Vesti iz sveta umetnosti

  Podrška i poziv MSURS



Muzej savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci usmeriće aktivnosti na pružanje profesionalne pomoći ugroženim institucijama kulture u RS, koja je trenutno fokusirana na prikuplјanje foto- dokumentacije i evidentiranje štete.

Tek će nakon analize stanja na terenu biti moguće preduzeti potrebne mere za saniranje štete, izjavila je v.d. direktorka MSURS Sarita Vujković, saopštio je taj muzej.

MSURS poziva sve institucije koje u fundusima čuvaju eksponate likovne umetnosti, kao i privatne vlasnike i umetnike čija su dela ili atelјei oštećeni, da se jave u tu instituciju kako bi se zajednički preduzele potrebne mere za saniranje štete i zaštitu kulturnog nasleđa.



Kako je naglasila Sarita Vujković, izuzetno je važno detalјno dokumentovati sva oštećenja, kako samih muzejskih predmeta, tako i izložbenih prostora i prostora depoa.

Stručnjaci MSURS su, inače, sa profesorima i studentima Akademije umetnosti iz Banjaluke i predstavnicima Narodnog pozorišta RS, posetili 20. maja Centar za kulturu i obrazovanje i Regionalni muzej u Doboju. Tom prilikom su uručili humanitarnu pomoć, a pomogli su i čišćenje poplavom nastradalih objekata.



Osim te humanitarne i prijatelјske pomoći, obema institucijama na raspolaganje je stavlјena stručna pomoć i profesionalna podrška.

(SEEcult.org)

  Foto-Tito, u Kumrovcu



Izložba amaterskih fotografija koje je svojevremeno snimio Josip Broz Tito, doživotni predsednik bivše Jugoslavije, biće otvorena 24. maja u Muzeju Staro Selo u Kumrovcu, u organizaciji Foto galerije Lang, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije iz Beograda.

Izložba “Foto-Tito (Josip Broz Tito foto amater)", nakon Kumrovca, biće predstavljena i u Foto galeriji Lang u Samoboru, te Multimedijalnom centru u Varaždinu, Cankarjevom domu u Ljubljani i u Budimpešti. U Beogradu je, u MIJ, premijerno prikazana 2010.

Tito je jedini autor - po broju pojedinačnih predmeta možda i najveće zbirke u fondovima MIJ, koja sadrži oko 30.000 snimaka.

Prema rečima kustosa MIJ Mome Cvijovića, ona danas predstavlja odličan materijal, pre svega za potpunije sagledavanje Titove ličnosti, a pruža i izuzetne mogućnosti za najrazličitije studije: psihološke, antropološke, sociološke... S druge strane, njen najraznovrsniji sadržaj izvanredna je i svojevrsna dopuna onom tzv. zvaničnom foto materijalu za interpretaciju ličnosti, mesta i događaja. Sve to zajedno čini da je vreme Titove vladavine period koji je arhivski i dokumentaristički najcelovitije obrađen u istoriji ovih prostora.



Što se same zbirke tiče, MIJ očekuje nova “otkrića”. Sadašnji broj snimaka odnosi se na period od 1960. godine kada je Tito, boraveći na XV zasedanju Generalne skupštine UN, napravio sjajne snimke Njujorka iz automobila, hotelske sobe... pa do 1979. godine.

Kako je naveo Cvijović u katalogu, skoro da nema nijednog snimka iz 40-ih i 50-ih godina, a poznato je da je Tito još u toku rata imao foto-aparat marke Rolefleks. I kao što se za sve ostale zbirke Muzeja može reći da predstavljaju poklon, odnosno da sadrže pojedinačne predmete poklonjene Josipu Brozu, i ova zbirka predstavlja svojevrstan poklon Tita Muzeju, koji je od osnivanja 1982. godine, pa do 1996. nosio njegovo ime.



Prema rečima voditelja Foto galerije Lang Želimira Koščevića, to što bi se sve Titove fotografije mogle sagledati u kategoriji “brzog okidanja” (snapshot), dakle u kategoriji bez neke unapred smišljene umetničke namere ili medijskog žurnalizma, ne umanjuje njihovu vrednost. One pripadaju, kako je ocenio, dubokom i širokom stratumu opšte vizualne kulture koji seže duboko u prošlost, sve do Kodakovog izuma male kamere krajem 19. veka, a širinom zahvataju sve slojeve društva.

“Josip Broz stoga nije izuzetak i upravo u tom kontekstu moguća je dalja intepretacija njegovih fotografija. Ipak, iznenađuje kako i ovaj skroman izbor od kojih sedamdesetak fotografija, pokazuje kako niti taj ljubitelj fotografije namenjene isključivo za ličnu upotrebu nije bio imun na duh vremena kojim je tada dominirala ‘subjektivna’ fotografija. Unutar te tipologije, upravo su amateri u najširem smislu stvarali taj ‘duh vremena’, i niko ili gotovo niko, nije mogao a da ga ne oseti i uslika na svoj način”, naveo je Koščević.



“Daleko od toga da bi diskurs o amaterima, dakle i fotografijama Josipa Broza, mogao voditi u pravcu njihova poistovećivanja i integrisanja u visoku poetiku medija; ispravno ih se može sagledati jedino u okvirima amaterskog fenomena uopšteno i kategorijalnog sistema koji amaterizam određuje”, naveo je Koščević.

Titove fotografije, sagledane upravo u tom kontekstu, postaju zanimljive iz dva osnovna razloga - pre svega reč o državniku, osobi istaknute javne funkcije i svega ostalog što proizlazi iz društvenog i poličkog okruženja, koji sebe nikada nije mogao videti kao amatera. Iz te pozicije, medij fotografije kakvog ga danas vidimo, bio je doista marginalan u odnosu na njegovu javnu funkciju. Dakle nešto što je u osnovi svako mogao biti, ili svako je to i bio. Međutim upravo ta marginalna pozicija u odnosu na medij postaje zanimljiva po nedvosmislenom svojstvu punctuma, koji - kako bi ga opisao R. Barthes – poput munje baca drugo svetlo na fotografije Josipa Broza.

Te slike, isključivo privatne prirode, nastajale su spontano i izvan pravila o kompoziciji, planovima, kadriranju i tako dalje, ali upravo zbog toga pokazuju neposrednost koju medij imanentno sadrži u sebi. Njihovo svojsto kao vizuelni trag jednog ličnog viđenja jedna je strana medalje odabranih fotografija Josipa Broza. Druga, pak, strana postaje zanimljiva jer, hteo ne hteo, amater oseća duh vremena i s takvim (amaterskim) iskustvom beleži fragmente iz ličnog života ma kakav bio i ma kakav lično bio učesnik”, naveo je Koščević u tekstu za katalog izložbe.

Izložba se, nakon Kumrovca, seli od 8. juna u Foto galeriju Lang, u kojoj je trenutno u toku izložba Shadi Ghadirian iz Teherana “Qajar”.

(SEEcult.org)

  Prateći program 46. Majske izložbe ULUPUDS-a



Majska izložba ULUPUDS-a, otvorena u Kući kralja Petra, obuhvata i prateći program u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu koji čine performans i radionica Vesne Nikolić, prezentacija autorskog opusa arhitekte Mirjane Lukić i predavanja Petra Vujoševića o umetnosti mozaika i Katarine Kaplarski o interaktivnom veb videu.

Interaktivni performans Vesne Nikolić “Re-Breathing – The Art of Living” (23. maj) i radionica (24. maj) projekat je koji, “šireći polje delovanja sa objekta na subjekat, istražuje mogućnosti integracije svesti, individualnog razvoja, dosezanje samo-spoznaje i etičkog principa”.

“U poslednje vreme je teško oteti se utisku da klizimo nazad u 18. i 19. vek. Sa jedne strane zabrinuti za materijalnu egzistenciju, sa druge opsednuti potrošnjom, sve više gubimo kontakt sa sobom. Prosečan čovek je zbunjen i teško može da proceni šta je dobro za njega. Propagandna i reklmna mašinerija, nam svaki dan, kroz medije svih vrsta, pod maskom demokratije, serviraju nov pogled na svet favorizujući vrednosti koje ne vode čoveka u progresivnu već u regresivnu evoluciju i dekadenciju. Dezorijentisani, nezaustavljivo jurimo u propast uništavajući sebe, život na Zemlji, Zemlju… Čas je za RE - START! Čas je da se za trenutak zaustavimo i izključimo, trenutak koji će biti dovoljan da prekine kontinuitet, trenutak koji bi značio kraj staroga i bio prilika za početak novoga”, poziv je koji upućuje ULUPUDS i 46. Majskom izložbom na temu “Restart”.

