Filmske novosti...

Poljski reditelji i EFA u odbrani Pavlikovskog



Poljska filmska javnost i Evropska filmska akademija (EFA) oštro su protestovali zbog komentara poljskog javnog servisa TVP uoči emitovanja nagrađivanog filma Pavela Pavlikovskog “Ida”.

Proglašen najboljim evropskim filmom 2014. godine i dobitnik Oskara za najbolji strani film, “Ida” je prikazan nedavno na drugom kanalu TVP uz 12-minutni uvod u kojem je zapravo ocrnjen.

U tom uvodnom programu prikazani su inserti iz filma uz opaske dvojice komentatora TVP – filmskog kritičara Kšištofa Klopotovskog i istoričara Pjotra Gurština, kao i Mačeja Svirskog iz udruženja koje se bavi zaštitom od napada na poljsku reputaciju. Učesnici tog programa iznelki su tvrdnje da film “Ida” sadrži netačne istorijske podatke i da predstavlja poljski narod za vreme nacističke okupacije u pretežno negativnom svetlu.

Svirski je ocenio da bi film koji bi trebalo da bude deo nacionalne katarze trebalo da ima značenje sa kojim se poljski narod slaže, te da svako može misliti strašne stvari o nacionalnoj istoriji, ali ne može da je vređa na način na koji to, prema njegovom mišljenju, čini film Pavlikovskog.

Komentatori su naveli i da film “Ida” ne bi dobio Oskara da nije predstavio događaje u okupiranoj Poljskoj iz ugla Jevreja.

“Da ovaj film nije doprineo odbrani Jevreja u poljsko-jevrejskom konfliktu, ne bi dobio Oskara”, rekao je Klopotovski.

Iako je film “Ida” prikazan bez intervencija, na kraju je emitovan titl koji je mogao da bude doživljen kao deo filma, a sadrži napomene da mnogi Poljaci ne samo da nisu učestvovali u progonu poljskih Jevreja za vreme okupacije, već su im pomogli da pobegnu od nacista, rizikujući svoje živote.

Glavna junakinja višeslojnog filma Pavlikovskog je 18-godišnja časna sestra koja je ostala siroče za vreme nacističke okupacije, a 60-ih godina, u vreme komunizma, želi da istraži istinu o svojoj prošlosti i sudbini svoje porodice. Film “Ida”, prema mnogim kritikama, predstavlja izuzetno istraživanje pitanja vere, identiteta i mogućnosti praštanja, ističući naivnost mlade žene naspram cinizma njene tetke, jedine rođake.

Osuđujući postupak javnog servisa, Udruženje filmskih reditelja Poljske saopštilo je da je prvi put u 25-godišnjoj istoriji slobode medija u Poljskoj jedan film propraćen ideološkom interpretacijom koja nije pružila gledaocima analizu teme ili umetničke vrednosti filma, već ih primorala na “jedno i jedino korektno tumačenje”.

“Takvi postupci pokazuju ne samo nedostatak poštovanja prema autorima, već i prema gledaocima, koji nemaju mogućnost da protumače film na svoj način. To je znak da javni servis nema poverenja u senzibilnost i inteligenciju gledalca. To je kršenje dobrog ponašanja i jasan primer manipulacije i propagandne prakse, kojom se krše medijskii standardi u demokratskoj zemlji”, poručilo je Udruženje filmskih reditelja.

I Udruženje poljskih filmskih kritičara je izrazilo protest zbog načina na koji je film “Ida” emitovan na TVP, a prema navodima medija, producenti razmatraju mogućnost preduzimanja pravnih mera zbog kršenja uslova emitovanja.

