muzej (od Ministarstva kulture), a svečano je otvoren 1. jula 2010. godine u istorijskom arhitektonskom zdanju u Knez Mihailovoj ulici 42.

Muzej Zepter ima stalnu postavku (promenljivu s vremena na vreme), kao i prostor za galerijsku delatnost.



Od pre nekoliko godina Muzej Zepter neguje i otkupnu politiku, pa je tokom 2013. obogatio svoju kolekciju radovima 13 umetnika različitih generacija.

Muzej je osnovala Madlena Zepter, koja je osnivač, između ostalog, i Opere i teatra Madlenianum.

Kao i Galeriju Zepter, i Muzej vodi profesorka Ivana Simeonović Ćelić.

Muzej se nalazi u reprezentativnom zdanju u Knez Mihailovoj 42, izgrađenom za Hrvatsku banku početkom 20-ih godina 20. veka, koje je kasnije bilo sedište Zepter banke i Zepter osiguranja.

(SEEcult.org)

  Slike iz njujorškog metroa



Atelje Dado na Cetinju predstavlja od 26. aprila izložbu plakata nastalih u Školi vizuelnih umetnosti (SVA) u Njujorku i prikazanih u njujorškom metrou, čiji su autori svetski poznati dizajneri kao što su Stefan Sagmeister, Paula Scher, Milton Glaser i Mirko Ilić.

Mirko Ilić i Viktor Koen, predavači na SVA, će i otvoriti izložbu “Slike iz metroa: Plakati iz podzemne železnice Škole vizuelnih umetnosti, od 1947 do danas” (Underground Images: School of Visual Arts Subway Posters, 1947 to the Present), koja obuhvata 51 plakat 28 autora, a gostovala je prethodno u Beogradu.

Među autorima na izložbi su i: Gail Anderson, Marshall Arisman, Gene Case, Ivan Chermayeff, Paul Davis, Sal DeVito, Louise Fili, Audrey Flack, Nathan Fox, Bob Gill, Robert Giusti, Phil Hays, Stephen Kroninger, Marvin Mattelson, James McMullan, Jerry Moriarty, Tony Palladino, David Sandlin, Eve Sonneman, Gilbert Stone, George Tscherny, James Victore i Robert Weaver.

Izložba predstavlja izbor iz mnoštva plakata nastalih u SVA, koji je svojevrsni osvrt na na istoriju tog svetski priznatog fakulteta za dizajn i ilustraciju. SVA predstavlja svoje slike iz metroa kao vid svoje promocije, u cilju privlačenja novih studenata.

Postavljeni tako da ih milioni korisnika podzemne železnice mogu videti svaki dan, plakati stalno izazivaju novi talas interesovanja za tu školu.

SVA je više od šest decenija lider u obrazovanju umetnika, dizajnera i kreativnih profesionalaca. U svom kampusu na Menhetnu SVA broji više od 6.000 studenata, a ima 35.000 diplomaca u 100 zemalja.

Kustos izložbe je izvršni potpredsednik SVA - Anthony P. Rhodes, koji je od 2007. godine bio kreativni direktor za plakate.

Izložbu organizuje Narodni muzej Crne Gore u partnerstvu sa Fakultetom likovnih umetnosti Cetinje, uz podršku američke ambasade u Podgorici, Ministarstva kulture Crne Gore, Cetinja i Mirko Ilić Corp. iz Njujorka.

Posebnu zahvalnost za predstavljanje originalnih njujorških plakata u Crnoj Gori organizatori su izrazili Mirku Iliću, koji je i član Umetničkog saveta Ateljea Dado, te direktoru galerije SVA Francisu DiTommasu.

Izložba će biti otvorena do 16. maja, a organizovana je u okviru Fluid dizajn foruma #2.

(SEEcult.org)

  Ciuha u Galeriji SANU



Reprezentativna monografska izložba velikog slovenačkog i evropskog umetnika Jožeta Ciuhe, kojom se svečano obeležava 90 godina od njegovog rođenja, biće otvorena 25. aprila u Galeriji SANU u Beogradu, a obuhvata dela nastala od 1967. do 2013. godine i to slike na platnu i na pleksiglasu i mozaike, od kojih su neki namenski rađeni za tu priliku.

Ciuha 26. aprila puni 90 godina, a još je neizvesno da li će zbog lošijeg zdravstvenog stanja moći da prisustvuje otvaranju, saopštila je Galerija SANU koja je izložbu “Jože Ciuha: Mozaici, slike, pleksiglasi” organizovana je u saradnji Galerije SANU s Galerijom Rima iz Kragujevca i Fondacijom “Jože Ciuha” iz Ljublјane.

Radove Ciuhe, pored izrazito angažovanog, humanističkog sadržaja, odlikuje i poseban likovni jezik koji figurativan izraz preoblikuje ka apstraktnom.

Rođen 26. aprila 1924. godine u Trbovlјu, Ciuha je studirao na lјublјanskoj Akademiji kod znamenitih profesora Gabrijela Stupice, Božidara Jakca, Marija Pregelјa i Slavka Pengova. Od 1950-ih godina je započeo velika putovanja - od Pariza do zemalјa Dalekog Istoka, kasnije Južne i Severne Amerike, sakuplјajući znanja i impresije koje je transponovao u svoja dela.

Sa Zoranom Kržišnikom bio je jedan od osnivača Grupe 69 koja je okuplјala najistaknutije umetnike Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Izlagao je širom sveta u najprestižnijim muzejima i galerijama i dobio brojne nagrade, a o njegovom stvaralaštvu su pisali značajni kritičari i istoričari umetnosti - između ostalih, i Pjer Restani, Jirži Kotalik, Toni Tonijato, Miodrag B. Protić, Alen Boske, Tonko Maroević, Manca Košir i dr.

Ciuha je objavio nekoliko knjiga putopisa i izradio brojne ilustracije.

Živi i radi između Ljublјane, Pariza i ostrva Šipan.

Na otvaranju Ciuhine izložbe u Beogradu publici će se obratiti upravnik Galerije SANU akademik Dušan Otašević i istoričarka umetnosti Nevena Martinović u ime Galerije Rima, dok će o Ciuhi i njegovom delu govoriti profesor Fakulteta likovnih umetnosti dr Mileta Prodanović, umetnik i književnik.

Predgovore u katalogu izložbe napisale su istoričarka umetnosti Irina Subotić iz Beograda i bečka galeristkinja Ina Štegen.

Izložba u Galeriji SANU biće otvorena do 20. juna.

(SEEcult.org)

  Neme karte - za azilante



Grupa 484 organizuje 25. aprila u Vranju akciju “Neme karte”, posvećenu iregularnim migrantima i tražiocima azila u Srbiji, čiji je cilj povećanje razumevanja situacije u kojoj se ti ljudi nalaze, pobuđivanje empatije i solidarnosti i upućivanje apela za više humanosti u načinu na koji dočekujemo i prihvatamo migrante.