Majska izložba obuhvata i izložbu prošlogodišnjeg laureata Velike nagrade Arpada Pulaija u Kući kralja Petra, a obe su otvorene do 31. maja.

U okviru pratećeg programa u MPU, Mirjana Lukić održaće prezentaciju autorskog opusa 29. maja, a predavanja Vujoševića i Katarine Kaplarski najavljena su za 30. i 31. maj.

Majska izložba otvorena je u Kući kralja Petra uz humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za ugrožene u poplavama.

(SEEcult.org)

  Ričard III, zabranjen



Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz premijerno izvodi 24. maja predstavu “Ričard Treći, zabranjen”, a prihod je namenilo za pomoć stradalima u poplavama.

Premijera neće imati svečarski ton, a nema besplatnih, ni protokolarnih karata. Kartu stoga treba da kupe svi: novinari, političari, kritičari... Cena karte je 300 dinara, a ko želi i može, kartu može da kupi i po većoj ceni, saopštilo je Novosadsko pozorište.

“Ričard III, zabranjen” rumunskog dramskog pisca Mateja Višnjeka, režirala je Anka Bradu, kojoj je to četvrta predstava u Novosadskom pozorištu (Istorija komunizma, Mizantrop, Rosmersholma).

Predstava “Ričard III, zabranjen” bavi se sukobom umetnika i njegovih fantoma.



Glavni lik je veliki ruski reditelj Mejerholjd koji putuje svojim fantastičnom derilijumu u kojem doživljava realne iili imaginarne konflikte i borbe sa svojom porodicom, glavnim likovima svojih režija, moći, unutrašnjim zakonima, ljubavima, kolegama.

U istoriji pozorišta legendarni je sukob čiji se centar može definisati kao linija između stvaralaštva Mejerholjda i Stanislavskog. Veliki reditelj je bio učenik Ajzenštajna, borac za komunizam i za ljudska prava koji je svoje predstave igrao u fabrikama i video je svoj cilj u podizanju proletarijata. Ali režim, koji je on svojim stvaralaštvom podržao i čiji je narod hteo da podiže, da ga čini boljim, samosvesnim, revolucionarnijim, uhapsio ga je i ubio...



Autor tog komada Metej Višnjek, koji živi u Parizu i piše na francuskom, obnovio je temu apsurda posle Joneska, a na apsurdnost ne gleda kao na stilsku formu ili na pozorišnu modu, već kao na stanje sveta. Njegovi komadi, koji se igraju na svim scenama Evrope, bave pre svega identitetom postdiktatorskih zemalja koji se ovih dana čini sve komplikovanijim.

Tema ostaje ista, i ako govori o bliskoj prošlosti, i ako radnju svojih drama stavlja u daleku prošlost, ili pak ako govori o medijskim kreacijama trećeg milenijuma i o nestajanju čoveka. Višnjekove situacije su snažne, njegove analize čoveka i njegove sredine izvanredno tačne a njegov jezik specifičan, što njegove drame čini veoma čitljivim. Komadi koje piše redovno ispituju probleme istočne Evrope, postkomunističke režime.

Njegova glavna tema je rana na telima istočnih zemalja, koja se ponaša kao otvoreni lom.

U predstavi “Ričard Treći, zabranjen” igraju: Aron Balaž, Agota Silađi, Silvija Križan, Zoltan Širmer, Atila Mađar, Arpad Mesaroš, Ištvan Kereši, Atila Nemet, Gabor Pongo, Daniel Husta, Gabriela Crnković, Emina Elor i Agota Ferenc.

(SEEcult.org)

  FotoSolidarnost



Humanitarna izložbe Tanjugovih fotografija "fotoSolidarnost za pamćenje" biće otvorena 26. maja u Mikser hausu, a obuhvata fotografije na kojima su zabeleženi dramatični trenuci tokom katastrofalnih poplava koje su Srbiju zadesile prethodnih dana.

Uz 36 fotografija, koje će biti izložene, posetioci će moći da vise još hiljadu fotografija na monitorima, najavili su organizatori.

Fotografije koje svedoče o majskim poplavama napravili su: Srđan Ilić, Nemanja Jovanović, Rade Prelić, Jaroslav Pap, Sava Radovanović, Zoran Žestić, Oksana Toskić, Dragan Stanković, Tanja Valič, Danilo Peternek, Dimitrije Nikolić, Milojko Marković, Miloš Milivojević, Dušan Aničić, Saša Petrović, Irfan Ličina, Miša Nikolić.

Novac od prodatih fotografija Tanjug je namenio kupovini namirnica od kojih u kuhinji Mikser hausa članovi Saveza studenata Beograda svakodnevno spremaju obroke za ljude u prihvatilištima.

(SEEcult.org)

  59. Sterijino pozorje



Sterijino pozorje predstavlja od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu devet predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta, a počinje komedijom “Unosno mesto” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog (1823-1868) o korupciji u ruskom društvu, u režiji Egona Savina i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Glavni program 59. Sterijinog pozorja, koje će otvoriti glumac Nebojša Dugalić, jedan od članova žirija, biće u znaku 150-godišnjice rođenja Branislava Nušića i stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ali i nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji. Program će stoga biti prilagođen neveselim okolnostima, a deo prihoda zaposlenih u Sterijinom pozorju, kako je najavljeno, biće uplaćen za pomoć žrtvama poplava.

U selekciji Igora Bojovića, u glavnom programu su dva Nušićeva komada, kao i bečka verzija drame “Princip (Mali mi je ovaj grob)” Biljane Srbljanović, koja je u martu premijerno izvedena i u Bitef teatru u Beogradu, u koprodukciji sa Hartefaktom, Kamernim teatrom 55 iz Sarajeva i Ulyšesom sa Briona.

Uz bečkog “Principa”, u režiji Mihala Zadare i izvođenju Šaušpilhausa, Selekcija nacionalne drame i pozorišta obuhvata i Nušićeve komade “Gospođa ministarka”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i izvođenju Pozorišta “Boško Buha” iz Beograda i “Ožalošćena porodica”, u režiji Nikole Pejakovića i izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.

U selekciji su i “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u režiji Gorčina Stojanovića i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor, “Neoplanta” prema romanu Lasla Vegela, u režiji Andraša Urbana i produkciji Novosadskog pozorišta, kao i “Koštana” Borisava Stankovića, takođe u režiji Urbana i izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice. U glavnom programu su i predstave “Bizarno” Željka Hubača, u režiji Snežane Trišić i izvođenju Narodnog pozorišta Beograd, te “Trpele” Milene Depolo i Bobana Skerlića, koji potpisuje i režiju taj komada Beogradskog dramskog pozorišta.

Žiri 59. Pozorja čine reditelj Ljuboslav Majera (predsednik), rediteljka Anđelka Nikolić, pisac Slobodan Tišma i pozorišni i filmski kritičar Boban Jeftić.

Predstave, tradicionalno, prati okrugli sto kritike, a razgovore će voditi Ana Tasić i dramaturg Svetislav Jovanov.

Za međunarodni program “Krugovi” Bojović je odabrao predstave “Još uvek oluja” Petera Handkea, u režiji Ivice Buljana i izvođenju Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, “Evrimen Đilas” Radmile Vojvodić, u izvođenju Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, te autorski projekat Olivera Frljića “Izbrisani”, u produkciji Prešernovog gledališča iz Kranja.

U čast nagrađenih, Gradsko dramsko kazalište “Gavela” iz Zagreba izvešće predstavu “Zločin i kazna” koju je, prema istoimenom romanu Dostojevskog režirao Zlatko Sviben.

Direktor Sterijinog pozorja Selimir Radulović izjavio je nedavno da su kontroverze i sporovi dobrodošli srpskom pozorištu i kulturi, pod uslovom da njihovi akteri poseduju moralno vaspitanje koje ih obavezuje da se “ne srozaju na nivo podlo-prostačkih podruglјivosti”, odnosno ideoloških, komesarskih obeležavanja.

“Gotovo uvek podignuta temperatura, kada je reč o Sterijinom pozorju, istinski uverava da je reč o najeminentnijem festivalskom pozorišnom znaku u regionu”, rekao je Radulović u intervjuu za “Politiku”.

Pozorje su pomogli Grad Novi Sad, Vlada Vojvodine i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a glavni sponzor je NIS.

