Filmske novosti...

Nagrade i zahvala 10. Beldocsa

http://www.seecult.org/vest/nagrade-i-zahvala-10-beldocsa

Osigurana Nebeska tema



Ekipa filma “Nebeska tema” o kultnom beogradskom muzičaru i kantautoru Vladi Divljanu (1958-2015) prikupila je preko onlajn platforme Indiegogo dovoljna sredstva za završetak snimanja tog dugometražnog dokumentarca sa elementima igranog filma, u režiji Mladena Matičevića, u kojem učestvuju najznačajniji autori sa prostora bivše Jugoslavije.

Zahvaljući onlajn donacijama 488 osoba prikupljeno je 39.595 dolara, što je 102 odsto od planirane svote, pa će dodatni novac koji bude doniran tokom preostalih 16 dana onlajn kampanje biti iskorišćen za postprodukciju.

Podrška za “Nebesku temu”, osim iz Srbije, stigla je i iz Hrvatske, SAD, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Ujedinjenjih Arapskih Emirata, Danske, Kanade, Holandije, Velike Britanije i još tridesetak zemalja.

Divljanove kolege, koje učestvuju u filmu “Nebeska tema”, specijalno za tu priliku snimaju (i u filmu izvode) nove verzije njegovih čuvenih pesama.

Takav autorski pristup i veliki broj atraktivnih učesnika čini film “Nebeska tema” jedinstvenim projektom na ovim prostorima.

Film “Nebeska tema”, u produkciji kuće Starhill, zamisljen je i kao dokument, i kao bajka, urban, emotivan i romantičan – kakav je bio i Divljan.

U filmu učestvuju Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić (Stray Dogg), Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Dina Divljan, Stevan Divljan i Pavle Divljan, Ivana Šoljan, Emil Tedeschi, Bojana Vunturišević, Dušan Kojić Koja i drugi.



Do sada je već snimljeno 80 odsto filma na lokacijama u Beogradu, Zagrebu, Beču, Rovinju i na Braču.

Film su, pored Divljanovih prijatelja, podržali i Filmski centar Srbije i Centar za kulturu “Vlada Divljan”.

Link za stranu preko koje zainteresovani mogu još uvek podržati film je - https://igg.me/at/nebeskatema



Vlada Divljan bio je član i jedan od osnivača beogradske grupe Idoli, solo izvođač, osnivač i vođa Old Stars Benda, kantautor, kompozitor filmske i eksperimentalne muzike, muzike za pozorišne predstave i muzike za decu.

Preminuo je 5. marta 2015. godine u Beču posle duge i teške bolesti. Porodica, mnogobrojni prijatelji i poštovaoci dirljivo su se oprostili od Divljana u Domu omladine Beograda, uz zvuke nekih od njegovih najlepših pesama i veru da će kroz njih i on večno živeti.

U maju 2015. godine objavljen je koncertni album Vlade Divljana i Ljetnog kina "Live@Tvornica kulture", u izdanju promoterske kuće Long Play.

Divljanova smrt izazvala je duboku tugu širom bivše Jugoslavije, uz podsećanje medija, kolega i mnogobrojnih nepoznatih obožavalaca na najveće hitove Idola, kao i na njegov višedecenijski samostalni rad i ljudske vrednosti koje su ga učinile istinskim idolom više generacija u regionu.

Prvu godišnjicu Divljanove smrti, njegovi prijatelji, kolege i poštovaoci obeležavaju novim pesmama, nastupima, izložbama, kao i knjigama i filmovima u najavi.

O Divljanu je slovenački reditelj Rudi Uran snimio 2009. godine dokumentarni film “Vlada”.

(SEEcult.org)

Jubilarni, 10. Španski metar



Festival Španski metar, čije je jubilarno, deseto izdanje posvećeno glumici Ani Belen, počinje 21. maja u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu ciklusom njenih filmova, a biće nastavljen izborom dokumentaraca od 25. do 28. maja u okviru festival Mikser, te ciklusom savremenog španskog i latinoameričkog filma od 26. maja u Kulturnom centru Beograda.

U organizaciji Instituta Servantes, jubilarni Španski metar počinje u Jugoslovenskoj kinoteci ciklusom Počasne Goja nagrade, koji je posvećen ovogodišnjoj dobitnici tog španskog filmskog priznanja, svestranoj filmskoj i muzičkoj zvezdi Ani Belen, koja će se 24. maja i pokloniti beogradskoj publici.

Program počinje filmom “Dom Bernarda Albe”, na koji je ulaz besplatan.

Posetioci Jugoslovenske kinoteke moći će da pogledaju i ostvarenja “Muke”, “Tražnja”, “Zlodusi u kući” i “Ljubav može ozbiljno da ugrozi zdravlje”, a na zatvaranju tog ciklusa Ani Belen biće svečano uručen Zlatni pečat – najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke.



Španski metar se potom nastavlja ciklusom dokumentarnih ostvarenja Imaginarna geografija u izboru Davida Varele, koji će od 25. do 28. maja biti prikazani u okviru festivala Mikser u Žitomlinu. Reč je o kratkim i dugometražnim ostvarenjima koja se bave migracijama i sudbinama migranata, kako kroz prošlost, tako i poslednjih godina – “Zabeleške o emigraciji”, “U tuđoj kući”, “Sliman”, “Tarahal: razotkrivanje nekažnjavanja na južnoj granici”, “Daljina”, “Dnevnici s granice” i “Dnevnik gladi”.

Ciklus Savremeni film počeće 26. maja u Dvorani KCB-a napetim trilerom “Bar” Aleksa de la Iglesije, a do 1. juna biće prikazani i filmovi “Početak vremena”, “1898. Poslednji Filipinci”, “Mlada”, “Osveta na čekanju”, “Nerazdvojni”, “Guten tag, Ramon”, “Papiri na vetru”, “Srećnih 140”, “Ta divna mladost”, “U četrdesetim” i “Podneblja”.



Ulaznice za filmove u čast Ane Belen u prodaji su na blagajni Jugoslovenske kinoteke po ceni od 200 dinara, dok se karte za ciklus Savremeni film mogu kupiti na blagajni KCB-a po ceni od 250 dinara. Ulaz na projekcije filmova u okviru Miksera je besplatan.

http://www.spanskimetar.rs/

Preminuo Rodžer Mur



Engleski glumac ser Rodžer Mur (Roger Moore), najpoznatiji po ulozi tajnog agenta Džejmsa Bonda, preminuo je 23. maja u 90. godini u Švajcarskoj, saopštila je njegova porodica.

Murova deca objavila su na Tviteru da je preminuo “posle kraće borbe sa kancerom”.

“Hvala ti što si bio ti, i što si bio poseban za tako mnogo ljudi”, poručila su Murova deca.

Mur je igrao čuvenog tajnog agenta u sedam filmova tog serijala (Live and Let Die -1973, The Man with the Golden Gun – 1974, The Spy Who Loved Me – 1977, Moonraker – 1979, For Your Eyes Only – 1981, Octopussy – 1983, A View to a Kill - 1985).

Prema mišljenju mnogih, filmovi u kojima je Mur igrao bili su duhovitiji od prethodnih sa Šonom Konerijem (Sean Connery) u glavnoj ulozi.

Mur će, prema sopstvenoj želji, biti sahranjen u krugu porodice u Monaku.

Osim po ulogama u filmovima o Bondu, Mur je bio poznat i po učešću u TV serijama 60-ih “The Persuaders” i “The Saint”.

Takođe, bio je poznat i po humanitarnom radu, koji mu je doneo i titulu Unicefovog ambasadora dobre volje 1991.

Mnogobrojne kolege odale su mu počast preko društvenih mreža, uključujući Rasela Kroua, Majkla Bola, Miu Farou, Ijana Makgregora.

*Foto: Wikipedia (Allan Warren)

(SEEcult.org)

Emotivan povratak Skupljača perja na Kanski festival




Film “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića prikazan je 24. maja na 70. Filmskom festivalu Kanu, u okviru oficijelnog programa povećenog klasicima, a projekciji je prisustvovala i glavna glumica Olivera Katarina, koja je na prijemu nakon projekcije, na oduševljenje prisutnih, zapevala čuvenu romsku pesmu “Đelem, đelem”.

Kultni Petrivićev film prikazan je u Kanu pola veka nakon premijere i osvajanja Velike nagrade žirija tog francuskog festivala.

Prema navodima Jugoslovenske kinoteke, na čiju je inicijativu “Skupljači perja” i prikazan na jubilarnom izdaju Kana, dosta emocija bilo je i u festivalskoj dvorani “Bunjuel”, gde su se publici, pored Olivere Katarine, obratili i zvaničnik Kanskog festivala Gerald Duchaussoy i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.

Neposredno pred projekciju restaurisane kopije “Skupljača perja” Olivera Katarina se u emotivnom obraćanju prisetila kolega sa kojima je stvarala to delo, te je projekciju i posvetila njima, koji nažalost više nisu među živima.

Pantelić je izrazio zadovoljstvo što svetska filmska publika sada ponovo ima mogućnost da uživa u “Skupljačima perja”, i to u restaurisanoj kopiji tog remek dela srpske kinematografije. Zahvalio je prisutnim članovima porodice Aleksandra Petrovića, čelnicima Kanskog festivala, Oliveri Katarini, kao i producentskoj i distributerskoj kući, te kolegama iz Jugoslovenske kinoteke, koja je zaslužna za ponovno prikazivanje Petrovićevog filma u Kanu.

Duchaussoy i Pantelić su istakli i da je ta projekcija tek početak buduće saradnje Kanskog festivala i Jugoslovenske kinoteke.

U čast dolaska Olivere Katarine u Kan, ranije tokom dana organizovan je svečani ručak na Plazi Royale, dok je nakon projekcije filma, u prisustvu velikog broja filmskih profesionalaca, inostranih i domaćih novinara, na krovu hotela Radison Cannes organizovan parti koji je potrajao do duboko u noć.

Olivera Katarina je, inače, na svečanoj projekciji “Skupljača perja” nosila zelenu haljinu poznatog srpskog kreatora Igora Todorovića.

“Skupljači perja” je prvi srpski film u programu Kanski klasici, koji je pokrenut pre 15 godina, a danas je bitan deo zvanične selekcije, prikazujući remek dela iz istorije filma na restaurisanim kopijama.

Snimljen u produkciji Avala filma iz Beograda, “Skupljači perja” jedan je od najznačajnijih Petrovićevih filmova u kojem su značajne uloge ostvarili i Bekim Fehmiu, Gordana Jovanović, Velimir Bata Živojinović, kao i Mija Aleksić i Rahela Ferari.