Nakon Subotice, akcija “Neme karte” biće održana 25. aprila od 12 do 15 časova u prostorijama Biblioteke u Vranju i u ulicama Brankovoj i Kralja Stefana Prvovencanog.

Događaj će se sastojati od radionice i ulične akcije.

Radionica u prostorijama Biblioteke obuhvata kratka izlaganja o položaju tražilaca azila u Srbiji i iskustvima iz umetničko-istraživačkog rada u okruženju centra za azil u Bogovađi. Biće prikazan i 45-minutni film “How much further” o životu migranata i tražilaca azila u Grčkoj, snimljen 2011. i 2012. godine, uz podršku Evropskog programa za integraciju i migracije.



Ulična akcija biće izvedena uz podršku volonterskih srednjoškolskih grupa iz Vranja.

Sažeti zapisi migrantskih priča i velikoformatne mape, postavljene na ulici, omogućiće svima koji se uključe u akciju svojevrsnu simulaciju iskustava kroz koja prolaze prisilni migranti.

Tokom akcije biće deljena brošura sa tekstovima izabranih pesama iz desetak zemalja porekla.



Prema rečima jednog od tražilaca azila u Bogovađi, spreman je da rizikuje i život da bi stigao do zemlje u kojoj će moći normalno da živi. “Izgubio sam porodicu i sve što imam. I više nemam šta da izgubim”, dodao je.

Srbija se nalazi na jednom od najvažnijih puteva kojima se reke ljudi kreću ka Evropi… ka boljem životu u nekom pravednijem svetu?

U Srbiji je 2013. godine više od 5.000 ljudi zatražilo azil.

Oni beže od rata, diskriminacije, progona, nemaštine, gladi i suše, nedostatka sigurnosti… Mnogi od njih izgubili su članove najbliže porodice (u nasilju od koga su pobegli, ali i tokom puta), izgubili su poverenje u druge…

“Sada žive i prolaze pored nas. Dešavalo se, više puta, da protestujemo zbog njihovog prisustva i ne pokazujemo nimalo solidarnosti sa ovim ljudima koje je nevolja naterala da se otisnu na opasan i rizičan put u jednom pravcu. Ne tako davno, zemlje našeg regiona bile su suočene sa ratom i talasima svojih izbeglica. Njihove priče, razlozi i tuge su vrlo slične azilantskim, a sve ove ljude vodi sasvim obična želja – da žive sigurnije, bolje i srećnije”, poručila je Grupa 484.

Akcija “Neme karte” deo je projekta “Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji” koji Grupa 484 sprovodi zahvaljujući podršci norveške ambasade i CCFD – Terre Solidaire, u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku.

(SEEcult.org)

  Pejzaži iz Titove zbirke



Pejzaži iz zbirke doživotnog predsednika bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita – 45 slika i deset listova mapa drvoreza, koji ilustruju tokove jugoslovenske umetnosti, ali su i odraz ideologije vlasti, biće predstavljeni od 24. aprila u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije (MIJ).

Izložba “Umetnost i vlast: pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita” autorke Ane Panić, kustoskinje MIJ, predstavlja radove koji nisu samo nevini prikazi prirode i gradova, već imaju jasnu političko-propagandnu ulogu, zbog čega ih se veliki broj našao u Titovoj rezidenciji kao slika novog društva i istorijska potvrda nove Jugoslavije.

Sastavni deo izložbe su i video radovi slovenačke umetnice Jasmine Cibic, nastali 2012. i 2013. godine u okviru projekta “Za našu ekonomiju i kulturu” (For Our Economy and Culture) kojim je predstavljala Sloveniju na 55. Bijenalu u Veneciji, a koji se uklapaju u novo čitanje pejzaža i pokazivanje kako figurativne slike, pored onog što je predstavlјeno na njima, prenose i mnoge druge poruke, u ovom slučaju ideološke.



Neodvojiv deo priče o pejzažima iz Titove kolekcije čine i pejzaži koji su planski prezentovali pažlјivo selektovane momente iz rane Brozove biografije i time učestvovali u građenju njegovog kulta koji je bio jedan od legitimacijskih osnova režima.

Vremenski okvir u kojem su nastali pejzaži koji su poklanjani Titu obuhvata osam decenija XX veka, počev od Groharevog “Proleća” iz 1903. godine, pa do poslednjih poklonjenih dela Peđe Milosavlјevića i Vasilija Jordana iz 70-ih i 80-ih godina, koja su zaklјučila muzejsku umetničku kolekciju.



Izložba “Umetnost i vlast” i prateća publikacija pokazuju kako figurativne slike, pored samih prizora koje predstavlјaju, prenose i mnoge druge poruke. Stavlјene na raspolaganje društvu, odnosno, društvenom upotrebom koja je dodata čistoj materiji, postaju plen mitskog govora i pored umetničke vrednosti, daje im se vrednost označitelјa, tj. simbola, saopštila je Galerija Matice srpske.



Tokom trajanja izložbe biće priređen bogat prateći program: tumačenja izložbe i predavanja, promocija kataloga izložbe, projekcije dokumentarnih filmova o Titu i kreativne radionice za decu.

Svakog radnog dana u 12 i 17 sati biće kustoska vođenja kroz izložbu, a petkom u 17 sati (16, 23, 30. maj, 6. i 13. jun) biće emitovan po jedan od pet dokumentarnih zapisa “Titovi memoari” (1980) reditelјa Velјka Bulajića.

Izložbu “Umetnost i vlast" otvoriće upravnica GMS Tijana Palkovlјević, direktorka MIJ Neda Knežević i autorka Ana Panić.

Izložba je nastavak saradnje GMS i MIJ, započete 2012. godine izložbom “Zbirka slika druga predsednika” autora dr Nenada Radića.

Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a biće otvorena do do 18. juna.

Prateći program izložbe - petkom u 18 sati:
9. i 23. maj: Autorsko tumačenje izložbe (Ana Panić, kustoskinja MIS)
16. maj: Predstavlјanje MIJ i njegove kolekcije
30. maj: Stručno tumačenje izložbe (Snežana Mišić, viša kustoskinja GMS)
6. jun: Promocija kataloga "Umetnost i vlast: pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita"
13. jun: Dekonstrukcija foto-arhiva MIJ (Radovan Cukić i Ivan Manojlović, kustosi MIJ)

Subotom 11-12.30 - kreativne radionice za decu

(SEEcult.org)

  Srpska književnost u I sv. ratu



Narodna biblioteka Srbije (NBS) pripremila je, povodom sto godina od početka Prvog svetskog rata, izložbu posvećenu srpskoj književnosti u tom istorijskom periodu, čiji je cilj da predstavi značajne stvaraoce i klјučna dela, ukaže na osobenosti domaće književne produkcije i istakne umetnike i pojave koji su na samom začetku osujećeni da uđu u istoriju srpske književnosti, budući da je rat iz temelјa preokrenuo njen prirodni razvoj.