Uoči svečanog otvaranja 59. Pozorja, u galeriji “Podrum” u centru apolo biće otvorena izložba “Tragovi” u organizaciji Likovnog kruga sa Petrovaradina, a u SNP-u izložba 14. međunarodnog trijenala “Pozorište u fotografskoj umetnosti”.

U okviru pratećeg programa, 27. maja u SNP-u biće otvorena i izložba “Mija Aleksić – Biti glumac” Kulturnog centra Gornji Milanovac, koja je priređena 2013. povodom 90-godišnjice rođenja slavnog glumca.

Prošle godine, na 58. Pozorju, trijumfovao hit mjuzikl “Zona Zamfirova” Pozorišta na Terazijama, u režiji Kokana Mladenovića.

58. Sterijino pozorje obeleženo je i odlukom sarajevske rediteljke Selme Spahić da bojkotuje taj festival zbog toga što je filmski reditelj Emir Kusturica pozvan da ga otvori. Selma Spahić ocenila je da se time Pozorje ideološki odredilo i pristalo na “nacionalističku retoriku”, dajući joj legitimitet.

Pozorje je ustanovlјeno 1956. godine, u okviru obeležavanja 150-godišnjice rođenja i stogodišnjice smrti velikog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića.

Festivalski sajt je www.pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Između tradicije i inovacije



Narodna biblioteka Srbije, povodom Dana slovenske pismenosti, 26. maja, priredila je izložbu “Između tradicije i inovacije - 520 godina od prve ćirilske štampane knjige na srpskoslovenskom jeziku”, kojom obeležava početke srpskog štamparstva.

Izložba u holu ispred Centralne čitaonice posvećena je izdanjima štamparije Đurđa Crnojevića i obeležavanju štampanja Oktoiha prvoglasnika na Cetinju 1494. godine.

Pojava bogoslužbene knjige na novom mediju za prenos pisane reči donela je i značajne novine na njenom stilsko-morfološkom planu, dok je u idejnom i funkcionalnom smislu ona i dalјe ostala u čvrstoj vezi s rukopisnom tradicijom. S tim u vezi, cilј izložbe je da se, putem sagledavanja idejnog i funkcionalnog konteksta cetinjskih izdanja, ukaže na taj složeni odnos, koji se u formalnom aspektu knjige ispolјio kroz poštovanje rukopisnih tekstualnih predložaka i pravoslavne ikonografije s jedne strane, i prihvatanje savremenih renesansnih strujanja iz Venecije sa druge, saopštila je NBS.

Za potrebe izložbe prvenstveno su korišćeni sačuvani primerci koji pripadaju Zbirci starih štampanih knjiga NBS.

Izdanja koja ne sadrži fond NBS predstavlјena su pomoću primeraka, ili njihovih digitalnih snimaka iz drugih zbirki.

Autori izložbe i kataloga su Ljilјana Puzović i Miroslav Lazić, koji potpisuje i dizajn postavke i kataloga.

Izložba je realizovana pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

  Potreba za stidom



Porodica bistrih potoka gostuje 28. maja u Pozorišnom klubu “Zeleno zvono” u Zrenjaninu predstavom “Stid” Božidara Mandića kojom podseća na iskonsko ljudsko dostojanstvo, koje je danas potisnuto, diskreditovano i suvišno, ali je zato svet ispunjen besmislom i depresijom.

Moto predstave je: “Stidim se da ne bih činio dela zbog kojih bi se stideo!”

U predstavi se ne radi o psihološkom stidu, već o filozofskom, onom stidu koji nas čini intelektualnim i pojednostavljenim bićima.

Porodica bistrih potoka ukazuje tom predstavom da je pojedinac značajan faktor savremenog vremena i da, ipak, može nešto da učini, ali samo ako se prethodno suoči sa stvarnošću i obesčovečenjem ljudskog bića.

“Prethodni vek je bio vek pomašinjenja, sada bi bio red da se ponovo počovečimo. Zato nam je potreban etički stid. Ko sam ja naspram ovog sveta i civilizacije koja ukazuje ubrzani ritam isčezavanja, ali ne baš na prirodan način, nego sa nagonom agresivnog uništenja. Ovo je izgubljeni svet u kome ima svega, sem smisla”, navedeno je u najavi predstave, koja poziva na personalnu odgovornost, jer “čovek može nešto da učini”.



Podsećajući da je Tarkovski svojevremeno parafrazirao Dostojevskog u rečenici: “Stid može spasti svet”, Porodica bistrih potoka svojom predstavom preispituje postojanje i ulogu i mesto čoveka u prirodnoj celini.

“Čovek uništavajući prirodu, uništava svoj tron intime i sposobnosti da se snađe u realnosti. Stvarnost je uništena, veli Bodrijar, ali stid – kao umetnička kategorija – može biti prvi predlog (praskozorje) naše rezilijencije. Dovoljno je iskreno postaviti pitanje opstanka i svet nije više superioran u svojim globalnim prevarama”, navodi Porodica bistrih potoka.

Kao i sve prethodne predstave Porodice bistrih potoka, i ova je delo avangardne istrajnosti. Akteri trče po sceni, viču, kreću se u ritmu asimetrične scenografije… Osnova predstave, sačinjene bez tehnike, jeste pokušaj da se ukaže da je čovek biće energije, a ne invalid moderne i fundamentalističke tehnologije.

U predstavi igraju Dragana Jovanović, Uroš Vukša, Predrag Mitrović, Nina Vasić, Katarina Jovanović i Božidar Mandić, koji ju je i režirao.

Mandić je osnivač Porodice bistrih potoka, jedinstvene i najstarije ekološko-umetničke komune u Srbiji.

Mandić je živeo u rodnom Novom Sadu do 1977. godine, kada se preselio na planinu Rudnik i osnovao komunu čija su osnovna načela: Filozofija zemlje, Otvorenost doma, Skromna ekonomija i Stvaralaštvo.

Mandić je objavio do sada 21 knjigu, realizovao 20 pozorišnih predstava sa avangardnim karakterom, a njegova teza je da avangarda mora prvi put da hoda unazad.

Član je Dečje redakcije Radio-Beograda i koluminista lista “Danas” i “Politike“.

“Borba za Pojedinca i Planetu” osnova je njegove filozofije življenja nazvane planetarizam.

(SEEcult.org)

  Ples u službi javnog govora



Predstava “Expose” Igora Koruge, čija je premijera 30. maja u Bitef teatru u Beogradu, istražuje kako koristimo javni prostor koji nam je preostao da govorimo o pitanjima o kojima se ne govori i kako ples nastaje i opstaje u sferi verbalnog.

Kao hibridna izvedba javnog govora i savremenog plesa, rad “Expose” je deo trenutnog umetničkog istraživanja Igora Koruge i Ane Dubljević o javnom govoru, a proizašao je iz večeri performansa AEIOU produkcije Bitef teatra.

“Expose” predstavlja i jedan od načina za podizanje vidljivosti i širenje znanja o retkim bolestima, te preispituje kako razgovaramo o našim osnovnim potrebama čineći ih time društvenim, a ne samo individualnim pitanjima.

Uz Korugu, autora i koreografa, te Anu Dubljević, koja potpisuje dramaturgiju, u ekipi predstave su i Katarina Popović (grafički dizajn), Jelena Maksimović (video dokumentacija) i Ksenija Đurović (produkcija).

Podršku u realizaciji pružili su Jeffrey Modell Foundation – WIN Grant, POSPID – podrška osobama sa retkim bolestima, Stanica – servis za savremeni ples, Bitef teatar i Festival društveno angažovanog pozorišta “Van okvira”.

U Bitef teatru su, inače, nastavljene akcije prikupljanja pomoći za ugrožene od poplava. Trenutno su najpotrebnija sredstava za higijenu, asepsol, pelene…

(SEEcult.org)

  Humanitarni maraton BDP-a



Beogradsko dramsko pozorište najavilo je za 31. maj pozorišni maraton svojih najpopularnijih predstava, a deo prihoda uplatiće za pomoć ugroženima od poplava.

Od 17 časova do kasnih večernjih sati biće izvedene tri predstave sa repertoara BDP-a, kao i gostujući projekat studenata glume Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Biće izvedene predstave: “Trpele” Milene Depolo i Bobana Skerlića (17h, Nova scena), “Derviš i smrt” Meše Selimovića, u režiji Slobodana Ćustića (20h, Nova scena), “Ne igraj na Engleze” Vladimira Đurđevića, u režiji Staše Koprivice (21h, Scena “Rade Marković”) i “Art” Jasmine Reze, studenata FDU (23.30h, Nova scena).