Povratku tog filma u Kan prethodila je višemesečna angažovanost svih sektora Jugoslovenske kinoteke koja je, prema propozicijama programa Kanski klasici, izradila novu kopiju, te dva DCP-a sa francuskim i engleskim titlom.

“Nova kopija biće dostupna i svetskoj javnosti, što će izazvati ponovno interesovanje za ovaj film, koji je krajem prošle godine, u izboru koji je organizovala Jugoslovenska kinoteka zauzeo drugo mesto na listi stotinu najboljih srpskih filmova 20. veka”, izjavio je Pantelić i najavio da će Kinoteka nastaviti i u narednom periodu da plasira bisere srpske kinematografije u klasičnim programima cenjenih svetskih festivala.

“To će izvesno biti još jedna odskočna daska za ponovnu svetsku promociju ovog Petrovićevog klasika”, rekao je Pantelić i dodao da ima informacije da je učešće u programu Kanski klasici filmu “Skupljači perja” već obezbedilo ponovnu bioskopsku distribuciju u Francuskoj u oktobru.

“Skupljače perja” imala je priliku da pogleda i beogradska publika u svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke na ovogodišnjem 45. Festu, u okviru obeležavanja 50-godišnjice nastanka tog filma, jednog od najznačajnijih ostvarenja crnog talasa i jugoslovenske kinematografije uopšte.

*Foto: Kinoteka

(SEEcult.org)

Zlatni pečat uručen Ani Belen



Slavna španska glumica i pevačica Ana Belen primila je 24. maja Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, u završnici programa “Počasna nagrada Goja”, koji je organizovan u saradnji sa Institutom Servantes u Beogradu.

“Hvala puno”, rekla je Ana Belen na srpskom jeziku, primajući najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke, a zatim nastavila na španskom, podsećajući na delikatan trenutak u kojem se nalazimo nakon terorističkog napada na koncertu u Mančesteru u kojem je stradalo više od 20 ljudi.

“Hvala Jugoslovenskoj kinoteci što me se setila, ali moram da kažem da je teško slaviti ovih dana. Teško je govoriti o umetnosti nakon tragedije koja se desila, tragedije koju je prouzrokovao terorizam. Ipak, verujem da svi moramo da nastavimo da radimo svoj posao najbolje što možemo i da na taj način pokušamo da se suprotstavimo terorizmu i strahu”, rekla je ona.

Ana Belen je istakla da joj poziv glumice “omogućava da se stavi na mesto različitih ljudi, da oseti empatiju i da razume, kroz različite likove koje je tumačila, čitav svet”.

“Tokom bavljenja ovom profesijom imala sam sreću da upoznam čitav svet. Počela sam da se bavim glumom još kao dete, ne znajući ništa, ali sam na putu koji sam sledila upoznala mnoge ljude koji su mi pružili svoje znanje i pomogli mi da rastem, da postanem čovek. To su ljudi koje sam sretala usput, ali koji su ostavili svoje tragove na osnovu kojih sam ja nastavila dalje da koračam. U trenucima kao što su ovi uvek se setim ljudi koji su mi puno pomogli i osećam da je nagrada namenjena i mojim učiteljima od kojih sam učila u prošlosti, a nadam se da ću nastaviti da učim i dalje”, izjavila je Ana Belen, kojoj je Zlatni pečat uručio upravnik Muzeja Kinoteke Marjan Vujović.

Ana Belen prvi put boravi u Beogradu i Srbiji, a zahvaljujući na pozivu, podsetila je na reči iz filma “Kazablanka”: “Nadam se da je ovo početak jednog divnog prijateljstva”, što je pozdravljeno burnim aplauzom mnogobrojne publike.

Vujović je prethodno podsetio da je Zlatni pečat ustanovljen 1996. povodom stogodišnjice nastanka filma i da je prvi dobitnik bio Đuzepe de Santis, a nakon njega Nikita Mihalkov, Teo Angelopulos, Ken Rasel, Rejf Fajns, Žerar Depardje…

“Bili smo ‘škrti’ i do sada dodelili samo 42 Zlatna pečata. Međutim, srećni smo da je naše najviše priznanje ove godine dobilo troje umetnika iz Španije. U martu su u Kinoteci bili reditelji Fernando Trueba i Karlos Saura, a velika je čast i zadovoljstvo da Zlatni pečat sada prima i Ana Belen”, istakao je Vujović.

Direktor Instituta Servantes Enrike Kamačo podsetio je da je Marija del Pilar Kuesta Akosta sa 13 godina snimila prvi film “Zampo y yo” i preuzela ime junakinje tog filma, devojčice Ane Belen, a da je njen najnoviji film “Kraljica Španije”, u režiji Truebe videla i beogradska publika na Festu.

“U dugoj i plodnoj karijeri Ana Belen je snimila 40 filmova, 20 televizijskih serija, igrala u 30 pozorišnih komada, snimila 35 albuma. To je izuzetan stvaralački opus, za koji je primila brojne nagrade u Španiji i Francuskoj, na mnogim festivalima - u Malagi, San Sebastijanu, Tuluzu, u Meridi, pred ogromnim brojem gledalaca”, naglasio je Kamačo posebno pominjući ovogodišnju počasnu Goja nagradu koju dodeljuje španska Nacionalna akademija za film.

Kamačo je istakao da Ana Belen na muzičkom planu nije samo pevačica, već i organizator koncerata i umetničkih okupljanja, zajedno sa suprugom.

“Ona je prava muza, ali i borac za ljudska prava i slobodu, kako u Španiji tako i hispano Americi”, rekao je Kamačo, dodajući da je Ana Belen u okviru svog angažmana provela šest meseci u Meksiku.

U programu “Počasna nagrada Goja” u Jugoslovenskoj kinoteci je od 21. do 24. maja prikazano pet filmova Ane Belen: “Dom Bernarde Albe”, “Muke”, “Tražnja”, “Zlodusi u kući” i “Ljubav može ozbiljno da ugrozi zdravlje”.

Tim programom je započeo jubilarni, deseti festival “Španski metar”, koji će biti nastavljen izborom dokumentaraca od 25. do 28. maja u okviru festival Mikser, te ciklusom savremenog španskog i latinoameričkog filma od 26. maja do 1. juna u Kulturnom centru Beograda.

Povodom jubileja “Španskog metra” Institut Servantes je dodelio zahvalnice institucijama sa kojima je ostvario uspešnu saradnju.

Zahvalnice su dobili Jugoslovenska kinoteka, Fest, Narodni muzej, Dom omladine Beograda, Kulturni centar Grad, Mikser festival, Kulturni centar Novog Sada, distributerska kuća Dexin film i Kulturni centar Beograda.

Festivalski sajt je spanskimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Subverzivni Plan B u DOB-u



Dom omladine Beograda predstavlja od 25. do 28. maja na drugom izdanju Festivala subverzivnog filma Plan B šest filmova koji otvaraju pitanje da li je drugačiji svet ipak moguć, počev od francuskog igranog filma “Ovo je naša zemlja”, u režiji Lukasa Belvoa - priče o dobronamernoj medicinskoj sestri koja postaje udarna pesnica radikalne francuske desnice.

Za 26. maja najavljen je film “Hvala gazda” Fransoa Rufana, “francuskog Majkla Mura”, koji na bolno zabavan način prikazuje sudbinu francuskih radnika pritisnutih “konkurencijom” nesrećnih stranaca, koji pod gotovo ropskim uslovima pristaju da rade umesto njih za manju platu i veće ponižavanje.

Hrvatski dokumentarni serijal “Betonski spavači” (26. i 27. maja) otkriva nepoznate svetove nekadašnje (socijalističke) modernosti koju je pregazio nagrizajući konzertvativni tradicionalizam koji ide uz burazerski kapitalizam, preovlađujući društveni sistem regiona.

Sa autorima “Betonskih spavača”, 27. maja od 16 časova biće reči o nastajanju i životu tog serijala, susretima “iza kulisa” i životu arhitekture koja je napuštena, ali nije zaboravljena.

“Put za Istanbul” francuskog reditelja arapskog porekla Rašida Bušareba, koji je na programu 27. maja, potresna je priča majke koja kreće u potragu za kćerkom koja se priključila Islamskoj državi u Siriji.

Za kraj je najavljen “Mladi Karl Marks”, film kojim je otvoren i nedavni Subversive film festival u Zagrebu, a priča je o čoveku koji je davno još objasnio sve ovo u čemu se današnji svet nalazi.

U završnici, 28. maja u 16 sati, biće reči i o Paradi ponosa, koja je podelila društvo u Srbiji, političku scenu, ali i gej zajednicu, pa danas imamo dve gej parade u Beogradu.

“Pošto smo se (skoro) svi dogovorili da nam je parada ponosa potrebna, na tribini ‘Kakav ponos?’, u saradnji sa organizacijom Loud & Queer, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta nam je činiti”, saopštili su organizatori.

Prošlogodišnje premijerno izdanje festivala Plan B bilo je posvećeno globalnim gorućim temama koje se tiču svih, a prikazalo je provokativne i politički nekorektne dokumentarce i igrane filmove koji su se bavili najaktuelnijim političkim i društvenim temama današnjice.

I filmovi drugog izdanja Plana B biće prikazivani u Velikoj sali DOB-a, a cena ulaznice je 250 dinara.

(SEEcult.org)

Zlatna palma satiri o političkoj korektnosti



Švedski film “Kvadrat” Rubena Ostlunda, satira o svetu umetnosti i imperativu političke korektnosti, osvojio je Zlatnu palmu 70. Kanskog festivala, a u istoriju je ušla i američka rediteljka Sofija Kopola, kao druga žena koja je ikada nagrađena za režiju u Kanu.

Pobeda “Kvadrata”, u konkurenciji sa još 18 filmova, predstavlja iznenađenje, a reč je o “potpuno savremenoj” priči o “diktaturi političke korektnosti”, kako je istakao 28. maja na ceremoniji zatvaranja 70. Kana predsednik žirija, španski reditelj Pedro Almodovar.

“Kvadrat” je priča o uglednom kustosu muzeja savremene umetnosti, razvedenom ocu dvoje dece kojima je posvećen, vozi kola na električni pogon i podržava kampanje za opštu dobrobit, a priprama izložbu koja poziva i publiku na alutruizam i podseća na odgovornost ljudskih bića. Ipak, kako film pokazuje, ponekad je teško živeti u skladu sa proklamovanim idealima. Nakon što je opljačkan, nepromišljena reakcija odvodi ga u sramotnu situaciju. U međuvremenu, muzejska PR agencija kreira neočekivanu kampanju za izložbu “Kvadrat”, što sve vodi i Kristijana i muzej u egzistencijalnu krizu.



