Filmske novosti...

Dobitnici Beogradskog pobednika



Nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koju je Fest ustanovio 2015, dodeljena je ove godine srpskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, dok će to posebno priznanje za dosadašnje stvaralaštvo dobiti američki filmski reditelj Džon Mektirnan i španska glumica Viktorija Abril.

Bati Živojinoviću će biti uručen Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti kao glumcu koji je obeležio zlatne dane jugoslovenske kinematografije, počev od debija 1955. godine ulogom u filmu “Pesma sa Kumbare”. Od tada je ostvario oko 280 uloga na filmu i televiziji. Bio je ikona partizanskog filma, ali je ostvario značajne uloge i u filmovima crnog talasa, a kasnije i komedijama. Slavu van granica Srbije i Jugoslavije donela mu je uloga Valtera u filmu “Valter brani Sarajevo”.

U Jugoslovenskoj kinoteci 29. februara biće priređen omaž Bati Živojinoviću u vidu projekcija filmova “Tri” Aleksandra Saše Petrovića i “Breza” Ante Babaje.

Američki reditelj Džon Mektirnan, koji će biti gost 44. Festa, dobio je Beogradskog pobednika za dosadašnje stvaralaštvo, a publika će 28. februara u Jugoslovenskoj kinoteci videti njegov film “Lov na crveni oktobar”.

Mektirnan je, kako je saopštio Fest, na neki način redefinisao akcioni žanr i inspirisao generacije reditelja koji se i danas ugledaju na njegove filmove kao što su “Predator”, “Umri muški”, “Lov na crveni oktobar” i “Afera Tomas Kraun”.

Dobitnica Beogradskog pobednika za dosadašnje stvaralaštvo je i Viktorija Abril, takođe najavljena kao zvezda 44. Festa.

Viktorija Abril ostvarila je brojne uloge na filmu i televiziji u rodnoj Španiji, ali i Italiji i Francuskoj. Čuvena je po ulogama u filmovima Pedra Almodovara “Veži me”, “Visoke potpetice” i “Kika”, ali i po filmu “Ljubavnici” koji joj je doneo Srebrnog medveda za najbolju glumicu na Berlinalu.

U Jugoslovenskoj kinoteci će 27. februara biti prikazana dva filma u kojima Viktorija Abril tumači glavne uloge – Almodovarov “Veži me” i “Žena koja je obrisala suze” rediteljke Teone Strugar Mitevske iz Makedonije.

Nagrada Beogradski pobednik prvi put je dodeljena 2015. godine na 43. Festu, kada su nagrađeni ruski reditelj Aleksandar Sokurov i američki glumac Ričard Drajfus, kao i srpska i jugoslovenska glumačka diva Milena Dravić.

44. Fest prikazaće od 26. februara do 6. marta 110 premijernih filmova, uključujući naslove u tri takmičarske selekcije.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/44-FEST-program.pdf

(SEEcult.org)

Karikaturom do demokratije



Festival Slobodna zona i Francuski Institut u Srbiji, vođeni aktuelnom temom ispoljavanja slobode govora kroz satiru i karikaturu, organizuju 19. februara u Kulturnom centru Rex premijernu projekciju francuskog dokumentarnog filma “Karikaturisti: Borci za demokratiju”.

Nakon projekcije filma rediteljke Stefani Valoato najavljen je razgovor sa jednim od najpoznatijih karikaturista u Srbiji i regionu Predragom Koraksićem Koraksom (Corax), grafičkim dizajnerom i satiričarem Miroslavom Vujovićem iz redakcije Njuz.net i emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem” i novinarkom “Južnih vesti” Marijom Vučić.

Film Stefani Valoato govori o tome koliko nekoliko veštih poteza olovkom istovremeno može i da zabavi, i da isprovocira, i da razljuti. Moćna i efektna politička karikatura - kako se svet uverio nakon terorističkog napada na redakciju lista "Šarli Ebdo" (Charlie Hebdo), svakako je u stanju da to učini.

Kroz razgovor sa 12 umetnika sa pet različitih kontinenata, film “Karikaturisti: Borci za demokratiju”, predstavlja njihov rad, svakodnevne pritiske i rizike sa kojima se suočavaju, zajedno sa povremenim i opasnim negativnim reakcijama prouzrokvanih satiričnim crtežima. Baš kao i političke ilustracije, film “Karikaturisti” duhovitim prikazima daje suptilan uvid u problematično stanje slobode govora i savremene demokratije na globalnom nivou.

Rediteljka Stefani Valoato iza sebe ima respektabilan opus dokumentarnih serijala prikazivanih na francuskoj televiziji sa temama koje idu od ribolovaca koji se bore za jednakost plata do života i rada poznatog reditelja i novinara Filipea Labroa. “Karikaturisti: Borci za demokratiju” je njeno debitantsko filmsko ostvarenje, a prikazan je na Kanskom i festivalu
One world u Pragu.

I u razgovoru nakon projekcije biće reči o snazi oštre olovke i šaljivo-ozbiljnih ilustracija nasuprot pisane i izgovorene reči, a učesnici će pokušati da odgovore i na pitanje da li su vladajuće političke strukture koje nemaju smisla za humor zaista demokratične vlade.

Moderator razgovora biće Ivan Milenković, urednik “Noćnih razgovora” Slobodne zone.

Koraks važi za jednog od najprovakativnijeg kritičara srpske i svetske političke javnosti, nosilac je brojnih priznanja i ordena francuske Legije časti. Miroslav Vujović, zajedno sa kolegama iz Njuz.neta, kroz grafičke i tekstualne prikaze svakodnevno komentariše domaću političku scenu, predstavljajući ono što većina ne izgovara. Marija Vučić je krajem 2015. godine uradila značajan intervju sa Flemingom Rozom, urednikom danskog “Jilands Postena”, nakon što se našao na crnoj listi radikalnih islamista zbog objavljenih karikatura Muhameda.

Cena ulaznice za projekciju filma “Karikaturisti” je 200 dinara.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/93736623

O oproštaju, NDH, monasima



Ciklus “Autor u gostima” u Art bioskopu Kolarac u Beogradu biche nastavljen 23. februara predstavljanjem Ivana Jovića, reditelja nagrađivanog igranog filma “Isceljenje” – savremene drame na temu oproštaja, kao i dokumentarca u nastajanju “Zaveštanje”, sa svedočenjima ljudi koji su preživeli genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Najpre će biti prikazan kratki igrani film "Vinogradar", lirski intonirana priča o životu dvojice monaha u udaljenom manastiru.

Film bez dijaloga, u kojem se zvuk manastirskog zvona meša sa filmskom muzikom Marjana Babića, prenosi atmosferu života u manastirskom tihovanju. U njemu je ljudsko biće u stalnom dodiru sa prirodom, a ujedno okrenuto vrednostima koje prirodu prevazilaze.

Jović je tim filmom osvojio 2015. godine nagradu za najbolji scenario i režiju na Byzantfestu - međunarodnom veb festivalu pravoslavnog filma.

Uloge igraju glumac Jovo Maksić i protojerej-stavrofor Stanoje Žikić, koji se prvi put pojavljuje na filmu.



Sledi prva javna projekcija dela snimljenog materijala za “Zaveštanje”, dokumentarac koji je u završnoj fazi montaže, a premijera je planirana za maj ove godine.

Film “Zaveštanje” sastavljen je od svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u NDH u periodu 1941-1945.

Zabeleženo je 450 sati materijala i 94 intervjua po prilagođenim metodama fondacije Šoa, koju je osnovao reditelj Stiven Spilberg i koja je na isti način snimila veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao Holokausta.

“Zaveštanje” se sastoji isključivo od emotivnih i katarzičnih svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala (fotografije, istorijski snimci) koji su uglavnom načinili zločinci, jer je to njihova, dehumanizovana vizura stradalih. Po tome je ovaj film blizak najznačajnijem filmu o Holokaustu - višečasovnom ostvarenju Kloda Lancmana “Šoa”, navela je urednica ciklusa Nevena Đonlić.

Reditelja i scenaristu Jovića pre svega interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica. U filmu nema naratora koji objektivizuje istorijske događaje, već priču iznose neposredni svedoci.

Publika Art bioskopa videće i "Isceljenje", koje je u javnosti okarakterisano kao prvi srpski pravoslavni film, a osvojilo je nagradu žirija 43. Festa 2015. godine za najbolji domaći film.



“'Isceljenje' je priča o velikoj temi svih naših života na Balkanu, priča o procesu praštanja, o vremenu koje je potrebno da bi se oprostilo i o bremenu odgovornosti za tuđa nedela, koje svako od nas na svojim leđima nosi. Ispričan jednostavnim i svedenim filmskim jezikom, kroz nemu i glasnu komunikaciju dvojice odraslih i jednog deteta, ovaj film ispunjava svoj visoko postavljeni duhovni i etički cilj: oni koji su ga gledali iz bioskopa će izaći kao drugačiji ljudi”, obrazložio je žiri.

Film prati tihovanje pravoslavnog monaha u izolovanoj isposnici do trenutka kada njegov mir narušava ratna prošlost. To je bila prva glavna, a izvanredna uloga na filmu Jove Maksića, inače afirmisanog pozorišnog glumca.

Prema rečima autora, film se bavi temom pomirenja i oproštaja kao uslova za život u ljubavi i pobede nad smrću i besmislom; velikim pitanjem koje ostaje nakon svih ratova - kako oprostiti svom neprijatelju”.

Jović će posle projekcije filmova razgovarati sa gledaocima.

Ciklus “Autor u gostima” pokrenut je da bi se beogradska publika podrobnije upoznala sa radom srpskih, ali i inostranih autora. Do sada su u programu učestvovali Goran Radovanović, Sonja Blagojević, Milutin Petrović i Evelina Kosta.

(SEEcult.org)

Berlinale: Srebrni medvjed Tanoviću za "Smrt u Sarajevu"


http://www.slobodnaevropa.org/content/berlinale-srebrni-medvjed-tanovic-za-smrt-u-sarajevu/27564229.html

Trijumf Rozija i Tanovića



Zlatni medved 66. Berlinala pripao je dokumentarnom filmu “Požar na moru” italijanskog reditelja Đanfranka Rozija o aktuelnoj izbegličkoj krizi, koji je i važio za jednog od favorita. Trijumf na Berlinalu ponovo je ostvario bosanskohercegovački reditelj Danis Tanović, koji je dobio Gran pri za “Smrt u Sarajevu”, kao i nagradu međunarodnog žirija kritičara FIPRESCI.

Žiri 66. Berlinala na čelu sa američkom glumicom Meril Strip dodelio je Srebrnog medveda za režiju francuskoj rediteljki Miji Hansen-Lov za film “Stvari koje dolaze”, dok je nagrada “Alfred Bauer” za film koji otvara nove perspektive dodeljena Lavu Dijazu za osmočasovnu “Uspavanku za žalosnu misteriju”, crno-beli film koji progovara ulozi pojedinca u političkoj i društvenoj istoriji istražujući mitologiju filipinske revolucije protiv španskih kolonizatora.

Srebrni medved za najbolju mušku ulogu pripao je Mažidu Macuri za ulogu u filmu “Hedi” Mohameda Ben Atije iz Tunisa, koji je dobio nagradu za najbolji debitantski film.

Najboljom glumicom proglašena je Trina Dirholm za ulogu u filmu “Komuna” Tomasa Vinterberga, koji će videti i publika 44. Festa u Beogradu.

Srebrnog medveda za najbolji scenario dobio je Tomaž Vasilevski iz Poljske za film “Ujedinjene države ljubavi”.

Nagradu za umetnički doprinos dobio je Mark Li Ping-Bing, snimatelj kineskog filma “Crosscurrent”.



Dodela Zlatnog medveda dokumentarnom filmu “Požar na moru”, koji je dobio i nagradu ekumenskog žirija, nije bila iznenađenje, između ostalog i zato što je izbeglička kriza bila u fokusu 66. Berlinala.

Zahvaljujući na Zlatnom medvedu, Rozi je posvetio glavnu nagradu Berlinala stanovništvu Lampeduze, mediteranskom ostrvu koje je mesto radnje njegovog filma, a poslednjih godina postalo je simbol izbegličkog talasa iz afričkih zemalja u Evropu i ujedno metafora nade, patnje, ali i često tragične sudbine migranata.

Glavni junak filma je 12-godišnjak sa Lampeduze, jedan od neposrednih svedoka najveće humanitarne tragedije današnjeg vremena, koju Rozi paralelno opisuje sa svakodnevnicom tog ostrva koje je podnelo veliki teret izbegličke krize.



