Filmske novosti...

Film o Kentridžu u Čolakoviću



Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje 23. juna projekciju dokumentarnog filma “Vilijam Kentridž, pobede i jadi” reditelja Đovanija Troiloa (Giovanni Troilo), u okviru internacionalnog projekta simultanog prikazivanja filma širom sveta.

Projekcija će biti održana u 20 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a deo je globalne inicijative u okviru koje se taj umetnički dokumentarni film prikazuje između 15. maja i 4. jula u muzejima savremene umetnosti širom sveta.

Poznat po animacijama, crtežima i pozorišnim komadima, tokom poslednjih 12 godina, Kentridž je radio na delu “Pobede i jadi”, kolosalnom omažu istoriji Rima. Reč je o frizu dugačkom 550 metara postavljenom uz obalu reke Tibar, sačinjenom od slika visokih 90 metara. Rad predstavlja slavne trenutke, pobede i poraze tog grada - od ubistva Rema do Pazolinija, od Berninija do “Dolce Vita” i tekuće izbegličke krize.

Nasuprot rimskom Koloseumu, rad “Pobede i jadi” je efemerno umetničko delo predviđeno da fizički nestane kroz nekoliko godina. Kentridžove slike oblikovane su na belom kamenu rečne obale pomoću vodenog mlaza, što znači da će, čim organski razvoj i zagađenje ponovo potamne zidove, one zauvek nestati, ostavljajući Troilov film kao jedinu uspomenu na njih.



Opisano kao najveće delo savremene umetnosti ikada proizvedeno u Rimu, ostvarenje “Pobede i jadi” sastoji se od umetničkog filma u kojem su značenja, sugestije i jezici Kentridžovog rada prevedeni u drugi jezik, jezik kinematografske forme.



Sniman u periodu od dve godine, film prikazuje umetnikov studio u Johanesburgu i prati pripreme za zvanično predstavljanje dela. U njemu se istražuju veze koje spajaju “Pobede i jade” sa Kentridžovim osnovnim temama, kao što su odbijanje rasne diskriminacije i složeni odnos između krajolika i pamćenja.



Nastao u produkciji Andree Patijernoa (Patierno) i Beatriče Bulgari (Beatrice), u saradnji sa televizijskim kanalima Sky Arte HD, Rai Cinema i Lia Rumma, film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Rimu.

Proces distribucije ovoga puta je upotpunjen malim revolucionarnim elementom: pored međunarodne distribucije i tradicionalnog prisustva na festivalima i televizijskim kanalima, film se prikazuje i u muzejima. Reditelj i producenti godinama su sarađivali sa najvećim umetnicima i galeristima u cilju stvaranja umetničkih filmova koji postaju “umetnička dela”. Revolucionarni proces omogućio je dublje razumevanje umetničkog rada, a sada je dostupan njegovoj suštinskoj publici u najposećenijim muzejima širom sveta.



Projekcije tog filma organizovane su u muzejima u Njujorku, Pekingu, Atini, Istanbulu, Dubaiju, Torontu, Lisabonu, Buenos Ajresu, Lionu, Talinu, Zagrebu, na Kanarskim ostrvima, u Izraelu, Australiji, Švajcarskoj, Italiji...

*Film “William Kentridge, Triumphs and Laments” nije distribuiran na srpsko tržište i nema zvaničan naziv na srpskom jeziku, pa je MSUB-ov predlog prevoda naziva filma “Vilijam Kentridž, pobede i jadi”.

(SEEcult.org)

https://youtu.be/gnUNEn-a8bI

Visok kvalitet uprkos krizi



Festival evropskog filma Palić, suočen sa finansijskim problemima zbog smanjene podrške nadležnih institucija, prikazaće od 15. do 21. jula oko 80 filmova u desetak selekcija, a u želji da zadrži viok kvalitet, izostaviće deo pratećeg programa.

Predsednica Saveta FEF Palić Mira Banjac rekla je 22. juna na konferenciji za novinare u Muzeju Jugoslovenske kinoteke da, i pored finansijskih problema, za taj festival ne važi izreka “koliko para toliko muzike”.

“Para imamo toliko koliko imamo, ali ipak imamo dobru muziku. U ovoj stisci, koju delimo sa društvom u kojem postojimo, uspeli smo da održimo kvalitet, a to je oduvek i bila suština Palićkog festivala. Naša poruka je da iza svega što se dogodi stoje ljudi, sa svojim entuzijazmom, sa verom da ne može sve da propadne i da nije sve u parama nego je u svesti. Poručujem ljudima koji imaju svest da razmisle kuda ide naša kultura. Mi se radujemo našem Festivalu, mi ga negujemo i nećemo se zaustaviti, bar ove godine”, istakla je Mira Banjac.

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović, koji je na tom festivalu od početka 1992. godine, rekao je da je problema bilo uvek, ali je pre desetak godina konačno potpisan Protokol o sufinansiranju sa republičkim, pokrajinskim i lokalnim vlastima Subotice.

“Republika Srbija i Grad Subotica su ispoštovali Protokol, a Pokrajinski sekretarijat Vojvodine se, iz samo njima znanih razloga povukao, te je posle šest miliona dinara 2015. godine i tri miliona 2016, ove godine dao samo jedan milion. Republika je dala devet, Grad pet miliona, tako da operišemo sa oko 150.000 evra. Pre sedam godina smo imali 420.000 evra”, precizirao je Zelenović.

Zbog toga će, posle prošlogodišnjih 106 filmova, ovog leta biti 80.

Izostaće program Klasici na trgu, jer nema novca za iznajmljivanje DCP projektora, kao i Festivalske novine, a biće i manje gostiju.

Član festivalskog Saveta Branislav Lečić ocenio je da je FEF dokazao svojim trajanjem jedinstvenost, posebnost i kvalitet.

“Svako ko ozbiljno voli film i zna šta on znači za kulturu ne samo naše zemlje, nego i regiona i Evrope zna da je dragoceno pratiti ono što se dešava na Festivalu, kao presek filmskog stvaralaštva, ali i preokupacija autora oko tema koju su društvene i umetničke. Mi kao glumci želimo da skrenemo pažnju da je situacija za kulturu vrlo teška i da su prioriteti dovedeni u pitanje. Dešava se uravnilovka, finansije ne prate šta je važno a šta je manje važno. Ne može se izjednačavati nešto što je seoski festival i onaj koji je već tradicionalno dokazao svoju evropsku vrednost. FEF, koji je opšte dobro, treba da bude podržan kao legitimacija naše kulture i društva”, naglasio je Lečić.

Programski direktor Miroslav Mogorović izjavio je da se zajedno sa Otvorenim univerzitetom, kao izvršnim producentom, dovijao da nađu balans između onoga što čini Festival i mogućnosti koje pruža budžet.