Almodovar je izuzetno pohvalio i film “120 otkucaja u minutu” (Beats Per Minute) francuskog reditelja Robena Kampija, koji je osvojio Gran pri, kao i nagradu kritike FIPRESCI, a priča je o aktivističkoj grupi Act Up i nedostatku podrške francuske vlade za HIV pozitivne početkom 90-ih u Parizu. Kampijev film važio je za jednog od glavnih favorita za Zlatnu palmu, uz rusku porodičnu dramu “Bez ljubavi” (Loveless) Andreja Zvjaginceva, koja je dobila Nagradu žirija.

Sofija Kopola nagrađena je za režiju filma “Začaran” (The Beguiled), rimejk istoimenog filma Klinta Istvuda iz 1971. godine o ranjenom vojniku sa severa SAD koji se zagubio na neprijateljskoj teritoriji tokom Građanskog rata u SAD, gde ga nalaze učenice jedne južnjačke škole i pružaju mu negu. Kopolina verzija te priče data je iz ženskog ugla, a glavne uloge igraju Kirsten Danst, Nikol Kidman, El Faning i Kolin Farel.



Sofija Kopola je tek druga žena u 70-godišnjoj istoriji Kanskog festivala koja je dobila nagradu za režiju, prvi put dodeljenu sovjetskoj autorki Juliji Solncevoj 1961. godine (The Chronicle of Flaming Years). I statistika Zlatne palme je u tom smislu poražavajuća - glavnu nagradu Kana osvojila je dosad samo jedna žena – Džejn Kampion 1993. godine za “Klavir”.

Specijalnu nagradu povodom festivalskog jubileja dobila je holivudska zvezda Nikol Kidman, koja je na 70. Kanu učestvovala u filmu Sofije Kopole, kao i u filmovima “Kako pričati s devojkama na žurkama” (How to Talk to Girls at Parties) Džona Kamerona Mičela, “Ubijanje svetog jelena” (The Killing of a Sacred Deer) Jorgosa Lantimosa i TV seriji “Top of the Lake: China Girl” Džejn Kampion.

Najboljim glumcem 70. Kana proglašen je Hoakin Finiks za ulogu u filmu “You Were Never Really Here” Lin Remzi, dok je nagradu za najbolju glumicu odnela Dajan Kruger za ulogu žrtve terorističkog napada koja kreće u osvetu u filmu “In the Fade” Fatiha Akina.

Za scenario su ravnopravno nagrađeni Jorgos Lantimos za porodičnu dramu “Ubijanje svetog jelena” (The Killing of a Sacred Deer) i Lin Remzi za triler “Nikada niste zaista bili ovde” (You Were Never Really Here).

(SEEcult.org)

Svet u malom na 16. OFFestu

http://www.seecult.org/vest/svet-u-malom-na-16-offestu

2. Dok'n'Ritam u DKSG-u



Festival muzičkog dokumentarnog filma Dok'n'Ritam ponudiće od 1. do 4. juna u Domu kulture “Studentski grad” na Novom Beogradu znatno obimniji program u odnosu na prošlogodišnje, prvo izdanje, pa ove godine ima dve takmičarske selekcije – domaću i međunarodnu, uz revijalni program, prezentaciju filmova u nastajanju, promocije knjiga i tri koncerta.

Na otvaranju, nakon koncerta regionalne zvezde mlađe generacije Sare Renar iz Hrvatske, biće prikazan film “Rumble: The Indians Who Rocked the World”, koji je van konkurencije. To je regionalna premijera filma o ulozi Indijanaca u istoriji popularne muzike.

Za zatvaranje je odabrana, takođe van konkurencije, srpska premijera filma “Eat That Question: Frank Zappa in His Own Words” o jednom od najuticajnijih muzičara druge polovine 20. veka Frenku Zapi. Prethodno će održati koncert Rambo Amadeus pod svojim novim imenom Tri Gulivera.

Inicijatorka i selektorka festivala Sandra Rančić ističe da je u svetu, a i u regionu, sve zastupljeniji žanr muzičkih dokumentaraca, koji su u poslednjih pet godina osvojili tri Oskara.

“Srpski autori takođe počinju da se bave muzičkim dokumentarcem, o čemu svedoči da smo prošle godine imali dva filma kao work in progress, a ovoga puta čak pet”, rekla je ona na konferenciji za novinare 29. maja.

U obe takmičarske selekcije biće prikazano po devet filmova, a nagrade – skulpture (rad vajara Vitolda Košira) i novčani iznos za najbolji domaći i najbolji strani film, dodeliće žiri čiji su članovi reditelj Mladen Đorđević, direktor Festivala dokumentarnog rok filma - DORF iz Hrvatske Toni Šarić i muzičar Rambo Amadeus. Biće dodeljena i nagrada publike.

U nacionalnoj selekciji svetsku premijeru imaće angažovani film “Kako je Panta dospeo na kazan” Marka Cvejića, a tu su i vrlo raznoliki filmovi “Ringišpil” Luke Popadića, “Zašto je Dragan napravio orkestar” Nikole Spasića, “Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač, rekla je Sandra Rančić.

Iz međunarodne selekcije izdvojila je srpsku premijeru filma “No smoking in Sarajevo” Đanluke Lofreda (Italija, BiH), “Buldožer - Pljuni istini u oči” Varje Močnik (Slovenija) i “Neka je dan radostan” Ljubice Popovske (Makedonija).

Publika će imati priliku da se provoza hip hop prugama kroz bosanski film “Soul Train”, da vidi filmove koji govore o pop-rok sceni 70-ih godina na ovim prostorima, o grupi Lutajuća srca iz Niša, pod nazivom “Lutajuća srca – arhiv emocija”, a tu je i neobična priča o ljudima koji se prerušavaju u stripovske i filmske heroje u filmu “Vanila Stop!” u Vice produkciji.

Urednik filmskog programa DKSG-a Igor Toholj najavio je i novi progam Fokus, koji će ovoga puta biti posvećen savremenom grčkom filmu, kao specijalni pogled na grčko etno nasleđe.

Toholj je istakao da će se veliki deo programa odražavati na Letnjoj pozornici DKSG-a i dodao da je taj amifiteatar za festival adaptiran.

Tu će se pored projekcija održavati koncerti, a uz Saru Renar i Ramba Amadeusa, nastupiće i makedonski bend Kulturno umetnički rabotnici (junaci filma “Neka je dan radostan”).

Na festival će pored domaćih doći i 12 gostiju iz regiona, te će se posle projekcija filmova u velikoj i maloj sali DKSG održavati razgovori sa autorima, a vodiće ih dramaturg i filmski kritičar Ivan Velisavljević.

U specijalnom programu Notabuk biće predstavljene knjige koje se bave muzikom i muzičarima.

Predstaviće se i prva muzička knjižara iz regiona - Rockmark, koja na svojim policama trenutno broji više od 800 naslova muzičkih knjiga.

Razgovaraće se o knjigama posvećenim Kurtu Kobejnu, Brusu Springstinu, Dorsima, a biće predstavljena i najnovija biografija o Prinsu i muzičke knjige iz izdavačke kuće Laguna: “Godine na 6” Vlade Džeta i “Kada kažeš da sam tvoj” Gorana Skrobonje.

Segment Work in progress uključuje gostovanje autora, uz isečke sa snimanja, odabrane kadrove, fotografije.

Reditelj Milan Nikodijević sprema film “Rokopisac”, posvećen radu novinara i publiciste Petra Pece Popovića. Rediteljka Biljana Tutorov predstaviće film “Kargo” o Darku Rundeku i Kargo orkestru, a u ulozi koproducenta, predstaviće i dokumentarac o Tusti, prerano preminulom pevaču sastava KUD Idijoti, hrvatskog reditelja Andreja Korovljeva.

Pavle Terzić predstaviće film “BPM” o elektronskoj muzici.

Najavljene su i dve tribine - o uticaju žena na muzičku scenu regiona danas, kao i o značaju muzičkih dokumentaraca i festivala muzičkog dokumentarnog filma u okruženju.

Direktorka DKSG-a Nevena Tomić istakla je da “ovaj festival ima u najmanju ruku regionalni značaj i tako bi trebalo da se tretira”.

“Nama u DKSG ovaj i drugi naši festivali puno znače. D’N’R dovodi drugačiju publiku i stvara posebnu atmosferu. Zato smo uložili puno napora da realizujemo originalan, pažljivo biran program. Međutim, na konkursima Republike i Grada nismo ništa dobili. Pomogli su nam Ministarstvo prosvete, opština Novi Beograd, Studentski centar i sponzori”, rekla je Nevena Tomić.

Festival je uspostavio saradnju sa Centrom za kulturu “Vlada Divljan”, gde će od 20. do 24. juna biti održan “D’N’R na bis”.

Reditelj Darko Bajić, koji vodi program bioskopa “Vlada Divljan”, istakao je nameru da sarađuje sa svim važnim festivalima u Beogradu i podsetio da je već uveo redovni termin za dokumentarne filmove.

“Pominje se da imamo mnogo festivala, ali oni su promoter bioskopa i repertoara kakav mi, zasićeni ponudom multipleksa, volimo da vidimo”, naglasio je Bajić, dodavši da sala “Vlada Divljan” ima dobar odziv publike za dokumentarni i muzički film.

Festivalski program nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Seoski festival Ristovskog



Filmski glumac i producent Lazar Ristovski pokreće filmski festival u Ravnom selu kod Vrbasa u Vojvodini, gde je i rođen, a ta manifestacija, kako je najavljeno, posvećena je debitantima i mladima.

U Ravnom selu je pre godinu dana izgoreo Dom kulture, a Ristovski je na njegovom zgarištu u julu 2016. godine, gde je održana lokalna premijera filma “Dnevnik mašinovođe”, odlučio da pokrene inicijativu za obnovu tog mesta.

Tako je prvi Ravno selo filmski festival najavljen od 23. do 25. juna.

“Ravno selo je moje detinjstvo, a onaj ko zaboravi svoje detinjstvo, ne postoji ni u budućnosti. Želim da mladi iz Ravnog sela i regiona imaju bolju budućnost. Mi ćemo ovim festivalom otvoriti vrata te budućnosti”, rekao je tim povodom Ristovski, cije rodno mesto u opštini Vrbas ima oko 3.500 stanovnika, među kojima je dosta mladih.



Cilj festivala, kako je saopšteno, jeste oživljavanje filmskih dela i misli o filmu na tom mestu, kao i edukacija i motivacija omladine da se u budućnosti bavi kinematografijom.

Prvi Ravno selo filmski festival okupiće mlade profesionalce i srednjoškolce, te buduće studente koji se interesuju za filmsku umetnost.