Rozi je rekao na ceremoniji zatvaranja Berlinala i da su njegove najdublje misli sa svima koji nisu uspeli da se domognu Lampeduze na svom putu nade.

“Nadam se da ću podići svest. Neprihvatljivo je da ljudi umiru prelazeći more da bi pobegli od tragedije”, poručio je Rozi.

Istakao je i da mu je posebno drago što je dokumentarni film izjednačen sa igranim, a to je doživeo, inače, i na 70. Mostri u Veneciji, kada je 2013. godine dobio Zlatnog lava za dokumentarac “Sveti GRA” i ušao u istoriju kao prvi dobitnik glavne venecijanske filmske nagrade za dokumentarni film.



Meril Strip je istakla da je pobednički film smeo hibrid uhvaćenih životnih scena i pažljivog pripovedanja koji omogućava da razmislimo šta sve dokumentarni film može da učini. To je maštovito i neophodno umetničko stvaralaštvo, naglasila je slavna glumica.

Na izbegličku krizu u Evropi, čiji je veliki deo tereta preuzela Nemačka, a ponovo se zaoštrava ovih dana zatvaranjem granica, Berlinale se osvrnuo i posebnim programima. U tom duhu je i poruka direktora Berlinala Ditera Koslika koji je izjavio da “zidovi nisu rešenje” i da neće sprečiti ljude da dolaze u Evropu preko Lampeduze ili Grčke. Navodeći da Nemačka dobro zna da u jednom trenutku zidovi mogu biti srušeni, Koslik je rekao da je rešenje u uspostavljanju mira i da je stoga neophodno da svi koji su za to odgovorni momentalno nađu način da zaustave rat, bombardovanje i uništavanje.

Trijumf na Berlinalu ponovo je ostvario i sarajevski reditelj Danis Tanović koji je za film “Smrt u Sarajevu” osvojio Srebrnog medveda - Gran pri žirija, kao i 2013. godine kada je dobio istu nagradu za “Epizodu u životu berača željeza”.



Tanovićev novi film bavi se još uvek aktuelnim pitanjem da li je Gavrilo Princip heroj ili atentator, a radnja se događa u jednom sarajevskom hotelu gde je u toku priprema večere povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Film “Smrt u Sarajevu” zasnovan je na dramskom tekstu “Hotel Evropa” francuskog filozofa Bernar-Anrija Levija, a rađen je u koprodukciji Francuske i Bosne i Hercegovine.

*Foto: Berlinale

(SEEcult.org)

12. ZagrebDox



Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox u Zagrebu, najveći te vrste u regionu, predstavlja od 21. do 28. februara više od 160 filmova koji se bave aktuelnim i bezvremenim temama, a uz niz već nagrađivanih međunarodnih naslova, donosi i brojne premijere hrvatskih dokumentaraca, dela majstora dokumentaristike, biografske filmove, te fokuse na rusku kinematografiju i ostvarenja nastala u izbegličkim kampovima.

Za otvaranje 12. ZagrebDoxa u Cineplexxu Centru Kaptol odabran je film “Što smo bliže”, gorko-slatki dokumentarac o običnoj porodici sa vrlo neobičnim tajnama britanske rediteljke Karen Guthrie – pobednički film najvećeg severnoameričkog festivala dokumentarnog filma Hot Docs. Autorka se vraća kući nakon moždanog udara svoje majke, a susretu se pridružuje i njen misteriozni otac. Nenadano porodično okupljanje omogućilo joj je poslednju priliku da "provetri" odnose i da se pomiri s nekoliko problema u porodičnoj "idili" koji uključuju razvod, desetogodišnji nestanak oca i činjenicu da je u Africi dobio sina za koga niko u porodici nije znao…



DirektorZagrebDoxa Nenad Puhovski izdvojio je iz međunarodne konkurencije pobednički film Sandensa “Čopor” (Wolfpack), spektakularni dokumentarac o čovečanstvu “Ljudski” (Human), koji se prikazuje u integralnoj rediteljskoj verziji, te južnokorejski bioskopski hit “Ljubavi, ne prelazi tu reku” (My Love Don't Cross That River)".

Među 24 naslova u međunarodnoj konkurenciji je i aktuelni kandidat za Oskara za dokumentarni film “Zemlja kartela” (Matthew Heineman).



Kao i svake godine, konkurencija uključuje i mnogo stilski odvažnih i inovativnih ostvarenja koja pomeraju granice dokumentaristike, kao što su intiman, nepristojan, dirljiv i smešan kineski hibrid “Pesnik na poslovnom putu” (Ju Anqi), nagrađen na festivalu u Roterdamu, zanimljiva savremena istraga černobilske katastrofe “Ruski detlić” (Chad Gracia), koji je nagrađen Gran prijem u međunarodnom programu Sandensa, te holandski film o jačanju egocentrizma u zapadnom svetu “Čudna ljubavna veza s egom” (Ester Gould), koji inovativnim pristupom kombinuje lično i univerzalno, a proglašen je najboljim holandskim dokumentarcem na IDFA u Amsterdamu.



U regionalnoj konkurenciji ZagrebDox predstavlja 27 filmova, od kojih je 12 hrvatskih.

Francusko-bugarski “A zabava se nastavlja” (Gueorgui Balabanov) daje tragikomičnu perspektivu savremenog bugarskog društva, slovenački “Dom” Metoda Peveca, pobednik Festivala u Portorožu, bavi se pričama i sudbinama stanara jedne ljubljanske petospratnice, građevinskih radnika iz BiH koji su pre tridesetak godina tamo privremeno smešteni. Marginalizovani ljudi, sitni dileri, alkoholičari i kriminalci sa američkog juga u fokusu su filma italijanskog autora Roberta Minervinija “Druga strana”, prikazanog između ostalog i u programu “Izvestan pogled’ u Kanu.

Organizatori ZagrebDoxa posebno su skrenuli pažnju i na mađarski film “Vlak nade” (Klára Trencsényi), priču o odrastanju troje dece koja rade na Dečjoj železnici u Budimpešti.

ZagrebDox predstavlja u regionalnoj konkurenciji cak 12 hrvatskih dokumentaraca, a reč je o filmovima “4.7” Đure Gavrana, “Administrativna pogreška” Tina Bačuna, “Cimeri” Katarine Zlatec i Ante Zlatka Stolice, “Kandidat” Tomislava Pulića i Roberta Tomića Zubera, “Kino Otok” Ivana Ramljaka, “Kratki obiteljski film” Igora Bezinovića, “Lila” Igora Bogdanovića, “Noćas” Zdravka Mustaća, “Pravda” Nebojše Slijepčevića, “Sanja” Nikice Zdunić, “Treći” Arsena Oremovića i “Turizam” Tonćija Gaćine.



Program Majstori doxa donosi, između ostalog, i novi film dobitnice ZagrebDoxove nagrade “Mojoj generaciji” Helene Třeštíkove, portret zavisnice “Mallory” koji je proglašen najboljim dokumentarcem u Karlovim Varima, a prikazan je nedavno i na festivalu “7 veličanstvenih” u Beogradu.

Program Biografski dox približiće publiku legendarnom Marlonu Brandu u filmu prepunom neobjavljenih arhivskih snimaka “Slušaj me, Marlone” (Stevan Riley), a Glazbeni globus u hvaljenom filmu “Boljšoj Babilon” donosi zakulisne priče slavnog ruskog baleta koji je 2013. godine došao u žižu javnosti zbog napada na svog direktora kiselinom.

Službeni programi ZagrebDoxa uključuju i Happy Dox, Kontroverzni dox, Stanje stvari, Teen Dox i Factumentarce.



Posebni programi godine donose dva atraktivna noviteta – programska celina Rusi dolaze uključuje devet dokumentarnih filmovi na temu savremene Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, a Deca menjaju svet čine kratkometražni dokumentarci koje su snimila deca izbeglice u azilu u Austriji i izbegličkom kampu u Jordanu.

O aktuelnom pitanju izbeglica s Bliskog Istoka i njegovim kontraverzama razgovaraće, nakon projekcija iz programa Deca menjaju svet, voditelj filmske radionice za izbeglice Sepp Brudermann, bivši ministar unutarnjih poslova Hrvatske Ranko Ostojić i osivač udruženja Are You Syrious? Luka Juranić.

Programima retrospektiva biće predstavljeni italijansko-švedski autor Erik Gandini i gruzijsko-francuska rediteljka Nino Kirtadzé, dok će autorsko veče biti u znaku hrvatskog redatelja Brune Gamulina.



ZagrebDox promoviše i zdrav život i ekologiju, pa će zagrebačku premijeru filma “Bicikli protiv automobila” reditelja Frederika Gerttena najaviti biciklistički karavan.

Program usavršavanja ZagrebDox Pro, osim centralnog događaja - pitching foruma, uključuje i majstorska predavanja, studije slučaja i razgovore otvorene za javnost.

Platforma ZagrebDoXXL i ove godine uključuje niz okruglih stolova, razgovora i proširenih sesija Q&A, te niz projekcija virtuelne stvarnosti (VR), organizovanih u saradnji s Hrvatskim Telekomom i Samsungom.

Hrvatski Telekom tako će omogućiti svim ljubiteljima dokumentaraca, koji neće moći da dođu na ZagrebDox, da pogledaju filmove u MAXtv videoteci i na platformi MAXtv To Go odmah nakon festivalske projekcije. Posetioci će moći da isprobaju i nove tehnologije - pomoću naočara VR Samsung moći će da pogledaju kratkometražne interaktivne dokumentarce u MAXtv Filmofeel Corneru.

Cena ulaznice je nepromenjena - 20 kuna za dnevne projekcije i 25 kuna za večernje, dok za program Teen Dox košta 15 kuna.

Posetioci će poslednjeg dana, 28. februara, moći da pogledaju po ceni od 35 kuna sve nagrađene filmove, a tokom festivala u dnevnim terminima moći će besplatno da vide filmove iz međunarodne i regionalne konkurencije.

ZagrebDox se održava uz podršku Grada Zagreba, Hrvatskog audiovizualnog centra i programa Kreativna Europa – potprograma MEDIA. Hrvatski Telekom generalni je sponzor ZagrebDoxa već 11. godinu zaredom.

Festivalski sajt je zagrebdox.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/122326622

Nepredviđeni



Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu najavio je za kraj marta Dane eksperimentalnog filma "Nepredviđeni" kojima će radno obeležiti godinu u kojoj je na Beogradskom festivalu kratkog i dokumentarnog filma isključena kategorija eksperimentalnog filma.

Na inicijativu Miroslava Bate Petrovića, CZKD će paralelno sa BFDKF-om održati Dane eksperimentalnog filma i otvoriti prostor mišljenja i prikazivanja, gledanja i proizvodnje filma u svom bioskopu.

Dani eksperimentalnog filma pružiće uvid u to šta je eksperimentalni film značio i šta bi se tom kategorijom obeležilo na BFDKF da je se nije odrekao.

Predviđeni su razgovori sa sineastama koji mogu osvetliti značaj i značenje eksperimentalnog filma nekada i danas.

“Šta reći o isključenju eksperimentalnog filma koji je oduvek bio i biće temelj svake filmske avangarde: necivilizovan čin, privatizacija i banalizacija jedne kulturne institucije koja je istorijski značajnija, bogatija i dugotrajnija od njenih trenutnih kreatora”, naveo je tim povodom Bata Petrović.

Pored glavnog, takmičarskog programa, u kojem će žiri ostvarenja upoređivati po praksama i dometima, festival “Nepredviđeni” će imati obrazovne i specijalne programe, koji će omogućiti da se sagledaju ekpserimente u filmu i umetnosti koji su konstitutisali značenje eksperimentalnog filma na ovim prostorima do danas (eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana, Alternativni film u Beogradu, istorija avangardnog filma), i one koji anticipiraju njegovu budućnost (u saradnji sa Međunarodnim festivalom kratkog filma u Oberhauzenu, Pančevo Film Festivalom, grupom Medijska arheologija, Kino Pleme i drugima).

Tim povodom, CZKD je pozvao zainteresovane autore da do 12. marta prijave svoje radove (u .mp4 formatu - h.264 codec koje je moguće poslati u digitalnom obliku (WeTransfer-om ili direktnim linkom na film) na adresu nepredviđeni@gmail.com, ili ih dostaviti u fizičkoj formi (poslati ili doneti ih lično na adresu CZKD-a, Birčaninova 21).