Izložba “Srpska književnost u Prvom svetskom ratu” biće otvorena 28. aprila u podne u centralnom holu NBS, a povod za njeno organizovanje je i završetak projekta “Europeana zbirke 1914-1918: sećanje na Prvi svetski rat”, u okviru kojeg je i realizovana.

Uvažavajući relevantne književnoistorijske činjenice o literarnim procesima koji su obeležili period Prvog svetskog rata, izložba obuhvata umetničku i usmenu poeziju i prozu toga vremena, dnevničke zapise, književnu kritiku i esejistiku, rukopisnu građu, štampanu i rukopisnu periodiku i fotografije, saopštila je NBS.

Izložba je podelјena u sledeće segmente ili formalno-tematske celine: Bunt, U ropstvu, Na ratištima i u zbegovima, Centri u egzilu, Pesnici bola i ponosa i Povratak ratnika. Izložbu prate i dva izdvojena segmenta - Ogledalo i Prostor tišine.

Takva koncepcija, kako je navedeno, omogućava da se sagledaju i glavne poetičke specifičnosti srpske književnosti u Prvom svetskom ratu.

Ratne okolnosti bile su pogodno tle za razvoj rodolјubivih i propagandnih pesama i dokumentarno-umetničkih proznih žanrova, dnevničkih, autobiografskih i memoarskih oblika. Propagandna literatura postaje dominantna na ratnoj književnoj sceni. Gubitkom teritorije matične države, na način jedinstven u novijoj evropskoj istoriji, mapa srpske književnosti prekraja se prema ratnim zbivanjima. Pored toga, srpski književnici i stvaraoci našli su se na obe zaraćene strane, sa osećanjem tragične podelјenosti. Književni centri postaju pokretni i upravo se kroz njih srpska književnost održala i u njima nastavila da živi.
Cilj izložbe nije bio da faktografski popiše sve književne pojave koje su se odigrale u periodu od 1914. do 1918. godine, već da oslika duh jedne književne etape u surovom ratnom kontekstu i da se ukaže na to da je srpska književnost, uprkos tome što je iz korena pomerena, uspela da održi kontinuitet. Štaviše, pojedine književne pojave i procesi započeti u ratnim godinama utrli su put i izgradili most ka onome što će se u srpskoj književnosti dogoditi sa rođenjem avangarde, što će kasnije iznedriti možda ono najbolјe što je književnost u Srbiji podarila.

Autori izložbe i kataloga su dr Nada Mirkov-Bogdanović i mr Milena Đorđijević. Dizajne izložbe i kataloga uradio je Rastko Šurdić.

Koordinator projekta “Europeana 1914-1918: sećanje na Prvi svetski rat” je Nemanja Kalezić.

(SEEcult.org)

  Ponovo Solunci govore



Beogradska premijera predstave “Solunci govore” prema tekstu Antonija Đurića, u dramaturškoj obradi i režiji Cisane Murusidze i izvođenju glumaca akademija umetnosti iz Beograda i Banjaluke, biće održana 26. aprila na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, nakon nedavne premijere na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske.

U novoj postavci drame “Solunci govore”, uvrštenoj u zvanični program obeležavanja veka od početka Prvog svetskog rata, mladi glumci generacijski progovaraju sa scene o najsvetlijim stranicama srpske istorije sa obe strane reke Drine, oživljavajuči na taj način, kako je istakla beogradska Akademija umetnosti, sećanje na sve rodoljube koji su nesvakidašnjim stradanjima doprineli pobedi u Velikom ratu.

Beogradska i banjalučka akademija žele da predstavom “Solunci govore” doprinesu i odbrani istine na umetnički način, nastavljajuči ujedno i uspešnu saradnju na razvoju kulturnih veza Srbije i RS.

Stvarne likove učesnika i heroja Velikog rata - Milunke Savić, Budimira Davidovića, Miladina Miletića, Mijata Gredeljevića, Vojina Marjanovića, Čede Popovića, Tadije Pejovića, Milana Gvozdenovića, Vukašina Vukotića, Ogista Albera, Lisijena Rejna, Alekse Ristića, Sofije Jovanović, Ljubice Čakarević, Živojina Lazića, Ivana Ivanovića, Živojina Tovarevića i Miodraga Tomića, igraju banjalučki studenti glume Marija Đajić, Ivan Perković i Danilo Kerkez i njihove beogradske kolege Saša Simović, Stefan Kovačević, Darko Ivić i Srđa Bjelogrlić.

Rediteljka Cisana Murusidze zadivljena je time “koliko su ti mladi glumci za tako kratko vreme uspeli da uđu u likove koje tumače”. “Za samo tri dana oni su ušili u materiju više intuitivno, nego racionalno i osetili zbog čega treba da nađu inspiraciju unutar sebe. Reč je o dubokom poniranju u njih same, u složenu materiju nabijenu emocijama”, navela je ona.

Sastavni deo predstave su i multimedijalni prilozi, kroz koje su slikom i govorom prikazana obraćanja regenta Aleksandra Prvog Karađorđevića, crnogorskog kralja Nikole Prvog i Arčibalda Rajsa, u tumačenju prvaka Narodnog pozorišta iz Beograda Ivana Bosiljčića, Miodraga Radovanovića Mrguda i Tanasija Uzunovića.

Čuvenu zapovest majora Dragutina Gavrilovića i pesmu Milutina Bojića “Plava grobnica” kazuje pokojni glumac Vasa Pantelić, poruku srpske majke Branka Zorić-Vasović, koja je i saradnica rediteljke, crkveno pojanje izvode Oliver Njego i Vukašin Savić, a muzičku podlogu daju Bora Dugić (frula) i Borislav Veličković (truba).

Đurićev tekst “Solunci govore” (prvo od desetak izdanja te knjige objavio je Kulturni centar Gornjeg Milanovca, 1978) praizveden je na Sceni “Krug 101” Narodnog pozorišta u Beogradu 30. decembra 1981. godine, takođe u režiji Cisane Murusidze. Drama je tokom dve decenije (do 2001) odigrana više od 350 puta i predstavljala je najizvođeniju predstavu nacionalnog teatra u tom periodu, doživevši značajan uspeh i gostovanja u brojnim gradovima širom Srbije.

U tadašnjoj podeli uloga bili su Branka Zorić-Vasović, Lepomir Ivković,Gojko Baletić, Tihomir Arsić, Siniša Ćopić, Boško Puletić, Dragan Ocokoljić, Radovan Miljanić i Vukašin Savić. Scenograf je bio Erih Deker, kostime je kreirala Ljiljana Orlić, a izbor muzike bio je poveren Zvonimiru Jovičiću.