Među predstavama humanitarnog pozorišnog maratona je i komad "Trpele”, nastao na osnovu dokumentarnog materijala autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja, koji je izazvao veliko interesovanje kako domaće, tako i publike u regionu.

Predstava “Trpele” učestvuje i na 59. Sterijinom pozorju, kao i na Teatarfestu “Petar Kočić” u Banjaluci.

U toj predstavi igraju: Jadranka Selec, Danica Ristovski, Milena Pavlović, Milica Zarić, Nataša Marković, Slađana Vlajović i Paulina Manov, a autorsku ekipu čine kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitorka Anja Đorđević i Marija Milenković, koja je osmislila scenski pokret.

(SEEcult.org)

  Promena je jedina konstanta



Umetnički prostor U10 u Beogradu predstavlja od 29. maja izložbu slika “Promena je jedina konstanta” Jasne Damnjanović koju čine slike žena, i jakih, i ranjivih, suočenih sa sopstvenom prošlošću, ponorima i opštim strahovima dok istovremeno pozivaju na isceljenje i sebe i sveta.

Tela žena na slikama Jasne Damnjanović ponekad su neprirodno savijena, smeštena u nabijeni, a nemi prostor. Imaju gustu kosu, širom otvorene oči, pritiskaju svoje velike ruke o ivice platna pohabanog od prethodnih slojeva slika koji se pomaljaju, sporo cureći, dok zatvaraju ženske velike figure. Neobično su lepe, jake, a ranjive, u procepu sopstvenih nastajanja. I nestajanja, navela je povodom izložbe istoričarka umetnosti Jelena Spaić.

“Senke ne skrivaju žensku geometriju tih gordih obličja. Jasna svoje žene tera da se odupru svemu što ih zatire i zatvara. One se ponekad asimiluju sa pozadinom zarad sopstvenog opstanka. Lišene putenosti, neke od njih drže atribute sopstvene propasti – sečiva, himere, ogromne ribe… Ruka koja pridržava klonulu glavu nije samo jedna od mogućih ljudskih poza, to je uvek ikonološki kod koji označava melanholiju. Melanholična je borba ovih žena sa sopstvenom prošlošću! One potiču i sjedinjavaju se sa predhodnim slikanim slojevima, izrasle iz Jasninih ilustrativnih crteža veselih boja i lakih, zapaljivih sukoba. Ali sukobi su ovde u drugom planu, slikarski vešto razrešeni u korist ženskih ponora i opštih strahova (strah od smrti, samoće, naglašava nepomično žensko telo iza providne zavese sa krvavim tragovima poput scene iz filma Psiho)”, navela je Jelena Spaić.

Žene na slikama Jasne Damnjanović, kako je dodala, “ponosno sugerišu nedovršenosti, razgradnje, sastavljanja i preslaganja. Bez svesti o promeni kao slabosti, kao odustajanju i sramotnom bekstvu od sopstvenih prethodnosti. Bez sećanja koje optužuje svedočeći o tome kako je ranije bilo drugačije. Vezane su za isceljenje, samoisceljenje sebe i sveta. One su preobražaji fikcije. Figure promene kao monumentalne aktuelizacije ne bi li se svet opskrbio varijacijama. A u tom svetu promena nije izbor”.

Jasna Damnjanović, rođena 1986. godine u Šapcu, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnica je nagrade za crtež FLU u Beogradu i nagrade Perspektive Art klinike u Novom Sadu.

(SEEcult.org)

  Drama moralnog slepila



Drama “Na otvorenom drumu” Stiva Tešića, koja postavlja pitanje opstanka ljubavi i ljudskosti u savremenom društvu, biće premijerno izvedena 1. i 2. juna u Bitef teatru u Beogradu, u režiji Koste Ristića.

“Na otvorenom drumu” je drama moralnog slepila koja indirektno dovodi gledaoca u poziciju da se zapita da li su ljubav i ljudskost u savremenom dobu zaboravljeni.

U direktnom susretu sa Isusom, prilikom njegovog drugog silaska na Zemlju, Al (Vladimir Tešović) i Anđeo (Rade Ćosić) se bore protiv neljudskog u sebi.

U post-apokaliptičnoj atmosferi, atmosferi ratova i razaranja, oni u beketovskom maniru prolaze kroz niz sitaucija koja postavljaju različita pitanja o suštini čovečanstva.



Prema rečima reditelja, “Na otvorenom drumu” je drama koja se bavi kako savremenim otuđenim društvom, tako i istorijom cele zapadno-evropske civilizacije, kritikujući njen apsurdni (licemerni) moral, njeno formalističko obrazovanje, njenu religiju, njen militarizam.

“U atmosferi III svetskog rata putujemo sa Anđelom, usamljenim marginalcem, i Alom, bezobzirnim intelektualcem. Da bi ušli u tzv. Zemlju Slobode, oni dobijaju zadatak da ubiju Isusa Hrista, koji je drugi put sišao na Zemlju. Ali on samo svira svoje...”, naveo je Kostić.

U predstavi igraju Vladimir Tešović, Rade Ćosić, Miloš Đorđević, Predrag Vasić i Aleksandar Stanković.

Scenograf je Ivan Denić, kostimografkinja Maria Marković, autor muzike Novak Ašković, dizajn svetla potpisuje Aleksandar Švabić, fotografiju Aleksandar Carević, a grafički dizajn Ivan Novaković. Producent je Jovana Stević.

Autori su posebno zahvalili profesorki Ljiljani Bogoevoj Sedlar, te Vorkapić art ateljeu za uređenje enterijera i cvetni dizajn.

(SEEcult.org)

  Nagrade 46. Majske izložbe



Veliku nagradu 46. Majske izložbe Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) dobila je dizajnerka tekstila Leonora Vekić, za rad “Kada bi srce imalo krila”.

Žiri 46. Majske izložbe, koja će biti zatvorena 31. maja u Kući kralja Petra u Beogradu svečanim uručenjem nagrada, činili su: istoričarka umetnosti Vesna Lakićević Pavićević (predsednica), vajar i likovni kritičar Balša Rajčević, kostimografkinja Jelena Stokuća, slikar mozaičar Petar Vujošević i Arpad Pulai, dobitnik Gran prija 45. Majske izložbe.

Plakete 46. Majske izložbe dobili su Ivan Gračner za rad “Izlomljena forma”, Jasmina Pejčić za rad “Upotrebljivo do…”, Olivera Štrbac za rad “Prima materia”, Nikola Knežević za “Galleon korato pojačalo” i Dragana Dražović Ilić za rad “U ritmu kiše”.

Dizajner Nikola Knežević dobio je za rad “Galleon korato pojačalo” i Pohvalu Muzeja primenjene umetnosti, čiji su žiri činili v.d. direktora Ljilјana Miletić Abramović i kustosi Bojana Popović, Bilјana Vukotić, Mila Gajić i Slobodan Jovanović.

Svečano uručenje nagrada 46. Majske izložbe, održane pod sloganom “ULUPUDS – Restart”, biće održano 31. maja u 18 časova, nakon performansa “Buđenje” Danijele Gračner.

(SEEcult.org)

  Slovačka Podozriva osoba



Komedija “Sumnjivo lice” (Podozriva osoba), u scenskoj postavci Aleksandra Baka, reditelja i glumca iz Stare Pazove, premijerno je izvedena 30. maja na sceni Slovačkog vojvođanskog pozorišta (Slovenske vojvodinske divaldo, SVD) u Bačkom Petrovcu, povodom 150-godišnjice rođenja velikog srpskog komediografa Branislava Nušića.

Bako, koji se kao glumac i reditelj slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove proslavio na brojnim festivalima amaterskih trupa u Srbiji i Slovačkoj, okupio je u “Podozrivoj osobi” kolektiv sastavljen od renomiranih gumaca Slovaka iz više gradova u Vojvodini u kojima deluju amaterska pozorišta - od Bačkog Petrovca i Kulpina do Stare Pazove i Kovačice.

Glumačku ekipu predvodi Miroslav Fabri, stalni član drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koji igra ulogu sreskog načelnika, dok ostale uloge tumače: Mihal Čiliak, Jan Kmećko, Radica Štefanov, Jasmina Kovačova, Zdenko Kožik, Branislav Čeman, Igor Piskle, Jozef Jurješik i Ondtej Brna.

Amaterske pozorišne trupe Slovaka u Vojvodini, od kojih je većina nastala krajem XIX i početkom XX veka, često su u svoj repertoar uvršatavale neku od Nušićevih komedija. Nušić je veoma omiljen i često izvođen i u Slovačkoj, i daleko popularniji od, recimo, Sterije, iako je on u Slovačkoj, u gradu Kežmaroku, studirao prava. Otuda ni ovaj jubilej velikog srpskog komediografa nije mogao proći bez odziva slovačkog pozorišta.