U glavnom programu biće prikazano pet reprezentativnih debitanskih filmova iz regiona, a najavljene su i radionice za buduće studente kojima će biti predočene mogućnosti i proces studiranja na nekom od studijskih programa na Fakultetu dramskih umetnosti.



Fakultet-domaćin ove godine biće Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, a fakultet u gostima - Akademija dramskih umetnosti iz Zagreba.

Tokom trodnevne manifestacije biće održane projekcije studenskih filmova obe akademije. Takođe, kao gosti su najavljeni profesori i studenti zagrebačke Akademije.

Prema rečima Ristovskog, u taj poduhvat upustio se volonterski, a “to podrazumeva veliku ljubav”.

Festival su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, Mesna zajednica Ravnog sela, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, FDU u Beogradu, kao i komercijalni sponzori.

(SEEcult.org)

Jun u Kinoteci



Junski program Jugoslovenske kinoteke tradicionalno će obeležiti Festival nitratnog filma, uz ciklus velikana svetskog filma - Džeka Nikolsona i Vorena Bitija, izbor filmova likovne umetnice Jagoda Buić, te fokus na ženske likove u italijanskom filmu 60-ih i podsećanje na nedavno preminulog američkog reditelja Džonatana Dema i britanskog glumca Rodžera Mura, jednog od najupečatljivijih aktera serijala o Džejmsu Bondu.

Kinoteka nastavlja do 5. juna i Dane danskog filma, do kada su na programu hit iz 1999. godine “U Kini jedu pse” Lasea Spanga Olsena, ali i novije produkcije “Buđenje Valhale” Nikolasa Vindinga Refna i “Melanholija” Larsa fon Trira.

Festival nitratnog filma tradicionalno počinje na Dan Jugoslovenske kinoteke, 6. juna, a narednih deset dana prikazaće u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj 45 filmova iz 29 arhiva iz Evrope, Azije i Amerike.

Za svečano otvaranje najavljen je program “Beograd između dva svetska rata” sa tri dokumentarna filma digitalno restaurisana u Jugoslovenskoj kinoteci: “Beograd” (1919), “Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije” (1932) i “Beograd” (1932).

Selektor Aleksandar Saša Erdeljanović najavljuje nama do sada nepoznate materijale o Srbiji i Jugoslaviji iz arhiva Češke, Holandije, Švedske, kao i niz bisera svetske kinematografije nastalih do sedme decenije 20. veka. Među njima je “Algol” Hansa Verkmajstera, koji je inspiracija za moto festivala “Pod sjajem zapaljivih zvezda”.

Od 17. do 20. juna u Kinoteci će biti prikazan ciklus “Fokus: ženski likovi u italijanskom filmu 60-ih godina” koji će biti prilika da se u glavnim ulogama vide Klaudija Kardinale kao “Bubova devojka” u režiji Luiđija Komenčinija i kao “Devojka sa koferom” Valerija Zurlinija, Monika Viti u “Pomračenju” i u “Crvenoj pustinji” Mikelanđela Antonionija, te likovi koje su kreirale Stefanija Sandreli, Sandra Milo, Ana Karina, Milena Dravić i Đulijeta Masina.

Ciklus “Sećanje na…”, posvećen američkom reditelju i producentu Džonatanu Demu (1944-2017) donosi od 22. do 24. juna šest filmova, među kojima i njegovo najpoznatije ostvarenje “Kad jaganjci utihnu” (1990), za koje je dobio Oskara za režiju. Tu su i “Filadelfija” (1993), “Mandžurijski kandidat” (2004)...

Program “Velikani svetskog filma” prikazaće od 25. do 28. juna osam ostvarenja glumca, reditelja i producenta Vorena Bitija, od njegove prve uloge u “Sjaju u travi” (1961) sa Natali Delon, u režiji Elije Kazana, preko kultnog filma “Boni i Klajd” (1967) sa Fej Danavej, u režiji Artura Pena, do ostvarenja koje je Biti režirao, a u kojima je i igrao – “Nebo može da sačeka” (1978) i “Crveni” (1981), koji mu je doneo nagrade Oskar i BAFTA za režiju.

Kinoteka poslednjih dana juna odaje počast i nedavno preminulom glumcu Rodžeru Muru (1927-2017), čiju je karijeru, pored Sveca iz istoimene televizijske serije, obeležio lik tajnog agenta 007. Na programu su tri filma o Džejmsu Bondu – “Živi i pusti druge da umru”, “Špijun koji me je voleo” i “Samo za tvoje oči”, ali i jugoslovensko-američka koprodukcija “Bio jednom jedan Sneško Lumi Uko” (1987), u režiji Stanka Crnobrnje. U tom filmu za decu i porodicu Mur je dao glas za lik Sneška Belića.

Na dnevnim projekcijama u novom zdanju Kinoteke tokom juna dominiraće filmovi glumca i reditelja Klinta Istvuda.

U Muzeju Kinoteke prvih dana juna nastavlja se ciklus “Velikani svetskog filma” posvećen Džeku Nikolsonu, koji je započet 31. maja njegovim ranim radovima “Goli u sedlu” (1969) i “Pet lakih komada”.

Do 4. juna biće prikazano ukupno 15 filmova tog popularnog i harizmatičnog glumca, dobitnika čak tri Oskara - za uloge u filmovima “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Vreme nežnosti” i “Dobro da bolje ne može biti”. Uz ta tri filma, na programu su i “Kineska četvrt”, “Poštar uvek zvoni dvaput”, “Isijavanje”… zaključno sa “Dvostrukom igrom” (2006).

Redovni program u Kosovskoj, posle Festivala nitratnog filma, nastavlja se od 17. do 19. juna ciklusom “Moj izbor”, koji je ovoga puta sastavila istaknuta hrvatska vizuelna umetnica Jagoda Buić. Na njenoj listi su, u širokom vremenskom i žanrovskom rasponu, “Oklopnjača Potemkin” Sergeja Ejzenštajna, “Kratak susret” Dejvida Lina, “Rašomon” Akire Kurosave, “Pijanista” Romana Polanskog, a od produkcije sa prostora bivše Jugoslavije odabrala je “Dom za vešanje” Emira Kusturice.

“Pri ovom izboru držala sam se onoga što je na mene ostavilo trajni utisak i što me se svojevremeno dojmilo kao najbolje sa umetničkog gledišta”, izjavila je Jagoda Buić u intervjuu za časopis “Kinoteka”.

Program “U fokusu”, posvećen Đorđu Kadijeviću, prikazuje 20. juna dva njegova filma – “Praznik” (1967) i “Pohod” (1968), a iste večeri biće predstavljena i knjiga “Više od istine - Kadijević o Kadijeviću”. Na promociji u najavljeni autor Dejan Ognjanović, reditelj Kadijević i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević.

Od 21. do 25. juna dvorana u Kosovskoj biće domaćin Festivala stvaralaštva dece i omladine.

Šok koridor 26. i 27. juna predstavlja temu “Ženski osvetnici u japanskoj eksploataciji 70-ih”, u okviru koje će biti prikazani prvi i drugi deo “Lejdi Snoublad” i prvi i drugi deo “Inošika Očo”.

Program “Nema sreda” 28. juna donosi tri američka filma iz 20-ih godina u kojima je igrao Hari Lengdon, opisivan kao sanjar s dečjim licem, a “Dokumentarni četvrtak” održava se 29. juna sa podnaslovom “Edukativni filmovi o seksualnosti”.

U programima “Sećanje na...” biće prikazani filmovi preminulih glumaca Olega Vidova (Rusija), Viktora Lanua (Francuska) i Majkla Parksa (SAD), kao i reditelja Paskvalea Skviterija.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

19. Festival nitratnog filma



Festival nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, koji tradicionalno počinje na njen dan, 6. juna, ponudiće bogat program sa značajnim naslovima svetske kinematografije, od kojih većinu nije imala prilike da vidi današnja publika.

Na otvaranju 19. Festivala nitratnog filma biće prikazana tri dokumentarna ostvarenja o Beogradu između dva svetska rata, koja su digitalno restaurisana u Kinoteci, a biće dostupna i u blurej i DVD formatu, najavljeno je 2. juna na konferenciji za novinare, na kojoj je objavljeno i da će Dan Jugoslovenske kinoteke, koji je i dan prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, biti obeležen svečanim uručenjem priznanja Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću.

Za Dan Jugoslovenske kinoteke, kako je podsetio direktor Jugoslav Pantelić, izabran je datum prve filmske projekcije u Beogradu – 6. juna 1896. godine u kafani “Kod zlatnog krsta”, kada je Beograd postao deseta svetska prestonica u kojoj su prikazane pokretne slike braće Limijer.

Osnivač i selektor Festivala nitratnog filma Aleksandar Saša Erdeljanović najavio je od 6. do 16. juna 46 naslova u 33 termina, uz gostovanje čak 30 filmskih arhiva iz sveta.

Najveći broj filmova imaće srpsku premijeru, a prema rečima Erdeljanovića, reč je o filmovima najrazličitijih žanrova - igranim, dokumentarnim, filmskim žurnalima.

“Slično kao na festivalu u Bolonji, koji nam je uzor, vodili smo računa da budu zastupljeni i filmovi iz nemog perioda i klasici snimljeni posle 30-ih godina, dakle zvučni filmovi”, rekao je Erdeljanović, dodajući da je Kinoteci čast da otvori 19. Festival nitratnog filma svojim programom.

Film “Beograd” iz 1919. godine snimila su dva verovatno ruska imigranta Ivanov i Matuševič. Film “Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije”, koji je prikazan ranije ove godine na Festu, ali smo u međuvremenu digitalno restaurisanu kopiju još malo polirali, sada će imati zvaničnu kinotečku premijeru. To je delo Vojina Đorđevića, istaknutog predratnog filmskog radnika i publiciste, čoveka koji je u Beograd u ono doba doveo Džozefinu Beker i glumca Ivana Petrovića. Film “Beograd” iz 1932. godine je jedan od prvih zvučnih filmova koji je snimljen ovde. Reč je o češko-jugoslovenskoj koprdukciji koju su uradili Zagrepčanin na radu u Pragu, jedan od osnivača studija Barandovo, Lavoslav Rajhl, i njegov prijatelj, takođe osnivač Barandova, Julijus Šmit, ispričao je Erdeljanović.

Napominjući da je teško izdvojiti samo neke naslove iz obimnog i kvalitetnog programa, ipak je skrenuo pažnju na “Rekonstrukciju” (1968) Lucijana Pintilijea, koju su rumunski kritičari proglasili za najbolji rumunski film svih vremena, kao i na “Divlju devojku” (1932) Raula Volša, koja je tek pre nekoliko godina pronađena u Americi i prikazana u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

“Ove godine smo uspostavili saradnju sa američkim arhivima, a prošle godine i novu vezu sa Kinotekom NR Kine, tako da sada možemo da kažemo da prikazujemo filmove iz Evrope, Azije i Amerike”, naglasio je Erdeljanović.

