Filmske novosti...

  Preminuo Bob Hoskins



Britanski glumac Bob Hoskins, poznat po ulogama u mnogobrojnim britanskim i holivudskim filmovima, preminuo je od posledica upale pluća u 72. godini.

Najpoznatiji po ulogama u filmovima “Ko je smestio Zeki Rodžeru”, “Crni petak za gangstere” i “Mona Liza”, za koji je 1987. godine bio nominovan za Oskara, Hoskins je preminuo 29. aprila u bolnici, u okruženju porodice, preneli su britanski mediji.

Povukao se bio iz glumačkog posla 2012. godine, nakon što mu je utvrđena Parkinsonova bolest.

“Skrhani smo gubikom voljenog Boba”, saopštili su Hoskinsova supruga Linda i njihovo četvoro dece, uz molbu za poštovanje njihove privatnosti.

Dobitnik je nagrade Bafta za ulogu u “Mona Lizi”, a bio je još dva puta nominovan za to prestižno priznanje Britanske filmske akademije – za uloge u filmovima “Počasni konzul” (1984) i “Crni petak za gangstere” dve godine ranije.

Imao je nominaciju za Bafta i za ulogu u televizijskoj muzičkoj drami BBC-ja “Pennies from Heaven”.

Britanska filmska akademija saopštila je da je duboko ožalošćena smrću Hoskinsa.

Hoskins, čije je pravo ime Robert Viljem, započeo je glumačku karijeru u pozorištu, a onda se fokusirao na televiziju i film.

Na malim ekranima igrao je u serijama kao što su “Play for Today”, “On the Move”, “Van der Valk" i Bi-Bi-Si-jeva drama “The Street”.

Među filmovima u kojima je igrao su “Mermaids”, “Hook”, “Mrs Henderson Presents”, “Made in Dagenham”.

Poslednju filmsku ulogu imao je 2012. godine u filmu “Snow White and the Huntsman”.

(SEEcult.org)

  Nova-stara postava Ratova zvezda VII



Ljubitelji “Ratova zvezda” imaće priliku da u novom, sedmom nastavku tog popularnog filmskog serijala, čije snimanje počinje u maju, ponovo vide Harisona Forda, Keri Fišer i Marka Hamila u ulogama Hana Sola, Princeze Lee i Luka Skajvokera. Njima će se pridružiti još niz poznatih i mlađih glumaca, najavili su producenti “Ratova zvezda”, čiji će sedmi nastavak režirati Džej Džej Abrams.

Starim junacima pridružiće se i Maks fon Sidou i Endi Serkis, kao i Džon Bojega, Dejzi Ridli, Oskar Ajzek, Adam Drajver, te Entoni Danijels, Piter Mejhju i Keni Bejker, koji su igrali i u ranijim nastavcima, najavljeno je 29. aprila na sajtu “Ratova zvezda”.

Iako su producenti i reditelj objavili su postavu novog filma, još nije poznato koje će uloge ko dobiti u sedmom nastavku popularne sage. Potvrđeno je da će među akterima ponovo biti i C-3PO, Čubaka i R2-D2.

Snimanje filma počeće u maju nedaleko od Londona, a film se očekuje u bioskopima u decembru 2015.



Reditelj Adams izjavio je da je uzbudljivo i nestvarno gledati stare junake i nova lica okupljena na jednom mestu, u cilju ponovnog oživljavanja poznatog sveta.

Abrams je radio na scenariju sa Lorensom Kasdanom, a ujedno je i jedan od producenata. Muziku će ponovo komponovati proslavljeni Džon Vilijams.

Ovo je prvi film iz serijala “Ratovi zvezda” iza kojeg stoji kompanija Volt Dizni, koja je otkupila od Džordža Lukasa njegovu kompaniju “Lukas film” za oko 4 milijarde dolara.



Ljubitelji “Ratova zvezda” proslaviće i svetski dan tog serijala 4. maja, a tim povodom za obožavaoce je prosleđenja “specijalna poruka iz svemira” od NASA-e.

Povodom snimanja novog nastavka, u Britaniji i Irskoj su krajem 2013. godine održane audicije, ali nije poznato ko je od glumaca dobio ulogu zahvaljujući tome. Svi, u svakom slučaju, imaju prethodna iskustva na filmu.

Sedmi deo “Ratova zvezda” biće ujedno peti koji će biti sniman u Britaniji.

Povodom objavljivanja glumačke ekipe, na sajtu “Ratova zvezda” objavljena je i fotografija sa Adamsom i glavnim zvezdama.

*Foto: Star Wars (David James)

(SEEcult.org)

  Trafiking umrlih gastarbajtera



Nesvakidašnja, a istinita priča o internacionalnom pogrebnom preduzeću “Drnda International”, koje se bavi prevozom umrlih emigranata, a sedište mu je u Požarevcu, tema je filma “Pogrebnik” nagrađivanog dokumentariste Dragana Nikonlića iz Srbije, koji će biti prikazan 10. i 11. maja na sedmom festivalu BELDOCS, u okviru takmičarskog programa domaćeg filma.

Koliko košta sahrana u Evropi, a koliko u Srbiji, i kako iz inostranstva dopremiti leš bliske osobe? Odgovore na takva, pomalo bizarna pitanja, pruža, između ostalog, Nikolićev film “Pogrebnik”.

Pogrebno preduzeće “Drnda internacional”, nazvano po njegovom osnivaču i vlasniku, dovozi u Srbiju preminule gasterbajtere. Već 20 godina Drndini “mercedesi” pojavljuju se na vratima bilo koje kuće u Evropi u roku od 48 časova nakon prijave smrtnog slučaja. “Drnda internacional”, sa predstavništvima širom Evrope, apsolutni je lider u tom nesvakidašnjem, ali unosnom biznisu. Njegove reklame emituju se na stranim televizijama, a vozni park sada broji 26 pogrebnih limuzina.



Igrom slučaja, Drndina ćerka i zet, takođe gasterbajteri, ostali su bez dobro plaćenih poslova u velikim internacionalnim kompanijama. Mučeni nostalgijom i lošom ekonomskom perspetkivom u zemlji trenutnog prebivališta, rešili su da se vrate u otadžbinu i zaposle u Drndinom preduzeću. Snovi o izgubljenoj domovini se, međutim, drastično razlikuju od surove realnosti.

“'Pogrebnik' je film o tome kako živimo i radimo za željenu budućnost, dok nam životi prolaze”, navedeno je u najavi tog filma, koji je srpsko-nemačko-finsko-norveško-slovenačka koprodukcija, a ostvario je već sjajan prijem kod publike na prestižnim evropskim festivalima.

Reditelj Dragan Nikolić, jedan od najrenomiranijih srpskih reditelja dokumentarnog filma, kaže da mu je posebno drago što film nije primljen “u fazonu: Balkan, Srbija, ludilo, crni humor i zezanje”. Umesto toga, ostvaren je korektan emotivni odnos sa internacionalnom publikom.

Glavnu pokretačku snagu produkcijske kuće “Prababa”, koja stoji iza “Pogrebnika”, čini i Nikolićeva supruga Jovana.

“Prababa” stoji i iza ranijih, nagrađivanih filmovi Nikolića, među kojima su “Kavijar konekšn”, “Nacionalni park” i “Hotlajn”.

Rođen u Zaječaru 1974. godine, Nikolić je bio i koscenarista i asistent reditelja nagrađivanog kratkog igranog filma “Beži zeko, beži” (2003) Pavla Vučkovića, te koscenarista celovečernjeg dokumentarca “Made in Serbia” (2005) Mladena Đorđevića, a radio je i kao direktor fotografije i snimatelj rumunskog filma “Bar de Zi”.

“Pogrebnik” će biti prikazan u okviru takmičarskog programa domaćeg dokumentarnog filma na BELDCOS-u 10. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda i 11. maja u bioskopu “Fontana”.

To je jedan od 34 filma koja će sedmi BELDOCS prikazati od 8. do 14. maja u Beogradu.

Osim u Dvorani KCB-a i "Fontani", BELDOCS će biti održan i u Sava centru, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Najbolji filmovi biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji, u okviru turneje.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  60. Oberhauzen



Međunarodni festival kratkog filma u Oberhauzenu, najstariji te vrste u svetu, predstavlja od 1. do 6. maja gotovo 450 filmova iz celog sveta, od kojih je više od 130 u konkurenciji za nagrade, a među članovima žirija koji će ih ocenjivati je i urednica filmskog programa Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu Aleksandra Sekulić.

Jedina dva filma iz regiona bivše Jugoslavije u takmičarskim programima 60. Oberhauzena su dva hrvatska – “U ime naroda” (2013) Dalibora Martinisa i “Najmanji” Tomislava Šobana.

Pet takmičarskih programa obuhvataju ukupno 134 filma iz 41 zemlje, od kojih mnogi imaju svetske premijere.

Filmovi za jubilarno festivalsko izdanje odabrani su među gotovo 5.000 prijavljenih iz 96 zemalja.

Uz Aleksandru Sekulić, urednicu “CZKD bioskopa”, članovi žirija su i kustos Vassily Bourikas iz Atine, filmski autor John Gianvito iz Njujorka, indijska filmska autorka i kustoskinja Shai Heredia iz Bangalorea i umetnik, filmski stvaralac i profesor Bjorn Melhus iz Berlina.


Plakat 7. festivala u Oberhauzenu 1961. (Fotoarchiv Stiftung Ruhrmuseum)

Među gostima 60. Oberhauzena najavljeni su, uz nemačke zvaničnike i umetnike, i mnogobrojnih filmski autori, kustosi, producenti i predstavnici festivala iz Evrope, SAD i sa Dalekog Istoka.

Otvaranje jubilarnog festivalskog izdanja u znaku je proteklih 60 godina, a tim povodom organizatori su dobili i video rođendanske poruke od autora kao što su Andreas Dresen, Verner Hercog (Werner Herzog), Klaus Lemke, Miranda Džulaj (July), Džordž Lukas (George Lucas), Ištvan Sabo (István Szabó), Apičatpong Verasetakul (Apichatpong Weerasethakul)… Na otvaranju će biti čitani i tekstovi iz istorije Festivala, među čijim su autorima i pisac Peter Handke i pokojni svestrani umetnik i filmski autor Kristof Šlingenzif (Christoph Schlingensief).


Memories Can't Wait - Film without Film, Stillness, Edgar Pêra, Portugal, 2014.

Poseban tematski fokus predstavlja program “Sećanja ne mogu čekati – Film bez filma” (Memories Can’t Wait – Film without Film), kojim će kroz pregled filmova iz istorije i novih ostvarenja biti istražena tema bioskopa kao jedinstvenog prostora vizuelnog iskustva u kontekstu prikazivanja ostvarenja koja ne podrazumevaju tradicionalne načine projekcije.

Deo programa 60. Oberhauzena posvećen je pojedinim filmskim autorima i umetnicima (Mara Mattuschka - Austrija, Aryan Kaganof – Južna Afrika, Deimantas Narkeviccius – Litvanija, Wojciech Bąkowski – Poljska).

Biće predstavljena i četiri strana filmska arhiva, a najavljen je i niz predavanja stručnjaka i umetnika, kao i razgovora o aktuelnim pitanjima u vezi sa filmskom umetnošću – od finansiranja do novih mogućnosti i rizika.

Festivalski sajt je www.kurzfilmtage.de

(SEEcult.org)

  Radikalne demokrate



Veliko evropsko takmičenje kratkih video filmova na temu “Radijalna demokratija”, na koji je prijavljeno više od 200 radova, ulazi u završnicu izborom 30 finalista, među kojima je film udruženja Poezin iz Beograda “Narodna kuhinja” već osvojio prvo mesto na osnovu glasova publike.

Film “Narodna kuhinja” Siniše Stojanovića Sinistera, jednog od redovnih učesnika Poezinovih poetskih večeri, osvojio je 623 glasa posetilaca sajta challenge.docnextnetwork.org

Prijavljen u kategoriji “Failelection”, koja ilustruje kritički odnos autora prema političarima i načinu na koji su izabrani, video “Narodna kuhinja” snimljen je prema “Univerzum za dolar” Stojanovića, koji je i glavni akter i autor, reditelj, montažer i snimatelj sa Draganom Nikolić.

Radnja se događa u ruiniranoj zgradi livnice nekadašnje “Industrije motora Rakovica”, objektu koji datira još iz 20-ih godina XX veka, a nalazi se u fabrici koja je bila okosnica industrije i radništva, a sada, iako i dalje poseduje radne kapacitete, služi kao groblje tehnologije, dokumentacije i zalutalih životinja.

Autori filma su, uz pomoć Poezina, predstavili taj filmsko-poetski poduhvat kao distopičnu ilustraciju i reakciju na divlju privatizaciju, nezaposlenost, korupciju, površnost i lakomost u odnosu na propadanje društva, ekonomije.

Uz “Narodnu kuhinju”, publici su se najviše dopali i filmovi “Beduk – It’s a Riot” (Muammer Kocak) o protestima u Istanbulu, zatim “Timeheroes” (Velianna Miroslavova Kasheva), “Local Heroes: Volunteer Organisation ‘Paseleidja’” (Robi Uppin) i “I Have a Plan” (Lucía Muñoz).

Među ostalih 25 finalista našli su se i “Radical Democracy in Practice” Milana Perišića o plenumima i protestima u Bosni i Hercegovini, “(S)laughter” Filipa Dobranića, “Dario Đuraković – Spomenik” Darija Đurakovića…

Finaliste će oceniti stručni žiri projekta “Radical Democracy” mreže Doc Next, koji je nastao na inicijativu Evropske kulturne fondacije, a podržan je i od Fondacije za otvoreno društvo.