Novu verziju predstave “Solunci govore” dramaturški je obradila, režirala i muziku izabrala Cisana Murusidze, sa saradnicama Brankom Zorić Vasović i Jelenom Kostić Trepetovom, rediteljka video priloga je Katarina Bulajić, scenograf Dragan Stojkov, kostimografkinja Dragana Purković-Macan, a scenski pokret osmislila je Renata Agostini.

Izvršni producent je prof. dr Luka Kecman, dekan Akademije umetnosti u Banjaluci, a producent Dušan Đoković, predsednik Akademije umetnosti u Beogradu, koji u dopisu Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije kao posebnost navodi da če predstavu pratiti i programska publikacija u kojoj će gledaocima biti predstavljen i istorijski deo Velikog rata i istorijski aspekti tog događaja za Srbiju i srpski narod.

Publikacija če biti deljena publici besplatno, a prema rečima Đokoviča, trebalo bi, naročito mlađoj populaciji, da bude i svojevrstan kratak udžbenik istorije iz tog perioda.

Predviđeno je da se predstava izvodi u gradovima u RS i Srbiji, posebno za đačku i studentsku publiku.

Premijera u Banjaluci, održana 6. aprila, dopunjena je i izložbom Istorijskog muzeja Srbije “Milunka Savić – heroina Velikog rata”, kao i fotografijama iz reprint izdanja reprezentativnog “Ratnog albuma 1914-1918” koje je ustupilo IP “Pavoslavna reč” iz Novog Sada (Zoran Gutović) i iz knjige Dušana M. Babca “Srpska vojska u Velikom ratu 1914-1918”, izdanje Medija centra “Odbrana” u Beogradu.

Rreprize predstave “Solunci govore” biće 29. aprila u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić”, 9. i 26. maja na Sceni “Raša Plaović”, te 28. maja na sceni Kulturnog centra Novog Sada, u okviru Sterijinog pozorja mladih.

Predstava “Solunci govore” deo je zvaničnog programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, a pod pokroviteljstvom je predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednika RS Milorada Dodika, uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja.

Dimitrije Stefanović

  Poruka za Svetski dan igre



Svetski dan igre, 29. april, obeležava se na pozorišnim scenama širom planete, a ovogodišnju poruku uputio je francuski igrač i koreograf Murad Merzuki (Mourad Merzouki), direktor Koreografskog centra u Kreteju i Val de Marnu, koji je istakao važnost igre i za svakodnevni, i za umetnički život.

“Svaki umetnik ponosno stupa u svoju umetnost.

Svaki umetnik će uvek reći da je umetnost sila koja je promenila njegov život. Za sve ono što je izneo u patnji ili izgubio uz put, ili sve ono što je samo hteo da podeli sa ostalim ljudima: kao eho jednog glasa, kao otkriće sveta, kao interpretacija humanosti, kao muzika bez koje bi svet prestao da govori, kao pokret koji otvara vrata uzvišenosti.

Ja igru razumem i nosim, ne samo kroz ponos obicnog igrača i koreografa, već kao ogromnu zahvalnost. Igra je donela moj svaki srećni predah. Ona je postala način da savršenstvo i disciplina budu sredstva kojima otkrivam svet.

Više i bliže od bilo čega, igra mi svakodnevno daje snagu, kroz energiju i velikodušnost umetnosti. Njena poetika donosi zadovoljstvo.

Da li bih smeo da kazem da ja ne bih postojao bez igre? Bez one količine izražaja koju mi je ona dala? Bez spoznaje koju sam pronašao u prevazilaženju strahova, bez mogućnosti da razumem nepoznato?

Bez igre, koja je ovenčana svojom lepotom i svom složenošću ovog sveta, postao sam građanin sveta. Običan građanin koji iznova utvrđuje važna društvena pravila tokom svojih beskrajnih putovanja, ceneći vrednosti obične ulične plesne kulture, koja negativnu energiju transformiše u pozitivni zamajac.

Čast mi je da svakodnevno živim i udišem igru. Ja živim kroz igru, duboko svestan privilegije…”, naveo je Merzuki u poruci.

Svetski dan igre obeležava se u okviru Svetske plesne alijanse pri Međunarodnom pozorisnom institutu UNESKO-a (WDA Europe, ITI UNESCO).

(SEEcult.org)

  Malo sutra



Izložba Nemanje Lađića “Little Tomorrow” biće otvorena 30. aprila u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu, a predstavlja nove video radove tog mladog umetnika koji za temu imaju proizvoljnost pejzaža i njegovu nevezanost za predstavnu, mimetičku sliku sveta.

Video instalacija “Papierschnitzel” (2013) upućuje gledaoca na meditativni prizor pogleda kroz prozor, navela je u tekstu povodom izložbe istoričarka umetnosti Jovana Stokić.

“Slika je pokretna u skladu sa predstavom koja se kreće – simulirajući pokretno mesto sa koga se posmatra. Polazište je sasvim obično: da li to Nemanja gradi video zapis svog iskustva putovanja vozom? Slika se komplikuje sopstvenom razgradnjom, video insistira na permutaciji i varijaciji ocekivanih prizora. Tako nastaje kompozitna digitalna pokretna slika koja gradi novu sintaksu pejzaža”, navela je Jovana Stokić, dodajući da ta novonastala ,izvedena sintaksa insistira na površini slike, podvlačeći kvalitet digitalne slike kao izravnanja.

Lađić ukazuje na površnost ili površinski kvalitet slike da bi povukao paralelu s virtualnim opažanjem digitalne, posredovane internetske slike sveta. Na taj način, rad progovara jezikom modernističke samo-refleksivnosti, jer za temu zapravo ima proizvoljnost pejzaža i njegovu nevezanost za predstavnu, mimetičku sliku sveta.

Lađićev pejzaž, kako je navela Jovana Stokić, odustaje od opisa prirode, čak i od modernističkog delovanja na način prirode. “Pejzaž ovde insinuira tenžiju površnosti koja više govori o potrebi da se promeni perspektiva. Na sličan način, postavljanjem ove video slike u prostoru, umetnik uslovljava posmatrača da promeni perspektivu u odnosu na sam rad i odustane od filmične, narativne strukture posmatranja. A sama slika ne odustaje od tradicije, posredovane holandskim slikarstvom sedamnaestog veka, odnosima pojavnog I refleksije. Tako se naizgled svakodnevni prizor internalizuje i ukazuje na proizvoljnost kao polje slobode i unutrašnju viziju kao cilj svake medijacije predstave sveta”, navela je Jovana Stokić, dodajući da Lađićevi radovi progovaraju u sublimnom, kao očuđavajućem faktoru predstavnosti.

Video rad “The Cave Piece” (2013) takođe se bavi kategorijom sublimnog.

