Filmske novosti...

10. Beldoks - Nije još mrak

http://www.seecult.org/vest/10-beldoks-nije-jos-mrak

Gozba danske kinematografije



Dani savremenog danskog filma u Beogradu svečano su otvoreni 20. aprila u Dvorani Kulturnog centra porodičnom dramom o eutanaziji “Tiho srce” Bila Ogusta, u prisustvu jedne od glavnih glumica Danice Ćurčić, koja je doživela ovacije publike u prepunoj sali rodnog grada.

Festival je organizovan povodom stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Danske i Srbije, a do 24. aprila nudi devet dugometražnih filmova, od kojih su dva dokumentarna, predstavljajući svu raznovrsnost cenjene danske kinematografije.

Filmovi Bila Ogusta, dvostrukog dobitnika Zlatne palme, oskarovke Suzane Bir, ali i mladih autora, uz izbor kratkih i animiranih filmova u “Filmskoj galeriji” Dvorane KCB-a, zajedno čine gozbu, kako je istakao selektor Stefan Arenijević, urednik filmskog programa KCB-a. "Gozba" je i slogan te manifestacije koju danska ambasada organizuje u saradnji sa KCB-om i Danskim filmskim institutom.

“Gozba” implicira i porodično okupljanje i upravo je to tematska nit koja povezuje odabrane filmove: dubinsko istraživanje kompleksnosti porodičnih odnosa, dodatno zakomplikovanih novim izazovima koje savremeno društvo nosi, naveo je Arsenijević povodom te manifestacije.



Šef misije ambasade Danske u Beogradu Morten Skovgaard Hansen ocenio je na otvaranju da se diplomatski odnosi Srbije i njegove zemlje “divno razvijaju” i istakao da je kulturna razmena i tome vrlo značajna.

“Ponosan sam što ćemo prikazati neke od najboljih savremenih danskih filmova, a posebno sam srećan što je sa nama Danica Ćurčić, koja je dobar primer za mnoge ljudske mostove koji spajaju naše dve zemlje”, rekao je Hansen i, napominjući da je danski film poznat po tome što realistično prikazuje stvarnost, izrazio nadu da će publika biti “bogatija za jedno iskustvo danskog života”.

Publiku je uoči filma “Tiho srce” (2014) pozdravila i glumica Danica Ćurčić, jedna od vodećih madlih zvezda danske kinematografije, koja je posle projekcije ostala i u razgovoru sa publikom.

Za ulogu u filmu “Tiho srce”, u kojem igra mlađu ćerku, Danica Ćurčić je dobila godišnje nagrade Danske filmske akademije i danske filmske kritike, a beogradska publika će je videti i u filmu “Da skratimo priču” 21. aprila.

Izražavajući zadovoljstvo što je ponovo u Beogradu, odakle i potiče, rekla je da joj film “Tiho srce” mnogo znači.

Ulogu je dobila na audiciji, nakon što ju je zapazila Ogustova kasting direktorka, a kako je navela posle projekcije, u početku je bila uplašena jer su joj partnerke, koje igraju majku i stariju setru, Paprika Stin i Gita Norbi, velike dive u Danskoj. “Bojala sam se da li ću im se svideti, ali bile su vrlo otvorene, velikodušno su me prihvatile i bile su mi velika inspiracija tokom snimanja”, rekla je Danica Ćurčić.

S obzirom da je tema filma eutanazija, te da je stav filma prema tome pozitivan, izazvao je i burne reakcije.

“Imao je veliki uspeh, ali je bilo i mnogo dskusija o kontroverznoj temi eutanazije”, rekla je Danica Ćurčić, pominjući naročito snažne reakcije na međunarodoj premijeri u San Sebastijanu, u katoličkoj sredini koja ima rigidan odnos prema eutanaziji.

Danica Ćurčić je izrazila nadu da će “Tiho srce” uticati na gledaoce.

“Ja sam za to da svaka osoba treba sama da odluči. To jeste teška tema i ima mnogo aspekata, ali svaki pojedinac treba da ima mogućnost izbora”, rekla je Danica Ćurčić, koja je aktivna i u pozorištu – u Kraljevskom danskom teatru igra u Šekspirovoj “Bogojavljenskoj noći”, a trenutno priprema “Jovanku Orleanku”. Uskoro započinje i holivudsku karijeru ulogom u seriji prema delu Stivena Kinga.

Program Dana savremenog danskog filma nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nagrada Žanka Stokić uručena Olgi Odanović



Nagrada “Žanka Stokić”, koja se dodeljuje svake godine glumici čija je “ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza”, svečano je uručena 23. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu prvakinji Drame tog teatra Olgi Odanović.

Svečanost je počela sećanjem na Žanku Stokić i prikazivanjem filma o njoj, kao i inserata iz najznačajnijih uloga koje je ostvarila Olga Odanović.

O umetničkom i životnom putu Olge Odanović, 15. dobitnici nagrade “Žanka Stokić” koju dodelјuju Narodno pozorište u Beogradu, kompanija “Novosti” i Grad Požarevac, govorile su njene koleginice iz ansambla Dušanka Stojanović Glid i Anastasija Mandić, te glumac Radoš Bajić i reditelј Jagoš Marković.

Publika je Olgu Odanović, kako je saopštilo Narodno pozorište, pozdravila ovacijama.

Odluku o dodeli nagrade “Žanka Stokić” Olgi Odanović doneo je većinom glasova žiri kojim je predsedavala dramska umetnica Svetlana Ceca Bojković, a članovi su upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, glavni urednik i generalni direktor “Novosti” Ratko Dmitrović, prošlogodišnja dobitnica Jasna Đuričić i reditelј Slavenko Saletović.

Visoko priznanje, ustanovlјeno 2003. godine na inicijativu Mire Stupice (glumice veka koja je do 2016. godine bila i počasni predsednik žirija), sastoji se od plakete koju daruje Narodno pozorište (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad akademskog umetnika Dragiše Miloševića) i novčanog iznosa koji poklanjaju “Večernje novosti”.

Dosadašnje dobitnice nagrade “Žanka Stokić” su: Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Seka Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljilјana Blagojević, Ljilјana Stjepanović, Mira Banjac, Anita Mančić i Jasna Đuričić.

Glumica Žanka Stokić (1887-1947), osuđena 1945. godine na osmogodišnju kaznu gubitka nacionalne časti zbog navodne saradnje sa okupatorom i domaćim izdajnicima, rehabilitovana je 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu.

Okružni sud konstatovao je da je Žanka Stokić na početku Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu i da nije bila politički aktivna, te da je osuđena iz političkih i ideoloških razloga, preneli su beogradski mediji.

Žanka Stokić osuđena je zbog učešća u “Veseljacima” i “Centrali za humor”, kao i u emisiji “Šareno popodne” Radio Beograda, uz ocenu da je time kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima.

Prema navodima suda, Žanka Stokić je tokom sudskog postupka svedočila je da je dobrovoljno stupila u "Veseljake" i "Centralu za humor" jer joj bio potreban novac za lečenje, dok je za na radiju radila pod prinudom glavnog nemačkog radio-aranžera.

Žanka Stokić, čije je pravo ime Živana Stokić (Rabrovo 1887 - Bograd 1947. godine) najpoznatija je bila po ulozi Živke u “Gospođi ministarki” Branislava Nušića, koji joj je i posvetio taj lik.

(SEEcult.org)

Na granici



Film “Na granici” francuskog reditelja Lorana Ruija (Laurent Rouy), koji se bavi aktuelnom temom migracija, ali u budućnosti i sa zamenjenim ulogama u odnosu na situaciju tokom 2015. godine, kada je sniman, biće prikazan 24. aprila u EU info centru u Beogradu, uz debatu o migrantskoj krizi i tome šta zaista znači biti na granici. Nastao u francusko-srpskoj koprodukciji, film “Na granici” sniman je u vreme kada je kroz Srbiju prolazio talas od stotina hiljada migranata i izbeglica sa Bliskog Istoka, iz Avganistana, Iraka i afričkih zemalja.

Radnja filma, koji je finansiran prikupljanjem donacija na internetu i pojedinačnim prilozima, smeštena je u 2022. godinu - hiljade ljudi iz bogatih delova sveta žele da iz svojih zemalja emigriraju u Srbiju koja je siromašna, ali u kojoj su ljudi srećni. Pred naletom ljudi, Srbija je, međutim, zatvorila svoje granice. Francuz Arno voli Jelenu i zbog ljubavi pokušava da ilegalno uđe u zemlju…

Reditelj Loran Rui, francuski novinar koji 15 godina živi i radi u Beogradu kao dopisnik nekoliko frankofonih medija, govori u intervjuu o snimanju i reakcijama na temu tog kratkometražnog filma, čija je srpska premijera bila 2016. godine na festivalu Sinema siti u Novom Sadu, a do sada je učestvovao na više od 30 festivala i dobio sedam nagrada.

- Sudeći prema reakcijama, da li možete da kažete da postoji interesovanje za izbegličke teme ili je to pitanje koje bi radije stavili pod tepih?

L.R: Kampanje za prikupljanje donacija preko interneta više nego često se završavaju neupešno, jer ne privuku dovoljno pažnje potencijalnih donatora. Činjenica da je naša crowdfunding kampanja bila uspešna pokazatelj je interesovanja za temu. Ovo je moj prvi film. Ja nisam poznata ličnost i ne dolazim iz filmskog sveta, pa je jedini faktor uspešnosti kampanje bila njena tema. Ne treba zaboraviti da je 2015. godina, kada je realizovana kampanja, bila tematski obeležena migrantima – to pitanje bilo je izuzetno prisutno u medijima, budući da je Evropa bila glavna destinacija za mnoge izbeglice iz Sirije, Avganistana i drugih ratnih zona. Verujem da su mnogi ljudi osetili empatiju prema izbeglicama i ljudima koji pate na putevima. Neki ljudi su tako našli način da pomognu ili su jednostavno bili u situaciji da pruže pomoć. S obzirom da film prenosi poruku tolerancije prema migrantima, verujem da je to bio način za mnoge od onih koji su ga podržali da “urade nešto”, jer možda nisu bili u situaciji da učine bilo šta drugo.

- Koliko je trajalo snimanje filma i na kojim lokacijama je snimljen?

L.R: Snimanje je bio najkraći deo celog procesa rada na filmu! Trajalo je osam i po dana, otprilike u periodu od dve nedelje. Jedan od razloga za to što nije snimljen odjednom je to što je bilo potrebno zaista lepo vreme, a budući da je sniman tokom kišnog oktobra 2015, morali smo da čekamo sunce. Imali smo tri unutrašnje lokacije, uključujući i set napravljen specijalno za nas u Zepter studiju u Beogradu. Scene na otvorenom snimane su u Pančevu i u nacionalnom parku Deliblatska peščara. U Pančevu je ekipa filma napravila scenografiju u vidu graničnog prelaza, koja se sastojala od ograde i bodljikave žice, kao i manje policijske stanice. Dobro je izgledalo i podsećalo je na stvarne zidove i ograde podignute na granicama u Evropi i u drugim delovima sveta. Poslednje, ali ne manje važno je i to što smo imali dva dana snimanja na zelenom platnu. Ti snimci su iskorišćeni za specijalne efekte koje imamo u filmu. To su takozvani “nevidljivi” pecijalni efekti, jer je predviđeno da ih publika ne vidi.

- Odakle su došli glumci?