Odbor Evropske filmske akademije, čije je sedište u Berlinu, pridružio se protestima zbog odnosa TVP prema filmu “Ida”, koji je trijumfovao, inače, na dodeli nagrada EFA 2014. godine, kada je glasovima više od 3.000 članova EFA proglašen najboljim evropskim filmom, a Pavlikovski je dobio i nagradu za najboljeg reditelja, kao i za najbolji scenario (sa Rebekom Lenkievic). Takođe, film “Ida” dobio je nagradu “Karlo di Palma” za najboljeg snimatelja (Lukasz Żal i Ryszard Lenczewski), a i publika mu je dodelila nagradu za najbolji film 2014. u Evropi (People’s Choice Award).

Odbor EFA naglasio je da jeste za pluralizam mišljenja o svakom filmu, kao i za pravo na otvorenu diskusiju, ali da ne može da prihvati manipulacije u vidu jednostranog komentarisanja filma uoči projekcije na javnom servisu.

Odbor EFA je naglasio i da čvrsto veruje u slobodu govora i izražavanja kao jedan od temelja moderne demokratije, te da se nada da će zajedno sa poljskim kolegama proslaviti 29. dodelu nagrada EFA 10. decembra u Vroclavu, evropskoj prestonici kulture 2016.

Projekciji filma “Ida” na javnom servisu prethodila je i serija nacionalističkih kritika u proteklih godinu dana, uključujući komentrare lidera vladajuće poljske Partije zakona i pravde Jaroslava Kačinjskog i premijerke Beate Šidlo.

Pavlikovski je izjavio za časopis “Varajeti” da njegovi kritičari nisu obraćali pažnju na “Idu” kada se pojavila u bioskopima, s obzirom da je reč o crno-belom filmu i bez velikih glumačkih imena, ali kada je stigao do publike širom sveta i počeo da dobija nagrade, počeli su da koriste njegovu rastuću popularnost za sopstvene interese, kao deo predizborne kampanje zasnovane na strahu, osećaju stege i krizi. Tako su počeli komentari da je to anti-poljski film i da je deo globalne konspiracije usmerene na rušenje dobrog imidža Poljske, rekao je Pavlikovski, koji naglašava i da “Ida” nije istorijski film, već višeslojna drama o složenosti karaktera i univerzalnim egzistencijalnim pitanjima, zbog čega su stalni napadi na njega još apsurdniji.

“Ti nacionalisti ne govore o suštini filma ni malo. Većina njih ga nije ni gledala. Koriste ga kao pretekst za navodni globalnu jevrejsko-nemačko-levičarsko-liberalno-rusku (sic) zaveru protiv Poljske. Njihove ksenofobične izjave zapravo štete našoj reputaciji u inostranstvu, a ne moj film”, dodao je Pavlikovski, koji je delom zasnovao "Idu" na sećanju na godine detinjstva koje je proveo u Varšavi pre nego što su njegovi roditelji dobili politički azil u Velikoj Britaniji.

Film “Ida” emitovan je na TVP nedugo nakon izmena medijskih zakona koji omogućavaju vladajućoj stranci da preuzme potpunu kontrolu nad javnim servisom i drugim javnim glasilima.

Evropska unija razmatra te promene medijskih zakona, a sve više Poljaka protestuje zbog načina na koji vladajuća partija, kako ocenjuju, ugrožava reputaciju bivšeg demokratskog lidera i poljskog predsednika Leha Valense.

(SEEcult.org)

Kratkofil Plus odlazi u istoriju



Međunarodni filmski festival Kratkofil Plus u Banjaluci, nakon devet uspešnih godina, prestaje da postoji zbog nepovoljne kulturne politike i nedostatka finansijske podrške.

“Razloga je mnogo - gotovo isto onoliko koliko ih je bilo i za pokretanje Kratkofila 2007. godine, kada je izgledalo da filmska umetnost ima sigurno mesto u budućem kulturnom razvoju našeg društva”, saopštili su organizatori Kratkofila Plus na festivalskom sajtu.

