Vesti iz sveta umetnosti

  Beskućnik u Uličnoj galeriji



Ulična galerija predstavlja od 14. marta izložbu “Beskućnik” sa radovima autora iz Srbije i regiona koji su inspirisani rezultatima istraživanja o beskućništvu u Beogradu i Srbiji.

Izložbu čine radovi autora koji su se odazvali na poziv regionalne platforme aktivizma “Liceulice”, među kojima su Borut Vild, Dejan Dragosavac Ruta, Isidora Nikolić, Monika Lang, Bratislav Milenković, Vjeko Sumić, Mane Radmanović, Nemanja Jehlička, Vesna Pešić, Nikola Prijić, Filip Bojović, Miloš Ćosović Desko, Vuk Palibrk, Nikola Puzigaća, Davor Gromilović, Filip Pomykalo i Sanja Polovina.

Program “Iz dobrih razloga” regionalne platforme aktivizma “Liceulice”, sastoji se iz periodičnih poziva i konkursa, radionica, izložbi, debata i drugih aktivnosti, namenjenih vizuelnim umetnicima i unapređenju socijalnih komunikacija, prilika da umetnici budu i aktivisti, “artizani boljeg društva”, i da talentom i radom doprinesu pozitivnim promenama u zajednici.

Izloženi plakati i infografi nastali su u okviru ciklusa posvećenog temi beskućništva, a inspirisani su rezultatima prvih istraživanja o tom problemu u Srbiji koja su sproveli Crveni krst Palilula i Housing centar.

Izložba će biti otvorena u Uličnoj galeriji do 4. aprila.

(SEEcult.org)

  Rezultati konkursa Ministarstva kulture za 2014.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 10. marta rezultate konkursa za finansiranje projekata u oblasti kulture i informisanja u 2014. godini, na kojima će, kako je saopštilo, ukupno biti dodeljena 1,36 milijarda dinara, što je oko 15 odsto više nego 2013. godine.

Konkursne komisije za ukupno 26 oblasti donele su odluke 8. marta - u propisanom roku od 45 dana od dana isteka roka za predaju predloga programa i projekata. To je ujedno rekordni vremenski rok rada konkursnih komisija, a novina je i da su imena njihovih članova objavljena uoči početka rada.

Petočlane komisije, koje su činili predstavnici ustanova kulture, univerziteta, naučnih instituta, umetničkih i novinarskih udruženja, medijskih asocijacija, javnih servisa i regulatornih tela, odlučivale su o ukupno 3.483 prispela projekta.

Ističući da su aktivnosti komisija bile transparentne i otvorene za javnost, Ministarstvo kulture izrazilo je u saopštenju zahvalnost članovima i sekretarima komisija, kao i svim korisnicima dobijenih sredstava, poželevši im i mnogo uspeha u realizaciji projekata i programa koji su podržani.

Prema odlukama komisija za 2014. godinu, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, za projekte na Konkursu u oblasti savremenog stvaralaštva, raspisanom u 13 podoblasti, odobreno je ukupno oko 330 miliona dinara.

U oblasti vizuelnih umetnosti i multimedije odobreno je oko 69 miliona dinara za 232 projekta i programa, odabranih među 442 prijavljena.

Za scensko stvaralaštvo i interpretaciju - umetničku igru odobrena su 23 miliona, a podržana su 34 projekta od 54 pristigla, dok su za scensko stvaralaštvo i interpretaciju - pozorište odobrena 62,9 miliona za 91 projekat, odabran među 229 prijavljenih.

Za književne manifestacije i nagrade u oblasti književnosti odobreno je 15,29 miliona dinara za 73 projekta od 139 pristiglih na konkurs.

Za oblast izdavačke delatnosti - kapitalna dela koja se objavljuju na srpskom jeziku u oblasti kulture i vredna dela u oblasti domaće i prevodne književnosti odobreno je 21,6 miliona dinara za 36 projekata odabranih među 126 prijavljenih, dok je za periodične publikacije u oblasti umetnosti i kulture odobreno 15,07 miliona za 66 projekata, odabranih među 107 pristiglih na konkurs.

Za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva odobreno je 48,63 miliona za 55 projekata od ukupno pristiglih 111 prijava.

Za oblast muzike (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija) odobreno je 40,26 miliona za 69 projekata odabranih među 255 pristiglih.

Za sufinansiranje projekata u oblasti naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi odobreno je 5,05 miliona dinara za 31 projekat od ukupno prijavljenih 77.

Za projekte u oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom odobreno je 5,19 miliona za 29 projekata od prijavljenih 60.

Za kulturne delatnosti nacionalnih manjina u Srbiji odobreno je 13,03 miliona dinara za 110 projekata, a prijavljen je 181.

Za kulturne delatnosti dece i za decu i mlade odobreno je 5,07 miliona za 69 projekata od pristiglih 239.

Za oblast izvornog narodnog i amaterskog stvaralaštva odobreno je 5,74 miliona za 64 projekta od pristiglih 150.

Na Konkursu u oblasti kulturnog nasleđa odobreno je oko 274 miliona dinara za sedam podoblasti.

Za zaštitu, očuvanje i prezentaciju arheološkog nasleđa odobreno je 27,16 miliona dinara za 42 projekta koja su odabrana među 60 prijavljenih.

Za bibliotečko-informacionu delatnost odobreno je 23,6 miliona dinara za 67 projekata, odabranih među 119 prijavljenih.

Za zaštitu, očuvanje i prezentaciju muzejskog nasleđa odobreno je 64,79 miliona za 122 projekta, koji su odabrani među 191 pristiglih na konkurs, dok je za zaštitu, očuvanje i prezentaciju nematerijalnog kulturnog nasleđa odobreno 23,39 miliona za 83 projekta, odabrana među 130 prijavljenih.

Za zaštitu, očuvanje i prezentaciju nepokretnog kulturnog nasleđa odobrena su 102 miliona za 65 projekata, odabranih među 139 prijavljenih.

Za zaštitu, očuvanje i prezentaciju stare i retke bibliotečke građe odobreno je 10,7 miliona za 23 projekta, odabranih među 30 pristiglih na konkurs.

Za zaštitu, očuvanje i prezentaciju arhivske građe odobrena su 22,2 miliona za 63 projekta, odabranih među 87 prijavljenih.

Na Konkursu u oblasti javnog informisanja dodeljeno je oko 92 miliona dinara za projekte u pet podoblasti.

Za javno informisanje odobreno je 39,9 miliona dinara za 106 projekata, odabranih među 265 prijavljenih, za javno informisanje pripadnika srpskog naroda u regionu odobreno je 14,47 miliona za 22 projekta, za javno informisanje osoba sa invaliditetom odobreno je 7 miliona za 32 projekta, za javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina odobreno je 25 miliona za 82 projekta, a za elektronska glasila na Kosovu odobreno je 5 miliona za 13 projekata.

Konkursi za 2014. godinu raspisani su 21. decembra 2013. godine, iako je rok predviđen Zakonom o kulturi istekao bio 1. oktobra. Odlaganje raspisivanja konkursa gotovo obrazloženo je potrebom prethodnog usvajanja Zakona o budžetu za 2014.

I 2013. godine konkursi su raspisani sa zakašnjenjem, ali od nešto manje od mesec dana, a na rezultate se čekalo gotovo šest meseci - objavljeni su tek početkom juna 2013.

(SEEcult.org)

  U dijalogu sa fotografijom



Photon galerija u Ljubljani predstavlja radove beogradskih umetnika i fotografa Gorana Micevskog i Ivana Petrovića koji se na izrazito osoben način bave različitim fenomenima u neposrednom okruženju.

Izložba “U dijalogu sa fotografijom”, otvorena 12. marta, predstavlja radove dvojice umetnika koji se na jedinstvene načine bave realnošću kulturnog i društvenog okruženja.

Micevski dokumentuje i (često) konstruiše naizgled beznačajna mesta i scene koje reflektuju njegov odnos prema velikim društvenim i prostornim promenama u Beogradu. U seriji “Belgrade(r)” usredsređuje se na istoriju umetnosti i lokalue mitologiju.



Petrović se služi klasičnim postulatima fotografije i u dokumentarnom maniru stvara atropološku topografiju neposredne okoline. Serijom “Noćna promenada”, koja prati noćni život u malim gradovima u Srbiji, odražava lični stav prema realnosti u savremenoj Srbiji, dok serijom fotografija “Dokumenti” predstavlja različite epizode sopstvenog života u periodu od 11 godina.

Obojicu umetnika karakteriše izrazio sociološki pristup - bilo da su u pitanju lokalni, ili univerzalni fenomeni aktuelnog trenutka. Beleže prizore koji oslikavaju društveno-političku situaciju, prostorne promene i sveprisutne simbole globalizacije.

Izložba će biti otvorena u Photonu - centru za savremenu fotografiju, do 18. aprila.

(SEEcult.org)

  2. BIF u ritmu irskog stepa



Beogradski irski festival (BFI) predstavlja od 13. do 18. marta raznovrstan program filmova, muzike, plesa, književnosti, ali i hrane i pića, a uz proslavu Dana svetog Patrika, uveličaće ga i plesni spektakl trupe Lord of the Dance u Kombank areni.

Drugo izdanje BIF-a počelo je revijom irskih filmova u Jugoslovenskoj kinoteki, koja će biti nastavljena narednih dana u Muzeju Kinoteke, a obuhvata deset ostvarenja. Među komedijama, dramama i dokumentarcima je i film “Crni Led”, čiji će reditelj Jonny Gogan prisustvovati 15. marta projekciji.

Među atrakcijama Festivala irskog filma je i dokumentarac “Trnovit put do Dablina” novinara Pitera Lenona iz 1968. godine, koji je irska vlast smatrala nepodobnim i godinama ga nezvanično zabranjivala. Film postavlja pitanje - šta uraditi sa revolucijom kada je ostvarite, beležeći i to kako je u trenutku njegovog nastajanja Irskom dominirao kulturni izolacionizam i keltski i klero-tradicionalizam. Iako nije bio zvanično zabranjen, jer nije sadržao scene seksa, irska vlada je više od 30 godina sprečavala njegovo prikazivanje u bioskopima i na državnoj televiziji.



Zabranu je iskusio i irski pisac Hubert Batler (1900-1991), čija će knjiga “Glas manjina” biti predstavljena 14. marta na Filološkom fakultetu, a reč je o delu u kojem je opisao zločine Katoličke crkve u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Batlerova knjiga izazvalo je svojevremeno velike kontroverze u Irskoj, pa je i zabranjivana. Batler je, inače, živeo na prostoru bivše Jugoslavije, a o Balkanu je napisao više od 50 tekstova.

Plesni program BIF-a, čije su zvezde Lord of the Dance, počeo je 13. marta nastupom sastava Erin’s Fiddle u Ustanovi kulture Palilula - jedne od nekoliko plesnih trupa irskog stepa, koje su nastale u Srbiji u proteklih desetak godina, upravo pod uticajem Lord of Dance. Sastav Erin’s Fiddle predstavlja jednu od najuspešnijih srpsko-irskih plesnih trupa, a broji oko 70 članova i nastupa širom regiona.