U mejlu treba navesti osnovne podatke o filmu: ime autora, godina proizvodnje, scenarista, snimatelj, format, trajanje, eventualno poster filma ili screenshot.

Rezultati selekcije, sastav žirija, kao i kompletan program festivala biće pravovremeno objavljeni na sajtu CZKD-a.

Urednica festivala je Aleksandra Sekulić, a u timu su i Ivica Đorđević, Adam Ranđelović i Nevena Lazić.

(SEEcult.org)

Nagrada Politike u čast Milutina Čolića



Filmovi u nacionalnoj takmičarskoj selekciji Srpski film na predstojećem 44. Festu u konkurenciji su ove godine i za “Politikinu” nagradu “Milutin Čolić”, koja nosi ime legendarnog filmskog kritičara te medijske kuće i osnivača Festa.

O dobitniku nagrade “Milutin Čolić” odlučiće žiri koji će činiti glumac i reditelj Predrag Miki Manojlović, scenarista, reditelj i producent Dušan Milić i filmska kritičarka “Politike” Dubravka Lakić.

Nagrađeni reditelj dobiće specijalno izrađenu gravuru i diplomu.

“Politika” želi da nagradom “Milutin Čolić” doprinese stimulisanju napretka srpskog filma i domaćih autora, podrži domaću kinematografiju i njen razvoj i bolje pozicioniranje u okviru evropskih koprodukcija, saopštio je Fest.

Filmovi u nacionalnoj selekciji 44. Festa takmiče se i za zvanične Festove nagrade i nagradu žirija “Nebojša Đukelić”.

Milutin Čolić bio je jedan od osnivača i prvi selektor Festa, a preminuo je u februaru 2009. u Beogradu u 90. godini. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Bio je dugogodišnji filmski kritičar “Politike”, gde je radio od početka 50-ih.

Rođen 1919. u Potočanjima kod Užica, Čolić je nekoliko godina proveo u nacističkim koncentracionim logorima u Norveškoj, a bio je i nosilac Partizanske spomenice 1941. godine.

Bio je upravnik Narodnog pozorišta u Užicu pre nego što se krajem 40-ih preselio u Beograd.

Objavio je 14 knjiga i studija, među kojima su “Jugoslovenski ratni film”, “15 najboljih”, “Pogled sa galerije”, kao i “Filmski portreti - Od Manakija do Makavejeva”. Reč je o zbirci intervjua koje je Čolić radio s najznačajnijim filmskim autorima tokom pola veka, a većina ih je objavljena u “Politici”.

Čolić je doprineo i nastanku filmskih festivala u Puli i Nišu, kao i Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu.

Govorio je da pisati o filmu podrazumeva pronicati ne samo u formu, već i u njegovu suštinu - ne samo kako, nego i šta film govori.

Publika 44. Festa videće u nacionalnoj selekciji "Srpski film" čak 19 naslova, među kojima su i oni koji su već bili u bioskopima, a prvi put su tu i manjinske koprodukcije, koje se takmiče za posebne nagrade.

U nacionalnoj takmičarskoj selekciji, koja je uvedena 2015. godine, nalazi se i debitantski film “Vlažnost” Nikole Ljuce, kojim će 44. Fest biti svečano otvoren 26. februara, nakon svetske premijere u selekciji Forum proteklog 66. Berlinala.

44. Fest premijerno će prikazati od 26. februara do 6. marta 110 filmova.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Odlazak Zelenovića iz Kinoteke



Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, posle gotovo 25 godina rada na čelu te kuće koja je izrasla u jednu od najcenjenijih u Evropi i šire, predao je 24. februara dužnost novom direktoru Jugoslavu Panteliću, ostavljajući iza sebe niz rešenih problema u vezi sa čuvanjem filmskog blaga i prostorom za prikazivanje filmova. Kao najveći uspeh, Zelenović je naveo to što je Jugoslovenska kinoteka sačuvana od finansijskih skandala i politizacije.

“Nikada nije održan nijedan politički skup u Kinoteci”, rekao je na konferenciji za novinare Zelenović, koji je na čelo Jugoslovenske kinoteke došao 1992. godine sa mesta urednika Filmskog programa RTS, zatekavši niz problema koji su dodatno usložnjeni međunarodnim sankcijama, a kasnije i NATO bombardovanjem.

“Prošli smo kroz sve to zajedno… Vrhunac je bio 1999. godine kada su raketirali Depo i napravili veliku štetu”, rekao je Zelenović, navodeći da ostavlja Panteliću “najbolju instituciju kulture” u Srbiji, uz neispunjeni cilj zaštite zgrade Muzeja u Kosovskoj kao kulturnog dobra.

“Nisam baš sve uradio što sam hteo – eto, da Muzej u Kosovskoj zaštitim kao kulturno dobro, i to ostavljam Jugoslavu u amanet”, rekao je Zelenović.



Konstatujući da nema nijednog segmenta Jugoslovenske kinoteke koji u proteklih 25 godina nije temeljno obnovljen, Zelenović je istakao i da je pritom filmski fond uvećan za više od 25.000 igranih filmova, što “predstavlja u stvari još jednu kinoteku”.

“Sazidali smo novi depo, izgrađen je regionalni Centar za digitalizaciju, preko 70 odsto starih filmova je rekonstruisano…”, naveo je Zelenović samo neke od ključnih postignuća za vreme svog mandata, među kojima je i otkrivanje filmova iz kolekcije Svetozara Botorića, rekonstrukcija Muzeja Jugoslovenske kinoteke i dugogodišnja borba za zgradu u Uzun Mirkovoj, koja je spasena od sudbine pretvaranja u još jedan u nizu tržnih centara.

Borba za zgradu u Uzun Mirkovoj počela je 1992. godine, kada je to zdanje dodelio Kinoteci tadašnji gradonačelnik Nebojša Čović, a trajala je do 2014. godine, podsetio je Zelenović.

“Sada imamo ukupno pet dvorana, a kada sam došao bila je jedna”, rekao je Zelenović, ističući da je 2015. godine Kinoteka prikazala 1.400 filmova na 2.600 projekcija (oko 7-8 dnevno), što retko koja slična ustanova u svetu radi, već se obično ograničavaju na jedan-dva naslova dnevno.



Zelenović je istakao i da su obe zgrade opremljene za prikazivanje svih filmskih formata iz istorije filma.

Kinoteka je, kako je naglasio, “jedino mesto gde može da se vidi film u originalnom formatu”.

“Sada smo mesto gde možemo da sagledamo kako se menjala istorija filma”, istakao je Zelenović.

Zelenović je posebno izrazio ponos zbog Festivala nitratnog filma, koji je osnovan “u najgore vreme”, a u proteklih 18 godina postao je “jedna od najdragocenijih stvari u filmskoj arhivistici u Evropi” i prerastao u instituciju za sebe.

“Prošle godine (na 17. Festivalu nitratnog filma) je bilo skoro 30 direktora iz 22 zemlje… Ovde se dolazi po mustre o tome kako se treba ponašati u filmskoj arhivistici”, rekao je Zelenović, pominjući i značaj ustanovljena nagrade Zlatni pečat koja je dovela u Beograd neka od najvećih imena filmske umetnosti, kao što su Ken Rasel, Liv Ulman, Vim Venders…

Zelenović je rekao i da smatra da je uvek mogao raditi bolje, ali teško da je mogao više, a među mnogobrojnim priznanjima koja je dobio, kao nadraže je izdvojio konstataciju na portalu SEEcult.org da je proteklih više od 20 godina postao “jedan od retkih, ako ne i jedini direktor neke kulturne ustanove u Beogradu koji uživa nepodeljene simpatije i stručne i najšire javnosti”.



Zelenović će neformalno ostati stručni savetnik novog direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića.

Pantelić je istakao da će Zelenović “zauvek biti čovek kome će moći da se uvek obrati”.

“Ovde uvek ima mesto. Rale je Rale”, dodao je Pantelić, odgovarajući na pitanje novinara povodom ranijeg predloga Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke da Zelenović ostane u svojstvu stručnog savetnika novog direktora.

Zelenović je dodao da institucije savetnika mogu biti značajne za instituciju i da bi bio vrlo zahvalan da je imao nekoga ko bi mu dao dobar savet.

Povodom preuzimanja dužnosti, za koju je izabran na osnovu ponovljenog javnog konkursa, Pantelić je rekao da neće obećavati mnogo i da je bolje raditi svaki dan.

“Ono što obećavam je da će Kinoteka raditi kao i do sada”, rekao je Pantelić, koji je i umetnički direktor Beogradskog međunarodnog filmskog festivala Fest, a godinama je radio kao filmski novinar i kritičar na beogradskoj TV Studio B pre nego što je privatizovana.

Pantelić je najavio određene nove vidove čuvanja i predstavljanja filmske baštine, uz “izbor filmova do kojih nam je stalo”, te uvećavanje fonda i otkrivanje novih filmova.

Zelenović je proteklih godina bio v.d. direktor Kinoteke, a razrešen je rešenjem Vlade Srbije od 2. februara, na osnovu predloga UO iz septembra 2015, zasnovanog na rezultatima javnog konkursa za izbor novog direktora.

Zelenović je ranije ispunio uslove za odlazak u penziju, a nije učestvovao na poslednjem, kao ni na prethodnom, neuspelom konkursu za direktora.

(SEEcult.org)

U slavu Đukelića na Festu



Beogradski međunarodni filmski festival Fest posvetio je deo programa svom nekadašnjem selektoru i cenjenom filmskom kritičaru i TV autoru Nebojši Đukeliću (1947-1996), čijim je imenom nazvana i nagrada Udruženja filmskih novinara i kritičara koja je od 2002. dodeljivana za najbolji film, a od 2015. namenjena je najboljem filmu iz regiona.

Đukeliću je posvećen deo programske celine “Fest klasik” na 44. Festu, povodom 20-godišnjice njegove smrti.

U okviru omaž programa u Jugoslovenskoj kinoteci od 27. februara do 6. marta biće prikazano devet filmova, a u Muzeju kinoteke od 3. do 6. marta još tri filma koja su izbor iz Đukelićeve selekcije u periodu od 1990. do 1992. godine, koji mnogi filmofili ocenjuju kao jedan od zlatnih uzleta Festa.

O tome svedoči lista odabranih filmova i autora koje je Đukelić otkrio publici Festa – “Veži me” Pedra Almodovara, “Milerovo raskršće” Džoela Koena, “Tajanstveni voz” Džima Džarmuša, “Evropa” Larsa fon Trira…

Pored toga, u Dvorani Kulturnog centra Beograda 29. februara biće prikazan kratki film o Đukeliću (uoči projekcije filma “Protiv prirode”), dok će 1. marta (posle filma “Odabrane”) moći da se vidi Đukelićev poslednji intervju, rađen 1996. godine s producentom Dejvidom Patnamom.

Za generacije koje su krajem 70-ih i tokom 80-ih godina pratile “Hronike Festa” na tadašnjoj TV Beograd, Đukelić je otkrivao lepote i tajne filmske umetnosti iz velikog sveta. U vreme bez interneta Đukelić je, kako podseća Fest, bio dobro obavešteni izvor informacija, mudri i duhoviti analitičar, odmereni i dobronamerni kritičar, koji je plenio erudicijom, ali i urođenim šarmom.

Njegovo znanje i posvećenost su imponovali i uticali na mnoge da upoznaju i zavole “Pokretne slike”, kako se zvala i jedna od njegovih izuzetnih TV emisija.

Kreirao je i vodio i “Moderna vremena”, “Petkom u 22”, “Festoviziju”, bio je urednik filmskog programa, vodio intervjue sa značajnim ličnostima iz sveta filma, izveštavao sa festivala u Kanu, Montrealu, Veneciji, Moskvi...

Bio je selektor Festa od 1990. do 1992. godine, odnosno do prekida Festa zbog uvođenja međunarodnih sankcija. Ni tada se nije predavao, već je u terminu Festa pokrenuo filmsku reviju simboličnog naziva Pozitiv.

Na jesen se navršava 20 godina od smrti Đukelića, čije ime od 2013. godine nosi jedna ulica u Beogradu, u opštini Čukarica.

Udruženje filmskih novinara i kritičara Beograda ustanovilo je 2002. godine nagradu “Nebojša Đukelić” na Festu.

Nagrada “Nebojša Đukelić” biće dodeljena na 44. Festu najboljem filmu iz regiona, uz podršku Fondacije “Nebojša Đukelić”, a o dobitniku će odlučiti tročlani žiri koji čine filmski, književni i muzički kritičar Zoran Janković (Srbija), filmski novinar i kritičar Stjepan Hundić (Hrvatska), direktor i osnivač filmskog festivala Fantastic Zagreb, te profesor na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Filip Feti Dautović, producent igranih i dokumentarnih filmova i velikog broja TV emisija.