Kao ključne razloge, koji se “mogu svesti na nekoliko nesrećnih okolnosti”, navedeno je nepostojanje vizije razvoja kulture, skoro potpuno odsustvo interesa za projekte u oblasti kulture, apsolutna tendencija ka komercijalizaciji kulturnih događaja, te sistematsko smanjivanje logističke i finansijske podrške Kratkofilu Plus.

“Filmski festivali zahtijevaju kontinuiran razvoj svih programskih celina i praćenje savremenih tokova. Predstavljaju platformu za promociju i razvoj domaće kinematografije i napreduju u društvima koja njeguju, vole i ulažu u film. Naše društvo je, trenutno, poprilično daleko od toga. Upravo ta distanca onemogućava dalji razvoj Kratkofila Plus, njegove potencijalne nove programe, industry segment, edukaciju, produkciju”, saopštio je Kratkofil Plus.

Grad Banjaluka je, kako je navedeno, poslednjih nekoliko godina gotovo ignorisao taj projekat, dajući minimalnu, a svakom novom izdanju sve manju podršku, čime je stavio do znanja organizatorima da nema interes za projekat, koji je pre svega najviše posećivala banjalučka publika.

Do 2016. godine organizovano je devet izdanja festivala, prikazano više od hiljadu kratkometražnih i dugometražnih filmova iz celog sveta, producirano 11 aktivističkih dokumentarnih filmova kroz projekat PUNCH, od kojih pet u međunarodnoj koprodukciji. Najmlađi autori su kroz projekat Junior snimali igrane, dokumentarne i ekperimentalne filmove. Kratkofil je nastojao da bude mesto razmjene, druženja, učenja, dobre zabave.

“Nadamo se da smo u tome i uspeli i žao nam je što više nismo u mogućnosti da takvo mesto i održimo”, saopštili su organizatori Kratkofila Plus, izražavajući zahvalnost svima koji su delili njihovu viziju i ljubav prema filmu.

Međunarodni filmski festival Kratkofil Plus predstavio je u devetom izdanju 2015. godine - 35 kratkih filmova, uz izbor dugometražnih ostvarenja i prateći edukativni program, kao i muzičke nastupe.

(SEEcult.org)

44. Fest na bis



Beogradski filmski festival Fest prikazaće 7. marta na bis neke od najtraženijih filmova, kao i pobednike Glavnog takmičarskog programa i sekcije manjinske srpske koprodukcije u okviru programa Srpski film.

Nagrađeni filmovi biće prikazani u Sava centru, kao i “Mladost” Paola Sorentina, najtraženiji film 44. Festa, koji će se uskoro naći i u bioskopima.

U Domu omladine Beograda biće prikazani filmovi “Poziv”, “Veteran” i “Apokalipsa jakuza”, a u Dvorani Kulturnog centra beograda “Nerazuman čovek”, “Bruklin” i “Priča nad pričama”.

U bioskopu “Fontana” biće prikazani filmovi “Pod lupom”, “Vlažnost” i “Ave Cezare”, a u tri sale bioskopa Cineplexx na Ušću “Poslednji vuk”, “Dama iz dvorišta”, “Moj kralj”, “Poslastica”, “Jastog”, “Lolo” i “Kaminski i ja”.

Karte su u prodaji od 5. marta na blagajnama dvorana, a koštaju od 200 do 350 dinara, u zavisnosti od termina i sale.



PROGRAM postFESTum:

Sava centar
16:30 pobednik Glavnog takmičarskog programa
19:00 MLADOST (najtraženiji film Festa)
22:00 pobednik u kategoriji manjinske srpske koprodukcije u programu Srpski film
250 din

Dom omladine Beograda
17:30 POZIV
20:00 VETERAN
22:30 APOKALIPSA JAKUZA
200 din

Dvorana Kulturnog centra Beograda
17:00 NERAZUMAN ČOVEK
19:30 BRUKLIN
22:00 PRIČA NAD PRIČAMA
200 din