Na Festivalu će prvi put biti viđen jedan od najboljih kineskih filmova svih vremena – “Ulični anđeo” iz 1937. godine. Tu su i filmovi koji su prikazivani poslednjih godina na festivalima u Pordenoneu i Bolonji, kao što je “Kozački bič” Džona Kolinsa, bitne ličnosti u istoriji američkog filma, reditelja koga su kritičari smatrali jedinim pravim nastavljačem dela Dejvida Grifita, ali je nažalost preminuo 1918. u 37. godini, te su njegovi filmovi dugo bili zaboravljeni.

Na programu je i jedan od najboljih jugoslovenskih filmova “Tri Ane” (1959) Branka Bauera, koji je takođe bio zaboravljen. Producirao ga je Vardar film iz Skoplja, pa se vodi kao makedonski, ali je snimljen na srpskohrvatskom jeziku u Beogradu i Zagrebu sa srpskim i hrvatskim glumcima, naveo je Erdeljanović.

Tu je i “Zemlja” Tomu Ucide, jedan od najboljih japanskih filmova 30-ih godina i jedan od njihovih prvih zvučnih filmova. Prvi put će biti prikazana cela Marsejska trilogija čuvenog reditelja Marsela Panjola, sa legendarnim glumcem Remijem u glavnoj ulozi.

“Dan uoči Festivala biće prikazana prva dva dela – ‘Marijus’ i ‘Fani’, koja su u vlasništvu Kinoteke, a na Festivalu i treći deo – ‘Cezar’, koji nikada nije prikazan kod nas, a novoizrađenu kopiju dobili smo od Francuske kinoteke”, rekao je Erdeljanović.

Iz Slovenije dolazi dokumentarni film “Ita Rina”, priča o filmskoj zvezdi koja je odbila Holivud, rediteljke Marte Frelih i poznatog snimatelja Rada Likona, istakao je Erdeljanović, podsetivši da je Ita Rina bila prva filmska zvezda sa ovih prostora i da je veći deo života provela u Beogradu.

Erdeljanović je najavio i dolazak oko 30 gostiju iz 13 zemalja, predstavnika arhiva i filmskih poslenika iz regiona, ali i iz Kine, Rusije, Finske, Italije ...

U okviru Festivala, prvi put će biti održan naučni skup “Balkanski film na raskršću”, s podnaslovom “Od nitratnog do digitalnog”, u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti.

Prof. dr Nevena Daković izrazila je u ime FDU zahvalnost Kinoteci i Filmskom centru Srbije na pomoći u realizaciji tog skupa čije se teme kreću od filmske baštine i nasleđa, preko žanrovskih i stilskih trendova u savremenom balkanskom filmu, do koprodukcija, distribucije i digitalizacije filmova.

Kao poseban festivalski događaj najavljen je džez koncert pevačice Katarine Kačunković 10. juna, posle filma “Lice žene” sa Ingrid Bergman.

“U stalnoj potrazi za lepim prostorima za koncerte obratila sam se ljudima iz Kinoteke, a oni su jako dobro odreagovali. Srce mi je puno”, izjavila je Katarina Kačunković i naglasila da će na koncertu svirati pijanista Vladan Milenković, nekadašnji student, a sada profesor na Berkliju, koji dugo nije nastupao u Beogradu.

“Rekla bih da je Milenković klavirista džeretovskog tipa, tako da možemo da očekujemo jedan zaista umetnički pristup numerama iz filmova. Sviraće i naši muzičari Vuk Bradić na gitari, Branko Marković (kontrabas) i Dušan Ivanišević (bubanj). Na programu su, u skladu sa Festivalom, dve nezaboravne numere iz 30-ih godina, iz filma 'Laura' i pesma Smajl koju je komponovao Čarli Čaplin. Obuhvatićemo filmsku muziku po dekadama od 30-ih do danas”, najavila je Katarina Kačunković.

Nakon Festivala nitratnog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci nastavljaju se redovni programi - tokom juna ciklus Velikani svetskog filma posvećen Vorenu Bitiju, izbor filmova koji je sačinila hrvatska likovna umetnica Jagoda Buić, stalni program Šok koridor i drugi, a projekcije će se nastaviti i tokom leta, rekao je upravnik Muzeja Kinoteke Marjan Vujović.

“Radimo 360 dana u godini”, konstatovao je Vujović i najavio program “Varljivo leto 2017”.

U julu i avgustu u Jugoslovenskoj kinoteci biće dve projekcije dnevno, od 18 i od 20,30 sati. Program otvara “Varljivo leto ’68” Gorana Paskaljevića, a zatvara “Velika lepota” Paola Sorentina.

“Birali smo filmove u kojima leto ima jednu od glavnih uloga, a svaki naslov imaće po dve projekcije”, rekao je Vujović.

Na početku nove sezone, od septembra, Kinoteka ulazi u drugu fazu projekta “Sto najboljih srpskih filmova”.

“Ono što smo pokrenuli krajem prošle godine izborom te liste, od jeseni nastavljamo i prelazimo na kompletnu digitalnu restauraciju, a krenućemo naravno od broja 1 sa te liste, filma ‘Ko to tamo peva’ Slobodana Šijana”, najavio je direktor Kinoteke.

Početak naredne sezone obeležiće i otvaranje Legata Dragana Nikolića i Milene Dravić.

Kao veliki projekti do kraja godine najavljene su i izložbe o glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću i scenografu Veljku Despotoviću.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Festivala nitratnog filma, kao i cele letnje sezone se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Beograd između dva rata



Programom “Beograd između dva svetska rata”, koji čine tri dokumentarna filma iz 1919. i 1932. godine, 6. juna u Jugoslovenskoj kinoteci počinje 19. Festival nitratnog filma na kojem će narednih deset dana biti prikazano još oko 40 ostvarenja iz 30 arhiva iz Evrope, Azije i Amerike.

Filmovi “Beograd” (1919), “Beograd, prestonica Kralјevine Jugoslavije” (1932) i “Beograd” (1932) digitalno su restauirsani u Jugoslovenskoj kinoteci, koja 6. juna obeležava i svoj dan, ustanovljen na dan prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu - 6. juna 1896. godine u kafani “Kod zlatnog krsta”, kada je Beograd postao deseta svetska prestonica u kojoj su prikazane pokretne slike braće Limijer.

Film “Beograd” iz 1919. godine snimila su dva verovatno ruska imigranta Ivanov i Matuševič. Film “Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije”, koji je prikazan ranije ove godine na Festu, a sada će imati zvaničnu kinotečku premijeru. To je delo Vojina Đorđevića, istaknutog predratnog filmskog radnika i publiciste, čoveka koji je u Beograd u ono doba doveo Džozefinu Beker i glumca Ivana Petrovića. Film “Beograd” iz 1932. godine je jedan od prvih zvučnih filmova koji je snimljen na ovim prostorima. Reč je o češko-jugoslovenskoj koprodukciji koju su uradili Zagrepčanin na radu u Pragu, jedan od osnivača studija Barandovo, Lavoslav Rajhl, i njegov prijatelj, takođe osnivač Barandova, Julijus Šmit.



Inicijator i selektor Festivala nitratnog filma, upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Saša Erdelјanović, odabrao je reprezentativan program sa delima velikih autora, ali i dosad nepoznatim materijale o Srbiji i Jugoslaviji iz arhiva Češke, Holandije i Švedske.

“Kao i ranijih godina vodilјa Festivala je prikazivanje kvalitetnih filmova, među kojima su digitalnom restauracijom osveženi neki klasici svetske kinematografije, ali i mnoštvo retkih i zaboravlјenih, pa ponovo otkrivenih bisera, koji će ovaj put imati beogradsku i srpsku premijeru”, naveo je Erdelјanović povodom 19. Festivala nitratnog filma, čiji jer moto “Pod sjajem zapalјivih zvezda”, a izvučen je kao ideja iz filma “Algol” jednog od vrhunaca ovogodišnjeg programa, Hansa Verkmajstera.

Na programu u obe zgrade Kinoteke su i dela značajnih reditelјa kao što su Maks Ofils, Fridrih Ermler, Žilijen Divivije, Raul Volš, Alberto Latuada, Lučijan Pintilije, Marsel Panjol, Vilhelm Diterle, Gustav Molander, Tomu Ucida, Žan Renoar, Branko Bauer i drugi.

Festival će ugostiti više od 30 direktora kinoteka, upravnika arhiva i filmskih kolekcija, istoričara filma i filmskih arhivista, reditelјa i filmskih kritičara iz petnaestak zemalјa.

Od 11. do 13. juna biće održana druga Balkanska filmska konferencija, pod sloganom od “Nitratnog do digitalnog”.

Prateći program obuhvata promocije DVD izdanja i knjiga o filmu, tribine i razgovore o saradnji na čuvanju i spasavanju filmske baštine, kao i koncert filmske muzike u džez aranžmanima u izvođenju pevačice Katarine Kačunković.

Festival nitratnog filma osnovan je 1999. godine, a program se zasnivao na nitratnom razdoblјu filmske trake (1896-1953).

Od 17. festivalskog izdanja koncept je proširen i na filmove iz šeste i sedme decenije 20. veka, po ugledu na najznačajniji festival arhivskog filma u svetu - Il Cinema Ritrovato (Povratak filmu) u Bolonji.

Karte za filmove u Svečanoj sali u Uzun Mirkovoj koštaju 200 dinara, za projekcije u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj su 150 dinara, a studenti filmskih škola mogu na obe lokacije da uđu besplatno uz indeks.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Festivala nitratnog filma, kao i cele letnje sezone se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Najbolji na 2. Dok’n’ritam



Muzički dokumentarni filmovi “Najvažniji dečko na svetu”, “Buldožer – Pljuni istini u oči” i “No Smoking in Sarajevo” proglašeni su najbolјim na drugom Dok'n'ritam festivalu u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, koji je završen 4. juna, uz najavu programa na bis od 20. do 24. juna u Centru za kulturu “Vlada Divljan”.

Prema odluci žirija, koji su činili reditelj i koselektor Festa Mladen Đorđević, direktor Festivala dokumentarnog rok filma - DORF iz Vinkovaca Toni Šarić i muzičar Rambo Amadeus, nagradu za najbolјi film u međunarodnoj selekciji dobio je “Buldožer – Pljuni istini u oči” Varje Močnik iz Slovenije.