“Odlučili smo da ne ukidamo programe, a da ‘sečemo’ prateće edukativne sadržaje. Naslovima sam izuzetno zadovoljan, imamo filmove iz Berlina i Kana, nagrađene i one koji su privukli pažnju publike”, rekao je Mogorović, navodeći ostvarenja Andreja Zvjaginceva, Sergeja Loznice, Kornela Mundrucua, filmove iz Gruzije, Italije...

Glavni program imaće 12 umesto 14 filmova, a od 21 sat prikazivaće se dosadašnji i budući dobitnici festivalskih nagrada, dok će od 23 sata biti filmovi koji idu više ka publici, najavio je Mogorović.

Direktor Otvorenog univerziteta Ilija Tatić ponovio je koliko je teško bilo pripremiti program uz smanjenje budžeta sa 21,5 na 15,3 miliona dinara.

“U fokusu je morao da ostane film, a odrekli smo se mnogih stvari, ne samo edukativnih nego i zabavnih programa koji su mnogo značili za atmosferu i za izuzetne utiske koje su gosti uvek nosili sa našeg Festivala i iz naše zemlje“, rekao je Tatić.

Selektor Petar Mitrić istakao je da je za FEF Palić karakteristično ne samo to što prikazuje poznate autore, već i otkriva nove, a od deset filmova iz programa Parelele i sudari, posvećenog istočnoevropskim autorima i temama, izdvojio je estonski film “Novembar”, nagrađen na Trajbeki, i “Poslednju porodicu” sa Sandensa o čudnoj porodici poljskog slikara.

Selekcija Mladi duh Evrope ove godine daje poseban pogled na film i globalni svet, sa temom migrantske krize, te zalazi u daleke predele Čilea ili Afrike, a Mitrić je posebno pomenuo film “Stranac u raju”.

Nagradu “Aleksandar Lifka” ove godine primiće slavni srpski glumac Slavko Štimac, a ime stranog dobitnika biće objavljeno uskoro.

Nagradu “Underground Spirit” dobio je Bertran Mandiko, francuski reditelj koji stvara van svih tokova evropskog i svetskog filma, koji je dospeo i do Kana, ali nije hteo da postane čovek sa crvenog tepiha, rekao je Mitrić.

Mitrić je skrenuo pažnju i na program U fokusu, posvećen filmu iz susedne Hrvatske, za koju je istakao da je u poslednje vreme postala primer kako treba urediti nacionalnu kinematografiju.

Zvanične festivalske nagrade dodeliće žiri koji čine srpski glumac Nikola Đuričko, belgijski reditelj Gus van der Berger, hrvatska glumica Tihana Lazović i festivalska direktorka iz Kopenhagena Tina Fišer, a ime petog člana biće objavljeno naknadno.

Zahvaljujući kompaniji Gorki list kao prijatelju FEF Palić, i ove godine će biti dodeljena nagrada publike “Gorki list”.

(SEEcult.org)

Prijavljivanje filmova za 14. ZagrebDox



Monday, June 26, 2017 - 00:00 to Wednesday, November 15, 2017 - 23:45
Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox objavio je poziv za prijavljivanje filmova za svoje 14. izdanje, koji će biti održano u Zagrebu od 25. februara (veljače) do 4. marta (ožujka) 2018. godine.

Prijavljivanje filmova za programe 14. ZagrebDoxa moguće je do 15. oktobra (listopada) 2017, odnosno do 15. novembra (studenog) 2017. za filmove u produkciji.

Prijavljivanje je preko onlajn obrasca na sajtu ZagrebDoxa.
http://zagrebdox.net/hr/sign_in

Pozivaju se reditelji, producenti, distributeri i ostala ovlašćena tela da prijave svoje dokumentarne filmove na 14. ZagrebDox.

Festivalski program sastoji se od službene konkurencije, službenog programa (posebni tematski programi) i retrospektiva.

Službena konkurencija sastoji se od međunarodne konkurencije i regionalne konkurencije. U međunarodnoj konkurenciji učestvuju filmovi iz celog sveta, osim onih koji učestvuju u regionalnoj konkurenciji.

Pravo učešća u regionalnoj konkurenciji imaju filmovi producirani ili koproducirani u jednoj od sledećih zemalja: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Italija, Kosovo, Makedonija, Mađarska, Srbija, Slovenija i Rumunija.

U službenoj konkurenciji mogu učestvovati dokumentarni filmovi plasirani nakon 1. januara (siječnja) 2017. godine.

Rok za prijavu filmova je 15. oktobar (listopad) 2017. godine (za filmove koji su dovršeni nakon januara - siječnja 2017), odnosno 15. novembar (za filmove u produkciji). U takmičarskom programu festivala mogu učestvovati isključivo filmovi koji nisu prethodno bili prikazani u Hrvatskoj.

Naknada za prijavu se ne plaća.

Pravila prijavljivanja i uslove učešća moguće je naći na korisničkim stranicama sajta ZagrebDoxa nakon registracije.

Kontakt za sva dodatna pitanja je submissions@zagrebdox.net

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15ce4adc1f3%3A2a680e3%3Afe3a8465&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Prijavljivanje%20filmova%20za%2014.%20ZagrebDox&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fwww.seecult.org%2Fkonkurs%2Fprijavljivanje-filmova-za-14-zagrebdox

Novi bosanski film, BG

Dom omladine Beograda
Datum:
Saturday, July 1, 2017 - 18:00
Link:
http://www.domomladine.org
Kino Region: NOVI BOSANSKI FILM (1-3.7.2017.)

1.7.

18.00 IZBJEGLICA 532 (14 min) - kratki film
režija: Goran Kapetanović

ZABRANJENO PUŠENJE U SARAJEVU (75 min) - dokumentarac
režija: Đanluka Lofredo

20.00 MRTVE RIBE (120 min) - igrani film
režija: Kristijan Milić

2.7.

18.00 DOKUMENTARCI IZ REPUBLIKE SRPSKE

JA MOGU DA GOVORIM (34 min)
režija: Mirza Skenderagić

DJECA (30 min)
režija: Denis Bojić

SVETLANA (25 min)
režija: Pero Pavlović

20.00 AŽDAJA (10 min) - kratki film
režija: Ivan Ramadan

SNIMATELJKA (102 min) - dokumentarac
režija: Kristen Johnson

3.7.

18.00 SJEĆAM SE (15 min) - kratki film
režija: Elma Tataragić

JADRANKA (72 min) - dokumentarac
režija: Branko Lazić

20.00 IGRA (7 min) - kratki film
režija: Senad Alihodžić

SMRT U SARAJEVU (85 min) - igrani film
režija: Danis Tanović
250 din

Jačanje podmlatka filmske industrije



Evropski projekat SOFA - Škola za filmske agente pomaže mladim profesionalcima u filmskoj industriji da razviju programske projekte, kao interdisciplinarna platforma za one koji ne nalaze svoje mesto u uobičajenim programima obuke za reditelje, scenariste ili producente.