Posetioci BIF-a imaju priliku 16. marta da besplatno prisustvuju nastupu trupe Celtic Rhythm u Supermarketu, takođe domaćeg sastava koji će nastupiti i na Dan svetog Patrika u pabu Black Turtle u Svetogorskoj, na zabavi dobrodošlice za plesače LOD.

Lord of the Dance - najveće ime irskog stepa u svetu, gostuje 17. marta u Kombank areni, okviru turneje koja obuhvata još nekoliko gradova u regionu. Irska plesna senzacija, koju nazivaju i letećim Ircima, dolazi sa svojom prvom postavom, a kako su istakli organizatori, oduševiće publiku preciznim plesnim koracima, vrhunskim osvetljenjem i vizuelnim efektima, kao i muzičkim numerama.



Ljubitelje irske kulture očekuje i poseban meni u Supermarketu, kao što su viski pita, riba&pomfrit, irska kafa… uz izložbu fotografija čiji je autor Dermot Kelly i nastup irskog DJ-a Supercuta 16. marta.

Svojevrsna baza učesnika BFI-ja i ljubitelja irske kulture biće pub Black Turtle koji je za Dan svetog Patrika pripremio specijalno zeleno pivo, koje će služiti uz živu tradicionalnu irsku muziku i prisustvo plesnih trupa Lords of the Dance, Erin's Fiddler i Celtic Rhythm.

Sajt BIF-a je www.irishfest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistoccne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Cuca Sokić u Galeriji SANU



Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) predstavlja izložbu posvećenu slikarki i akademiku Ljubici Cuci Sokić, priređenju povodom stogodissnjice njenog rođenja.

Izložba “Ljubica Cuca Sokić, 1914-2009-2014” predstavlja od 14. marta (bez svečanog otvaranja) sva dela te slikarke koja se nalaze u Umetničkoj zbirci SANU, a ukupno ih je 31.

Većinu tih slika Ljubica Cuca Sokić (1914-2009) poklonila je SANU, a manji broj je otkupljen.

Tri autoportreta na izložbi pozajmljeni su od naslednika - porodice Gatalović, kao i nekoliko slikarkinih ličnih stvari.

Galerija SANU predstavila je 2012. i pastele Ljubice Cuce Sokić koji su pronađeni posle njene smrti, a novo su svedočanstvo za istraživanje opusa te umetnice koja je pripadala vrhu srpskog modernizma 20. veka. Veliki broj radova u tehnici pastela - oko 160 - pronađen je posle smrti Cuce Sokić u njenom ateljeu u Kolarčevoj zadužbini.

Ljubica Cuca Sokić preminula je 2009. u Beogradu u 95. godini.

Rođena 9. decembra 1914. u Bitolju, prilikom izbeglištva njene majke iz Beograda, Ljubica Cuca Sokić bila je jedan od osnivača grupe Desetorica 1940. godine (uz Bogdana Šuputa, Juricu Ribara, Danicu Antić, Dušana Vlajića, Nikolu Graovca, Boru Grujića, Milivoja Nikolajevića, Stojana Trumića i Aleksu Čelebonovića). Prethodno je boravila u Parizu, od 1936. do 1939. godine, kada je i izlagala sa grupom jugoslovenskih umetnika.

Prvu samostalnu izložbu u Beogradu imala je 1939. u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, godinu dana nakon što je postala članica ULUS-a.

Završila je Umetničku škola sa akademskim tečajem u Beogradu 1936. godine (kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića, Vase Pomorišca i Ivana Radovića), a bila je profesorka Akademije za likovne umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. godine, gde je osnovala i fond za nagrađene studente “Mali format”.

Dobitnica je niza priznanja i nagrada, među kojima je i nagrada za slikarstvo na prvom Oktobarskom salonu u Beogradu 1960. godine, Oktobarska nagrada grada Beograda 1978. godine za retrospektivu u “Cvijeti” 1977, Gran pri prvog Bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti 1989. godine, Vukova nagrada 1993. i nagrada “Politike” za likovnu umetnost za 1995. godinu, za retrospektivnu izložbu u Galeriji SANU iste godine.

Dobitnica je i Savezne nagrade FNRJ za slikarstvo 1949, Sedmojulske nagrade Srbije 1972, kao i Ordena zasluge za narod sa srebrnim zracima 1971. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izbarana je 1968. a za redovnog 1978.

Njene rane radove, pored intimizma, odlikuje i dikretno zanimanje za socijalno okruženje i fizički rad, kao i egzistencijalnu otuđenost i vrstu urbane klaustrofobije. Njeno dalje likovno istraživanje bilo je posvećeno pre svega uspostavljanju ravnoteže između racionalnog, strukturalnog pristupa predmetu i sistematskog istraživanja njegovih pikturalnih vrednosti.

Osim slikarstvom, Ljubica Cuca Sokić bavila se i ilustracijom knjiga, pretežno za decu, a radila je i skice za nekoliko filmova.

Izložba njenih slika u Galeriji SANU biće otvorena tokom marta i aprila.

(SEEcult.org)

  Galerija Prototip u Belvilu



Beogradska likovna scena dobija novi izložbeni prostor - Galeriju “Prototip” u naselju Belvil, koja je prva vanistitucionalna kulturno-umetnička inicijativa na Novom Beogradu, a namerava da ponudi nov koncept delovanja i uspostavljanja saradnje umetnika s lokalnom zajednicom, kakva postoji u kvartovima poput Sohoa, Čelzija, Mitea ili Monmartra u najvećim svetskim metropolama.

Galerija “Prototip” trenutno okuplja oko 20 umetnika koji će aktivno učestvovati u njenom radu, medju kojima su i Uroš Đurić, Goran Dragaš, Aleksandar Dimitrijević i Saša Tkačenko - učesnici izložbe “GP1” kojom rad tog novog galerijskog prostora započinje 15. marta.

Dimitrijević će na otvaranju simbolično izvesti u 17 sati performans “Slikanje” tokom kojeg će, u aktivnoj komunikaciji s posetiocima, stvoriti rad “Četiri godišnja doba”, najavio je kustos izložbe Saša Janjić.

Radovi Đurića, Dragaša i Dimitrijevića na izložbi “GP1” na različite načine odgovaraju na pitanje o prirodi slikarstva danas i poziciji i motivima umetničkog delovanja. U posebnom projektu “Window Art”, biće predstavljen video rad Tkačenka.

Galerija je nastala kao rezultat saradnje uprave naselja Belvil i Umetničke asocijacije Prototip, čiji je cilj da tim poduhvatom ponudi stanovnicima Novog Beograda, ali i svim drugim građanima, kulturni sadržaj koji je do sada nedostajao u tom delu grada. Kroz intenzivnu izlagačku delatnost domaćih i stranih umetnika, biće organizovani i raznovrsni interaktivni i edukativni programi, poput radionica, predavanja i instalcija u javnom prostoru.

Jedan od prioriteta asocijacije Prototip je i kreiranje čvrste veze umetničke scene, različitih društvenih grupa i poslovnog sektora.

Pored dvadesetak umetnika koji trenutno čine jezgro Galerije “Prototip”, najavljeno je okupljanje i promovisanje šire grupe umetnika.

U okviru posebnog projekta “Window Art", u četiri izloga lokala u zgradi “Maslačak” u Belvilu, koji su dobijeni na korišćenje, a nalaze se neposredno pored galerije, na nedeljnom nivou biće predstavljani novi radovi i umetnici (instalacije, video radovi, fotografije, printovi, crteži ali i klasične slike). Time će biti obogaćena ponuda same galerije i ujedno njena ponuda učiniti akraktivnom.

Galerija “Prototip” nudi specifičan oblik saradnje, pre svega sa lokalnom zajednicom. U svetskim okvirima su upravo galerije te koje daju kontekst i vrednost pojedinim delovima grada, poput Sohoa, Čelzija, Mitea ili Monmartra.

Okupljeni umetnici su neki od najznačajnijih umetnika srednje i mlađe generacije koji trenutno stvaraju na sceni u Srbiji. Svi su izlagački veoma aktivni kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a za svoj rad su nagrađivani prestižnim priznanjima i nagradama.

Njihovi radovi nalaze se i u mnogobrojnim domaćim i svetskim kolekcijama, kako privatnim, tako i javnim - od Muzeja savremen umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Telenor kolekcije, Muzeja moderne umetnosti u Beču i Koč kolekcije u Turskoj, pa do privatnih kolekcija vodećih svetskih kolekcionara i kustosa poput Renea Bloka i Harolda Zemana.

Galerija “Prototip” nalazi se u zgradi “Maslačak” u Jurija Gagarina 14d.

Izložba “GP1” biće otvorena do 29. marta.

(SEEcult.org)

  Odbrana festivala savremene umetničke muzike



Rezultati konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije za savremeno muzičko stvaralaštvo u 2014. godini, na kojima nije podržano nekoliko značajnih festivala, među kojima su i Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) i Međunarodna tribina kompozitora, izazvala je burne reakcije u stručnoj javnosti, uz nadu da ipak nije stavljena tačka na manifestacije koje su retka prilika za predstavljanje domaćeg muzičkog stvaralaštva i njegovo poređenje sa svetskim.

Povodom nedavno objavljenih rezultata konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kojem nisu podržani ni Letnja duhovna akademija u Studenci, KozArt fest u Aleksandrovcu, ArtLink, džez festivala Nišvil... kompozitorka Ivana Stefanović ocenila je da nije reč o borbi više koncepata koji se zalažu za savremenu muziku i njihovom nadmetanju u kvalitetu, već samo o jednom konceptu koji se „neprikriveno i odlučno bori protiv savremene umetnosti“.

Ivana Stefanović istakla je u autorskom tekstu u „Kulturnom dodatku“ lista „Politika“ od 15. marta da su BEMUS i Međunarodna tribina kompozitora dva najvažnija festivala relevantna za savremeno srpsko muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo.

Tribina je trebalo da bude održana ove godine 23. put, dok je BEMUS dvostruko stariji - 2013. napunio je 45 godina postojanja.

„Moglo se za trenutak pomisliti da se BEMUS možda ove godine nije ni pojavio na konkursu Ministarstva. Jer producent BEMUS-a, koji mu je dodeljen još kod osnivanja, agencija Jugokoncert, danas se nalazi u ogromnim problemima svake vrste, pa ne bi bilo nemoguće pretpostaviti da se uopšte nije ni pojavio na konkursu. Ali to se pokazalo kao netačno. Jugokoncert jeste konkurisao sa programom Bemusa koji, međutim, kod stručne komisije Ministarstva nije prošao. Negde neko reče da je reč o ’lošoj dokumentaciji’. Istovremeno, Gitar Art festival, čiji je direktor sticajem okolnosti v.d. direktor tog istog Jugokoncerta, dobio je novac od Ministarstva kulture za ’svoj’ festival, ali preko neke druge adrese, pa očigledno zna kako se priprema ’dobra dokumentacija’“, navela je Ivana Stefanović.

Prema njenom mišljenju, ako BEMUS-a ne bude, kao što preti opasnost, beogradska publika ostaće uskraćena za dragocenu i malo pojačanu dozu umetničke muzike, inače vrlo razređenu u redovnim okolnostima, ali će i domaći kompozitori izgubiti podijum za nekoliko izvođenja svojih dela. S druge strane, izgubiće jedinu postojeću narudžbinu za savremenu kompoziciju kojom država Srbija daje do znanja da uopšte zna šta znači promocija savremenog stvaralaštva, pa i u domenu muzičke umetnosti.