L.R: Većina glumaca je iz Srbije. Svi već imaju iskustva u teatru ili na filmu, što je bilo veoma korisno, budući da sam ja početnik i trebala mi je takva podrška. Na primer, Milan Kovačević je glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji je igrao u mnogim filmovima, Brankica Sebastijanović je dobro poznata po raznovrsnim ulogama u TV serijama, a Milena Jakšić ima bogato iskustvo i sa filma i iz pozorišta. Prošle godine je studirala kod Nikite Mihalkova u Moskvi. Takođe, imali smo i dosta stranih glumaca, kao što su Franzuc Arnaud Humbert, koji je i glavni glumac u filmu. Imali smo i ljude iz Velike Britanije, Australije, Kube, Mađarske, Grčke… Ukupno, pripadnici više od deset nacija učestvovali su u snimanju filma.

- Izbeglička kriza se nastavlja, film putuje po festivalima. Koja je dalja sudbina filma – da li će možda imati nastavak?

L.R: Film je prikazan do sada na četiri kontinenta (Evropa, Južna i Severna Amerika, Azija), a tokom aprila se prikazuje u Maroku – prvi put u Africi. Slede projekcije u Grčkoj i Belorusiji, a nadamo se da će biti još prikazivan i u Srbiji i u inostranstvu. Za sada ga je moguće videti samo na filmskim festivalima, ali se nadam da će biti prikazan i na televiziji u budućnosti. Suviše je rano pričati o tome sada. Što se tiče nastavka, da, radi se na tome, ali je prerano da to objavljujemo.

- Jedno od tumačenja filmske priče je da je u budućnosti, Srbija stavljena na mesto na kome se danas nalazi EU – da bude “obećana zemlja” za migrante koji žele srećniji i bolji život. Da li je film prikrivena kritika odnosa današnje EU prema migrantima i kritika zidova podignutih na granicama EU?

L.R: Kao ljudsko biće i kao ubeđeni evropski pristalica, jako sam razočaran time što EU nije bila u mogućnosti da ulakša sudbinu jadnih migranata koji su zaglavljeni na putevima, rizikuju živote ili čak umiru u moru. Verujem da je odluka (nemačke kancelarke) Angele Merkel da podrži dolazak toliko mnogo migranata prošle godine bila odličan primer evropskog vođstva kakav nije viđen godinama, pa čak i decenijama. Mnoge zemlje koje su zatvorile svoje granice i srca za izbeglice imale su epizode u sopstvenoj nedalekoj istoriji kada je i njihovo stanovništvo moralo da pobegne od određenih teškoća. Šteta je što se lideri u tim zemljama, a u pojedinim slučajevima i delovi građana, ne sećaju toga.

*Razgovarala: Marina Rakić

*Projekcija filma “Na granici” u EU info centru (Kralja Milana 7) počinje u 17 sati, nakon čega sledi debata o migrantskoj krizi u kojoj će učestvovati reditelj Loran Rui, predstavnik Delegacije EU u Srbiji Nikola Bizel i autorka projekta “Sokak - projekat o različitosti i znatiželji” Lola Joksimović.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/173287790

Novi hrvatski filmovi u DOB-u



Pregled najnovijih igranih i dokumentarnih filmova iz Hrvatske biće prikazan od 24. do 26. aprila u Domu omladine Beograda, a među odabranim ostvarenjima su “Ne gledaj mi u tanjir” Hane Jušić, dobitnik glavne nagrade Beogradski pobednik na proteklom 45. Festu, kao i “Sve najbolje” Snježane Tribuson, jedan od najboljih filmova prošlogodišnjeg Pulskog festivala.

U programu “Kino region - Novi hrvatski film” najavljeni su filmovi koji se “majstorski bave intimnim pričama malih ljudi u našem komšiluku sa kojima lako možemo da se identifikujemo”, kako su naveli organizatori – DOB, Centar za multimedijalnu umetnost i komunikaciju Tangram iz Beograda i hrvatska ambasada u Srbiji.

Ciklus otvara film “Goran” Nevia Marasovića, porodična drama sa elementima trilera koja se dešava u zimskom miljeu Gorskog Kotara. Uloge u tom filmu, koji je dobio visoke ocene publike i kritike na 45. Festu, igraju: Franjo Dijak, Nataša Janjić, Goran Bogdan, Bojan Navojec, Milan Štrljić...

Debitantski film mlade rediteljke Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir” (pijat) biće prikazan 25. aprila, a pored Beogradskog pobednika, tom filmu je na 45. Festu pripala i nagrada za najbolju žensku ulogu, koju je dobila Arijana Čulina za lik majke u disfunkcionalnoj porodici u savremenom Šibeniku. Film ispituje granice lične slobode kroz lik ćerke (Mia Petričević) u sukobu sa autoritarnim ocem (Zlatko Burić) i sa patrijarhalnim okruženjem u predgrađu.



Prema rečima rediteljke, naslov je parafraza. “U Dalmaciji se kaže da ti svako može gledati u tanjir, što znači da su ljudi preblizu jedni drugima. I arhitektura je takva, uske su ulice, dosta se živi na dvorištima, tako da svi jako zadiru u tuđu intimu. To je i tema filma, da obitelj, susedi i grad glavnoj junakinji ne daju disati, zadiru u njen život, tako da je naslov njena poruka svima da joj ne gledaju u tanjir”, rekla je Hana Jušić u razgovoru sa novinarima na Festu.

Iste večeri na programu je i akciona krimi komedija “ZG 80” Igora Šeregija o sukobu fudbalskih navijača tokom gostovanja Dinama u Beogradu 80-ih godina. Uloge igraju Rene Bitorajac, Matija Kacan, Marko Cindrić, kao i srpski glumci Marko Janketić, Nikola Rakočević, Miloš Timotijević…



Za 26. april najavljena su dva dokumentarna filma – “Kino otok” Ivana Ramljaka, poetično svedočanstvo o izgubljenoj kulturi odlazaka u bioskope u malim mestima na hrvatskim ostrvima, te dugometražni “Generacija 68” u režiji veterana Nenada Puhovskog, omaž generaciji sa kojom autor deli nekadašnje mladalačke zanose i ideju o revoluciji koja će promeniti svet.




Progam zatvara komedija “Sve najbolje” Snježane Tribuson, “božićna bajka sa pevanjem i trovanjem” koja prati sudbine nekoliko usamljenih ljudi koje se prepliću u nedeljama pred praznik. Bubašvabe, medenjaci i jedna operska arija odigraće veliku ulogu u njihovom zbližavanju. U odličnom glumačkom ansamblu su Ksenija Marinković, Ozren Grabarić, Renata Pokupić, kao i Bogdan Diklić (Srbija), Jernej Šugman
(Slovenija)...




Projekcije su u Velikoj sali DOB-a, a cena ulaznica je 200 dinara. Program sa satnicom se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)

Testament za 20. vek



Dugometražni dokumentarni film Lordana Zafranovića “Zalazak stoleća” (Testament L. Z.) o užasima NDH, premijerno prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u prisustvu tog proslavljenog hrvatskog i jugoslovenskog reditelja, videće 25. i 26. aprila iz dva dela i gledaoci Radio-televiziji Srbije.

Specijalna projekcija tog filma iz 1993. godine održana je 21. aprila u Kinoteci povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a Zafranović je tim povodom bio gost Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i ministra Aleksandra Vulina.

Direktor Jugoslovenke kinoteke Jugoslav Pantelić zahvalio je Zafranoviću na tom i svim drugim filmovima u kojima je “hrabro svedočio i tada kada su mnogi ćutali”.

“Želim vam da u ovoj kao i drugim bioskopskim dvoranama širom Evrope i sveta, mnogobrojna publika, uskoro ponovo bude u prilici da pogleda vaše nove filmove”, rekao je Pantelić.

Zafranović je izrazio očekivanje da će publika u Srbiji dobro primiti film “Zalazak stoleća”, koji je počeo da radi još 1986, kada je isporučen ratni zločinac Andrija Artuković, ali je 1991. godine, kada je izbio rat, morao da napusti svoju zemlju sa sve filmom, koji je bilo nemoguće završiti u Hrvatskoj.

Na to je podsetio i Vulin, ističući da je Zafranović jedan od najboljih reditelja sa ovih prostora i najhrabriji čovek i najveći antifašista među filmskih umetnicima, autor koji je zbog svojih ideala bio spreman da se sukobi sa čitavim establišmentom svoje zemlje i da je zbog toga i napusti, ali je ostao veran svojim principima.

Najavljujući projekciju na RTS-u, Vulin je izrazio nadu da će Zafranovićev film i ostale zemlje sa prostora bivše Jugoslavije prikazati i tako odati poštovanje žrtvama ustaškog zločina.

“Zalazak stoleća”, kako je istakao Pantelić, prikazuje “jedan od najznačajnijih dokumenata koji, kroz pokretnu sliku, listaju najmračnije stranice istorije naših naroda i ovih podneblja”.

Zafranović je svojim stvaralaštvom, kako je dodao, “nesumnjivo obeležio kompletnu jugoslovensku kinematografiju i možda kao niko do sada zadužio srpsku, baveći se u svojim filmovima temama nacionalizma, ratnih zločina i genocida u Drugom svetskom ratu”.

Zafranovićev dokumentarni film “fokusiran je na jedan od najkontroverznijih perioda u hrvatskom društvu - vreme NDH. Predstavlja epski zapis uspona i pada ustaškog režima u Hrvatskoj i neka je vrsta Zafranovićevog testamenta za krvavi 20. vek”, rekao je Pantelić.

Film se sastoji od arhivskih snimaka iz perioda NDH i perioda suđenja ustaškom ministru u Pavelićevoj vladi Andriji Artukoviću, kombinovanih sa Zafranovićevim filmskim opusom i prizorima iz montažne sobe filma iz 1991. godine, kao i kasnijih snimaka ratnih stradanja u bivšoj Jugoslaviji.

Zafranović je film završio u Pragu, gde je svojevremeno i studirao na čuvenoj akademiji FAMU. U Pragu je održana premijera, a film je dobio nagradu Literarnog fonda, najveće priznanje za dokumentarni film te godine. Nakon toga prikazivan je u specijalnim programima festivala u Moskvi, Veneciji, Berlinu, Los Anđelesu, kao i u Vizental centru, gde ga je gledalo 2.000 ljudi.

Zafranović je u razgovoru s novinarima svoj film opisao kao intimistički.

“Tu nema teksta koji je napisan, već ja komentarišem svaki kadar, tako da iza svega stojim. To je potpuno poseban dokumentarni film, jedan ‘raskošni’ pregled NDH iz slikopisa, sa posebnim osećajima, posebno pri kraju, kada se pokazuje da je zapravo taj scenario iz 1941. i onaj iz 1991. bio gotovo isti, nažalost”, izjavio je Zafranović.

Film “Zalazak stoleća” nastao je u koprodukciji Austrije, Češke, Francuske i Hrvatske (TV Zagreb), ali na HRT-u nije još prikazan.

U Hrvatskoj je imao projekciju u riječkom HNK-u, a prema rečima Zafranovića, pokušavao je sa bivšim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem da utiče na direktora HRT-a, a kasnije je o tome razgovarao i premijerom Zoranom Milanovićem na početku njegovog mandata.

"Nisam imao protiv ni da se napravi okrugli sto povodom istina koje film predstavlja. Ništa nije uspelo", naveo je Zafranović za Politiku, ocenjujući da u Hrvatskoj postoji otpor prema njegovom filmu zbog toga što je dnevna politika prioritet i zato što se izbegava “sve ono što bi, po njihovom mišljenju, moglo da izazove neke razdore”.