Peta generacija učesnika okupiće se u avgustu na radionici u Varšavi i potom u aprilu 2018. u Tbilisiju, rekao je 20. jula na konferenciji za novinare umetnički direktor Festivala evropskog filma Palić Nikolaj Nikitin.

Među sedam odabranih projekata iz cele Evope jedan je iz Srbije, projekat mlade filmske kritičarke Tare Karajica “Centar za žene na filmu”.

Tara Karajica rekla je da bi taj centar trebalo da podržava žene u filmskoj industriji, da promoviše jednakost polova, zastupljenost ženskog pitanja u filmskom sadržaju, kao i profesionalni razvoj žena u srpskoj filmskoj industriji.

Polaznici radionice razvijaće projekte pod mentorstvom iskusnih trenera, među kojima je i srpski producent Miroslav Mogorović, programski direktor Palićkog festivala.

Nikitin je objasnio da SOFA edukuje “igrače u filmskoj industriji”, a ne autore.

“Ima već puno škola za reditelje, producente, glumce, ali naš cilj je da obučimo igrače u filmskoj industriji, one koji će se starati o festivalima, distribuciji, koji će pokretati filmske magazine, u nekim zemljama čak osnivati kinoteke, fondove”, rekao je Nikitin, dodajući da su na zapadu Evrope ove strukture već razvijene.

“Zemlje kao što su Francuska i Nemačka imaju veće filmske fondove, više škola i nacionalnih arhiva, a sve to daje više mogućnosti za finansiranje filmova i njihovo prikazivanje. Zato se SOFA fokusira na centralnu i istočnu Evropu, centralnu Aziju, Kavkaz. Uključena je i Grčka, a ove godine se otvara i za Izrael”, rekao je Nikitin.

Nikitin je ocenio da su filmovi iz tih zemalja vrlo uspešni na inostranim festivalima, ali da još nedostaju strukture i institucije koje bi ojačale filmsku industriju i pomogle organizatorima festivala, distributerima, prikazivačima, a samim tim i budućnosti filma koji se gleda na velikom ekranu.

“Suština je u razmeni znanja i u tome da se pomogne mladim igračima da ostvare svoje snove”, zaključio je Nikitin.

(SEEcult.org)

Eksperiment kao prostor slobode



Beogradski reditelj Igor Toholj predstavio je na 24. Festivalu evropskog filma Palić kratki eksperimentalni film “Transfiguracija”, inspirisan jednim dugim hotelskim hodnikom.

Prikazan u programu Mladi duh Evrope, film “Transfiguracija” je, prema rečima Toholja, u osnovi zamišljen kao minimalistički postupak, inspirisan ambijentom u kojem se nalazio tokom jedne nedelje.

“Prolazeći tim dugim hodnikom na čudan, onostrani način bio sam inspirisan i odlučio sam da snimim ‘film kadar’ koji je poslužio kao polazište za ovaj film. ‘Transfiguracija’ je nastala iz multiplikacije tog kadra, njegovih bezbrojnih varijacija po različitim parametrima. Inače, to je bio najduži hotelski hodnik u kom sam bio u životu, tako dug da se sa najširim objektivom njegove tačke u perspektivi spajaju”, rekao je Toholj 20. jula na konferenciji za novinare na 24. FEF Palić, na kojem učestvuje i kao selektor programa ekoloških dokumentaraca Eko Dox.

Toholj je istakao da je strukturi mnogo doprinela mlada montažerka Marija Kovačina, koja je radila i na zvučnoj slici koja zaista organski izvire iz filma.

Komentarišući položaj eksperimentalnog filma u Srbiji, Toholj je podsetio da je na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma čak bila ukinuta ta kategorija “pod izgovorom da su druge filmske forme apsorbovale eksperimentalni film, što nije tačno”.

“Eksperimentalni film se ne smatra delom onoga što se podrazumeva pod takozvanom filmskom industrijom. U tom smislu je on ekskluzivitet, polje u kome se ostvaruju ambicije i fantazmagorije autora, koji su na tom polju prilično slobodni”, istakao je Toholj.

Eksperimentalni film, međutim, kako je primetio, sve više počinje da biva produkcioni deo filmske industrije.

“Recimo, Filmski centar Srbije je ove godine na konkursu sa malo više razumevanja podržao tu kategoriju i čak uveo kategoriju video arta”, naveo je Toholj.

“U svetu sve češće festivali A kategorije, kao što je Kan, inkorporiraju u svoje programe mnoštvo eksperimentalnih i alternativnih filmova, koje možemo da vidimo na Paliću u programu Mladi duh Evrope”, rekao je Toholj.

Kao selektor progama Eko Dox, Toholj je želeo da ukaže da je budućnost koje smo se pribojavali već tu, sa svim lošim posledicama nepažnje čoveka prema životnoj sredini.

“Hteo sam i da pokažem kako razni novinari, istraživači, aktivisti i drugi svojim ličnim primerom i angažmanom pokušavaju da utiču na to da se taj proces barem uspori. Sa druge strane, u nekom socijalno-političkom smislu, ukazujem na neke velike nepravde, poput otimanja plodne zemlje u najsiromašnijim zemljam sveta (Mrtvi magarci se ne plaše hijena). To su filmovi u kojima kroz nečiji lični angažman publika može da doživi empatiju sa tom osobom i da razume bolje taj problem nego kada se iznose samo novinske činjenice ili rezultati istraživanja, koji su suvoparni i nemaju lični pečat”, izjavio je Toholj.

Palićki festival prikazuje do 21. jula oko 80 filmova u 11 celina, uprkos smanjenoj podršci nadležnih.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Nagrade 24. Palića



Najboljim filmom 24. Festivala evropskog filma Palić proglašen je “Park” grčke rediteljke Sofije Egzarhu, dok je za režiju nagrađena Helena Hegeman za “Preterani aksolotl”, a specijalno priznanje dobio je Igor Bezinović za ostvarenje "Kratki izlet".

Zlatni toranj za najbolji film dobio je "Park" Sofije Egzarhu, "za realističan pristup kroz koji opisuje brutalni svet dvoje mladih koji odrastaju u svetu koji se raspada; za telesnost, intenzivan jezik i izuzetnu glumu dvoje mladih glumaca u usponu, i pritom je rad rediteljke-debitantkinje", naveo je u obrazloženju žiri 24. FEF-a, koji se završava 21. jula filmom “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića, koji je van konkurencije.

Palićki toranj za najbolju režiju dodeljen je Heleni Hegeman za film "Preterani aksolotl", "za intenzivno i energično pripovedanje i smelu narativnu strukturu”. “Ovaj film na scenu dovodi jednu mladu glumicu koja obećava, i jednu iskrenu rediteljku", istakao je žiri na čelu sa rumunskim rediteljem Kristijem Pujuom.