Vojvođansko slovačko pozorište, profesinalno pozorište Slovaka u Vojvodini sa sedištem u Bačkom Petrovcu, osnovalo je Izvršno veće Vojvodine 14. aprila 2003. godine, kao i ostala dva profesionalna pozorišta nacionalnih manjina - Rusinsko (Ruski Krstur) i Rumunsko (Vršac). Kasnije su ulogu osnivača preuzele lokalne samopurave (Bački Petrovac, Kula i Vršac).

Ova tri pozorišta svake godine, pa i ove, dobijaju od Sekretarijata za kulturu Vojvodine po 1,7 miliona dinara, a ostali troškovi namiruju se iz budžeta lokalnih zajednica.

U osnivačkom aktu istaknuto je da se pozorišta nacionalnih manjina osnivaju “sa ciljem da razvijaju pozorišnu kulturu na svojim jezicima na profesionalnom nivou”.

SVD je prvu premijeru izvelo 30. avgusta 2003. godine - “Zuska Turanova”, autora Jana Čajaka ml. i Marije Kulčankove, u postavci Ljuboslava Majera, prvog školovanog reditelja iz redova Slovaka u Vojvodini. Naslovnu ulogu u toj predstavi igrala je glumica iz Slovačke, a glavnu mušku tumačio je Aleksandar Bako.

SVD u sezoni izvede jednu do dve premijere, a od dvadesetak odigranih u protekloj deceniji, najviše uspeha imala je koreo-drama Miroslava Benke “Hleba i igara” (Panem et circenses) koja je ostvarena u sezoni 2004/2005. angažovanjem ansambla SKUD “Heroj Janko Čmelik” iz Stare Pazove. Doživela je dvedesetak repriza i najviša priznanja dobila na međunarodnim festivalima u Teheranu i Kairu.

Ubrzo posle premijere, zbog finansijskih nesuglasica, Benka je produkciju te predstave preneo na svoju tek osnovanu agenciju, Art centar “Hleba i igara”, u kojoj je dosad realizovao desetak vrlo uspešnih projekata neverebalnog teatra.

U protekloj deceniji predstave u SVD su, pored Majere i Benke, režirali i drugi profesionali reditelji iz redova Slovaka u Vojvodini: Jan Makan, Jan Čanji, Vladislava Fekete, glumac Miroslav Fabri, kao i poznati reditelji amateri Mihalil Babijak, Andrej Privratski i sada Aleksandar Bako.

Pošto nema svoj stalno angažovani profesionalni glumački ansambl, SVD se u realizaciji projekta oslanjao na gostujuće profesionalce iz Slovačke, na glumce iz Vojvodine koji su završili Slovački studio glumačkog stvaralaštva pod okriljem Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao i na darovite slovačke glumce amatere iz Bačkog Petrovca, Kulpina, Kisača, Stare Pazove, Kovačice, Padine i drugih mesta u Vojvodini sa razvijenim pozorišnim životom na slovačkom jeziku.

  Ahašverov dan



Plavo pozorište izvešće 1. juna u svom prostoru u zgradi BIGZ-a u Beogradu novu predstavu “Ahašverov dan” koja se bavi očuvajem sećаnjа nа holokаust kroz priču o Ahašveru, pravdoljubivom Jevrejinu lutalici željnom odmazde.

Ahašver više ne može da podnese stradanje ovog sveta i međusobno uništavanje ljudi u ratovima i drugim strahotama, te rešava da preuzme stvari u svoje ruke.

Literarna građa predstave bazirana je na odlomcima iz romana Fjodora Mihailoviča Dostojevskog “Braća Karamazovi”, kao i na dokumentovanim svedočenjima preživelih Jevreja iz Beograda.

Muzičku građu čini uživo izvedena muzika sefardskih i aškenaskih Jevreja i jevrejska religijska muzika, kao i pesma američkog muzičara Lu Rida (Lou Reed) “Perfect Day” (Savršen dan).

Reditelj i scenarista predstave je Nenad Čolić, a glumci su Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović i Marko Potkonjak.

Dizajn scene i kostima, kao i dizajn plakata i programa radila je Ivana Čolić, a organizaciju Dubravka Vujinović.

Holokaust nad jevrejskim narodom u Drugom svetskom ratu jedan je od najvećih smišljeno i planirano izvedenih zločina u istoriji čovečanstva. Danas postoje oni koji tvrde da se holokaust nije ni dogodio, ili ako se i dogodio, da sve to nije bilo tako strašno kao što pričaju. Vreme prolazi i razumljiva je tendencija ljudske prirode ka relativizaciji stvari i događaja. Stravične i ružne slike blede, čovek želi nove i lepe slike. Ali, nažalost, holokaust se dogodio. I ako nešto možemo da učinimo, da se ne bi ponovio, možemo da iskoristimo svaku priliku i da skrenemo pažnju da se dogodio. Predstava “Ahašverov dan” ima za cilj da iskoristi tu priliku, poručilo je Plavo pozorište.

(SEEcult.org)

  Elana Katz u 12HUB



Američka umetnica Elana Katz, koja živi i radi u Berlinu, predstaviće se od 5. juna u Galeriji 12 Hub u Beogradu serijom performansa i izložbom “Blue Holding” kojima se bavi temama telesnog bola, živog i mrtvog tela, i tela kao instrumenta.

Svaki pojedinačni performans, koji će Elana Katz izvesti 5, 6. i 7. juna, rezultira instalacijom, koja je deo izložbe u prostoru Galerije 12 Hub do 20. juna.

Rad Elane Katz često podrazumeva istorijsku dimenziju kroz koju konforontira kulturne konvencije, kritički ispituje složenosti kontradikcija, i stvara iskustva koja imaju za cilj da se zaborave pretpostavljeni postulati.

Dobitnica je DAAD granta za postdiplomske studije 2010. godine, a 2011. dobila je grant Franklin Furnace fonda.

Učestvovala je kao performer na retrospektivnoj izložbi Marine Abramović “Umetnik je prisutan” u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2010. godine, izlagala u galeriji Location One u Njujorku 2011. godine, na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Belgiji iste godine, te u Freies muzeju u Berlinu 2012, Diehl Cube u Berlinu 2013, i P.P.O.W. galeriji u Njujorku 2013.

(SEEcult.org)

  SOS posteri za Balkan



Poplave koje su razorile Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju, ujedinile su Balkan u borbi za život i opstanak, a akcijama pomoći pridružili su se i dizajneri iz regiona kao učesnici projekta “SOS Balkan Posters”.

Prva prodajna izložba postera nastalih u okviru tog projekta otvorena je 1. juna u Zagrebu u okviru “Dana D” Hrvatskog dizajnerskog društva (HDD), a planirana je i u okviru festivala Mikser u Beogradu, te u Sarajevu, u organizaciji SOS Dizajn Festivala.

Sarajevski SOS Dizajn Festival je i pozvao bio autore da pošalju svoje radove kako bi podržali i afirmisali kolektivni duh Balkana, te podigli svest o posledicama katastrofalnih poplava.



U saradnji sa HDD-om i Vizkulturom, SOS Dizajn Festival organizuje prodajnu izložbu svih plakata koji su nastali u sklopu projekta “SOS Balkan Posters”.

Sva sredstva od prodaje plakata biće uplaćena fond za pomoć Crvenog krsta.

Budući da se akcija nastavlja, autori koji žele da postave svoje radove mogu to učiniti posredstvom adrese sosbalkanposters@gmail.com

(SEEcult.org)

  Najbolji na 52. SAPDV



Najboljom predstavom 52. Susreta amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (SAPDV) proglašena je “Ožalošćena porodica” iz Sente, u režiji Dejana Cicmilovića. “Pokondirana tikva” AP “Stevan Sremac” iz Crvenke, u režiji Radoja Čupića, zauzela je drugo mesto, a treće predstava “Razvojni put Bore Šnajdera”, u režiji Jovana Grujića i izvođenju AP iz Kovina.

Proglašenjem pobednika i uručenjem nagrada i priznanja, u Staroj Pazovi je 30. maja završen 52. SAPDV na kojem je od 16. maja (uz trodnevni prekid zbog dana žalosti povodom poplava u Srbiji) nastupilo sedam pozorišnih trupa iz Novih Banovaca, Sivca, Sente, Kovina, Crvenke, Sremske Mitrovice i Jaše Tomića.