44. Fest premijerno će prikazati od 26. februara do 6. marta 110 filmova.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Omaž Bouviju na Festu



Beogradski filmski festival Fest odaje počast nedavmo preminulom muzičaru Dejvidu Bouviju, koji je u stvaralačkom smislu istovremeno pripadao i filmskom svetu, omaž programom u Muzeju Jugoslovenske kinoteke od 27. februara do 5. marta.

Premda je nemoguće obuhvatiti celokupan Bouvijev filmski opus za svega nekoliko dana, važno je podsetiti se raznolikosti projekata u kojima se pojavljivao - od dečjih bajki do vampirskih filmova, uveličao je svojim prisustvom razna ostvarenja, a neka od njih se odavno mogu smatrati klasicima, naveo je Fest povodom omaža Bouviju.

Omaž Bouviju počinje filmom “Glad” (1983) Tonija Skota, a obuhvata i “Srećan Božić, gospodine Lorens” (1983) Nagise Ošime, “Baskijat” (1996) Džulijana Šnabela, u kojem je igrao Endija Vorhola, “Mi deca sa kolodvora Zoo” (1981) Ulriha Edela, te “Prestiž” (2006) Kristofera Nolana, u kojem je oživeo Nikolu Teslu, “Lingvini incident” (1991) Ričarda Šeparda i, u završnici – “Ljudi mačke” (1982) Pola Šredera.

Povodom smrti Bouvija, Jugoslovenska kinoteka je i početkom februara prikazala u Muzeju u Kosovskoj izbor filmova iz njegovog svestranog opusa.

Bouvi je preminuo samo nekoliko dana nakon što je izašao njegov poslednji album “Blackstar”.

44. Fest premijerno će prikazati od 26. februara do 6. marta 110 filmova.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/44-FEST-program.pdf

(SEEcult.org)

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=HV9RYXHytbM

Viktoriji Abril i Mektirnanu Zlatni pečat



Zvezde 44. Festa, španska glumica Viktorija Abril i američki reditelj Džon Mektirnan, dobiće tokom boravka u Beogradu i obilaska Jugoslovenske kinoteke najveće priznanje te ustanove – Zlatni pečat.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, koji je i umetnički direktor Festa, uručiće Viktoriji Abril Zlatni pečat 27. februara u Kinoteci, posle projekcije filma “Veži me” Pedra Almodovara.

Pantelić će Mektirnanu uručiti Zlatni pečat 28. februara uoči projekcije filma “Lov na crveni oktobar”, saopštila je Kinoteka.

Viktorija Abril već je stigla u Beograd, a 26. februara, na dan početka 44. Festa, koji joj je dodelio nagradu Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, predstaviće se medijima.

Publika 44. Festa videće 27. februara u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru programa FEST klasik, dva filma u kojima Viktorija Abril tumači glavne uloge – “Veži me” (1990) Almodovara i “Žena koja je obrisala suze” (2912) makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske, koji je nastao u koprodukciji Makedonije, Nemačke, Slovenije i Belgije, a povodom njegove premijere Viktorija Abril je gostovala ranije i u Makedoniji.

Viktorija Abril igrala je u više od 60 filmova, a ostvarila je i zavidnu muzičku karijeru.

U filmu “Veži me” (1990) glumila je bivšu porno glumicu i narkomanku koju kidnapuje mentalno oboleli mladić zaljubljen u nju (Antonio Banderas). Uprkos brojnim kontroverzama, film je postigao veliki uspeh i doneo joj nominaciju za nagradu Goja, “španskog Oskara”.

Bila je nominovana ukupno za osam nagrada Goja, a 1995. je osvojila to špansko filmsko priznanje za ulogu prostitutke alkoholičarke u filmu “Nadie hablará de nosotras cuando hayamos muerto”. Sledeće godine usledio je film “Visoke potpetice” u kome je takođe igrala glavnu ulogu - voditeljku koja se nakon 15 godina susreće sa majkom i pokušava da izgladi odnos sa njom, iako se udala za majčinog bivšeg ljubavnika. Te iste 1991. godine pojavila se i u filmu “Ljubavnici” i osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu na Berlinalu. Potom se 1993. pojavila i u trećem Almodovarovom filmu “Kika”, i ponovo osvojila nagradu u Berlinu (Berlinale Camera). Glumila je i 2001. u filmu “Bez vesti od Boga” s Penelope Kruz, za koji je scenario bio posebno i pisan za njih dve. U narednim godinama nastavila je da glumi u filmovima i serijama u Španiji, Francuskoj i Italiji, budući da tečno govori i glumi na sva tri jezika.

Zvezda 44. Festa je i američki reditelj Džon Mektirnan, tvorac nekih od najpopularnijih holivudskih akcionih filmova, najpoznatiji po filmu “Umri muški” koji je lansirao Brusa Vilisa u vrh holivudske elite, a inspirisao je četiri nastavka, od kojih je Mektirnan režirao drugi (Die Hard with a Vengeance). Prvi nastavak je odbio da režira, jer je bio zauzet novim projektom - špijunskim trilerom “Lov na crveni oktobar”, koji će videti publika Festa u Kinoteci.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

http://www.seecult.org/files/44-FEST-program.pdf

(SEEcult.org)

Filmska gurmanska bajka



Restoran Noma u Kopenhagenu, koji već godinama osvaja priznanja za najbolji u svetu, tema je dokumentarnog filma Pjera Dešana (Pierre Deschamps), koji predstavlja putovanje u misaoni svet kuvara Renea Redžepija, a priliku da ga vidi imaće publika predstojećeg 44. Festa.

Restoran Noma nalazi se u nekadašnjem skladištu sa burnom istorijom i sa pogledom na kopenhagenšku luku. Počevši od lokacije, preko menija pa do detalja u vezi sa boravkom u tom restoranu, za koji se rezervacije prave i po četiri meseca ranije, čitava priča o njemu zvuči prilično nestvarno.

Dešanov film predstavlja priču koja nalikuje klasičnim bajkama: ružno pače se preobrazilo u veličanstvenog labuda, koji sada vlada nad univerzumom moderne gurmanske kuhinje. Ali ispod uglačane površine, pojavljuju se pukotine u vidu starih rana. Godina 2013. bila je najgora u Redžepijevoj karijeri. Film prati njegovu borbu za povratak na vrh, preosmišljavanje Nome i ponovno osvajanje titule najboljeg restorana na svetu 2014. godine.

Redžepi je otvorio Nomu 2003. godine, a i danas je vlasnik i glavni kuvar. Sa iskustvom prikupljenim na različitim krajevima sveta, Redžepi je pomoću kuhinje proširio granice Danske. Posetioci njegovog restorana u prilici su da degustiraju tradicionalna skandinavska jela, sa akcentom na sezonskoj hrani. Jedno od popularnih su, na primer, slatki škampi u listu sremuša.

Nomin tim ne odustaje od traganja za novim idejama, zbog čega je poznat i po otvaranju pop-up restorana u različitim državama sveta.

Noma je tri godine uzastopno proglašavan za najbolji svetski restoran, a zatim je isti uspeh ostvario posle godinu dana pauze.

Korišćenjem različitih tehinka obrade hrane i berbom prvih sezonskih biljaka, Redžepi uspeva da proizvede jela koja nadmašuju granice ljudske percepcije ukusa.

Obrok u takvom restoranu ima cenu, a njenu osnovu čini strpljenje. Rezervacije se vrše i u periodima kada je tim na putovanju zbog pop-up projekata, i to se čini isključivo onlajn.

Poseban ugođaj moguće je iskusiti u privatnoj sobi tog restorana, koja se nalazi sprat više i ima pogled na luku. Uslov je, međutim, potrošenih 25.000 danskih kruna, što je nešto više od 400.000 dinara.

Film “Noma, moja savršena oluja” (Noma My Perfect Storm) deo je programa specijalnih projekcija na 44. Festu, a biće ga moguće videti 6. marta u bioskopu Cineplexx na Ušću, zahvaljujći distributerskoj kući MegaCom Film.

Prikazan je na festivalima u San Sebastijanu i Tokiju, gde je osvojio nagradu za najbolji dokumentarac na temu kulinarstva.

44. Fest premijerno će prikazati od 26. februara do 6. marta 110 filmova.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Viktorija Abril otvara 44. Fest



Beogradski međunarodni filmski festival Fest svečano će biti otvoren 26. februara u Sava centru debitantskim filmom “Vlažnost” domaćeg reditelja Nikole Ljuce, a otvoriće ga španska glumica Viktorija Abril, koja je uz američkog reditelja Džona Mektirnena najveća zvezda 44. Festa.

Na ceremoniji svečanog otvaranja 44. Festa biće uručena nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti Velimiru Bati Živojinoviću, jednoj od najvećih zvezda domaćeg filma, kao i Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo Viktoriji Abril.

Ista nagrada dodeljena je i američkom reditelju Džonu Mektirnanu, a i Abrilova i on su dobitnici i najvećeg priznanja Jugoslovenske kinoteke – Zlatnog pečata.

Publici na otvaranju 44. Festa, koji će do 6. marta premijerno prikazati 110 filmova, pokloniće se nakon projekcije “Vlažnosti” ekipa tog filma na čelu sa rediteljem Ljucom i glumcima Tamarom Krcunović i Milošem Timotijevićem, koji sa velikim uzbuđenjem očekuju reakcije beogradske publike nakon nedavne svetske premijere na Berlinalu u programu Forum.

Ljuca je na konferenciji za novinare 25. februara izrazio nadu da će domaća publika jednako dobro reagovati kao publika Berlinala, gde su bile pune sale tokom svih pet projekcija, a mnogo gledalaca bilo je zainteresovano potom za razgovor sa ekipom.

"Presrećan sam zbog toga, to nam je vetar u leđa za celu ekipu", rekao je Ljuca, koji je naveo da je pravio film kakav bi sam želeo da gleda, a ne da bi kalkulisao sa svetskim festivalima.



“Vlažnost” je moderna priča sa primesama trilera, a prati lik mladog menadžera Petra čiji život dobija neočekivani obrt kada njegova žena iščezne, a on pokuša da njen nestanak sakrije od svih i nastavi normalan život.

Koscenaristkinja Staša Bajac rekla je da je film pravljen za publiku, u želji da je podstakne na razmišljanje o tome da li ima ili nema, i zašto, budućnosti za vezu glavnih junaka.

Prve festivalske večeri biće prikazan i film “Komuna” danskog reditelja Tomasa Vinterberga koji je festivalskoj publici poznat po potresnom, višestruko nagrađivanom filmu “Lov” koji je prikazan na 41. Festu.

Film “Komuna”, premijerno prikazan u takmičarskoj selekciji 66. Berlinala, govori o sukobu ličnih želja i solidarnosti i tolerancije u jednoj komuni tokom 70-ih, i zasnovan je ličnom iskustvu reditelja. Erik i Ana su par akademika koji sa svojom ćerkom Frejom osnivaju komunu u Erikovoj velikoj kući u predgrađu Kopenhagena. U početku sve deluje idealno, ali mir i sklad ne mogu da opstanu, posebno kad se u kuću useljava Erikova ljubavnica…



Vinterberg je živeo sa roditeljima u jednoj komuni u Kopenhagenu između 1976. i 1985. godine, koja je bila sačinjena od intelektualaca, akademika i poslovnih profesionalaca. “Nije bilo seksa i droge svuda, bila je to veoma optimistična, slobodoumna atmosfera. Možda sa malo previše piva”, rekao je reditelj povodom novog filma. Takođe, bio je inspirisan usamljenošću koja je jedna od boljki savremenog društva, pogotovo danskog, gde veliki broj ljudi živi sam.

“Svet se promenio. 1975. u našoj komuni, za punim stolom ljudi, neko bi ustao i predložio da se stanarina plaća u zavisnosti od ličnih prihoda. A taj neko bi bio onaj koji u celoj kući ima najveće prihode! Ali 80-ih su počele da se cene vrednosti slobode i individualizma, i to je bio početak kraja. A komune nisu bile ni nove ni seksi. Može da se desi da dolazi novi talas. Mnogi mladi iz generacije moje ćerke počinju da žive zajedno kao cimeri. A starije generacije koje su živele u komunama ponovo počinju da se useljavaju u zajednice”, naveo je Vinterberg, koji učestvuje na 44. Festu i filmom “Daleko od razuzdane gomile”.