Rođen 1944. godine na Šolti, Zafranović je diplomirao književnost i likovnu umetnost na Pedagoškoj akademiji u Splitu, a 1971. i režiju na Filmskoj akademiji u Pragu. Od početka 60-ih snima amaterske eksperimentalne filmove, a kratkometražne, srednjemetražne i celovečernje igrane i dokumentarno-eksperimentalne filmove u profesionalnoj produkciji počeo je da režira 1965. godine.

(SEEcult.org)

April u Beogradu, u Kinoteci



Filmski maraton Jugoslovenske kinoteke ovog meseca nazvan je “April u Beogradu“, a biće održan 29. i 30. aprila u Muzeju u Kosovskoj ulici, gde će publika imati priliku da vidi od subote u podne do nedelje u ponoć 14 domaćih dugometražnih igranih filmova snimljenih od 1927. do 2009. godine.

Odabrani filmovi su različitih žanrova i tematika, ali je svima zajednički imenitelj Beograd, kao jedan od bitnih “junaka” filmske priče ili kao mesto koje u značajnoj meri određuje radnju i sudbine likova.

Program otvara “Grešnica bez greha” (1927) Koste Novakovića. U filmu o devojci iz unutrašnjosti koja se suočava sa iskušenjima velegrada igrale su Žanka Stokić i Persa Pavlović.

Slede “Subotom uveče” (1957) Vladimira Pogačića, omnibus sa tri priče iz noćnog života Beograda i “Ljubav i moda” (1960) Ljubomira Radičevića, romantična muzička komedija u kojoj Beba Lončar na vespi krstari beogradskim ulicama.

U subotu se prikazuju i “Povratak” Živojina Pavlovića, “Višnja na Tašmajdanu” Stoleta Jankovića, “Mlad i zdrav kao ruža” Jovana Jovanovića i “Poslednji krug u Monci” Aleksandra Boškovića.

U nedelju u podne program započinju “Otpisani” Aleksandra Đorđevića, a nastavljaju filmovi “Dogodilo se na današnji dan” Miroslava Lekića, “Nebeska udica” Ljubiše Samardžića, “Pejzaži u magli” Jovana Jovanovića, “Davitelj protiv davitelja” Slobodana Šijana i “Beogradski fantom” Jovana B. Todorovića, a na poslednjoj, ponoćnoj projekciji, biće prikazan film sa elementima horora “Pun mesec nad Beogradom” (1993) Dragana Kresoje.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/101858029

Panfilov snima Jedan dan Ivana Denisoviča



Udovica velikog ruskog pisca i borca za lјudska prava, nobelovca Aleksandra Solženjicina (1918-2008), Natalija Solženjicin, najavila je da uskoro počinje snimanje filma prema povesti “Jedan dan Ivana Denisoviča” koja proslavila njenog pokojnog muža u književnom svetu.

“Ono o čemu razmišlјam s velikom nadom je film ‘Jedan dan Ivana Denisoviča’, čije snimanje priprema veliki i meni veoma drag ruski reditelј i scenarista Gleb Panfilov. Treba da se to uradi kod nas u otadžbini s ruskom tipologijom i ruskim shvatanjem te tragedije kroz koju je Rusija prošla. Posebno sam srećna što će to da radi Panfilov”, izjavila je Natalija Solženjicin, preneli su ruski mediji.

Ugledni ruski scenarista i režiser Panfilov (1934) još traga za nosiocem naslovne uloge i u fazi je pisanja scenarija, a početak snimanja najavio je za narednu zimu kako bi se film našao u bioskopima krajem 2018. godine.

Panfilov je snimio 2000. godine za TV kanal “Rusija” seriju zasnovanu na Solženjicionovom delu “U prvom krugu”, a njegov novi projekat biće celovečernji film.

Povest “Jedan dan Ivana Denisoviča” (prvobitno zamišlјena kao pripovetka) prvi put je štampana 1962. godine u sovjetskom liberalnom književnom časopisu sa milionskim tiražom “Novi svet” (Novый mir).

Legendarni i hrabri dugogodišnji urednik te najpoznatije u svetu sovjetske periodike, Aleksandar Tvardovski, poneo je u stan rukopis “Ivana Denisoviča” da ga u miru pročita. Nakon što je pročitao nekoliko stranica, bio je toliko oduševlјen da je ušao u sobu, uzeo iz ormana i obukao najsvečanije odelo, koje oblači samo u izuzetnim prilikama kada ide na sednice partijskog plenuma ili na prijeme kod najvišeg rukovodstva zemlјe. Zaprepašćenoj supruzi rekao je pre nego što će nastaviti da čita rukopis Solženjicina: “Ovo je veliki trenutak u istoriji sovjetske književnosti i zaslužuje da se svečano i uzvišeno proprati”.

Inače, “Jedan dan Ivana Denisoviča” već doživeo jednu ekranizaciju - 1970. godine snimlјena je norveško-američka koprodukcija “One day in the life of Ivan Denisovich”. Režiser je bio Kaspar Vrede (Caspar Wrede), a u radu na scenariju Solženjicinu je pomagao Ronald Harvud (Harwood).

Solženjicin je bio zadovolјan ekranizacijom, a film je 1972. dobio nagradu Britanke filmske akademije.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Maj u Jugoslovenskoj kinoteci



Jugoslovenska kinoteka repriziraće tokom maja ciklus Andreja Tarkovskog, a program će obeležiti i dobitnici spanske nagrade Goja, uz gostovanje glumice Ane Belen, te Dani japanskog filma, ciklus kanskih pobednika, kao i izložba posvećena velikoj srpskoj glumici Oliveri Marković, u okviru Noći muzeja. Majski gost je reditelj Goran Radovanović, koji će predstaviti svoj izbor filmova, a publika će videti i deo programa jubilarnog, 10. Beldocsa, te imati priliku da se podseti nedavno preminule francuske glumice Mišel Morgan, kao i velikog hrvatskog i jugoslovenskog glumca Relje Bašića. Krajem maja počinje i ciklus Džeka Nikolsona, kao jednog od velikana svetskog filma.

Nakon pauze povodom prvomajskog praznika, Jugoslovenska kinoteka nastavlja 5. maja redovne dnevne projekcije, a u večernjem programu prikazaće jugoslovensko-čehoslovački film “Gosti iz galaksije” (1982) Dušana Vukotića, nakon promocije ploče sa muzikom iz tog ostvarenja.

U oba zdanja Kinoteke – u Uzun Mirkovoj i Muzeju u Kosovskoj, od 9. do 14. maja biće prikazan deo programa 10. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks, koji obuhvata program hrvatskih filmova, dokumentare srpskog reditelja Gorana Markovića, kao i holandske autorke Alione van der Horst.

Posetioci Kinoteke imaće priliku od 15. do 19. maja da ponovo pogledaju izbor filmova iz opusa Tarkovskog, među kojima su “Ivanovo detinjstvo”, “Ogledalo”, “Andrej Rubljov” i druga remek dela tog slavnog ruskog reditelja.

Kinoteka i ove godine učestvuje u manifestaciji Noć muzeja, u okviru koje će 20. maja biti otvorena izložba posvećena velikoj srpskoj glumici Oliveri Marković (1925-2011).

U saradnji sa Institutom Servantes, od 21. do 24. maja biće prikazano pet filmova koji su ovenčani španskom nagradom Goja, a gošća Kinoteke tim povodom biće španska glumica i pevačica Ana Belen, koju je beogradska publika mogla da vidi u filmu “Kraljica Španije” Fernanda Truebe na 45. Festu ranije ove godine. Ciklus dobitnika nagrade Goja otvara “Dom Bernarde Albe” (1974) Marija Kamusa, a zatvara “Ljubav ozbiljno šteti zdravlju” (1996) Manuela Gomeza Pereire.

Povodom 70. Filmskog festivala u Kanu, Kinoteka će prikazati od 25. do 29. maja izbor filmova ovenčanih Zlatnom palmom, među kojima su “Zbogom moja konkubino” Čena Kajgea, “Otac na službenom putu” Emira Kusturice, “Tajne i laži” Majka Lija, “Petparačke priče” Kventina Tarantina, “4 meseca, 3 nedelje i 2 dana” Kristijana Munđiua…

Među filmovima na dnevnim projekcijama (od 10 i 12.30 sati) u Uzun Mirkovoj najavljeni su filmovi Roberta Redforda, među kojima su i popularni “Buč Kasidi i Sandens Kid”, “Devojka koju sam voleo”, “Žaoka”, “Svi predsednikovi ljudi”, “Moja Afrika”…

Muzej Jugolovenske kinoteke u Kosovskoj započinje majski program sećanjem na nedavno preminulu francusku glumicu Mišel Morgan, a tim povodom prikazaće od 3. do 5. maja devet njenih filmova - od “Obale u magli” (1938) Marsela Karnea, preko “Pastoralne simfonije” (1946) Žana Delanoa, “Velikih manevara” (1955) Renea Klera, do filma “Detektiv mačak” (1975) Kloda Leluša.

Za ljubitelje avanturističkog i S/F žanra 6. i 7. maja najavljen je program “Od Osmog putnika do Prometeja i nazad” sa četiri filma i dve tribine. Biće prikazani “Prometej” (2012) i “Osmi putnik” (1979) Ridlija Skota, kao i “Osmi putnik 2” (1986) Džejmsa Kamerona i “Osmi putnik 3” (1992) Dejvida Finčera.

Povodom nedavne smrti slavnog hrvatskog glumca Relje Bašića, jedne od zvezda nekadašnje jugoslovenske kinematografije, 8. maja biće prikazani filmovi “Rondo” (1966) Zvonimira Berkovića, “Hasanaginca” (1967) Miće Popovića i “Tko pjeva zlo ne misli” (1970) Krešimira Golika.

Domaći reditelj Goran Radovanović predstaviće svoj izbor filmova od 15. do 18. maja, a među njima su “Kradljivci bicikla” Vitorija de Sike, za koji kaže da “zajedno s filmom ‘Ulica’ predstavlja kredo njegovog bavljenja filmom”, zatim “Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva, koji mu je “prva spoznaja filma kao otvorene forme i prostora za večiti eksperiment”, te “Slučaj Harms” Slobodana Pešića - “dokaz da srpski film može da se otrgne od duboko ukorenjenog psihološkog imitativnog realizma”… Listu zaključuju dokumentarni filmovi Artavazda Pelešijana.

U saradnji sa Šok koridorom, 22. i 23. maja biće obeležen Svetski dan gotik subkulture – filmovima kao što su “Rebeka” (1940) Alfreda Hičkoka, “Njihalo strave” (1961) Rodžera Kormana, “Gotik” (1986) Kena Rasela…

Redovan program Nema sreda donosi 24. maja filmove sovjetskog reditelja Lava Kulješova. U okviru ciklusa s podnaslovom “Umetnost filmske montaže”, biće prikazana tri njegova filma iz 20-ih godina 20. veka: “Neobični doživljaji mistera Vesta u zemlji boljševika”, “Zrak smrti” i “Po zakonu”.

Dokumentarni četvrtak, 25. maja, posvećen je arhivskom filmu, a obuhvata francuski dokumentarac “Pariz 1900” (1947) rediteljke Nikol Vedres, nemački “Divna vremena” (1950) Frica Ekerlea, Hansa Vickea i Erika Odea i sovjetski “Dvadeseti vek” (1958) Sergeja Gurova.

Za 26. maj najavljeno je otvaranje Dana japanskog filma projekcijom “Prizma Enošime” (2013) u režiji Jasuhira Jošide. Do 30. maja biće prikazana još četiri filma novije produkcije, a u program Sećanje na… uvršten je film reditelja Seiđuna Suzukija “Predodređen da ubija” (1967).

Programom Sećanje na… Kinoteka će tokom maja podsetiti i na preminule glumce Alekseja Petrenka i Tomasa Miliana, reditelja Nikosa Koundourosa i direktora fotografije Mihaela Balhausa.