Žiri koji su činili reditelj Saša Latinović, glumica Sonja Stipić i teatrolog Miroslav Radonjić, odabrao je tri predstave koje će Vojvodinu predstavljati na 54. Festivalu dramskih amtera Srbije sredinom juna u Kuli.

Pobednička predstava “Ožalošćena porodica” Branislava Nušića, u izvođenju Kamerne scene “Miroslav Antić” iz Sente, osvojila je i nagrade za vizuelni dizajn i scenski pokret.

Drugoplasirana Sterijina “Pokondirena tikva” AP “Stevan Sremac” iz Crvenke odnela je i nagradu za najbolju kostimografiju (Radoje Čupić).

Nagradu za režiju osvojio je Jovan Grujić za trećeplasirani komad “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, a toj predstavi pripala je i nagrada za najbolju scenografiju (Ilija Marković).

Pet ravnopravnih diploma za najbolja glumačka ostvarenja dobili su: Tamara Vukašinović (Gina u “Ožalošćenoj porodici”), Mila Lukić (Biljana u predstavi “Uspavanka za poplavljeni bal”, autorskom projektu Stefana Tajbla u produkciji Omladinske scene iz Sremske Mitrovice), Gordana Mešetar (Sara) i Zoran Radulović (Svetozar Ružičić) za uloge u “Pokondirenoj tikvi” i Branislav Unginović (Agaton iz “Ožalošćene porodice”).

Diplome za epizodne uloge uručene su Radivoju Jakšiću (Tasa, Sumnjivo lice, Dom kulture iz Sivca u režiji Aleksandra Volića) i Ljubica Romandić (Simka, Ožalošćena porodica).

Dodeljeno je i pet pohvalnica za glumačka ostvarenja.

SAPDV je održan u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine, Saveza amatera i Centra za kulturu opštine Stara Pazova koja je sa Zavodom snosila troškove te manifestacije.

Predstave na programu 52. SAPDV, osim “Herkulesa...” iz Novih Banovaca i “Pokondirene tikve” iz Crvenke, nisu uspele da privuku veći broj gledalaca, uprkos tome što je ulaz bio besplatan.

Od kako je 6. juna 1961. godine odigrana prva predstava u Kikindi, u režiji Miroslave Mire Banjac, na dosadašnja 52 Susreta, kao najznačajnijoj manifestaciji umetničke samodelatnosti u Vojvodini, izvedeno je u takmičarskom delu ukupno 476 predstava, od kojih 303 na srpskom jeziku i 173 na jezicima nacionalnih manjina (63 na mađarskom, 58 na slovačkom, 31 na rusinskom i 21 na rumunskom jeziku).

Na 52. SAPDV-u, kao i pre 9 godina (2005), nije izvedena nijedna predstava na nekom od jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini.

SAPDV je najpre (od 1961.) održavan u Kikindi, u organizaciji lokalnog amaterskog Narodnog pozorišta koje je 1993. dobilo profesonalni status. Potom ta manifestacija tri godine nije održavana, a zahvaljujući kulturnom pregaocu Pavelu Domonjiju, nekadašnjem uticajnom pokrajinskom fuknkcioneru i podršci lokalnih entuzijasta, među kojima se istiaco Milan Pjevac, kao i materijalnoj potpori Opštine, SAPDV je obnovljen 1996. godine i od tada se redovno održava u Staroj Pazovi.

Branko Rakočević / SEEcult.org

  Kandidati za Mangelos



Konkurs za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” izazvao je i ove godine veliko interesovanje mladih umetnika iz Srbije – za šansu da dobiju šestonedeljni rezidencijalni boravak u njujorškom ISCP-u i samostalnu izložbu u Beogradu prijavilo se više od 30 kandidata.

Prvi krug žiriranja biće održan 3. juna, kada će biti odabrani finalisti. Finalno žiriranje biće održano 16. juna, kada će na otvaranju izložbe finalista biti objavljeno i ime dobitnika/ce nagrade “Mangelos” za 2014.

Među kandidatima su i umetnici koji su bili u užem izboru proteklih nekoliko godina, a njihov konkursni materijal moguće je pogledati na sajtu nagrade “Mangelos”.

Na konkurs su se prijavili: Ana Đorđević, Arion Asllani, Kristina Benjocki, Grupa Rouge (Bojana Stamenković, Jelena Fuzinato), Jovana Branković, Sonja Gajić, Ksenija Jovišević, Nataša Kokić, Damjan Kovačević, Nemanja Lađić, Tibor Lazar, Boris Lukić, Boris Šribar, Ivan Šuletić, Sanja Ždrnja, Marko Marković, Ana Milenković, Jelena Milo, Katarina Nedeljković, Ana Nedeljković. Andrea Palašti, Katarina Petrović, Marina Popsavin, Marko Prokić, Jelena Sredanović, Jovanka Stanojević, Sandra Stojanović, Jovana Sudimac, Marko Tirnanić, Vendel Vaštag, Vasilije Vujović i Veljko Zejak.

U organizaciji Remonta - nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda i Fonda "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, nagradu će dodeliti žiri koji čine istoričari umetnosti Una Popović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd), Jelena Spaić (kustoskinja Galerije Fakulteta likovnih umetnosti Beograd), Srđan Tunić (kustos – nezavisni edukativni i istraživački projekat Kustosiranje) i umetnici Ivan Arsenijević (urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac) i Saša Tkačenko, dobitnik nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2013.

Žiri će odabrati do pet finalista sa kojima će obaviti intervjue kako bi odlučio o dobitniku nagrade.

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos", nazvana imenom značajnog umetnika i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagrada je namenjena vizuelnim umetnicima/ama do 35. godine, koji se aktivno bave umetnošću i državljani su Srbije, a imaju najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine.

(SEEcult.org)

  Neoplanta najbolja na 59. Sterijinom pozorju



Predstava “Neoplanta” Novosadskog pozorišta (Ujvidéki Színház), u režiji Andraša Urbana, nastala prema istoimenom romanu Lasla Vegela, proglašena je najboljom na 59. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, a trijumf je ostvarila i bečka predstava “Princip (Mali mi je ovaj grob)”, za koju je Biljana Srbljanović nagrađena za najbolji savremeni dramski tekst, a Mihal Zadara za režiju.

U konkurenciji devet predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta 59. Pozorja, koje se svečano završava 3. juna, “Neoplanta” je proglašena najboljom većinom glasova žirija kojim je predsedavao reditelj Ljuboslav Majera, a činili su ga i rediteljka Anđelka Nikolić, književnik Slobodan Tišma, glumac Nebojša Dugalić i pozorišni kritičar Boban Jevtić.

“Neoplanta” je bila i među favoritima publike, koja joj je dala ocenu 4,66, dok je najboljom proglasila komad “Trpele” (4, 73) Milene Depolo i Bobana Skerlića, koji potpisuje i režiju te predstave Beogradskog dramskog pozorišta.



Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje dobili su Srđan Timarov za ulogu Onisima Panfiloviča Belogubova u predstavi "Unosno mesto” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Egona Savina, Igor Đorđević za uloge Martina, Ričija i Dejana u predstavi "Bizarno” Želјka Hubača, koprodukciji Narodnog pozorišta Beograd i Šabačkog pozorišta, u režiji Snežane Trišić, Emina Elor za naslovnu ulogu u predstavi "Koštana" Borisava Stankovića, koju je takođe režirao Andraš Urban, a produkcija je subotičkog Narodnog pozorišta (Narodno kazalište/Népszínház), te Ivana V. Jovanović za ulogu Olge Ristićke u predstavi “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u režiji Gorčina Stojanovića i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor.



Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje dodeljena je Mihalu Zadaru, reditelju predstave “Princip (Mali mi je ovaj grob)” bečkog Šaušpilhausa, dok je za kostimografiju nagrađena Lana Cvijanović za predstave “Unosno mesto” i “Gospođa Olga”.

Za originalnu scensku muziku nagrađena je Irena Popović Dragović za “Koštanu”, a za scenski pokret Marija Milenković za predstavu “Trpele” BDP-a.



Specijalna Sterijina nagrada za inventivnost koncepta dodeljena je predstavi "Ožalošćena porodica” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke koji je režirao Nikola Pejaković prema tekstu Branislava Nušića.

Nušiću je, inače, i posvećeno 59. Sterijino pozorje, povodom 150-godišnjice rođenja tog slavnog i večito aktuelnog srpskog komediografa, a festivalska publika imala je priliku da vidi i njegovu “Gospođu ministarku”, u izvođenju Pozorišta “Boško Buha” iz Beograda, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, kojoj je dala treću najbolju ocenu (4,60).