Najveće interesovanje za sada na 44. Festu izazvao je film “Mladost” Paola Sorentina, za koji je ostalo još malo ulaznica.

Prema navodima organizatora, dosad je prodato 55.000 karata, a među najtraženijim filmovima su i “Ave Cezare” braće Koen, kojim je otvoren protekli 66. Berlinale, te “Nerazuman čovek” Vudija Alena i “Kerol” Toda Hejnsa.

Za VIP zvanice na otvaranju 44. Festa biće obezbeđen svečani ulaz, kao i crveni tepih, a ceremoniju, koju će voditi glumci Nebojša Milovanović i Tamara Dragičević i na kojoj će nastupiti duet Aleksandre Kovač i Marka Tolje, direktno će prenositi RTS.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Ekipe više od 20 filmova - gosti 44. Festa



Među gostima 44. Festa u Beogradu biće članovi ekipa više od 20 filmova iz regiona i sveta koji će razgovarati s publikom posle projekcija, a kao najveće zvezde su najavljeni španska glumica Viktorija Abril i američki reditelj Džon Mektirnan, kojima će biti uručena nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, kao i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Među gostima 44. Festa, koji će prikazati od 26. februara do 6. marta 110 premijernih filmova, biće i ruski reditelj Pavel Lungin, predsednik žirija Glavnog programa, koji će, kao i Mektirnan, održati masterklas.

Najavljena je i glumica Kalieaswari Srinivasan koja igra glavnu ulogu u pobedničkom filmu prošlogodišnjeg Kanskog festivala “Dipan”, tumačeći lik mlade žene sa Šri Lanke koja se udružuje sa bivšim vojnikom Tamilskih tigrova i jednim siročetom kako bi se zajedno predstavljali kao lažna porodica i lakše emigrirali u Francusku.

Ekipa filma “Novajlija”, glumac Anthony LaPaglia, reditelj Kai Barry, glumica Noemie Merlant i producent Srđan Stakić, ponovo će posetiti Srbiju, nakon što su deo tog filma snimali pre nekoliko godina u Beogradu i na Mokroj Gori.

Fest će posetiti i ekipe pet filmova iz Glavnog takmičarskog programa - američki reditelj iranskog porekla Ramin Bahrani predstaviće svoj novi film “99 Homes”. Poznat po filmovima “Man Push Cart”, “Chop Shop” i “Goodbye Solo”, koji su prikazivani u Kanu, Veneciji, Berlinu i Sandensu, Bahrani se u novom filmu bavi posledicama ekonomske krize u Americi i prati porodicu koja je suočena sa gubitkom kuće usled nagomilanih dugova.

Nemački reditelj Florian Gottschick predstaviće svoj drugi igrani film “Svetla noć”, koji se bavi kompleksnim odnosima četvoro ljudi tokom dugog, letnjeg vikenda u provinciji.

Elie Wajeman je francuski reditelj koji takođe dolazi sa drugim filmom, “Anarhisti”, koji prati čoveka sa misijom da se infiltrira u grupu anarhista krajem 19. veka.

Meksička glumica Leidi Gutierrez gostovaće povodom filma “Odabrane” koji govori o osetljivoj temi prostitucije, a Lili Horvath iz Mađarske dolazi sa rediteljskim debijem “Dete srede”, dok će Hadar Morag iz Izraela predstaviti svoj debi “Zašto si me ostavio”.

U takmičarskom programu Srpski film našle su se i manjinske koprodukcije, pa će 44. Fest ugostiti i veliki broj ekipa filmova iz regiona.

Nagrađivanu dramu “Zvizdan”, koja je bila hrvatski kandidat za Oskara, predstaviće reditelj Dalibor Matanić, producentkinja Ankica Jurić Tilić, glavni glumci Tihana Lazović i Goran Marković, kao i Nives Ivanković i Slavko Sobin koji igraju sporedne uloge. Film “S one strane”, premijerno prikazan na Berlinalu, predstaviće publici Festa reditelj Zrinko Ogresta, scenarista Mate Matišić, producent Ivan Maloča, kao i glumica Ksenija Marinković, koja se igrom slučaja našla u čak pet filmova koji će biti prikazani na Festu.

Komediju koja ruši rekorde gledanosti u Hrvatskoj, “Narodni heroj Ljiljan Vidić”, predstaviće glumci Stjepan Perić, Dražen Čuček i Đorđe Kukuljica.

Film “Brat Dejan”, sniman u potpunosti u Srbiji, sa Markom Nikolićem u glavnoj ulozi generala optuženog za ratne zločine, predstaviće gruzijski reditelj Bakur Bakuradze.

U sprsko-korejsko-slovenačkoj produkciji, naučno-fantastičnom filmu “Procep” Dejana Zečevića, glavne uloge tumače glumci Katarina Čas, Ken Foree i Monte Markham koji će se, pored domaće ekipe filma, takođe predstaviti publici.

Među gostima Festa najavljena su i četvorica reditelja iz takmičarskog programa Granice – “III” će predstaviti ruski reditelj Pavel Khaleev, “Bunker” nemački reditelj Nikias Chryssos, “Mrvice” španski reditelj Miguel llanso, a “H.” američki reditelj Daniel Garcia.

Turski reditelj Can Evrenol gostovaće povodom filma “Baskin”, a reditelj Tomaž Gorkič i producent Zoran Dževrdanović povodom filma “Idila”, koji će biti prikazani u programu Thrills and Kills.

Iz Slovenije će gostovati glavni glumac filma “Julija i Alfa Romeo” Dario Nožić Serini, te producent Andrej Stritof, kao i reditelj Jan Cvitkovič i producent Aleš Pavlin, koji će predstaviti komediju “Šiška Deluks”.

Kineski film “Anđeo: recept za život” predstaviće ekipa filma na čelu sa rediteljem Yangom Huom, a ruski film “Bez granice” predstaviće reditelj Rezo Giginešvili i glumci Ravšana Kurkova, Ina Čurikova i Oleg Basilašvili.

Kao članovi žirija Glavnog takmičarskog programa Beograd će posetiti i norveški pisac i scenarista Gjermund Gisvold i hrvatski filmski, pozorišni i televizijski glumac Janko Popović Volarić.

Gosti Festa biće i u sastavu žirija za sekciju Srpski film - mlada rumunska glumica Kozmina Stratan, hrvatski filmski reditelj Nevio Marasović i nemački filmski novinar i festivalski programski direktor Bernd Buder.

Žirij programa Granice ugostiće hrvatskog novinara i filmskog kritičara Marka Njegića, dok će u žiriju za nagradu “Nebojša Đukelić” gost Festa biti filmski kritičar Stjepan Hundić iz Hrvatske.

(SEEcult.org)

Viktorija Abril: Bili smo slobodniji



Slavna španska glumica Viktorija Abril, počasna gošća 44. Festa, osvrnula se u Beogradu na najznačajnije uloge i uticaje tokom uspešne filmske karijere, ocenjujući da su uslovi rada danas takvi da verovatno ne bi ni mogli biti snimljeni neki od filmova kojima se proslavila.

Dobitnica nagrade Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, Viktorija Abril rekla je 26. februara na konferenciji za novinare 44. Festa da treba praviti razliku između autorskog filma i holivudske produkcije, koja dovodi do toga da se čini kao da se svaki put gleda jedan isti film.

Viktorija Abril uskoro ima u Španiji premijeru filma “Rođena da pobedi” u režiji Visentea Viljanueve, za koji je rekla da je ponosna, jer je to autorski film, crna komedija, prepuna humora iz vremena cenzure.

Prema njenim rečima, nije lako dobiti ulogu u sredovečnim godinama, jer scenaristi ne pišu za starije glumice.

“Ta prokleta decenija su četrdesete godine. Ima samo loših uloga ili uloga ogorčenih žena. Scenaristi više ne žele da budeš žena, da se skineš, da vodiš ljubav… Takvih uloga jednostavno nema. Kada sam to shvatila, ja sam u svojim 40-im počela da se bavim muzikom, pevala sam i na svojim koncertima sam bila najvažnija”, rekla je Viktorija Abril, dodajući da su glumice u pedesetim godinama već u drugačijoj situaciji, jer mogu da igraju majke, bake, tetke…

Navodeći da ne može da izdvoji osobu koja je presudno uticala na njenu dugogodišnju karijeru, Viktorija Abril je kao presudan izdvojila trenutak kada je kao 14-godišnjakinja odlučila da prestane da se bavi baletom i postane glumica.

Kada je sa Viktorom Arandom snimila “Promenu pola”, shvatila je, kako je rekla, terapeutsku vrednost filma.

Sa Arandom je snimila čak 14 filmova, a internacionalnu karijeru stekla je uz Pedra Almodovara, sa kojim je snimila tri filma za pet godona.

Viktorija Abril naglasila je da su joj važni, međutim, i mnogi drugi reditelji, bez obzira na uspeh filma.

“Svi su mi važni, čak i filmovi koji su bili promašaji, jer i iz grešaka može puno da se nauči. Karijera je kao zamak od kockica, ako neku izvučete celina će se raspasti”, rekla je Viktorija Abril, koja je gostovala u Beogradu i 2000. godine, kada je održala koncert.

Njen prvi albim “PutchEros do Brasil” bio je bosanova, koju je, kako je rekla, otkrila kao devojčica, a 30 godina kasnije poželela i da je snimi u ritmu u kojem je oseća. Drugi album su odabrane francuske ljubavne
pesme koje je Viktorija Abril prilagodila ritmu flamenka.

Viktorija Abril se 80-ih godina, inače, preselila u Pariz, zbog ljubavi, ali je nastavila saradnju sa autorima iz španskog pokreta tog doba Movida.

Prema njenim rečima, velike su razlike između tog i današnjeg vremena.

“Onda smo bili mnogo slobodniji, nije bilo diktata političke korektnosti. Danas, na primer, ne bi mogao da se nađe producent za film kakav je bio ‘Veži me'”, rekla je ona povodom svog prvog filma sa Almodovarom.

Povodom erotskih scena sa Antonijem Banderasom u tom filmu, Viktorija Abril rekla je da su prethodno već snimali zajedno desetak puta i da ga je smatrala gotovo rođakom.

“Almodvar je insistirao da se scenario striktno prati, ali mi smo posle odigrane scene nastavili da improvizujemo, a on nije zaustavio kameru i posle je nešto od toga ušlo u film”, rekla je Viktorija Abril, koja je doputovala u Beograd dan uoči otvaranja Festa, a oduševljena je, jer vidi sličnosti sa Madridom.

Makedonija, u kojoj je pre nekoliko godina snimala “Ženu koja je obrisala suze” u režiji Teone Strugar Mitevske, podseća je na Andaluziju, gde je provela detinjstvo.

Viktorija Abril rekla je i da je shvatila da postoji posebna, porodična karakteristika na Balkanu, što je nešto jako prijatno.

Oduševljena je i zato što sve intervjue na Festu može da daje na španskom jeziku.

“Obično u Evropi to radim na engleskom, a ovde mnogi ljudi znaju španski, shvatila sam da ga uče kroz fimove i serije”, dodala je Viktorija Abril, koja će i otvoriti 44. Fest u Sava centru.

Tokom boravka u Beogradu biće joj uručeno i najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat.

(SEEcult.org)

Hitovi Festa u Budvi i Novom Sadu



Beogradski filmski festival Fest, čije će 44. izdanje biti održano od 26. februara do 6. marta, prikazaće premijerno deo filmova i u Novom Sadu i Budvi.

Od 27. februara do 7. marta u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu biće prikazani neki od najatraktivnijih svetskih naslova, kao što su “Kerol”, nominovan za šest Oskara, “Dankinja” nominovan za četiri Oskara, “Mladost” Paola Sorentina, dobitnika nagrade Evropske filmske akademije za najbolju režiju, “Pod lupom”, dobitnik nagrade BAFTA za najbolji scenario, “Bruklin” koji je dobio nagradu BAFTA za najbolji britanski film, “Ave Cezare” braće Koen koji je otvorio protekli 66. Berlinale, te “Trambo” u kojem glavnu ulogu tumači Brajan Krenston.

Biće prikazani i filmovi reditelja Vernera Hercoga “Kraljica pustinje” i Tomasa Vinterberga “Komuna”, kao i “Dipan” Žaka Odijara, prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu.

Publika će, takođe, imati priliku da pogleda premijere domaćih ostvarenja “Vlažnost” Nikole Ljuce, kojim 44. Fest počinje, a svetsku premijeru imao je na proteklom Berlinalu, zatim rediteljski debi glumice Mirjane Karanović “Dobra žena”, čija je svetska premijera bila na nedavnom Sandensu, “Otadžbina” Olega Novkovića i “Procep” Dejana Zečevića.