Ciklus Velikani svetskog filma, posvećen Džeku Nikolsonu, počinje 31. maja, a biće nastavljen u junu. Za početak su odabrani “Goli u sedlu” (1969) Denisa Hopera, “Pet lakih komada” (1970) Boba Rafelsona i “Seksualno saznanje” (1971) Majka Nikolsa.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Srpska konkurencija na Beldoksu



Savremena srpska produkcija dokumentarnog filma biće zastupljena na 10. Beldoksu sa 13 ostvarenja, od kojih je osam u takmičarskom programu, a bave se širokim rasponom tema, uključujući izbegličku krizu, svakodnevnicu u izolovanim planinskim selima i propast radničke klase u tranziciji.

U selekciji reditelja Marka Grbe Singa, čak šest filmova iz konkurencije i četiri iz revijalnog dela imaće na 10. Beldoksu svetske ili nacionalne premijere.

U konkurenciji su filmovi Jelene Gavrilović, Stefana Maleševića, Arona Sekelja, Nemanje Vojinovića, Roberta Bukarice i Nikole Spasića, koji su ih i predstavili 4. maja novinarima u Domu omladine, a u takmičarskom programu su još i filmovi Marka Cvejića i Ivane Pavlović.

Rediteljka Jelena Gavrilović i novinar Mirko Rudić zajedno su uradili film “Između granica” o izbegličkoj krizi 2015. i 2016. godine iz ugla mlade Libanke Bušre Žaber. Ona je u Srbiju došla zbog doktorskih studija, ali je iz želje da pomogne počela da radi kao prevodilac arapskog u izbegličkom kampu u Preševu, na srpsko-makedonskoj granici. Tokom tri meseca svakodnevni rad na terenu suočava Bušru sa ličnim i profesionalnim iskušenjima, stavljajući njena uverenja na test.

Film reditelja i direktora fotografije Stefana Maleševića “Gora” snimljen je u izolovanim selima na visoravnima Šar planine, gde žive Goranci, muslimani koji govore slovenskim jezikom. Autor prati svakodnevne rituale muškaraca (žene je zabranjeno snimati). Kroz sela, ulice, stada ovaca i krava, džamije i kafane prikazuje njihov jednostavan život, a prirodno i kulturno bogatstvo. Oni rade, pevaju, pričaju, sviraju, mole se, šetaju i piju dok ih planina iznad i oko njih konstantno podseća na efemernost ljudskog postojanja.

Reditelj, scenarista i montažer Aron Sekelj u filmu “Pejzaži rata, pejzaži mira” prikazuje putovanje kroz hronologiju, tragove i mogući konačni ishod jednog vojnog konflikta i to putem topografija koje je rat, materijalno ili kontekstualno, stvorio i promenio. Strukturisan po tematskom principu “prošlost-sadašnjost-budućnost”, film istražuje pitanja individualne i kolektivne memorije, postojanja alternativnih, filmskih metoda suočavanja sa prošlošću, kao i mogućnosti pejzaža da deluje kao nosilac kompleksnih istorijskih narativa.

Film “Daljine” reditelja Nemanje Vojinovića prati kubansku glumicu Indiru koja uspeva da emigrira u Ameriku, ali ta odluka ima posledice po njenu porodicu. U Santa Klari, na Kubi, ostavila je 11-ogodišnjeg sina Leandra, majku i ostatak mnogobrojne porodice, da bi potražila bolju budućnost u Americi. Indira u Nju Džersiju pokušava da se navikne na novi društveno-politički sistem, drugačiji mentalitet ljudi i hladno vreme. Dok njen “američki san” postaje “američka noćna mora” Leandro čeka da se njegova majka adaptira na nove uslove života kako bi i on mogao da joj se pridruži.

Dokumentarac “Priča o grupi Eva Braun” Roberta Bukarice prati razvoj bečejske pop-rok grupe od nastanka do danas. Usponi, padovi, sazrevanje, propuštene prilike izazvane društvenim ili personalnim promenama i lične priče članova benda u ovom filmu predstavljaju doprinos beleženju priče o ljudima koji su deo istorije pop i rok muzike u Vojvodini, a samim tim i kulturne istorije Srbije.

U filmu Nikole Spasića “Zašto je Dragan napravio orkestar” glavni lik je samouki romski muzičar iz sela Beška Dragan Petrović koji je sa tri maloletna sina napravio orkestar ne samo da bi zarađivao za život, nego pre svega da bi porodicu držao na okupu. Na putu do snova, od sviranja na sluh do nota, ovaj neobični ansambl moraće da savlada mnoge prepreke koje im je život namenio, a najstariji sin Radovan ima najteži zadatak – da napusti selo, upiše muzičku školu u velikom gradu i svoje znanje prenese mlađoj braći kako bi sva trojica izrasla u profesionalne muzičare.

Film “Sto godina iščekivanja” Ivane Pavlović predstavlja nikad završenu priču o pruzi lokalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja, u narodu poznatoj kao “ratna” zbog verovanja da je nagovestila četiri rata. Ujedno, to je i film o istoriji srpskog naroda kao gubitnika koji daje odgovor na pitanje da li će ova ponovo aktuelizovana pruga biti izgrađena ili ne.

Reditelj i scenarista Marko Cvejić u filmu “Radnička klasa odlazi u raj” dokumentuje priče nekadašnje radničke klase, koja se u današnjoj Srbiji suočava sa realnošću društva u tranziciji.

Film prikazuje svakodnevni život petorice radnika u propalim industrijskim gigantima u Zrenjaninu, gradu koji je bio jedan od najvažnijih jugoslovenskih privrednih centara. Ova intimna drama, koja je izgrađena na filmskoj estetici vojvođanskog ležernog ritma, predstavlja novi pogled na zaboravljene junake radničke klase. Oni se, bez dobrog razloga, nadaju da će budućnost doneti barem tračak stabilnosti, poštovanje društvenih vrednosti i dostojanstvo minulog vremena. Svakog dana iznova pobeđuju vreme, sistem i siromaštvo. Njihove priče su priče savremenog srpskog društva, ali istovremeno i portret modernog sveta.

Srpski takmičarski program biće prikazan od 9. do 13. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz pojedine reprize u drugim dvoranama, a ocenjivaće ga žiri koji čine reditelji Mladen Kovačević i Tea Lukač, kao i profesionalni agent za prodaju filmova Thierry Detaille iz Belgije.

Selektor međunarodnog programa Greg Di Kjur, koji je ranije već predstavio takmičarsku selekciju, skrenuo je pažnju i na prateće programe u Jugoslovensko kinoteci, među kojima su dva omaža.

Jedan prikazuje starije dokumentarne filmove srpskog reditelja Gorana Markovića, a drugi ostvarenja holandske autorke Alione van der Horst, koja će biti gošća Beldoksa.

Interesantan je i program hrvatskih dokumentaraca iz ženske perspektive, sa osam filmova koje će na Beldoksu predstaviti kustoskinja Dijana Nenadić iz Hrvatskog filmskog saveza.

Edukativni Teen program kreirale su Dubravka Radusinović i Inja Korać, sa ciljem da se uz četiri filma koje povezuje tema odgovornosti, kao i kroz razgovore i predavanja posle projekcija, mlada publika podstakne na kreativnost, kritičku misao i solidarnost.

Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović izjavio je da je, uprkos mukama sa budžetom, sve spremno i da sa nestrpljenjem očekuje otvaranje festivala 8. maja u Sava centru uz film “Još jednom sa emocijom” o nastanku novog, 16. studijskog albuma Nika Kejva i Bed Sids “Skeleton Tree”.

Do 15. maja festival prikazuje 89 dokumentaraca iz 40 zemalja u 13 programskih celina i organizuje prvi Beldoks market, a filmski i industrijski program okupiće više od 90 gostiju, rekao je Vušurović, ističući da će u inostranom programu imati i četiri međunarodne premijere.

“Na premijerama ćemo ubuduće insistirati, kako bi Beldoks zauzeo bolju poziciju među sličnim evropskim festivalima. Duboko sam uveren da Beograd ima potencijal za još značajniji i sadržajniji festival i zato neprestano radimo na unapređenju Beldoksa. To je živ festival koji se stalno razvija, pokreće nove projekte, a takođe pažljivo osluškuje publiku i čak ima svoj Savet gledalaca”, rekao je Vušurović.

S duge strane, sistem sufinansiranja bi morao da se poboljša, da se uvedu normativi, a ne da konkursne komisije na osnovu ličnih viđenja određuju iznos podrške, ukazao je Vušurović. On je precizirao da je budžet prošlogodišnjeg, 9. Beldoksa bio 8,74 miliona dinara, a da je pored podrške Ministarstva kulture, pomoći stranih kulturnih centara i sponzora i prihoda od ulaznica, on lično donirao četiri miliona dinara, na osnovu svog posla u sferi trgovine (uvoz i distribucija tunjevine).

“Spreman sam da i dalje ulažem svoj novac, ali Beldoks je postao javno kulturno dobro i zaslužuje bolji tretman nadležnih”, rekao je Vušurović, ističući da je ponosan na podršku koju je Beldoks ove godine dobio od Kreativne Evrope, potprograma Media i zahvalan Filmskom centru Srbije na saradnji prilikom apliciranja.

Uz pomenute dvorane – Sava centar, DKC, DOB i Kinoteku, filmovi će biti prikazivani i u bioskopu Fontana, a prvi put i u Centru za kulturu “Vlada Divljan” na Paliluli.

Urednik filmskog programa te ustanove, reditelj Darko Bajić ocenio je da je Beldoks sjajna prilika da se čuje slobodna reč autora, kao i suštinske priče i istine o svetu, koje se u medijima često prećutkuju.

“Kada mi je uoči prvog Beldoksa, dok sam vodio program u bioskopu Balkan, Vušurović izneo ideju bio sam skeptičan, ali sam poverovao njegovoj energiji i ambiciji. Vremenom sam i sam počeo drugačije da gledam na dugometražni dokumentarni film. Potom sam kao predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije insistirao da se na konkursu odvoje igrani i dokumentarni film. Danas već imamo veću produkciju u ovoj oblasti i jaku Asocijaciju filmskih dokumentarista”, izjavio je Bajić.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Paskaljeviću Gran pri u Bariju



Film “Zemlja bogova” reditelja Gorana Paskaljevića, nastao u srpsko-indijskoj koprodukciji, osvojio je Gran pri na Međunarodnom filmskom festivalu u Bariju, na osnovu jednoglasne odluke žirija tog festivala koji je privukao oko 75.000 gledalaca, a među gostima su bile zvezde kao što su Klaudija Kardinale, Folker Šlendorf, Margaret fon Trota i Andrej Končalovski.

Glavnu nagradu u međunarodnoj konkurenciji Paskaljeviću je dodelio žiri sastavljen od 30 gledalaca-filmofila, izabranih posebnim konkursom iz cele Italije, saopštio je distributer Oktobar film.

Paskaljević je izjavio da mu nagrada u Bariju mnogo znači, jer dolazi od žirija koji je sastavljen od gledalaca za koje filmski umetnici prevashodno i prave filmove.

“Osim ovog visokog priznanja, sa sobom ću u Srbiju poneti i divne utiske iz vašeg grada u kome sam imao prilike da snimam nekoliko scena jednog od mojih prethodnih filmova, 'Medeni mesec'. Početkom iduće godine počeću snimanje filma pod nazivom 'Moje ime je Muhamed', čiji će se jedan deo radnje odigravati u okolini vašeg grada. Raduje me da će se naše uzajamno prijateljstvo nastaviti", kazao je Paskaljević na svečanoj dodeli nagrada u velelepnoj dvorani pozorišta “Petruzeenli”.