Nagrade iz Fonda “Dara Čalenić” za najbolјu mladu glumicu i glumca dodeljene su Suzani Lukić - za uloge Mine, Ksenije, Ive u predstavi "Bizarno" Želјka Hubača, i Nemanji Oliveriću za ulogu Anke služavke u “Gospođi ministarki”.

Za razliku od festivalskog žirija, žiri Nacionalne sekcije Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, koji su činili Aleksandar Milosavlјević (predsednik), Nataša Gvozdenović i Slobodan Obradović, jednoglasno je dodelio nagradu Okruglog stola 59. Sterijinog pozorja za najbolјu predstavu “Gospođi Olgi” i “Koštani”.

Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku “Miodrag Kujundžić”, koju dodeljuju Sterijino pozorje i novosadski “Dnevnik”, pripala je Igoru Buriću za tekst “Forum je otvoren: Novi Sad i oslobodioci” o predstavi “Neoplanta”, a dodeljena je većinom glasova žirija koji su činili Ivan Medenica (predsednik), Radmila Lotina i Boban Jevtić.



Sterijina nagrada za teatrologiju “Jovan Hristić” ravnopravno je dodeljena teatrologu Svetozaru Rapajiću iz Beograda za knjigu "Dramski tekstovi i njihove inscenacije" (Pozorišni muzej Vojvodine i Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Novi Sad–Beograd 2013) i teatrološkinji Ivani Ignjatov Popović iz Novog Sada za knjigu “Intuitivni svet Ranka Mladenovića” (Matica srpska, Novi Sad 2011). Žiri je jedoglasno dodelio tu nagradu, a činili su ga Ljilјana Pešikan Ljuštanović (predsednica), Petar Marjanović i Boško Milin.



Na 59. Pozorju tradicionalno je dodeljena i nagrada “Dnevnika” za umetničko ostvarenje, koju je dobila Emina Elor za ulogu Koštane, dok je nagrada “Zoran Radmilović” za glumačku bravuru, koju dodeljuje kompanija “Novosti”, pripala Goranu Jevtiću za ulogu Živke u predstavi “Gospođa ministarka”.

Upravni odbor Sterijinog pozorja ranije je odlučio da Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture dobiju Milosav Buca Mirković i Dejan Penčić Poljanski.

Svečano uručenje nagrada 59. Sterijinog pozorja je 3. juna na Sceni “Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta, a u čast nagrađenih Gradsko dramsko kazalište “Gavela” iz Zagreba izvešće predstavu “Zločin i kazna” Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, u režiji Slatka Svibena.

(SEEcult.org)

  Pisma i poruke antifašista



Alternativna kulturna organizacija iz Novog Sada organizuje 4. juna u Kulturnom centru Rex u Beogradu izložbu “Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora”, uz razgovor nakon otvaranja.

Izložba je deo projekta “Antifašizmom do oslobođenja”, u okviru kojeg će nizom manifestacija biti obeležena 70-godišnjica oslobođenja Novog Sada i Beograda od fašizma u Drugom svetskom ratu.

Izložba je izraz je dubokog poštovanja i zahvalnosti svim antifašistima koji su dali živote za pobedu nad fašizmom.

U godini u kojoj se obeležava 70. godišnjica oslobođenja Beograda, organizatori ističu da je neophodno sačuvati sećanje na sve antifašiste u Evropi koji su se na mnoge načine žrtvovali, često dajući i svoj život, u ime bolje, zajedničke budućnosti.

“Njihova odlučnost je bila očigledna i pre Drugog svetskog rata. Političke i sindikalne borbe, kulturne i edukativne aktivnosti, sprečavanje okupljanja lokalnih fašista, emancipatorske prakse i ubeđenje da se svet mora promeniti, samo su neke od karakteristika njihovog delovanja. 1936.godine mnogi od njih su pošli u oružanu borbu protiv fašizma u Španiji. Među njima se nalazio i veliki broj antifašista iz Beograda i ostalih gradova u današnjoj Srbiji, kao i iz mnogih drugih krajeva tadašnje Jugoslavije”, poručila je Alternativna kulturna organizacija, podsećajući i da je upravo njima, od početka jula 1941. godine bio namenjen logor na Banjici, kroz koji je prošlo više od 30.000 zatvorenika.



Većina su bili pripadnici i simpatizeri Narodnooslobodilačkog pokreta.

Njihova poslednja pisma i poruke iz Banjičkog logora, pokazuju njihovu humanost, ali i njihov duh, naročito u trenutku kad su saznali da će biti streljani ili prebačeni u neki drugi logor.

“Bez njih, bez njihovog antifašizma, ne bi bilo ni oslobođenja”, poručila je Alternativna kulturna organizacija koja organizuje izložbu sa Istorijskim arhivom Beograda, u saradnji sa Kulturnim centrom Rex i uz podršku Fondacije Roza Luksemburg.

(SEEcult.org)

  Finalisti Mangelosa 2014.



Umetnici Nataša Kokić, Nemanja Lađić, Marko Marković, Ivan Šuletić i Veljko Zejak finalisti su nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu, a pobednik će biti poznat 16. juna, na otvaranju njihove zajedničke izložbe u Galeriji Remont u Beogradu.

Finalisti će se 16. juna pojedinačno predstaviti žiriju, a na otvaranju izložbe biće saopšteno ko će od njih imati priliku da boravi šest nedelja u Njujorku, u rezidencijalnom programu ISCP-a.

Organizatori dodele nagrade “Mangelos” izrazili su zahvalnost svim prijavljenim umetnicima, kojih je bilo više od 30.

Među kandidatima su bili i umetnici koji su bili u užem izboru proteklih nekoliko godina, a njihov konkursni materijal moguće je pogledati na sajtu nagrade “Mangelos”.

U organizaciji Remonta - nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda i Fonda "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, nagradu će dodeliti žiri koji čine istoričari umetnosti Una Popović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd), Jelena Spaić (kustoskinja Galerije Fakulteta likovnih umetnosti Beograd), Srđan Tunić (kustos – nezavisni edukativni i istraživački projekat Kustosiranje) i umetnici Ivan Arsenijević (urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac) i Saša Tkačenko, dobitnik nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2013.

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos", nazvana imenom značajnog umetnika i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagrada je namenjena vizuelnim umetnicima/ama do 35. godine, koji se aktivno bave umetnošću i državljani su Srbije, a imaju najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine.

(SEEcult.org)

  Goran Jureša - Slikovna žrtva



Izložba Gorana Jureše “Slikovna žrtva” biće otvorena 5. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao jedan od mogućih izbora radova tog umetnika od 2006. do danas sa naglaskom na recentni opus koji se sastoji od serije slika, crteža i kolaža.

Objašnjavajući svoj rad, Jureša ističe da kroz istraživanje sopstvene likovnosti teži da pronađe specifično ličnu magičnu silu, koja bi bila prepoznatljiva u posmatranju rada.

“Najčešće mi ne uspeva. Kad mi uspe to je za mene događaj. Iluzija prostora i oblika nije umetnost koja me zanima. Sve se odvija na plohi u dve dimenzije, treća sam ja. Boja je dimenzija, znači to je četvrta”, naveo je Jureša o svom radu, dodajući da se njegovo iskustvo obogaćuje u problematičnim situacijama rada u kojima ne zna šta treba da uradi dalje.

“Avantura može da donese sve ili ništa, nema osrednjeg”, dodao je Jureša, umetnik čije je slikarstvo, kako je naveo MSUV, slobodnog, a opet određenog izraza, rasterećenog akademskih kanona. Upotrebom specifičnog autorskog postupka, Jureša tvori zreo i zapažen umetnički rukopis.



Prema navodima kustosa izložbe Nikole Šuice, rezonantni pravac umetničkih traganja koje Jureša postavlja u stvaranje svoje slikovite kompozicije prati nadnesen strukturalni opit.

“Premda takva refleksivnost dopire iz iskustva stvaralaštva koje nastaje u našem dobu posle iskustva medija, unesene ucrtane linije, dimenzije i nagovešteni oblici, podvrgnuti su dinamici dubine poniranja u protivurečna saznanja tema i povoda. Zamena linija crtanja ili njihovih snopova za sva obličja i predstave sveta zamena je za govornu ispovest, za hroniku ili svedočenje”, naveo je Šuica u opsežnom eseju o stvaralaštvu Jureše.



