Vesti iz sveta umetnosti

  Održiva arhitektura



Međunarodna konferencija o održivoj arhitekturi biće održana 14. i 15. maja u Beogradu, a okupiće eminentne strane arhitekte i domaće stručnjake koji će ukazati na izazove i moguća rešenja u cilju uštede i očuvanja energije na sve naseljenijoj planeti.

Učesnici konferencije “Održiva arhitektura” (Sustainable Architecture - S.ARCH), koja će biti održana u hotelu “Hajat”, baviće se temama kao što su zgrade sutrašnjice, transformacija gradova ka budućnosti, put prilagodljive arhitekture, izazovi obnavljanja zgrada, energetska efikasnost i ušteda / tehnologije gradnje i dizajn u korak sa životnom okolinom / ekološki uticaj materijala, najavili su organizatori.

Pozvani predavači su: Philippe Rahm iz Pariza, Martin Haas iz Štutgarta, Eike Roswag iz Berlina, Mirco Tardio iz Pariza, Adelaide i Nicola Marchi, takođe iz Pariza, Hugo Berenguer iz Madrida, Lars Kruckeberg, Thomas Willemeit i Wolfram Putz iz Berlina/Los Anđelesa/Pekinga, Luca Francesco Nicoletti iz Rima, Saša Randić iz Zagreba, Nikola Novaković iz Kotora, Milica Jovanović Popović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Paola Leardini i Manfredo Manfredini iz Oklanda, Branislav Mitrović i Marija Golubović iz Beograda, te arhitekta Marina Stošić iz Erlangena u Nemačkoj, predsedavajuća konferencije.

Prema navodima organizatora, da bi se osigurao održivi razvoj sve brojnijeg stanovništva na Zemlji, koje se povećava za tri osobe u svakoj sekundi, neophodno je obezbediti energiju. Najveći izvor energije u budućnosti biće njeno efikasnije korišćenje. Bez novih načina očuvanja energije, njen globalni deficit iznosiće oko 15-20 odsto do 2035. godine.

Stoga je od ključne važnosti da održiva arhitektura minimalizuje taj nedostatak energije.

Najnoviji standardi i tehnike dizajna mogu da obezbede vrhunske rezultate uporedo sa održivom arhtekturom.

Konferencija S.ARCH predstaviće različite pristupe odnosima arhitekture i životnog okruženja, ukazujući da održiv i dobar dizajn ne isključuju jedan drugog u procesu stvaranja “zelenih zgrada”.

Osim predavanja pozvanih stručnjaka, konferencija obuhvata i prateću izložbu radova registrovanih učesnika.

(SEEcult.org)

  Its time for them to sing



Izložba Ivane Popov biće otvorena 9. aprila u Galeriji Remont u Beogradu, a predstavlja instalaciju “It’s time for them to sing” koja je primarno bazirana na tradicionalnom (ženskom) radu sa materijalima papira i boje, te dopunjena videom.

Instalacijom “Its time for them to sing” Ivana Popov na specifičan način aktivira nostalgični sentiment “morske” dokolice, naveo je povodom izložbe mladi istoričar umetnosti Vladimir Bjeličić.

Reč je o kontemplativnom prostoru prožetom vizuelnim zabeleškama umetničinih senzacija, fascinacija, dosadašnjeg umetničkog, odnosno životnog iskustva, te uticaja različitih sredina u kojima je boravila i stvarala.

Poigravajući se različitim formatima kompozicije, izlazeći iz dvodimenzionog okvira slike, kombinujući različite materijale, Ivana Popov sugeriše posmatraču važnost stvaralačkog procesa, te delikatnost i senzibilnost svakog elementa pojedinačno, naveo je Bjeličić.

Ivana Popov, rođena 1976. godine, završila je 1998. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirala 2001, na odseku za slikarstvo. Magistrirala je i na školi za umetnost i dizajn Carbondejl u Ilinoisu u SAD 2010.

Izlagala na 11 samostalnih i više od 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnica je Oktobarske nagrade 1998, Nagrade za osobenu kreativnu inovaciju “Miloš Bajić” 1997, nagrade “Mangelos” za realizaciju rada 2010. i DAAD stipendije za istraživački rad 2011.

Njeni radovi nalaze se u Muzeju Zeper i Muzeju Grada Beograda.

Izložba u Remontu biće otvorena do 2. maja.

(SEEcult.org)

  Naličje savremenog sveta



Beogradski umetnik Mihael Milunović predstavlja se 4. aprila u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izložbom “Mesto na kojem sam stajao” koja obuhvata recentne cikluse slika i crteža kojima istražuje naličje savremenog sveta ispunjenog nasiljem, represijom, manipulacijom, dehumanizacijom, militarizmom i eksploatacijom.

Novim ciklusima slika i crteža Milunović, kako je naveo kustos izložbe Dejan Sretenović, zasniva svojevrsna “mesta fikcije” koja ne služe kao prolazi u nekakve zamišljene situacije ili svetove, već kao mesta direktne provokacije postojeće distribucije realnosti i fikcije.

Iako na prvi pogled asociraju nadrealizam i metafizičko slikarstvo, Milunovićeve slike nisu nadrealne, već samo koriste vizuelni kôd nadrealizma kako bi podrile i reartikulisale veze između znakova i slika, slika i vremena, znakova i društvenog prostora koji uokviruje postojeći smisao realnosti, naveo je Sretenović.

“U pitanju je umetnost koja prenaglašenom artificijelnošću prizora obavlja temeljni prekid u našoj percepciji stvarnosti nudeći specifične kognitivne obrasce na osnovu kojih se društveni procesi i pojave mogu razumeti u svojim polivalencijama, kontradikcijama i anomalijama. Milunović istražuje naličje ili tamnu stranu savremenog sveta ispunjenog nasiljem, represijom, manipulacijom, dehumanizacijom, militarizmom i eksploatacijom, a to čini polazeći od pretpostavke da se kritička distanca najefektinije uspostavlja kada se, kako bi rekao francuski filozof Žak Ransijer, fikcija politike postavi u okvir fikcije umetnosti”, naveo je Sretenović.



Milunović živi i radi na relaciji Brisel-Beograd, a u Beogradu je nedavno imao i izložbu “Nepristojna sveska” (Liber obscenum) u Galeriji Zečević, na kojoj je predstavio radove na papiru nastale od 1998. do 2012.

Izlagao je samostalno u galerijama širom Evrope i sveta (Galerija Piece Unique u Parizu, Guy Baertschi u Ženevi, Goerges Verney Carron u Lijonu, Voice Gallery u Marakešu) i na mnoštvu zajedničkih izložbi (Ludwig Muzej Beč, Stedelijk Museum Alost, Esterhazy Stiftung Ajzenstadt, Musee d’Art Modestes Sete, PAN Napoli, Muzej moderne umetnosti u Sent Etjenu, MSUB, Kinsthalle Fridericianum u Kaselu, na bijenalima u Poznanu i Valensiji, Kući secesije u Beču, Nacionalnoj galeriji Jeu de Paume u Parizu…).

Milunovićevi radovi nalaze se u kolekcijama Muzeja Ludwig u Beču, Musee d'art et d'industrie Sent Etjen, MSU u Beogradu, kolekcijama Siemens AG, Leube Salcburg, Pallazzo Forti u Veroni, Azraq Marakeš, Barzai-Hollander Brisel, Moet Chandon LVMH Eprnay, Telenor Beograd, Wienersteadtsiche Srbija, Renoir, Maya Picasso, kao i u mnogobrojnim drugim privatnim zbirkama i kolekcijama širom sveta.

Rođen 1967. u Beogradu, Milunović je diplomirao 1992. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je 1995. i magistrirao. Specijalizovao je slikarstvo u klasi prof. Vladimira Veličkovića na l’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris (1995-1996).

Laureat je fondacije Renoir za 1997. godinu.

Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Sent Etjenu i na Cetinju.

Osnivač je i prvi predsednik organizacije ProArtORg u Beogradu (2005-2008), a bio je i kustos i organizator više izložbi, urednik programa "Obojeni svet" u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (2006) i umetnički direktor drugog Mikser festivala (2010).

Objavio je više kritičkih tekstova u oblasti savremene umetnosti, putopisa, eseja i tekstova za kataloge.

Izložba “Mesto na kojem sam stajao” u Salonu MSUB biće otvorena do 27. aprila.

(SEEcult.org)

  O s(a)vesti o Dadi Vujasinović



Predstava Sanje Krsmanović Tasić “O s(a)vesti”, esej u pokretu o Dadi Vujasinović, biće premijerno izvedena 7. aprila u Bitef teatru, a nastala je pre svega iz potrebe da se otrgnu od zaborava lik i delo hrabre novinarke Dade Vujasinović, čija je smrt nerasvetljena i posle 20 godina.