Fontana
17:00 POD LUPOM
19:00 VLAŽNOST
21:00 AVE CEZARE
250 din

Cineplexx Ušće Shopping Center
Sala 1
16:30 POSLEDNJI VUK
19:00 DAMA IZ DVORIŠTA
21:30 MOJ KRALJ
350 din

Sala 5
17:30 POSLASTICA
20:00 JASTOG
22:30 LOLO
350 din

Sala 10
19:30 KAMINSKI I JA
350 din

(SEEcult.org)

Kanski pobednik na kraju Festa



Kanskim pobednikom 2015. godine, migrantskom pričom “Dipan” francuskog reditelja Žaka Odijara, 44. FEST biće završen 6. marta u Sava centru, uz svečanu dodelu nagrada u tri takmičarska programa.

Odijarov “Dipan” predstavila je na Festu glavna glumica Kalieaswari Srinivasan iz Šri Lanke, koja sa veštački kreiranom porodicom uspeva da pobegne iz ratom zahvaćene zemlje i domogne se Francuske, ali ih u predgrađu Pariza čeka drugačiji oblik nasilja…

Film počinje u Šri Lanki krajem građanskog rata kada pripadnik Tamilskih tigrova pali tela mrtvih saboraca. Oružje je utihnulo, porodica mu je stradala i on traži izlaz. On i Jalini su stranci u izbegličkom logoru, ali se spajaju glumeći porodicu sa malenom Ilajal. Sve to postaje dovoljno da bi se prevarili humanitarni radnici preko kojih stižu u Francusku. Po dolasku na obod Pariza, međutim, moraju da upotrebe iste veštine da bi se kretali po svom ozloglašenom stambenom kompleksu. Obezbeđivanje njihove pozicije u Francuskoj znači napraviti od lažne porodice pravu, ali nasilje iz prošlosti i pretnje u sadašnjosti prerastaju u pritisak…

Kalieaswari Srinivasan rekla je na Festu da migracije nisu nova stvar, iako je taj fenomen sada aktuelizovan u Evropi.



“Ljudi koji su primorani da promene svoje prebivalište su fenomen koji postoji već veoma dugo. Sada se to zove na određeni način, ranije se zvalo drugačije. Događalo se na raznim mestima i različitim ljudima, sada je možda samo malo veći fokus na tome”, rekla je Kalieaswari Srinivasan, kojoj je učešće u “Dipanu” bilo prva filmska uloga, a inače se bavi pozorištem, kako tradicionalnim, tako i modernim i eksperimentalnim.

Fest je svoje 44. izdanje posvetio fenomenu migracija i sloganom “Briše granice”, a prikazao je od 28. februara oko 110 filmova, od kojih je oko 40 u takmičarskim programima.

Fest će prikazati i 7. marta na bis neke od najtraženijih filmova, kao i pobednike Glavnog takmičarskog programa i sekcije manjinske srpske koprodukcije u okviru programa Srpski film.

(SEEcult.org)

Pobednici 44. Festa



Nagradu Beogradski pobednik za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu 44. Festa dobio je “Dnevnik jedne tinejdžerke” rediteljke Mariele Heler, dok je najboljim srpskim filmom proglašena “Vlažnost” Nikole Ljuce, a najboljom manjinskom koprodukcijom “S one strane” hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste.

Mnogobrojne nagrade u tri takmičarske kategorije svečano su uručene 6. marta u Sava centru u završnici 44. Festa koji je prikazao od 26. februara oko 110 filmova, od kojih je više od 40 bilo u tri takmičarska programa.

Američki film “Dnevnik jedne tinejdžerke” o devojci koja se zaljubljuje u dečka svoje majke sredinom 70-ih u San Francisku, bio je apsolutni favorit žirija na čelu sa ruskim rediteljem Pavelom Lunginom zbog, kako je navedeno u obrazloženju, “humanističkog pogleda na život, talenta i humora”, što je “nešto što nam je svima potrebno u životu”. “Dnevnik jedne tinejdžerke” odneo je i nagradu za režiju Mariel Heler (Marielle Heller) koja je uspela da “stvori ranjivu proslavu filma na svež i neosuđujući način”. Takođe, glumica Bel Puli (Bel Powley) dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu.