"Distanca između upamćenih događaja, prenesenih saznanja i fascinacija je kroz umetnikova pravila iskustva i podložnost igri data ka senzitivnim tematskim dozivima: vladavini, otimanju, samoisticanju i pođarmljivanju drugih i drukčijih, stvaranju plena, nagradi u priznanju, slavi, čulnoj ljubavi i naposletku metafori slatkog trijumfa ukusa čokolade”, naveo je Šuica.



“Instanca minimalne harmonije ima dugačak autorski put transformacije, a fokus na Treći svet je u autorskom obzoru prerađen u kuhinjama imperijalne Evrope. Otud i u umetničkoj zrelosti, ovakav vid ekscentričnog duševnog i saznajnog preplitanja u tematskim izborima i pozivanjima odaje disciplinovano prepuštanje u samoispitivanje, od dečjih sanjarenja, do ekscesnih detalja. Od naznaka, ravnoteže i uvođenja likovnih sitnih upisa i naslojavanja, do bilansa slikovne drame od prizora do prizora i od jedne varijacije i imenovanja do lirsko povišenih temperamentnih ekspresija”, naveo je Šuica.



Jureša kaže da o slikarstvu zna mnogo, ali kada sam treba da se upusti u isto ne zna ništa.

“Znam samo da se pravo slikarstvo i pravi crtež uvek prepoznaju. Sopstvenu sliku koja nema biće uvek osećam. Da objasnim postupak rada ili rastumačim šta je ono što posmatrač gleda na platnu posle moje obrade ne mogu. To ne koristi ničemu”, naveo je Jureša, koji je rođen 1973. u Beogradu, a magistrirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2002.

Jureša od 1996. izlaže samostalno i učestvuje na velikom broju kolektivnih izložbi. Tokom 2003. ostvario je rezidencijalni boravak u CEAAC-u (Centre Europeen d Actions Artistiques Contemporaines) u Strazburu, a 2004. i 2005. u Cité des Arts u Parizu. Dobitnik je stipendije WUS AUSTRIA i nekoliko nagrada.

Zaposlen je kao docent na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Izložba “Slikovna žrtva” u MSUV-u biće otvorena do 29. juna.

(SEEcult.org)

  Mistik Balet u Bitefu



Beogradska publika imaće priliku da premijerno vidi 8. juna na sceni Bitef teatra kolaž izabranih predstava iz sezone 2013/14. američke kompanije Mistik Balet (Mystic Ballet), čiji je osnivač i umetnički direktor Goran Subotić.

Predstave sadrže delove radova koreografa kao što su Lored Edson (Lauren), Sergej Vanajev (Sergei Vanaev) i Gabrijel Lamb (Gabrielle Lamb), kao i premijeru Subotićeve predstave specijalno rađene za evropsku turneju 2014. godine, saopštio je Bitef teatar.

“Labudovo jezero”, originalna koreografija Vanajeva, koju je scenski preradio Subotić, namenjena je savremenoj publici, a zadržava suštinu koju je Čajkovski osmislio, zajedno sa elementom začaranih ljudi labudova. Osim toga, razvija i unikatnu priču koja akcenat stavlja na akorde svojstvene ljudskoj prirodi.

“Karmina Burana” Karla Orfa, originalna koreografija Vanajeva, koju je takođe scenski preradio Subotić, splet je priča iz burletskog života baziranog na srednjovekovnoj poeziji, insprisanoj zadovoljstvom, tugom boema, kocke i strasti.

Programi “Sunce i čelik” i “Imaginarna ljubav” originalne su koreografije Loren Edson, takođe scenski prerađene od Subotića. Dve emocionalne, dirljive i romantične priče prikazane su kroz paletu pokreta umetnički izvajanih tela. Koristeći tehničku i atletsku zahtevnost, kroz natprirodnu kontrolu ispoljavaju primitivno, a u isto vreme i kompleksno duhovno stanje ljudkog bića.

Mistik Balet ocenjen je u jednoj od kritika “Njujork tajmsa” kao “jedno malo mesto, a vrhunski balet” (One little village but Top-Norch Ballet).

Subotić je nagrađen javnim priznanjem države Konektikat za “doprinos kulturnom i umetničkom životu” regiona.

(SEEcult.org)

  Najbolje antiratne karikature



Završna manifestacija 19. Zemunskog međunarodnog salona karikature – svečano otvaranje izložbe i uručenje nagrada najboljim učesnicima konkursa na temu “Mir je bolji”, biće održana 6. juna u Galeriji “Stara kapetanija”.

Ovogodišnji Salon posvećen je stogodišnjici početka Prvog svetskog rata, a tema je bila antiratna karikatura.

Prvu nagradu osvojio je Leks Drevinski (Lex Drewinski) iz Nemačke, drugu Marilena Nardi iz Italije, a treću Predrag Koraksić Corax iz Srbije, koji će prisustvovati otvaranju izložbe u Zemunu.

Specijalne nagrade pripale su Aleksandru Šmidu (Alexander Shmidt) iz Belorusije i Luki Lagatoru iz Crne Gore, kome je nagrada uručena na nedavnom gostovanju izložbe 19. Salona u Galeriji “Marko K. Gregović” Crvene komune u Petrovcu na moru.

Za najbolji dečji rad proglašena je karikatura Nine Prodanović.



Radove za 19. Zemunski međunarodni salon karikature poslalo je 108 eminentnih karikaturista iz 71 države sa svih kontinenata.

Poseban segment izložbe predstavlja 60 autentičnih karikatura iz vremena Prvog svetskog rata, koje oslikavaju tadašnju ratnu propagandu na obe zaraćene strane.

U okviru Salona, održano je više edukacija učenika osnovnih škola u crtanju karikatura i o ratu kao globalnom zlu, a poseban žiri je selektovao 12 najboljih dečjih radova za izložbu i za katalog.



Prema navodima osnivača Zemunskog salona karikature Branka Najholda, od nastanka čovečanstva nije bilo godine bez ratnih sukoba, a što je čovek postajao civilizovaniji, ratovi su bili strašniji. U XX veku, koji je s jedne strane bio vek do tada neviđenog tehnološkog i tehničkog progresa, u dva navrata ceo svet je zaratio, svrstavajući se na jednu od dve protivničke strane.

“Od početka prvog globalnog sukoba u istoriji čovečanstva navršio se čitav vek. Rat koji je počeo 28. jula 1914. godine okončan je posle više od četiri godine (1.586 dana) prekidom neprijateljstava 11. novembra 1918. godine. Rezultati rata bili su stravični. Od 65 miliona ljudi stavljenih pod oružje na obe strane, život ih je izgubilo 8,7 miliona, uz još milione ratnih invalida. Tu treba dodati i žrtve među civilnim stanovništvom, čiji je uzrok smrti bio u neposrednoj vezi sa ratnim operacijama, a koje se takođe mere milionima. Rat je progutao i ogromna materijalna dobra, a ratni troškovi iznosili su stotine milijardi francuskih franaka. Svet se, međutim, nije opametio i samo dve decenije po okončanju Velikog rata izbio je novi globalni sukob, još strašniji i krvaviji. Po njegovom okončanju Veliki rat je dobio novo ime - Prvi svetski rat.



Ni danas, duboko u XX veku, oružje ne miruje. Ljudi ubijaju jedni druge na svim stranama sveta, a žrtve lokalnih ratova su milioni i milioni civila”, naveo je Najhold u tekstu u katalogu.

Konkurs 19. Zemunskog međunarodnog salona karikature stoga je, uz sećanje na početak Velikog rata, imao za cilj da apeluje za mir u svetu.

“Mir je bolji - poruka je koju karikaturisti iz 71 zemlje sa svih kontinenata upućuju svetu, u želji da konačno dođe vreme kada ljudi više neće ubijati jedni druge u besmislenim ratovima. Njima se pridružuju i deca svojim crtežima, a nadamo se iskreno da će današnja deca, kada porastu, biti mudrija od svojih očeva i dedova i da će mir, posle milenijuma i milenijuma dominacije ratova, konačno prevladati”, poručio je Najhold.



Nakon nedavnog gostovanja u Galeriji “Marko K. Gregović” Crvene komune u Petrovcu, koju su otvorili umetnički direktor Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC) Goran Denić, kao suorganizator, i crnogorski karikaturista Luka Lagator, izložba 19. Zemunskog salona karikature gostovaće do kraja godine i u Skoplju, Zrenjaninu, Zaječaru, Sopotu…

Zemunski salon karikature održava se pod pokroviteljstvom ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, a izložbu u Zemunu otvoriće norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvag.

Izložba će biti otvorena u Galeriji "Stara kapetanija" do 25. juna.

(SEEcult.org)