(SEEcult.org)

  U znak sećanja na Glavogera



Dom omladine Beograda organizuje 5. maja besplatnu projekciju filma “Sjaj kurvi” Mihaela Glavogera, uz znak sećanja na tog reditelјa, scenaristu, direktora fotografije i pisca, koji je nedavno preminuo u Liberiji.

Glavoger je preminuo 23. aprila od posledica malarije, a u Liberiji je pripremao snimanje novog filma.

Glavoger je uvek bio usmeren na to da drastično provocira publiku zapanjujućim prizorima surove realnosti, dokumentovane maestralnom fotografijom i kamerom koja bioskopsko platno pretvara u fantastične murale zadivlјujućeg kolorita. Taj jedinstveni spoj u Glavogerovim dokumentarcima nam omogućava da još uvek zadivlјeni posmatramo svet, čak i kad bismo pre poželeli da zatvorimo oči, naveo je DOB povodom nedavne smrti Glavogera u Africi.



Film “Sjaj kurvi” (2011), koji će biti prikazan 5. maja u 20 sati u Sali Amerikana, pođednako je uznemirujući i fascinantan, otkrivajući triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore s Tajlanda, iz Bagladeša i Meksika.

Priče o tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije ispričane sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta. Sjajni “Akvarijum” na Tajlandu, koga gledaoci upoznaju na početku, metafora je visoko razvijenog haj-tek sveta u kojem sve ima privlačni privid uređenog i kontrolisanog.

Glavoger direktnim spojem smenjuje sjaj bogatog sveta sa orijentalnim šarenilom sumorne sirotinjske četvrti grada Faridpura u Bangladešu, uvodeći gledaoce u prostore “Grada radosti”. Kamera tesno pripijena uz zidove dugih, uskih, tamnih hodnika dokumentuje prizore stalnog kretanja groteskno našminkanih, živopisno odevenih devojaka, ponekad gotovo devojčica, i žena u variranim situacijama susretanja i poslovnih dogovora ili incidenata.



Finalna priča iz Meksika, iz malog pograničnog grada uz reku Rio Grande, surovi je sunovrat u prostore ispunjene mračnim pretnjama i opasnostima. Noć i ništavilo prekidani povremenim blјeskovima davno zaboravlјene lјudskosti.

Glavoger je rođen 3. decembra 1959. u Gracu, a studirao je na Institutu za umetnost u San Francisku 1981/1982. i na Filmskoj akademiji u Beču 1983/1989.

Smatran je jednim od rodonačelnika modernog bioskopskog dokumentarca. Nјegovu izuzetno zanimlјivu i plodnu karijeru zaustavila je tragična smrt.

Među njegovim filmovima su, osim “Sjaja kurvi”, i “Rat u Beču” (Krieg in Wien, 1989), “Bioskop u glavi” (Kino im Kopf, 1996), “Megapolisi” (Megacities, 1998), “Francuska, dolazimo!” (Frankreich, wir kommen, 2000) i “Smrt radnika” (Workingman’s Death, 2005).

(SEEcult.org)

 

Dokumentarcem “Prezaduženi” Andree Segrea o rebetiku, helenskom bluzu, koji govari o grčkoj krizi iz muzičke perspektive, 3. maja u bioskopu “Europa” u Zagrebu počeo je sedmi Subversive festival, posvećen ove godine temi “Moć i sloboda u doba kontrole”.

Uprkos lošem vremenu, publika je, kako su saopštili organizatori, popunila bioskopsku dvoranu, a obratili su joj se predstavnik Ministarstva kulture Vladimir Stojsavljević, koji je primetio da se Festival otvara na Dan slobode medija, te mladi nemački reditelj Maks Linc (Max Linz), čiji je film “Ne želim se umjetnički uzdizati" na programu 4. maja u bioskopu “Europa”.

Osim filmskog programa, koji nudi četrdesetak naslova do 10. maja, sedmi Subversive festival obuhvata do 17. maja i konferencijski i forumski deo, te Sajam angažovane književnosti, Školu savremene humanistike i koncert Rašida Taa (Rachid Taha), francuskog pevača i aktiviste alžirskog porekla.



Direktor Subversive festivala Nikola Devčić zahvalio je na otvaranju starom timu i predstavio novi, u kojem nema više Srećka Horvata, jednog od osnivača tog festivala.

Filmski program obuhvata naslove iz igrane i dokumentarne konkurencije, retrospektive Trinh T. Minh-ha, te programske celine Queer momenti, Hommage i Priča o filmu: Odiseja.

Filmovi su u rasponu od „Voljeti, piti, pjevati“ Alana Renea (Alain Resnais) do koktoovskih erotskih igara (Susreti poslije ponoći), koji pokazuju da su glumački transferi Erika Kantone (Eric Cantona) sumanutiji od fudbalskih. Biće tu i otmica, onih neozbiljnih (Otmica Michela Houellebecqa) i vrlo ozbiljnih (Sangue). Organizatori su najavili i „Wetlands“ (David Wnendt), snimljen prema istoimenom erotskom romanu (Charlotte Roche) koji se 2013. u Lokarnu pretvorio u ultimativni skandal. Tu je i otkriće berlinskog Foruma, „Forma“ rediteljke Ajumi Sakamoto (Ayumi), te jedan atipični muzički osvrt na grčku krizu (Indebito).

Najboljim igranim i dokumentarnim filmovima biće dodeljena nagrada Wild Dreamer, uz nagrade za najbolji film po oceni publike i za životno delo.

Među više od stotinu predavača konferencijskog dela Subversive festivala najavljeni su i marksista i profesor sociologije na Kembridžu Joran Terborn (Göran Therborn), rediteljka, muzičarka, feministička i postkolonijalna teoretičarka Trinh T. Minh-ha, teoretičar kulture i komunikacija i začetnik projekta Nationwide Dejvid Morli (David Morley), zatim Ketrin Malabu (Catherine Malabou), čija je teorija presek neuronauke, psihoanalize, političke filozofije i feminizma, profesor Univerziteta u Londonu i autor knjige “Prekarijat, nova opasna klasa” Gaj Standing (Guy), slovenački sociolog, teoretičar književnosti, prevodilac i politički aktivista Josip Rastko Močnik, koji je sa Slavojem Žižekom i Mladenom Dolarom začetnik psihoanalitičke škole u Ljubljani, te Fransoa Lauarel (François Laruelle), “najvažniji evropski nepoznati filozof današnjice”, Evgenia Čirikova i mnogi drugi.

Cena ulaznice za predavanja na konferenciji je 30 kuna, a za filmske projekcije 20, odnosno 10 kuna, dok je ulaz na sve ostale programe besplatan.

Festivalski sajt je www.subversivefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  7. BELDOCS



Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS predstaviće od 8. do 14. maja u Beogradu 34 dokumentarca novije produkcije iz celog sveta, počev od filmova o fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću i hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću do ovogodišnjeg dobitnika Oskara – filma “Dvadeset stopa od zvezda” Morgana Nevila, neispričane istinite priče o pratećim vokalima nekih od najvećih muzičkih zvezda 20. veka.

Sedmi BELDOCS-a otvaraju u Sava centru dva izuzetna ostvarenja o fascinantnim ličnostima sa ovih prostora koji su ostvarili veoma uspešne karijere u sferi sporta i muzike – fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću i hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću, koji će prisustvovati premijernim projekcijama tih ostvarenja.

Film “Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi” britanskog reditelja Sema Bensteda prati Đorđevića na putu stvaranja prvog nacionalnog tima u novonastaloj državi Južni Sudan. Đorđević je u bogatoj selektorskoj karijeri vodio nacionalne timove Jemena, Sudana, Bangladeša, Sirije, kao i omladinsku reprezentaciju Filipina. Radio je i u Kataru, Kuvajtu, Iranu, Bahreinu, Saudijskoj Arbiji. Sa ekipom Čerčil braders osvojio je državno prvenstvo Indije, postavši prvi trener iz inostranstva kome je to pošlo za rukom. Angažman u Južnom Sudanu je, međutim, čak i za Đorđevića predstavljao sasvim jedinstveno iskustvo.



U ratom razorenoj državi, statistički najnerazvijenijoj na svetu, Đorđević je formirao tim od nule, tražeći kvalitetne igrače po afričkoj divljini. Ulazeći u sukobe sa lokalnim zvaničnicima zbog njihove agresivnosti i diktatorskog načina odlučivanja, prevazilazeći brojne finansijske probleme, opšte siromaštvo, malariju i nezapamćenu stopu smrtnosti, Đorđević novopečenu reprezentaciju uspeva da odvede na veliki međunarodni turnir. Međutim, ostaju bez sredstava da se sa vrate kući!

Publika BELDCOS-a videće na otvaranju i "Moj zanat” srpskog reditelja Mladena Matičevića govori o životu nenadmašnog hrvatskog kantautora Arsena Dedića, biografski film koji daje osvrt na umetnost i rad tog slavnog kantautora i pevača, koji je prikazan kao jedan od nas - običan čovek iz susedne ulice, suprug i otac, ophrvan prilično prozaičnim brigama i nadanjima.

Zamišljen kao intimistički portret jednog od najznačajnijih kantautora nekadašnje Jugoslavije, “Moj zanat” prati Dedićev životni put od detinjstva u rodnom Šibeniku do današnjih dana i predstavlja do sada jedino kinematografsko ostvarenje posvećeno tom velikom umetniku.



Domaći takmičarski program sedmog BELDOCS-a obuhvata devet ostvarenja u trci za nagradu od 100.000 dinara - “Granice koje nestaju” Ive Radivojević, “2&2” Vladimira Perovića, “Živan pravi pank festival” Ognjena Glavonjića, “Inercija prošlosti” Dejana Vražalića, “Pogrebnik” Dragana Nikolića, “Bili smo prvaci sveta” Ivice Vidanovića, “Kad ti tata kupi slona” Marije Žižović, “Bicikli pričaju priče” Milana Lisice i “Lav s onog sveta” Marka Cvejića.

Odluku o najboljem filmu doneće žiri koji čine filmski kritičar i autor Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za 2013, režiser i prošlogišnji pobednik BELDOCS-a Dragan Petrović i urednik na HRT-u Đelo Hadžiselimović.

Uz domaći takmičarski program, sedmi BELDOCS prikazaće još pet programskih celina - Međunarodni program, 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, koje su izabrali reditelj Darko Lungulov, osnivač i direktor BELDOCS-a Mladen Vušurović i reditelj Aleksandar Hadži-Đurović.

Specijalni program posvećen je obeležavanju stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.



Uz filmove odabrane za otvaranje, u Sava centru će biti prikazana još četiri filma 13. i 14. maja.

“Inercija prošlosti” je istorijski dokumentarac Dejana Vražalića koji osvetljava jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Srbije 20. veka - 27. mart 1941. godine kada su građani Beograda i gotovo svih gradova u Srbiji (kao i u Sarajevu, Podgorici i Skoplju) izašli na ulice i jasno iskazali stav protiv saradnje sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom. Istovremeno, vazduhoplovni oficiri su izvršili vojni puč i smenili one koji su potpisali Trojni pakt. Sam taj čin je izazvao bes i odmazdu Hitlera.

Publika će 13. maja u Sava centru videti i film dvostrukog oskarovca Erola Morisa “Nepoznato poznato” - portret uticajnog američkog političara Donalda Ramsfelda, jednog od ključnih aktera rata u Iraku.

Nemački film “Pesma iz šume” Mihaela Oberta, pobednik najprestižnijeg festivala dokumentarnog filma u svetu – amsterdamskog IDFA, dokumentuje život Amerikanca koji je 25 godina živeo sa Bajaka Pigmejima u centralnoafričkoj džungli. U braku sa pripadnicom plemena dobija sina i sa njim putuje u Njujork. Priču o sudaru drveća i oblakodera publika BELDOCS-a imaće priliku da vidi 14. maja u Sava centru, uoči završne ceremonije dodele nagrada i projekcije ovogodišnjeg dobitnika Oskara u kategoriji dokumentarnog filma – ostvarenja “20 stopa od zvezda” Morgana Nevila, neispričane istinite priče o pratećim vokalima zvezda kao što su Brus Springstin, Stivi Vonder, Mik Džeger i Sting.



Okarakterisan kao delo prepuno života, energije i muzike, “20 stopa od zvezda” dokumentuje frustracije i tugu pratećih vokala koji su želeli da postanu zvezde, ali im to nije pošlo za rukom.

Projekcija tog filma realizovana je u saradnji sa Ambasadom SAD u Beogradu i Film Forward inicijativom, međunarodnim programom turneje, koji je osnovan radi poboljšanja saradnje, razumevanja i dijaloga širom sveta kroz filmske projekcije, razgovore, predavanja…

Festival BELDOCS prikazaće i nesvakidašnji 3D omnibus grupe slavnih reditelja o “dušama” zgrada koje su prepoznatljive i po arhitekturi i po kulturološkom i istorijskom značaju, a to su Berlinska filharmonija, Narodna biblioteka Rusije, Halden zatvor (najhumaniji na svetu), Salk institut u Kaliforniji, Opera u Oslu i Centar "Žorž Pompidu" u Parizu.



“Katedrale kulture” dokumentarističko je remek delo koje potpisuju Vim Venders, Robert Redford, nedavno preminuli Mihael Glavoger, te Karim Ajnuz, Margaret Olin i Mihael Madsen, a svetsku premijeru imalo je ranije ove godine na Berlinalu.