Premijera predstave zakazana je za dan uoči 20-godišnjice smrti Dade Vujasinović, novinarke lista “Duga” koja je prvih godina ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije izveštavala sa ratišta, a zatim otvoreno, jasno i istinito pisala o događajima na političkoj i društvenoj sceni zemlje. Život je izgubila pod nerazjašnjenim okolnostima 8. aprila 1994. Imala je 30 godina.

Dada Vujasinović bila je drugarica iz detinjstva Sanje Krsmanović Tasić. Pripadale su istoj, kako je ona nazivala, “žrtvovanoj generaciji”, kojoj su ratovi 90-ih ostavili duboke ožiljke, nevidljive ili opipljive.

“Neraščišćeni tragovi tog vremena guše ovo sadašnje. Nerazjašnjena smrt jedne hrabre mlade žene doprinosi opštoj paralizi I beznađu zemlje koja tek treba da dokaže da li ima snage da se izbori sa duhovima prošlosti. Da li ima dovoljno svesti i savesti da se razvije u državu pravde i sigurnosti u kojoj će naša deca želeti da ostanu”, navela je Sanja Krsmanović Tasić, koja je autorka koncepta, režiserka i izvođačica predstave “O s(a)vesti”.



Kao i svaki esej, i ovaj pozorišni sadržaće fusnote koje će biti prikazane na samom početku. Sastojaće se od fragmenata sećanja i podataka, kao i umetničkih intervencija, koji će, kao delovi slagalice, na kraju islikati život i rad Dade Vujasinović, kao i vreme njenog odrastanja i stradanja, sa posebnim osvrtom na poslednje četiri godine njenog života. Publika će imati priliku da bira redosled kojim će se fusnote razotkrivati i prikazivati u prostoru, kroz tekst, video rad, scenu i intervenciju u prostoru.

Esej u pokretu biće odigran na kraju predstave, koja je koprodukcija Bitef teatra i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Prema rečima autorke tog projekta Sanje Krsmanović Tasić, namera je da se Dada Vujasinović uzdigne iz pozicije žrtve jednog sistema na mesto simbola slobode govora, kao uzor mladima, koji razočarani društveno-ekonomskim i političkim sistemom, napuštaju zemlju u potrazi za pravednijim i prosperitetnijim uslovima za život.

“Pozicija novinarske profesije danas je jednako teška kao i pre početka demoktratizacije društva, sloboda medija se svakodnevno dovodi u pitanje, a ubistva novinara ostaju nerazjašnjena i posle 20 godina. Opterećeni mnogobrojnim problemima svakodnevnog života, kao da smo zaboravili da oni koji ugrožavaju predstavnike medija prete i svima nama tako što ugrožavaju naše pravo da saznamo istinu”, navela je Sanja Krsmanović Tasić o predstavi koja je prvi deo njenog projekta “O s(a)vesti”.

Budući da su pokret, igra i kretanje njena primarna forma izražavanja, stoga je esej morao biti ispisan pokretom, kao narativni scenski izraz u kojem se kroz umetničke akcije pripovedaju istiniti događaji i pojave, uz kritičko promišljanje njihovog nastanka i posledica.

Dada Vujasinović pisala je 1993. godine: “Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi. Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam. Prošlo je neko vreme, dovoljno da počnu da se uobličavaju konture novih ofanziva. Počele su već da se obeležavaju godišnjice pojedinih bitaka i pobeda, upotpunjene, normalno, romansiranim momentima. Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu. Nećemo im dozvoliti ponovo da falsifikuju.

Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma”, navela je Dada Vujasinović za “Tiker” 14. aprila 1993.

Osim Sanje Krsmanović Tasić, u timu predstave “O s(a)vesti” su i Anastasia Tasić (video rad/scenografija/dizajn programa), Aleksandra Đokić (muzika), Boris Čakširan (kostim) i Aleksandra Vujasinović i Jelena Veljković i Maja Domonji (istraživanje/saradnja na dramaturgiji).

Drugi deo projekta “O s(a)vesti” sastojaće se od filmskih i dramskih radionica na temu slobode govora, kao i od gostovanja predstave u regionu – u zavisnosti od sredstava.

Projekat će ostvariti Centar za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), u saradnji sa BITEF teatrom.

Predstavu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Beograd i OEBS.

(SEEcult.org)

  9/11 - Sarajevo - Njujork



Atelje Dado na Cetinju započinje novu sezonu 7. aprila izložbom fotografija sarajevskog autora Andreja Đerkovića “9/11” – fotografskom studijom koja je uradjena 2002. godine, na desetogodišnjicu početka opsade Sarajeva i prvu godišnjicu terorističkog napada na tornjeve Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Cilj tog rada je da uspostavi paralelu između tragičnih događaja u Njujorku i perioda opsade Sarajeva 1992-1996.

Projekat se sastoji od triptih portreta 11 parova blizanaca, građana Sarajeva, koji su živeli pod opsadom i preživeli njen pakao. Dva para nisu preživela cela, pa iz toga proizilazi i naziv studije “9/11”, koji takođe aludira i na datum napada na kule bliznakinje u Njujorku.

Fotografisani imaju maske na licu iz tri razloga: prvi je omaž građanima Njujorka, koji su nosili iste maske tog i više dana posle napada, drugi je što neki od blizanaca danas uopšte ne liče, pa se tako sa maskama, njihova istovetnost nalazi u očima, a treći razlog je protekcija, odnosno želja autora da se, kako je naveo, ostane čist i nevin, nakon svog proživljenog užasa.

Fotografije su napravljene na lokacijama koje imaju duboko osobno značenje kroz autorova tri sarajevska života - pre, tokom i posle opsade Sarajeva.

Izložbu prati knjiga na maternjem jeziku autora i engleskom, u izdanju edicije “Infolio editions” iz Ženeve, u saradnji sa Centrom za fotografiju iz Ženeve. Knjigu je likovno oblikovala sarajevska akademska dizajnerka Aleksandra Nina Knežević koja je završila Akademiju likovnih umetnosti upravo na Cetinju, dok su urednici Irena Petrović (Sarajevo) i David Rossi (Ženeva).

Knjiga je do sada promovisana u Centre de la Photographie u Ženevi i u Galeriji Duplex u Sarajevu.

Andrej Ðerković živi i radi u Ženevi i u Sarajevu, u kojem je rođen 1971. godine, gde je završio Školu primenjenih umetnosti.

Samostalno je izlagao širom sveta (Gaza, Ženeva, Barselona, Belfast, Istanbul, Firenca, Hag, Amsterdam, London, Ljubljana, Rijeka, Bern, Split, Lion, Strazbur, Ankara, Zagreb, Tuluz, Goli otok, Antverpen, Podgorica, Lozana, Beograd, Grenobl, Marsej, Skoplje, Aosta, Mostar, Otava, Tbilisi, Belfort, Hamburg, Solun, San Marino, Kopenhagen, Kasel, Sarajevo…).

Njegovi radovi nalaze se u kolekciji Ars Aevi muzeja savremene umetnosti u Sarajevo, čiji je jedan od osnivača, kao i u zbirkama Muzeja istorije u Tbilisiju, Umetničke galerije BiH, Saveta Evrope u Strazburu, Old Arts Museum Belfast, MB centra za savremenu umetnost u Istanbulu, Centra za savremenu umetnost Sarajevo (SCCA), Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu, FAD Barcelona, Memorijalnog centra Potočari u Srebrenici, Jevrejskog istorijskog muzeja u Amsterdamu…

Radovi i fotografije objavljeni su mu u brojnim listovima u regionu i svetu (British Journal of Photography, Le Monde, Liberation, La Stampa, La Repubblica, Liberazione, Belfast Telegraph, Exibart, Marianne, Le Courrier... Mladina, Zarez, Feral Tribune, Slobodna Dalmacija, Vjesnik, Pobjeda, Monitor, Vijesti, Republika, Novi list, Dani, Slobodna Bosna, Odjek, KUN, Gracija, Fantom Slobode…), a prikazivani su i na mnogim TV stanicama.

Radio je fotografske portrete svetski slavnih umetnika, među kojima su Marina Abramović, Emanuel Ber (Emmanuelle Beart), Dejvid Birn (David Byrne), Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godard), Izabel Iper (Isabelle Huppert), Bono, Braco Dimitrijević, Katrin Denev (Catherine Daneuve), Šinejd o’Konor (Sinéad O'Connor), Enki Bilal, Alfonso Kuaron (Cuaron)…

Takođe, sarađivao je s kompanijama Benetton i Swatch.

Član je Međunarodne federacije fotografske umetnosti (FIAP), Federacije fotografa Italije (Federazione Italiana Ašociazioni Fotografiće - FIAF), kao i Švajcarske asocijacije fotografske umetnosti, te Belfast Exposed Photography Community Group i ULUPUBIH-a.