“Zemlja bogova” je 17. igrani film Paskaljevića, koji ga smatra svojim najintimnijim ostvarenjem. Film govori o Raulu Negiju, koji se posle 40 godina provedenih u Engleskoj vraća u svoje selo, što je uznemirilo njegove stanovnike. Sniman je u vrletima Himalaja, a svetsku premijeru imao je u Torontu, u prestižnoj selekciji "Majstori”, u okviru koje se prikazuju nova dela filmskih velikana današnjice. Zahvaljujući američkom gigantu Amazonu, Paskaljevićevo ostvarenje će gledati publika u više od 140 zemalja.

Nagrada za najbolju glumicu Filmskog festivala u Bariju pripala je Heri Himler za ulogu u američkom filmu Breda Siberlinga "Običan čovek", a za najboljeg glumca proglašen je Argentinac Leonardo Sbaraglja za ulogu u filmu "Drugi brat" reditelja Adriana Kaetana.

Filmski festival u Bariju održan je deveti put, a okupio je 75.000 gledalaca i mnogobrojne goste, među kojima su bili Klaudija Kardinale, Fani Ardan, Greta Skaki, Đankarlo Đanini, Valerija Bruni-Tedeski, Folker Šlendorf, Žak Peren, Margaret fon Trota, Andrej Končalovski i mnogi drugi italijanski glumci i autori.

Festival se održava pod pokroviteljstvom predsednika Republike Italije, a direktor je Feliče Laudadio, koji je bio na čelu Mostre u Veneciji i u poslednjih osam godina uspeo je da festival u Bariju uzdigne do jedne od najznačajnijih filmskih manifestacija u Italiji.

(SEEcult.org)

Program Kreacija vs destrukcija na 10. Beldoksu



Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks, čije će deseto izdanje biti održano od 8. do 15. maja, uveo je specijalnu programsku celinu „Kreacija vs destrukcija” sa željom da se angažovano i aktivno progovori o nekim od neuralgičnih tema današnjice, kao što su ekstremistički pokreti i ideje, njihove razorne posledice na društvo i sistem vrednosti, teror, terorizam i strah, ali i otpor destruktivnim silama.

Pored osam filmova koji će se prikazivati u Dvorani kulturnog centra (DKC) Beograda, program obuhvata razgovore sa autorima posle projekcija i tribinu na kojoj će govoriti reditelji Bernar-Anri Levi, Remi Ourdan, Irena Škorić, Smriti Keshari i Danilo Marunović.

Petoro autora u svojim filmovima analizira destrukciju, onu koja dolazi sa takozvanom Islamskom državom, ekstremnim nacionalizmom, razvojem nuklearnog naoružanja… Na tribini će se razmatrati pitanja “šta u takvim okolnostima znači dokumentarni film, kako ga napraviti, koji su njegovi dometi i da li je kreacija mogući odgovor”, najavili su organizatori Beldoksa. Moderator će biti selektorka ovog programa Nataša Govedarica.

Tribina se održava 11. maja u 12 sati u DKC-u. Ulaz je slobodan, a simultani prevod obezbeđen.

Realizaciju programa „Kreacija vs destrukcija”, projekcije filmova i razgovore sa autorima, omogućila je podrška Fondacije za otvoreno društvo, a partnerski ga sprovode Beldoks i nemačka organizacija forum ZFD, Beograd.

Francuski filozof i reditelj Bernar Anri Levi dolazi na Beldoks sa dva filma – “Bitka za Mosul” i “Pešmerga”, a razgovor sa njim posle obe projekcije vodiće srpski reditelj Goran Marković.

U oktobru 2016. godine počela je bitka za Mosul, glavni grad samoproklamovane Islamske države u severnom Iraku. Uz do tada nezabeležen pristup ratištu, Levi i njegov tim pratili su kurdske jedinice i iračku specijalnu Zlatnu diviziju, koji ratuju zajedno da povrate grad sa dva miliona stanovnika. U tome su uspešni, ali se nade kurdskih boraca ne poklapaju uvek sa onim njihovih saveznika.

Za film “Pešmerga” Levi i snimatelji prešli su od jula do decembra 2015. oko hiljadu kilometara duž granice koja razdvaja irački Kurdistan od trupa Isisa. Tokom putovanja nastaje dnevnik u slikama, povlašćeni pogled na rat kome nema kraja, ali čija je uloga od globalnog značaja. Film prikazuje Pešmerge, kurdske borce koji su odlučni u borbi protiv džihadskog fundamentalizma, a put dalje vodi kroz Mosul sve do srca Sinđara, pored poslednjih hrišćanskih manastira kojima preti uništavanje.

U selekciji je i “Neželjena baština” hrvatske rediteljke i scenaristkinje Irene Škorić. Posle projekcije sa publikom će razgovarati autorka i bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović koji je komponovao muziku za ovaj film o sudbini spomenika NOB-u, umetničkih dela pretvorenih u otpad, ali i o društvu koje se odreklo svoje istorije i vredne umetnosti.

Spomenici su svedoci o ljudima i vremenu u kojem su nastali. Ali i uništeni spomenici su svedoci o ljudima i vremenu u kojem su spomenici nestali, ističe Irena Škorić navodeći da je od 1945. do 1990. izgrađeno na hiljade spomenika narodnooslobodilačkoj borbi po celoj bivšoj Jugoslaviji, a mnogi od njih su bili visoke umetničke vrednosti, afirmisali su antifašizam i čuvali sećanje na važne ljude i događaje iz Drugog svetskog rata. U Hrvatskoj je od 1990-ih srušena i uništena polovina. Nažalost, među njima su i spomenici najviše umetničke vrednosti. Na mestima gde su nekada ponosno stajali, danas su ruševine, uspomena na zanemarenu i neželjenu kulturnu i političku baštinu.

“Neželjena baština” osvojila je ove godine nagradu za najbolji dokumentarni fim na Festivalu novog balkanskog filma u Stokholmu.

Crnogorski autor Danilo Marunović učestvuje filmom “Preludijum za snajper” (30 minuta), posvećenim stvaralaštvu likovnog umetnika Dimitrija Popovića.

Terorizam, groznica konzumerističke orgije, eksploatacija ženske senzualnosti u marketinške svrhe, dvojnost ljudske prirode rastrzane između kreativnosti i destrukcije, rat i muzika, lepota i destukcija. Ovo su teme ovih nadrealnih etida bizarnih i tragičnih modernih društava zapadne civilizacije. Ovo je priča koja igra kroz svaki delić umetničkog oka velikog evropskog umetnika Dimitrija Popovića, praćena njegovim najsnažnijim i najuzbudljivijim slikarskim ciklusima, navodi se u najavi filma.

Film “Opsada” Remija Ourdana i Patrika Šovela, snimljen u koprodukciju Francuske i Bosne i Hercegovine, na Beldoksu će predstaviti Ourdan, Amra Bakšić Čamo i Adnan Pavlović.

Na kraju 20. veka Sarajevo je pretrpelo najdužu opsadu u modernoj istoriji. “Opsada” je film o ljudima koji su preživeli to iskustvo, o ličnom iskustvu opkoljenih. Kroz priču o Sarajevu film govori o opkoljenim gradovima uopšte, o borbi i otporu, donoseći univerzalnu priču o užasnim izazovima s kojima se civilizacija suočava u borbi za opstanak.

Američki dokumentrac “Bomba”, koji zajedno potpisuju Kevin Ford, Erik Šloser i Smriti Keshari, gost Beldoksa, predstavlja asocijativnu istoriju atomske bombe, kroz mešavinu paralelno prikazanih arhivskih i savremenih snimaka.

Mašina smrti slavi se na bombastičnim vojnim paradama nuklearnih sila, dok filmski materijal pokazuje kako bomba nije izgubila ništa od svoje moći i perverzne fascinacije, prikazuje Indijce, Severne Korejce i Britance kako u uniformama visoko podignutih glava paralelno marširaju. Iznova i iznova, oblaci u obliku pečurke viđeni su kako eksplodiraju na nebu, emitujući sjajne bljeskove tokom atomskih proba sa svinjama, ovcama i majmunima u pustinji Nevada ili na otvorenom moru.

Film ne sadrži nikakav komentar, njegova eksperimentalna montaža ima za cilj da ustanovi veze i provocira gledaoce na razmišljanje, apelujući da ne odustanemo od sna o svetu bez nuklearnog oružja.

Iz američke produkcije stiže i višestruko nagrađivani “Život kao crtani film” Rodžera Rosa Vilijamsa, priča o autističnom dečaku koji se izražava kroz naučene replike i situacije iz omiljenih crtanih filmova.

Kada je imao tri godine Oven Suskind iznenada je prestao da govori i povukao se u svet unutar svoje glave.

Dijagnostikovan mu je autizam, ali je njegov otac Ron Suskind, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo, primetio da je dečak opčinjen Diznijevim filmovima. Odlučio je da pokuša da uspostavi kontakt preko likova i citata iz “Aladina”, “Damba” i “Herkula”. Oven ubrzo uspeva da se izražava kroz naučene replike i situacije iz omiljenih crtanih filmova i nakon godina tišine ponovo se povezuje sa porodicom.

Film “Lov na duhove” palestinskog reditelja i scenariste Raeda Andonija snimljen je u koprodukciji Francuske, Palestine, Švajcarske i Katara, a na ovogodišnjem Berlinalu osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film u program ”Panorama Dokumente”. Kako bi se suočio sa duhovima koji ga proganjaju, autor saziva šaroliku grupu bivših zatvorenika da bi sagradili repliku Al-Moskobije, glavnog isledničkog centra u Izraelu, gde je bio zatvoren kada je imao 18 godina.

Dan za danom, iz bledog sećanja, oni daju obrise isledničkom centru koji su svi iskusili i tako ponovo proživljavaju stare priče. Dok se zidine zatvorskih ćelija uzdižu, duše se otvaraju, a osećanja naviru, navodi se u najavi programa Beldoksa.

(SEEcult.org)

Oživljavanje bioskopa Slavica



Nekada popularni bioskop Slavica, deo propalog bioskopskog lanca “Beograd filma”, ponovo će oživeti 7. maja popodnevnim programom grupe studenata, kreativaca i građana koji žele da aktiviraju taj jedinstveni prostor na Karaburmi koji je dugo bio mesto aktivnog kulturnog i društvenog života.

Pozivnice za događaj “Pravac Slavica” u godinama zatvorenom bioskopu u Ulici Marijane Gregoran 62 deljene su malobrojnoj publici u Jugoslovenskoj kinoteci uoči projekcije filma Vjekoslava Afrića “Slavica” (1947), prikazanog povodom sedam decenija od nastanka prvog igranog filma jugoslovenske kinematografije posle Drugog svetskog rata.

Organizatori oživljavanja “Slavice” naveli su na pozivnici da je žele da aktiviraju kulturnim sadržajima taj godinama napušteni i devastirani bioskop kako bi ljudi na Karaburmi imali zajednički prostor koji mogu da dele i kreiraju ga shodno svojim potrebama, interesovanjima i idejama.

Na popodnevnom događaju “Pravac Slavica” predstavili bi svoju Ideju lokalnom stanovništvu, a svi zajedno bi kroz različite kulturne sadržaje (projekcije, radionice, muzički program) oblikovali prostor prema sopstvenoj meri.

Cilj je i pokretanje dijaloga i istraživanja o tome kako danas prostor nekadašnjeg bioskopa doživljavaju njegovi korisnici, jer dok je bio otvoren, bioskop “Slavica” imao je značajnu ulogu u društvenom životu lokalne zajednice i generacijskom okupljanju.