“U real time trajanju kultnog albuma (Buldožera), veštom upotrebom animacije i inventivnim rešenjem komentara omota, uvođenjem uloge voditelјke dnevnika, autorka uspešno rekonstruiše duh vremena i odaje počast jednom od najvažnijih bendova sa ovih prostora. Ovaj LP film služi kao podsetnik i tutorijal novim generacijama kako biti autentično subverzivan u odnosu na sistem”, naveo je u obrazloženju žiri.



Nagradu za najbolјi film u domaćoj selekciji dobio je “Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač, uz obrazloženje da “višeslojno obrađuje fenomen uspeha u savremenom svetu kroz priču o fanovima Džastina Bibera”.

“Autorka se lišava perspektive eksperata i bazira se na razoružavajuće iskrenim ispovestima beliebera od Umaga do Beograda. Odlično režiran, sa veštim dramaturškim rešenjima, ovo je film koji spaja svetove različitih generacija”, naveo je žiri u obrazloženju nagrade, čiji je sponzor Filmski centar Srbije.



Nagradu publike dobio je film “No Smoking in Sarajevo” Đanluke Lofreda (Francuska, Italija, BiH), dokumentarac posvećen sastavu Zabranjeno pušenje koji u naslovu sadrži provokaciju koja može biti prepoznata kao jedan od postulata pokreta Novi primitivizam. Povezani muzikom, a podeljeni ratom, koji je razorio čitavu zemlju, priča o Seji Sexonu i Neletu Karajliću zapravo je refleksija same Jugoslavije.

Nagrade festivala sastoje se od novčanih iznosa, koje u obezbedili Filmski centar Srbije i Societe general banka, i skulpture, koja je rad vajara Vitolda Košira. Replike koje su dobili autori proizveo je vajar Nikša Suzić.



U završnici drugog Dok’n’ritam festivala publici su se obratili i Mladen Matičević i Aleksandar Pavlić, koji su govorili o filmu “Nebeska tema” o Vladi Divljanu, čije će snimanje biti nastavljeno nakon upešne crowdfunding kampanje.



Svečano zatvaranje je obeležio i koncert sastava Three Gullivers, koji čine Rambo Amadeus (gitara), Miroslav Tovirac (bas gitara) i Igor Malešević (bubanj).

(SEEcult.org)

Počeo 19. Nitrat, Zlatni pečat Oliveri Katarini i Božoviću



Dan Jugoslovenske kinoteke, 6. jun, svečano je obeležen uručenjem Zlatnog pečata glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću i otvaranjem 19. Festivala nitratnog filma, na kojem će narednih deset dana biti prikazano oko 45 filmova, uz gostovanje čak 30 arhiva, među kojima u prvi put i oni iz Azije i Amerike.

Program 19. Festivala nitratnog filma počeo je projekcijom tri dokumentarna ostvarenja o Beogradu između dva svetska rata, koja su snimljena 1919, odnono 1932. godine, a digitalno su restaurisana u Jugoslovenskoj kinoteci.

Mnoga inostrana ostvarenja iz nitratnog razdoblja filma imaće srpsku premijeru, istakao je umetnički direktor Aleksandar Saša Erdeljanović, najavljujući boraviti oko 30 gostiju iz 13 zemalja, od kojih su neki već stigli – iz Kinoteke Republike Srpske sa Pala, Kinoteke Makedonije, Slovenačkog filmskog arhiva.

Povodom Dana Jugoslovenske kinoteke, njeno najviše priznanje - Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti, dobili su Olivera Katarina i Petar Božović, uz projekciju kolaža inserata iz njihovih filmova.

Olivera Katarina, koja je nedavno ponovo zablistala i u Kanu - na projekciji filma “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića, izrazila je veliku zahvalnost Jugoslovenskoj kinoteci, dodajući da je donekle zbunjena.

“Mnogo vam hvala na ovom toplom pozdravu. Nije u mom životu poslednjih godina to bilo često, uglavnom sam bila sama, jedno par decenija, zaboravljena. Ođednom, kao da se budi neki san, ođednom me ima svuda, u štampi, na televiziji i ja se pitam – zašto? Dve decenije sam provela zaboravljena i ođednom – zagrljaj Srbije. Šta je to, da li se to probudila Srbija? Hvala vam u svakom slučaju”, rekla je Olivera Katarina.

Kako je dodala, “poslednji dani su bili jako uzbudljivi, a Kan je bio pravo čudo”.

“Posle pola veka divno su me primili Francuzi, naravno kao i naš film i sve moje kolege. Osetila sam ponovo onu ljubav Francuza koju sam nekada osećala dok sam pevala u dvorani Olimpija 72 puta i kada su me pozdravljali na premijeri filma ‘Skupljači perja’, koji je njih zaista osvojio. Oni i sada sa istim oduševljenjem primaju taj film”, naglasila je Olivera Katarina, a na nagovor direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, otpevala je deo čuvene pesme “Đelem đelem”, oduševivši prisutne svojim i dalje raskošnim glasom.

Petar Božović se priključio spontanoj atmosferi i izazvao smeh publike komentarišući svoj Zlatni pečat.

“Odgovorio bih u duhu filmova Živka Nikolića, kojima mnogo dugujem: A nije trebalo”, rekao je on, dodajući da bi “sa druge strane mogao da kaže: To sam i očekivao”.

“U delu koji ja zovem srpski Panteon, od Trga Republike do Kalemegdana, nalaze se dve zgrade - dva hrama koja su mi posebno draga i koja su ostavila dubok trag ne samo u mom, nego u vaspitanju mnogih generacija - Kinoteka i Kolarčeva zadužbina. Kada sam primao Plaketu Jugoslovenske kinoteke pre deset godina, govorio sam da se svi sećamo sebe iz mladosti u onoj maloj sali u Kosovskoj ulici, kako smo čekali karte držeći za ruku neko drago stvorenje, nekad i po kiši, nekad i ne znajući šta ćemo gledati, ali nam je bilo dovoljno da je to Kinoteka”, rekao je Božović.

“Sada smo u novoj zgradi, pored Kolarčevog narodnog univerziteta, koji je univerzitet svih nas, univerzitet koji ne možemo i ne treba nikada da završimo. Hvala Iliji Kolarcu, mogli bi i neki današnji da se ugledaju na njega, nije to tako davno bilo, a imaju i oni para”, poručio je Božović.

Božović je istakao da “divni novi hram Kinoteke imamo zahvaljujući gigantskoj borbi dugogodišnjeg direktora Kinoteke Radoslava Zelenovića”, a izrazio je i “zadovoljstvo što je štafetna palica predata Jugoslavu Panteliću koji odlično poznaje i voli film i ume to da prenese mlađima”.

Dan Jugoslovenske kinoteke – 6. jun, kako je podsetio Pantelić na početku svečanosti, proslavlja se u čast prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu 6. juna 1896. godine, kada je nepunih šest meseci nakon svetske premijere u Parizu, epohalni pronalazak braće Limijer – kinematograf, prikazan u kafani Kod zlatnog krsta na Terazijama.

“Taj datum Jugoslovenska kinoteka slavi kao svoj rođendan nimalo slučajno. Već tada, krajem 19. veka uočena je vrednost filma kao istorijskog dokumenta i javili su se prvi predlozi da se snimljeni filmovi čuvaju u specijalizovanim ustanovama, kinotekama, za buduće generacije. Pre 68 godina osnovana je Jugoslovenska kinoteka sa ciljem da skuplja i čuva sva kinematografska dela proizvedena u našoj zemlji, kao i ostale filmske materijale, zatim inostrane filmove, scenarija, fotografije i druga dokumenta, da proučava sakupljeni materijal, omogući gledanje starih filmova i radi na širenju filmske kulture”, rekao je Pantelić.

Ističući da je sa više od 100.000 kopija Jugoslovenska kinoteka jedna od najbogatijih u svetu, Pantelić je ocenio da je “sakupljeni i sačuvani materijal od ogromnog značaja ne samo za domaću već i za svetsku kinematografiju, pa i kulturu uopšte”.

“Prošle godine, kada sam se prvi put obratio sa ovog mesta kao direktor, rekao sam da ćemo nastaviti tamo gde se stalo i da ćemo krupnim koracima ići ka budućnosti. Od tada do danas uradili smo mnogo toga. Pre svega, proglasili smo stotinu najboljih srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja. Pre dve nedelje u Kanu prikazali smo ‘Skupljače perja’, što je bila inicijacija za proces digitalne restauracije prvih stotinu najboljih srpskih filmova, čime ćemo se izuzetno baviti narednih godina. Već početkom naredne sezone nadam se da ćemo vas obradovati više nego optimističkim informacijama kada je u pitanju prikupljanje sredstava za tu vrlo važnu, neophodnu i, nažalost, skupu akciju”, izjavio je Pantelić.
Jugoslovenska kinoteka, kako je podsetio, pokrenula je jedini filmski mesečnik u ovom delu Evrope, koji izlazi od početka ove godine i prati programe i aktivnosti Kinoteke, ali i šire filmske teme.

Takođe, Pantelić je izdvojio i posetu predsednika Svetske federacije filmskih arhiva Erika le Roja koji je visoko ocenio standarde rada Jugoslovenske kinoteke.

“Ugostili smo najznačajnije ljude Kineskog državnog filmskog arhiva i mnogih drugih arhiva, aktivni smo na međunarodnom planu, prisutni na specijalizovanim festivalima starog filma u Pordenoneu i Bolonji, a ovog proleća i u programu Kanski klasici na festivalu u Kanu”, istakao je Pantelić.

(SEEcult.org)

Prozujalo s vihorom



Nezavisna kulturna scena u Vršcu tema je filma “Prozujalo s vihorom” koji je ekipa KUPEK-a snimila u želji da na primeru tog grada, kao i Užica i Šapca, doprinese razbijanju predrasuda o tome da je Beograd jedini centar kulture u Srbiji i mesto gde se sve stvara.

KUPEK je tokom šest godina postojanja, putem svojih radijskih emisija, postavio kao jednu od osnovnih ideja borbu protiv predrasuda. To se posebno odnosi na umetnike/ce koji ne dolaze iz glavnih i velikih gradova. Suočeni sa nedostatkom razumevanja okoline, najčešće su prinuđeni na odlazak, ali i taj odlazak - uglavnom u velike ili glavne gradove, nije jednostavan, jer se i tu suočavaju sa brojnim predrasudama. Dokumentarni serijal u odabranim gradovima u Srbiji pokazuje da je lokalna nezavisna, andergrand kulturna scena itekako živa, iako nije prepoznata iz Beograda i najšire javnosti. Prečesto se, kako navodi KUPEK, na nju gleda ne samo iz perspektive vrednijeg, već i kroz prizmu nekoliko ključnih tačaka, poput hrane, folklora, industrije, sporta... a najmanje kroz kulturu i to onu koja ide mimo ustaljenih praksi.