Jedan je od utemeljivača Belfast/Sarajevo inicijative.

Za dostignuća na polju kulture tokom opsade Sarajeva dobio je priznanje Američke agencije za informisanje (The Certificate of Appreciation), a povodom stogodišnjice Švajcarske asocijacije fotografske umetnosti, uvršćen je u monografiju “Photo Suisse 1906-2006”. Takođe, uvršćen je u “Leksikon Sarajeva”.

Učestvovao je, između ostalog, i u italijanskom nacionalnom projektu "Passione Italia - Una giornata italiana" povodom 150-godišnjice ujedinjenja Italije.

Jedan je od autora koji su odabrani za učešće u regionalnom projektu “Posledice. Menjanje kulturnog pejzaža” koji je kroz niz izložbi u regionu predstavio tendencije angažovane post-jugoslovenske savremene fotografije u poslednje dve decenije.

Izložba Đerkovića u Ateljeu Dado biće otvorena do 25. aprila, a prezentacija i razgovor sa njim najavljeni su za 8. april.

(SEEcult.org)

  Rekonstruisana Sahat-kula



Sahat-kula na Beogradskoj tvrđavi, građena sredinom 18. veka, ponovo će biti otvorena za posetioce od 10. aprila, nakon rekonstrukcije prilaza i radova na satnom mehanizmu.

Sahat-kula, visoka 27,5 metara, nalazi se iznad kapije koja je po njoj dobila naziv (Sahat-kapija) i koja predstavlja glavni ulaz na Gornji grad Beogradske tvrđave. Njen ukupan izgled, sa naglašenim elementima baroka, neposredno svedoči o vremenu njenog nastanka.

Kula sa satom je prepoznatljiv detalj u turskim čaršijama, ali se u tvrđavama retko javljaju, tako da se beogradska Sahat kula po tome može smatrati neuobičajenim primerom.

Časovnik ima centralni mehanizam i tegove, kao i dva gonga, a između dva navijanja časovnik može da radi oko nedelju dana. Satni mehanizam u potpunosti je obnovljen 2002. godine i danas radi na savremenim principima.

Sahat-kula građena je od 1740. do 1789. godine i jedan je od malobrojnih objekata na Beogradskoj tvrđavi koji nije pretrpeo značajnija oštećenja, te i danas čuva sva autentična arhitektonska i stilska obeležja.

Sahat kula će biti dostupna za razgledanje svakog dana od 11 do 19 časova, preneo je Beoinfo.

Cena pojedinačne ulaznice biće 80 dinara, za organizovane grupe 56, dok će učenici, studenti i penzioneri plaćati po 40 dinara.

(SEEcult.org)

  Krivokapiću Milivoje Živanović



Prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Miodrag Krivokapić pobednik je 19. Glumačkih svečanosti "Milivoje Živanović" u Požarevcu, a nagrađen je za ulogu Ostoje u predstavi ''Naši sinovi'' Vojislava M. Jovanovića Maramboa, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Krivokapić je dobio nagradu “Milivoje Živanović” za najbolje glumačko ostvarenje jednoglasnom odlukom žirija koji su činili dramska umetnica Đurđija Cvetić, reditelj Petar Zec i pozorišni producent Milovan Zdravković.

Krivokapić je “raskošnim darom u najboljoj tradiciji glumačke umetnosti nastavio tragom ove plemenite veštine koju je uspostavio bard srpskog glumišta Milivoje Živanović", istakao je u obrazloženju žiri 19. Glumačkih svečanosti "Milivoje Živanović", održanih od 2. do 7. aprila u organizaciji Centra za kulturu Požarevac.

Predstava "Naši sinovi", premijerno izvedena 24. januara na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, porodična je drama sa socijalnim nabojem u čijem su središtu dve beogradske porodice - jedna sa Čubure, druge iz Savamale, a tema je priča o raspadanju, truljenju i socijalnoj bedi.

Osim Krivokapića, u podeli su i Olga Odanović, Nataša Ninković, Milutin Milošević, Nenad Stojmenović, Branko Vidaković, Predrag Vasić, Marko Janketić, Vjera Mujović, Branka Petrić, Zoran Ćosić, Jelena Živković, Jelena Blagojević, Bojana Bambić i Ljuma Penov.

(SEEcult.org)

  Šta smo iz naučili od istorije?



Kikindsko Narodno pozorište gostovaće 9. aprila u Bitef teatru u Beogradu predstavom “Sava Savanović – vampirska simfonija” koja je satirični pogled na razliku koja zjapi između ruralne Srbije XIX veka i urbanog “belog sveta” koji (u to vreme) predstavlja Beč sa svojim kulturnim i civilizacijskim vrednostima.

Kroz priču o promeni nevaspitanog i nesofisticiranog, ali romantičnog seljaka Save Savanovića, publika prati priču o razvoju mentaliteta na ovim prostorima sa svim njegovim svetlim i mračnim stranama.

Sava, koji zbog sopstvenog prokletstva (p)ostaje večno živ, pošo ga ujede prvi pravi srpski vampir Petar Blagojević (inače otac Ruže Vlajne Blagojević, povampiren poodavno), menja se i fizički i mentalno. Menja se iz živog seljaka u nemrtvog vampirskog kicoša i “žeMskaroša” - iz ruralnog prevaranta u urbanog filozofa maniristu, iz neobaveštenog i nezainteresovanog nikogovića u “čoveka svog vremena” u dalekom Beču.



Sava Savanović, kako je naveo Zavišić, doživljava neku vrstu duhovne renesanse i sreće se sa XXI vekom u velikoj meri umoran, razočaran i svestan sebe i naroda kome pripada toliko da više ne može da bude optimističan.

“U toj suludoj i bolnoj satiri preko Save postavljamo pitanja koliko smo civilizacijski kao nacija uopšte napredovali tokom istorije. Šta smo iz nje naučili? Odgovor smo znali i pre gledanja Save: NIŠTA”, naveo je Zavišić o predstavi, koju je režirao prema adaptaciji teksta Danice Nikolić-Nikolić.

“Vampir” je, inače, jedina srpska reč koja je ušla u sve rečnike sveta.

Dramaturg predstave o Savi Savanoviću je Bojana Marić, kostimografkinja Suna Kažić, a autorka muzike Sanja Lončar.

Naslovnu ulogu igra Marko Gvero, a u podeli su i Slavoljub Matić, Gordana Rauški, Jelena Šneblić, Branislav Čubrilo, Marina Vodeničar, Miljan Davidović, Nikola Joksimović, Marija Ostojić i Jožef Pocik.

(SEEcult.org)

  namaTRE.ba na Iz/uzetnosti



Umetnik Igor Bošnjak iz Trebinja predstaviće se 9. aprila u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci, u okviru izložbe “Iz/uzetnosti – Savremene vizure kulturne baštine/ Nove smernice buduće stalne postavke”, uz prezentaciju projekta/bijenala namaTRE.ba, čiji je osnivač.

Bošnjak na izložbi “Iz/uzetnosti” učestvuje video radom “Četiri u jedan” iz 2010. godine, u kojem multiplikuje sopstveni lik dodeljujući mu uloge umetnika, kustosa, kritičara i teoretičara, koji su predstavljeni kroz formu naizmeničnih monologa. Na taj način, kako je naveo MSURS, propituje funkcije i odnose ključnih činilaca u sistemu umetnosti, istovremeno se referišući na sopstveno umetničko delovanje i identitet koji je često raslojen između te četiri funkcije.

Bošnjak se bavi i teorijom umetnosti, a radi kao asistent na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju.

Takođe, osnivač je projekta namaTRE.ba u Trebinju, koji je pokrenut 2006. godine kao nezavisna platforma za savremenu umetnost.

Projekat je podrazumevao godišnje video-izložbe, projekcije filmova i stručna predavanja, a od 2012. godine funkcioniše kao platforma za umetnost novih medija i teoriju umetnosti i kao Bijenale namaTRE.ba.

Izložba “Iz/uzetnosti - Savremene vizure kulturne baštine/nove smernice buduće stalne postavke”, čija je autorka koncepcije Sarita Vujković, otvorena je u MSURS 13. februara, povodom desetogodišnjice postojanja tog muzeja, a predstavlja izbor otkupljenih i poklonjenih radova više od 30 umetnika iz RS i Bosne i Hercegovine, ali i zemalja u regionu.

Izložba obuhvata 36 radova 32 umetnika, među kojima su i Veso Sovilj, Mladen Miljanović, Radenko Milak, Sandra Dukić, Borjana Mrđa, Živko Grozdanić Gera, Mileta Prodanović, Vesna Perunović, Zdravko Joksimović, Vladimir Perić - Talent, Aleksandar Kujučev, Irena Lagator, Lala Raščić, Šejla Kamerić, Goce Nanevski, Sašo Sedlaček...

Izložba je otvorena u MSURS-u do 13. aprila.