Takođe, želja je da se ohrabri lokalno građanstvo i podstakne svest da zajedničkom inicijativom može da uradi nešto za sebe i da svoje okruženje učini boljim i lepšim mestom za život.

Program “Pravac Slavica”, kako je najavljeno, čine kretivne radionice “Kolažiraj Slavicu”, “Slavica ugao” i “Anima + cija“ (od 15 do 19 časova), limunada osveženja (od 16 časova), mala svirka (od 18 časova) i projekcije kratkih filmova (od 19 časova).

“Slavica” je bio jedan od 14 bioskopa u lancu “Beograd filma”, društvenog preduzeća čiji je većinski vlasnik postao 2007. godine biznismen Nikola Đivanović.

Pitanje sudbine propalog bioskopskog lanca i sumnjive privatizacije “Beograd filma” postavljala je godinama inicijativa Bioskopi: Povratak otpisanih, a krajem 2014. godine oživljen je bioskop Zvezda – okupacijom grupe filmskih radnika i aktivista.

Novi bioskop Zvezda je, posle više uspona i padova, ponovo zaživeo 4. maja otvaranjem nove sezone letnje bašte, koju nastavlja od 10. maja, od kada se očekuju bolje vremenske prilike.

Dimitrije Stefanović / SEEcult.org

 10 godina slobodnog filma



Jubilarni, deseti Subversive film festival u Zagrebu počeo je 7. maja u Kinu Europa filmom “Mladi Marks” artiviste i bivšeg ministra kulture Haitija Raula Peka (Raoul Peck) o ranim danima Karla Marksa i rađanju Komunističke lige, a do 14. maja prikazaće još oko 50 ostvarenja, uz takmičarski program za nagradu Wild Dreamer.

Od filmova u takmičarskom programu, organizatori su poebno skrenuli pažnju na dokumentarac “Politika, priručnik za upotrebu” (Política, manual de instrucciones) Fernanda Leóna de Aranoe koji ulazi u madridsko sedište Podemosa i kamerom beleži šta se dešava iza kulisa.

U psihološkom trileru “Stilistkinja” (Personal Shopper) jednog od najcenjenijih savremenih francuskih sineasta Olivijea Asajasa (Olivier Assayas), njegova nova muza Kristen Stjuart (Stewart) uhvaćena je u bizarnoj seansi s misterioznim entitetom koji je proganja.

Osim takmičarskog, posetioce 10. Subversive film festivala “Deset godina slobodnog filma” očekuje i bogat prateći program, uključujući omaž argentinskom dokumentarnom filmskom autoru i političkom aktivisti Rajmundu Glejzeru (Raymundo Gleyzer) koga je 1976. godine otela i ubila vojna hunta zajedno s desetinama hiljada tzv. desaparecidos. Glejzer je osnivač Cine de la Base (Kino baze), militantne grupe koja je imala bliske veze s grupom Cine Liberación Fernanda Solanasa i tzv. Trećim filmom (Tercer Cine) kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina 20. veka.



U saradnji s Gete institutom u Zagrebu, najavljena je retrospektiva nemačkog filma iz Adenauerove ere, nazvana “Voljeni i odbačeni”, koja pokriva razdoblje od 1949. do 1963. godine.

Program posvećen jednom od najozloglašenijih i najmanje istraženih perioda nemačke kinematografije ekskluzivno je prikazan u sklopu prošlogodišnjeg Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu. Filmski kritičar i selektor Olaf Möller posebno je za Subversive odabrao deset filmova, pet dijalektičkih parova sa jednom zajedničkom temom i dve različite vizije - istočnonemačkom (DDR) i zapadnonemačkom (BRD).
Među gostima je najavljen i filmolog Louis Armand, voditelj Centra za kritičku i kulturalnu teoriju na Karlovom univerzitetu u Pragu, koji će predstaviti Videologiju, prvu i drugu svesku svoje trodelne kritike ideologije realizma.

Subversive festival nastavlja se posle filmskog segmenta predavanjima, okruglim stolovima i panel raspravama u sklopu festivalske konferencije, Subversive foruma, te Mediteranskog i AlterEkonomskog foruma, kao i Škole savremene humanistike, koji će trajti do 20. maja.

Najveća “zvezda” ove godine je jedan od najznačajnijih postkejnezijanaca Džejms Galbrajt, savetnik američkog predsedničkog kandidata Bernija Sandersa, predsednik Asocijacije za evolucionu ekonomiju i profesor ekonomije na Univerzitetu Ostin u Teksasu, koji će održati predavanje 15. maja u Kinu Europa na temu ekonomskog rasta i uloge procesa finansijalizacije kroz prizmu političko-ekonomske situacije u SAD i izbora Donalda Trampa za predsednika.



Subversive festival posvećen je u jubilarnom izdanju evropskoj levici i borbi protiv novog svetskog (ne)reda, a ukupno će ugostiti više od sto intelektualaca, umetnika i aktivista iz celog sveta, koji se zalažu za alternativu postneoliberalnom društvu.

U godini u kojoj se obeležava 100-godišnjica Oktobarske revolucije i 150-godišnjica izlaska Marksovog “Kapitala”, jubilarni Subversive ističe da zadatak revolucionarne levice i dalje – govoriti, pisati i boriti se za drugačiji svet, a to će i učiniti bar jednim delom tronedeljnim programom, koji se održava u Kinu Europa i Kulturno informativnom centru (KIC), te na Fakultetu političkih nauka, Ekonomskom i Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Rijeci.

Festivalski program je počeo zagrebačkom konferencijom “Europoly”, nazvanom prema istoimenoj instalaciji umetnika Dejana Kaludjerovića iz Srbije, koji živi i radi u Beču, a nedavno je predstavljena i u Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Ulaz je besplatan na sve programe, osim na takmičarski filmski program u bioskopu Europa (20 kuna).

Festivalski sajt je subversivefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu
http://www.seecult.org/files/10-Subversive-film-festival-program.pdf



(SEEcult.org)

Bjorkman otvara 10. Beldocs

http://www.seecult.org/vest/bjorkman-otvara-10-beldocs

Počeo jubilarni, 10. Beldocs



Jubilarni, deseti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs počeo je 8. maja u Sava centru potresnim dokumentarnim filmom “Još jednom sa emocijom” o snimanju novog, 16. studijskog albuma “Skeleton Tree” Nika Kejva i Bed Sids. Originalno zamišljen kao performans, film predstavlja i tragičnu pozadinu pisanja i snimanja albuma “Skeleton Tree”, koji je Kejv stvorio posle smrti svog sina.

Beldocs je otvorio švedski reditelj Stig Bjorkman, podsetivši da je u Beogradu bio i pre 46 godina, na prvom Festu. Seća ga se po dobroj organizaciji, ali i po mnogo zabave i šljivovice. Istakao je i da je u Beogradu stekao drage prijatelje, među kojima je i Dušan Makavejev.

“Divno je što ima ovoliko publike… Voleo bio da to doživi i moj film”, rekao je Bjorkman u punoj Velikoj sali Sava centra.

Osnivač i direktor Beldocsa Mladen Vušurović osvrnuo se na proteklih deset godina, koje je obeležio “neverovatno težak rad”, ali i vizija koja je dovela do jubilarnog festivalskog izdanja.

“I u narednom periodu, ako se odlučim da ostanem ovde, opet vidim težak rad, ali i tu viziju. Verujem u budućnost ovog festivala, u beogradsku publiku i u važnost dokumentarnog filma”, poručio je Vušurović, čiji je festival, prema upravo objavljenim rezultatima konkursa Grada Beograda, podržan sa svega 200.000 dinara.

Program Beldocsa podržali su Kreativna Evropa (potprogram Media), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Filmski centar Srbije, kao i strani kulturni centri i ambasade, a u njihovo ime obratila se ambasadorka Australije u Beogradu Džulija Fini, koja je istakla da joj je izuzetno zadovoljstvo što deli veče sa “sjajnim timom Beldocsa, timom entuzijasta i sa fantastičnom beogradskom publikom”.

Povodom dokumentarca o svom sunarodniku i jednom od omiljenih muzičara beogradske publike, podsetila je da će Kejv gostovati u Beogradu krajem oktobra, u okviru evropske turneje.

Direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman izrazio je zadovoljstvo dugogodišnjom saradnjom nemačkog kulturnog centra sa Beldocsom, kao i prilikom za zajedničku proslavu jubileja.

Navodeći da je protekla godina bila dobra za nemački dokumentarni film, istakao je da će publika Beldocsa videti deset nemačkih produkcija i koprodukcija.

Bauman je podsetio i da je Kejv živeo 80-ih godina u Berlinu, gde je i osnovao sastav The Bad Seeds.

Najveća festivalska novina je Beldocs market, a Elena Bođo iz evropskog programa Kreativna Evropa izrazila je zadovoljstvo podrškom tom novom festivalskom programu, čiji će moderator biti direktor Evropske dokumentarističke mreže (EDN) Pol Pauels.

Pauels je već bio nekoliko puta u Beogradu, a povodom Beldocsa je rekao da “nikada ne prestaje da ga iznenađuje kako je dobro organizovan i koliko ima publike”.

Pod sloganom Nije još mrak, jubilarni Beldocs prikazaće do 15. maja ukupno 89 filmova, raspoređenih u 11 programskih celina, a većina će imati evropske ili svetske premijere.

Filmove su odabrali Greg Di Kjur (međunarodni takmičarski program), Marko Grba Sing (domaći takmičarski i revijalni program), Stevan Filipović (Feelgood selekcija) i Nataša Govedarica (Kreacija vs. destrukcija).

Osim u Sava centru, program će biti održan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, te u Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Još malo podrške za dokumentarac o Divljanu



Za dokumentarni film 'Nebeska tema' o kultnom beogradskom muzičaru i kantautoru Vladi Divljanu (1958-2015), u režiji Mladena Matičevića, prikupljeno je preko onlajn platforme za grupno finansiranje Indiegogo za nešto više od mesec dana 33.306 dolara, što je 85 odsto od iznosa neophodnog za završetak snimanja tog filma.

Producentska kuća Starhill zahvalila je svima koji su podržali film, poručivši da su postali time deo “Nebeske teme”.

Ukupno potreban iznos od 39.000 dolara neophodan je za preostalih 14 snimajućih dana, a nakon snimanja sledi postprodukcija filma.

Ukoliko novac putem kampanje za grupno finansiranje bude prikupljen, snimanje će biti nastavljeno 10. juna, najavili su producenti.

Film “Nebeska tema” do sada je, za 34 dana kampanje, podržalo 447 ljudi, a prezentacija na platformi Indiegogo imala je čak 38.016 poseta. Te brojke se i dalje iz sata u sat menjanju, budući da podrška stiže i iz Srbije, ali i iz Hrvatske, SAD, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Ujedinjenjih Arapskih Emirata, Danske, Kanade, Holandije, Velike Britanije i još 27 zemalja.

Ukoliko do kraja 60-dnevne kampanje, 5. juna, bude prekoračen inicijalni cilj od 39.000 dolara, dodatni novac biće iskorišćen za postprodukciju filma.



“Nebeska tema” scenariste i reditelja Mladena Matičevića je dugometražni dokumentarnii film sa elementima igranog filma o velikanu domaće rok muzike Vladi Divljanu. U njemu učestvuju najznačajniji autori sa prostora bivše Jugoslavije, koji će specijalno za tu priliku snimiti (i u filmu izvoditi) nove verzije čuvenih Divljanovih pesama. Takav autorski pristup i veliki broj atraktivnih učesnika čini film “Nebeska tema” jedinstvenim projektom na ovim prostorima.