Sa Međunarodnom tribinom muzičkog stvaralaštva, prema oceni Ivane Stefanović, stvar je, čini se, još gora.

„Iako sa urednom dokumentacijom, potpunim programom i obrazloženjem ovogodišnje koncepcije – a ta koncepcija je bila retorspektiva svih Mokranjčevih nagrada dodeljenih tokom poslednjih 20 godina, i to u godini kada se obeležava 100 godina od smrti Mokranjca! - ni ovaj festival nije dobio od uvažene, visokostručne komisije ni jedan jedini dinar“, navela je Ivana Stefanović, dodajući da bi uputstvo organizatorima da traže novac iz “drugih izvora”, kod nepostojećih sponzora i imaginarnih donatora, „do suza nasmejala svakoga ko se bavi ovom oblašću i u nekoj mnogo bogatijoj zemlji od Srbije“.

„O savremenom stvaralaštvu, kao najosetljivijem segmentu nacionalne kulture, svuda u ozbiljnom svetu prvenstveno država vodi računa preko mehanizma svojih ministarstva i na taj način potvrđuje stepen svoje osvešćenosti, gradi imidž društva okrenutog novim tokovima u umetnosti“, naglasila je Ivana Stefanović.

Ona je podsetila i na konkurs koji je Beogradska filharmonija 2008. godine - dok je na njenom čelu bio Ivan Tasovac, aktuelni ministar kulture u odlazećoj Vladi Srbije, objavila za „najlepši literarni rad“ na temu „Zašto ne volim srpsku savremenu umetničku muziku?“ Kao dodatno objašnjenje pisalo je: „Zašto ne idem na koncerte srpske savremene umetničke muzike osim u slučajevima kada sam njen autor ja, moj rođak, blizak prijatelj ili ukoliko imam radnu obavezu da je pratim, a nisam uspeo/la da otvorim bolovanje?“

„Ovakav, baš ’duhovit’ konkurs je tada raspisala i na svoj sajt ’okačila’ Beogradska filharmonija“, navela je Ivana Stefanović.

BEMUS se i 2013. godine suočio sa finansijskim problemima, pre svega zbog nagomilanih dugova Jugokoncerta, pa je ostao bez nekoliko prvobitno planiranih gostiju, ali i bez selektora Zorana Erića.

Podnoseći ostavku zbog neprihvatanja programa koji je predložio, Erić je tada izjavio da je najvažnije da BEMUS ne prekine tradiciju.

Erić je ostavkom, kako je tada izjavio, želeo da doprinese da se “neke stvari promene i pomere s mrtve tačke”, a kao suštinski problem, naveo je sistemski odnos države prema kulturi i institucijama kulture.

Komisija Ministarstva kulture obrazložila je odluku da ne podrži BEMUS nepotpunom dokumentacijom koju je podneo Jugokoncert. U toj koncertnoj agenciji su, međutim, demantovali te tvrdnje.

Kompozitorka Anja Đorđević, članica komisije Ministarstva kulture za muzičko stvaralasstvo, izjavila je “Politici” da je “Ministarstvo mesto gde mora da se poštuje birokratija, a BEMUS je paušalno dao spisak svojih koncerata, bez preciznih finansijskih podataka za te nastupe, i bez dokaza o saradnji sa umetnicima”.

“Mogu i ja tako da napišem da pozivam Čečiliju Bartoli na BEMUS, a da je nisam ni pitala”, rekla je Anja Đorđević za “Politiku”, dodajući da ne može BEMUS da dobije novac po inerciji, zato što to svi očekuju.

Prema rečima Anje Đorđević, sa kojom su u komisiji bili i muzikolozi Marija Adamov i Dragana Pantić, urednica programa u Beogradskoj filharmoniji Asja Radonjić i dirigent Ivan Ilić, jedan od razloga uskraćivanja podrsske BEMUS-u je i losse poslovanje Jugokoncerta, jer “niko ne može da garantuje da dobijena sredstva oni neće koristiti za namirenje duga”.

Isto je, prema njenim rečima, i sa Nišvilom, jer i on loše posluje.

“I sama sam rasla uz BEMUS, i učestvovala na tom festivalu, ali on danas ne može da se prepozna”, ocenila je Anja Đorđević.

V.d. direktora Jugokoncerta Boško Radojković izjavio je, međutim, da se komisiji nikada ne dostavlja ugovor sa umetnikom, već samo načelni program koji je, kako je naveo, do sada u 95 odsto slučaja bio ostvaren.

“Sve ovo nema veze sa komisijom, ona nema loše namere. Ministarstvo kulture čeka da se razreši sudbina Jugokoncerta i siguran sam da će tada da pomogne BEMUS-u, bilo to u maju bilo junu. U Jugokoncertu je bila finansijska inspekcija i čekaju se rezultati izbora 16. marta. Pre toga niko ne može da pretpostavi šta će biti sa Jugokocertom i da li će biti BEMUS-a”, rekao je Radojković “Politici”.

Prema rečima Anje Đorđević, Međunarodna tribina kompozitora nije dobila sredstva na konkursu, jer je ponudila koncept retrospektive dela svih dobitnika „Mokranjčeve nagrade” u poslednjih 20 godina.

“I sama sam dobila tu nagradu, ali komisija nije pozdravila taj koncept jer retrospektiva može da se priredi i van Tribine kompozitora. Oni mogu da puste CD moje opere i za to im ne treba neki naročiti novac”, rekla je Anja Đorđević.

Festival Kozart nije dobio sredstva, jer je dostavio nepotpunu dokumentaciju, dodala je ona.

Predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić ocenila je odluku o uskraćivanju podške tribini kao nameru da se ta manifestacija ukine.

Ivana Trišić podsetila je i da je Tribina 2007. bila u celini posvećena retrospektivi, a da niko nije imao ništa protiv.

Ove godine planirani su kamerni orkestar Zabranjenog grada iz Pekinga, koji bi izveo dela srpskih autora i sedam dela kineskih savremenih kompozitora, te trio Kvo vadis iz Ljubljane, koji koji bi izveo dela slovenačkih, makedonskih i srpskih autora. “Oni bi svirali 15 dela, a bilo bi još 17 retrospektivno. Od toga premijerno delo Aleksandre Vrebalov i Đure Živkovića iz Švedske, koji je nagrađen Mokranjčevom, a potom i američkom Grawemeyer nagradom u iznosu od 100.000 dolara.

I Aleksandra Vrebalov osvrnula se tekstom u “Politici” na rezultate konkursa Ministarstva, navodeći da je jako važno insistirati na održanju institucija i festivala koji imaju kontinuitet, te da nije korisno ulaziti u komentare o kvalitetu i trenutnoj programskoj politici i time "braniti" održanje BEMUS-a ili Tribine, jer to otvara beskoristan i potpuno irelevantan diskurs - da neko procenjuje šta je dobro, a šta ne.

Prema njenom mišljenju, suštinski argument je da se ne mogu uvek iz početka graditi ni festivali, ni orkestri, ni druge muzičke institucije, i da bi i onih nekoliko koji postoje već dugi niz godina trebalo tretirati kao da su BBC Proms, ili Edinburg Festival, ili Darmstat.

“To iziskuje samopoštovanje na prvom mestu i svest o kulturnim asetima (imovini, vrednostima) zemlje. Ukusi, kvalitet programa, programska politika - sve se to menja, i uvek je podložno debati, ali uloga države je da takve institucije podrži jer je kontinuitet nezamenjiv kvalitet u umetnosti, kao uostalom i bilo kojoj drugoj oblasti”, navela je Aleksandra Vrebalov.

(SEEcult.org)

  Trajanje - dijalog o grafici



Izložba grafika Anke Burić i Miodraga Rogića “Trajanje” biće otvorena 18. marta u Perjaničkom domu u Podgorici, a zamišljena je kao poetski dijalog na temu medija grafike u kontekstu digitalnog okruženja i pomeranja granica kojima je ta umetnost istorijski bila definisana.

Reč je o umetnicima i pedagozima koji su u domenu likovnog, prevashodno grafičkog stvaralaštva, poznate ličnosti, nedvosmislenog i snažnog umetničkog iskaza, škrtog, sintetičnog grafičkog jezika svedenih prizora i redukovanih sredstava, čija recentna dela na najkompletniji način reprezentuju savremenu srpsku i crnogorsku grafiku, istakla je u katalogu autorka izložbe Julka Marinković, kustoskinja Umetničke galerije “Nadeža Petrović” u Čačku.

Dvoje umetnika, sledeći sopstvene stvaralačke impulse i slobode, napravili su tokom poslednje decenije iskorake i u granična područja medija: Burićeva u domenu primarnog grafičkog postupka – monotipije sa prirodnim materijalima, a Rogić u oblasti digitalno štampane grafike u kojoj je matrica virtuelna, a otisak u konvencionalnom i materijalnom smislu potpuno izostao, odnosno gđe grafika nastaje “bez pritiska i otiska” (B. Karanović), navela je Julka Marinković.

Prema njenim rečima, postojanje, odnosno, nepostojanje matrice, dodira i otiska u grafikama Anke Burić i Rogića u užem smislu određuju i izložbu “Trajanje”, čime ona kao događaj korespondira sa aktuelnim polemikama o fenomenu medija grafike na početku 21. veka.

Organizatori izložbe su Centar savremene umetnosti Crne Gore, Crnogorska akademija nauka i umetnosti i Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, u kojoj su se grafičari i profesori Anka Burić i Miodrag Rogić predstavili zajednički krajem 2009. godine.

Izložba će biti otvorena u Perjaničkom domu do 1. aprila.

(SEEcult.org)

  Ponovo otkup umetničkih dela



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisaće do 1. aprila, prvi put posle više od deset godina, konkurs za otkup umetničkih dela.

Ukupan budžet predviđen je u iznosu od sto miliona dinara (oko 860.000 evra), saopštilo je 18. marta Ministarstvo kulture.

Umetnička dela nastala u proteklih pet godina biće otkupljena za potrebe obogaćivanja zbirki ustanova kulture čiji je osnivač lokalna samouprava (muzeji, spomen-zbirke, galerije koje poseduju umetničke zbirke), kao i za zbirke ustanova od posebnog značaja, poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.

Konkursom se, kako je navedeno, omogućava i finansiranje projekata čiji cilj je nastajanje novih umetničkih dela za potrebe javnih ustanova i u širem javnom prostoru (murali, mozaici, grafiti i druga umetnička dela).

Cilj konkursa je osavremenjivanje umetničkih zbirki, jačanje kapaciteta instutucija kulture, kao i pružanje podrške savremenim umetnicima.

Konkurs će biti otvoren 45 dana.

(SEEcult.org)

  Grad umetnosti i nauke - Valensija



Jedinstveni arhitektonski, kulturni i zabavni kompleks “Grad umetnosti i nauke” u Valensiji tema je izložbe srpskog fotografa Vojislava Voje Pešterca koja će biti otvorena 25. marta u Institutu Servantes u Beogradu.