Deo programa 44. Festa biće prikazan i u Budvi u bioskopu Cadmus Cineplex od 26. februara do 6. marta.

Publika će imati priliku da pogleda 23 ostvarenja svetske kinematografije, među kojima su novi film Vudija Alena “Nerazuman čovek”, zatim “Sikario” sa Emili Blant i Benisiom Del Torom, “Rok kraljica” sa Meril Strip i Kevinom Klajnom i “Soba”, koji je nominovan za četiri Oskara. Biće prikazan i dokumentarac o Dženis Džoplin, kao i favoriti sa Berlinala “Vesti sa Marsa”, “Veliki otac mali otac i druge priče” i “Komuna”, te srpski filmovi “Otadžbina”, “Panama” i “Sizif K”.

Karte za projekcije u Novom Sadu koštaju 350 dinara, a u Budvi 3 evra.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Zlatni pečat Viktoriji Abril



Zlatni pečat, najznačajnija nagrada Jugoslovenske kinoteke, uručen je 27. februara španskoj glumici Viktoriji Abril, koja je dan ranije otvorila 44. Fest, na kojem je dobila nagradu Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo.

Nagradu Zlatni pečat, koja se 1995. dodeljuje za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, uručcio je Viktoriji Abril novi direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, koji je i umetnički direktor 44. Festa.

Pantelić je prilikom uručenja nagradw podsetio da su među dobitnicima Zlatnog pečata velikani filma kao što su Ken Rasel, Vim Venders i Teo Angelopulos, te Ričard Drajfus i Aleksandar Sokurov, koji su primili tu nagradu 2015. godine.

“Večeras imam veliko zadovoljstvo da ovo priznanje dodelim Viktoriji Abril, ženi koja je inspirisala i nastavlja da inspiriše filmske stvaraoce, ljubitelje filma i nas koji se filmom bavimo na najrazličitije načine sa samo jednim ciljem, a on je - izazvati što je moguće više ljubavi na relaciji publiika i sedma umetnost”, rekao je Pantelić na svečanom uručenju nagrade Zlatni pečat Viktoriji Abril, kojem je prisustsvovao i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.



Viktorija Abril istakla je da Jugoslovenska kinoteka poseduje bogatu kolekciju filmskih eksponata, između ostalog i štap Čarlija Čaplina, a tim povodom obećala je Tasovcu da će doprineti toj kolekciji cipelom koju je nosila u filmu “Visoke potpetice".

Viktoriji Abril, koja je 26. februara u Sava centru svečano proglasila otvorenim 44. Fest, uručena je i specijalna festivalska nagrada Beogradski Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, koje obuhvata uloge u oko 60 filmova, kao i brojne nagrade, uključjujući Srebrnog medveda za najbolju glumicu na Berlinalu 1991.







U čast Viktorije Abril u Jugoslovenskoj kinoteci prikazana su dva filma u kojima gumi - “Veži me” španskog reditelja Pedra Almodovara i “Žena koja je obrisala suze” makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske.

Uz Viktoriju Abril, dobitnik Beogradskog pobednika je i američki reditelj Džon Mektirnan, koji će 28. februara dobiti i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

(SEEcult.org)

Imati Šekspira na umu



Američki reditelj Džon Mektirnan, specijalni gost 44. Festa, koji je najpoznatiji po akcionim filmovima, poručio je mlađim kolegama da snimanje filma moraju da nauče sami, a preporučio im je i da uvek imaju Šekspira na umu.

“Film učite sami, to ne može da vas nauči neko drugi”, rekao je Mektirnan 27. februara na konferenciji za novinare Festa, koji mu je dodelio nagradu Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, a od Jugoslovenske kinoteke dobiće njeno najveće priznanje Zlatni pečat.

Navodeći da je za vreme studija u Njujorku najpre hteo da se bavi pozorištem, Mektirnan je rekao da je počeo, međutim, da razmišlja o filmu, a da bi ga upoznao, odabrao je da satima gleda “Američku noć” Fransoa Trifoa, smatrajući da je jednostavan i “dobar za proučavanje”.

“Gledao sam ga od 9 ujutru do 11 uveče iznova i iznova dva dana dok nisam prevazišao zaplet, one trenutke kad primećujem nešto novo u kadru i dosadu, dok nisam došao u stanje kada sam bio zadovoljan onim što sam naučio i dok nisam shvatio realnost filma. Realnost je da je to jedan lanac slika u određenom redosledu koji priča priču ili zabavlja na neki način. Tako da morate prvo da shvatite kako da snimite redosled slika koje sadrže informacije koje želite da prenesete. I onda dolazite do toga kakav odnos te slike treba da imaju, jer te slike čine stil filma, i takođe čine jezik filma”, rekao je Mektirnan, dodajući da odnos tih slika utiče na to kakve informacije će gledaoci izvući.

“Znam da to zvuči budalasto, ali odatle sam morao da počnem”, rekao je Mektirnan, najpoznatiji po filmovima “Predator” sa Arnoldom Švarcenegerom i “Umri muški” sa Brusom Vilisom, te špijunskom trileru “Lov na crveni oktobar”



Prema njegovim rečima, motivacija za filmove je uvek različita, a jedino još nije snimio film samo zato što mu je neko za to platio, što je motivacija za većinu ljudi.

“U ‘Crvenom oktobru’ sam bio fasciniran tehnologijom, nije me zanimalo ratovanje, to je film o mirenju, o ljudima koji se bore da razumeju jedni druge i stvore mir. Konkretno, to je o ljudima koji žive u svojim umovima, ljudi u podmornicama, cela tehnologija postoji u njihovom umu, ne mogu da vide ništa, to je učenje veština koje će nam trebati u svemiru. Razmišljao sam o njima kao da pravim priču o modernom čoveku. Modernom čoveku nije potrebno da zna da dohvati pištolj i krene da puca na ljude, ali treba da zna da koristi svoj um da napravi mašine koje mogu ono što ljudi nikad ne bi mogli, takvi ljudi koji to rade su heroji. I mislim da su priče o tim herojima mnogo važnije nego neke mitske priče o nekom tipu u 19. veku sa značkom na grudima koji paradira glavnom ulicom svog grada koji nikad nije postojao i upuca nekog ko takođe nije postojao”, rekao je Mektirnan, ocenjujući i da bi Srbija bila sjajno mesto da se snimi priča kakva je u jednom od dva njegova nova filma, koji deluje kao da je o toj grupi ljudi koja paradira gradom i puca u ljude, ali je ustvari slojevita priča, "nešto potpuno drugačije”.

“Ne kažem zbog kulturnih razloga, nego zbog toga kako izgleda i gomile mladih reditelja koje sam upoznao u poslednjih 24 sata, zbog okoline, mislim da bi se dobro uklopilo”, dodao je Mektirnan.



Mektirnan je za američke blokbastere rekao da su kao stripovi.

“Imate reditelje koji nisu filmski autori, ne znaju da čitaju, neko im pokaže strip i to im izgleda kao film. Oni to rade iz potpuno drugih razloga od većine reditelja koji iz kulturnih razloga počinju da se bave filmom. Pada mi na pamet Šekspir koji je rekao da su glumci hroničari vremena, a mi smo u istom poslu, i to radimo iz istih razloga. Ljudi koji prave sve te stripove se nadaju da imaju mašinu za novac, ako naprave jedan film i on donese zaradu, napraviće još 40 istih dok se rezervoar ne isprazni, i onda neko drugi pronađe nešto novo i svi ga prozovu genijalnim. Ali to nije ta osnovna funkcija o kojoj je Šekspir pričao pre 400 godina, to je razlika”, dodao je Mektirnan.

Upitan o utiscima o Srbiji, Mektirnan je rekao da je primetio da mladi ljudi žele da budu deo Evrope.

“Ostavili su prvi svetski rat za sobom konačno, jednostavno ih to više ne interesuje, samo žele da budu moderni Evropljani i to je divno”, dodao je Mektirnan.

Zvezda 44. Festa je i španska glumica Viktorija Abril, koja je takodje dobitnica Beogradskog pobednika i Zlatnog pečata.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

*Foto: Fest (Dušan Milenković)

(SEEcult.org)

Pobednici 12. ZagrebDoxa



Najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji na 12. ZagrebDoxu proglašen je kineski dokumentarac “Pesnik na poslovnom putu” reditelja Jua Anqija, a u regionalnom takmičarskom programu pobedio je hrvatski film “4.7” Đure Gavrana.

Kineski film “Pesnik na poslovnom putu”, prema navodima žirija, hrabar je u svojoj zahtevnoj formi, vizuelno originalan i upečatljiv, i donosi veoma originalnu umetničku viziju, koja i nakon svih filmskih eksperimenata proteklih decenija uspeva da proširi viđenje dokumentarnog filma.

Osim Velikog pečata, posebna priznanja u međunarodnoj konkurenciji dodeljena su britansko-ukrajinsko-američkom filmu “Ruski detlić” Chada Gracije koji “inovativno pristupa političkim i ličnim temama i izrazito emotivno nabijenoj političkoj prošlosti i sadašnjosti ukrajinskog društva”, te britanskom filmu “Reci proleću da ne dolazi” Saeeda Tajia Faroukyja, “dirljivom prikazu ljudske sudbine koji oslikava neverovatnu sposobnost ulaženja u srž fascinantnih zbivanja”.

Žiri međunarodne konkurencije činili su reditelj Bruno Gamulin, filmski teoretičar Nikica Gilić i rediteljka i glumica Nino Kirtadzé.

Veliki pečat za najbolji film u regionalnoj konkurenciji dodeljen je Gavranovom filmu “4.7” za “upečatljiv prikaz bivšeg alkoholičara na putu oporavka, za detaljno razrađenu strukturu i inovativnu, ekonomičnu montažu, te za uključivanje publike jednostavnim filmom o običnom čoveku punom iznenadnih preokreta i otkrića”.

Regionalni žiri, koji su činili direktorka filmskog programa i programa za profesionalce za Šefild Doc/Fest Claire Aguilar i reditelji Marcell Gerő i Silvestar Kolbas, dodelio je i posebna priznanja dansko-srpskom filmu “Flotel Europa” reditelja Vladimira Tomića za “izrazito ličan pogled i priču ispričanu preko kućnih snimaka, za perspektivu o životu izbeglice u plutajućem ‘hotelu’, te za predivnu priču o odrastanju dansko-bosanskog mladića”, kao i mađarskom filmu “Vlak nade” Kláre Trencsényi za “snažnu filmsku viziju, za osećaj prema likovima i jedinstveni ovekovečeni trenutak – kada život prelazi iz jedne faze u drugu, a dete napušta nevinost i pravi korak u okrutniji svet”.

Mali pečat za najbolji film mladog autora do 35 godina dodeljen je švajcarsko-nemačkom filmu “Iznad i ispod” Nicolasa Steinera, a žiri koji su činili reditelji Karpo Godina, Dénes Nagy i Daina O. Pusić, istakao je da taj enigmatičan film “omogućuje gledaocu da uspori i uroni u život likova s rubova društva koji, u svojim naizgled izgubljenim i besciljnim životima, uspevaju da pronađu divljenje, lepotu i ljubav”.

Mladi žiri dodelio je i dva posebna priznanja: srpskom filmu “Abdul i Hamza” Marka Grbe Singha koji “nežno i melanholično prikazuje život dvojice somalskih izbeglica u Srbiji i njihovo polagano nestajanje iz sveta koji im je stran”, te hrvatskom filmu “Sanja” rediteljke Nikice Zdunić, uz obrazloženje da “samouverenost i originalnost ukazuju na talentovanu autorku snažnog osećanja za stil i svežeg razumevanja svoje okoline”.

Žiri za nagradu Movies That Matter, koji su činili reditelj Giovanni Giommi, aktivistkinja Jasna A. Petrović i sociološkinja Tea Vidović iz Centra za mirovne studije, dodelio je nagradu za film koji na najbolji način promoviše ljudska prava američkom dokumentarcu “Moj Alep” rediteljke Melisse Langer. Taj film je nagrađen zbog “autentičnog prikaza situacije jedne podorice pogođene ratom”, koji gledaoca “ne tera na plač, nego ga poziva na razumevanje”. Takođe, istaknuto je da “Moj Alep” slojevito prikazuje “nepodnošljivu lakoću postojanja izbeglica u današnjem svetu”.