Film “Nebeska tema” je po formi i narativnoj strukturi sličan, odnosno srodan svom glavnom junaku - istovremeno i dokument i bajka, i urban i emotivan i romantičan.

U filmu učestvuju Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić (Stray Dogg), Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Dina Divljan, Stevan Divljan i Pavle Divljan, Ivana Šoljan, Emil Tedesći, Bojana Vunturišević, Dušan Kojić Koja i drugi.



U poslednjih godinu dana snimljeno je 80 odsto filma na lokacijama u Beogradu, Zagrebu, Beču, Rovinju i na Braču.

Film su, pored Divljanovih prijatelja, podržali i Filmski centar Srbije i Centar za kulturu “Vlada Divljan”.

Link za stranu preko koje zainteresovani mogu podržati film je - https://igg.me/at/nebeskatema

Vlada Divljan bio je član i jedan od osnivača beogradske grupe Idoli, solo izvođač, osnivač i vođa Old Stars Benda, kantautor, kompozitor filmske i eksperimentalne muzike, muzike za pozorišne predstave i muzike za decu.

Preminuo je 5. marta 2015. godine u Beču posle duge i teške bolesti. Porodica, mnogobrojni prijatelji i poštovaoci dirljivo su se oprostili od Divljana u Domu omladine Beograda, uz zvuke nekih od njegovih najlepših pesama i veru da će kroz njih i on večno živeti.

U maju 2015. godine objavljen je koncertni album Vlade Divljana i Ljetnog kina "Live@Tvornica kulture", u izdanju promoterske kuće Long Play.

Divljanova smrt izazvala je duboku tugu širom bivše Jugoslavije, uz podsećanje medija, kolega i mnogobrojnih nepoznatih obožavalaca na najveće hitove Idola, kao i na njegov višedecenijski samostalni rad i ljudske vrednosti koje su ga učinile istinskim idolom više generacija u regionu.

Prvu godišnjicu Divljanove smrti, njegovi prijatelji, kolege i poštovaoci obeležavaju novim pesmama, nastupima, izložbama, kao i knjigama i filmovima u najavi.

O Divljanu je slovenački reditelj Rudi Uran snimio 2009. godine dokumentarni film “Vlada”.

(SEEcult.org)

Brave Heart ::  Još malo podrške za dokumentarac o Divljanu

Neželjena baština antifašizma



Dokumentarni film “Neželjena baština” Irene Škorić o uništavanju spomenika Narodnooslobodilačkoj borbi na prostoru bivše Jugoslavije, posebno u Hrvatskoj, izazvao je veliku pažnju publike 10. Beldocsa u Beogradu, a prema rečima rediteljke, kao i autora muzike, bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, cilj tog ostvarenja je da se podstakne obnova spomeničkog nasleđa antifašizma za koju još nema dovoljno političke volje.

“Osim čuvanja memorije, htela sam da podstaknem na neki način i obnovu tih spomenika, koji su i vredna umetnička dela, ali i da ljudi počnu da razmišljaju o tome koliko sa etičke strane to nije u redu – mislim i na miniranja i na krađe” zbog sekundarne sirovine, rekla je Irena Škorić u razgovoru posle projekcije u Dvorani Kulturnog centra Beograda, održane 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Irena Škorić prikazuje u filmu kako su spomenici NOB-u uništavani tokom 90-ih iz političkih razloga, a u 2000-im ti politički motivi kombinovani su sa ekonomskim, odnosno krađom zbog sekundarnih sirovina.

“Kada se krade zbog sekundarnih sirovina, to se ne sankcioniše, i zato se krađe nastavljaju. Hteli smo da probudimo osećanja kod publike, ali i da snimajući spomenike sprečimo da oni padnu u zaborav”, rekla je Irena Škorić.

Spomenik na Petrovoj gori, rad Vojina Bakića, sniman je pre tri-četiri godine, a trenutno je, prema njenim rečima, u još gorem stanju nego što se može viditi u filmu - još pola oplata od nerđajućeg čelika je skinuto.



Početna ideja Irene Škorić bila je da napravi dokumentarni serijal od 15 epizoda koji bi se bavio svim spomenicima širom bivše Jugoslavije. Za to, međutim, nije bilo interesovanja finansijera.

Da je to važna tema i za publiku u Hrvatskoj, u kojoj je tokom 90-ih uništena polovina od nekadašnjih oko 6.000 spomenika NOB-u, pokazalo je veliko interesovanje publike već na premijernoj projekciji na Zagrebdoxu, za koje su ulaznice danima unapred bile rasprodate, pa je film imao i vanrednu reprizu.

U Rijeci je bila predviđena jedna projekcija, a zakazano je još sedam. Ekipa filma putovala je i Karlovac, a rediteljka planira turneju po svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije.

“Što se tiče publike, za sada nas prihvata super. Ne znam kako bi se ponela neka druga – ona koja nije došla. Što se tiče političara, ne znam šta bih rekla, ali dovoljan dokaz o tome šta državne institucije misle, odnosno jedina državna filmska institucija – HAVC, jeste to što su nas 3 puta odbili”, rekla je Irena Škorić, dodajući da će uskoro konkurs HRT-a za otkup, na koji namerava da se prijavi.

I Ivo Josipović je ocenio da još nema čvrste političke volje za obnovu uništenih spomenika.

“Većina rušenja se dogodila za vreme rata, u periodu kada nije bilo lako kontrolisati situaciju, a drugo, postojala je politička klima koja je bila nesklona toj vrstri spomenika. Kasnije je vrlo malo obnovljeno, delom i iz finansijskih razloga, a delom zato što vlade, koje raspolažu kasama, nisu bile raspoložene da investiraju u to”, rekao je Josipović.

Kao zanimljivost, on je naveo da je spomenik u Srbu obnovljen u vreme kada je HDZ bio na vlasti, mada niko iz vlade nije došao, osim lidera Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca. Josipoviću, kako je naveo, vikali: “Partizanštvino” i gađali ga. Ipak, kako je naglasio, treba imati u vidu da je to manjina.

“Vidim da postoje predrasude na temelju nekih ispada – govori se kako je Hrvatska maltene ustaška zemlja. Hrvatska nikada nije bila ustaška i neće ni biti. Nažalost, ima onih koji pate od ustašofilije, kao što i u Srbiji ima onih koji veličaju četništvo, ali mislim da je na svim ljudima dobre volje, koji misle dobro svojim zemljama i Evropi, da čuvaju tu baštinu”, rekao je Josipović.

Prema njegovim rečima, za obnovu svega ovoga “bi trebali teški milioni”. Nažalost, kako je dodao, mnogo je važnije to” što nema dovoljno čvrste političke volje za to”.

“Ja sam u ovom filmu komponovao muziku, svirao i govorio i time dao svoj doprinos. Inače, to što je jedna osoba poput mene mogla biti izabrana za predsednika nešto govori i o Hrvatskoj”, dodao je Josipović.

Irena Škorić očekuje da se film “Neželjena baština” pojavi u dogledno vreme i na RTS-u, a u distribuciji je beogradske kuće Oktobar film.

Publika Beldocsa, među kojoma je bilo i dosta mladih, komentarisala je posle projekcije ozbiljnost teme i njeno uspešno predstavljanje, između ostalog, i kroz razgovore sa različitim sagovornicima, uključujući istoricare umetnosti. Film sadrži i snimke spomenika nekad i sad, a zaokružava ga lični aspekt autorke, koja je svojevremeno sakupljala sličice za album “Spomenici revolucije”. Taj album je, kako objašnjva u završnici filma, pronašla posle niza godina, kao i duplikate sličica koje bi dala deci da pitaju mame i tate šta je to bilo i zašto se ćuti o tome.

*Foto: Beldocs

(SEEcult.org)

Kultni srpski filmovi u Zagrebu



Kinoklub Zagreb najavio je od 11. maja ciklus kultnih srpskih filmova od 60-ih do 90-ih godina 20. veka, među kojima su i pripadnici “crnog talasa” i komedije, a svi su stekli mesto u pop kulturi zemalja bivše Jugoslavije, pa se danas prepoznaju i u Hrvatskoj zbog svog značaja.

Program tog ciklusa koji će biti prikazivan četvrtkom do 8. juna počinje legendarnim filmom “Skupljači perja” (1967) Aleksandra Saše Petrovića, jednim od značajnijih filmova tog reditelja, ali i jugoslovenskog “crnog talasa” uopšte, koji govori o ljubavnim, etničkim i socijalnim odnosima Roma u jednom selu u Vojvodini.

Film “Skupljači perja” dobitnik je Velike zlatne arene na 14. Filmskom festivalu u Puli, te specijalne Velike nagrade glavnog žirija na 20. Filmskom festivalu u Kanu 1967. godine, a bio je nominovan i za Oskara za najbolјi film na stranom jeziku 1968. godine.

Jugoslovenska kinoteka prikazaće, inače, “Skupljače perja” na novoizrađenoj kopiji na predstojećem 70. Kanskom filmskom festivalu, u okviru programa Kan klasik.

“Skupljače perja” imala je priliku da pogleda i beogradska publika u svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke na ovogodišnjem 45. Festu, u okviru obeležavanja 50-godišnjice nastanka tog filma, koji je proslavio Bekima Fehmiua i Oliveru Katarinu.


Film “Skupljači perja” je krajem 2016. godine, u izboru koji je organizovala Jugoslovenska kinoteka, zauzeo drugo mesto na listi stotinu najboljih srpskih filmova 20. veka, a 1979. godine je u anketi koju je sproveo Institut za film među jugoslovenskim filmskim umetnicima i kritičarima proglašen najbolјim filmom u istoriji jugoslovenske kinematografije.

U okviru ciklusa “Kultni srpski filmovi” u Kinoklubu Zagreb, čiji je selektor Marin Mandir, 18. maja biće prikazan film “Nacionalna klasa” (1979) Gorana Markovića, u kojem Flojd (Dragan Nikolić) nastoji da pobedi na automobilskoj utrci kako bi napredovao u karijeri.

Za 25. maj najavljen je “Ko to tamo peva” (1980) Slobodana Šijana, komični film ceste o nevoljama putnika u starom autobusu koji ih vozi na daleko putovanje u Beograd. Često se navodi kao jedan od najboljih filmova snimljenih na području bivše Jugoslavije.

Još jedan film čiji su dijalozi poznati širom regiona biće prikazan 1. juna, a reč je o “Balkanskom špijunu” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića – crnoj satiri o Beograđaninu Iliji Čvoroviću koji postane toliko zaluđen paranojom i teorijama zavere da pomisli da mu je komšija terorista, pa ga počne špijunirati. Danilo Bata Stojković ostvario je jednu od svojih legendarnih uloga u tom filmu koji je dobitnik Zlatne arene u Puli za najbolji film.

Među kultnim srpskim filmovima je još jedno delo Gorana Markovića – “Tito i ja” (1992), koji će biti prikazan 8. juna, a u formi dečjeg filma za odrasle prikazuje raspad iluzije o velikom vođi, maršalu Titu. Snimljen je za vreme rata 90-ih, a njegova simbolična pozicija učinila ga je, kako su naveli orpganizatori, spomenikom pale države i prigodnim krajem ciklusa.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Da li je drugačiji svet moguć?



Festival subverzivnog filma Plan B biće održan drugi put u Domu omladine Beograda od 25. do 28. maja, a prikazaće šest filmova koji otvaraju pitanje da li je drugačiji svet ipak moguć.