Nagrada žirija Glavnog takmičarskog programa, u kojem je bilo 15 filmova iz 13 zemalja, dodeljena je filmu “Odabrane” Davida Pablosa koji je “emotivno dotakao zbog tragične, ali ujedno i tople ljubavne priče dvoje mladih ljudi zarobljenih u brutalnom društvu”.

Za najbolji scenario nagrađen je iranski reditelj Ramin Bahrani za film “99 domova” zbog “relevantne i jake priče o čoveku koji pravi ugovor sa đavolom kako bi spasio svoju porodicu”. Glumac u tom filmu Majkl Šenon dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu.

Najbolji debitant je reditelj filma “Vulkan” Hajro Bustamante, koji je “uneo osveženje među svet filma i od kojeg imamo visoka očekivanja u budućnosti”, naveo je žiri koji su, uz Lungina, činili i Darko Bajić, Hristina Popović, Janko Popović Volarić i Gjermund Gisvold.

Beogradski pobednik u selekciji Srpski film pripao je debitantskom delu Nikole Ljuce “Vlažnost”, kojim je 44. Fest otvoren, a prema navodima žirija na čelu sa Draganom Bjelogrlićem, “autentičnim izrazom i specifičnim stilom najavljuje neki novi i značajan glas srpskog filma”.



Ljuca je nagrađen i za režiju, kao “autor koji je vešto izgradio svoj filmski svet, demonstrirao rediteljsku zrelost i dosledno sproveo svoju rediteljsku viziju”, a film “Vlažnost” odneo je i nagradu za najbolju mušku ulogu, koju je dobio Miloš Timotijević za “moderan i minimalistički glumački izraz kojim je na platno doneo složen dramski lik u egzistencijalnom previranju”.

Nagradu žirija (uz Bjelogrlića, i Vuk Ršumović, Kozmina Stratan, Nevio Marasović i Bernd Buder) dobio je film “Pored mene” Stevana Filipovića za “odabir važne teme i promociju ansambla mladih glumaca koji su snažno i uverljivo predstavili probleme jedne generacije”.

Za scenario je nagrađena Milena Marković za film “Otadžbina” reditelja Olega Novkovića, za “osoben scenaristički izraz koji svojom poetskom snagom prevazilazi banalnu stvarnost i stvara novi svet izrazite tragike i snažne i surove lepote”.



Za najbolju žensku ulogu nagrađena je Mirjana Karanović za film “Dobra žena” kojim je debitovala kao rediteljka. Žiri je istakao “raskošan dijapazon glumačkih sredstava kojim gradi kompleksan i emotivan lik koji svojom snagom i pojavom nosi čitav film”.

Najbolji debitant je Pavle Vučković, reditelj “Paname”, koji je nagrađen za “upečatljivo debitantsko ostvarenje koje izaziva autentičnu emociju i pokazuje novi senzibilitet kako u rediteljskom pristupu, tako i u glumačkoj igri”.



U segmentu manjinskih koprodukcija takmičarskog programa “Srpski film” najboljim je proglašen “S one strane” reditelja Zrinka Ogreste, nagrađen za “vešto i precizno ostvarenje lišeno patetike sa originalnim i uzbudljivim pristupom aktuelnoj društvenoj temi koja je relevantna za celi region”. Nagrada je pripala i reditelju tog filma Ogresti za “veštu, preciznu i zrelu režiju koja stilski i atmosferski savršeno prati priču kao i zbog rediteljskog rizika i hrabrosti koji se na kraju isplatio”.