Umetnik kontroliše statičnu vizuru unutrašnjosti pećine insinuirajući kadar koji predstavlja pozorišnu scenu. Na toj statičnoj sceni, slučajni prolaznik je jedino događanje ovog rada. Taj susret nepojamno dugog trajanja prirode oko nas, podvučen je temporalnom kratkotrajnom akcijom. Putanja protagoniste može se iščitati kao alegorija kratkog trajanja ljudskog života u odnosu na večnost prirode. Otuda se sublimni karakter ove predstave vraća na nultu tačku ljudskog stvaralaštva – pećinsko slikarstvo. Bez potrebe da se bavi narativnim, “The Cave Piece” takođe govori o tradiciji predstavljačke umetnosti.

“Podseća me na način na koji nemački režiser Werner Herzog insistira na kategoriji sublimog u izuzetnom filmu o slikarstvu Pećine Chauvet, ‘Pećina zaboravljenih snova’. Herzog evocira legendarnog Longinusa i njegov pojam iluminacije: ‘Naša duša se izdiže iz prirode zahvaljujući istinski sublimnom, izvija se u visokom duhu i ispunjava ponosnom radošću jer je sama stvorila ono što čuje’”, navela je Jovana Stokić povodom izložbe "Little Tomorrow" u U10.

(SEEcult.org)

  Nemam da platim… u fabrici



Nezavisno pozorište Kroz prozor fabrika igraće 1. maja, na Međunarodni praznik rada, angažovanu predstavu “Nemam da platim i neću da platim” pred radnicima fabrike “Penpharm” u Zrenjaninu, okviru proslave “Da nam živi živi rad”.

Prvomajsku proslavu tradicionalno organizuje UG Ravnopravnost, a događaju prisustvuju radnici zrenjaninskih firmi koje su propale u tranziciji, članovi Solidarnosti iz Subotice i članice Levog Samita. Otvoren je i za širu javnost.

Kroz prozor fabrika smatra da je dužnost umetnosti da bude odgovorna i da ne ignoriše, nego naprotiv, podrži i bude deo društveno- političkih inicijativa i promena.

Izvođenje predstave je “podrška ljudima koji se već dugo i uporno bore za svoje pravo na rad”, saopštila je Kroz prozor Fabrika.



Predstava “Nemam da platim i neću da platim”, u režiji Žan-Batiste Demarinjija (Jean-Baptiste Demarigny), priča je o dve radničke porodice u Srbiji danas. Govori o realnosti sa kojom se ovi ljudi suočavaju, gubitku značenja i značaja “radničke klase”. Govori priču u običnim životima velikog dela populacije kroz koju čitamo postojeće društvene probleme.

Tekst komada napisao je italijanski pisac Dario Fo još 70-ih godina, a prema navodima Kroz prozor fabrike, dva događaja su je navela da Foov tekst postavi u savremeni srpski kontekst. Pre svega, konstatacija nakon putovanja u inostranstvo da je cena hrane u prodavnicama mnogo veća nego bilo gde u Evropi, dok je kupovna moć u Srbiji među najmanjima. Drugo je odluka Vlade Srbije da prošle jeseni poveća PDV (koji plaćaju svi, čak i najsiromašniji), umesto da uvede porez na bogatstvo.

“Ove dve pojave imaju isti cilj: odluku da se sačuvaju interesi najbogatijih i da se pojača pritisak na već osiromašeno stanovništvo. Jedna vlada smenjuje drugu, ali se nastavlja ista logika. Šta je nama činiti? Malo toga. Naš umor, naša iscrpljenost, naše nepoverenje i mnogo gorčine. Mnogi od nas bili su na ulici 5. oktobra, ili bi bili da su imali dovoljno godina. Šta se od tada dogodilo? Šta je ostalo od naše nade u promene? Utisak da se političko delovanje svodi na ubacivanje glasačkog listića u kutiju da bi se služilo interesima klanova. Reakcija svih nas je onda povlačenje u sebe, kao puž u svoju kućicu. Bavimo se samo sitnosopstveničkim interesima, moleći Boga da nađemo posao sledeće godine, da napustimo porodični dom pre nego što napunimo 45 godina, da naša deca mogu da studiraju u inostranstvu, da Nole pobedi Nadala”, poručila je Kroz prozor fabrika.

U predstavi glume Ana Jovanović, Mirko Jokić, Stevan Stančevič, Ivana Ilić i Ivan Simić. Scenografiju i video potpisuje Sanja Maljković, muziku Nenad Marić (Kralj Čačka), a grafički dizajn Sanja Karić.

Predstava “Nemam da platim i neću da platim”, koja je 2. maja i na redovnom repertoaru Le Studija – intimnog teatra KroZ prozor fabrike u Beogradu, u neku ruku predstava manifest jednog novog žanra: pozorišne gerile.

Taj pristup se razlikuje od institucionalnog teatra kao što se gerila razlikuje od stacionarnog rata. Pozorišna gerila je pre svega angažovano pozorište, živo, intelektualno pokretno. Ono od svojih ograničenih finansijskih sredstava pravi prednost. Umesto sjaja kostima i scenografske prenatrpanosti nudi entuzijazam i ubedljivost svojih glumaca.

U takvim uslovima je mlada profesionalna trupa Kroz prozor fabrika otvorila svoje pozorište Le Studio na Dorćolu, gde se igra ovaj komad.

(SEEcult.org)

Šafhauzen kustos 55. OS



Kustos 55. Oktobarskog salona u Beogradu biće Nikolas Šafhauzen (Nicolaus Schafhausen), direktor Kunsthalle Wien u Beču, istoričar umetnosti po obrazovanju koji je radio i kao umetnik i galerista, a vodio je niz institucija za savremenu umetnost u Nemačkoj, Austriji, Finskoj, Holandiji i bio, između ostalog, i kustos nemačkog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007. i 2009. godine.

Šafhauzen je za 55. OS predložio koncept radnog naziva “Stvari koje nestaju” (Disappearing Things), objavio je Kulturni centar Beograda, organizator najveće izložbe savremene umetnosti u Srbiji i jedne od najvećih u regionu.

Za razliku od 2013. godine, kada je kustoski kolektiv Red Min(e)d odabran na osnovu međunarodnog konkursa za predlog projekta 54. OS, Šafhauzena je pozvao Odbor Oktobarskog salona.

Umetnici zainteresovani za učešće na 55. OS, koji će biti održan od 20. septembra do 2. novembra na još neutvrđenoj lokaciji, kao i autori pratećeg programa, mogu poslati predloge KCB-u do 31. maja.

Koncept 55. OS, koji je predložio Šafhauzen, inspirisan je fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčeta (Snapchat) – jedne od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju, koja je specifična po tome ssto uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi.

“Sada kada internet pohranjuje sve što je ikada bilo na njemu objavljeno, destruktivni potencijal ove aplikacije za pametne telefone se čini neverovatno privlačnim. To je aplikacija koja živi sada i ovde, lišena bilo kakvog sećanja ili ideje o istoriji”, naveo je Šafhauzen u opisu koncepta 55. OS koji će raditi sa kustoskinjom Vanesom Miler.