Hrvatski film “Kratki izlet” Igora Bezinovića, koji je posle 24. Palića prikazan i na 64. Puli, a očekuje ga i projekcija na 20. Motovunu, dobio je specijalno priznanje za “pažljivo i minuciozno građenje narativa i oslobađajući ulazak reditelja-debitanta u igrani film".

Žiri 24. FEF-a činili su, uz Pujua, i belgijski reditelj Hust Van der Berg, srpski glumac Nikola Đuričko, danska festivalska selektorka Luiz H. Johansen i hrvatska glumica Tihana Lazović.



Nagradu žirija kritike za najbolji film u programu Paralele i sudari, koji je posvećen istočnoevropskom filmu, dobio je hrvatski film "Ne gledaj mi u tanjir", dobitnik i Beogradskog pobednika na 45. Festu, za “složen prikaz snažnog ženskog lika i inovativan pristup priči o odrastanju”. “Film Hane Jušić efikasno kombinuje visceralnu fotografiju i zlokobnu elektronsku muziku koja stvara neprirodan osećaj klaustrofobije", naveo je u obrazloženju žiri. Specijalno priznanje dodeljeno je filmu "Poslednja porodica", za “prevazilaženje granica konvencionalnog biografskog filma u službi intrigantnog portreta velikog poljskog slikara Ždjislava Bekšinskog i njegove jedinstvene porodice. Reditelj Jan P. Matušinski pronalazi novi ugao za dobro poznatu priču, pronicljivim pogledom dokumentariste", istakao je žiri, koji su činili činili Marta Balaga (Poljska), Janka Požonji (Mađarska) i Ivan Velisavljević (Srbija).



Nagrade će biti uručene na svečanom zatvaranju 24. FEF-a, koji je prikazao oko 80 filmova u 11 programskih celina, uprkos drastično smanjenoj podršci nadležnih, posebno pokrajinskih vlasti Vojvodine.

Nagrada publike “Gorki list” biće poznata 22. jula.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Završen 24. Palić



Festival evropskog filma Palić svečano je završen 21. jula uručenjem nagrada, uz oproštaj od dugogodišnjeg umetničkog direktora i selektora Nikolaja Nikitina, koji je rešio da se povuče i više posveti aktivnostima u okviru Berlinala.

Uoči projekcije domaćeg filma “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića, koji je prikazan van konkurencije, na Letnjoj pozornici na Paliću uručene su nagrade za filmove u glavnom programu i selekciji Paralele i sudari, kao i nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, koju je dobio britanski scenarista Kristofer Hampton, dobitnik niza prestižnih nagrada, uključujući i Oskar.

Producentkinja grčkog filma “Park” Amanda Livano, koja je od programskog direktora FEF Palić Miroslava Mogorovića primila nagradu Zlatni toranj za najbolji film, rekla je su i ona, i rediteljka pobedničkog filma Sofija Egzarhu iznenađene nagradom, jer su u konkurenciji bila velika rediteljska imena savremenog filma.

“Hvala žiriju za ovu čast posebno u ime Sofije Egzarhu i zato što je predsednik žirija bio Kristi Puju, čiji su filmovi inspiracija za nju”, rekla je Amanda Livano, zahvalivši organizatorima za to što se proteklih dana “osećala tako dobrodošla”.

Na nagradi za režiju zahvalila je video porukom Helena Hegeman, dobitnica Palićkog tornja za film “Preterani aksolotl”, kao i hrvatski reditelj Igor Bezinović, dobitnik specijalnog priznanja za ostvarenje "Kratki izlet".

Video porukom zahvalila je i hrvatska rediteljka Hana Jušić, koja je dobila nagradu žirija kritike za najbolji film u programu Paralele i sudari, a bila je i gošća 24. FEF Palić. Takođe, palićkoj publici je video porukom zahvalio i poljski reditelj Jan P. Matušinski, nagrađen specijalnim priznanjem za film “Poslednja porodica”.

Prestižnu nagradu “Aleksandar Lifka” Kristoferu Hamptonu je uručio direktor FEF Palić Radoslav Zelenović, uz inserte iz čuvenih filmova tog nagrađivanog scenariste, kao što su „Karington“ (1995), „Opasne veze“ i „Pokajanje“ (2007).

Zelenović je podsetio da su mnogi značajni domaći autori dobitnici nagrade “Lifka”, kao i mnogi evropski velikani.

Pominjući Milenu Dravić, Batu Živojinovića, Ljubišu Samardžića, Miru Banjac, Emira Kusturicu, kao i Kenaa Louča, Kena Rasela, Mikloša Janču, Kšištofa Zanusija i druge, Zelenović je rekao da sa velikim profesionalnim i ličnim zadovoljstvom uručuje najveću nagradu FEF Palić Hamptonu.

Pozdravljen snažnim i dugim aplauzom publike, Hampton je rekao da je to sjajan način da se provede prvo veče u novoj zemlji i da je počastvovan što se našao među dobitinicima nagrade “Lifka”.

Hampton je rekao i da život scenariste nije uvek sjajan.

“Ponekad se osećate i kao da ste u zatvoru, ali ponekad zrak svetla prođe kroz rešetke, a ovo je jedan od takvih trenutaka”, rekao je 71-godišnji Hampton, dodajući i da, iako je dobio nagradu za životno delo, nema nameru da se povlači.

Nagrada publike “Gorki list” biće proglašena 22. jula, pošto publika moze da glasa i za filmove van konkurencije, što znači i za “Rekvijem za gospođu J”, kojim je 24. FEF Palić zatvoren.

Palićkoj publici poklonile su se mlade glumice iz tog filma Jovana Gavrilović i Danica Nedeljković, a sa njima i Mira Banjac, predsednica festivalskog Saveta, koja u “Rekvijemu” igra njihovu baku.

“Ove sjajne mlade koleginice daju mi veru da nije bilo uzalud ono što sam radila 70 godina i da uvek ima nekog iza, ko će nastaviti put. Ja igram malu ulogu, ali glumac mora da ume i da opsluži onoga ko je u tom času glavni. Ja sam sa osobitim zadovoljstvom to uradila za Mirjanu Karanović”, rekla je Mira Banjac povodom uloge u filmu “Rekvijem za gospođu J”, zahvalivši i “jednoj od najboljih publika kojoj se poklanjala”.

Palićki festival oprostio se u završnici od dugogodišnjeg umetničkog direktora i selektora Nikolaja Nikitina, koji je odlučio da se povuče i posveti u potpunosti aktivnostima u okviru Berlinala.

Nikitin je sa suzama u očima zahvalio organizatorima FEF Palić na, kako je rekao, najboljem delu svog života i najavio da će svakako ponovo doći na Palić. Publika je imala priliku da vidi i fotografije sa festivalskih izdanja iz proteklih 15 godina, na kojima je Nikitin radio, a oproštaj je dopunjen i pesmom “Buy buy love, buy buy happinies”.