(SEEcult.org)

  Olga Jevrić u MSUV



Izložba skulptura i fotografija nedavno preminule istaknute vajarke i akademika Olge Jevrić (1922-2014) biće otvorena 10. aprila u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, u saradnji sa Kućom legata u Beogradu i Galerijom Bel art iz Novog Sada, a organizovana je povodom nagrade “Sava Šumanović” koja je toj umetnici dodeljena 2013. za visoke stvaralačke domete i ustanovljenje autentičnog modernističkog koncepta u srpskoj umetnosti XX veka.

Izložbu čine eksponati preuzeti iz Legata Olge Jevrić u Kući legata u Beogradu, uz nekolicinu skulptura iz zbirke Galerije Terra u Kikindi i jednog skulptorskog rada iz kolekcije Galerije SANU - Ogranka u Novom Sadu. Takođe, izložba obihvata i izbor stvaralačkih fotografija Olge Jevrić, nastalih od 1984. do 2003. godine, koje su premijerno bile izložene na njenoj samostalnoj izložbi u Galeriji Zlatno oko u Novom Sadu 1993.

Skulptura Olge Jevrić, kako je naveo jedan od autora izložbe u MSUV Sava Stepanov, javila se na horizontu srpskog i jugoslovenskog likovnog stvaralaštva kao značajan i autoritativan primer niza adekvatnih reakcija na izazove sveta i impulse aktuelne umetnosti.



U prelomnim 50-im godinama 20. veka, upravo je Olga Jevrić svojim “Prostornim konstrukcijama”, prezentovanim na prvoj samostalnoj izložbi u beogradskoj Galeriji ULUS (1956), a potom i na Bijenalu u Veneciji (1958), ostvarila najdrastičniji zaokret ka modernizmu; ka “onoj autonomiji umetnosti koja konstituiše autentičnu plastičku misao - kakvu samo umetnost može da ponudi poput uglednog modela - društvu, drugim znanjima i drugim praksama”, naveo je Stepanov, ističući da opus Olge Jevrić, koja je bila prisutna na sceni gotovo šest decenija, zaslužuje stalno vrednovanje, uvažavanje i institucionalnu podršku bitnu za kontekstualizaciju i očuvanje njenog rada.



Prema rečima Dejana Vučetića, takođe koautora izložbe, ako se pogleda unazad na pređeni put umetničkog formiranja i stvaranja Olge Jevrić, ne može se zanemariti konzistentnost skulptorskog jezika i ideje koja nalazi obličje u svetu autonomnosti i umetnikove iskrenosti.

“Olga Jevrić ne spada u grupu umetnika koja svoju umetnost stavlja u službu samoafirmacije iz razloga samodopadanja i projektovanih marketinških planova. Ona nije umetnik projekat, ne koristi usud i volju za ciljeve izvan onih koji se ne zadržavaju na polju stvaranja, likovnosti i u njenom slučaju plasticiteta. Njena skulptura govori jezikom čiste likovnosti i estetske iskrenosti i u tom smislu je uslovno rečeno aristokratska i neuslovljena. Ideja njene umetnosti se može povezati sa impulsom koji se nikad nije želeo prilagoditi vladajućim strujanjima u umetničkoj praksi, već je postojala paralelno i u biti bila autonomna”, naveo je Vučetić.



Olga Jevrić preminula je 10. februara 2014. godine u Beogradu, gde je i rođena 1922. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.

Vredan deo opusa poklonila je Kući legata i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je dopisni član postala 1974. godine, a redovni 1983.

Izložbu “Olga Jevrić _skulpture i fotografije” u MSUV otvoriće, uz Stepanova, i istoričar umetnosti Jerko Denegri, koji je sa Olgom Jevrić ravnopravno dobio nagradu “Sava Šumanović” 2013. godine.

Realizaciju izložbe pomogla je kompanija Telekom Srbija, a biće otvorena u MSUV do 4. maja.

(SEEcult.org)

  Smenjen komesar ruskog paviljona u Veneciji



Komesar ruskog paviljona na 14. Bijenalu arhitekture u Veneciji Grigori Revzin, iznenada je smenjen odlukom ministra kulture Vladimira Medinskog zbog kritike ruske politike prema Ukrajini.

Revzin je napisao na svom Fejsbuk profilu da je obavešten telefonom da je smenjen ličnom odlukom ministra. Dodao je da veruje da je dobio otkaz zbog kolumne koju je početkom marta pisao za Lenta.ru, jedan od najpopularnijih onlajn medija u Rusiji, koji se poslednjih nedelja i sam našao pod pritiskom vlasti.

“Do izložbe je ostalo tri meseca. Zanimljivo je šta će biti dalje”, naveo je Revzin.

Ministarstvo kulture Rusije ubrzo je, umesto Revzina, imenovalo čelnika Državnog insituta za umetnost u Sankt Peterburgu Semjona Mihailovskog, koji ima iskustvo u organizovanju izložbi, ali nije radio na tako velikim projektima kao što je Bijenale u Veneciji.

Zamenica ministra kulture Jelena Miovzorova izjavila je da će mihailovski zameniti Revzina zbog toga što ga je veoma kreativan i novinarski posao sprečava da u potpunosti učestvuje u projektu i pripremama za Bijenale koje ulaze u punu brzinu, preneli ruski mediji.

Revzin je istoričar, likovni i kritičar arhitekture, a prvi put je imenovan za komesara ruskog paviljona 2010. godine. Za projekat “Skolkovo”, koji je predstavio 2012. godine u Veneciji, dobio je nagradu na Bijenalu.

U kolumni za Lenta.ru izrazio je iznenađenje odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina da se umeša u unutrašnje stvari Ukrajine.

Prema njegovom mišljenju, slanje vojske u Ukrajinu je rizik i kartaška igra. U kolumni je ocenio i da bi bilo kakav konflikt u Ukrajini ujedinio obrazovane Ruse protiv Putina.

Magazin Lenta.ru se i sam našao pod pritiskom vlasti poslednjih nedelja.

Smenjena je dugogodišnja glavna urednica Galina Timčenko, koju je zamenio Aleksej Goreslavski, bivši šef provladinog sajta Vzglyad.ru. Nakon smene Galine Timčenko, Lenta.ru je ostala bez četrdesetak članova redakcije, među kojima je oko 30 novinara i fotoreportera.

14. Bijenale arhitekture biće održano od 7. juna do 23. novembra na temu “Fundamentals” (Osnove) – prema koncepciji Rema Kolhasa (Koolhaas), dobitnika Zlatnog lava za životno delo 2012. i vlasnika još niza prestižnih nagrada, uključujući i Pricker za 2000.

(SEEcult.org)

  Radionice slavnih koreografa na 11. BFI-ju



Beogradski festival igre i ove godine je prilika za majstorske kurseve svetski slavnih koreografa, namenjene usavršavanju plesnih pedagoga, ali i instruktora, koreografa svih plesnih formi, supervizora, menadžera i osoblja odgovornog zа rаzvoj novih idejа i sistemа u toj oblasti.

U saradnji sa 11. BFI-jem i kompanijom Vip mobile, u prostoru Nacionalne fondacije za igru održava se petodnevni trening za usavršavanje plesnih pedagoga u okviru programa “Vip talenti”.

Sa više od 70 polaznika tog majstorskog kursa rade koreografi Roberto Zapala (Italija), Šon Parker (Australija), Buba Landrij (Francuska) i Aleksandar Josipović (Francuska, Holandija).

Uz 25 pedagoga iz čitavog regiona, među polaznicima je 45 dece iz baletskih škola iz Beograda i Pančeva.

Majstorski kurs podrazumeva predavanja, koreografske radionice, časove savremene igre i novih plesnih pravaca, kao i savetovanja u cilju rаzumevаnja i sistemаtskog pristupa rešavanju rаzličitih vrstа problemа u plesnoj pedagogiji, odnosno postavljanja realnih pedagoških ciljeva koji su motivišući za sve one koji žele da se bave igrom.

Čuveni Roberto Zapala će u okviru svog časa, 9. aprila, održati i audiciju za muške i ženske igrače potrebne kompaniji Zappala Danza, koja je nastupila
8. aprila na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

Beogradski festival igre predstavlja od 30. marta do 14. aprila u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, 11 produkcija istaknutih plesnih kompanija iz desetak zemalja iz celog sveta, među kojima su i Veliki kanadski balet iz Montreala i postavka jednog od najpopularnijih koreografa današnjice Adonisa Fonjadakisa, koja će imati svetsku premijeru upravo na 11. BFI-ju.

Publika 11. BFI-ja ima priliku da pogleda vrhunske plesne produkcije, autore i izvođače iz SAD, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Australije, Italije, Nemačke, Kanade i Belgije.