Izložba 55. OS baviće se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti.

Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjem krhkog statusa koji slika ima u fotografiji i filmu. Oni traže da se hitno pozabavimo pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo, naveo je Šafhauzen u opisu koncepta 55. OS.

Postavljajući pitanje da li su internet i druga digitalna skladišta podataka idealni za odlaganje memorije čovečanstva zato što ništa ne zaboravljaju, Šafhauzen podseća da je samo 2013. godine stvoreno više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije.

“Posvuda se sve fotografiše, sve vreme i to ima značajan uticaj na našu predstavu o istoriji i vremenu. Međutim slike treba formatirati, obraditi, učitati i skinuti sa mreže kako bi se stvorio bilo kakav sadržaj koji seže dalje od fiksacije na ‘ovde’ i ‘sada’. Da se poslužimo izrazom Hito Štajer: milijarde slika i filmova koji nastaju svake godine, od pojave jeftinih i pristupačnih uređaja za snimanje, prerušenih u telefone su siromašne slike.

“Popularne slike savremenosti su ‘zamke’ za vreme, za osećanja, stvaralačke snage i za subjektivnost. Paradoksalno, ali one više ne funkcionišu kao predstave. Što se stvari više predstavljaju – ljudi, događaji, drugim rečima sama istorija, manje ih ostaje u realnosti. Veza između znaka i onoga što se označava postaje nestabilna. Sve je više slika koje nemaju odgovarajućeg označitelja i, istovremeno, sve je više predstava koje nestaju iz našeg sećanja poput snepčet poruke”, naveli su Šafhauzen i Vanesa Miler u opisu koncepta 55. OS koji bi trebalo da baci pogled na “slike i praznine koje nastaju usled njihovog nestajanja”.

Šafhauzen (Diseldorf, 1965) zavrssio je studije istorije umetnosti na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu “Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Pre nego što je započeo karijeru kustosa, bio je umetnik.

Tokom stipendijskog boravka 1991. u Künstlerhaus Bethanien u Berlinu, osnovao je galeriju “Lukas & Hoffmann” sa umetnikom Markusom Šnajderom (Schneider). Galerija se kasnije preselila u Keln.

Šafhauzen je od 1995. do 1998. bio umetnički direktor Künstlerhaus u Štutgartu, a od 1999. do 2005. bio je direktor Frankfurter Kunstverein.

Radio je na poziciji kustosa u Nordijskom Institutu za savremenu umetnost u Helsinkiju (NIFCA) od 2003. do 2005. godine, a od 2005. do 2007. bio je jedan od osnivača i direktora Evropskog Kunsthalle, inicijative za osnivanje nove umetničke institucije u Kelnu. U periodu od 2006. do 2012. vodio je Centar za savremenu umetnost u Roterdamu Witte de With.

Šafhauzen je bio i jedan od kustosa prvog Bijenala u Briselu 2008. kao i jedan od kustosa festivala Media City u Seulu 2010. Bio je kustos Holandske kuće na izložbi Expo 2010. u Šangaju i različitih izložbi u Stedelijk muzeju u Amsterdamu, Lenbachhausu u Minhenu, Nacionalnom muzeju za umetnost, arhitekturu i dizajn u Oslu, Centru za savremenu umetnost u Vilnjusu... Radio je i kao savetnik za kolekciju FRAC Nord – Pas de Calais u Dunkirku, a potom i kolekcije DekaBank i Lufthansa AG u Frankfurtu.

Predaje na Institutu za visoko umetničko obrazovanje u Gentu, a pored velikog iskustva u rukovođenju institucijama i kuriranju izložbi, autor je i urednik brojnih publikacija o savremenoj umetnosti.

Šafhauzen je ujedno i strateški direktor Fogo Island Arts – inicijative kanadske Fondacije Shorefast koja razvija rezidencijalne programe na ostrvu Fogo u Njufaundlendu i radi na podsticanju dijaloga umetnika i stručnjaka iz drugih oblasti u cilju pronalaženja alternativnih rešenja kada je reč o revitalizaciji tog regiona, koji je sklon velikim emigracijama.

Oktobarski salon je međunarodna izložba savremene umetnosti, koja je tokom istorije menjala koncepciju i oblike organizovanja. OS je 2004. dobio međunarodni karakter i postao jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.

Odbor OS, koji imenije Grad Beograd, odlučuje o koncepciji manifestacije, umetničkoj direktorki, kustoskinji(su), kao i o članovima međunarodnog žirija, koji dodeljuje nagradu OS.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013.

Članovi Odbora OS su: Mišela Blanuša, Neda Knežević, Srđan Đile Marković, Vladislav Šćepanović i Mia David Zarić.

Osnivač i pokrovitelj je Grad Beograd, a podršku pruža i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Detalje o načinu učessća na konkursu za 55. OS i prateći program moguće je naći na sajtu KCB-a i OS, kao i u rubrici “Konkursi” portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Princip ponovo u Sarajevu



Sarajevska premijera predstave “Mali mi je ovaj grob” o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, nastala prema istoimenoj drami Biljane Srbljanović, u režiji Dine Mustafića, biće održana 3. maja u Kamernom teatru 55, nakon nedavne beogradske premijere u Bitef teatru.

Predstava “Mali mi je ovaj grob” bavi se atentatom na princa Ferdinanda uoči Prvog svetskog rata i njegovim posledicama na opšti i lični plan, stavljajući u fokus značaj borbe za slobodu, revolucije i mladosti.

Nastala u koprodukciji Hartefakta, Bitef teatra, Kamernog teatra 55 i Ulyssesa sa Briona, predstava “Mali mi je ovaj grob” premijerno će (i reprizno 4. i 5. maja) biti izvedena u Sarajevu u okviru programa “Modul memorije” Internacionalnog teatarskog festivala MESS.

Prema rečima reditelja Mustafića, “Mali mi je ovo grob” nije ni politička, niti istorijska drama, već je angažovana, jer vodi i prema našoj stvarnosti koju prepoznajemo, dok njen umetnički jezik postavlja pitanja etičke prirode koja uznemiruju i koja se pamte. A oni koji se pamte nikada nisu usamljeni.



“Zato će ova drama imati važno mjesto u istoriji južnoslovenske drame. Verujem da će ova predstava pokazati koliko je važan odabir i način onoga čega se trebamo i moramo sećati kako bi osvetlili i osvestili našu sadašnjost kroz našu prošlost”, naveo je Mustafić, dodajući i da je dužnost ljudi na Balkanu, koje su istorija i sudbina privezale za grobove i uspomene, da stalno preispituju svoje pozicije.

“Umetnost ne zanima istorijski fakat, već ljudska sudbina, strahovi i nadanja poput mladobosanaca koji se nisu mirili sa zatečenim svetom, želeli su da ga menjaju, sanjali su slobodu južnoslovenskih naroda. Kada sam čitao tekst, mogao sam da čujem lupanje srca tih klinaca, jer su imali svoju utopiju i ostali joj verni, pravedni u svojoj nakani, ali su nosili sa sobom i dilemu, sigurnost i sumnju, mir i iskušenja, naposletku, kaznu i greh za učinjeno”, naveo je Mustafić.