Žiri Movies That Matter dodelio je i posebna priznanja britanskom filmu "Kod frizera" rediteljke Iris Zaki kojem priznanje daje “zbog originalna načina progovaranja o arapsko-jevrejskim odnosima“, i slovenackom filmu "Dom" Metoda Peveca koji "otvara probleme posttranzicijskih društava bivše Jugoslavije: Bosanaca i Slovenaca".

Nagradu za najbolji film o problemima mladih, koju je dodelio žiri sastavljen od učenika IX gimnazije u Zagrebu, dobio je film “Filharmonija s deponija” Grahama Townsleyja i Brada Allgooda zbog originalne i uzbudljive temu, iskrenosti i autentičnosti.

Nagrada “Mojoj generaciji”, koju osnivač i direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski dodeljuje autorima koji su u dokumentaristici prisutni dugo i kvalitetno, dodeljena je filmu “Don Juan” Jerzya Sladkowskog, zbog “sposobnosti da se prepozna i zabeleži svakodnevna priča pojedinca, kome je lako suditi zbog njegove asocijalnosti u odnosu na zahteve tzv. normalnih ljudi”, te da se preokrene u arhetipsku priču o uskogrudnom sistemu ustaljenih navika i očekivanja, kao i zbog “ljudskosti i otvorenosti kojima nam daje uvid u nas same“.

Puhovski se uoči svečanog proglašenja pobednika osvrnuo na žalosne sudbine izbeglica sa Bliskog Istoka i podsetio na drevni sirijski grad Palmiru - živi dokaz da se više od 2.000 godina kulture može uništiti u jednoj eksploziji bombe.

"Kultura je nešto što treba stvarati i održavati. Kad jednom nestane, vrlo teško ju je ponovno izgraditi. ZagrebDox 12 godina u svom malom ‘vrtu’ pokušava da unapređuje i razvija kulturu dokumentarnog filma. Time ne mislim samo na prikazivanje filmova nego na sve ono što mi ovde radimo da bismo razvijali dokumentarni film, svest o njemu, da bismo profesionalcima omogućili da razvijaju svoje buduće projekte, a publici da razgovara o temama koje dokumentarci nude”, rekao je Puhovski.

Na 12. ZagrebDoxu prikazano je više od 160 filmova u 17 programa, a posetilo ga je više od 160 gostiju iz celog sveta.

Zbog velikog interesovanja, filmovi “Ljudski” Yanna Arthus-Bertranda, “Ispod sunca” Vitalija Manskog i “Švedska teorija ljubavi” biće reprizno prikazani 28. februara, poslednjeg dana ZagrebDoxa, kada gledaoci imaju priliku i da pogledaju sve nagrađene filmove, te čuju ko je dobio HT nagradu publike.
(SEEcult.org)

Novi-stari oskarovci



Film “Pod lupom” Toma Makartija osvojio je Oskara za najbolji film na 88. ceremoniji Američke filmske akademije u Holivudu, dok je “Povratnik”, koji je imao najviše nominacija (12) odneo svega tri nagrade, uključujući za režiju Alehandra Injaritua i konačno doneo Oskara za najboljeg glumca Leonardu Dikapriju. Uz pojedina iznenađenja, ali i očekivane trujumfe, dodela Oskara protekla je i u znaku bojkota dela holivudskog krema zbog rasne nejednakosti među nominovanima, kao i uz poruke o potrebi borbe protiv globalnog zagrevanja i humanosti naspram fašizacije društva. Najviše nagrada odneo je film “Pobesneli Maks: Autoput besa”, koji je trijumfovao u šest od deset kategorija.

Pobednički film “Pod lupom” o novinarima “Boston globa” koji su razotkrili mrežu pedofila unutar Katoličke crkve, zasnovan na istinitim događajima, doneo je Makartiju i Oskara za najbolji oririginalni scenario, a prethodno je trijumfovao 27. februara i na dodeli nezavisnih Spirit nagrada.

U konkurenciji sa Majklom Fasbenderom, Edijom Redmejnom, Brajanaom Krenstonom i Metom Dejmonom, Di Kaprio je konačno dobio Oskara za glavnu mušku ulogu posle pet neuspešnih nominacija u protekle 22 godine, što je publika u holivudskom Dolbi teatru propratila stajaćim ovacijama. Zahvaljujući prilikom uručenja zlatne statue Injarituu i kolegi Tomu Hardiju, DiKaprio je rekao da je istakao da je “Povratnik” film o ljudskom odnosu sa svetom prirode i zauzeo se za oštru borbu protiv klimatskih promena.

“Klimatske promene su realnost – dešavaju se sada. To je najvažnija pretnja sa kojom se suočava ljudski rod i moramo da radimo zajedno da to sprečimo”, poručio je DiKaprio, pozivajući javnost da podrži lidere širom sveta koji ne govore u ime velikih zagađivača ili velikih korporacija, već u ime celog čovečanstva, u ime domorodačkih naroda širom sveta i milijardi neprivilegovanih ljudi koji će klimatske promene najviše i osetiti.

“Ne uzimajmo planetu zdravo za gotovo. Ja ni ovo ne shvatam kao dato”, rekao je Dikaprio, kome je posebno zahvalio i Injaritu, koji se osvrnuo i na problem rasne nejednakosti, poručujući da je potrebno osloboditi se svih predrasuda i da bi boja kože trebalo da bude irelevantna kao i dužina kose.

To je četvrti Oskar u karijeri meksičkog reditelja Injaritua, koji je dobio nagradu AFA i za režiju, najbolji originalni scenario i najbolji film 2015. godine “Čovek ptica”. Injaritu je time ušao u istoriju kao treći reditelj koji je trijumfovao dve godine zaredom, a prvi posle više od 60 godina.

Činjenica da među 20 nominovanih glumaca za glavne i sporedne uloge nema nijednog afroameričkog porekla, koja je dovela do kontroverznih reakcija i delimičnog bojkota najvažnijeg događaja u američkoj filmskoj industriji koji je gledalo na milione ljudi širom sveta, više puta je bila i tema koju je potencirao voditelj 88. ceremonije dodele Oskara Kris Rok.

"Evo me na dodeli Oskara, inače poznatoj kao dodela nagrada za belce. Da su nominovali voditelja, mene ne bi izabrali", našalio se Rok već na samom početku ceremonije, dodajući da se sigurno dešavalo i tokom 50-ih i 60-ih da crnci ne budu nominovani, ali se tada nisu bunili.

Oskar za najbolju žensku ulogu dodeljen je Bri Larson za ulogu u filmu “Soba” Lenija Abrahamsona.

Za najbolju sporednu mušku ulogu nagrađan je Mark Rajlens za hladnoratovski triler “Most špijuna” Stivena Spilberga, u kojem igra sovjetskog obaveštajca koji je uhapšen 50-ih u Njujorku i suđeno mu je kao špijunu.

Oskara za žensku sporednu ulogu dobila je Ališa Vikander za ulogu u filmu "Dankinja" Toma Hupera.

Oskara za najbolji adaptirani scenario osvojio je film "Opklada veka" Adama Makeja, koji je i koscenarista sa Čarlsom Rendolfom, dok je pobednički film “Pod lupom” dobio nagradu za originalni scenario Džoša Singera i Toma Makartija.

Primajući nagradu za najbolji film, producent drame “Pod lupom” Majkl Šugar rekao je da priča o grupi istraživačkih novinara “Boston globa” koji otkrivaju pedofilski lanac među katoličkim sveštenstvom u Masačusetsu daje “glas svim žrtvama”.

Uz nadu da će njihova "horska poruka odjeknuti i do Vatikana", Šugar je rekao: “Papa Franjo, vreme je da zaštitite decu i povratite veru”.

Među zvanicama na bini bio je i američki potpredsednik Džozef Bajden, koji je iskoristio priliku za promociju kampanje Bele kuće protiv seksualnog nasilja u studentskim domovima, najavljujući pop zvezdu Lejdi Gagu i njeno izvođenje pesme o silovanoj devojci "Till It Happens To You" iz filma "Lovište".

Oskara za najbolju pesmu osvojili su ipak Sem Smit i kompozitor Džimi Nejps za “Writing's On The Wall” iz novog filma o Džejmsu Bondu, a Smit je tu numeru, nakon izvođenja, posvetio LGBT zajednici, navodeći da stoji na bini kao “ponosan homoseksualac”. “Nadam se da ćemo moći svi da stojimo zajedno jednog dana”, rekao je Smit.

Osim DiKaprija, odavno zasluženog Oskara, posle šest nominacija, konačno je dobio i kompozitor Enio Morikone – za muziku u filmu “Podlih osam” Kventina Tarantina. Slavni, 87-godišnji kompozitor emotivno je zahvalio publici.

Jedno od najvećih iznenađenja večeri bio je trijumf filma "Pobesneli Maks: Autoput besa", koji je osvojio Oskara u čak šest od deset nominacija (najbolji kostim, scenografija, maska, montaža, montaža zvuka, miks zvuka).

Emanuel Lubecki osvojio je trećeg Oskara u karijeri – za fotografiju u filmu “Povratnik”, a nagradu za najbolje vizuelne efekte odneo je niskobudžetni film "Ex machina”, iako je favorit bio “Ratovi zvezda: Buđenje sile”.

Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja odneo je “Šaulov sin” mađarskog reditelja Lasla Nemeša o Jevrejinu u Aušvicu koji je primoran da kremira leševe ostalih logoraša, a kada otkrije leš dečaka za koga veruje da je njegov sin, odlučuje da mu priredi sahranu.

“Čak i u najmračnijim trenucima čovečanstva postoji neki glas u nama koji nam dopušta da budemo humani. To je nada moga filma”, poručio je Nemeš povodom svog nagrađivanog debitantskog filma.

Biografski film o britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus “Ejmi” Asifa Kabadije dobio je Oskara za najbolji dokumentarni dugometražni film, a "Devojka na reci: cena oproštaja" Šarmin Obed Čini proglašen je najboljim kratkim dokumentarcem.

Oskara za najbolji dugometražni animirani film dobio je "U mojoj glavi", dok je "Medveđa priča" proglašena najboljim kratkim animiranim filmom, a najboljim kratkim igranim “Mucanje”.

Američka akademija odala je počast i preminulim velikanima, uključujući Alana Rikmana, Omara Šarifa i Kristofera Lija, u čiju je čast Dejv Grol izveo pesmu “Blackbird”.

Spisak nagrađenih u glavnim kategorijama:

Najbolji film: "Pod lupom" (Spotlight), Tom Makarti
Nabolja režija: "Povratnik" (The Revenant), Alehandro Gonzales Injaritu
Najbolji glumac: Leonardo DiKaprio, "Povratnik"
Najbolja glumica: Bri Larson, "Soba" (Room)
Najbolja muška sporedna uloga: Mark Rajlens, "Most špijuna" (Bridge of Spies)
Najbolja ženska sporedna uloga: Alisija Vikander, "Dankinja" (The Danish Girl)
Najbolji originalni scenario: "Pod lupom"
Najbolji adaptirani scenario: "Opklada veka" (The Big Short)
Najbolja fotografija: “Povratnik”
Najbolji kostim: “Pobesneli Maks: Autoput besa” (Mad Max: Fury Road)
Najbolji strani film: Šaulov sin (Son of Saul), Laslo Nemeš, Mađarska
Najbolji dokumentarni film: “Ejmi” (Amy)
Najbolji animirani film: "Inside Out"
Najbolji animirani film: Medveđa priča (Bear Story)

Sajt Oskara je oscar.go.com

(SEEcult.org)

Oskarovci na Festu i u bioskopima



Publika 44. Festa ima priliku da pogleda četiri filma koja su nagrađena Oskarom, a nekoliko laureata najavile su i ditributerske kuće u bioskopima.

Pobednički film 88. dodele Oskara, “Pod lupom” Toma Makartija, premijerno je prikazan na 44. Festu u noći dodele nagrada Američke filmske akademije, a publika ga može videti i 1. marta u bioskopu Fontana, dok će od 3. marta biti na redovnom repertoaru bioskopa, u distribuciji kuće MegaCom Film (MCF).

Drama “Pod lupom”, za koju je Makarti nagrađen i za originalni scenario, zasnovana je na istinitoj priči o grupi novinara koji su razotkrili višedecenijska zataškivanja o zlostavljanju dece u Katoličkoj crkvi. “Pod lupom” je trijumfovao prethodno i na dodeli Spirit nagrad za nezavisni američki film, a osvojio je i nagradu Bafta za scenario.