Venders je u nedavnom intervjuu naveo da prikazana zdanja na izvestan način pokazuju osobine živih, svesnih bića.

Nastala spletom divergentnih uticaja, jasno svedoče o trenutku u kojem su kreirana. Vremenom se menjaju, sazrevaju, ostavljajući bogato kulturno nasleđe budućim generacijama. Interaguju sa svojom okolinom, sa ljudima koji u njima borave i koji ih koriste, a u ovom slučaju - kroz potpuno realističnu 3D interpretaciju prostora – čak i sa gledaocima filma.

Nakon festivalskih projekcija u bioskopu Cineplexx, “Katedrale kulture” gledaoci će moći da pogledaju i u bioskopu Fontana 16, 17. i 18. maja.



Osim u Sava centru, BELDOCS će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Najbolji filmovi biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji.

Prošle godine, na šestom BELDOCS-u, najboljim srpskim dokumentarcem proglašen je film “Anplagd” Mladena Kovačevića o sviračima na lišću.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Vikend na BELDOCS-u



Potresne porodične i lične priče, pregovori o Kosovu u svetlu evropske integracije Srbije, pozadina bankarstva, sahrane gastarbajtera, strast ka biciklizmu, život u ustanovi za mentalno zdravlje, pank u srpskom selu i život u srpskom cirkusu, šahovski genije… neke su od tema filmova koje sedmi Međunarodni festival BELDCOS prikazuje tokom vikenda u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra, Kinoteci, Domu kulture Studentski grad i bioskopima Cineplexx i Fontana.

U okviru Međunarodnog programa u Domu omladine 10. maja na programu su “Sporazum” Karena Stokendala Pulsena, koprodukcija Danske, Srbije, Velike Britanije i Belgije, koja dovodi publiku u srce pregovaračkog procesa Beograda i Prištine o Kosovu, te “Gospodar svemira” (Marc Bauder) – razgovor sa jednim od vrhunskih nemačkih investicionih bankara, koji je pravio milionske profite na dan, a sada sedi u praznoj zgradi u finansijskom centru Frankfurta i priča.

Publika će u DOB-u videti 11. maja nemački film “Mama i tata” (Franziska Schönenberger, Jayakrishnan Subramanian) o dva bračna para, bavarskoj i indijskoj kulturi i njihovoj deci, te izuzetan izraelski film “Album 61” Halila Efrata o šahu, detinjstvu i bolesnim ambicijama.



Efratov film govori o Borisu Gelfandu koji je odgajan da postane šampion od šeste godine i proveo ceo život spremajuću se za Svetsko prvenstvo. Njegov otac je posvetio svoj život građenju dečakovog talenta, a čitav taj proces opsesivno dokumentovao. Foto-albumi pričaju očevu priču, jednako koliko i sinovljevu, otkrivajući jednostavnu istinu o čoveku koji proživljava sopstvene snove kroz sina, a u vreme sovjetskog režima. Efrat postavlja suštinsko pitanje da li je genijalnost vredna svoje cene.

Efrat je režiser, montažer i profesor montaže na Univezitetu u Jerusalimu, a na BELDOCS-u će 12. maja održati i racionicu-predavanje o odnosu montaže i režije.

Srpski dokumentarci na programu su tokom vikenda u Dvorani KCB-a, pa je 10. maja moguće videti film “Lauš” Branke Bešević Gajić o životu Žarka Lauševića, nekada jednog od najpopularnijih glumaca na prostoru bivše Jugoslavije, a potom zatvorenika i emigranta. Sledi svetska premijera filma “Lav s onoga svijeta” Marka Cvejića, priče o srpskom antijunaku 21. veka Lavu Geršmanu, “savremenom svecu, proroku moderne Srbije, ideološkom i moralnom emigrantu, cirkuzantu i zabavljaču” koji na svojevrstan paganski način, kontroverzno, reflektuje današnje društvo, a mnogima predstavlja neprocenjivu utehu i jedini izlaz.



Prvog dana vikenda u DOB-u će biti prikazan i “Pogrebnik” nagrađivanog Dragana Nikolića, srpsko-nemačka koprodukcija o nesvakidašnjem preduzeću “Drnda Internacional” koje se širom Evrope bavi unosnim prevozom preminulih emigranata. “Pogrebnik” je film “o tome kako živimo i radimo za željenu budućnost, dok nam životi prolaze”. Svetsku premijeru imao je na IDFA u Amsterdamu, a prikazan je i na ZagrebDoxu i još niz evropskih festivala.

Van domaće konkurencije za nagradu od 100.000 dinara u DOB-u je 11. maja na programu najpre film “Lokacija” Branka Radakovića o beogradskoj književnici i novinarki Olgi Stojanović, a zatim još dva filma u Srpskom takmičarskom programu – “Bicikli pričaju priče” Milana Lisice o biciklistima i njihovoj strasti za dvotočkašima i “2&2” Vladimira Perovića, priča o dva para koji žive različitim životima, a susreću se i zbližavaju.

Jugoslovenska kinoteka, uz program posvećen stogodišnjici Prvog svetskog rata, nudi 10. maja i film “U potrazi za porodicom” (Chris Leslie, Oggi Tomić) - neverovatnu priču o siročetu koje se, 20 godina nakon rata, vraća u Bosnu u potrazi za davno izgubljenom porodicom, te “Lud za tobom” Danila Marunovića iz Crne Gore o životu pacijenata Zavoda za mentalno zdravlje Komanski most. Film se bavi najintimnijim aspektima njihovih života. Kroz različite komične, šokantne i tužne situacije, junaci filma otkrivaju svoje svetove paralelne sa tzv. normalnim.



U bioskopu “Fontana” 10. maja na programu je “Živan pravi pank festival” Ognjena Glavonića, koji je već učestvovao na niz međunarodnih festivala, a govori o pank rokeru koji uz pomoć štapa i kanapa već pet godina organizuje festival panka u svom selu, a iako je uvek na gubitku, ne posustaje u nameri da ponudi novi kulturni model ljudima iz svoje sredine i promeni način na koji ti ljudi misle.

Iz međunarodnog programa publika u “Fontani” ima priliku 10. maja da vidi danski film “Sepideh – dosezanje zvezda” (Berit Madsen) o mladoj Iranki koja želi da postane astronaut. “Fontana” 11. maja prikazuje Nikolićevog “Pogrebnika”, te izraelski film “Dobar sin” Širli Berkovic o dečaku koji je izrastao u divnu devojčicu, tajno finansirajući svoju operaciju promene pola na Tajlandu. Oba dana vikenda na programu u “Fontani” je repriza britanskog filma “Fudbalski trener Zoran i Afrički tigrovi” Sema Bensteda, koji je prikazan na otvaranju BELDOCS-a 8. maja u Sava centru.

U DKSG-u 10. maja na programu su “2&2”, “Kad ti tata kupi slona” Marije Žižović o devojčici koja živi u jedinom srpskom cirkusu “Corona”, te američki “Lepotica i bokser” (Zaćary Heinzerling) o burnom, 40-godišnjem braku dva japanska umetnika, slikara tzv. bokserskom tehnikom - Ušija Šinohare i njegove žene Noriko. Publika će 11. maja videti reprizno “Pogrebnika” i “Živan pravi pank festival”, kao i domaći film “Bili smo prvaci sveta” Ivice Vidanovića o zlatnom dobu košarke na ovim prostorima kroz likove Nebojše Popovića, Bore Stankovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića. U odlučujućoj utakmici u ljubljanskoj hali “Tivoli” 1970. savladana je i Amerika, a publika je u transu poručila Amerikancima koji su se prethodne godine popeli na Mesec: “Luna vaša, zlata naša”.



Bioskop “Cineplexx” u tržnom centru “Ušće” prikazuje tokom BELDOCS-a izuzetan 3D dokumenatrac “Katedrale kulture” grupe poznatih režisera o “dušama” šest čuvenih zgrada u svetu. Film potpisuju Vim Venders, nedavno preminuli Mihael Glavoger, Majkl Medsen, Robert Redford, Margret Olin i Karim Ajnuz, a svetsku premijeru imao je ranije ove godine na Berlinalu.

Slavni reditelji pokazuju da su zgrade materijalna manifestacija ljudskih razmišljanja i akcija: Berlinska filharmonija - ikona modernosti, Nacionalna biblioteka Rusije - kraljevstvo misli, Zatvor Halden - najhumaniji zatvor na svetu, Institut Salk - institut za naučna istraživanja, Opera u Oslu - futuristička simbioza umetnosti i života i Pompidu centar - pogon moderne kulture.

Sedmi BELDOCS počeo je 8. maja u Sava centru filmovima “Moj zanat” Mladena Matičevića o hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću i “Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi” britanskog reditelja Sema Bensteda o srpskom fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću, a obojica protagonista su se i poklonili publici.

BELDOCS predstavlja do 14. maja ukupno 34 dokumentarna ostvarenja nove produkcije iz svih krajeva sveta.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Regionalni paviljon u Kanu



Predstavnici osam zemalja iz regiona Jugoistočne Evrope ponovo će se zajedno predstaviti na filmskom marketu Kanskog festivala.

Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Kipar, Makedonija, Slovenija i Srbija ponovo će udružiti snage u okviru Regionalnog paviljona i predstaviti se svetu filma okupljenom na jednom od najvažnijih filmskih festival u svetu.

Regionalni paviljon biće ponovo zajednički prostor u kojem će moći da se okupe filmski stvaraoci iz zemalja-partnera, koji će imati mogućnost da se sretnu sa kolegama, organizuju sastanke i nađu načine za realizaciju svojih projekata u okviru najvažnijeg svetskog filmskog marketa - Marche du Film.

Na filmskom market 67. Kana najavljeno je 5.049 kompanija, 11.700 učesnika i oko 400 izložbi na prostoru površine 13.000 kvadratnih metara.

Učestvuje 108 zemalja, a program obuhvata više od 340 projekcija filmova.

Inicijativa za Regionalni paviljon na kanskom filmskom marketu nastala je 2009. godine na Sarajevo Film Festivalu, u sklopu Regionalnog foruma, a zaživela je 2010.

Filmski festival u Kanu prikazaće od 14. do 25. maja 18 filmova u trci za Zlatnu palmu, a među njima su i nova ostvarenja veterana kao što su Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godard), Ken Louč (Loach), Majkl Li (Mike Leigh) i braća Darden (Dardenne).

U takmičarskom programu su i Atom Egojan (Egoyan), Dejvid Kronenberg (David Cronenberg), Tomi Li Džons (Tommy Lee Jones), Mišel Azanavisijus (Michel Hazavinicius), Andrej Zvjaginjcev, Nuri Bilge Džejlan (Ceylan)…

U žiriju, pod vođstvom novozelandske rediteljke Džejn Kempion, ove godine su i holivudski glumac Viljem Dafo (Willem Dafoe), francuska glumica Karol Buke (Carole Bouquet), američka rediteljka Sofija Kopola (Sofia Coppola), kineski reditelj Đia Zangki (Zhangki) i danski Nikolas Vinding Refn (Nicolas Winding Refn), meksički reditelj i glumac Gael Garsija Bernal (García), iranska glumica Lejla Hatami (Leila) i južnokorejska Džeon Do-jeon (Jeon Do-yeon).

Van konkurencije biće prikazan animirani “How to Train Your Dragon 2”, kao i film odabran za otvaranje - “Grace of Monaco” francuskog reditelja Olivijea Dana (Olivier Dahan), sa Nikol Kidman (Nicole) u naslovnoj ulozi.

Sajt Filmskog festivala u Kanu je www.festival-cannes.com

(SEEcult.org)

  Sve boje korejskog filma



Festival korejskog filma u Srbiji, organizovan prvi put u Srbiji povodom 25-godišnjice zasnivanja diplomatskih odnosa sa Korejom, predstaviće od 13. do 18. maja u Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju u Kosovskoj deset filmova iz protekle decenije – komedija, akcija i drama.

Pod sloganom “Sve boje korejske kinematografije”, Festival će svečano biti otvoren u Jugoslovenskoj kinoteci filmom “Detektiv K: Tajna časne udovice” u režiji Kim Sok-Juna (Kim Suk-Yoon), a program će potom biti nastavljen od 14. maja u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

“Detektiv K: Tajna časne udovice” (2010) akciona je komedija čija se radnja dešava u 16. godini vladavine kralјa Džong-džoa, koju obeležava serija ubistava u glavnom gradu Džoson.

Kralј sumnja da su ubistva deo zavere pojedinih visokih zvaničnika u nameri da sakriju skandal pronevere novca. On angažuje čuvenog detektiva K da reši slučaj i otkrije ko stoji iza ubistava. Kim Džinova istraga je od početka opasna, jer ga odmah napadaju ubice. Jedva uspeva da izbegne smrt uz pomoć prodavca pasa, pa zajedno kreću da pronađu jedić, cvet u kojem se nalazi klјuč za rešavanje slučaja. U Đoksongu sreću lepu, veoma uspešnu poslovnu ženu, Han, koja izgleda zna mnogo više tajni nego što se na prvi pogled čini.

“Detektiv K: Tajna časne udovice” biće prikazan i na zatvaranju Festivala u Muzeju Kinoteke, gde program počinje 14. maja filmom “Tajni sunčev sjaj” (Lee Chang-dong), crnom komedijom o nastavnici klavira koja se doselјava u mali gradić i ubrzo gubi sina. Skrhana bolom priklјučuje se sekti i odlazi u zatvor da oprosti ubici deteta. Ali, na njeno zaprepašćenje, i ubica se preobratio i sada iza rešetaka sav sija od duhovnog spokoja. Ta spoznaja će je šokirati i film odvesti u neočekivanom smeru.