Izložba “Grad umetnosti i nauke – Valensija 2012” obuhvata 30 crno-belih fotografija na kojima autor predstavlja lepote tog arhitektonskog kompleksa koji su projektovale svetski priznate arhitekte Santjago Kalatrava i Feliks Kandela.

Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las Artes y las Ciencias) jedan je od najistaknutijih primera moderne arhitekture.

Prostire se na 350.000 kvadratnih metara i smatra se jednim od najznačajnijih arhitektonskih projekata u Španiji u protekloj deceniji.

U okviru tog kompleksa nalaze se, između ostalog, i planetarijum, galerije, okeanografski park, opera i muzej nauke.

Izložba "Grad umetnosti i nauka" osma je samostalna prezentacija Pešterca (1951), koji se aktivno bavi fotografijom od 1977.

Do sada je učestvovao na više od 200 izložbi u zemlji i inostranstvu, a osvojio je više od 50 nagrada.

Foto savez Srbije dodelio mu je umetničko zvanje KMF "Kandidat majstor fotografije FSS" za posebne rezultate u oblasti umetničke fotografije, a od Internacionalne federacije umetničke fotografije (FIAP) dobio je zvanje AFIAP.

Inicijator je i jedan od osnivača kultnog fotografskog događaja "Dani fotografije u Srbiji - Čačak" i osnivač izložbe "Iskorak" koja se već 11 godina uspešno organizuje u Čačku.

Izložbu “Grad umetnosti i nauke – Valensija” organizuju Institut Servantes, Foto savez Srbije i Foto kino klub Čačak, a otvoriće je, u prisustvu autora, grafičar i fotograf Branimir Karanović, profesor fotografije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 30. aprila.
(SEEcult.org)

  Pustolovna književnost



Mladi zagrebački umetnik Zlatan Vehabović, čiji je opus vezan za teme iz pustolovne književnosti, poput putnika i fantastičnih životinja, predstavlja se 30. marta samostalnom izložbom u Galerija Marc Straus u Njujorku.

Radovi Vehabovića nadahnuti su pesmom “My Donal” škotskog autora Ovena Henda (Owen Hand) iz 60-ih godina 20. veka, koja je smeštena u 17. ili 18. stoleće, a tematizuje bol koju trpe zabrinute žene lovaca na kitove dok se nose sa nesigurnošću oko toga što bi se njihovim muževima moglo dogoditi na moru.

Pesma “My Donal” nadahnula je celu seriju radova koji se odnose na trima teme: odnos razdvojenog para, pustolovinom i Fukoovom idejom heterotopije – opisa mesta i prostora koji funkcionišu izvan društvenih struktura, sa svojim vlastitim pravilima na koja ne utiče spoljni svet.



“Retko se u jednoj jedinoj pesmi može naći toliko važnih i osobnih ideja”, naveo je Vehabović o svojoj inspiraciji.



Vehabović je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Dobitnik je prve nagrade na Zagrebačkom salonu 2010, nagrade Međunarodnog udruženja kriticara umetnosti (AICA) 2010. godine, kao i nagrade Essl 2007. i nagrade Emerging Artists in Southeast Europe 2010.

Samostalne izložbe imao je 2011. i 2013. u Laubi u Zagrebu, te 2011. u zagrebačkoj galeriji Kranjčar.

Učestvovao je na grupnim izložbama u muzeju Essl u Klosterneubergu u Austriji (2009. i 2013.), Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu (2011), Hudson Valley centru za savremenu umetnost u Njujorku (2010), galeriji Paolo Maria Deanesi u Roveretu u Italiji (2010), Muzeju savremene umetnosti u Puli (2009), muzeju Werket u Avesti u Švedskoj (2008) i galeriji S&G u Berlinu (2008).

Izložba u Galeriji Marc Straus je druga Vehabovića samostalna izložba u Njujorku, a biće otvorena do 27. aprila.

*Fotografija: Damir Žižić

(SEEcult.org)

  Nacionalni balet Španije prvi put u Beogradu



Nacionalni balet Španije, koji već 35 godina popularizuje flamenko ples pod zaštitom UNESKO-a, prvi put će nastupiti u Beogradu 28. marta u Sava centru - spektaklom u kojem učestvuje više od 50 plesača, koji će izvesti “Grito” i “Seviljsku svitu”.

Reč je o dve od najboljih koreografija na repertoaru tog umetničkog ansambla koji je prepoznatljiv po bogato ukrašenim kostimima, muzici i strastvenom plesu uz zvuke žive muzike i desetine kastanjeta u rukama plesača.

U Beograd će za taj spektakl stići kamion sa 12 tona tereta – opreme i scenskih kostima. Težina jedne haljine dostiže i 15 kilograma zbog dugih velova i bezbroj nabora.

Kako bi sve izgledalo dobro, u svlačionice Sava centra se unose šivaće mašine, veš mašine, mašine za sušenje, oprema za peglanje, a o ansamblu Nacionalnog baleta Španije će se brinuti ekipa od 25 ljudi, najavili su organizatori.

Svaki od kostima za članove ansambla NBŠ izrađuje se ručno, za šta je potrebno oko tri meseca. Sve je pritom posebno i namenski pravljeno - od rajsferšlusa do ukosnica za pričvršćivanje cveća i dekorativnih češljeva u kosi.

Nacionalni balet Španije osnovalo je špansko Ministarstvo kulture 1978. godine, nakon pada režima generala Franka, kada je Španiji bilo potrebno jačanje nacionalnog duha i kulture, te popularizovanje izvan granica zemlje.

Prvi direktor NBŠ bio je Antonio Gades - amblemska figura španske koreografije. Flamenko je bio njegova strast i do kraja života Gades je najpredanije radio na njegovom popularisanju. U Gadesovoj koreografiji su nastala neka od najdivnijih plesnih dela, poput “Bolera” i “Karmen”.

Gades je udaljen iz političkih razloga – budući da je bio aktivista Komunističke partije, ali je ušao u svet filma i uspešno odigrao glavnu ulogu u trilogiji Karlosa Saure "Krvava svadba" (1981), "Karmen" (1983) i "Ljubavna magija" (1986).

Uz ime NBŠ vezuje se i stvaralaštvo velikih plesača, kao što su Hoakin Kortes, Eva Uerbabuena, Hose Antonio, Karmen Amara, Aurora Pons, Nana Lorka, Aida Gomes i mnogih drugih.

Nacionalni balet Španije ima tu privilegiju da je od osnivanja na državnom budžetu, što se nije promenilo ni kada je nastupila ekonomska kriza, iako su rashodi za tu 80-članu trupu i njene spektakle ogromni.

Balet ima sopstvenu zgradu u Madridu (bivša opštinska klanica), koja je u potpunosti preuređena, ima kulturni centar, kao i botanički ugao. Na očuvanju i savremenom razvoju španskog plesa rade i plesne škole, koje obrazuju decu još od osmogodišnjeg uzrasta. Njihova obuka traje do 15. godine, kada najbolji plesači pristupaju Nacionalnom baletu Španije.

Prosečna starost plesača je, inače, svega 22 godine.

Španija ima dugogodišnju tradiciju pozorišnog plesa, plesa zarzuela i gracioznog eskuela bolera, koji su tokom 18. veka pretopljeni od francuskih i italijanskih plesova u španski stil.

Osnovni cilj NBŠ je da očuva flamenko i eskuela bolero - drugi tradicionalni španski ples, koji se pleše bez obuće i smatra se najtežim i najzahtevnijim.

NBŠ je dobio nagradu za najbolji strani šou u njujorškoj Metropoliten operi, u Japanu je osvojio nagradu kritike, a u Meksiko Sitiju nagradu za najbolji spektakl Bellas Artes teatra. Tokom 2008. i 2010. godine dobio je i nagradu Teatro de Rohas za najbolju plesnu izvedbu.

Nedavno su španski bajlaoresi pobrali aplauze i na Dalekom Istoku (Šangaj i Peking), kao i u Boljšom teatru u Moskvi i Mariinskom teatru u Sankt Peterburgu.

Gostovanje NBŠ u Beogradu podržali su španska ambasada u Srbiji i Institut Servantes.

Ulaznice za taj plesni spektakl u prodaji su preko Eventim mreže i na blagajni Sava centra po ceni od 2.300, 3.400 i 4.600 dinara.

(SEEcult.org)

  Kako Slovenija štiti baštinu



Izložba slovenačkih konzervatora i restauratora, koja predstavlja najznačajnije postupke, istraživačje metode i rezultate na zaštiti kulturne baštine Slovenije, biće otvorena 25. marta u Kući legata u Beogradu.

Na izložbi će putem 30 postera biti prezentovani najznačajniji konzervatorsko-restauratorski postupci u Sloveniji, obavljeni od 2012. do 2014. godine.

Izložba je organizovana u saradnji Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) u Beogradu i Društva restauratora Slovenije, koji imaju višegodišnju saradnju u oblasti zaštite nasleđa.

Programi saradnje, kako je saopštio CIK, pružaju mogućnost za razmenu iskustva i znanja, kao i za upoznavanje sa novim ostvarenjima na polju očuvanja kulturnog nasleđa.

Izložba, istovremeno, doprinosi informisanju široke publike o konzervaciji predmeta koji nisu važni samo za istoriju i kulturu Slovenije i regiona Jugoistočne Evrope, već i za sve generalno - slika italijanskog umetnika Tintoreta, vrata arhitekte bečke secesije Josipa Plečnika, koptske freske u egipatskoj i sudanskoj Nubiji, istraživanja rimske Emone i drugo.

Izložba će biti otvorena do 31. marta.

*Foto: Evropa na biku, dvorac Brežice

(SEEcult.org)

  Preispitivanje granica sećanja



Izložba Jelene Jureša “Mira, skica za portret”, nastala u saradnji sa nezavisnom kustoskinjom Brankom Benčić iz Hrvatske, biće otvorena 24. marta u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu, a predstavlja intimno preispitivanje granica sećanja - priču o jednoj ženi, jednoj porodici i jednoj zemlji. Istovremeno, na posredan način, kroz intiman monolog naratora, rad propituje temu različitih uloga žene: majke, supruge, deteta.

Reč je o multimedijalnom "biografskom" radu koji se bavi individualnim (i)storijama, problematizujući odnos fotografske slike i percepcije.

Jelena Jureša kroz jednočasovni video zadaje posmatraču nov način čitanja fotografske i pokretne slike, šifrirajući mesto kao medijsku odrednicu u koji se upisuju i brišu različita značenja.

Rad prati život Mire i njene porodice od perioda pre njenog rođenja, pa do njene tragične smrti.

U uvodnom delu rada, kombinovanjem videa i fotografija, oživljava se porodična istorija Mirinih roditelja u predratnoj Bosni, zatim istorija Mirinih predaka, porodice bosanskih Jevreja koja je stradala tokom Drugog svetskog rata u logorima na tlu bivše Jugoslavije. Iako je prvi deo rada istorijsko vreme sa svojim objektivnim tokom, oslonjenim na poznate istorijske događaje, oni se prelamaju kroz lične istorije koje su u prvom planu. Time se suptilno gradi odnos na relaciji individualno-kolektivno, te lično-istorijsko.