Završnica 24. FEF Palić protekla je i u znaku priznanja koje je dobio sam festival od Asocijacije evropskih festivala - etikete EFA kojom je uvršćen među izuzetne festivale posvećene “umetnosti, svojoj zajednici i Evropi”.

(SEEcult.org)

Nada da će biti prepoznat značaj FEF Palić



Organizatori Festivala evropskog filma Palić izrazili su zadovoljstvo proteklim 24. festivalskim izdanjem, kao i nadu da će i nadležni prepoznati njegov značaj i obezbediti odgovarajuću finansijsku podršku.

“Srećni smo da se 24. Festival privodi kraju na uspešan način, da smo prikazali pre svega dobre filmove, da smo imali značajne goste, da je publika prisutna u velikom broju i da su reakcije dobre. To je najbolji indikator da ovaj festival ne samo da ima smisla, nego i da je nešto dragoceno za ovu zemlju u ovom trenutku. Nadam se da će to biti prepoznato u narednom periodu”, rekao je Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici, koji je izvršni producent FEF Palić.

Uz zahvalnost medijima i prijateljima koji su pomogli realizaciju 24. FEF Palić, kao i celoom festivalskom timu, Tatić je rekao: “Oni znaju u kakvim smo uslovima radili”.

“Iz ugla organizatora možemo, s jedne strane, da budemo zadovoljni, s obzirom na okolnosti koje nam već godinama ne idu naruku, a s druge strane, naravno uvek ima stvari koje uočite u samoj realizaciji, pripremi, dugom procesu koji traje maltene godinu dana, kako festival može da bude još bolji. To nam na neki način daje smernice šta da uradimo za sledeću godinu”, dodao je Tatić.

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović, koji će na svečanom zatvaranju Festivala 21. jula na Letnjoj terasi uručiti nagradu “Aleksandar Lifka” britanskom scenaristi i reditelju Kristoferu Hemptonu, rekao je da “mora da prizna da ima veliku tremu.

Zelenović je dodao da nije lako stajati pred jednim Miklošem Jančom, Peterom Bačom, Kšištofom Zanusijem, Kenom Loučem, Kenom Raselom i drugima koji su ranije dobili ovo priznanje za izuzetan dprinos evropskoj kinematografiji.

“To nije ni lako ni jednostavno, ali veoma sam počastvovan tom činjenicom. Sa velikim profesionalnim, a i ličnim zadovoljstvom uručujem tu nagradu. Ti ljudi ne samo što su učinili čast ovom festivalu, oni su temelj evropske kinematografije”, istakao je Zelenović.

Zelenović je napomenuo da članovima Saveta i Direkciji ističe mandat u martu 2018.

“Pred nama je 25. Festival na Paliću uopšte i 15. put od kako se održava kao isključivo evropski. Kasno je to spremati u martu i mislim da ako bi trebalo nešto da se menja, to bi trebalo u septembru. Postoji ideja da se Savetu produži mandat za jednu godinu, da se uradi 25. FEF i da se onda zahvalimo i da svako ide svojim putem. U svakom slučaju, ko god bude radio naredni festival, mi ostavljamo dobre temelje”, zaključio je Zelenović.

Programski direktor Miroslav Mogorović istakao je da je upravo dobio saopštenje EFA - Asocijacije evropskih festivala, koja ima 715 festivala – članica, da je Palić izabran među 26 laureata koji su dobili etiketu “izuzetan festival posvećen umetnosti, svojoj zajednici i Evropi”.

“Ovo ćemo sa velikim zadovoljstvom proslediti predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine”, rekao je Mogorović, povodom drastičnog smanjenja finansijske podrške pokrajinskih vlasti FEF-u Palić ove godine.

(SEEcult.org)

Nagrade 64. Pulskog festivala



Veliku zlatnu arenu za najbolji hrvatski film na 64. Pulskom filmskom festivalu, koji je svečano završen 22. jula u Areni, osvojio je “Kratki izlet” Igora Bezinovića, dok je za režiju nagrađena Hana Jušić za debitantski film “Ne gledaj mi u pijat”. Sa nekoliko nagrada trijumfovao je i “Ustav Republike Hrvatske”, osvojivši Zlatnu arenu za scenario Rajka Grlića i Ante Tomića, te nagradu za najbolju mušku ulogu Nebojše Glogovca i sporednu Dejana Aćimovića. Najboljom manjinskom koprodukcijom proglašena je “Sieranevada” rumunskog reditelja Kristija Pujua, dok je Zlatnu arenu za režiju dobio Miloš Radović iz Srbije za “Dnevnik mašinovođe”.

Bezinovića je Velika zlatna arena zatekla u proslavljanju 34. rođendana, a dobio ju je nakon specijalnog priznanja koje je nekoliko dana ranije dobio na 24. Festivalu evropskog filma Palić i uoči projekcije u glavnom programu 20. Motovuna.

“Kratki izlet” je dugometražni igrani prvenac Bezinovića, koji je i producent tog filma, koji je režirao nakon niza hvaljenih i nagrađivanih dokumentarnih i kratkih filmskih naslova. Pored najvažnije nagrade Pulskog festivala, vredne 30.000 kuna, dobio je i paket post-produkcijskih usluga u iznosu od 10.000 evra, koje dodeljuje Teleking.

Velika zlatna arena dodeljena je filmu “Kratki izlet” kao nadahnutoj i modernoj egzistencijalističkoj alegoriji koja “nenametljivo raste iz kadra u kadar”, kako je naveo žiri. “Poput junaka Bezinovićevog filma, koji se odluče za avanturu traganja za starom Gradinom koja navodno krije retke lepote, i gledalac koji se odvaži da zaroni u taj film, susrešće se sa osobitim i širokim spoznajama. Vrsno ukrštanje fikcije i dokumentarizma, nadogradnje konkretnoga apstraktnim, a realnoga nadrealnim”, naveo je za Bezinovićev film žiri na čelu sa prošlogodišnjim pobednikom Pulskog festivala, Zrinkom Ogrestom.

Žiri je posebno pohvalio među filmovima u hrvatskom programu “Mrtve ribe” redatelja Kristijana Milića - za produkcijski entuzijazam i skladnu sinergiju filmskih profesionalaca iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Zlatna arena za režiju dodeljena je Hani Jušić za “Ne gledaj mi u pijat” zbog nadahnutog orkestriraja svim stvaralačkim elementima tog dirljivog filma koji “u svakom kadru potvrđuje iskrenu autoričinu potrebu da se bavi osobitim i bremenitim svetom svojih junaka”.

Pobednički film odneo je i obe ženske glumačke nagrade, kao i nagrade za oblikovanje zvuka (Martin Semenčić) i kostimografiju (Katarina Pilić).

Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu dodeljena je Miji Petričević za debitantsku ulogu Marijane u filmu “Ne gledaj mi u pijat”, kojom je, kako je istakao žiri, sigurno i sugestivno dočarala “sve vidljive i nevidljive slojeve karaktera mlade protagonistkinje, njenu istovremenu grubost i nežnost, oporost i požrtvovnost, sućutnost i mizantropičnost, te želju za begom uz spoznaju da je taj beg nemoguć|.

Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu dodeljena je Arijani Čulina za ulogu Vere u filmu Hane Jušić, u kojem je izgradila “živ, zaokružen i retko uverljiv lik nezrele i submisivno-posesivne supruge i majke koja izmiče svakom stereotipu”.

Glumačke muške nagrade odneo je “Ustav Republike Hrvatske” reditelja Rajka Grlića, koji je sa Antom Tomićem nagrađen za scenario tog filma u kojem su - zaokružene i u hrvatskoj svakodnevici ukorenjene likove - suočili na human, empatičan i duhovit način s vlastitim predrasudama, nesigurnostima pa i mržnjama, navodeći ih na upoznavanje drugih i drugačijih, onih sa suprotnog etničkog, idejnog, ideološkog i svetonazorskog pola, te na međusobnu toleranciju i prihvatanje”, naveo je žiri.

Za glavnu ulogu u “Ustavu” nagrađen je srpski glumac Nebojša Glogovac koji je lik “zagrebačkog intelektualca koji je obeležen porodičnom anamnezom, manjinskim seksualnim statusom i pripadnošću etničkoj većini”, dočarao sa “osobitom suptilnošću”, spretno balansirajući “humorom i oporošću, cinizmom i empatijom, muževnošću i feminiziranošću”.

Zlatnu arenu za najbolju sporednu mušku ulogu dobio je Dejan Aćimović, takođe za “Ustav Republike Hrvatske”, koji je odneo i nagradu za kameru Branka Linte.

Nekoliko nagrada osvojio je i film “Goran” Nevija Marasovića, za scenografiju je Zlatna arena dodeljena Petri Poslek i Ivi Rodić, a za muziku Alenu Sinkauzu i Nenadu Sinkauzu.

Zlatna arena za montažu dodeljena je Hrvoju Mršiću za film “Agape” redatelja Branka Sćmidta.

Nagrada Breza za najboljeg debitanta dodeljena je Čejen Černić za film “Uzbuna na Zelenom Vrhu”.

Žiri 64. Pule, koji su uz Ogrestu činili i filmski kritičar Josip Grozdanić, scenograf Mladen Ožbolt, kostimografkinja Ivana Zozoli Vargović i glumac Vedran Živolić, proglasio je u selekciji manjinskih produkcija najboljim filmom “Sieranevada” Kristija Pujua, koji je, inače, predsedavao žirijem glavnog programa 24. FEF Palić.

“Sjajna tragikomedija s elementima farse u kojoj autor oko karmina za oca jedne porodice iz Bukurešta u interijerima njihovog stana kreira fresku dinamičnih porodičnih odnosa u kojoj se bavi politikom, crkvom, nacionalnom prošlošću i međuljudskim odnosima”, naveo je žiri, koji je Zlatnu arenu za režiju dodelio Milošu Radoviću za “Dnevnik mašinovođe”, navodeći da je to “skladno i nenametljivo režirana crna komedija sa izuzetnim osećajem za dramaturšku kompaktnost i narativni ritam”.

Zlatna arena za glumačko ostvarenje dođena je Salomi Demuria za ulogu u filmu “Kuća drugih” reditelja Rusudana Glurjidzea.

U međunarodnom programu Zlatna arena za najbolji dugometražni film dodeljena je filmu “Čovek zvan Ove” reditelja Hannesa Holma, dok je Zlatna arena za najbolji kratkometražni film dodeljena filmu “Žirafa” rediteljke Janne Schmidt, a žiri su činili glumica Jasna Ornela Bery, filmski kritičar Igor Saračević i direktorka Festivala slovenačkog filma Jelka Stergel.

Nagrada “Oktavijan” Hrvatskog društva filmskih kritičara pripala je filmu “Ne gledaj mi u pijat” Hane Jušić s prosečnom ocenom 4,66.

Nagrada publike Zlatna vrata Pule dodeljena je filmu “ZG80” Igora Šeregija, dok je na drugom mestu “Ustav Republike Hrvatske”.

Pobednički Bezinovićev film našao se na 13. mestu liste zasnovane na glasanju publike.

(SEEcult.org)

Hampton o saradnji, kompromisima, stavu...



Nagrađivani engleski scenarista Kristofer Hampton, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, izjavio je da scenaristi nisu adekvatno vrednovani, ali i da je razumljivo da se pre svega rediteljima pripisuje film.

Scenarista filmova kao što su „Karington“ (1995), „Opasne veze“ i „Pokajanje“ (2007), Hampton je rekao da je tačno da nije fer to što se film uglavnom pripisuje reditelju, iako je scenario osnova, ali da je to razumljivo.

Reditelj je taj koji ima finalnu kontrolu, osim kad je preuzme studio. Kao piscu, vaš je zadatak da sarađujete sa rediteljem, da se trudite da ga ubedite u vašu ideju. Mislim da najbolji reditelji razumeju da je scenario osnova svega. Mada, neki veliki reditelji su paranoični prema scenaristima, kao da scenario na neki način preti njihovoj autonomiji. Naravno, postoji i bogata evropska tradicija da reditelji sami pišu svoja scenarija, rekao je Hampton, koji je i reditelj, dramski pisac… rekao je Hampton 21. jula na konferenciji za novinare 24. FEF Palić - nekoliko sati uoči zvaničnog uručenja nagrade „Aleksandar Lifka“, koju je dobio i domaći glumac Slavko Štimac.

Ističući da veoma voli proces rada sa dobrim rediteljem, poput Stivena Frirsa, koji mu je omiljeni, Hampton je rekao da bliskost te saradnje proizvede nešto bolje nego što bi jedan ili drugi mogli da urade sami.

„To je ideal - da radite tako blisko sa rediteljem da je na kraju teško razlučiti ko je šta uradio u konkretnom filmu. Ali da, scenaristi nisu vrednovani sasvim koliko bi trebalo“, rekao je Hampton.

Hampton je rekao i da voli da počnesaradnju sa rediteljem u najranijoj fazi scenarija, a u tom pogledu je kritikovao američki sistem.

„Za mene je teškoća ono što se dešava u američkom sistemu. Tamo dok pišete nemate ideju ko će biti reditelj. Kada završite ulazi se u pregovore ko će režirati, to traje, pa neko ne odgovara iz ovih ili onih razloga, poziva se drugi potencijalni reditelj, opet pregovara i konačno kada se izabere reditelj, kao da počinjete sve iz početka“, rekao je Hampton, čiji su filmovi osvajali najznačajnije nagrade na festivalima u Kanu i Veneciji, ali i Oskara.