Vršac je grad koji je mnogima znan kao mesto uz granicu sa Rumunijom, poznat je po jakoj košavi, po Hemofarmu, vinima... Vetar je bio inspiracija i za naziv jednog festivala, koji se zove Vetrograd, a okuplja lokalne umetnike.

Ekipa KUPEK-a je tokom 2015. godine razgovarala sa lokalnom ekipom koja organizuje Vetrograd, ali je i učestvovala na tom festivalu. Iako na prvi pogled različiti u svom delovanju, ono što ih spaja je ljubav prema onome čim se bave, kao i ljubav prema Vršcu, a kako to izgleda, pokazuje dokumentarac “Prozujalo s vihorom”.

(SEEcult.org)

Ugrožen opstanak FEF Palić



Festival evropskog filma Palić biće održan od 15. do 21. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici, ali uz velike probleme sa budžetom za svoje 24. izdanje, što ugrožava opstanak te jedinstvene filmske manifestacije koja je osnovana u teško vreme početkom 90-ih godina i postepeno, uz mnogo truda, entuzijazma i dobrih ideja organizatora, izrasla do respektabilnog festivala na regionalnom, pa i evropskom okviru.

Jedan od osnivača i dugogodišnji direktor FEF Palić Radoslav Zelenović ukazao je da je u 25 godina dugoj istoriji tog festivala “bilo mnogo teških trenutaka”, ali da je ovogodišnji Festival “doveden ozbiljno u pitanje”.

Zelenović je podsetio da je pre desetak godina FEF Palić operisao sumom od više od 400.000 evra, a da sada ima problem da obezbedi čak i budžet od 150.000 evra.

Zelenović je precizirao da pre svega misli na “Pokrajinski sekretarijat za kulturu (Vojvodine) koji je ove godine odvojio nikad manja sredstva”, za razliku od Republike i Grada Subotice, koji “nisu smanjivali dodeljena sredstva u odnosu na prošlu godinu, ali što je opet u odnosu na pomenutu 2008. značajno manje”.

“Svima su nam puna usta Evrope, a kada treba da promovišemo nešto što je proverena evropska vrednost, a Palićki festival već godinama to jeste, konačno pomoć koju smo prošle godine dobili od Evropske komisije govori u prilog tome – prava podrška izostaje. Svima nama je jako teško da govorimo o tom cilju odnosno da Festival zadržimo u gabaritima u kojima je bio. Pred organizatorima festivala je ogroman problem. Mi ćemo ga rešiti kako znamo i umemo. Ovde pre svega mislim da on ostane u istim okvirima u kojima je bio prošle godine”, naveo je Zelenović u pisanoj izjavi.



Glavni takmičarski program 24. FEF Palić biće održan, kao i do sada, na Letnjoj pozornici na Paliću, ciklus U fokusu predstaviće hrvatsku kinematografiju, a tu su i redovne programske celine: Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi mađarski film, omaži dobitnicima nagrada Aleksandar Lifka i Underground Spirit, Ekološki dokumentarci, Best of Europe 2016, Short Matters!, kao i prikazivanje odabranih filmova sa Palića u Beogradu.

Kako je najavio Zelenović, štedeće se na mnogim drugim stvarima, a najverovatnije će ove godine izostati važna i dragocena institucija - Festivalske novine.

“Biće takođe upitno da li ćemo moći da dovedemo na Festival neke zanimljive ljude koje smo planirali. Nije dobro, zbog toga što je iduće godine 25 godina od kako postoji Festival, koji je u mnogo navrata pokazao i dokazao da je potreban Gradu Subotici, da nažalost bude ukinuta jedna selekcija koja je pokazala odlične razultate, a to je program Klasici na trgu. Festival je bio poznat i po muzičkom programu i drugim sadržajima. Svega toga moramo da se lišimo da bismo zadržali onu suštinu odnosno glavne selekcije”, naveo je Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.



Prema rečima Zelenovića, 24. FEF Palić biće održan u obliku u kakvom ga poznaju i gledaoci i kritičari, i svi ostali, ali je “ozbiljno pitanje da li to treba raditi u takvim uslovima”.

“Mi koji smo u Festivalu, takvo pitanje sebi ne možemo da postavimo posle 25 godina, ali je zato to pitanje za one druge. Da li stvarno misle da tako treba da se odnose prema Festivalu, prema jednoj ozbiljnoj evropskoj tekovini? Prema nečemu što traje 25 godina i što je kao vrednost provereno i u našim i u evropskim okvirima”, zaključio je Zelenović.

Palićki festival prikazao je 2016. godine više od 100 filma u 13 programskih celina, ugostivši brojne autore i članove filmskih ekipa, među kojima su bili i Ulrih Zajdl, Kristijan Munđiu, Slobodan Šijan i Karpo Aćimović Godina. Iako su organizatori izrazili tada zadovoljstvo programskim uspehom, ponovo su apelovali na nadležne da obezbede adekvatnu podršku toj jedinstvenoj filmskoj manifestaciji u regionu, koja već nekoliko godina dobija sve manje budžetskih sredstava.

Palićki festival dobio je 2016. godine od pokrajinskih vlasti svega tri miliona dinara, što je gotovo 70 odsto manje nego 2015. Od Grada Subotice dobijena su 4,4 miliona (1,5 milion manje nego 2015), a od Ministarstva kulture i informisanja Srbije devet miliona (milion manje nego 2015).

(SEEcult.org)

Nagrade 8. UnderhillFesta



Najboljim filmom osmog UnderhillFesta u Podgorici u međunarodnoj selekciji proglašen je “Safari” austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (Ulrich Seidl), a u regionalnoj konkurenciji pobedio “Dum spiro spero” reditelja Pere Kvesića iz Hrvatske. Specijalna priznanja dodeljena su filmovima “U suton života” Silvana Bigelsena i “Dubina dva” Ognjena Glavonića.

Žiri osmog UnderhillFesta, koji su činili rediteljka i producentkinja Biljana Tutorov iz Srbije, reditelj Pavle Simonović iz Crne Gore i rediteljka i producentkinja Morana Komljenović iz Hrvatske, dodelio je nagradu “Maslačak” u međunarodnoj selekciji filmu “Safari” uz obrazloženje da Zajdl na vrhuncu svog stvaralaštva, poklanja “uznemirujuće remek delo” u kojem, prateći grupu ljudi u safari lovu na retke i plemenite životinje, “veoma precizno secira stanje čovečanstva”.

“U kolonijalnom dekoru, film predstavlja sociološki prikaz dekadentnog hobija bogatih Evropljana, dajući istovremeno veoma preciznu psihološku studiju odnosa zapadne civilizacije spram života uopšte i njegog poriva za uništavanjem. Morbidna alegorija savremenog doba u formi basne u kojoj ljudi uzimaju ulogu najsurovijih grabljivica”, naveo je u obrazloženju žiri.

Nagradu “Maslačak” u regionalnoj selekciji dobio je film “Dum spiro spero” (Dok dišem, nadam se) u kojem Kvesić, kroz estetiku filmskog eseja, “apsolutno nepretenciozno pristupa pitanju života i smrti oslobođen svake vrste taštine spram sebe i drugih, stavljajući nas na vrlo suptilan i duhovit način u poziciju protagoniste”.

“Autor nas ni na koji način ne ostavlja ravnodušnim, čak naprotiv podstiče na razmišljanje o pitanjima koja se usled svakodnevice podsvjesno izbjegavaju, a istovremeno nam unosi optimizam i nadu do poslednjeg daha”, naveo je žiri osmog UnderhillFesta, koji je zavrsen 15. juna dodelom nagrada i projekcijom filma “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske.

Specijalno priznanje žirija u međunarodnoj selekciji dobio je film “U suton života” Silvana Bigelsena, uz obrazloženje da ga ističe jednostavnost izraza “u maestralnom transferu emocije ka gledaocu”, uvodeći ga na nepretenciozan i neopterećen način u temu smrti, umiranja i oproštaja od onih koje volimo. Ipak, “osnovna emocija koju ostavlja jest čista i nepatvorena, lišena svake patetike – radost života”, istakao je žiri.

Specijalno priznanje žirija u regionalnoj selekciji dobio je film “Dubina dva” Ognjena Glavonića iz Srbije o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici kod Beograda i zataškavanju tog zločina.

“Spremnost da se suoči s neugodnim istinama o nedavnoj prošlosti vlastite zemlje, istakla je ‘Dubinu dva’ kao važan dokument vremena. Snažnog i hrabrog stilskog izričaja, ‘Dubina dva’ uspeva da komunicira sa gledaocima i one asocijativne nijanse koje nisu odmah vidljive iz dokumentarne građe filmskog narativa”, naveo je žiri, koji smatra da je izuzetno važno “kontinuirano podržavati dela koja se na nekompromisan način suočavaju s temama koje su zaobilažene u javnom diskursu, te koja zagovaraju prihvatanje vlastite odgovornosti za prošlost, kao zalog budućnosti”.

UnderhillFest prikazao je od 7. juna u vojnom objektu Zagorič, kada ga je otvorio član benda Laibach Ivan Novak, 24 dugometražna dokumentarna filma, koje je odabrao selektor Vuk Perović.

*Foto: Una Jovović

(SEEcult.org)

Motovunska nagrada 50 godina – Bodanu Žižiću

http://www.seecult.org/vest/motovunska-nagrada-50-godina-bodanu-zizicu

Letnji trobroj Kinoteke



Jugoslovenska kinoteka objavila je letnji trobroj svog časopisa koji na stotinak strana velikog formata donosi niz tekstova posvećenih različitim aspektima programa koji nastavlja da prikazuje do kraja juna u obe zgrade, a tokom jula i avgusta u sali u Uzun Mirkovoj.

Naslovnu stranu letnjeg trobroja “Kinoteke” krasi fotografija iz filma “Bazen”iz ciklusa “Varljivo leto 2017” koji će biti prikazivan do kraja avgusta, a obuhvata ostvarenja koja se bave letom kroz mnogo različitih tema i žanrova.

Na unutrašnjim stranama je zajednički portret doajena srpskog glumišta Olivere Katarine i Petra Božovića, dobitnika Zlatnog pečata - najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke za doprinos i razvoj filmske umetnosti, koje im je uručeno na njen dan – 6. juna.

Praznik Kinoteke obeležen je i otvaranjem Festivala nitratnog filma, a o 19. izdanju te jedinstvene manifestacije u regionu, a i šire, održane od 6. do 16. juna, govori u intervjuu za “Kinoteku” njen inicijator i umetnički direktor Aleksandar Saša Erdeljanović.