Nagradu za najbolju ulogu dobila je Lana Barić za film “Ti mene nosiš” Ivone Juke za “glumačku interpretaciju kojom je dala dodatnu dimenziju liku, upotpunila ga i učinila živim i uverljivim”.

U takmičarskom progamu “Granice” specijalna nagrada žirija, kojim je predsedavao reditelj Slobodan Šijan, dodeljena je filmu “Tužni čas” tajlandske rediteljke Anuće Bunjavatane.



“Prateći odnos jedne izrazito patrijarhalne sredine prema homoseksulanim mladićima, rediteljka na osoben način spaja problematiku gej zajednice sa matricama horora, tvoreći tako prefinjeno proširenje u okviru i tematskog i žanrovskog prosedea. Vizuelni aspekti ovog art filma dodatno doprinose osovini priče, koja na suptilan način iznosi novu verziju o zločinu i kazni”, naveo je žiri u obrazloženju.



Novoustanovljena NIN-ova nagrada u tom programu pripala je filmu “Ludo” indijskog reditelja Kaušika Muhardžija, uz obrazloženje da “najviše odlazi u pomeranju granica od svih viđenih ove godine u istoimenom programu”.

“‘Ludo’ je jedan od ne tako čestih filmova u kojima je nemoguće predvideti dalji razvoj događaja. U ovom neuhvatljivom rolerkosteru od filma, čijoj estetici dodatno doprinosi i manjak sredstava sa kojima je snimljen, reditelj polazi od socijalne drame a završava izuzetnom vizuelnom obradom starih epskih motiva Indije. Uz sve to, autor pokazuje izvanredno poznavanje žanra, dajući i dramskim i horor delovima filma posve novu dimenziju, a u okviru azijske kinematografije i vrlo specifični indijski pečat”, ocenio je NIN-ov žiri u kojem su, uz Šijana, bili i Dragan Jovićević i Marko Njegić.



Nagrada “Nebojša Đukelić”, koja se od 2015. dodeljuje najboljem ostvarenju iz regiona, pripala je Ogrestinom filmu “S one strane” koji se “izdvaja po skladu zanatske kompetencije i u ovom trenutku značajne teme. Uprkos okvirnoj svedenosti, primetna je širina autorskog zamaha. Srpsko-hrvatski spoj funkcioniše zanimljivo i potentno a film donosi i intrigantnu žanrovsku implikaciju”, ocenio je žiri koji su činili Feti Dautović (predsednik), Zoran Janković i Stjepan Hundić.

Specijalnu nagradu tog žirija dobio je film “Vlažnost” koji se “preporučuje primetnom hrabrošću u tretmanu dobro poznate teme otuđenosti i nesnađenosti”, a odlikuje ga i “odvažan rediteljski pristup, zahvaljujući kome priča pruža osnova za višestruke interpretacije”, pružajući “interesantan pogled na takozvane pobednike tranzicije”.

Novoustanovljena “Politikina” nagrada “Milutin Čolić” za najbolji film u programu “Srpski film” pripala je “Dobroj ženi” Mirjane Karanović, koji je ocenjen kao “film sa dušom, emotivno zrelog filmskog jezika i snažnog glumačkog ansambla”. Žiri "Politike" (Dubravka Lakić, Dušan Milić i Miki Manojlović) nagradio je film “Dobra žena” zbog “hrabrog, dubokog prepoznavanja ljudskih odnosa, isključivosti i slabosti čoveka u nepovoljnim okolnosima, što za posledicu ima naizgled miran život čiju višeslojnu stravu žive sve generacije”.



Nagrada žirija FEDEORA ((Nenad Dukić, Rita Di Santo, Tonči Valentić, Vladan Petković) za najbolji film u internacionalnoj selekciji pripala je filmu “Mediteran” Jonasa Karpinjana. “Jeziv i hipnotišući. Ovo je intenzivan i potresan omaž izbeglici koji usmerava maštu”, obrazložila je predsednica žirija Rita di Santo.