Na pitanje dokle je spreman na kompromise u tim pregovorima, Hampton je rekao da je tokom karijere više puta otpušten, 10 do 12 puta.

„Kažem im - ne mogu da idem dalje putem vaših sugestija, to nije ono što sam zamislio na početku. Moram da priznam da sam ponosan ili zadovoljan što ni jedan od tih projekata sa kojih sam otpušten nije završen“, rekao je Hampton.

Hampton nije mogao da decidno kaže šta mu je najvažnije u radu na scenariju – ideja, poruka, likovi...

„S obzirom da pokušavam da svaki projekat uradim drugačije od prethodnog, dosta je teško izabrati jedan element koji je najvažniji. Mislim da je instinkt taj na osnovu kojeg biram temu, a zatim tokom pisanja pokušavam da identifikujem ’zašto’ radim baš taj komad ili scenario. Uglavnom radim adaptacije. To je poseban set izazova. Uvek sam o sebi mislio kao o prevodiocu, jer moram da prevedem sa jednog jezika na drugi u teatru, a takođe od jednog medija u drugi - od romana u film, od filma u mjuzikl, od knjige do televizije. Uživam u tom procesu prevođenja. Ali pišem i originalna scenarija, kao za film ’Karington’ (1995), koji je zasnovan na životu stvarnih ljudi. Inače sam najviše zainteresovan za pravu istoriju, prave ljude i nastojim da budem veran istinitim iskustvima tih ljudi koje uzimam za svoje likove“, rekao je Hampton.

Upitan da li je scenario za taj film, koji je i režirao, pisao za Emu Tomson, Hampton je rekao da ga je pisao davno i da je u to vreme razmišljao o Vanesi Redgrejv.

Bio je, kako je naveo, fasciniran knjigom o piscu Litonu Strejčiju (koga u filmu igra Džonatan Prajs), ali se posebno zainteresovao za slikarku Doru Karington koja se zaljubila u njega i ostala mu odana, iako nije mogla da sa njim ostvari fizičku ljubav.

„Prošlo je 18 godina od pisanja do realizacije, u međuvremenu sam video Emu Tomson u nekim televizijskim ulogama i kada smo konačno skupili novac za film pozvali smo je na probno snimanje. Tada još nije bila tako poznata“, rekao je Hampton.

Povodom filma „Opasne veze“ (1988) reditelja Stivena Frirsa, za koji je dobio Oskara, Hampton je rekao da je taj film bio čudo koje je moglo i da se ne desi.

U to vreme, kako sje ispričao, i Miloš Forman je objavio da će raditi svoju verziju „Opasnih veza“.

Prema rečima Hamptona, srećan slučaj bio je da je pozorišni komad, koji je na pisao na osnovu istoimenog velikog romana Lakloa, ponudio jednoj vrlo maloj kompaniji, a ne nekom velikom studiju. Ta kompanija mu je ponudila da bude i producent i pošto su odlučili da se radi u nezavisnoj produkciji, film je mogao biti snimljen.

Hampton je rekao i da je taj roman nameravao da pretvori u dramu, i da je na tome radio nekoliko godina, ali je onda, zbog situacije sa Formanom, imao samo tri nedelje za scenario.

O iskustvu sa Oskarom, Hampton je rekao da je pre svega, divno dobiti tu nagradu, koja povećava i cenu dobitnika. S druge strane, kako je rekao, sa tom nagradom stiže i neka vrste nervoze.

„Prošlo je šest godina pre nego što sam mogao da radim sledeći film. Oskar donosi veliki benefite, ali i čini da se ljudi postave tako da pažljivo razmisle pre nego što vam priđu sa nekim predlogom“, rekao je Hampton.

Hampton je govorio i o fillmu „Pokajanje“ (2007), u režiji Džona Rajta, zasnovanu na knjizi Ijana Makjuena.

Zaista je, kako je naveo, želeo da ga radi. Agent mu je rekao da su mnogi reditelji zainteresovani, a da je Makjuen zadržao pravo izbora scenariste. Otišao je na večeru sa njim, objasnio mu svoje ideje za taj film i dobio posao.

„Zapravo, scenario na kraju nije ličio na ono što sam mu izložio te večeri, jer, naravno, dok radite menjate stvari, tokom procesa ih modifikujete. Kad je došao Rajt i on je imao svoje ideje, radili smo novu verziju. Bio je to dug proces, ali na kraju sam bio vrlo zadovoljan, a mislim da je i Ijan zadovoljan“, rekao je Hampton, koji je naveo „Diskretan šarm buržoazije“ Luisa Bunjuela i "Dobre momke" Martina Skorsezea kao scenarije nekog drugog autora koji bi voleo da su njegovi.

Od filmova novije produkcije, posebno je izdvojio „Mančester na moru“, za koji je rekao da je remek delo.

Hampton je dodao da voli i nove azijske filmove, korejske.

„Moj ukus je eklektičan, jer sam takav i u svom radu. Srećan sam da pišem sasvim različita scenarija, od drame o migrantima do mjuzikla“, dodao je Hampton.

Za nagradu „Lifka“, Hampton je rekao da je za njega velika čast to što se našao na listi sa svim dosadašnjim dobitnicima tog priznanja FEF Palić.

„Neke od njih i poznajem, divim se njihovom radu. Među njima je i Ištvan Sabo. Baš se sutra sastajemo u Budimpešti, ima jedan projekat o kojem bismo da razgovaramo“, rekao je Hampton.

Hampton je pohvalio program 24. FEF Palić, posebno izdvojivši film „Bez ljubavi“ Andreja Zvjaginceva, za koji je rekao da je vrlo impresivan, mada misli i da nije kao njegov prethodni film „Levijatan“, koji je briljantan.

„Bez ljubavi“ je snažan, vrlo mračan pogled na život. U određenim zemljama autori su prinuđeni da traže metafore, a energija tog procesa često proizvodi veoma interesantne rezultate, rekao je Hampton, koji je u karijeri dugoj 50 godina jednako uspešno radio na filmu i u teatru, osvojiviši sijaset nagrada.

Između ostalog, najmlađi je pisac čiji su komadi ikada izvođeni na Vest Endu, a kasnije vrlo uspešno i na Brodveju.