Novo izdanje “Kinoteke” sadrži i esej hrvatskog filmskog kritičara i teoretičara Nenada Polimca “Slavica 70 godina”, posvećen jubileju prvog jugoslovenskog dugometražnog igranog filma. Polimac ocenjuje da “Slavica”, u režiji Vjekoslava Afrića, po mnogo čemu pripada fundusu hrvatske kinematografije, mada je producent bio beogradski Avala film. Polimac ukazuje i na bizarnu činjenicu da je prethodni jubilej – 50. godišnjica snimanja te drame sa partizanskom tematikom, u Hrvatskoj prećutana. Uz analizu različitih aspekata nastanka i recepcije “Slavice”, autor podseća na “veliki pučki uspeh koji nije ponovio niti jedan kasniji film toga razdoblja“, na ogromnu popularnost glavne glumice Irene Kolesar, ali i na negativne kritike iz stručnih krugova.



Povodom redovnog programa Moj izbor, intervju je dala istaknuta hrvatska i u svetu priznata likovna umetnica Jagoda Buić, koja se proslavila tapiserijama i instalacijama tekstilnih formi u prostoru, a kreirala je i kostime i scenografiju za 120 drama, opera, baleta i filmova… Za “Kinoteku” otkriva šta voli u Kurosavinim filmovima, sa kojim se emocijama seća jugoslovenske kinematografije, kako su se bioskopi u Parizu preselili u podzemlje… Ujedno, tvrdi da zlatno doba filma nije prošlo.

Ciklus U fokusu posvećen je u junu ženskim likovima u italijanskom filmu 60-ih godina 20. veka, a tim povodom Elena Đanoti objašnjava u autorskom tekstu da taj izbor filmova, koji pripadaju takozvanoj zlatnoj deceniji italijanske kinematografije, prikazuje “raznolik spektar autorskih pogleda fokusiranih na ženu i njenu društvenu ulogu u tom dobu”.

Sa nedavnog Filmskog festivala u Kanu “Kinoteka” je dobila intervju koji je sa Šarlot Gejnsbur vodila Sandra Perović. Slobodoumna, hrabra i beskompromisna britansko-francuska glumica govorila je o svojoj ulozi u filmu “Ismaelovi duhovi”, kojim je otvoren 70. Kanski festival, ali i o tome kako inače bira likove, često uznemirujuće karaktere i žene u krizi, kao i o saradnji sa Larsom fon Trirom (Antihrist), odnosu arthausa i Holivuda...

Glumca, reditelja, producenta i scenaristu Vorena Bitija, kome je povećen junski ciklus Velikani svetskog filma, predstavlja Đorđe Zelenović.

“Kinoteka” podseća i da se ovog leta navršava deset godina od kada su u istom danu – 30. jula 2007. godine, preminula dvojica svetskih velikana sedme umetnosti. O reditelju Mikelanđelu Antonioniju piše Teodora Micić, a o stvaralaštvu Ingmara Bergmana – Jasna Novakov Sibinović.

Program Nema sreda, sa filmovima američkog glumca Harija Langdona, predstavlja Saša Erdeljanović, a o programu Dokumentarni četvrtak “Seksualno edukativni film” piše Božidar Marjanović.

Junski program Šok koridora najavljuje Nenad Bekvalac u tekstu “Ženski osvetnici u japanskom filmu 70-ih”.

Rubrika posvećena knjigama ovoga puta donosi dva priloga - intervju sa Radoslavom Laletom Vujadinovićem, autorom knjige o Velimiru Bati Živojinoviću “Valter pre Valtera”, u izdanju Službenog glasnika, kao i tekst Dejana Ognjanovića “Đorđe Kadijević – Van šablona”, povodom knjige “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”, u izdanju novosadske kuće Orfelin.

Novi broj “Kinoteke” sadrži i poslednji, šesti deo feljtona “Pank na filmu” autora Dejana D. Markovića.

Muzikom, i to filmskom u doba bivše Jugoslavije, bavi se Maja Vasiljević u tekstu “Putevi kroz ‘slanu’ i ‘slatku’ vodu filmske muzike u SFRJ – Između politike i poetike”.

Rubrike Sećanje na... i Tragovi na filmu donose priloge o nedavno preminulim umetnicima Viktoru Lanuu, Majklu Parksu, Olegu Vidovu i Džonatanu Demiju.

Ceo broj “Kinoteke” bogato je ilustrovan fotografijama, a dizajn i art direkciju potpisuju Vuk Popadić, odnosno Miroslava Vuković.

(SEEcult.org)

Rekordno interesovanje za Uhvati film



Međunarodni filmski festival “Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film”, koji predstavlja filmove na temu invalidnosti, dobio je više od 700 prijava iz celog sveta za svoje 15. izdanje koje će biti održano u septembru u Novom Sadu, ali i u Rijeci i Banjaluci.

Lista filmova koji će biti prikazani i nagrađeni biće objavljena 1. avgusta, saopštili su organizatori, navodeći da je među 724 filma, pristigla na konkurs, posebno veliki broj iz Indije – čak 67, te iz Irana (64).

Značajan broj filmova poslat je i iz SAD, Španije, Italije i Rusije, a stigli su i filmovi iz Afrike - Gane, Kenije, Nigerije i Južnoafričke Republike.

Primetan je i veći broj poslatih prijava, pa će se čak 124 filma više nego prošle godine boriće se za svoju poziciju na 15. izdanju festivala “Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film”.

Festival će biti održan od 18. do 24. septembra u Kulturnom centru Novog Sada, a pored projekcija domaćih i inostranih filmova na temu mogućnosti i dostignuća osoba sa invaliditetom, organizuje i raznovrsan prateći program na temu invalidnosti (radionice, tribine, izložbe). Bitan deo programa je i Filmski karavan u okviru kojeg se najbolje ocenjeni filmovi prikazuju u gradovima širom Srbije.

Festivalski program u Novom Sadu organizuje KAO Parnasa, u Rijeci Udruge Spirit, a od ove godine biće održan i u Banjaluci, pod vođstvom humanitarne organizacije Partner.

Konkurs i žiri sva tri festivala su jedinstveni, pa je “Uhvati film” jedini regionalni festival filmova o osobama sa invaliditetom.

Iako je konkurs za filmove završen, još uvek je otvoren za volontere, koji se mogu prijaviti do 15. jula.

Svi koji bi voleli da daju doprinos u organizaciji i realizaciji festivala “Uhvati film”, prošire svoje znanje i steknu iskustvo iz oblasti ljudskih prava, filmske umetnosti, PR-a i medijske promocije, trebalo bi da svoje osnovne podatke (ime, prezime, godište, zanimanje, mail adresu i broj telefona), kao i kratko motivaciono pismo, pošalju na adresu uhvatifilm@gmail.com

Ovogodišnje novosadsko idanje festivala “Uhvati film” podržali su: Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine i Erste bank Srbija.

(SEEcult.org)

U slavu Barouza i Ginzberga



Merlinka festival, u saradnji sa Parobrodom, organizuje u okviru Prajd vikenda 23. i 24. juna filmski program posvećen američkim piscima Vilijamu Barouzu i Alenu Ginzbergu, povodom 20 godina od smrti ta dva značajna predstavnika bit generacije.

Barouzu je posvećen program 23. juna, kada će biti prikazan dokumentarni film “Vilijam Barouz: Čovek iznutra” Jonija Lejsera i igrani film “Goli ručak” Dejvida Kronenberga, snimljen prema istoimenom romanu.

U čast Ginzberga, 24. juna na programu je igrani film “Urlik” Roba Epštajna, sa Džejmsom Frankom u glavnoj ulozi, te igrani film “Ubij svoje najdraže” Džona Krokidasa sa Danijelom Radklifom u glavnoj ulozi.

Vilijam Barouz (1914-1997) u prvim romanima obrađuje teme zavisnosti i homoseksualnosti, koje će dominirati i ostatkom njegovog opusa. U više knjiga je eksperimentisao sa “kat-ap” tehnikama, pozajmljujući ideje i tekstove iz svih segmenata popularne kulture, stvarajući tako upečatljiv tekstualni melanž. Opsednut svim oblicima zloupotrebe moći, upotrebio je zavisnost kao sveobuhvatnu metaforu za različite načine kontrole naših života.

Mada je relativno kasno počeo da objavljuje, Barouz je izvršio znatan uticaj na pisce bit generacije iz 50-ih godina, naročito Ginzberga i Džeka Keruaka.

Stekao je zavidnu reputaciju u književnom podzemlju još pre nego što je napisao svoj najpoznatiji roman “Goli ručak” i izazvao brojne kontroverze. Dejvid Kronenberg je prema tom romanu snimio film 1991. godine.

Alen Ginzberg (1926-1997) jedan je od predvodnika pokreta kontrakulture, učesnik hipi pokreta, antiratni aktivista i borac za ljudska prava. Tražeći uzore u Vitmenu, Blejku i Pou, proslavio se već prvom zbirkom “Urlik i druge pesme”, koja je zaplenjena zbog opscenosti. Iako se zalagao za psihoaktivne supstance, promenio je stav posle puta u Indiju, izučavanja joge i prihvatanja budizma.

Pored “Urlika”, Ginzbergova najpoznatija dela su: Kadiš i druge pesme, Sendviči stvarnosti, Planet News 1961-1967, Prazno ogledalo, Pad Amerike, Improvizovane poetike, Sklopljeno na jeziku…

Ulaz na sve projekcije filmovima u Parobrodu je besplatan.

(SEEcult.org)

Zaboravlјeni admiral



Dokumentarni film “Zaboravlјeni admiral” o britanskom admiralu Ernestu Trubridžu, koji je proveo Prvi svetski rat sa srpskom vojskom, biće premijerno prikazan 21. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, a televizijska premijera očekuje se u septembru.

“Zaboravljeni general” je film autorke Slađane Zarić, urednice dokumentarnih emisija Informativnog programa RTS-a, a rađen je u produkciji RTS-a, britanske ambasade u Beogradu i Ministarstva odbrane Srbije.

To je biografska priča o britanskom admiralu koji je kao komandant Britanske misije došao 1915. godine u Beograd, glavni grad Kralјevine Srbije, i ostao sa srpskom vojskom do juna 1919.

Nosilac je najznačajnijih srpskih vojnih i civilnih odlikovanja.

Televizijsku premijera “Zaboravljeni admiral” pratiće promocija knjige “Dnevnik” Ernesta Trubridža, najavila je RTS.

(SEEcult.org)

Veličanstveni za Dan muzike

http://www.seecult.org/vest/velicanstveni-za-dan-muzike