BFI se već sedam godina zaredom održava uz podršku kompanije Vip mobile koja, pored nagrade “Vip poziva”, doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji i kroz projekat za najmlađe “Vip talenti” i podršku Nacionalnoj fondaciji za igru.

BFI se i ove godine održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, i pod pokroviteljstvom Grčke, predsedavajuće Saveta EU.

Festivalski sajt je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Rođendan gospodina Nušića



Zvezdara teatar premijerno izvodi 10. aprila predstavu “Rođendan gospodina Nušića” prema tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Nebojše Bradića. Zvezdara teatar time započinje obeležavanje 150-godišnjice rođenja velikog srpskog komediografa Branislava Nušića (1864-1938), zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom, Festivalom "Nušićevi dani" u Smederevu i Sterijinim pozorjem.

Naslovnu ulogu igra Branislav Lečić, a u podeli su i Dragan Petrović, Tamara Dragičević, Petar Benčina, Ivan Zarić, Sanda Balaban, Milena Živadinović, Sanja Marković i Mia Kovačević.

Predstava govori o Nušićevom 60. rođendanu koji proslavlja u kafani u Skadarliji dok ga na Univerzitetu i u pozorištu čekaju na zvaničnoj proslavi. Nušić u kafani sreće mladu glumicu Ljubinku Bobić, koju igra Tamara Dragičević. U društvu je svog ratnog druga, koji je gazda kafane, kelnera koji želi da postane glumac, kao i jednog pisca neodigranih tragedija.



Scenograf je Mile Jeremić, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, koreografkinja Vera Obradović, a muziku je odabrao i aranžirao Vladimir Marković.

Prve reprize predstave “Rođendan gospodina Nušića” su 15, 23. i 28. aprila u Zvezdata teatru.

(SEEcult.org)

  Merzuki za Svetski dan igre



Francuski igrač i koreograf Murad Merzuki (Mourad Merzouki), direktor Koreografskog centra u Kreteju i Val de Marnu, autor je ovogodišnje poruke za Svetski dan plesa, 29. april, u kojoj je istakao važnost igre i za svakodnevni, i za umetnički život.

“Svaki umetnik ponosno stupa u svoju umetnost.

Svaki umetnik će uvek reći da je umetnost sila koja je promenila njegov život. Za sve ono što je izneo u patnji ili izgubio uz put, ili sve ono što je samo hteo da podeli sa ostalim ljudima: kao eho jednog glasa, kao otkriće sveta, kao interpretacija humanosti, kao muzika bez koje bi svet prestao da govori, kao pokret koji otvara vrata uzvišenosti.

Ja igru razumem i nosim, ne samo kroz ponos obicnog igrača i koreografa, već kao ogromnu zahvalnost. Igra je donela moj svaki srećni predah. Ona je postala način da savršenstvo i disciplina budu sredstva kojima otkrivam svet.

Više i bliže od bilo čega, igra mi svakodnevno daje snagu, kroz energiju i velikodušnost umetnosti. Njena poetika donosi zadovoljstvo.

Da li bih smeo da kazem da ja ne bih postojao bez igre? Bez one količine izražaja koju mi je ona dala? Bez spoznaje koju sam pronašao u prevazilaženju strahova, bez mogućnosti da razumem nepoznato?

Bez igre, koja je ovenčana svojom lepotom i svom složenošću ovog sveta, postao sam građanin sveta. Običan građanin koji iznova utvrđuje važna društvena pravila tokom svojih beskrajnih putovanja, ceneći vrednosti obične ulične plesne kulture, koja negativnu energiju transformiše u pozitivni zamajac.

Čast mi je da svakodnevno živim i udišem igru. Ja živim kroz igru, duboko svestan privilegije…”, naveo je Merzuki, preneo je Beogradski festival igre, čije je 11. izdanje u toku do 14. aprila.

Osnivačica i direktorka BFI-ja Aja Jung je i potpredsednica evropskog ogranka Svetske plesne alijanse pri Međunarodnom pozorisnom institutu UNESKO-a (WDA Europe, ITI UNESCO).

(SEEcult.org)

  Preminuo Radovan Lale Đurić



Slikar i osnivač Niš art fondacije Radovan Lale Đurić, jedne od retkih u Srbiji koja je nagrađivala mlade umetnike, preminuo je 11. aprila u u 69. godini.

Đurić je preminuo u Njujorku posle duge i teške bolesti, preneli su njegovi prijatelji.

Đurić je više od tri decenije živeo i radio u Njujorku, ali je ostao vezan za Niš, u kojem je rođen 1945.

U Nišu je osnovao 2005. godine i Niš art fondaciju (NAF) koja je, na osnovu godišnjeg konkursa, dodeljivala otkupne nagrade mladim umetnicima i organizovala im izložbe.

Đurić je bio i član žirija za dodelu nagrada, a povodom poslednjeg žiriranja za konkurs “Mladi 2013”, opisao je u katalogu peripetije prilikom putovanja od Beograda do Niša zavejanim autoputem, pitajući se da li je moguće da u 21. veku sneg može da zaustavi zemlju. Kada su napokon stigli i videli radove, izrazio je divljenje mladim umetnicima čiji talenat pobeđuje i najveće vejavice, danima najavljivane. “Kad mi se ovako nešto desi, onda mi je po hiljaditi put milo što sam osnovao ovu Fondaciju, koja, između ostalog, pokazuje da mladi ljudi ove zemlje poseduju talenat i znanje da mogu i po najvećem nevremenu da probiju hladnoću i najave proleće. Doslovno i metaforično”, naveo je Đurić.

Đurić je osnovao NAF kao neprofitnu organizaciju čiji je cilj da podstiče i afirmiše mlade umetnike iz Srbije do 35 godina.

Na konkurse NAF-a godišnje se prijavljivalo između 800 do više od hiljadu mladih, koji su, uz vredne novčane nagrade, imali priliku i da učestvuju na izložbama u Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

(SEEcult.org)

  Pankovu uručeno priznanje Vip poziva



Umetničkom direktoru Velikog kanadskog baleta iz Montreala Gradimiru Pankovu 11. aprila u Sava centru svečano je uručeno priznanje “Vip poziva”, koje Beogradski festival igre (BFI) i kompanija Vip mobile dodeljuju četvrtu godinu zaredom cenjenim domaćim baletskim umetnicima koji su postigli impresivnu karijeru van Srbije, kao priznanje za njihov dugogodišnji rad i stvaralaštvo i ujedno mogućnost da ponovo zablistaju u gradu u kojem su napravili prve plesne korake.

Nakon celovečernjeg komada “Minus jedan” Ohada Naharina, publika 11. BFI-ja gromoglasnim je aplauzom u prepunoj sali Sava centra odala priznanje Pankovu.

Plaketu mu je uručio direktor kompanije Vip mobile Dejan Kastelic sa umetničkom direktorkom BFI-ja Ajom Jung.



Rođen 1938. u Skoplju, Pankov je igrao u svim jugoslovenskim baletskim trupama, a najduže je bio angažovan u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Nakon uspešne igračke karijere u Nemačkoj, radio je kao pedagog i umetnički direktor nekoliko prestižnih baletskih kompanija, među kojima su i Holandski plesni teatar, Kulberg balet, Veliki balet Ženeve i Nacionalni balet Finske.



Dolaskom u Veliki kanadski balet iz Montreala, nastavio je popularizaciju širokog spektra plesnih formi. Nastavio je da vodi baletsku kompaniju koja svetskoj publici donosi vrhunsku igru najpoznatijih koreografa našeg vremena.

Komad “Minus jedan” Velikog kanadskog baleta, koji prvi put gostuje u Srbije, biće 12. aprila izveden i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.



Beogradski festival igre predstavlja od 30. marta do 14. aprila u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, 11 produkcija istaknutih plesnih kompanija iz SAD, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Australije, Italije, Nemačke, Kanade i Belgije.

BFI se već sedam godina zaredom održava uz podršku kompanije Vip mobile koja, pored nagrade “Vip poziva”, doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji i kroz projekat za najmlađe “Vip talenti” i podršku Nacionalnoj fondaciji za igru.

BFI se i ove godine održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, i pod pokroviteljstvom Grčke, predsedavajuće Saveta EU.

Festivalski sajt je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Podrška regionalnoj saradnji



Balkanski fond za umetnost i kulturu (BAC) organizuje seriju prezentacija novog konkursa za saradničke projekte u regionu, koje će iskoristiti i za razgovor sa zainteresovanima o različitim pitanjima važnim za razvoj kulture.

Serijal prezentacija konkursa BAC-a za saradničke projekte u 2014. godini počeće 14. aprila u prostorijama Fondacije za otvoreno društvo u Tirani. Potom će 15. aprila biti održana prezentacija u nedavno otvorenoj Mobilnoj galeriji u Skoplju, a dan kasnije u ODA teatru u Prištini. U Beogradu će prezentacija biti održana 17. aprila u Magacinu u Kraljevića Marka, a u Sarajevu 22. aprila u prostoru bioskopa Meeting point.