(SEEcult.org)

Počinje jubilarni, 20. Motovun


Motovun film festival predstavlja od 25. do 29. jula 19 filmova u glavnom programu, koji donose priče iz gruzijskih vrleti, argentinske provincije, francuskog visokog društva, vesterna koji se događa u šumama Bugarske, pa čak i film koji je prvi put ikada snimljen na samom motovunskom festivalu - "Kratki izlet" Igora Bezinovića koji je upravo ovenčan Velikom zlatnom arenom na 64. Pulskom festivalu, a prethodno i specijalnim priznanjem na 24. Festivalu evropskog filma Palić.
Filmovima u glavnom programu, od kojih će 18 imati premijere, jubilarni, 20. Motovun ponovo pokušava da poveže geografske, ali i estetske i autorske krajnosti. Uz filmove iz Islanda, zemlje-partnera, 20. Motovun prikazaće i selekciju Izopačena umetnost 2.0 koja istražuje nove tendencije ograničavanja slobode umetničkog izražavanja, a najavio je i muzički program koji će prvi put biti održan na glavnom trgu, uz riječki bend Let 3 na otvaranju i slovenački Laibach u samoj završnici.
Slavljeničko izdanje Motovuna počinje jednim od najuspešnijih argentinskih filmova 2016. godine - komedijom o umetnosti, slavi i malomišćanskoj zavisti, filmom "Počasni građanin" Mariana Cohna i Gastóna Duprata, koji je nagrađen Gojom za najbolji strani film, te nagradom za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Veneciji.
Selektori 20. Motovuna Jurica Pavičić i Milena Zajović osmislili su glavni program, uključujući filmove u trci za nagrade, kao balans između najvećih atrakcija velikih svetskih festivala, poput filma “Trg” švedskog reditelja Rubena Ostlunda, dobitnika Zlatne palme ove godine u Kanu, i s druge strane – malih i gotovo nepoznatih, a izvrsnih filmova, poput “Pravog momka za Mary” Darrena Thorntona ili filma “Rastroj” Kasije Adamik. Među žanrovskim filmovima, selektori izdvajaju epski vestern “Brimstone” Martina Koolhovena, te bizarni triler “Bar” Álexa de la Iglesije. Tu su i filmovi velikih autorskih imena kao što su Claire Denis (Umereno oblačno sa sunčanim razdobljima) i Agnieszke Holland (Tragovi), ovogodišnje dobitnica nagrade Maverick za beskompromisno širenje filmskih granica, ali i kultnog queer provokatora Brucea LaBrucea (Mizandristice), koji je najavljen kao jedan od gostiju 20. Motovuna.
U programu su dva filma vezana uz Istru i Motovun – uz “Kratki izlet” Bezinovića, koji je delimično snimljen upravo na MFF-u, najavljen je i “Beliberi” Tee Lukač iz Srbije, snimljen u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu na nekoliko istarskih lokacija, otkrivajući da se ne radi samo o regiji Livija Morosina i Gustafa, već i o najtvrđoj bazi fanova Dzastina Beibera, čiju neobičnu supkulturu prikazuje.
Nemali broj filmova bili su hitovi sezone u svojim zemljama, poput španskog krimića “Gnev mirnog čoveka” Raúla Arévala, koji je osvojio najvažnije nacionalne domaće nagrade, ili filma “Heartstone” islandskog redatelja Guðmundura A. Guðmundssona, koji se smatra jednim od najboljih debija islandskog filma.
Najavljeni su i “Vestern” Valeske Grisebach, rumunski “Udarne vesti” Iulie Rugină, izraelski “Sveti zrak” Shady Srour, “Aritmija” ruskog reditelja Borisa Khlebnikova…
Među atrakcijama jubilarnog MFF-a je i svetska premijera dokumentarca o hrvatskim domoljubnim pesmama 90-ih “Glasnije od oružja” nagrađivanog autora Miroslava Sikavice, koji će biti prikazan 26. jula u glavnom programu.
Glavnu festivalsku nagradu - Propeler Motovuna, za koju konkuriše 12 filmova, dodeliće žiri koji čine ruska aktivistkinja i umetnica Masha Alyokhina, bivša članica grupe Pussy Riot, književnica Rumena Bužarovska iz Makedonije, filmska producentkinja Anna María Karlsdóttir iz Islanda, filmski redatelj Hrvoje Hribar, smenjeni direktor HAVC-a, te pozorišni reditelj Oliver Frljić, takođe iz Hrvatske.
Uz glavni program, najavljena su i dva prateća programa – Island, zemlja partner (Istrand) i Izopačena umetnost 2.0.
Program Island: mala zemlja, veliki filmovi, kako navodi selektor Mike Downey, uključuje i starije eksperimentalne filmove, kratke filmove koji su poharali filmski svet, eklektični niz dokumentaraca koji prikazuju islandsku kinematografiju ne samo kroz izbor savremenih radova, već i kroz neke od klasika koje nije moguće nigde drugde pronaći.
Prateći program Izopačena umetnost 2.0 istražuje nove tendencije ograničavanja slobode umetničkog izražavanja u kojima autoritarni režimi i ekstremni konzervativci nameću kriterijume po kojima je neka umetnost prihvatljiva, a neka druga ne. Taj program uključuje desetak filmova koji govore o zatvorenim i zabranjenim umetnicima, umetnicima u otporu, kao i okrugli sto u koji će se uključiti učesnici iz 12 zemalja.
Među filmovima u programu Izopačena umetnost 2.0 je i potresan nagrađivani dokumentarac “Dubina dva” Ognjena Glavonića iz Srbije o masovnoj grobnici kosovskoh Albanaca u Batajnici i zataškavanju zločina, zatim “Ai Weiwei: Lažni slučaj” Andreasa Johnsena iz Danskei “Proces: Rusija protiv Olega Sencova” Askolda Kurova.
Osim filmskog, 20. MFF nudi i muzički program koji će prvi put biti održan na glavnom motovunskom trgu.
Festival će otvoriti provokativni bend Let3, koji se vraća na Motovun sa prošlogodišnjim albumom “Angela Merkel sere”.
Prema najavi organizatora, Damir Martinović Mrle priprema sa pevačicom Ivankom Mazurkijević i posebno iznenađenje za publiku 28. jula, kada će biti prikazan film “Tuvalu” nemačkog reditelja Veita Helmera sa uživo izvedenom muzikom posebno komponovanom za tu priliku.
Na zatvaranju 20. Motovuna nastupiće 29. jula slovenački sastav Laibach, koji je upravo objavio novi album “Also sprach Zarathustra” (Mute), a publika će imati priliku da ga vidi i u muzičkom dokumentarcu “Dan oslobođenja” o istorijskom nastupu tog benda u Severnoj Koreji.
Prosle godine glavna nagrada 19. Motovuna pripala je irsko-kubanskom film “Viva” Paddya Breathnacha, posebno priznanje dodeljeno je ruskom filmu “(M)učenik” Kirila Serebrenjikova, dok je nagradu žirija FIPRESCI odneo film “Dobra žena” Mirjane Karanović.
Festivalski sajt je motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Ciklus: Argentinski film, ZR

http://seecult.org/content/ciklus-argentinski-film-zr-0

Beldocs eho, ZR

http://seecult.org/content/beldocs-eho-zr

Pljeskom gromova počeo 20. Motovun

http://seecult.org/vest/pljeskom-gromova-poceo-20-motovun

31. Filmski festival Herceg Novi

http://seecult.org/content/31-filmski-festival-herceg-novi

-------

https://ideja.serbianforum.info/viewtopic.forum?t=6968