Istu nagradu u domaćoj selekciji dobio je Filipovićev “Pored mene”, uz obrazloženje da, izbegavajući sve klišee žanra, predstavlja “ubedljiv i svež komad humane kinematografije”.

Na Festu su tradicionalno dodeljene i nezvanične nagrade kritike.

Žiri FIPERSCI Srbija (Dejan Dabić, Vladimir Džudović i Dušan Cicvara) proglasio je najboljim filmom “Mladost” Paola Sorentina, a žiri Srpski ogranak FIPRESCI (Petar Volk, Milorad Đokić, Dragan Jovanović), koji je ocenjivao samo takmičarski program Srpski film, nagradio je “Otadžbinu” Olega Novkovića.

Na 44. Festu su gostovali članovi ekipa dvadesetak filmova, a specijalni gosti bili su španska glumica Viktorija Abril i američki reditelj Džon Mektirnan, kojima je dodeljena nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo.



Viktorija Abril je i otvorila 44. Fest, kada je Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobio legendarni domaći glumac Velimir Bata Živojinović.

Viktorija Abril i Mektirnan dobili su za vreme Festa i Zlatni pečat - najznačajnije priznanje Jugoslovenske kinoteke, koje je novi direktor Kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić uručio i ruskom reditelju Lunginu, predsedniku žirija Glavnog takmičarskog programa.

Sloganom “Briše granice”, 44. Fest je skrenuo pažnju na temu migracija koja se nametnula tokom priprema tog festivala, a i dalje je u žiži domaće i evropske javnosti.

Fest će prikazati 7. marta na bis neke od najtraženijih filmova, kao i pobednički film Glavnog takmičarskog programa “Dnevnik jedne tinejdžerke” i najbolju manjinsku koprodukciju - “S one strane” Zrinka Ogreste.

Fest je ove godine dobio od osnivača – Skupštine grada Beograda oko 19 miliona dinara, što je povećanje od oko 120 odsto u odnosu na 2015. godinu, a imao je pomoć i od stranih ambasada i kulturnih centara, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Foto na vrhu: Ekipa filma Vlažnost na zatvaranju Festa

(SEEcult.org)

Kinoteka u slavu Nikolića



Jugoslovenska kinoteka prikazaće od 11. do 13. marta, povodom smrti velikana srpskog i jugoslovenskog glumišta Dragana Nikolića, izbor njegovih filmova – kao uvod u obimnu retrospektivu koju priprema u njegovu slavu za april.

U dvorani Muzeja Jugoslovenske kinoteke biće prikazani filmovi “Horoskop” (1969) Bore Draškovića, “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića i “Tri sata za ljubav” (1968) Fadila Hadžića.

Nikolić u filmu “Horoskop” igra sa Milenom Dravić, svojom suprugom, a u filmu “Kad budem mrtav i beo” partnerka mu je Ružica Sokić, dok je u “Tri sata za ljubav” igrao sa Stanislavom Pešić.

Povodom smrti Nikolića, Jugoslovenska kinoteka istakla je da će ostati večno upamćen kao trvorac nezaboravnih filmskih junaka poput, Džimija Barke, Flojda, Prleta, Popaja, Urketa, Vlah Alije…

Nikolić je dobitnik svih najvažnijih glumačkih nagrada, kao i Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke.

U bogatoj karijeri je igrao u 76 filmova i sarađivao sa najznačajnijim srpskim i jugoslovenskim rediteljima.



Jugoslovenska kinoteka prikazaće u aprilu ciklus filmova u kojima je Nikolić ostvario uloge po kojima će ga publika večno pamtiti.

Na programu će se, pored ostalih, naći i kultni filmovi: “Otpisani”, “Mlad i zdrav kao ruža”, “Nacionalna klasa”, “Banović Strahinja”, “Poslednji krug u Monci”, “Balkan ekspres”…

Nikolić je preminuo 11. marta ujutro u bolnici u rodnom Beogradu u 73. godini, posle posle duge i teške bolesti.