Festival počinje francuskim igranim filmom “Ovo je naša zemlja”, u režiji Lukasa Belvoa - pričom o dobronamernoj medicinskoj sestri koja postaje udarna pesnica radikalne francuske desnice.

Hrvatski dokumentarni serijal “Betonski spavači” biće praćen tribinom, a otkriva nepoznate svetove nekadašnje (socijalističke) modernosti koju je, u bukvalnom smislu, pregazio nagrizajući konzertvativni tradicionalizam koji ide uz burazerski kapitalizam, preovlađujući društveni sistem regiona.

“Put za Istanbul” francuskog reditelja arapskog porekla Rašida Bušareba potresna je priča majke koja kreće u potragu za kćerkom koja se priključila Islamskoj državi u Siriji.

Biće prikazan i film “Hvala gazda” Fransoa Rufana, “francuskog Majkla Mura”, koji na bolno zabavan način prikazuje sudbinu francuskih radnika pritisnutih “konkurencijom” nesrećnih stranaca, koji pod gotovo ropskim uslovima pristaju da rade umesto njih za manju platu i veće ponižavanje.

Prošlogodišnje premijerno izdanje festivala Plan B bilo je posvećeno globalnim gorućim temama koje se tiču svih, a prikazalo je provokativne i politički nekorektne dokumentarce i igrane filmove koji su se bavili najaktuelnijim političkim i društvenim temama današnjice.

Filmovi će biti prikazivani i ove godine u Velikoj sali DOB-a, a cena ulaznice biće 250 dinara.

(SEEcult.org)

Beldocs traži zaštitu Levija



Organizatori Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs zatražili su 10. maja od gradskih vlasti Beograda i države Srbije da zaštite goste tog festivala i omoguće slobodu govora, povodom napada na francuskog filozofa, pisca i reditelja Bernara Anri Levija u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Levi je rekao nakon tog incidenta da je spreman da učestvuje na festivalskoj tribini 11. maja u podne u Dvorani Kulturnog centra ukoliko mu se omogući bezbedno učešće, saopštio je Beldocs.

“Beldocs festival zahteva od nadležnih da se počinioci incidenta identifikuju i odgovarajuće kazne. Takođe, festival osuđuje svaku vrstu nasilja, sprečavanja slobodnog govora i javne reči”, poručili su organizatori.

Levi je napadnut tokom razgovora sa srpskim rediteljem Goranom Markovićem, sa kojim je ranije sarađivao na filmu “Srbija godine nulte”.

Najpre je gađan tortom u glavu, a potom i verbalno napadnut od nekoliko mlađih osoba, uz povike: "Napolje iz Beograda, podržavao si bombardovanje Srbije". Jedan od mladića se, kako u preneli mediji, popeo na binu sa transparentom sa natpisom da Levi zagovara imperijalizam i podržava ubice.

Dok su se organizatori snašli da reaguju, deo publike je pokušao da smiri situaciju, a policija i obezbeđenje festivala došli su nešto kasnije.

Jednom mladiću koji mu je prišao Levi je i sam pokušao fizički da uzvrati, nakon čega je izašao iz sale. Kasnije se vratio i kratko se obratio publici.

Levi je poznat po kontroverzama koje su njegovi politički stavovi izazvali u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Izjave o ratu u Jugoslaviji i potonjem NATO bombardovanju donekle je već objašnjavao, a uoči gostovanja na Beldocsu negirao je da je bio zagovornik NATO bombardovanja 1999.

“Nisam mislio da Srbiju treba bombardovati. Rekao sam da bombardovanje Sarajeva treba da prestane, a 1999. da Kosovo treba da bude nezavisno”, rekao je Levi gostujući na TV B92.

Levi je negirao tvrdnje da je "filozof rata", dodajući da se ljudi unazade u ratu, ali da postoje trenuci kad čovek mora da ratuje protiv rata, kao što je to De Gol činio tokom Drugog svetskog rata.

Levi na Beldocsu predstavlja filmove “Pešmerga” i “Bitka za Mosul”, u okviru nove programske celine Kreacija vs destrukcija.

Oba filma su uvid u najnoviju opsesiju Levija, a tiču se neprekidnih sukoba Kurda sa Isisom. Pešmerga – što na farsiju (persijskom) znači “oni koji se susreću sa smrću” – ime je kurdskih vojnika, sa kojima je Levi živeo svakodnevno, delio njihove živote, žudnje, borbe i tako ostvario vrlo osobene i retko viđene snimke.

(SEEcult.org)

“Nisam mislio da Srbiju treba bombardovati. Rekao sam da bombardovanje Sarajeva treba da prestane, a 1999. da Kosovo treba da bude nezavisno”, rekao je Levi gostujući na TV B92. (...)

Levi sada priča drugu priču a zalagao se za bombardovanje Srbije desetak godina pre nego što je bombardovana. Levi je rekao da treba stati sa bombardovanjem Sarajeva i to je lepo ali je ćutao kada je bombardovana Srbija. Naravno da je ćutao kada je bio za bombardovanje. Na kraju, zar treba zanemariti zagovaranje o nezavisnosti Kosova?

Na jedan od komentara osude reakcije tortom u glavu gde se Srbi nazivaju divljacima i primitivcima, sledi odgovor drugog čitaoca, otprilike: bilo bi tako da su ga ciglom, ali tortom je cista filozofija i poetika, i ja se pridružujem.

Majski broj Kinoteke



Jugoslovenska kinoteka u novom, majskom broju svog časopisa, najavljuje povratak u Kan filma “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića, koji će 50 godina od osvajanja Velike nagrade žirija biti prikazan u programu klasika tog prestižnog festivala u Francuskoj.

Uz tekst o toj uspešnoj inicijativi Jugoslovenske kinoteke i portret Olivere Katarine na naslovnoj strani, objavljen je i intervju koji je sa Sašom Petrovićem vodio Žil Žakob za Les nouvelles litteraires, kao i izveštaj iz Kana koji je te 1967. godine za “Politiku” poslao Milutin Čolić.

O istorijatu i laureatima Kanskog festivala za “Kinoteku” piše Sandra Perović, koja je uradila i intervju sa slavnim rumunskim rediteljem Kristijanom Munđiuom, dobitnikom Zlatne palme za film “Četiri nedelje, tri meseca i dva dana”, koji predsedava žirijem programa Sinefondasion 70. Filmskog festivala u Kanu.

Časopis ukratko predstavlja i deset filmova odabranih za ciklus Kanski pobednici, među kojima su i “Zbogom moja konkubino” Čena Kajgea, “Otac na službenom putu” Emira Kusturice, “Tajne i laži” Majka Lija i “Petparačke priče” Kventina Tarantina, a u stalnoj rubrici Kritika iz prošlosti donosi tekst književnika Danila Kiša koji je o Kusturičinom filmu pisao 1985. za francuski list Le Monde.

Fotografija još jedne dive srpskog glumišta, Olivere Marković (na zadnjoj korici) najavljuje izložbu koja će biti otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci za Noć muzeja, 20. maja. Povodom izložbe “Olivera Marković izbliza”, objavljen je i tekst Dimitrija Vojnova “Varljiva lakoća glume” o toj omiljenoj i cenjenoj glumici.

Reditelj Goran Radovanović sažeto objašnjava svoju listu filmova koji će biti prikazani u Muzeju Kinoteke u programu Moj izbor, dok Jovan Marković piše o narednom ciklusu Velikani svetskog filma, koji je posvećen Džeku Nikolsonu.

Klasika “lenjinske kinematografije” Lava Kulješova, čiji će filmovi biti prikazani u programu Nema sreda, predstavlja Aleksandar Saša Erdeljanović u tekstu “Umetnost filmske montaže”, dok Božidar Marjanović tekstom “Arhivski film” najavljuje takođe redovni program Dokumentarni četvrtak.

Svetlana Đolović piše o muzici Tomislava Simovića za film “Gosti iz galaksije” (1981) Dušana Vukotića i o istoimenoj nedavno objavljenoj ploči.

Rubrika Iz ličnog ugla donosi tekst Ksenije Zelenović “Rašomon na drugi pogled”, inspirisan čuvenim Kurosavinim filmom.

Tu su i tekstovi Nenada Bekvalca povodom programa Svetski dan gotik supkulture, Jovana Ristića o programu “Od Osmog putnika do Prometeja i nazad”, direktora Beldoksa Mladena Vušurovića povodom 10. izdanja tog festivala, koji je u toku, te najave Festivala nitratnog filma, revije filmova španske glumice Ane Belen, Festivala japanskog filma, prikaz zbornika o Andreju Tarkovskom, peti deo feljtona Dejana D. Markovića o panku na ekranu, sećanja na nedavno preminule glumce Mišel Morgan, Relju Bašića...

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a majski program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Pravac Slavica!



Grupa mladih autora okupljenih oko inicijative za oživljavanje nekada popularnog bioskopa “Slavica” na Karaburmi organizuje 14. maja u obližnjem parku seriju interaktivnih radionica na temu animacije i video radova, uz razgovor i druženje sa sugrađanima kako bi zajedno sa njima zavrtela “neke nove pokretne slike, ali i ideje o javnim prostorima i o vrednostima koje delimo u njima”.

Nekada simbol borbenog duha iz istoimenog filma Vjekoslava Afrića, “Slavica” je danas grupa mladih autora koja želi da probudi svest o zajedničkom prostoru i istraži koja je njegova uloga u svakodnevnom životu. Junakinja prvog jugoslovenskog igranog filma inspirisala je ime sada zapuštenog bioskopa na Karaburmi, ali i grupu studenata, kreativaca i građana da centar dešavanja iz bioskopa koji je zatovoren prenesu na njegovu okolinu.

Događaj “Pravac Slavica!” počinje u 15 sati kreativnim radionicama: kolažiraj Slavicu, (De)konstruiši Slavicu i Tvoj film za Slavicu!

Predviđena je i mala svirka, te video omaž u sumrak - projekcija kratkih filmova.

Događaj je prvobitno bio planiran za 7. maj, ali je zbog lošeg vremena odložen.

Organizovan je u okviru platforme “Naš grad, naša scena” koja je deo istoimenog regionalnog projekta koji poziva, informiše i osnažuje građane da zauzmu odgovoran i kreativan odnos prema otvorenim prostorima u svom gradu. Cilj te platforme da obezbedi lako i efikasno povezivanje, stručnu podršku, materijalnu pomoć i bolju vidljivost akcijama i inicijativama koje unapređuju, čuvaju, čine kreativnijim i dostupnijim zajedničke otvorene prostore u svom kraju, gradu ili regionu.

Projekat “Naš grad, naša scena” sprovodi se u četiri grada u partnerstvu Beogradskog festivala sveca (BFC) sa Arch komunom - Centrom za arhitekturu i kulturu iz Podgorice, Centrom za životnu sredinu iz Banjaluke i Koalicijom za održivi razvoj iz Skoplja, a finansira ga Balkanska fondacija za umetnost i kulturu (BAC) koja je podržana od Vlade Švajcarske preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kao i Evropske kulturne fondacije (EFC).

“Slavica” je bio jedan od 14 bioskopa u lancu “Beograd filma”, društvenog preduzeća čiji je većinski vlasnik postao 2007. godine biznismen Nikola Đivanović.

Pitanje sudbine propalog bioskopskog lanca i sumnjive privatizacije “Beograd filma” postavljala je godinama inicijativa Bioskopi: Povratak otpisanih, a krajem 2014. godine oživljen je bioskop Zvezda – okupacijom grupe filmskih radnika i aktivista.

Novi bioskop Zvezda je, posle više uspona i padova, ponovo zaživeo 4. maja otvaranjem nove sezone letnje bašte.

(SEEcult.org)