U predstavi igraju Milan Marić, Svetozar Cvetković, Ermin Bravo, Marko Janketić i Amila Terzimehić, uz Aleksandra Latkovića (violončelo) i Nebojšu Jankovića (violončelo).

Dramaturzi su Željka Udovičić i Božo Koprivica, scenografiju potpisuje Dragutin Broz, kostim Darinka Mihajlović, scenski pokret Sonja Vukićević, a muziku Draško Adžić.

Biljana Srbljanović opisala je svoj komad kao priču o ljudima spremnim da za svoje ideje “idu do kraja”, koja govori i o “strašnoj konstanti državnog i paradržavnog nasilja na Balkanu koji se u talasima sprovodi više od jednog veka”.

Biljana Srbljanović smatra da je Princip i sam bio eksploatisan, te da nije ni terorista ni heroj, već je zapravo poslednja žrtva svoje revolucije.

Drama Biljane Srbljanović “Princip - Mali mi je ovaj grob” (Dieses Grab ist mir zu klein) o mladom i hrabrom idealisti, koji je i sam žrtva, premijerno je izvedena 16. oktobra 2013. godine i u bečkom Šaušpilhausu, u režiji Michala Zadare.

(SEEcult.org)

  Umetnici u sindikalnoj borbi



Engleski vizuelni i primenjeni umetnici osnovali su sindikat koji će ih zastupati u odnosima sa donosiocima odluka na svim nivoima i uticati na prepoznavanje značaja i uloge umetnosti u društvu.

Engleski sindikat umetnika osnovan je za vreme prvomajskih praznika, a nastao je kao odgovor na evidentno odsustvo organizacije tog tipa u oblasti umetnosti. Za razliku od drugih profesionalaca u kulturi, umetnici nisu imali mogućnost dizanja zajedničkog glasa u formi sindikalne organizacije, koja bi ih zastupala, lobirala zarad njihovih interesa i zagovarala u njihovo ime.

“Želimo da se pozabavimo nejednakostima u svetu umetnosti i zajedničkim radom ispregovaramo pošteno plaćanje i bolje uslove rada za umetnike, kao i da promovišemo modele dobre prakse”, poručio je novoosnovani sindikat, koji će na jesen održati skupštinu, a do tada ga vodi grupa umetnika iz Londona, Njukasla i Sautemtpona.

Među njima je i londonska umetnica Margareta Kern, poznata i na ovim prostorima po izložbama u Zagrebu i na 54. Oktobarskom salonu u Beogradu, na kojem je 2013. dobila nagradu Kulturnog centra Beograda za video rad iz ciklusa “Kome pripada svet” (2013).



Prema navodima novog sindikata, koji se oštro protivi neplaćenom radu, neophodna je organizacija koja može da pregovara u ime umetnika sa poslodavcima ili telima kao što su Umetnički savet ili britansko Ministarstvo kulture, medija i sporta.

Navodeći da se većina umetnika suočava sa problemom neadekvatnog plaćanja rada ili odsustva bilo kakvog plaćanja, Sindikat je pozvao sve kolege da se pridruže kolektivnoj borbi za “stvarne promene” u životu umetnika. Prva tri meseca učlanjenje je pritom besplatno, a svi umetnici koji se prijave do 1. jula biće pozvani i da učestvuju u procesu zajedničkog odlučivanja o prioritetima organizacije.

Sindikat je otvoren za profesionalne umetnike, a pod tim se ne podrazumevaju samo umetnici koji žive isključivo od svog umetničkog rada, već svi oni koji su redovno profesionalno aktivni u oblasti vizuelnih i primenjenih umetnosti. Takođe, članovi Sindikata mogu biti i nezavisni kustosi, kao i umetnici koji su još na studijama, pod uslovoom da ispunjavaju sve kriterijume.

Novoosnovani sindikat aplicirao je i za “Sertifikat o nezavisnosti”, koji se dobija od nadležnog vladinog tela na osnovu procene da li je ili nije pod kontrolom ili uticajem nekog poslodavca ili organizacije poslodavaca, kao i na osnovu drugih kriterijuma. Sertifikat je potreban da bi se našao na zvaničnoj Listi sindikata.

(SEEcult.org)

 ABC nezavisne kulture: Mimart



Video intervju sa Nelom Antonović, osnivačicom, direktorkom i rediteljkom Teatra Mimart, povodom 30 godina postojanja tog alternativnog pozorišta u Beogradu.

Projekat: ABECEDA NEZAVISNE KULTURE
Produkcija: SEEcult.org, mart/april 2104.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

SEEcult.org realizuje projekat Abeceda nezavisne kulture u saradnji sa Kulturtregerom (Booksa.hr) i Kurzivom (Kulturpunkt.hr) iz Zagreba, uz podršku Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (Balkans Arts & Culture Fund - BAC).

Projekat su podržala i ministarstva kulture Srbije i Hrvatske, sekretarijati za kulturu Beograda i Zagreba i Zaklada Kultura nova.

(SEEcult.org)

  Subotička Sinagoga među najugroženijima u Evropi



Sinagoga u Subotici našla se na listi najugroženije evropske kulturne baštine, uz još šest kulturno-istorijskih spomenika i lokaliteta u Rusiji, Rumuniji, Portugalu, Italiji, Grčkoj i Belgiji.

Izabrani spomenici su u ozbiljnoj opasnosti - neki zbog nedostatka stručnosti ili nemara, a neki zbog neadekvatnog čuvanja i održavanja, zbog čega zahtevaju hitno delovanje, saopštila je Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija koja se bavi baštnom. Spasilačke misije Evopa Nostre biće organizovane tokom i nakon leta, a akcioni planovi za svaki od spomenika biće urađeni do kraja 2014. godine, prenela je Evropa Nostra Srbija.

Evropa Nostra Srbija, udruženje građana koje je nacionalni predstavnik Evropa Nostre, je i nominovala Sinagogu u Subotici za program “7 najugroženijih”, u saradnji sa arhitektom Viktorijom Aladžić, stručnjakom za secesijsku arhitekturu grada Subotice i velikim aktivistom za očuvanje Sinagoge i celokupnog istorijskog jezgra Subotice u okviru neformalne grupe građana “Nasmeši se Subotici”.



Subotička Sinagoga, projektovana 1902. od mađarskih arhitekata Marsela Komora i Deže Jakoba, jedan je od najlepših primera sakralne arhitekture art nuvo stila u centralnoj Evropi. Kombinuje modernu cementnu i čeličnu strukturu sa tradicionalnim dekorativnim elementima mađarske folklorne umetnosti.