Razgovori će biti na engleskom jeziku, a s obzirom na različit kapacitet protora u kojima će biti održani, poželjno je registrovati prisustvo posredstvom sajta organizacije Artangle, koja rukovodi BAC-om. Takođe, moguće je poslati pitanja unapred.

Novi konkurs BAC-a za saradničke projekte u oblasti savremene umetnosti i kulture za 2014. godinu, koje realizuju nezavisne organizacije iz regiona Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija), otvoren je do 11. maja.

Cilj je ubrzanje razvoja inkluzivnih, demokratskih i naprednih društava na Balkanu jačanjem kulturnog dektora i ohrabrivanjem regionalne saradnje i integracije. U tom smislu, BAC namerava da pomogne razvoj nezavisne kulturne scene u regionu podrškom projektima koji predstavljaju autentičnu kulturnu produkciju i ohrabrivanjem učešća i unapređenja kapaciteta aktera u toj oblasti.

BAC vodi art∡ngle, u partnerstvu sa Evropskom kulturnom fondacijom (ECF).

Više o novom konkursu BAC-a moguće je naći u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Umetnost ni od čega



Zvezda svetske umetničke scene Marina Abramović najavila je dosad najambiciozniji projekat nakon retrospektive i maratonskog performansa “Umetnik je prisutan” u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA) 2010. Novi projekat izvešće od 11. juna do 25. avgusta u galeriji Serpentin u Londonu, a njegova realizacija zavisiće pre svega od publike, budući da Abramovićeva ne planira bilo šta da radi sama.

Abramovićeva planira da 65 dana, odnosno šest dana nedeljno po osam sati (od 10 do 18 časova) u periodu od dva i po meseca, provede u galeriji, a jedini “materijal” izložbe biće ona sama, publika i par odabranih predmeta koje će koristiti u očekivano konstantno promenljivom sledu događaja.

Prema navodima Galerije Serpentin, posetioci će morati da ostave svoje stvari kako bi mogli da uđu (torbe, jakne, elektronske uređaje, satove, kamere…).

Publika će postati performativno telo, učestvujući u, kako je navedeno, performansu bez presedana u istoriji umetnosti.

“Ništa. Nema ničega. Nema bilo kakvog rada. Samo ja. I publika, koja je moj živi materijal”, rekla je Marina Abramović.

Prema njenim rečima, to je nešto najradikalnije, najčistije što može da uradi.

“Biću tamo svaki dan… osam sati dnevno, sa publikom koju ne poznajem. Kada oni dođu i kada ja dođem, nešto će se desiti. Svaki dan će biti drugačiji. Želim da dokažem da možete napraviti umetnost ni od čega”, izjavila je Abramovićeva za Bi-Bi-Si, za koji je evocirala i svoje početke bavljenja performansom u rodnom Beogradu i bivšoj Jugoslaviji, kao i neke od najznačajnijih momenata u karijeri, kao što je hod po Kineskom zidu sa Ulajem i 700-časovni performans u MoMA koji je privukao 750.000 ljudi za tri meseca.

Dok je u MoMA nemo sedela na stolici naspram posetilaca, koji su se smenjivali u različitim vremenskim razmacima, u novom performansu lišiće se i minimalističke scenografije. Ništa neće biti na putu uspostavljanja odnosa Abramovićeve s publikom, na čije će se reakcije i osloniti.

Direktorka Galerije Serpentin Džulija Pejton-Džons (Julia Peyton-Jones) i kodirektor Hans Ulrih Obrist (Hans Ulrić Obrist) naveli su da nema bilo kakvog zadatka i formule. U praznom, belom prostoru galerije biće samo umetnica, publika i par jednostavnih stvari.

“Marina zahteva vaše prisustvo u galeriji Serpentin ovog leta. Kao i mi”, poručili su direktori Galerije Serpentin.

Najava novog rada Abramovićeve već je izazvala brojne komentare po svetskim medijima, od kojih neki procenjuju da će to biti retko, izazovno i potencijalno transformativno iskustvo interakcije u kreiranju umetničkog dela, ali se pojedini i pitaju da li je novi projekat Abramovićeve krajnja granica njene radikalne prakse ili je njen novi performans prazan kao što će biti prazan galerijski prostor.

(SEEcult.org)

  Nasilje nema opravdanja



Predstava “Nasilje nema opravdanja - planirajte porodicu bez nasilja” Zijaha A. Sokolovića, proglašena najboljim projektom u Evropskoj uniji u prevenciji kriminaliteta i nasilja u porodici, premijerno će biti izvedena 14. aprila u Dečjem kulturnom centru Beograda, kao deo projekta “Teatrom protiv nasilja” koji sprovodi Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana uz podršku Populacionog fonda UN (UNFPA).

Zahvaljujući kancelariji UNFPA, predstavu “Nasilje nema opravdanja”, namenjenu mladima uzrasta od 14 do 18 godina, do sada je videlo 2.000 srednjoškolaca u 50 škola širom Srbije, a 14. aprila prvi put se izvodi u Beogradu, i to u dva termina – u 18 sati i 20 sati.

Tekst za predstavu je pisan u saradnji sa psiholozima i socijalnim radnicima i sadrži 120 primera oblika nasilja, svakodnevnog, mitološkog, porodičnog psihološkog, fizičkog, seksualnog, ekonomskog, zdravstvenog, sa primerima dečijeg doživljavanja nasilja i preporukom reakcije na oblike nasilja.



U Srbiji predstavu igraju tri postave glumaca: Mladen Sovilj i Alisa Lacko, i Milijana Makević i Marko Marković, Rifat Rifatović i Lemana Bećirović, a dramaturg predstave je Selma Parisi.



Predstava “Nasilje nema opravdanja” proglašena je najboljim projektom u EU u prevenciji kriminaliteta i nasilja u porodici na godišnjem kongresu Mreže zamalja EU za prevenciju kriminaliteta (EUCPN), koji je održan polovinom decembra 2013. u Litvaniji.

Autor i reditelj Zijah A Sokolović postao je tada ambasador UNDP-a za nenasilje i toleranciju.

Integralni deo predstave je interakcija sa publikom, u formi intervjua.

Čak 97,3 % mladih je reklo da im se predstava svidela.

Na pitanje: "Smatrate li da nasilje može biti ključni faktor prilikom planiranja porodice?", većina intervjuisanih (63.3%) odgovorila je: "Da".

Alarmantan podatak je, međutim, to da 27.7% mladih smatra da nasilje nije problem prilikom formiranja porodice, što dovodi do zaključka da gotovo trećina ispitanika odobrava nasilje unutar porodice, a možda je nekada i sama bila nasilnik ili žrtva

Cilj nastavka projekta "Teatrom protiv nasilja", koji se sprovodi do aprila 2015. godine u 5 regiona u Srbiji, jeste da se kroz "edukaciju kroz teatar" - zagovara poštovanje prava manjina, promocija nenasilja, interkulturnog dijaloga, aktivizam i organizovanje građana da se bore protiv nasilja kako bi se uticalo na njegovo smanjenje u društvu.

(SEEcult.org)

  Uspešno završen 11. BFI



Beogradski festival igre završen je 14. aprila nastupom belgijske Kompanije Mišel Noare, a od 30. marta predstavio je 13 celovečernjih produkcija u Beogradu, i po jednu u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, kojima je, prema navodima organizatora, privukao više od 17.000 posetilaca.

Uz oko 17.250 posetilaca predstava, 11. BFI je paralelnim programima, uključujući filmski program u Jugoslovenskoj kinoteci i brojne radionice, pratilo još oko 920 posetilaca i učesnika.

Publika je imala priliku da vidi Hubbard Street Dance iz Čikaga, kompanije Šona Parkera iz Sidneja, Cimermana i de Pera iz Ciriha, Kompaniju Malka iz Grenobla, Kompaniju Akrama Kana iz Londona, Zappala Danza iz Katanije na Siciliji, Kompaniju Andonisa Fonjadakisa iz Atine, trupu Matilda Monije i La Ribot iz Monpeljea i Ženeve, Veliki kanadski balet iz Montreala, Balet Augzburg i, u završnici, Kompaniju Mišel Noare iz Brisela koja je izvela predstavu “Zapisnik sa lica mesta”.

BFI je, u saradnji sa kompanijom Vip mobile, dodelio i četvrtu godišnju nagradu Vip poziva, koju je dobio Gradimir Pankov, umetnički direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala.

Ukupno je 120 akreditovanih novinara, od kojih 28 iz inostranstva, najavljivalo i izvestavalo o 11. BFI-ju, saopštila je umetnička direktorka i osnivačica tog festivala Aja Jung, ističući da su BFI posetili i direktori brojnih festivala iz inostranstva, producenti, agenti i direktori pozorista.