Drugi deo rada ne čini klasičan arhiv, već kombinacija videa, fotografije i narativa, pri čemu narativ suprotstavljen slici dobija ulogu istinitog svedoka.

Mirin život, kako je navedeno u najavi, korespondira sa kratkim(?) periodom mira i postojanjem jedne države (Mira, rođena nakon Drugog svetskog rata, stradala je 1990. u saobraćajnoj nesreći u okolini Pakraca, gde su ubrzo počeli nemiri koji su označili kraj Jugoslavije i početak rata).

Izložbu prati knjiga umetnika "Mira, Study for a Portrait" u izdanju FOTOHOF iz Salcburga (2014), kao i katalog koji u saradnji realizuju Savremena galerija u Zrenjaninu, Galerija 90-60-90 u Zagrebu, MMC Luka Pula, Trieste Contemporanea iz Trsta, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci i Museum im Rathaus u Glajsdorfu u Austriji.

Umetnica Jelena Jureša, rođena u Novom Sadu, gde je završila studije na Akademiji umetnosti, izlagala je samostalno i grupno u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i SAD.
Njeno vizuelno istraživanje oslonjeno je na ispitivanje reprezentacijskih (ne)moći "slike": fokus njenog rada je portret u najširem smislu.

U središtu njenog umetničkog koncepta su pitanja rodnog, socijalnog, klasnog i svakog mogućeg identiteta. Fotografska slika je polazište njenog kreativnog promišljanja drugosti, bilo da se radi o mediju fotografije, videa ili o audiovizuelnoj instalaciji.

Kustoskinja Branka Benčić diplomirala je istoriju umetnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, a studirala je i Storia e critica delle arti visive e dello spettacolo na Univerzitetu u Veneciji.

Kustoskinja je projekta “Cinemaniac”, pratećeg programa Festivala igranog filma u Puli, usmerenog na izlaganje eksperimentalong filma i videa, koji je utemeljila 2002. Takođe, kustoskinja je programa “Kino umetnika” MSU u Zagrebu (od 2012). Delovala je i kao voditeljka Galerije 01 u Zagrebu, stručna saradnica Upravnog odjela za kulturu Grada Pule. Kustoskinja je oko 40 grupnih i više od 50 samostalnih izložbi i programa u Hrvatskoj i inostranstvu.

Izložba “Mira, skica za portret” biće otvorena u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu do 10. aprila.

(SEEcult.org)

  Vitalnost medija grafike



Izložba grafika sa 7. Međunarodne grafičke radionice “Beogradski susreti”, održane u septembru 2013. godine, biće otvorena 25. marta u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu.

Izložba predstavlja grafičke listove ostvarene u toku deset dana intenzivnog praktičnog rada šestoro umetnika iz Srbije - Jovana Ćosić, Aleksandra Rakonjac, Vladimir Stanković, Mane Radmanović, Nenad Zeljić i Milan Blanuša, po troje iz Poljske (Tomaš Viniarski, Dominika Fricovska i Teodor Durski) i Češke (Jan Čumlivski, Šimon Brejha i Jaroslava Severova) i dva umetnika iz Slovačke (Tomaš Klepoh i Svetopluk Mikita).

Izloženi grafički listovi, prema navodima Centra za grafiku, ukazuju i ovog puta da je medij grafike u mnoštvu digitalnih i industrijskih mogućnosti, koje mu se nude, uspeo da prestroji svoje snage, obnovi sredstva izražavanja i pokaže svoju nezavisnost i posebnost.

Nastali radovi, sa uočljivim specifičnostima, razlikuju se među sobom koncepcijski, tematski, po senzibilitetu i karakteru, pokazujući svu kompleksnost savremene vizuelne umetnosti.



Mogućnost komunikacije i razmene informacija koje pruža savremena tehnologija ruše teritorijalne prepreke i ograničenja, pa tako dolazi do fuzije internacionalnih i lokalnih elemenata koja omogućava otvorene i raznovrsne pojedinačne mogućnosti istraživanja i izražavanja u okviru savremenog kulturnog konteksta. Nastale grafike pokazuju da umetničko delo danas deluje kao prožimanje različitih jezika, ideja i tema i samim tim onemogućava bilo kakvo svrstavanje u tradicionalističke kategorije i hijerarhije.

Četrnaest grafičkih listova objedinjenih u mapu grafika, i ovog puta, predstavljaju materijal uspešno održane radionice, što ukazuje na sve čvršći kontinuitet saradnje kao jednog oblika kolektivnog rada koji se uvek odvija u grafičkim radionicama, instituciji čija je misija da uspostavi interakciju umetnika iz celog sveta.

Izložba će biti otvorena u Galeriji Centra za grafiku do 5. aprila

(SEEcult.org)

  Pozorište kao nasušna potreba



Dramska umetnica Mira Banjac svečano je primila 22. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu nagradu “Žanka Stokić”, ističući da je to priznanje afirmaciji života i da je život pozorište koje traje, nezaustavljiva reka i nasušna potreba jednog naroda.

Nagrada "Žanka Stokić", koju 12. put dodeljuju Narodno pozorište u Beogradu, "Večernje novosti" i Grad Požarevac, uručena je Miri Banjac na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u prisustvu brojnih kolega i javnih ličnosti, uz snažan i dug aplauz kao izraz poštovanja.

Mira Banjac rekla je da nije upoznala Žanku Stokić, niti je bila u prilici da je gleda, ali je često razmišljala o tome šta imaju zajedničko i ustanovila da ih povezuje to što su obe narodne glumice.

“Moji prvi koraci, moje prve rečenice potiču iz ove kuće, iz Narodnog pozorišta, koje je, dok sam bila u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, bilo moja velika tuga. Nikada nisam igrala na ovoj sceni”, rekla je Mira Banjac, zahvaljujući svima koji su je pratili u profesionalnom i privatnom životu.

Plaketu nagrade “Žanka Stokić”, rad scenografa Geroslava Zarića, uručio joj je v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, a statuetu, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića, gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić, dok je novčani iznos, u ime Kompanije "Novosti", uručio generalni direktor i glavni urednik Ratko Dmitrović.

Povodom nagrade Miri Banjac, prikazan je dokumentarni film Balše Đoga sa insertima iz odabranih filmova, televizijskih serija i predstava u kojima je igrala (Kamiondžije, Žuta, Čuvari plaže u zimskom periodu, Sećaš li se Doli Bel, Radovan Treći, Varljivo leto, Balkanski špijun, Lepota poroka, Majstori, majstori, Korešpodencija...).

O životnom i umetničkom putu Mire Banjac govorile su njene kolege Nebojša Dugalić, Renata Ulmanski, Ljiljana Stjepanović, Gordana Đurđević Dimić, Tanja Bošković, Gorica Popović i upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević koji je, između ostalog, kazao da decenijama traje rasprava da li Mira Banjac pripada SNP-u ili Ateljeu 212 i naglasio da je to najmanje važno, jer je dokazala da joj ne treba zaštita institucije i jer se potvrdila kao glumica u svim žanrovima.

Dugalić je istakao istinitost glume Mire Banjac, koja mu je bila uzor u glumačkoj karijeri.

“Ta očaravajuća istinitost njenih tumačenja bilo je nešto što obavezuje, mami i proziva i što je mene, tada, primoralo da krenem istim putem”, rekao je Dugalić, prenelo je Narodno pozorište.

Gordana Đurđević Dimić, jedna od ranijih dobitnica nagrade “Žanka Stokić”, poželela je Miri Banjac dobrodošlicu u “društvo odabranih” i poželela joj mnogo dobrog zdravlja i još mnogo lepih godina za rad i stvaralaštvo.

Nagrada “Žanka Stokić” dodeljuje se od 2003. godine glumici čija je “ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza”.

Mira Banjac se, kako je istakao žiri u obrazloženju, izdvojila kao "najvredniji pozorišni čovek" i glumica koja je "od malih rola pravila velike uloge koje se pamte".

“I zaista, analitičan uvid u biografiju Mire Banjac pokazuje da ona u srpskom teatru, na filmu i na televiziji, najčešće igra žene iz naroda, male ljude koji, pak, sa velikim razlogom postoje na životnoj sceni. Upravo taj ‘veliki razlog’ je svojevrsno polje inspiracije Miri Banjac, koja zahvaljujući osobenom daru uspeva da i najbanalniju realnost oplemeni krajnje čulno, da publici na katarzičan način prenese refleks duše, tvoreći tako od naizgled niskomimetskih karaktera velike scenske heroine”, istakao je žiri u obrazloženju koje je pročitala Ljiljana Stjepanović, prošlogodišnja dobitnica nagrade “Žanka Stokić” i članica žirija.

Uz brojne uloge u Novom Sadu i Ateljeu 212, Mira Banjac posebno se prepoznaje po ulogama u “Korešpodenciji” Borislava Pekića, “Radovanu Trećem” Dušana Kovačevića i “Kamenu za pod glavu” Milice Novković.

“Kroz ove tri uloge može se u potpunosti sagledati veličina umetničkog prostora u kojem Mira Banjac stvara, prostora koji ispunjavaju samo odabrani – od Boga, od prirode, od publike... – prostora koji je ona uspela da ispuni do kraja. Mira Banjac je, takođe, značajno ime jugoslovenske kinematografije i televizije. Iako je kasno stala pred kamere, ona je ostvarila brojne uloge, a posebno je bila zapažena u filmovima najboljih reditelja takozvane češke škole”, istakao je u obrazloženju žiri, podsećajući i da je filmski debi Mire Banjac bio u “Pustim snovima” Soje Jovanović, čiji je simboličan naziv svojevrsna “polazna tačka nekog zamišljenog kruga koji je Mira čitavog svog života zatvarala i koji i danas zatvara, kruga koji Tolstoj u svojoj literaturi simbolički označava kao beskonačni horizont ljudskog duha, kruga u kojem snoviđenje postaje scenska realnost samo ukoliko ga prate veliki dar i velika posvećenost, kruga u čijem je centru životni eliksir istine, one prave, umetnički relevantne”.

U konkurenciji za nagradu “Žanka Stokić” bilo je ove godine osam glumica, a nagrada je dodeljena Miri Banjac jednoglasnom odlukom žirija koji su činili glumica Mira Stupica (počasna predsednica), v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, generalni direktor i glavni urednik "Novosti" Ratko Dmitrović, prošlogodišnja dobitnica Ljiljana Stjepanović i reditelj Slavenko Saletović.

Dosadašnje dobitnice nagrade "Žanka Stokić" su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević i Ljiljana Stjepanović.

Glumica Žanka Stokić (1887-1947), osuđena 1945. godine na osmogodišnju kaznu gubitka nacionalne časti zbog navodne saradnje sa okupatorom i domaćim izdajnicima, rehabilitovana je 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu.

Okružni sud konstatovao je da je Žanka Stokić na početku Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu i da nije bila politički aktivna, te da je osuđena iz političkih i ideoloških razloga, preneli su beogradski mediji.

Žanka Stokić osuđena je zbog učešća u “Veseljacima” i “Centrali za humor”, kao i u emisiji “Šareno popodne” Radio Beograda, uz ocenu da je time kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima.