Nekada je bila duhovni dom velike jevrejske zajednice u Subotici, ali je nakon Drugog svetskog rata zapostavljena i počela da propada.

Uprkos restauratorskim radovima tokom proteklih nekoliko decenija, zdanje je i dalje u lošem stanju i neprikladno za upotrebu. Upravo stoga, međunarodna ekspertiza i solidarnost doprineće očuvanju tog arhitektonskog i kulturnog dragulja Srbije, saopštila je Evropa Nostra Srbija.



Subotička Sinagoga našla se najpre među 11 nominovanih spomenika za listu “7 najugroženijih”, na koju je dospela na godišnjem kongresu “Evropska baština” koji su Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke organizovali 4. maja u Beču.

Na listi “7 najugroženijih” 2014. godine su i naselje Kolor Rou u Černjakovsku u Rusiji, drvene crkve u južnoj Tansilvaniji i severnoj Olteniji u Rumuniji, nacionalne palate Karilјoni Mafra u Portugalu, Aleksandrijska citadela u Italiji, istorijski kvartovi Kastorije, Dolčo i Aposari u Grčkoj i Scenska oprema pozorišta Burla u Antverpenu u Belgiji.

Lista "7 najugroženijih" je ključ za unapređenje svesti o ugroženom nasleđu u Evropi. Osim ovih spomenika, nebrojeno je još blaga koja su u opasnosti širom kontinenta. Ova lista je pre svega poziv na akciju. Javni i privatni akteri na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou pozvani su da ujedine snage kako bismo spasili spomenike i lokacije koje nam pričaju našu zajedničku istoriju i koje ne bi trebalo da izgubimo za buduće generacije, poručio je izvršni predsednik Evrope Nostra Denis de Kergorlay.

"Želimo da naglasimo da je briga o našem zajedničkom nasleđu investicija u društveni kapital i ekonomski napredak Evrope", poručio je zvaničnik Evrope Nostra.

Program “7 najugroženijih” uspešno je tokom 2013. godine podigao svest o najugroženijim spomenicima i lokalitetima širom Evrope. Potencijal tog programa je ogroman, ali se u potpnosti može realizovati ne samo kroz podršku institucija Evropske unije, već i privatnih i državnih partnera.

Ove godine Institut Evropske investicione banke podržava program “7 najugroženijih”. Stručnjaci te banke uradiće analizu, dati savete i pomoći da se formuliše izvodljiv akcioni plan za svaki od sedam lokaliteta.

(SEEcult.org)

U četvrtak, 8. maja 2014. u Salonu 77 sa početkom u 19 sati održaće se otvaranje izložbe Igora Stepančića „33 autoportreta“

Igor Stepančić je diplomirao i magistrirao na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Kao stipendista Bristish Councila-a boravio je na Edinburgh College of Art u okviru poslediplomskih studija.

Izlagačku aktivnost započinje 1984, a samostalno izlaže od 1985. godine kada postaje član ULUS-a.



http://www.betaoms.com/sr/kultura/7986-otvaranje-izlobe-igora-stepania-33-autoportreta

  Društveni kontekst



Art radionica Lazareti (ARL) organizuje 9. i 10. maja u Dubrovniku program “Društveni kontekst” koji istražuje načine na koje se umetnici, kulturolozi, sociolozi, kustosi, teoretičari i filozofi bave i nose sa različitim društveno-političkim izazovima inherentnima svakom pojedinačnom kontekstu savremene Evrope.

Program je konferencijskog tipa, a obuhvata javne razgovore, projekcije, prezentacije, projekcije filmova, vođstva po gradu, te performanse hrvatskih, slovenačkih i danskih umetnika, teoretičara, aktivista i istraživača.

Učestvuju: Jakob Jakobsen, Morten Goll & Tone Olaf Nielsen, Publik, Renata Salecl, Siniša Labrović, Slaven Tolj, Đuro Capor, Thomas Højrup, ARL, Nermin Duraković i Marie Krag.

Uvod u lokalni kontekst i specifičnosti delovanja ARL daće Slaven Tolj, umetnik koji je godinama vodio ARL, a trenutno je direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci. Danska umetnička i kustoska organizacija Publik predstaviće samooragnizirane kustoske prakse u javnim prostorima, a potom će gostovati i etnolog Thomas Højrup.

Za 10. maj najavljen je performans “Crusing” hrvatskog umetnika Siniše Labrovića, nakon čega će se predstaviti dubrovačka inicijativa “Srđ je naš”. Danski umetnici Tone Olaf Nielsen & Morten Goll predstaviće dokumentarni film “Sustaining Trampoline House”, a filozofkinja Renata Salecl iz Slovenije održaće predavanje “Perverzija moći”.

U sklopu programa biće organizovani izleti na brdo Srđ i na Lokrum, te vođstvo po Gradu.

Program je organizovan u saradnji sa The Copenhagen Initiative, uz finansijsku podršku Grada Dubrovnika, Županije Dubrovačko-neretvanske, Ministarstva kulture Hrvatske i Danish Arts Foundation i Zaklade Kultura nova. ARL je korisnik i institucionalne podrške Zaklade za razvoj civilnog društva za 2014. godinu.

Program “Društveni kontekst” odvija se u sklopu programa “Grad je mrtav – Živeo Grad” Art radionice Lazareti.

(SEEcult.org)

  Prevodi Odseka za anglistiku



Filozofski fakultet u Novom Sadu, povodom 60 godina postojanja, priređuje izložbu prevoda profesora i saradnika svog Odseka za anglistiku, koji je zaslužan, između ostalog, za prevod Džojsovog “Uliksa”, celokupan opus Džulijana Barnsa, Pola Ostera i Dona DeLila, kao i za niz najvažnijih dela savremenih srpskih pisaca na engelskom jeziku.

Prevodilačka produkcija nastavnika i saradnika Odseka za anglistiku tokom poslednje dve decenije biće predstavljena autorskom izložbom dr Ljiljane Matić koja će biti otvorena 9. maja u mezaninu Centralne čitaonice Biblioteke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Pod uređivačkom palicom članova Odseka za anglistiku, koji takođe puni 60 godina, do sada je u ediciji “Srpska proza u prevodu” prevedeno 20 najvažnijih dela savremenih srpskih pisaca (Davida Albaharija, Svetislava Basare, Radoslava Petkovića, Gorana Petrovića i drugih), saopštila je prof. dr Vladislava Gordić Petković, koja vodi Odsek za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Zoran Paunović, Ivana Đurić Paunović, Rendal Mejdžor i Terens Mekeneni, kao i mnogi drugi, biće predstavljeni kroz prevodilački i urednički rad na izložbi koja obuhvata period od 1994. do 2014. godine.

Prevodilačke nagrade PEN-a, Društva književnika Vojvodine i Udruženja prevodilaca Srbije, samo su neka od brojnih priznanja koja su pripala profesorima novosadske anglistike.

(SEEcult.org)