Najvece interesovanje inostranih gostiju privukla je svetska premijera Kompanije Andonisa Fonjadakisa – gotovo 60 registrovanih gostiju iz inostranstva došlo je na premijeru predstave “Wisteria Maiden”, audio-vizuelnog koreografskog spektakla u kojem osam muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu.

BFI je i ove godine realizovan uz podršku Delegacije EU u Srbiji, a pod pokroviteljstvom Grčke, predsedavajuće u Savetu EU.

Realizaciju programa su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, gradovi Pančevo i Vršac, kompanija Vip mobile kao generalni sponzor, te drugi sponzori i prijatelji.

Informacije o podršci i učešću Grada Beograda, kako je saopšteno, još se očekuju.

(SEEcult.org)

  Urbano nasleđe Beograda



Izložba fotografija urbanog nasleđa Beograda “Urbani Beograd” biće otvorena 16. aprila u Kući kralja Petra, a predstavlja radove na kojima su sačuvani stari proizvodni pogoni, magacini, stambeni i ugostiteljski objekti, autentični prostori koji svedoče o periodu dinamične tranformacije srpske prestonice.

Izložba je nastala u susretu industrijske arheologije i urbanog istraživanja sa gerilskom fotografijom, u okviru procesa istraživanja i evidentiranja podzemnih objekata na teritoriji Beograda, u okviru projekta “Underгрaд” Centra za urbani razvoj.

Gosti na otvaranju izložbe biće koautori knjige "Beograd ispod Beograda" dr Vidoje Golubović sa Institut za međunarodnu politiku i privredu i Zoran Nikolić, novinar “Večernjih novosti”.



Prateći program izložbe obuhvata razgovor u kojem će 17. aprila učestvovati istraživači urbanih prostora, kreatori i urednici Fejsbuk strane "Urbano istraživanje Beograda" Slobodan Stanišić, Nemanja Dejanović i Vuk Stojsavljević.

Za 21. i 22. april najavljena je prezentacija projekta eko.meme Centra za urbani razvoj, čiji je cilj edukacija mladih i stimulisanje istraživanja problema ekologije i održivosti, sa akcentom na teme arhitekture i urbanizma. Centar za urbani razvoj i Šumarski fakultet prirediće 23. aprila program posvećen problemima zagađenja u urbanoj sredini, nedostatku zelenih površina, korišćenju alternativnih izvora energije i potrebi za urbanom reciklažom i regeneracijom.



Za 23. april najavljena je i tribina “Sećanja Velikog rata, vrednosti i moral”, posvećena sećanju, ljudima i vremenu uoči i tokom Prvog svetskog rata.
Učestvovaće doktorant istorije Aleksandra Kolaković, istoričar, kreator i urednik sajta Istorijska biblioteka Uroš Milivojević i istoričar i turistički vodič Marko Pištalo.

Izložba će biti otvorena do 23. aprila, a organizuju je Kuća kralja Petra - ustanova kulture čiji je osnivač Gradska opština Savski venac, i Centar za urbani razvoj.

Ulaz je besplatan, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Različitosti običnog života



Pozorišna trupa Kroz Prozor Fabrika premijerno će izvesti 17. aprila u intimnom teatru Le Studio predstavu “Raspareni par” reditelja Žan-Batista Demarinjija (Jean-Baptiste Demarigny) koja je srpska verzija komedije “The Odd Couple” Nila Sajmona.

To je prva ovogodišnja premijera u Le Studiju, a četvrta od početka rada te nezavisne alternativne pozorišne scene koju je trupa Kroz Prozor Fabrika pokrenula u februaru 2013.

U novoj predstavi publika će se upoznati sa najboljim prijateljima Srećkom i Rašom, njihovim običnim životima, ali neminovnom različitošću i nemogućnošću da promene jedan drugog.

Čitav zaplet nastaje pri njihovom dogovoru da žive zajedno usled koga kao razvedeni samci postaju par kakav sigurno nisu želeli da budu. Njihova različita priroda i način života dovode ih do sukoba u kojima postaju jednaki bračnim partnerima, što dovodi do vrhunca komike.

Reč je o običnim životnim situacijama koje su u osnovi smešne, iako ih stvarni život ne vidi tako.

“U intimnom pozorištu Le studio postaćete deo priče u kojoj se možete pronaći bili žensko ili muško, bili udati/oženjeni ili ne, uz koju ćete prepoznati duh ovog vremena u kome živite i ljude koji čine vašu svakodnevicu, a sa kojima je nekada nemoguće izaći na kraj baš zbog različitosti. U ovoj predstavi kroz komiku karaktera i intrige, uz likove Srećka i Raše, njihovih prijatelja i zgodnih, ali ostavljenih Suzi i Nensi, nasmejaćete se i sami sebi i svojim životima”, poručila je Kroz Prozor Fabrika.

U predstavi glume: Marko Petrović, Mirko Jokić, Stevan Stančević, Dragan Milošević, Tamara Karabasil, Ivana Ilić i Bojana Simić.

Pozorišnu trupu Kroz Prozor Fabriku osnovali su pre pet godina reditelj Žan-Batist Demarinji i scenografkinja Sanja Maljković, a cilj je bio da, pored negovanja umetničkog u pozorištu, deluju i društveno odgovorno. Sa tim ciljem se pristupa izboru tema predstava, koje su uvek političke i aktuelne, neguje pozorište “za svakoga”, visokih umetničkih zahteva, a u isto vreme razumljivo svima, i deli se sa publikom u intimnom teatru Le Studio, zamišljenom kao mesto gde ljudi dolaze da prisustvuju čistom pozorišnom događaju, gde se ostvaruje vrlo blizak dijalog između publike i predstave koji se posle nastavlja u neformalnom druženju umetničkog tima i posetilaca.

Pored predstave “Raspareni par”, na repertoaru Le Studija u aprilu i maju su i “Jedan zarez nešto”, “Nemam da platim i neću da platim” i “Transsibirska proza”.

Teatar Le Studio (Venizelosova 42 na Dorćolu) ima svega 40 mesta, pa je preporučljivo rezervisati kartu na vreme (krozprozor.fabrika@gmail.com i +381 64 187 17 31).

(SEEcult.org)

  Međunarodni dan kulture



Međunarodni dan kulture obeležava se 15. aprila u mnogim zemlama širom sveta u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika”, koji je u međunarodnoj pravnoj praksi poznat kao Rerihov pakt.

Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.

U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija Rusije, Italije, Španije, Argentine, Meksika, Kube, Litvanije i Letonije, osnovan je pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta.

Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja.

Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: “Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

Prvi međunarodni pravni akt o očuvanju i zaštiti umetničkih i naučnih dobara i istorijskih spomenika takođe je predložio Rerih.

Na ideju o stvaranju organizacije za zaštitu i očuvanje kulturnih vrednosti Rerih je došao na samom početku veka dok je proučavao spomenike svoje otadžbine, Rusije. Međutim, Rusko-japanski rat 1904. godine nagnao ga je da se ozbiljno zamisli nad opasnošću za spomenike kulture koja se skrivala u tehničkom usavršavanju vojnih sredstava za razaranje. Rerih se 1914. godine obratio Vladi Rusije i vladama drugih zemalja sa predlogom da se obezbedi zaštita kulturnog nasledja zaključivanjem odgovarajućeg međunarodnog sporazuma. Na žalost, njegovo obraćanje je tada ostalo bez odgovora.

Rerih je potom 1929. pripremio i objavio na različitim svetskim jezicima projekat sporazuma o zaštiti kulturnog nasledja i poslao ga vladama i narodima svih zemalja sveta.

Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti.

Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo, Rabindrant Tagore, Herbert Vels, Tomas Man, Moris Metrelink i drugi. U mnogim zemljama su formirani komiteti za podršku Paktu Reriha.

Konačno su 15. aprila 1935. godine u Vašingtonu rukovodioci 21 države američkog kontinenta prihvatili Rerihov pakt.

U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba.

Pakt Reriha bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Među njima su i akti UNESKO-a - Konvencija o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta, usvojena u Hagu 1954, Konvencija o merama usmerenim ka zabrani i predupređenju nezakonitog uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine nad kulturnim dobrima, doneta u Parizu 1970, zatim Konvencija o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, doneta u Parizu 1972…

Kasnije su ideje Rerihovog pakta preuzete u Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti (2001), Deklaraciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa, koju je 2003. usvojio UNESKO, Konvenciji o očuvanju i podsticanju raznovrsnih formi kulturnog izražavanja UN (2005) i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.

Nikolaj Rerih je rođen 9. oktobra 1874. u Sankt Peterburgu, a umro je 13. decembra 1947. u Indiji.

Bio je slikar, filosof, pisac, društveni radnik.