Glavna glumica je za tu ulogu dobila nagradu za najbolјu žensku ulogu u Kanu 2007.

Drama “Bez daha” (2008), koju potpisuje Kim Kob-bi, preporučena je za starije od 18 godina zbog velikog broja scena nasilja. Glavni glumac Sang-hun, danas uterivač dugova za zelenaše, u detinjstvu biva svedok smrti majke i sestre. Još od tada život mu je obeležen nasilјem i zlostavlјanjem i redovno iskalјuje bes i prema svome ocu, koga želi da kazni što je uništio porodicu. Jednog dana, međutim, sreće problematičnu tinejdžerku Jon-hi. Njih dvoje se vremenom zbližavaju. Ispostaviće se da njihova povezanost zapravo datira iz mnogo dalјe prošlosti. Film je osvojio brojne nagrade na međunarodnim festivalima 2009. (Tokio, Singapur, Roterdam).

U drami “Kralј i klovn” (2005), južnokorejskom kandidatu za Oskara za strani film, dva klovna izvode komad satire na račun ozloglašenog kralјa Jon-sana, koji postaje popularan među običnim narodom. Međutim, oni su veoma brzo zbog njega uhapšeni pod optužbom veleizdaje i klade se u svoje živote da će uspeti da zasmeju kralјa svojom predstavom. Uspeh im omogućava da ostanu u palati i da redovno izvode komade. Kako kralјa sve više privlači jedan od dva klovna, oni shvataju da ulaze u faze života posle kojih nema povratka, u požudi, moći i krvi. Taj film, koji potpisuje
Li Jun-ik, jedan je od najgledanijih ostvarenja južnokorejske kinematografije.

“Sve o mojoj ženi” (Min Kyu-dong) iz 2012. godine ljubavna je komedija o čoveku koji ne može više da podnese suprugu, a ne usuđuje se da traži ni razvod zbog straha od svađe koja bi usledila. Odlučuje se za neobičan i smeo potez - da angažuje prvog komšiju, poznatog Kazanovu, da mu zavede ženu i navede je da ga ostavi…

Animirani film “Zeleni dani” (Ahn Jae-hoon, 2011) nostalgičan je pogled u prošlost, tinejdžerske nade i nesigurnosti.

Pošto ne želi da izgubi u štafetnoj trci, Ji-rang namerno pada, na granici da odustane od svog sna da postane atletičarka. U isto vreme, u njen život dolaze Su-min i Čol-su, sa svojim snovima. Sve troje su nezreli, ali puni entuzijazma tipičnim za njihove mlade godine. Postavlјanje vremena radnje tog animiranog filma u 80-te i 90-te godine 20. veka doprinosi evociranju uspomena gledalaca na prošlost i snove tih vremena, koji blede u modernom društvu.

“Arhitekta govori” (Jeong Jae-eun) iz 2011. godine prvi je dramski dokumentarni film o korejskoj savremenoj arhitekturi i arhitektama.

Protagonista filma Čang Gu-jong (1943-2011), predstavnik druge generacije korejskih savremenih arhitekata koji, za razliku od većine kolega, zna ograničenja svoje struke i posmatra je na poseban način. Moto mu je bio: “I problemi i rešenja nalaze se u zemlјi”. Čang Gu-jong je bolovao od raka pet godina, ali nije nikada prestajao da radi i govori lјudima. Film ga prati kroz pripremu samostalne izložbe o svom životu i delu u Ilmin muzeju umetnosti, a uklјučuje razgovore sa kolegama, kritičarima i profesorima. “Arhitekta koji govori” predstavlja tako modernu korejsku arhitekturu, ali govori i o ličnoj filozofiji arhitekture jednog čoveka, koji sumira svoj rad, svestan da mu se bliži kraj.

“Moja majka, sirena” (Park Hong-sik) iz 2004. je drama o mladoj ženi koja radi u jednoj pošti. Ne dopadaju joj se ni njen, naizgled suviše tih i neborben otac Đin-guk, ni njena potpuno drugačija, prodorna i glasna majka, Jon-sun. Jedino čemu se raduje je putovanje u inostranstvo koje želјno iščekuje. Jednog dana, međutim, kada otac napusti dom bez ikakvog traga, a majka ne pokazuje interesovanje da ga pronađe, Na-jang odustaje od dugoočekivanog sna za putovanjem i odlazi u rodni grad roditelјa u potrazi za ocem. U momentu kada stiže na ostrvo susreće najneočekivaniju osobu… Film je osvojio niz nagrada i nominacija u Koreji.

Drama “Veliki šef” (Đon Jun-su) iz 2007. govori o dragocenom nožu za kuvanje koji je pripadao poslednjem korejskom kralјevskom kuvaru Čosun dinastije koji je njime posekao ruke da pokaže svoju lojalnost kralјu i zemlјi. Japanski birokrata, duboko dirnut njegovim ubeđenjem, vratio se u Japan sa nožem. Danas njegov sin dolazi u Koreju da vrati dragoceni nož nazad nekome ko zaista zaslužuje da ga ima i najavlјuje takmičenje u kuvanju da pronađe najbolјeg kuvara. Tako počinje iz prošlosti predodređena trka između unuka dva pomoćnika kralјevskog kuvara…

U završnici će biti prikazana akciona drama “Ponovni tajni susret” (Chang Hun) iz 2009. o severnokorejskom špijunu koji živi u Južnoj Koreji, i započinje misiju atentata na čoveka koji je izdao Severnu Koreju. Južnokorejski agent otkriva zaveru i pokušava da ga uhvati i spreči atentat, ali u tome ne uspeva. Šest godina kasnije, oni slučajno nailaze jedan na drugog i započinju neobično prijatelјstvo u kome tinja velika tenzija.

Festival organizuju Ambasada Koreje i Jugoslovenska kinoteka.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  67. trka za Zlatnu palmu



Kanski filmski festival predstavlja od 14. do 25. maja 18 filmova u trci za Zlatnu palmu, među čijim su autorima i Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godard), Ken Louč (Loach), Majkl Li (Mike Leigh), braća Darden (Dardenne), Atom Egojan (Egoyan), Dejvid Kronenberg (David Cronenberg), Tomi Li Džons (Tommy Lee Jones), Mišel Azanavisijus (Michel Hazavinicius), Andrej Zvjaginjcev i Nuri Bilge Džejlan (Ceylan).

Kanski filmski festival otvara kontroverzni film “Grace of Monaco” o princezi Grejs Keli, s Nikol Kidman (Nicole) u naslovnoj ulozi.

Taj film francuskog reditelja Olivijea Dana (Olivier Dahan) izazivao je mesecima kontroverzne reakcije, uključujući tvrdnje princa Alberta i princeza Karoline i Stefani da sadrži niz istorijskih neistina. Danov film, u kojem britanski glumac Tim Rot (Roth) igra princa Renijea (Rainer), biće premijerno prikazan na 67. Kanu van takmičarskog programa, a istog dana će se naći i u bioskopima u Francuskoj i u još nekoliko gradova širom sveta.

Film prikazuje period života Grejs Keli nakon “venčanja veka”, odnosno udaje za princa Renijea III 1956. godine.



Medju filmovima u konkurenciji za Zlatnu palmu je “Goodbye to Language”, kojim se Godar vraća u Kan posle duže pauze, a to je ujedno i najkraći film u takmičarskom programu (70 minuta) i 39. film uticajnog 83-godišnjeg reditelja. Snimljen je u 3D tehnologiji i govori o udatoj ženi, samcu i psu koji ih spaja.

Godar učestvuje na 67. Kanu i jednim od delova omnibusa “Mostovi Sarajeva”, u produkciji Obala art centra i projekta “Sarajevo grad filma” Sarajevo film festivala sa evropskim partnerima, koji potpisuju i Aida Begić, Leonardo di Kostanca, Kamen Kalev, Isild le Besko, Sergej Loznica, Vinćenco Mara, Ursula Mejer, Vladimir Perišić, Kristi Puiu, Mark Reka, Angela Šanelec i Teresa Viljaverde.

Ken Louč je u trci za Zlatnu palmu filmom “Jimmy’s Hall” o deportaciji irskog komunističkog lidera (Jimmy Gralton) iz Irske 30-ih godina prošlog veka, dok Majk Li učestvuje filmom “Mr Turner” o čuvenom slikaru Tarneru, čijim je imenom nazvana i najprestižnija nagrada za savremenu umetnost u Britaniji.

Louč je 11 puta bio u takmičarskom programu, a 2006. osvojio je Zlatnu palmu filmom “Vetar koji njiše ječam”. Novi film najavio je ujedno kao poslednji igrani.



Belgijski reditelji braća Darden, dobitnici Zlatne palme 1999. i 2005. godine, vraćaju se peti put u takmičarski program Kana filmom “Two Days, One Night”, dramom sa francuskom glumicom Marion Kotjard (Cotillard) u glavnoj ulozi.

Kanadski reditelj Egojan će premijerno prikazati triler “The Captive” s Rajanom Rejnoldsom (Ryan Reynolds) u ulozi oca koji pokušava da izbavi kidnapovanu ćerku. Kronenberg se predstavlja satirom na račun Holivuda “Maps to the Stars”.

Ruski reditelj Andrej Zvjaginjcev predstaviće “Leviathan”, a turski Nuri Bilge Džejlan “Winter’s Sleep”, koji je najduži u trci za Zlatnu palmu (tri sata i 16 minuta).

Američki reditelj Tomi Li Džons se predstavlja filmom “The Homesman” u kojem i igra uz Meril Strip (Meryl Streep) i Hilari Svonk (Hilary Swank). Iz SAD u trci za Zlatnu palmu učestvuje i “Foxcatcher” Beneta Milera (Bennett Miller), zasnovan na istinitoj priči olimpijskom rvaču Marku Šulcu (Schultz) i ubistvu njegovog brata.



Azanavisijus, čiji je nemi crno-beli film “Artist” o njujorškoj plesnoj sceni koji je osvojio 2012. pet Oskara, vraća se filmom “The Search” u kojem igraju rediteljeva supruga Berenis Bežo (Berenice Bejo) i Aneta Bening (Annette Bening), a govori o radnici nevladine organizacije koja se bavi dečakom u ratom zahvaćenoj Čečeniji.

Francusku kinematografiju predstavlja i Bertran Bonel (Bertrand Bonello) biografskim filmom “Saint Laurent” o čuvenom modnom kreatoru i Olivije Asajas (Olivier Assayas) filmom “Sils Maria” sa Žilijet Binoš (Juliette Binoche).

Gzavije Dolan (Xavier) učestvuje filmom “Mommy”, a u trci za Zlatnu palmu su i “Timbuktu” Abderahmana Sisakoa (Abderrahmane Sissako) i “Wild Tales” Damiana Szifrona iz Argentine.



Nakon kritika zbog odsustva rediteljki, 67. Kan prikazaće i dva filma ženskih autora - “Still the Water” Naomi Kavase (Kawase) iz Japanai “The Marvel” Alis Rorvaher (Alice Rohrwacher) iz Italije.

Van konkurencije biće prikazan animirani “How to Train Your Dragon 2”, uz film odabran za otvaranje “Grace of Monaco”.

Žirijem glavnog takmičarskog programa predsedava novozelandska rediteljka Džejn Kempion (Jane Campion), jedina žena do sada koja je osvojila Zlatnu palmu (Klavir, 1993).

Osim Džejn Kempion, filmove će ocenjivati i holivudski glumac Viljem Dafo (Willem Dafoe), francuska glumica Karol Buke (Carole Bouquet), američka rediteljka Sofija Kopola (Sofia Coppola), kineski reditelj Đia Zangki (Zhangki) i danski Nikolas Vinding Refn (Nicolas Winding Refn), meksički reditelj i glumac Gael Garsija Bernal (García), iranska glumica Lejla Hatami (Leila) i južnokorejska Džeon Do-jeon (Jeon Do-yeon).

Program “Izvestan pogled” nudi 18 naslova novih reditelja, među kojima je i rediteljski debi holivudske zvezde Rajana Goslinga (Ryan) “Lost River”.

Program “Izvestan pogled” počeće franucskim filmom “Party Girl” (Marie Amaćoukeli), a uključuje i dokumentarac Vima Vendersa (Wim Wenders) i fotografu Sebastiaou Salgadu.



Među 16 filmova u programu “Sinefondasion” je i “Leto bez meseca” mladog reditelja Stefana Ivančića iz Srbije, diplomski rad na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, snimljen pod mentorstvom Srdana Golubovića.

Filmovi u programu “Sinefondasion” odabrani su među više od 1.600 naslova koje su prijavile filmske škole iz celog sveta. Ivančićev film je jedini iz regiona bivše Jugoslavije, uz filmove iz SAD, Italije, Francuske, Mađarske, Velike Britanije, Južne Koreje, Izraela, Singapura, Japana i Egipta.

Žirijem programa “Sinefondasion” i programa takmičarskih filmova, koji je takođe već objavljen, predsedava nagrađivani iranski reditelj Abas Kiarostami (Abbas).

Takmičarski program kratkih filmova obuhvata devet naslova koji su odabrani među čak 3.450 prijavljenih iz 128 zemalja.

Ukupno 49 dugometražnih filmova odabrano je za 67. Kan, a prijavljeno je 1.800 iz 28 zemalja.

Ovogodišnji poster omaž je italijanskom glumcu Marčelu Mastrojaniju (Marcello Mastroianni).