Makartijev film bio je nominovan za Oskara i za sporednu mušku i žensku ulogu Marka Rafala i Rejčel Mekadams, kao i za režiju i montažu. Jednu od uloga u tom filmu tumači i Majkl Kiton, koji je i 2015. godine igrao u pobedničkom ostvarenju “Čovek ptica” Alehandra Injaritua, čiji je novi film “Povratnik”, ovenčan sa tri Oskara, već bio u bioskopima u Srbiji u distribuciji MCF-a.



Među filmovima koji su odneli Oskara je i “Soba” Lenija Abrahamsona za koji je nagradu za najbolju žensku ulogu dobila Bri Larson koja je u toj kategoriji već dobila i Zlatni globus, Bafta i nagradu Udruženja filmskih glumaca. “Sobu” je moguće videti na Festu 4. marta u Sava centru, te dva dana kasnije u Domu omladine.

Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu dobila je Ališa Vikander za film “Dankinja” Toma Hupera, dok je njenom Ediju Redmejnu, koji je nagrađen 2015. godine za ulogu Stivena Hokinga u “Teoriji svega” izmakla nagrada za najboljeg glumca, koju je dobio konačno Leonardo Dikaprio za ulogu u “Povratniku”.



Film “Dankinja”, ljubavna priča inspirisana životima Lili Elbe i Gerde Vejner, na programu Festa je 3. i 4. marta u Sava centru, a potom će se od 24. marta naći u bioskopima u distribuciji kuće Taramount.



Među filmovima kuće Taramount koji su nagrađeni na 88. dodeli Oskara našli su se i “U mojoj glavi”, proglašen najboljim animiranim filmom, te “Opklada veka”, koji je dobio oskara za najbolji adaptirani scenario.

Publika Festa ima priliku da vidi i nekoliko filmova koji su bili nominovani za Oskara, ali su ostali praznih ruku – “Kerol”, “Bruklin” i “Trambo”, koji stižu u bioskope u distrribuciji MCF-a, te “Sikario”, čiji je distributer Blitz film.

(SEEcult.org)

Poruka o etičkom imperativu



Među domaćim filmovima na 44. Festu je i drama “Dobra žena” Mirjane Karanović, proslavljene glumice koja se prvi put oprobala kao rediteljka, a nosi poruku o etičkom imperativu naspram lojalnosti porodici ili bilo čemu drugom – kroz priču o ženi koja saznaje posle niza godina istinu o učešću svog naigled savršenog muža u ratnom zločinu, a ujedno i da boluje od raka.

Nakon svetske premijere na nedavnom Sandensu, te učešća na festivalu u Geteborgu, “Dobra žena” biće premijerno prikazana 1. marta na 44. Festu u Sava centru, a prema navodima Mirjane Karanović, ta projekcija joj je i najvažnija.

“Premijere u drugim sredinama su reprezentativne, da se pokažemo, a ovde želimo da komuniciramo sa ljudima. Pogotovo što je Fest uvek imao publiku koja sve dobro prati i poznaje film”, rekla je Mirjana Karanović 29. februara na konferenciji za novinare povodom premijere “Dobre žene” za koju je scenario pisala sa Darkom Lungulovim i Stevanom Filipovićem.

Prema njenim rečima, odlučila se da stane iza kamere zato što ranije nije “imala bezobrazluka za tako nešto”.

“Mislila sam da nisam dovoljno sposobna za to, uvek sam se oslanjala na reditelje. Tek poslednjih godina stekla sam dovljno samopouzdanja i sigurnosti da se upustim u režiju”, rekla je Mirjana Karanović.



Mirjana Karanović je rekla i da je zanimaju priče koje nose problem, koje se tiču nje, ali i društva, i to ne samo u Srbiji, već na duhovnom prostoru bivše Jugoslavije u kojoj je provela veći deo života.

“U ovoj priči bitan je odnos između lojalnosti prema porodici i svojoj sredini sa jedne strane i etičkog imperativa sa druge strane. Svaki čovek treba da nosi u sebi taj etički imperativ. Ljudi imaju pravo da žrtvuju svoj život, neki su spremni da žrtvuju i tuđe živote, ali to povlači veliku odgovornost”, dodala je Mirjana Karanović, koja je ranije rekla u intervjuu za Fest želela da predstavi priču iz ugla jedne žene čiji se život razlikuje od njenog, ali ipak negde duboko, sakriveno ispod mnogo slojeva života, imaju istu dušu.

Mirjana Karanović i igra glavnu ulogu Milene, supruge i majke troje dece, koja živi u skladnom braku sa uspešnim biznismenom u predgrađu Beograda, a slučajno otkriva na staroj porodičnoj kaseti snimak ratnog zločina u kojem učestvuje njen suprug. Milena se odlučuje da ga prijavi, za razliku od druga dva ženska lika – udovice koja nije dobijala batine od supruga samo dok je bio na ratištu, i žene kojoj sve na svetu predstavlja muž, takođe ratni veteran, koji se odaje alkoholu, ucenjuje Mileninog muža i gine pod misterioznim okolnostima.



Prema rečima Mirjane Karanović, koja je ostvarila impresivnu ulogu u filmu “Dobra žena”, današnje vreme stavlja pred ljude velika iskušenja i potrebno je mnogo unutrašnje snage da bi danas postao i ostao ljudsko biće.

„Ljudi su naterani da se bore za goli opstanak i tada ni jedna cena nije prevelika. Čak i kada treba prodati dušu da bi preživeo“, rekla je Mirjana Karanović, koja je mislila i da će joj režiranje filma biti mnogo teže, ali je tačno znala šta želi da uradi i imala je dragocenu podršku saradnika.



Koscenarista Stevan Filipović, poznat kao reditelj i scenarista filmova “Šejtanov ratnik”, “Šišanje” i “Pored mene”, rekao je da je Mirjana Karanović “imala umetnički impuls da kaže nešto na temu koja je muči”.

“Nismo hteli da se bavimo psihopatologijm likova. U našoj svesti, to su uvek neki drugi, a u ovom filmu to su dobre komšije. Tema suočavanja sa odgovornošću u filmu je ispričana na način koji je duboko ljudski. Neverovatno je da se do sada niko nije bavio time, previše smo spremni da guramo stvari pod tepih”, rekao je Filipović, dok je Darko Lungulov, takođe uspešan reditelj filmova “Tamo i ovde” i “Spomenik Majklu Džeksonu”, naveo da se, pošto je u projekat “Dobra žena” ušao kasnije, trudio da neistomišljenike podstakne na razmišljanje.



Glumica Hristina Popović, koja igra ćerku sa kojom otac ne govori zbog otvorenog protivljenja nacionalizmu i ratu, rekla je da je njen lik osoba koja ne želi da se problemi guraju pod tepih, kako su inače vaspitavana deca.

“Ona je najviše osvešćen lik i mislim da je negde i inspiracija svojoj majci da kod nje krene proces buđenja i promene”, dodala je Hristina Popović.

Glumac Bojan Navojec, koji igra ratnog veterana koji nije mogao da se izbori sa mukom u sebi, rekao je da je njegova priča tragična, ali nažalost nije specifična, jer ima mnogo takvih likova u životu.

Producentkinja Snežana Penev rekla je da joj je saradnja sa Mirjanom Karanović bila i jedan od najvećih izazova i istovremeno najveći motiv.

“Od početka sam verovala da ona kao sjajna glumica može da napravi uspešan rediteljski debi. Interesantno je da ga je Sandens prepoznao još u fazi raf kata. Usledio je festival u Geteborgu, pa market na Berlinalu. Film je prodat za Švajcarsku, Španiju, Mađarsku, Grčku, Bugarsku, a u toku su pregovori i za Ameriku, Francusku i Japan”, dodala je Snežana Penev.

U filmu “Dobra žena” igraju i Boris Isaković, Jasna Đuričić, Ksenija Marinković...

Kompozitor je Dejan Pejović koji je rekao da je muzika minimalistička, jer je cilj bio da se postignemo balans i da muzika ne smeta priči.

“Dobra žena” je jedan od 19 naslova u nacionalnom programu Srpski film, koji obuhvata i manjinske koprodukcije, uključujući nagrađivani film “Zvizdan” hrvatskog reditelja Dalibora Matanića, koji se takođe na specifičan način bavi temom rata i njegovih posledica na prostoru bivše Jugoslavije, a pozdravljen je ovacijama na premijernoj projekciji 28. februara u Sava centru.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Otvaranje MEDIA deska Srbija



MEDIA desk Srbija, implementaciono telo oformlјeno u okviru Filmskog centra Srbije radi pružanja podrške predstavnicima audio-vizuelnog i multimedijalnog sektora za učešće u potprogramu “Mediji” Kreativne Evrope, biće svečano otvoren 4. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, a dan kasnije održaće u Domu omladine prvo predstavljanje mogućnosti za finansiranje projekata.

Na ceremoniji otvaranja najavljeni su ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, direktor FCS-a Boban Jevtić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić i rukovoditelјka MEDIA deska Srbija Nevena Negojević.

Srbija je krajem 2015. godine pristupila potprogramu “Mediji” u okviru programa Kreativna Evropa, čime su otvorene mogućnosti za ubrzan razvoj celokupnog domaćeg audio-vizuelnog i multimedijalnog sektora, kao i uspešnije pozicioniranje organizacija i pojedinaca iz Srbije na međunarodnoj sceni. Pristupanje tom potprogramu podrazumeva ne samo bogatiju proizvodnju audiovizuelnih dela, već i nalaženje novih tržišta i komuniciranje sa novim publikama.

Fond potprograma “Mediji” raspolaže sa više od 800 miliona evra namenjenih podršci za produkciju, distribuciju i promociju igranih i dokumentarnih filmova, televizijskih drama i novih medija.

MEDIA desk Srbija će kroz konsultacije, javne događaje i edukativne aktivnosti, informisati zainteresovane o mogućnostima potprograma “Mediji” i obezbeđivati podršku i savete za konkurisanje za finansijska sredstva iz tog evropskog fonda.

Srbija je u junu 2014. godine pristupila potprogramu "Kultura" u okviru Kreativne Evrope, a za podrsku je zadužen Desk Kreativna Evropa Srbija koji je osnovan pri Ministarstvu kulture.

(SEEcult.org)

Zlatni pečat Kinoteke Lunginu



Jugoslovenska kinoteka dodelila je svoje najveće priznanje Zlatni pečat i ruskom reditelju Pavelu Lunginu, koji predsedava međunarodnim žirijem Glavnog takmičarskog programa 44. Festa.

Lunginu će Zlatni pečat biti uručen 3. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, gde su prethodnih dana to priznanje dobili i specijalni gosti 44. Festa, španska glumica Viktorija Abril i američki reditelj Džon Mektirnan.

Lunginu će Zlatni pečat uručiti pre projekcije filma “Taxi Blues” direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, koji je i umetnički direktor 44. Festa.

Lungin je karijeru započeo kao scenarista, a 1990. debitovao je kao reditelj filmom “Taxi Blues” koji mu je doneo nagradu za režiju u Kanu. Njegov drugi film “Luna park” bio je u trci za Zlatnu palmu, a u Kanu su mu prikazani i filmovi “Svadba” (2000) i “Car” (2009).

Poznat je i po izuzetno ocenjenom i uticajnom filmu “Ostrvo” (2006) o pravoslavnom monahu koji pokušava da okaje greh iz mladosti. Tim filmom zatvoren Festival u Veneciji, a Lungin je dobio pohvalu i od ruskog patrijarha.

Lungin je 2010. godine gostovao na festivalu Kustendorf reditelja Emira Kusturice na Mokroj Gori.



Na 44. Festu Lungin predsedava žirijem koji ocenjuje 15 filmova iz 13 zemalja u Glavnom takmičarskom programu u kojima, kako je naveo Pantelić, tematski dominira buđenje pojedinca koji je sebi nametnuo ulogu epizodiste ili statiste, a onda isprovociran spletom okolnosti odlučio da zgrabi sudbinu u svoje ruke i postane glavni glumac svog života.

U žiriju su i reditelj Darko Bajić i glumica Hristina Popović iz Srbije, hrvatski filmski, pozorišni i televizijski glumac Janko Popović Volarić i norveški pisac i scenarista Gjermund Gisvold.

Internacionalni žiri odlučiće o nagradama u kategorijama: najbolji film, najbolji scenario, najbolja režija, najbolja muška uloga, najbolja ženska uloga i najbolji debi, a biće dodeljena i nagrada žirija. Najbolji film poneće nagradu Beogradski pobednik.

(SEEcult.org)