Stvorio je oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima i je i Jugoslovenski orden svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.

Branko Rakočević

  Prva skopska mobilna galerija



Skopska umetnička i nezavisna kulturna scena dobila je nesvakidašnji izlagački prostor – Mobilnu montažnu galeriju, koja bi trebalo da podstakne širu debatu o položaju umetnika i njihovim potrebama, ali i potrebama najšire javnosti.

Mobilna galerija svečano je otvorena 4. aprila u Parku frankofonije, u organizaciji skopskog Centra za savremenu umetnost (CSU), u saradnji sa Inicijativom Kooperacija, neformalnim umetničkim kolektivom koji već dve godine organizuje izložbe u nesvakidašnjim prostorima u različitim delovima Skoplja.

Izgradnja Mobilne galerije, koju je podržao Fond za otvoreno društvo u Makedoniji, koštala je 7.000 evra, a njen izgled osmislili su arhitekte Dejan Ivanovski i Filip Jovanovski.

Otvaranje prve takve galerije u Skoplju, nedaleko od zgrade vlade, izazvalo je veliko interesovanje umetnika, kustosa, kulturnih radnika, ali i građana.

Ideja za kreiranje mobilne montažne galerije rezultat je potrebe nezavisnog delovanja u sopstvenom prostoru koji će biti i prepoznat kao takav i koji neće zavisiti od volje javnih kulturnih institucija i njihovih interesa, već će odražavati ideje i kreativni potencijal umetnika, nezavisnog sektora u kulturi i građana.

Izgled i koncept galerije rezultat je šire debate i istraživanja CSU, odnosno zaključka o potrebi da taj izlagački prostor bude mobilan, fleksibilan i multifunkcionalan, kao i da omogućava predstavljanje različitih formi umetničkog i kulturnog izraza – od klasičnih izložbi do javnih debata, performansa, muzičkih nastupa, kamernih teatarskih predstava, radionica…

Mobilna/montažna galerija imaće nekoliko programskih linija, uključujući i program za lokalnu zajednicu, koji će biti eksperimentalan i namenjen razvoju kreativnih ideja neposrednog okruženja, kao i program građanskog aktivizma.

Prema rečima Filipa Jovanovskog, koji je i vizuelni umetnik, Mobilna galerija je odgovor zvaničnoj sceni koja bi trebalo da producira nova dela, ali to ne čini.

Dejan Ivanovski je rekao da je, prilikom koncipiranja Mobilne galerije posebno bilo važno mišljenje samih umetnika o tome kakav im prostor treba za izlaganje.

Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo u Makedoni Vladimir Milčin primetio je na otvaranju simboliku u tome što se montažna galerija nalazi svega par stotina metara od pseudo-neoklasicističke zgrade Vlade Makedonije koju je nazvao gipsano-plastičnim objektom.

“Večeras ovde napokon imamo nešto normalno. Ta reč ‘normalno’ ima veliku težinu. U ovom ludilu u kojem živimo mali radovi postaju ogromni”, rekao je Milčin, ocenjujući i da otvaranje Mobilne galerije predstavlja kap nade da u Makedoniji za nešto normalno uopšte ima šanse, preneli su skopski mediji.

“Ovde smo svedoci rađanja jednog malog čuda koje može da bude početak niza, koji može da se pretvori u sveže kapi u sparini i unese novu svežinu”, rekao je Milčin.

Za skopski CSU, koji ove godine slavi dve decenije postojanja, Mobilna galerija važna je i zbog toga jubileja, ali i zbog mogućnosti da obnovi podršku umetnicima, imajući u vidu da u proteklih pet godina nema svoj galerijski prostor.

“Prvobitno smo bili u galeriji Ciks, pa smo smešteni u Kuršumli-an, a potom ostavljeni bez izložbenog prostora. Zahvaljujući Mobilnoj galeriji, moći ćemo da realizujemo svoje programske ciljeve”, rekla je direktorka CSU Skoplje Anita Ivković.

Galerija je dimenzija 5x9x3,6 metara, a može se transformisati iz zatvorenog prostora u otvorenu scenu – u zavisnosti od potreba.

Prvi umetnici koji će imati priliku da izlažu u Mobilnoj galeriji su Tihomir Topuzovski, grupa Se, te Ivana Vaseva i Nataša Geleva.

Realizacija projekta Mobilne/montažne galerije podržana je u okviru projekta USAID-a za građansko društvo koji realizuje Fondacija za otvoreno društvo u Makedoniji.

(SEEcult.org)

  Zimska bajka uživo iz Londona



Premijera baleta “Zimska bajka” Kraljevske opere (Royal Opera House) iz Londona, u koreografiji Kristofera Vildona, uživo će biti prenošena 28. aprila u Sava centru, čime se Beograd priključuje mnogim evropskim prestonicama i opštem trendu živih prenosa putem interneta.

Beogradska publika će ubuduće imati mogućnost da redovno prati i repertoar slavne Kraljevske opere iz Londona, saopštio je Britanski savet u Beogradu.

Putem posebno koncipiranih prenosa u visokoj rezoluciji, na velikom platnu najveće bioskopske dvorane na Balkanu, gledaoci će moći da prate vrhunske balete i opere iz čuvene operske i baletske kuće na Kovent gardenu. Koristeći najnovija tehnička dostignuća, gledaoci će imati ekslukluzivan ugođaj prateći sva dešavanja na sceni i oko nje kao da su na licu mesta događaja za koje su karte već odavno rasprodate. Na taj način, publika će biti u prilici da vidi ne samo ostavarenja najvećih međunarodnih baletskih i operskih umetnika, već će imati prilike da ih vidi i iza scene, čuje njihove intervijue posle samog nastupa.



Prvi nastup Kraljevske opere u Srbiji zakazan je za 28. april u 20:15 časova. Pred auditorijumom u Sava centru, ali i u više od 900 pozorišta u 32 zemlje, pred više od 200.000 gledalaca, biće izveden balet “Zimska bajka” koreografa Kristofera Vildona i autorskog tima koji stoji iza baletskog ostvarenja “Alisa u zemlji čuda”.

Balet “Zimska bajka” zasnovan je na Šekspirovoj misterioznoj priči o ljubomori, griži savesti, pokajanju i pomirenju.

Vildon spada u red najeminentnijih koreografa današnjice. Prethodno dokazan kao igrač i solista renomiranih baletskih kompanija, poput londonskog Kraljevskog baleta i čuvenog Njujork Siti Baleta, Vildon se ubrzo okrenuo istraživanju na polju koreografskog rada, i to na podsticaj jednog od najvećih koreografskih imena 20. veka, Keneta Makmilana.

Dosadašnji koreografski put, koji je najpre uključio više jednočinih baleta, urađenih za Kraljevski balet u Londonu, nedavno je krunisan i celovečernjim baletom "Alisa u zemlji čuda", a sada i baletom "Zimska bajka" inspirisanim istoimenim Šekspirovim delom.

O širokoj popularnosti i priznatosti rada tog koreografa, ali i o širini njegove stvaralačke ličnosti, željne umetničkih izazova, govori i svojevrsni umetnički "izlet" koji je demonstrirao učešćem u koreografkom osmišljavanju svečanog zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012.

Glavnu žensku ulogu u “Zimskoj bajci” Vildon je, nakon “Alise u zemlji čuda”, poverio Loren Katbertson (Lauren Cuthbertson), svojevremeno najmlađe prvakinje Kraljevskog baleta. Ubrzo je i sam Vildon u toj umetnici pronašao inspiraciju za balet "Alisa u zemlji čuda", kreirajuci naslovnu ulogu upravo prema njenom specifičnom igračkom i umetničkom senzibilitetu.

Prema njegovim recima, Loren je, zahvaljujući jedinstvenim pristupom interpretaciji, bila kadra da svu dramatičnost Alisinog lika učini spontanom i posve uverljivom. Baš onako kako je on želeo.

Zato ne čudi što je izbor za glavnu žensku ulogu u baletu "Zimska bajka", ulogu Hermione, pao baš na Loren. U glavnoj muškoj ulozi publika će imati priliku da uživa u nastupu Edvarda Votsona (Edward Watson), danas jednog od vodećih britanskih baletskih igrača. Izvanredne igračke tehnike i jedinstvene interpretativne snage, Votson se već nametnuo kao igrač značajnog umetničkog potencijala, na šta nedvosmisleno ukazuje i činjenica da je već prepoznat kao muza velikog koreografa Vajna Mekgregora.

Ulaznice za prenos premijere “Zimske bajke” u Sava centru mogu se kupiti na blagajni Sava centra i u Turističkom informativnom centru (Knez Mihailova5), po ceni od hiljadu dinara.

Prenos organizuju TGI, Prva televizija i Sava centar, u saradnji sa Britanskim savetom.

*Foto: Fb Royal Opera House

(SEEcult.org)