Sajt Filmskog festivala u Kanu je www.festival-cannes.com

(SEEcult.org)

  Završnica BELDOCS-a



Filmom “Pesma iz šume” o Amerikancu koji je 25 godina živeo sa domorocima u afričkoj džungli i Oskarom ovenčanim filmom “20 stopa do zvezda” o pratećim vokalima nekih od najvećih svetskih muzičkih zvezda, 14. maja u Sava centru završava se sedmi međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS, koji je prikazao od 8. maja više od 30 provokativnih i uzbudljivih ostvarenja.

Film “Pesma iz šume” Mihaela Oberta iz Nemačke dokumentuje život Amerikanca koji je proteklih 25 godina živeo sa Bajaka Pigmejima u centralnoafričkoj džungli. Kada sa svojim sinom (iz veze sa suprugom Samedi iz plemena Bajaka) otputuje za Njujork, javljaju se problemi u njegovom naizgled utopijskom svetu.

“Pesma iz šume” prikazan je na festivalima u Klivlendu i Amsterdamu, gde je i nagrađen, kao i na ovogodišnjem ZagrebDoxu.

Američki dokumentarac “20 stopa do zvezda” Morgana Nevila specifičan je pogled na slavu – iz ugla pratećih vokala, čije glasove znaju milioni ljudi, ali ne i njihova imena.



Nagrađivani reditelj Nevil skreće pažnju na neispričanu istinitu priču o pratećim vokalima nekih od najvećih savremenih muzičkih legendi. Podjednako pobedonosan i srceparajući, njegov film je istovremeno omaž neispevanim glasovima koji su doprineli obliku i stilu popularne muzike. Takođe, osvrt je na konflikte, žrtve i nagrade karijera provedenih u usklađivanju sa drugima.

Daroviti umetnici pokrivaju širok spektar stilova, žanrova i era pop muzike, ali svako od njih nosi jedinstvenu fascinantnu i ličnu priču o životu provedenom u senci superzvezda. Uz retke arhivske snimke i muziku bez premca, “20 stopa do zvezda” se ponosi intimnim intervjuima sa Brusom Springstinom, Stivijem Vonderom, Mikom Džegerom i Stingom, između ostalih. Ipak, te svetski poznate ličnosti nisu u centru pažnje filma, već životne priče brojnih pratećih vokala.



BELDOCS je počeo 8. maja filmovima o hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću i srpskom fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću, koji su se i poklonili publici.

Domaći film “Moj zanat” Mladena Matičevića o životu i radu jedne od najvećih muzičkih bivše Jugoslavije, imao je srpsku premijeru, a slavni muzičar doživeo je ovacije publike.

Srpski takmičarski program sedmog BELDOCS-a predstavio je, inače, devet ostvarenja u trci za nagradu od 100.000 dinara - “Granice koje nestaju” Ive Radivojević, “2&2” Vladimira Perovića, “Živan pravi pank festival” Ognjena Glavonjića, “Inercija prošlosti” Dejana Vražalića, “Pogrebnik” Dragana Nikolića, “Bili smo prvaci sveta” Ivice Vidanovića, “Kad ti tata kupi slona” Marije Žižović, “Bicikli pričaju priče” Milana Lisice i “Lav s onog sveta” Marka Cvejića.



Odluku o najboljem filmu donosi žiri koji čine filmski kritičar i autor Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za 2013, režiser i prošlogišnji pobednik BELDOCS-a Dragan Petrović i urednik na HRT-u Đelo Hadžiselimović.

Uz domaće filmove u konkurenciji za nagradu, sedmi BELDOCS ponudio je i međunarodni program i selekcije 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, kao i specijalni program koji je bio posvećen stogodišnjici početka Prvog svetskog rata.

Posebna atrakcija BELDOCS-a je film “Katedrale kulture” grupe slavnih filmskih reditelja na čelu sa Vimom Vendesom – 3D dokumentarac o značajnim zgradama širom sveta, koji otkriva njihovu “dušu”.



Nakon BELDOCS-a, gde je prikazivan svakog dana, film “Katedrale kulture” biće narednih nekoliko dana i na repertoaru bioskopa “Fontana”.

“Katedrale kulture” potpisuju, uz Vendersa, i Robert Redford, nedavno preminuli Mihael Glavoger, te Karim Ajnuz, Margaret Olin i Majkl Madsen, a svetsku premijeru imao je ranije ove godine na Berlinalu.

Najbolji filmovi BELDOCS-a biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji.

Prošle godine, na šestom BELDOCS-u, najboljim srpskim dokumentarcem proglašen je film “Anplagd” Mladena Kovačevića o sviračima na lišću.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Kako sam ostao bez krila na AVIFF-u u Kanu



Eksperimentalni film “Kako sam ostao bez krila” Ivana Tasića iz Srbije, nakon učešća na više od 35 festivala širom sveta, učestvuje i u zvaničnoj selekciji Festivala umetničkog filma u Kanu (AVIFF), koji se održava od 15. do 21. maja, uporedo sa 67. Kanskim filmskim festivalom.

Uz poseban akcenat na promociju savremenog stvaralaštva u oblasti umetničkog filma i videa, AVIFF predstavlja ove godine 60 autora iz celog sveta, među kojima se kao jedini iz Srbije i regiona našao Ivan Tasić.

AVIFF se svake godine održava istovremeno sa prestižnim Kanskim filmskim festivalom, što mu obezbeđuje ne samo mnogobrojnu publiku, već i značajne producente i distributere koji u potrazi za nekonvencionalnim i avangardnim filmskim ostvarenjima posećuju taj festival umetničkog filma.



Tasićev film, koji će biti prikazan 18. maja, stilizovanom strukturom misli i snova prati život običnog čoveka rođenog u socijalističkoj Srbiji u vreme Informbiroa.



Hronološkim smenjivanjem različitih ideologija, režima i političkih ikona (od Staljina preko Tita, Slobodana Miloševića pa sve do današnjih dana i vladara), kroz introspektivni pogled "malog" čoveka i neku vrstu njegovog pasivnog otpora film rekonstruiše poslednjih pola veka postojanja jugoslovenske države.

Prema rečima Tasića, pitanje slobode i odnosa pojedinca prema sistemu masovne kontrole i vlasti kao najcivilizovanijem obliku nasilja osnovni su idejni elementi njegovog eksperimentalnog igranog filma.

(SEEcult.org)

  Evropski filmovi u DOB-u



Evropski filmski festival u Beogradu nudi od 16. do 21. maja u Domu omladine Beograda raznovrstan izbor od 30 savremenih igranih i dokumentarnih filmova iz 22 zemlje, na koje je ulaz besplatan.

Obeležavajući deceniju od najvećeg proširenja Evropske unije, FEF se bavi posebnim uticajem proširenja na psihološku mapu kontinenta ujedinjenog u poštovanju i veličanju kulturne i prirodne različitosti. Ideja Festivala nije samo da dovede najbolјu evropsku filmsku produkciju u Srbiju, već i da dokaže da se vizualne umetnosti u Srbiji mogu nositi rame uz rame sa nabolјim evropskim kreativnim dostignućima, saopštili su organizatori.

Među filmovima trećeg FEF-a, koji organizuju Delegacija EU u Srbiji, EUNIC, EU Info centar i DOB, našli su se i ovogodišnji dobitnik Oskara za najbolјi strani film “Velika lepota” Paola Sorentinija, dobitnik Zlatne palme u Kanu 2013. godine "Plavo je najtoplija boja" Abdelatifa Kešiša, kao i "Filomena" Stivena Frirsa, dobitnik nagrade BAFTA.



Pod sloganom “Zemlja između”, Festival će u DOB-u svečano otvoriti 16. maja šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, a program počinje italijanskim filmom "Velika lepota" koji je premijerno prikazan u Beogradu ranije ove godine na FEST-u.

Među filmovima trećeg FEF-a su i španski “Snežana” (2012) Pabla Bergera, dobitnik 12 nagrada Goja, austrijsko-turski “Tvoja lepota ne znači ništa” (2012) Huseina Tabaka, laureat niza nagrada u obe zemlje, mađarski “Očeva zemlјa” (2009) Viktora Oskara Nađija, italijanski triler “Salvo” (2013) Fabija Grasandorija i Antonija Pjace o sicilijanskoj mafiji, irski “Tišina” (2012) Peta Kolinsa, francuski “Home” (2008) Ursule Mejer sa Izabel Iper, nagrađivani holandski film “Duška” (2007) Josa Stelinga…

Biće prikazan, između ostalog, i film “Legenda o letećem Kipraninu” (2010) Marijane Čengel, jedan od najskuplјih slovačkih filmova svih vremena, koji govori o misterioznom monahu koji je napravio vremensku mašinu i jednog dana odleteo kod Boga.

Nemačku predstavlja Kristijan Pecold hvaljenim filmom “Jerihov” (2008), Poljsku “Očev bicikl” (2012) Pjotra Trzaskalskog, koji će imati premijeru u Srbiji, a Švedsku “Avalon” (2011) Aksela Petersena.

Iz Slovenije će biti prikazan “Šangaj” (2012) Marka Naberšnika - romantična lјubavna priča o bosanskim Romima koji lutaju Slovenijom u potrazi za bolјim životom, koji je jedan od najuspešnijih slovenačkih filmova poslednjih godina.

Iz Srbije učestvuje “Smrt čoveka na Balkanu” (2012) Miroslava Momčilovića, a iz Hrvatske omnibus “Košnice” (2012) koji spaja više neobičnih priča na relaciji Zagreb, Jerusalim, London, Keln, Prag.

Dokumentarni filmovi biće prikazivani u Sali Amerikana, a među njima su danski “Predsednik” (Christoffer Guldbrandsen) u kojem nemačka kancelarka, francuski predsednik, italijanski premijer i drugi evropski lideri otvoreno govore o zajedničkom cilјu – predsedniku Evrope, zatim “Uzak je prolaz” (Kersti Uibo) iz Estonije o monahinji manastira Gračanica na Kosovu, “To je taj dan” (Kersti Uibo) o svakodnevnici jednog monaha i njegovom uticaju na zajednicu koja se suočila sa porazom, te grčki “Haritonov hor” (Grigoris Karantinakis).

Za 20. maj najavljena je selekcija od osam dobitnika nagrade BAFTA za kratki i animirani film (Orbit Ever After; Sleeping with Fishes; Island Queen; Sea View; Everything I Can See From Here; Keeping Up with the Joneses; I am Tom Moody; Room 8).

Ulaz na filmske projekcije je besplatan uz propusnice koje se mogu podići u holu DOB-a od 11-18 sati.

Nakon Beograda, Festival će biti održan i u Novom Sadu, Leskovcu, Kragujevcu, Čačku, Surdulici i drugim gradovima Srbije.

Sajt DOB-a je www.domomladine.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Od tragedije do komedije



Festival “Španski metar” predstavlja od 22. do 27. maja u Beogradu, a potom u Novom Sadu, deset najnagrađivanijih i najgledanijih španskih filmova iz 2013. godine, uključujući dva na katalonskom.

Sedmi “Španski metar” počinje u Dvorani Kulturnog centra Beograda filmom “Veštičarke i bičarke” Aleksa de la Iglesije, poznatog i po ostvarenjima “Ferpektni zločin”, “Poslednji cirkus”, “Kako sreća hoće”... De la Iglesijin film, koji će biti prikazan i 26. maja, osvojio je osam španskih filmskih nagrada Goja, najviše u tehničkim kategorijama.

Program sedmog “Španskog metra” nudi i filmove "15 godina i jedan dan", "Stokholm", "Svi joj želimo sve najbolje", "Život je lak dok žmuriš", "Jedan susret u Ženevi", "Na ivici", "Putovanje na početak", "Ismail" i "Velika španska familija".

Najviše nominacija za nagradu Goja imao je film Davida Truebe “Život je lak dok žmuriš”, nazvan prema stihu pesme "Strawberry Fields Forever" Bitlsa.

Festival donosi i dva filma nezavisne produkcije - debitantski "Na ivici" Fernanda Franka, koji je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u San Sebastijanu, te dokumentarac "Putovanje na početak" Leona Siminijana.

Biće prikazana i dva filma na katalonskom – “Jedan susret u Ženevi” Venture Ponsa i “Svi joj želimo sve najbolje”, kao i romantična drama "Stokholm" Rodriga Sorogojena i drame "15 godina i jedan dan" Grasija Kereheta i "Ismail" Marsela Pinjeira.

Posebna filmska poslastica je komedija "Velika španska porodica” Danijela Sančesa Arevela, jedan od najgledanijih španskih filmova 2013. godine, koji će biti prikazan na zatvaranju. Samo u toku prve nedelje prikazivanja, zaradio je 700.000 evra. Arevel je spojio dve omiljene španske stvari - porodicu i fudbal, snimivši komediju smeštenu u 2010. godinu, kada je Španija osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Festival organizuju KCB i Institut Servantes, a nakon Beograda, biće održan od 28. maja do 1. juna u Novom Sadu.

Karte po ceni od 250 dinara mogu se kupiti na biletarnici Dvorane KCB-a ili biletarnici Kulturnog centra Novog Sada.

Festivalski sajt je www.spanskimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Diva Sofija Loren, u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka nastavlja ciklus “Dive svetskog filma” izborom od 15 ostvarenja legendarne italijanske glumice Sofije Loren (Sophia), koja je igrala u više od stotinu filmova, a osvojila je dve nagrade Oskar, od kojih jednu za karijeru.