Prema navodima suda, Žanka Stokić je tokom sudskog postupka svedočila je da je dobrovoljno stupila u "Veseljake" i "Centralu za humor" jer joj bio potreban novac za lečenje, dok je za na radiju radila pod prinudom glavnog nemačkog radio-aranžera.

Žanka Stokić, čije je pravo ime Živana Stokić (Rabrovo 1887 - Bograd 1947. godine) najpoznatija je bila po ulozi Živke u “Gospođi ministarki” Branislava Nušića, koji joj je i posvetio taj lik.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

  Čitanje filmova, gledanje knjiga



Kulturni centar Grad, u okviru specijala svog programa “Gradska knjižnica”, organizuje 25. marta celodnevno “Čitanje filmova i gledanje knjiga”, uz razgovor o predstavljenim delima i tribinu o odnosu književnosti i filma.

Iako se za film može reći da je obeležio 20. vek, ta umetnost kao forma na mnogo načina korespondira sa književnošću. Osim što je i film po sebi narativna umetnost i da su se autori u procesu građenja filmskih priča u dobroj meri oslanjali na pripovedačka iskustva izvučena iz književnosti, veza filma i književnosti je još složenija - mnogi važni književnici su se bavili i pisanjem filmskih scenarija, pa čak i režijom; mnoge značajne knjige su pretočene u manje ili više uspešne filmove; životi književnika - bilo stvarnih ili fiktivnih - čine tematski okvir mnogih filmova; te, naposletku, film je uticao i na mnoga poetička načela raznorodnih savremnih pisaca.

Specijal “Gradske knjižnice”, koji će biti održan od 14 do 20 sati, ispitaće, međutuim, koliko se film i književnost zaista prepliću, koliko su njihovi jezici slični, a u kojoj meri se razlikuju, koliko ono što funkcioniše na filmu ne funkcioniše u književnosti i obrnuto, pokušaćemo barem delimično da odgovorimo na martovskom izdanju književnog programa.

Specifičnost martovskog izdanja “Gradske knjižnice” je u tome što nudi i dnevni i večernji program.

U dnevnom programu biće prikazani filmovi “U raljama života” (1984) Rajka Grlića, prema romanu “Štefica Cvek u raljama života" Dubravke Ugrešić, a zatim i "Sati" (2005) prema istoimenom romanu Majkla Kaningema, u režiji Stivena Daldrija.

Posle projekcije Grlićevog filma, govoriće Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga, koja je objavila i knjigu Dubravke Ugrešić, dok će o filmu “Sati”, kao i o romanu "Gospođa Dalovej" i životu Virdžinije Vulf, koji imaju važno mesto u tom filmu, govoriti Biljana Dojčinović, vanredna profesorka na Odseku za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Oba razgovora o filmovima moderira Bojan Marjanović.

Budući da je za filmove koji su nastali prema književnim delima važno čitati ih u rodnom ključu, razgovori će i biti vođen u smeru takve analize.

U večernjem programu će biti organizovana tribina na kojoj će biti reči o mnoštvu različitih vizura o vezama književnosti i filma, a posle razgovora biće emitovan i nagrađivani kratki film "(A)Torzija" Stefana Arsenijevića, snimljen prema tekstu Abdulaha Sidrana.

Arsenijevićeva “(A)Torzija” je 2004. bila nominovana za Oskara za kratki film, a osvojila je niz nagrada na festivalima.

Arsenijević će učestvovati i na tribini, uz pisca Filipa Davida, književnog i filmskog kritičara Milana Vlajčića i književnicu i filmsku kritičarku Vladislavu Vojnović, te Tijanu Spasić, urednicu “Gradske knjižnice”, i Bojana Marjanovića, koji će moderirati razgovor.

Sajt KC Grada je www.gradbeograd.eu, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Šigeru Ban dobitnik Prickera



Japanski arhitekta Šigeru Ban (Shigeru), poznat po nizu zdanja za pomoć izbeglima i žrtvama prirodnih katastrofa, dobitnik je prestižne Pricker nagrade za arhitekturu za 2014.

Žiri Prickerove nagrade, najprestižnijeg međunarodnog priznanja u oblasti arhitekture, istakao je njegovu posvećenost humanitarnim ciljevima, koja treba da bude “primer za sve”.

“Inovativnost nije ograničena vrstom zgrade i saosećanje nije ograničeno budžetom. Ban je učinio naš svet boljim mestom” za život, izjavio je Tom Pricker, koji je na čelu Hajat fondacije, koja dodeljuje tu prestižnu nagradu.

Ban je poznat po korišćenju kartonskih cevi za izgradnju privremenih skloništa u zonama katastrofa. Među njegovim projektima i Centar Pompidu u Mecu u Francuskoj, prepoznatljiv po zaobljenom krovu nalik na kineski šešir. Takođe, dizajnirao je sedište švajcarske medijske kompanije Tamedia, kao i niz drugih zdanja koje odlikuje inovativan pristup arhitekturi.

Proveo je dve decenije putujući po svetu i projektujući “jeftine, ali ne i nedostojanstvene kuće” za ljude u zonama katastrofa, uključujući Japan, Ruandu, Šri Lanku, Haiti, Italiju i Filipine.

Povodom Prickerove nagrade, Ban je izjavio da mu predstavlja veliku čast, ali je ocenio i da je došla prerano i da zato mora da bude oprezan, jer još “nije postigao dovoljno”.

“Vidim ovu nagradu kao ohrabrenje da nastavim da radim ono što radim – ne da menjam to što radim, već da ga razvijam”, izjavio je Ban, dodajući da mora da nastavi da sluša ljude za koje radi, kako u privatnim projektima za stanovanje, tako i u svom humanitarnom radu.

Ban često koristi reciklirani materijal iz lokalnih izvora, kao što su kartonske cevi, koje je lako rasklopiti posle upotrebe, a ujedno su otporne na vodu i vatru.

Humanitarne aktivnosti započeo je 1994. godine, posle genocida u Ruandi, kada je raseljeno više miliona ljudi. UN su angažovale kao savetnika za izgradnju privremenih skloništa za izbeglice iz te afričke zemlje.

Posle zemljotresa 2009. godine u Akili u Italiji sagradio je privremeni auditorijum kako bi lokalni muzičari mogli da nastave da sviraju. Između ostalog, bio je angažovan za izgradnju privremenih učionica za decu u Japanu posle zemljotresa 2008. godine, kao i 2011. godine, posle cunamija.

Tada je izgradio i trospratnu zgradu za dvadesetak porodica na nekadašnjem terenu za bejzbol, što je nazvao svojim životnim delom.

“Nakon što sam postao arhitekta, bio sam veoma razočaran našom profesijom, jer većinom radimo za privilegovane ljude, koji imaju moć i novac. Smatrao sam da arhitekte moraju imati društvenu ulogu. Mislim da možemo da iskoristimo naše iskustvo i znanje za ljude kojima je potrebna pomoć posle katastrofa prouzrokovanih ljudskim ili prirodnim faktorima”, izjavio je Ban, koji smatra da i privremene zgrade mogu biti komforne i lepe.

Sedište njegovog studija je u Tokiju, Parizu i Njujorku.

Ban je rođen u Tokiju, a studirao je u SAD. Predaje arhitekturu na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Kjotu.

Prickerova nagrada, vredna 100.000 dolara, biće mu uručena na svečanoj ceremoniji u junu u Amsterdamu.

Prickerova nagrada drugu godinu uzastopno dodeljena je japanskom arhitekti – prošle godine dobio ju je Tojo Ito (Toyo).

*Foto: Shigeru Ban Architects

(SEEcult.org)

  36. Salon arhitekture



Salon arhitekture u Beogradu, koji je ove godine u znaku četiri decenije od osnivanja, predstavlja u Muzeju primenjene umetnosti od 26. marta do 30. aprila 114 radova, od kojih su u konkurenciji za nagrade 74.

Na svečanom otvaranju 36. Salona arhitekture, koji je osmislila i ove godine Ljiljana Miletić Abramović, kustos Odseka za arhitekturu i v.d. direktor MPU, biće dodeljene i nagrade – Gran pri i nagrade po kategorijama (arhitektura, urbanizam, enterijer, publikacije, eksperiment i istraživanje, gost, arhitektonska kritika i arhitektonska fotografija).

Žiri 36. Salona, na čiji su konkurs prijavljena 264 rada, čine Aleksandar Bobić, Aleksandar Keković, Tanja Manojlović, Bojana Pejić i Milorad Vidojvić.

U okviru pratećeg programa Salona, biće predstavljeni brojni gosti iz zemlje i inostranstva, kao i teme bitne za savremenu arhitekturu i društvo. Poseban segment čini izložba posvećena istorijatu Salona arhitekture, na kojoj će biti prikazana nagrađena dela u periodu od 1974. do 2014.

Misija Salona arhitekture svih proteklih godina bila je da istakne ulogu i značaj arhitekture u razvoju društva, pluralnost i kvalitet arhitektonskih rešenja i graditeljski standardi, ali i alternativne, istraživačke ideje i projekte. Osim što reflektuje arhitektonske i urbanističke prakse domaće sredine, Salon je od osnivanja bio mesto i prilika za razmenu lokalnih, regionalnih i globalnih iskustava.

Članovi Saveta 36. Salona arhitekture su: Slobodan Selinkić, Ilja Mikitišin, Ljiljana Miletić Abramović, Milena Obradović i Zorica Savičić.

Tokom trajanja 36. Salona arhitekture, MPU će prodavati po povoljnijim cenama muzejske publikacije na temu savremene arhitekture i dizajna.

Prošle godine, na 35. Salonu arhitekture, Gran pri je dobio Milorad Vidojević za prefabrikaciju Hale “Vibbet” za preradu mineralnih sirovina u Čačku.

(SEEcult.org)

  Društvena uloga umetnosti



Svetski dan pozorišta, 27. mart, biće obeležen na pozornicama širom sveta uz poruku svestranog južnoafričkog dramskog pisca i reditelja Breta Bejlija (Brett Bailey), koji je ukazao na brojne nejednakosti u današnjem svetu i potrebu aktivne uloge umetnosti u društvu.

“U ovom svetu nejednakih moći, gde najrazličitiji hegemonijski slojevi pokušavaju da nas ubede da su jedan narod, rasa, rod, seksualno opredeljenje, religija, ideologija, kulturni okvir superiorniji od drugih, da li je zaista održiva ideja da umetnosti treba da budu odvojene od društvenih agendi?

Da li mi, umetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo prečišćenim zahtevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svet nade i saradnje otvorenog srca?”, upitao je Bejli, umetnički direktor teatra Third World Bunfight, poznat po dramama koje istražuju dinamike postkolonijalnog sveta.

Bejli je istakao da pozorišni umetnici stvaraju pod krošnjama u zaseocima, na moderno opremljenim scenama svetskih metropola, u školskim dvoranama, na poljima, u hramovima, u straćarama, na trgovima, u društvenim centrima i gradskim podzemljima… Sjedinjuju se putem prolaznih pozorišnih svetova koje stvaraju da bi izrazili svu složenost, raznolikost, ranjivost, kako u živom telu, tako i u dahu, u glasu.

“Okupljamo se da plačemo i da se sećamo; da se smejemo i promatramo; da učimo, afirmišemo, zamišljamo. Da se divimo dostignućima tehnologije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja lepote, saosećanja i monstruoznosti. Da osetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju.

Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave. Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otvara novi prostor među nama. A mi, umetnici koji radimo sa ovim drevnim duhom, mi osećamo izazov da ga urežemo u naša srca, ideje, naša tela kako bismo otkrili stvarnost u svoj njenoj svetovnosti i blistavoj misteriji”, poručio je Bejli, čije su predstave igrane širom Evrope, Australije i Afrike.

Bejli je dobitnik više nagrada, uključujući Zlatnu medalju za dizajn 2007. na Praškom kvadrijenalu, na kojem je 2011. predsedavao i žirijem.

Bejli je režirao ceremoniju otvaranja Svetskog samita umetnosti i kulture 2009. u Johanesburgu, kao i Međunarodnog festivala u Harareu od 2006. do 2009. Od 2008. do 2011. bio je kustos južnoafričkog festivala “Infecting the City” u Kejptaunu.

Svetski dan pozorišta, 27. mart, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI), koji deluje pri UNESKO.

Na taj dan pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda, a prevodi se na više desetina jezika.

Prvu poruku za Svetski dan pozorišta uputio je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962.

Prošle godine tradicionalnu poruku uputio je italijanski dramski pisac Dario Fo, koji se osvrnuo na problem finansijske krize koja je oduzela glumcima i prostor za igru i publiku. Američi glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič (John Malkovich) prethodno je 2012. pozvao na promišljanje pitanja šta danas znači biti čovek i kako živimo.

(SEEcult.org)

  Selekcija 59. Sterijinog pozorja



Sterijino pozorje u Novom Sadu biće u 59. izdanju u znaku 150-godišnjice Branislava Nušića i 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata, pa će u glavnom programu imati dva Nušićeva komada, kao i bečku verziju predstave “Princip (Mali mi je ovaj grob)” Biljane Srbljanović, koja je nedavno premijerno izvedena i u Beogradu, u regionalnoj koprodukciji.

Selektor 59. Sterijinog pozorja Igor Bojović saopštio je 25. marta da je odabrao devet predstava za Selekciju nacionalne drame i pozorišta, nakon što je pogledao 90 produkcija u Srbiji i širem regionu.

Uz bečku verziju “Principa” Srbljanovićeve, u režiji Mihala Zadare i izvođenju Šaušpilhausa, Selekcija nacionalne drame obuhvata i Nušićeve komade “Gospođa ministarka”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i izvođenju Pozorišta “Boško Buha” iz Beograda i “Ožalošćena porodica”, u režiji Nikole Pejakovića i izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.

Bojović je za glavni program 59. Sterijinog pozorja odabrao i predstave “Unosno mesto” A. N. Ostrovskog, u režiji Egona Savina i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u režiji Gorčina Stojanovića i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor, “Neoplanta” prema romanu Lasla Vegela, u režiji Andraša Urbana i produkciji Novosadskog pozorišta/Újvidéki színház, kao i “Koštana” Borisava Stankovića, takođe u režiji Urbana i izvođenju Narodnog pozorišta/Narodnog kazališta/Népszhínház iz Subotice. U glavnom programu su i predstave “Bizarno” Željka Hubača, u režiji Snežane Trišić i izvođenju Narodnog pozorišta Beograd, te “Trpele” Milene Depolo i Bobana Skerlića, koji i potpisuje taj komad Beogradskog dramskog pozorišta.

Za međunarodni program “Krugovi” Bojović je odabrao predstave “Još uvek oluja” Petera Handkea, u režiji Ivice Buljana i izvođenju Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, “Evrimen Đilas” Radmile Vojvodić, u izvođenju Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, te autorski projekat Olivera Frljića “Izbrisani”, u produkciji Prešernovog gledališča iz Kranja.

U čast nagrađenih, Gradsko dramsko kazalište “Gavela” iz Zagreba izvešće predstavu “Zločin i kazna” koju je, prema istoimenom romanu Dostojevskog režirao Zlatko Sviben.

Upravni odbor Sterijinog pozorja jednoglasno je usvojio Bojovićevu selekciju predstava.

Prosle godine je na 58. Pozorju trijumfovao hit mjuzikl “Zona Zamfirova” Pozorišta na Terazijama, u režiji Kokana Mladenovića.

Festivalski sajt je www.pozorje.org.rs

(SEEcult.org)

  Zetski dom u Bitefu



Kraljevsko pozorište Zetski dom sa Cetinja gostovaće 29. marta u Bitef teatru u Beogradu predstavom “Žabar” prema tekstu Rajnera Vernera Fasbindera, u izvođenju mladih crnogorskih glumaca, studenata iz klase profesora Branislava Mićunovića, aktuelnog ministra kulture Crne Gore.

“Žabar” je jedno od prvih ostvarenja Fasbindera i za njega je predstavljalo odskočnu dasku u daljem radu.

Fasbinderov tekst, iako napisan 60-ih, baza je za suočavanja sa brutalnostima, lažima, konstrukcijama i fobijama savremenog društva i mladih, zaboravljenih običnih ljudi, delikvenata koji su izgubili svoje kompase, ali i dalje znaju gde su prave strane njihovih malih svetova, samo teško da ih mogu naći u zamračenom skladištu današnjice.

Autori predstave su Lidija Dedović i Petra Veber, a asistenti Mirjana Medojević i Mirko Radonjić.

U predstavi igraju Miloš Pejović, Ana Vučković, Karmen Bardak, Sanja Jovićević, Bojana Malinovska, Gordana Mićunović, Momčilo Otašević, Aleksandar Radulović Bruno, Petar Novaković, Jovan Krivokapić i Nebojša Nenezić.

(SEEcult.org)

  Ego umetnika



Izložba savremene crnogorske umetnosti “Ego sum”, na kojoj učestvuju autori različitih generacija, biće otvorena 31. marta u Centru savremene umetnosti Crne Gore u Dvorcu Petrovića na Kruševcu u Podgorici.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi Brigite Antoni, Ane Pejović Knežević, Teodore Nikčević, Jovane Vujanović, Siniše Radulovića, Nebojše Dedića, Milene Jovićević, Natalije Vujošević, Jelene Tomašević, Gordane Kuč, Radovana Grujića, Veska Gagovića, Milije Pavićevića, Ilije Burića i Ilije Šoškića.

Prema rečima autora koncepta izložbe, istoričara umetnosti Petra Ćukovića, snažno osećanje ega, u temelju je čovekovog razumevanja sveta.

“Moderna umetnost njegov je najsnažniji simbolički izraz. I koliko god da nam se danas njena povest, povest ove umetnosti, ukazuje kao fenomen nimalo jednosmeran, nimalo pravolinijski, kako se nekoć možda i činilo, koliko god da se i za njeno tumačenje može da primeni onaj hajzenbergovski princip neodređenosti, koji stoji u temeljima razumevanja moderne fizike, u jednome nema sumnje: za svakog umetnika, i danas, u dobu opšteprihvaćenog ‘pluralizma stilova’, ma kakvim idejama bio opsednut, ma kakvim medijem se izražavao, njegovo delovanje uvek neizbežno iscrtava horizont njegovog osećanja sopstva”, naveo je Ćuković.

“Ego sum - Ja jesam, dakle, prvi je krug unutar umetnikovog kompleksnog habitusa. Svest o ovom krugu, o njegovoj neizbežnosti, moći i značenjima i
sada jednako upućuje na stalno plutanje subjektivnosti, na nepresušnu energiju i opetovanje usuda ekspresivne individuacije, u pokušaju da se naše Ja, u potrazi za smislom, nekako usredišti u ‘raščaranom’ prostoru postojanja bez horizonta...”, naveo je Ćuković.

Kustoskinje izložbe su istoričarke umetnosti Ljiljana Karadžić i Ana Ljesar.

(SEEcult.org)

  Ministarka koja opominje



Predstava “Gospođa ministarka” klasika srpske komediografije Branislava Nušića, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, trijumfovala je na 43. “Danima komedije” u Jagodini, osvojivši i nagradu žirija, i publike. Pritom je i Statuetu “Ćuran” za najbolje glumačko ostvarenje dobio Goran Jevtić dobio – za ulogu Živke ministarke.

Uz nagradu žirija “Mija Aleksić” za najbolju predstavu, “Gospođa ministarka” osvojila je i nagradu publike “Miodrag Petrović Čkalja” - statuetu “Jovanča Micić” , a dobila je prosečnu ocenu 4,77. To je čini jednom od tri predstave koje su dobile najvišu ocenu publike od osnivanja festivala “Dani Jagodine”. Takođe, Nušićev klasik osvojio je i specijalnu diplomu dnevnog lista "Politika", “

Dok je lik Živke ministarke u tumačenju Žanke Stokić obeležio epohu u kojoj je taj Nušićev komad nastao, ista uloga u tumačenju Gorana Jevtića mogla bi da postane obeležje ili, bolje rečeno, opomena savremene epohe u kojoj su ljudi zarad vlasti spremni na svaku vrstu presvlačenja, pa i do neprepoznatljivosti, saopštilo je Pozorište “Boško Buha”.



Na 43. “Danima komedije” nagrađen je i glumac ansambla “Buhe” i v.d. direktora tog pozorišta Milorad Mandić, koji je dobio Statuetu “Ćuran” za ulogu Tošice u predstavi Narodnog pozorišta iz Beograda i Pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja “Izbiračica” Koste Trifkovića, u režiji Nikole Zavišića, koji je nagrađen kao najbolji reditelj.

Uz Jevtića i Mandića, Statuetu “Ćuran” za najbolje glumačko ostvarenje ravnopravno je dobio i Ivan Bosiljčić, takođe za ulogu u predstavi “Izbiračica”.

Pozorište “Boško Buha” čestitalo je svim dobitnicima i poželelo im mnogo uspeha u daljem radu, kao i snage da stvaraju nove komedije kao lek za publiku, ali i “opomenu za sve nazadne pojave u društvu kojih je, nažalost, sve više”.

Žiri 43. “Dana komedije” činili su reditelj Kokan Mladenović (predsednik), koji je 2013. godine trijumfovao mjuziklom “Zona Zamfirova” u izvođenju Pozorišta na Terazijama, dramaturg Branislav Nedić i glumica Ivana V. Jovanović.

Nagradu “Nikola Milić” za najbolju epizodnu ulogu dobio je Dragan Ostojić za ulogu Gospođe Diperi u predstavi "Zeko, Zeko" francuske autorke Kolin Sero, u izvođenju Narodnog pozorišta Kikinda.

Najboljom mladom glumicom proglašena je Nina Janković za ulogu u predstavi “Leptiri su slobodni” Leonarda Gerša, u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda i Agencije “Kanon”, u režiji Nenada Gvozdenovića. Najboljim mladim glumcem proglašen je Miloš Cvetković za ulogu studenta u predstavi "Veliki manevri u tijesnim cipelama" Ive Brešana, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Niša.

Nagradu za kostimografiju dobila je Suna Kažić za predstavu "Izbiračica", za koju su nagrađeni za scenografiju Miraš Vuksanović i Nikola Zavišić.

Specijalnu nagradu dobila je Nataša Ilić, lektorka predstave "Veliki manevri u tijesnim ulicama".