Posetioci Muzeja Jugoslovenske kinoteke imaju priliku od 21. do 25. maja da se prisete nekih od najpoznatijih filmova Sofije Loren, koje potpisuju reditelji kao što su Stenli Krejmer (Stanley Kramer), Vitorio de Sika (Vittorio De Sica), Piter Justinov (Peter Ustinov), Čarli Čaplin (Charles Chaplin), Alan Bridžis (Alan Bridges), Robert Altman (Robert Altman)…

Program počinje “Aidom” (1953) Klementa Frakasija (Clemente Fracassi), “Crnom orhidejom” (1958) Martina Rita (Ritt) i Krejmerovim filmom “Ponos i strast” (1957), u kojem igra i legendani Keri Grant (Cary).

Za 22. maj najavljeni su filmovi “U znaku venere” (1955) Dina Rizija (Risi), u kojem igra slavni reditelj Vitorio de Sika, a potom će biti prikazani i njegovi filmovi “Brak na italijanski način” (1964), sa Marčelom Mastrojanijem (Marcello Mastroianni), te “Napuljsko zlato” (1954) u kojem, uz Sofiju Loren, igra i slavna Silvana Mangano.



Publika će videti i “Presudu” (1974) Andrea Kajata (André Cayatte), “Ledi L” (1965) Justinova, sa Sofijom Loren i Polom Njumenom (Paul Newman), De Sikin film “Ćoćara” (1960), u kojem joj je partner Žan-Pol Belmondo (Jean-Paul Belmondo), te “Šteta što je takva” (1955) Alesandra Blasetija (Alessandro Blasetti), takođe sa De Sikom, “Krvavi obračun” (1978) rediteljke Line Vertmiler (Lina Wertmueller) sa Mastrojanijem, te Čaplinov film “Grofica iz Hong Konga” (1967) sa Marlonom Brandom.

Za završnicu su najavljeni “Dva koraka izvan braka” (1974) Bridžisa, sa Sofijom Loren i Ričardom Bartonom (Richard Burton), De Sikin “Juče danas sutra” (1963), u kojem ponovo igra uz Mastrojanija, kao i u Altmanovoj “Visokoj modi” (Pret-a-Porter, 1994).

Sofija Loren je poslednja diva jedne “mašine za pravlјenje snova” u kojoj se više takve zvezde ne prave, prelepa žena koja se nije zadovolјavala samo fizičkim izgledom, već je vredno radila da bi razvila i unapredila sopstvene izražajne sposobnosti, naveo je Marjan Vujović u programu Kinoteke. Najpoznatija italijanska glumica u međunarodnim okvirima, istovremeno je i simbol i stereotip “lepe Italijanke” u svetu.



Profesionalno je uspela da se uklopi u “star system” anglosaksonske kinematografije, a ponekad je uspela i da pobegne od onih uloga “mediteranskog tipa” koje je američko tržište nametalo, i još uvek često nameće, brinetama evropskog porekla. Kao diva, imala je imidž “porodičnog seks simbola” koji je spajao njenu izuzetno atraktivnu pojavu sa umirujućim težnjama žene želјne porodičnog života, kombinacije koja nije baš uvek uspevala da je spase od antipatija i loših ocena kritike.

Iako nisu svi njeni filmovi vredni sećanja, kako napominje Vujović, više naslova je čini jednom od najznačajnijih italijanskih glumica svih vremena, uključujući De Sikine “Zlato Napulјa”, “Ćoćara” i “Juče, danas, sutra”.

Kada je mlada Sofija Šikolone (Sofia Scicolone) zadivila sve svojom pojavom na platnu u raskopčanoj beloj košulјi devojke koja priprema piće u filmu “Zlato Napulјa”, prošle su bile tačno dve godine od kako je promenila ime u Sofija Loren. Ono što možda mlada glumica nije bila predvidela je bilo to što je na putu između grada u kojem je provela detinjstvo, Pocuolija, i Oskara, stvorila jedan prikaz sebe koji danas može da se posmatra kao stvaranje istinskog “mita svog porekla”, koji je kulturološki zanimlјiv s obzirom na to da reflektuje istorijske tekovine i italijanski mentalitet te epohe.



Rođena je 1934. godine u Rimu. Njena majka je pobedila na konkursu Metro Goldvin Majera za najbolјu dublerku Grete Garbo, ali se, nažalost, zalјubila u čoveka koji nije voleo film, a ni bračni život. Tokom Drugog svetskog rata, Romilda Vilani (Romilda Villani) neudata žena sa dve ćerke, odlazi u Pocuoli - u skromu kuću svojih roditelјa, u kojoj ostaje sve do 1950.

Te godine se sve tri vraćaju u Rim i kreću u osvajanje Činečita; počevši od statiranja u raznim produkcijama, od kojih se svakako izdvaja film “Kvo vadis” (1951). Na red dolazi izbor za Mis Italije u Salsomađoreu, koji je i do tada bio dobra preporuka većem broju glumica: Sofija osvaja titlulu Mis elegancije, skreće pažnju na sebe i menja ime u Sofija Lazaro (Sofia Lazzaro) kojim debituje u svetu foto-romana. Pojavila se potom sjajno obrađena u Felinijevom (Fellini) “Belom šeiku” (1952), a tada upoznaje i Karla Pontija (Carlo Ponti), producenta koji će postati pigmalion njene karijere i apsolutni protagonista njenog privatnog života. Ponti je u saradnji sa Dinom De Laurentisom (Dino De Laurentis) započeo produkciju filmova u nastavcima koji su postali veoma gledani. Iz saradnje De Sike kao reditelјa, Zavatinija (Cesare Zavattini) kao scenariste na osnovu pripovedaka Đuzepea Marote (Giuseppe Marotta) punih ironije, lokalnog folklora i osećanja, rađa se “Zlato Napulјa”. Film postiže veliki uspeh, a posebno je značajan za Sofiju Loren koja je do tada bila posmatrana samo kao još jedna lepa devojka. De Sika je uspeo da otkrije njenu pravu prirodu; dramatičnu i nestabilnu, tipično napolitansku: bila je u stanju da se dere, smeje, histeriše, zavodi, da se buni i da ispolјava različita, često suprotstavlјena, emotivna stanja u veoma kratkom vremenu. Na tako prenaglašen način ona je i odglumila ulogu senzualne Sofije, pica majstorke u segmentu “Pice na kredit”. Godine 1957. godine Sofija Loren i Ponti su se venčali u Meksiku izazvavši veliki skandal u Italiji u kojoj nije postojala ustanova razvoda i u kojoj je producent prema važećim zakonima postao bigamista, situacija koja je sjajno opisana u filmu “Razvod na italijanski način” (1961) Pijetra Đermija (Pietro Germi). Ponti i Sofija Loren su tek 1966. uspeli da reše taj problem i da se venčaju i u Evropi, ali u Francuskoj. Doduše, ta vrsta skandala se savršeno uklapala sa transformacijom “pica majstorke” u veliku divu Holivuda.



Nakon tri značajna američka filma koja je snimila u Evropi, “Ponos i strast” (1957) sa Kerijem Grentom i Frenkom Sinatrom (Frank Sinatra), “Dečak na delfinu” (1957) sa Alanom Ladom (Alan Ladd) i “Legenda izgublјenih” (1957) s Džonom Vejnom (John Wayne), usledilo je putovanje za Ameriku, koje su tadašnji mediji detalјno pratili često naglašavajući i kolekciju od četrdesetak halјina i kompleta dizajniranih od najznačajnijih evropskih stilista.

Počinjale su tako njene uloge “filmske gospođe” koje su značajno promenile i njen imidž: besprekorno stilizovana i očešlјana i lakirana. Ponekad čak i previše kao u filmu “Grofica iz Hong Konga” (1967) u režiji Čaplina.



U međuvremenu, u Italiji uspeh koji je ostvarila kao “vesela devojka iz naroda” koji ju je doveo u konkurenciju sa još jednom popularnom glumicom iz tog perioda, Đinom Lolobriđidom (Gina Lollobrigida) doživlјavao je svoj vrhunac.

Popularnost Lorenove je ipak postala nedostižna nakon 1960. godine i nove saradnje sa De Sikom i Zavatnijem na filmu “Ćoćara”, remek delu zasnovanom na književnom delu Alberta Moravije. U toku priprema, priču o majci i ćerci koje siluju vojnici oslobodilačke armije, bilo je odlučeno da Ana Manjani (Anna Magnani) glumi majku, a Sofija Loren ćerku. Nakon odbijanja Ane Manjani da glumi sa Sofijom Loren, ulogu majke Ćezire (Cesira) dobila je 26-godišnja Lorenova. Nјena snažna i duboka interpretacija ove uloge joj je donela i Oskara 1962. za najbolјu žensku ulogu u konkurenciji sa Natali Vud (Nathalie Wood) i Odri Hepbern (Audrey Hepburn), ali i definitivno priznanje kritičara.



Želјa da postane “velika mediteranska majka” italijanske kinematografije, pretvarajući intenzitet glume iz lika Ćezire u model interpretacije, postojala je kod glumice koja je i van scene doživlјavala majčinstvo kao najvišu vrednost. Stoga nije mogla da izostane ni uloga Filumene Marturano, klasika napolitanskog “mamizma”, u De Sikinom filmu “Brak na italijanski način” (1964).

U prvoj epizodi filma “Juče, danas, sutra” na najbolјi način, uz sofisticiranu ironiju, uspela je da održi ravnotežu između melodramatičnosti i svih opštih mesta u jednom strastvenom i maštovitom prikazu Napulјa glumeći Adelinu, švercerku cigareta, koja rađa jedno dete za drugim kako ne bi otišla u zatvor, uz sjajnu pratnju Mastrojanija. U drugoj epizodi u ulozi bogate gospođe iz Milana ga je maltretirala na izvanredan način glumeći razmaženu bogatašicu koja se dosađuje. Treća epizoda donosi jednu od najbrilјantnijih interpretacija Lorenove: Mara, osetlјiva i religiozna prostitutka, istovremeno nadrealna i realistična, ozbilјna i duhovita. Ova epizoda, koja se kasnije ispostavila i kao najuspešnija, sadrži i čuvenu scenu striptiza tokom kojeg se Sofija Loren u crnom kompletu svlači pred Mastrojanijem koji zavija poput vuka.



Tu scenu su, sa prefinjenom autoironijom, ponovili 30 godina kasnije u Altmanovom filmu “Visoka moda” (1994). To je ujedno bio i poslednji film u kojem su zajedno glumili, čak 50 godina nakon prvog zajedničkog filma “Šteta što je takva” (1954).

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Odložen Španski metar



Festival “Španski metar” odložen je za dva dana zbog trodnevne žalosti u Srbiji, pa će biti održan od 24. do 28. maja u Beogradu, a potom i u Novom Sadu - kako je bilo i planirano.

Sedmi “Španski metar” počeće u Dvorani Kulturnog centra Beograda filmom "Veštičarke i bičarke" Aleksa de la Iglesije, koji će biti repriziran i 26. maja, a prve večeri biće prikazan i "Život je lep dok žmuriš" Davida Truebe.

Za 25. maj najavljeni su "Jedan susret u Ženevi" Venture Ponsa, "Svi joj želimo sve najbolje" rediteljke Mar Kol i "Na ivici" Fernanda Franka, dok su 26. maja na programu "Putovanje na početak" Leona Siminijana i reprizno "Veštičarke i bičarke".

Festivalski program obuhvata poslednja dva dana i filmove "Ismail" reditelja Marsela Pinjeira, "Velika španska porodica" Danijela Sančesa Arevela, koji je prvobitno bio planiran za zatvaranje, te "15 godina i jedan dan" rediteljke Grasije Keherete i "Stokholm" Rodriga Sorogojena u završnici.

Festival organizuju KCB i Institut Servantes, a novosadsko izdanje, koje će biti održano od 28. maja do 1. juna, Kulturni centar Novi Sad.

Karte po ceni od 250 dinara mogu se kupiti na biletarnici Dvorane KCB-a ili biletarnici Kulturnog centra Novog Sada.

Festivalski sajt je www.spanskimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Filmska baština neugrožena



Filmska građa neprocenjive vrednosti, koja se nalazi u Arhivu Jugoslovenske kinoteke na Košutnjaku, bezbedna je, uprkos obilnim padavinama koje su izazvale proteklih dana katastrofalne poplave.

Ističući da je preduzela sve mere zaštite filmske građe, Jugoslovenska kinoteka navela je u saopštenju da je manja količina vode, posle obilnih padavina, prodrla bila u hodnik depoa u kojem se čuvaju kolor pozitivi i negativi, ali da je angažovanjem zaposlenih u Arhivu i organizovanjem dežurstava tokom vanrednog stanja sprečeno da voda ugrozi filmsku baštinu.

Osim toga, Jugoslovenska kinoteka kontaktirala je svoje partnere u svetu - Svetsku federaciju filmskih arhiva (FIAF) i Evropsko udruženje kinoteka (ECA), obeveštavajući ih o trenutnoj situaciji u Srbiji i mogućnostima za pružanje pomoći.

Jugoslovenska kinoteka je od sopstvenih sredstava nabavila i poslala ugroženom stanovništvu znatnu količinu flaširane vode i sredstava za higijenu.

(SEEcult.org)

  Kako se kalila ljubav



Specifičan pregled istorije filma i društva pružiće 26. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu predavanje “Kako se kalila lјubav – Romansa, rad i rod u klasičnom jugoslovenskom filmu” koje će održati Nеbојšа Јоvаnоvić, dоktоrski kаndidаt nа Cеntrаlnоеvrоpskоm univеrzitеtu u Budimpеšti, a istražiće varijacije tog odnosa u nizu dugometražnih igranih filmova o obnovi i izgradnji, snimljenih od 1948. do 1958.

Polazeći od pretpostavke da su ljubavne priče tih filmova indikativne za društvene promene u tom periodu, predavanje će pratiti transformacije tih priča i njihovih protagonista, celuloidnih radnica i radnika, u filmovima „Život je naš“, „Priče o fabrici“, „Jezera“, „Plavi 9“, „Zenica“, „Te noći“, „Samo lјudi“ i „Pogon B“.

Filmovi će biti analizirani u svetlu tadašnjih načela i praksi rodne emancipacije, jednog od temelja jugoslovenske socijalističke modernosti.

Razgovor posle predavanja moderiće Aleksandra Sekulić, urednica CZKD-ovog filmskog programa.

(SEEcult.org)

  Zlatna palma Džejlanu



Turski reditelj Nuri Bilge Džejlan (Ceylan) osvojio je Zlatnu palmu 67. Filmskog festivala u Kanu porodičnom sagom “Zimski san” (Winter Sleep), dok je Gran pri dobila italijanska rediteljka Alis Rorvaher (Alice Rohrwacher) za “Čudo” (The Wonders) o pčelarskoj porodici iz Toskane, a nagradu za režiju američki reditelj Benet Miler (Bennett Miller) za sportsko-krimi priču “Lovac na lisice” (Foxcatcher).

Iako je za favorita, posebno među anglosaksonskim kritičarima, važio “Gospodin Tarner” britanskog veterana Majka Lija (Mike Leigh), trijumfovao je Džejlanov film koji traje tri sata i četvrt. Bio je najduži u konkurenciji od 18 ostvarenja, koje je ocenjivao žiri na čelu sa Džejn Kempion (Jane Campion).

Nagradjivani reditelj Džejlan je posvetio nagradu “mladim ljudima u Turskoj i svima koji su izgubili živote tokom protekle godine”.

Naveo je i da nije očekivao Zlatnu palmu, a nakon što su mu je uručili američki reditelj Kventin Tarantino (Quentin) i glumica Uma Turman (Thurman), podsetio je i na stogodišnjicu turskog filma, “srećnu koincidenciju” sa njegovom Zlatnom palmom.



Posebno je zahvalio žiriju i čelnicima Kanskog festivala na kojem je višestruko, inače, dosad nagrađivan - 2003. osvojio je Gran pri za film “Hladan”, 2006. nagradu FIPRESCI za “Podneblja”, 2008. nagrađen je za režiju “Tri majmuna”, a 2011. dobio je Gran pri za “Bilo jednom u Anadoliji”.

Pobednički film 67. Kana drama je o bivšem glumcu koji vodi mali hotel u zavejanim planinskim predelima Anadolije sa suprugom, sa kojom je u bračnoj krizi, i sa sestrom koja je takodje u krizi nakon razvoda.



Favorizovani biografski film “Gospodin Tarner” Majka Lija odneo je nagradu za najboljeg glumca – Timoti Spol (Timothy Spall) nagrađen je za naslovnu ulogu slavnog britanskog slikara čijim je imenom nazvana najprestižnija nagrada za savremenu vizuelnu umetnost.

Najboljom glumicom proglašena je Džulijan Mur (Julianne Moore) za ulogu u filmu “Mape do zvezda” (Maps to the Stars) Dejvida Kronenberga (David Cronenberg), satiri na račun Holivuda.



Nagrada žirija dodeljena je ravnopravno Gzavijeu Dolanu (Xavier Dolan) za kanadski film “Mommy” i francuskom legendarnom autoru Žan-Liku Godaru (Jean-Luc Godard) za “Zbogom jeziku” (Goodbey to Language).

Dok je Dolan zaplakao primajući nagradu i zahvaljujući žiriju, 83-godišnji Godar je tradicionalno bio odsutan. Njegov 3D film bio je najkraći u trci za Zlatnu palmu, a učestvovao je na 67. Kanu i kao jedan od autora omnibusa “Mostovi Sarajeva”, koji potpisuju, izmedju ostalih, i Aida Begić iz Bosne i Hercegovine i Vladimir Perišić iz Srbije.

Za najbolji scenario nagrađeni su ruski reditelj Andrej Zvjaginjcev i Oleg Negin za “Levijatan”.



Braća Darden, koja su takođe bila među favoritima, ostala su praznih ruku i propuštene šanse da dramom “Dva dana, jedna noć” (Two Days, One Night) sa francuskom glumicom Marion Kotjard (Cotillard) u glavnoj ulozi, uđu u istoriju kao prvi trostruki vlasnici Zlatne palme.

Među 18 filmova u trci za Zlatnu palmu bili su i Ken Louč (Loach), Atom Egojan (Egoyan), Tomi Li Džons (Tommy Lee Jones), Mišel Azanavisijus (Michel Hazavinicius)…

Alis Rorvaher, dobitnica Gran prija za film “The Marvel”, bila je jedna od dve žene u konkurenciji za Zlatnu palmu, pored japanske rediteljke Naomi Kavase (Kawase), koja je učestvovala filmom “Still the Water”.



edina žena koja je do sada osvojila Zlatnu palmu je novozelandska rediteljka Džejn Kempion (Klavir, 1993), predsednica žirija 67. Kana.

U žiriju, u kojem je ove godine učestvovalo više žena, nego muškaraca, bili su: holivudski glumac Viljem Dafo (Willem Dafoe), francuska glumica Karol Buke (Carole Bouquet), američka rediteljka Sofija Kopola (Sofia Coppola), kineski reditelj Đia Zangki (Zhangki) i danski Nikolas Vinding Refn (Nicolas Winding Refn), meksički reditelj i glumac Gael Garsija Bernal (García), iranska glumica Lejla Hatami (Leila) i južnokorejska Džeon Do-jeon (Jeon Do-yeon).

Zlatnu palmu za kratki film dobio je kolumbijsko-britanski “Leidi” (Simon Mesa Soto), a posebne pohvale dobili su francuski “Aissa” (Clement Trehin-Lalanne) i norveški “Yes, we love” (Hallvar Witzo).



Nagradu programa “Izvestan pogled”, koji je predstavio 18 filmova, dobio je mađarski “White God” nagrađivanog Kornela Mundruza (Mundruczo). Nagrada žirija dodeljena je švedskom filmu “Turist” Rubena Ostlunda, a specijalno priznanje dobio je “The Salt of the Earth” koji su režirali Vim Venders (Wim Wenders) i Ribeiro Salgado, sin fotografa Sebastiaoa Salgade kome je film i posvećen.

Nagrađena je i ekipa filma “Party Girl” (Marie Amachoukeli, Claire Burger i Samuel Theis), koji je dobio i nagradu za najbolju fotografiju.

U okviru programa “Cinefondation”, prvu nagradu dobila je Ani Silverstajn (Annie Silverstein) sa Univerziteta Teksas u Ostinu za “Skunk”, drugu Acuko Hirajanagi (Atsuko Hirayanagi) iz NYU Tisch škole za umetnost Azije u Singapuru – za film “Oh Lucy! Treća nagrada ravnopravno je dodeljena filmovima “Lievito Madre” (Fulvio Risuleo) iz Centra za kinematografiju u Italiji i “The Bigger Picture” (Daisy Jacobs) sa Nacionalne škole za film i televiziju u Velikoj Britaniji.

*Foto: Kanski festival

(SEEcult.org)

  90 godina Mosfilma



Mosfilm, jedan od najstarijih i najvećih filmskih studija na svetu, gostuje u Beogradu od 29. maja do 2. juna svečanim programom povodom 90 godina postojanja, koji počinje u Dvorani Kulturnog centra filmom “Beli tigar” Karena Šahnazarova u njegovom prisustvu.

Jubilej Mosfilma, čiji je Šahnazarov generalni direktor, biće obeležen svečanim projekcijama klasičnih i savremenih filmova u različitim zemlјama, među kojima je i Srbija, a osim u Beogradu, filmovi će biti prikazani od 30. maja do 3. juna i u bioskopu “Kupina” u Nišu, u organizaciji Filmskog centra Srbije.

Osim Šahnazarova i njegovog saradnika Sergeja Lavrentijeva, publiku će na svečanom otvaranju revije Mosfilma pozdraviti i Mirolјub Vučković u ime FCS-a, a publika će imati priliku narednih dana da vidi sedam klasika u novim digitalnim kopijama, kao i savremene filmove, svetski poznate i one koji su popularni u samoj Rusiji.

Među njima su i “Mi sviramo džez” Šahnazarova, “Nekoliko dana iz života Oblomova” Nikite Mihalkova, “Moskva suzama ne veruje” Vladimira Menjšova, “Dersu Uzala” Akire Kurosave, “Kavkaska zaroblјenica” Leonida Gajdaja i “Ogledalo” Andreja Tarkovskog.

Šahnazarov će 30. maja u podne u FCS-u predstaviti Mosfilm i model finansiranja kinematografije u Rusiji, koji sprovodi Ministarstvo kulture Rusije. To predstavlјanje, namenjeno filmskim profesionalcima iz Srbije, biće simultano prevođeno na srpski jezik.

Program revije Mosfilma nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Katedrale uvod u 5. UnderhillFest



Dokumentarni 3D omnibus “Katedrale kulture” grupe slavnih reditelja naći će se od 29. maja na repertoaru bioskopa Cineplexx u Podgorici, kao svojevrsno zagrevanje za peti Telekom UnderhillFest koji će od 3. do 12. juna prikazati više od 20 dokumentaraca iz celog sveta.

Film “Katedrale kulture”, u režiji Vima Vendersa, Roberta Redforda, nedavno preminulog Mihaela Glavogera, te Karim Ajnuz, Margaret Olin i Majkla Madsena, imao je svetsku premijeru ove godine na Berlinalu, a bio je i jedna od atrakcija nedavnog sedmog izdanja festivala Beldocs u Beogradu.

Podgorički Cineplexx prikazivaće ga do 4. juna, u saradnji sa petim Telekom Underhillfestom, koji će biti svečano otvoren 3. juna u Crnogorskom narodnom pozorištu dokumentarcem “20,000 dana na Zemlji” o svestranom muzičaru Niku Kejvu (Nick Cave), u režiji Ijana Forsajta (Iain Forsyth) i Džejn Polard (Jane Pollard).

“Katedrale kulture” dokumentarac je o šest značajnih dela svetske arhitekture - prikazuje Berlinsku filharmoniju, Narodnu biblioteku Rusije, najhumaniji zatvor na svijetu Halden, Operu u Oslu, Salk institut i Centar Žorž Pompidu u Parizu. Svako od tih zdanja krase veličanstven dizajn i jedinstvena arhitektonska vizija, kao i posebno mesto u kulturološkom i istorijskom tkanju civilizacije.



Baveći se “duhom građevina”, 3D film “Katedrale kulture” pušta da šest upečatljivih i jako različitih objekata govore svaki za sebe, analizirajući ljudski život iz perspektive struktura koje je stvorio čovjek. Šest priznatih filmskih stvaralaca, koji su uneli sopstveni vizuelni stil i umetnički pristup u taj projekat, pokazuju da su zgrade materijalna manifestacija ljudskih razmišljanja i akcija.

Venders je rekao da predstavljena zdanja na izvestan način pokazuju osobine živih, svesnih bića, a svoje oduševljenje 3D tehnologijom, započeto filmom o legendarnoj nemačkoj koreografkinji Pini Bauš (Bausch), preneo je i na ostale autore filma.



Uz “Katedrale kulture” i film o Kejvu, peti Telekom UnderhillFest prikazaće više od 20 filmova, koji su i ove godine podeljeni u tri selekcije – međunarodna, regionalna i vantakmičarska.

Nagrade su Maslačak za najbolji film u međunarodnoj i regionalnoj selekciji.

Žiri čine direktor festivala Slobodna zona Rajko Petrović iz Srbije, dokumentarista Robert Zuber iz Hrvatske i dokumentarista Mirko Matović iz Crne Gore, a kao i prethodnih godina, i publika će izabrati najbolji film.

Nakon Podgorice, filmove će, kako je najavljeno, videti i publika u Kotoru.

Festivalski sajt je www.underhillfest.me, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Jubilej Jugoslovenske kinoteke



Jugoslovenska kinoteka proslavlja 65 godina postojanja 6. juna, a na svoj dan, koji je i dan prve filmske projekcije u Srbiji i na Balkanu, svečano će otvoriti i 16. Festival nitratnog filma čiju okosnicu čini obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Kinoteka je ranije ove godine započela redovan program u zgradi u Uzun Mirkovoj, koju je dobila još pre 15 godina, ali je vodila tešku borbu za to zdanje. Nakon višegodišnje rekonstrukcije i produžene administrativne procedure za sve neophodne dozvole, Kinoteka se napokon preselila u Uzun Mirkovu, gde nudi publici dve projekcije dnevno, uz nastavak redovnog programa u svom Muzeju u Kosovskoj.

“Za nama je ogroman posao, vreme ‘obnove i izgradnje’”, rekao je v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović 3. juna na konferenciji za novinare. Preseljenjem u novu zgradu, Jugoslovenska kinoteka dobila je, kako je istakao, mogućnost da sve što su činile ranije generacije kinotečana primerenije predstavlja javnosti.

“Ono što naslediš dužan si i (sa)čuvati – što i jeste misija arhivista upravo radi onih koji dolaze posle nas”, rekao je prvi čovek Jugoslovenske kinoteke, jednog od najvećih filmskih arhiva u svetu sa više od 100.000 filmova iz više od 80 nacionalnih kinematografija.