Nagrade su uručene 27. marta, na Svetski dan pozorišta, uz čitanje tradicionalne poruke Međunarodnog instituta za pozorište, koju je ove godine napisao Bret Bejli (Brett Bailey), ističući društvenu ulogu umetnosti.

U čast nagrađenih, Pozorište "Slavija" iz Beograda izvelo je predstavu "Povratak u Montenegro" Željka Mijanovića, u režiji Slavenka Saletovića.

Osim nagrađenih, selektor 43. “Dana komedije” Jug Radivojević odabrao je bio i predstavu “Moje bivše, moji bivši” Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, u režiji Slađane Kilibarde prema tekstu D. C. Džeksona.

Nagradu "Zlatni ćuran" za životno delo dobila je na otvaranju 43. "Dana komedije" pozorišna i televizijska glumica Rada Đuričin.

Festival je održan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Skupštine grada Jagodine.

(SEEcult.org)

  11. Festival igre u Beogradu



Beogradski festival igre (BFI) predstavlja od 30. marta do 14. aprila u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, 11 produkcija istaknutih plesnih kompanija iz desetak zemalja iz celog sveta, među kojima su čuvena američka trupa Hubbard Street Dance iz Čikaga, Veliki kanadski balet iz Montreala, švajcarska trupa Cimerman & de Pero, kao i postavka jednog od najpopularnijih koreografa današnjice Adonisa Fonjadakisa, koja će imati svetsku premijeru upravo na 11. BFI-ju.

Publika 11. BFI-ja imaće priliku da pogleda vrhunske plesne produkcije, autore i izvođače iz SAD, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Australije, Italije, Nemačke, Kanade i Belgije, čime će taj festival, kako je najavila njegova umetnička direktorka i osnivač Aja Jung, opravdati “reputaciju vodeće plesne manifestacije u regionu”.

BFI počinje 30. marta u Sava centru celovečernjim baletom “Hiljadu delova” trupe Hubbard Street Dance iz Čikaga, koja prvi put gostuje u regionu. Balet “Hiljadu delova” potpisuje mladi, a već popularni koreograf Alehandro Serudo, a inspirisan je drugom zahtevnom umetničkom formom - vitražima Marka Šagala.

Beogradska publika je imala već priliku da se upozna sa radom tog mladog koreografa, a kritičari su ocenili postavku “Hiljadu delova” kao potvrdu “vrhunske interpretacije i nepredvidivosti mašte”.



BFI potom predstavlja 31. marta i 1. aprila kompaniju Cimerman & de Pero iz Ciriha koja će izvesti predstavu “Šija je bila Vrat” u Pozorištu na Terazijama, a u Beogradu gostuje u okviru velike turneje koja obuhvata i pariski Théâtre de la Ville, festival u Avinjonu, londonski Barbikan, Operu u Sidneju, Teatra Vidi u Lozani, Grek festival u Barseloni, Veliki teatar u Luksemburgu, Teatar de Singel u Antverpenu, Atinski festival...

Koristeći tela, predmete i muziku, koreografski dvojac Cimerman i De Pero stvara smešne i nekonvencionalne pozorišne komade, u okviru promenljive scenografije.

Za 1. april u Kulturnom centru Pančeva, a 2. i 3. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu najavljena je Kompanija Malka iz Grenobla i predstava “Šaputanja” francuskog hip-hop koregrafa Bube Landrija Čude, koja je osvojila publiku i kritiku Bijenala igre u Lionu, a bavi se ljudima u zatočeništvu. Predstava istražuje psihologiju zatvorenih, otkrivjući koliko je zatočeništvo u nečijoj glavi, u nečijem telu, a koliko između zidova. Kako se telo ponaša kada se oseća sprečeno, svesno da više ne diše, da više ne sanja, ili da se više ne nada?



Pariski “Mond” naveo je za Landrija Čudu da “poseduje okretnost i iskrenost čoveka koji zna odakle dolazi i gde želi da krene”.

BFI će 5. aprila u Sava centru predstaviti po mnogima najveću zvezdu britanske i svetske plesne scene, nagrađivanog savremenog koreografa Akrama Kana, partnera Žilijet Binoš i Silvi Gilem. Njegovo gelo neobičnog naslova “iTMOi (in the mind of igor)” svojevrsni je osvrt na način na koji je stvarao Stravinski, odnosno na dinamiku kojom je taj kompozitor transformisao svet klasične muzike.

Prema navodima “Gardijana”, šokantno izmaštani haos Akrama Kana, “uvlači nas u kreativni vrtlog iz kojeg se rađa umetnost”.



Sledi 6. aprila predstava “Gustavija” koja dovodi u vezu dve koreografske veličine različitih umetničkih biografija, ali nadahnutih sličnim mislima o budućnosti scenske umetnosti - Matilde Monije i La Robot iz Monpeljea, odnosno Ženeve, stvorile su i izvode predstavu koja se oslanja na svet klasične burleske.

Gustavija je žensko ime, zapravo - umetničko ime. Gustavija razgovara o važnim temama koje je opsedaju. To su vanvremenske, klasične teme poput onih o ženstvenosti, smrti, pozorištu... Kroz posrednu upotrebu alata burleske, Gustavija opisuje svoju profesiju; stranputice, brige, padove i radosti, od kojih su podjednako sazdani i umetnost i život.



Prvi put na BFI-ju gostuje trupa iz Australije - 7. aprila u Pozorištu na Terazijama nastupiće Kompanija Šona Parkera iz Sidneja predstavom “Srećan kao Lari” - zabavnom, razigranom i dirljivom koreografijom koja istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće. U kreaciji nagrađivanog australijskog koreografa Parkera, ta postavka kombinuje balet, brejkdens, vožnju rolera i fizički zahtevnu savremenu igru.

Likovi u tom komadu nastaju iz Eneagrama, psihološkog sistema koji mapira devet tipova ličnosti: Perfekcionistu, Davaoca, Izvođača, Tragičnog romantika, Posmatrača, Đavoljeg advokata, Optimistu, Gazdu i Posrednika – “podešenih” na živu, elektro/akustičnu muziku.



Za 8. april najavljen je komad “Instrument 1 <otkrivanje nevidljivog>” trupe Zappala Danza iz Italije, koji predstavlja jedinstveno istraživanje sicilijanskih navika i tradicije, otkrivajući "marranzano", tipičan instrument koji se često povezuje sa mafijom i evocira tradicionalne sicilijanske zvuke. Muzičar Pučio Kastrođovani sa koreografom Zapalom otpočeo je za tu produkciju iscrpno istraživanje instrumenta koji donosi upečatljiv i originalan zvuk i ritam.

Produkcija predstavlja prvi korak "re-mapiranja Sicilije", svojevrsnog putovanja koje ima za cilj novo otkrivanje tog italijanskog ostrva kroz posve jedinstven plesni jezik.

Balet Augzburg iz Nemačke gostovaće 9. aprila u Madlenianumu u Beogradu, a dan kasnije u Narodnom pozorištu “Sterija” u Vršcu predstavom “Igra senki”, koja je omaž jedinstvenoj vezi te baletske kompanije i poznatog izraelskog koreografa sa stalnom adresom u Holandiji Icika Galilija.



Galilijev rukopis prepoznatljiv je po fokusiranosti na upotrebu tehnike u službi individualnosti igrača, i jedinstvenog korišćenja rasvete, a veče na BFI-iju čini šest kraćih postavki, koje kritičari berlinskog magazina “BalletTanz” najavljuju kao “najbolje od Galilija”, dok londonski “Dance Europe” obećava “atraktivne komade koji će jednako zadovoljiti stalnu i novu plesnu publiku”…

Nemačka premijera zakazana je neposredno pred nastup na BFI-ju, čija će publika prvi put imati priliku da upozna Anu Đorđević, prvu solistkinju Baleta Augzburg.

Veliki kandaski balet prvi put će gostovati na BFI-ju 11. aprila u Sava centru, i to postavkom Ohada Naharina “Minus jedan”, koja je i nastala za tu kompaniju koja će 12. aprila nastupiti i pred novosadskom publikom u Srpskom narodnom pozorištu.



Kanadska trupa koristi klasičnu tehniku uz mešavinu mnogih umetničkih uticaja kako bi stvorila komad koji je moderan, a ipak privlačan i onima koji uživaju u tradicionalnijim predstavama. U toj višeslojnoj predstavi, kako je istaknuto, posebno će uživati ljubitelji klasičnog baleta, fanovi Fosa i entuzijasti koji vole “Cirque du Soleil“.

Umetničkom direktoru Velikog kanadskog baleta Gradimiru Pankovu, inače, dodeljena je nagrada “Vip poziva” BFI-ja i kompanije Vip mobile, namenjena istaknutim plesnim umetnicima sa ovih prostora koji žive i rade u inostranstvu.

Direktor/CFO kompanije Vip mobile Andreas Graf rekao je da je ponosan što je ove godine dobitnik nagrade “Vip poziva” Pankov, baletski umetnik koji je, “zahvaljujući velikom talentu, posvećenosti i izuzetnoj energiji, ostvario zavidnu globalnu karijeru”.

Posebna atrakcija 11. BFI-ja biće svetska premijera audio-vizuelnog plesnog spektakla “Wisteria Maiden” popularnog koreografa Andonisa Fonjadakisa (Atina/Lion) u kojem osam muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu.



Neizmerno moćan, a istovremeno nežan rukopis koreografa, koji će biti izveden u Madlenianumu, traži inspiraciju u načinu na koji japanska umetnost tretira vreme, bez pokušaja da ga reprodukuje.

I završnica 11. BFI-ja je u Operi i teatru Madlenianum, gde će 14. aprila festivalska publika, koja je već navikla na odlične belgijske produkcije, videti “Zapisnik sa lica mesta” Kompanije Mišel Noare iz Brisela.

Reč je o razigranom komadu, prepunom elemenata Hičkokovog stila filma noar, koji istovremeno otkriva ono najbolje u četiri fantastična izvođača... Za kratko vreme sve postaje misteriozno u tom komadu u kojem mrtva tela ustaju da igraju, a žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda...



BFI je 2013. godine proslavio deceniju postojanja, a predstavio je više od deset produkcija nekih od najznačajnijih baletskih kompanija i koreografa današnjice, među kojima su bili i Balet Džez Montreal, Balet Državne opere iz Beča, Balet Preljokaž, Pekinški plesni teatar, Danski plesni teatar, belgijska trupa Peeping Tom, švajcarski Alias, Kompanija Niva Šenfilda iz Izraela, Kulberg balet...

Publika BFI-ja imala je priliku tokom protekle decenije da uživa u više od 150 naslova, upoznajući tako najvažnije savremene koreografske rukopise i otkrivajući najveće plesne produkcije istovremeno kada i ljubitelji plesa u ostalim svetskim metropolama.

BFI se već sedam godina zaredom održava uz podršku kompanije Vip mobile koja, pored nagrade “Vip poziva”, doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji i kroz projekat za najmlađe “Vip talenti” i podršku Nacionalnoj fondaciji za igru.

BFI se i ove godine održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, i pod pokroviteljstvom Grčke, predsedavajuće Saveta EU.

Festivalski sajt je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)