Ističući veliki posao koji obavlja Centar za digitalizaciju i podsećajući da su sređeni depoi i da ostaje da se reši samo pitanje depoa u Luci Beograd, Zelenović je rekao da Kinoteka obeležava jubilej na radni i na svečani način, pa i bez lažne skromnosti.

Povodom jubileja, Kinoteka će 6. juna uručiti svoje najveće priznanje – nagradu Zlatni pečat dramskoj umetnici Miri Banjac i reditelju Miši Radivojeviću. Biće uručena i Zlatna plaketa Fondaciji “Aleksandar Saša Petrović” i pojedincima zaslužnim za domaću kinematografiju. Na svečanom otvaranju 16. Festivala nitratnog filma biće uručena i priznanja ličnostima koje su doprinele radu Kinoteke.

Završne pripreme proslave jubileja i 16. Festivala nitratnog filma poklopile su se sa nezapamćenim poplavama, pa je i Kinoteka u delu depoa sa kolor filmovima imala izvesnih problema sa vodom, ali je sprečeno bilo kakvo iznenađenje i opasnost da voda prodre do filmskih kopija.



Festival nitratnog filma, koji će biti održan od 6. do 15. juna pod geslom “Prohujalo sa nitratom”, predstaviće oko 60 igranih i dokumentarnih filmova, od kojih je polovina posvećena Prvom svetskom ratu, dok drugi deo programa čine naslovi različitih žanrova.

Festival počinje filmovima producenta Đoke Bogdanovića, snimljenim za vreme Drugog balkanskog rata 1913. godine i uoči samog izbijanja Prvog svetskog rata 1914. Reč je o završnom delu restaurisanih filmova iz fonda jednog od pionira srpske kinematografije, istakao je upravnik Kinotekinog Arhiva Aleksandar Saša Erdeljanović. Njihovim prikazivanjem kruniše se završetak trogodišnjeg rada Arhiva Jugoslovenske kinoteke na obradi, montaži i digitalnoj restauraciji tog svetski značajnog filmskog fonda, koji pada i na stogodišnjicu Bogdanovićeve smrti.



Program filmova o Prvom svetskom ratu obuhvata i ostvarenja iz zemalja pobednica i pobeđenih zemalja, uključujući dosad neviđene dokumentarne žurnale o Srbiji, srpskoj vojsci i narodu, koje je Kinoteka dobila od specijalizovanih arhiva ratnih filmova, kao što su Vojni arhiv francuske vojske iz Ivrija na Seni i Imperijalni ratni muzej iz Londona.

Posebno je najavljen film “Poseta kralja Ludviga Beogradu” iz septembra 1918. godine, koji je tek nedavno pronađen u Austrijskom filmskom arhivu u Beču. Jugoslovenska kinoteka i pomogla austrijskim arhivistima da lociraju mesto snimanja tog filma – jednog od poslednjih filmskih izveštaja okupatorskih snimatelja sa srpskog fronta.

Novinari su imali priliku da pogledaju odlomak “Posete kralja Ludviga Beogradu”, kao i kadrove filmova “Nesreća na železnici” (1921), “Najjači” (1929), “Crvenokošuljaši” (1952) i "Četrdeset četiri", koje takođe ne bi trebalo propustiti.



Vrhunac programa posvećenog Prvom svetskom ratu biće premijera petosatne televizijske serije “Apokalipsa, Prvi svetski rat”, koja odmah posle prvog prikazivanja u Francuskoj stiže na Festival nitratnog filma. U toj ambicioznoj seriji, između ostalih velikih arhiva, učestvovala je svojim materijalima i Jugoslovenska kinoteka, a projekciji će 13. juna prethoditi i predavanje istorijskog savetnika te serije Frederika Geltona (Frédéric Guelton).

U okviru Festivala nitratnog filma, 13. juna u Kinoteci će biti otvorena izložba “Srbija i Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu”, koja će putem originalnih materijala iz ratnog perioda, fotografija, plakata, dokumenata i isečaka iz štampe dočarati tragičan, ali i veličanstven put koji su Srbi prošli od Sarajevskog atentata 1914. do oslobođenja u jesen 1918. godine.

U programu 16. Festivala nitratnog filma učestvuje čak 28 arhiva iz raličitih delova sveta (iz Rumunije, Bugarske, Francuske, Nemačke, Austrije, Španije, Italije, Mađarske, Velike Britanije, Češke, Poljske, Japana, Norveške, Slovenije, Švedske, Grčke…), čime je premašen prošlogodišnji rekordni broj partnera. I ove godine očekuje se dolazak direktora i drugih kolega iz filmskih arhiva u svetu.

Veći deo programa biće održan u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, osim otvaranja i projekcije “Apokalipse”.

U Uzun Mirkovoj do kraja juna publika ima priliku da vidi i filmove Brajana de Palme, Džona Frankenhajmera, Terija Gilijama, Dejvida Kronenberga, Kventina Tarantina, Federika Felinija, Luisa Majlstona, F.V. Murnaua, Frica Langa, Sergeja Ejzenštajna, Čarlija Čaplina, Karla Frojnda, Džejmsa Vejla, kao i Reviju japanskih filmova.

Publika u Kosovskoj imaće priliku da se podseti diva svetskog filma Bet Dejvis, Lorin Bekol, Klaudije Kardinale, Katrin Denev, Me Vest, Džoan Kraford, Olivije de Hevilend, Grejs Keli, Džejn Mensfild, Ave Gardner, Džejn Rasel i Đine Lolobriđide.

Junski program u Muzeju Kinoteke započet je sećanjem na Boba Hoskinsa, Hansa Rudolfa Gigera i Tatjanu Samojlovu, a za kraj meseca najavljena je 43. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope.

*Foto: Jugoslovenska kinoteka

D. Stefanović / SEEcult.org

  Više od 80 filmova na 21. Paliću



Festival evropskog filma Palić predstaviće od 19. do 25. jula više od 80 filmova u deset programskih celina, a uprkos skromnom budžetu za manifestaciju tog obima i značaja, najavio je i određene novitete, uz nastavak afirmisanja najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise.

Pojedinosti raznovrsnog programa 21. Palića još nisu objavljene, osim što je za završnicu najavljen pobednik nedavnog 67. Filmskog festivala u Kanu – turska drama “Zimski san” Nurija Bilge Džejlan (Ceylan).

Uz oko 85 filmova, 21. Palić ponudiće publici i dve izložbe, tri naučna skupa i muzički program, najavljeno je 4. juna na konferenciji za novinare u Beogradu, na kojoj je predstavljen i novi Savet tog festivala, kojim predsedava proslavljena glumica Mira Banjac.

Mira Banjac istakla je da Palićki festival za nju nije nepoznanica, jer ga dugo već prati, a sada je čeka, kako je navela, da sačuva ono što su stvorili direktor Radoslav Zelenović i ekipa oko njega.

"Festival na Paliću je sačuvao svoju profilisanost, što je verovatno bio najteži zadatak. U pitanju je Festival koji teško opstaje u celoj našoj situaciji. Međutim, ovi ljudi vrlo stidljivo i vrlo vaspitano ćute i rade onoliko koliko može da se uradi i na tome sam im posebno zahvalna", rekla je Mira Banjac, koja je funkciju predsednika Saveta preuzela od Branislava Lečića.



Lečić je istakao da mu je bilo zadovoljstvo da predsedava Savetom, a kao član tog tela, nastaviće i ubuduće da se bori da Palićki festival “opstane na mapi Evrope”. “Važno je da ovakav jedan pogled na filmsku umetnost bude nastavljen, jer je to kontakt sa svetskom kinematografijom”, naglasio je Lečić.

Uz Miru Banjac, Lečića i direktora Palićkog festivala Zelenovića, u novom Savetu su i Petar Mitrić, Blažo Perović, Zoran Đerić, Sabolč Tolnaj, Zoltan Šifliš i Gordan Mihić.

Novina je i to što je glavni selektor postao Petar Mitrić, dosadašnji selektor programa “Paralele i sudari” i “Mladi duh Evrope”. Nikolaj Nikitin, dosadašnji glavni selektor, postao je umetnički direktor Palićkog festivala.

U Glavnom takmičarskom programu biće 13 filmova, od kojih je jedan van konkurencije. Glavni program posvećen je evropskim filmskim ostvarenjima koja provociraju pitanja o sudbini evropskog čoveka, ujedno ukazujući na svu lepotu i važnost različitosti unutar evropskog prostora.



Međunarodnim žirijem predsedavaće Pjer Anri Delo (Pierre Henri Deleau) iz Francuske, pokretač programa “Petnaest dana režisera” u Kanu.

Takmičarski program “Paralele i sudari” ponudiće deset filmova iz zemalja nekadašnjeg geopolitičkog istoka Evrope koji se bave pitanjima tranzicije društva i sistema, međuetničkim odnosima, pitanjima identiteta i potrebe za mirom i suživotom, tolerancijom...

Među redovnim festivalskim programima je i “Mladi duh Evrope” koji obuhvata 15 filmova, a prema rečima selektora Mitrića, biće buntovan i ekspresivan kao i do sada. Među filmovima u tom programu, najčešće napravljenih minimalnim budžetom, biće i ostvarenja mladih srpskih autora koji su postigli značajan međunarodni uspeh.

Uz omaž programe dobitnicima nagrade “Aleksandar Lifka”, čija imena još nisu objavljena, Palić tradicionalno predstavlja i nova ostvarenja mađarske kinematografije, a ove godine posvećen je i novom gruzijskom filmu.



U programu “Eko Dox” biće prikazano šest ostvarenja koja je odabrao Igor Toholj, kojima Palićki festival ukazuje na potrebu očuvanja životne sredine i skreće pažnju na ekološke probleme koji zabrinjavaju.

Uvod u 21. festivalsko izdanje biće program “Klasici na trgu” koji će biti održan od 12. do 18. jula na prostoru ispred subotičke Gradske kuće, a pružiće publici priliku da uživa u sedem remek dela majstora evropske kinematografije koji su digitalizovani.

Palićki festival će, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, prikazati i šest filmova posvećenih Prvom svetskom ratu, povodom obeležavanja stogodišnjice njegovog početka.

Najavljena je i izložba i naučni skup “Srbija i srbi na filmu u Prvom svetskom ratu”. U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, dvadesetak učesnika govoriće o filmskom nasleđu iz vremena Prvog svetskog rata i zbivanjima zabeleženim na filmu na ovim prostorima.

U saradnji sa Forumom Ziviler Friedensdienst (forumZDF), najavljena je i izložba “MOnuMENTI promenljivo lice sećanja”, koju će pratiti i panel diskusija u prostorijama Fondacije “Danilo Kiš”.

Festivalski program obuhvata, između ostalog, i naučni skup na temu “Ekološke i zdravstvene posledice NATO bombardovanja”.



Direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Blažo Perović, u ime organizatora, rekao je da se pripreme 21. Palićkog festivala odvijaju u destimulativnom ambijentu zbog opšte situacije u zemlji, ali je istakao da taj festival ostaje privržen obavezi da učini kulturu Srbije prepoznatljivom na evropskom i međunarodnom nivou.

"Merion Doring, direktorka Evropske filmske akademije, konstatovala je prošle godine da je naš festival ušao u predvorje najvažnijih festivala u Evropi. Međutim, mi održavamo festival u gradu gde nema prave bioskopske infrastrukture, naš budžet je 10 ili 15 puta manji od deset najvažnijih evropskih festivala, a Palić kao turistička destinacija ne funkcioniše", rekao je Perović.

I Zelenović se osvrnuo na mnogobrojne neizvesnosti i probleme u oblasti kulture u Srbiji.

“Ima i ove godine mnogo problema. Međutim, jedna stvar nikada nije bila problem, a to je koncept ovog festivala. Mnogi festivali kubure sa time šta je njihov koncept. Ovaj Festival je prošao sve što je moralo da se prođe. Bili smo nacionalni festival, pa smo bili nacionalni i inostrani, ali smo u više od poslednjih deset godina došli do toga da budemo isključivo festival evropskog filma. Osim Subotice ne znam ni jedan drugi prostor gde bi se to tako, što kažu novi klinci, 'primilo'. Kada imate prodatih čak 800 karata za ruski film, što je problem u mnogim drugim sredinama, onda možemo da kažemo da je onaj najveći strah, o tome kako će publika primiti novu promenu, prošao bezbolno”, istakao je Zelenović, koji je i v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

Zelenović je rekao da su ove godine i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i pokrajinske vlasti Vojvodine i gradske vlasti Subotice imale razumevanja za Palićki festival.

Prema rečima Perovića, budžet je ove godine oko 220.000 evra (oko 24 miliona dinara), što je otprilike na nivou prošlogodišnjeg. Ministarstvo kulture daje devet miliona dinara, Pokrajina 9,8 miliona, a gradske vlasti Subotice nešto više od 5 miliona.

Palićki festival je 2013. godine, u jubilarnom, 20. izdanju, prikazao oko 90 filmova u 11 selekcija, uprkos krizi i smanjenom budžetu.

Na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije jubilarni Palić prvobitno je dobio svega 1,3 milion dinara, a nakon burnih reakcija u javnosit, odobrena je dodatna podrška od pet miliona.

Najboljim filmom 20. Palića proglašen je holandski “Borgman” Aleksa van Varmerdama, a nagrade je odnelo još nekoliko društveno angažovanih ostvarenja.

Festivalski sajt je www.palicfilmfestival.com

(SEEcult.org)