(SEEcult.org)

Saučešća povodom smrti Nikolića



Smrt legendarnog glumca Dragana Nikolića, jedne od najvećih zvezda srpskog i jugoslovenskog filma, izazvala je veliku tugu širom regiona, a saučešće njegovoj supruzi Mileni Dravić, takođe slavnoj glumici, izrazili su i najviši zvaničnici Srbije i Beograda.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić naveo je da je Dragan Nikolić bio velikan jugoslovenske i srpske umetnosti, koji je “obeležio čitavu epohu u pozorištu, na filmu i televiziji”.

Neponovljivim šarmom i ličnošću bio je i zauvek će ostati u srcima svih, naveo je u telegramu predsednik, koji je u poseti Moskvi, preneli su mediji.

Premijer Aleksandar Vučić naveo je na Tviteru da je Srbija “ostala bez velikog Gage Nikolića. Iskreno saučešće porodici i kolegama”.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je u telegramu Mileni Dravić da je Nikolić bio legenda srpskog glumišta.

“Postoje gubici koje lјudi osećaju lično, kada ih napusti neko veoma blizak a koga nikada nisu imali priliku da upoznaju. Dragan Nikolić bio je deo svakog doma na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije. Kao Prle, Flojd, Džimi Barka... ostaće upamćen kao istinski heroj mnogih generacija i simbol zlatnog doba jugoslovenskog filma”, naveo je Tasovac, izražavajući najdublje saučešće u svoje i u ime Ministarstva kulture.

Tasovac je naveo i da je Nikolić bio “šmeker sa Crvenog krsta i gospodin sui generis”, koji je zračio “toplinom i osvajao pogledom ne samo sa velikih i malih ekrana i pozorišnih scena, već i u svakodnevnom životu”.

“Bio je dobri duh Beograda, koji je nezaboravnim smislom za humor i jedinstvenom životnom energijom ‘nosio’ svoj grad svuda sa sobom. Nema smrti, ima samo seoba, napisao je Miloš Crnjanski. Dragan Nikolić danas se preselio u nezaborav, putem popločanim nebrojenim glumačkim bravurama i obeleženim neponovlјivim stavom i stilom”, naveo je Tasovac, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali naveo je u telegramu saučešća Mileni Dravić da će legendarnog Dragana Nikolića svi pamtiti kao “neponovljivog, izuzetno talentovanog i šarmantnog glumca”.

“Svim Beograđanima, svim poklonicima sedme umetnosti i generacijama koje su stasavale uz njegove filmove i serije nedostajaće njegov duh i prepoznatljiv beogradski šarm. Bio je uzor mnogima, a njegovim odlaskom Beograd je izgubio jednog velikog čoveka i umetnika”, naveo je Mali.

Dragan Nikolić nije imao lepe reči za politiku i političare – svojevremeno je izjavio da nekima od njih čak ni glumačka karijera ne bi pomogla da bi im ljudi poverovali.

Nikolić je preminuo 11. marta ujutro u bolnici u rodnom Beogradu u 73. godini, posle duge i teške bolesti.

Vest o njegovoj smrti preneli su i svi mediji u regionu, a posredstvom društvenih mreža najdubilju tugu su izrazile mnogobrojne kolege i poštovaoci.

Jugoslovenska kinoteka izmenila je delimično program u svom muzeju u Kosovskoj, pa će od 11. do 13. marta prikazati izbor Nikolićevih filmova kao uvod u njegovu obimnu retrospektivu koju priprema za april.

Osim u filmu, Nikolić je ostvario i niz pozorišnih uloga, pre svega u matičnom Ateljeu 212.

Između ostalog, dobitnik je nagrade “Pavle Vuisić” za životno delo, koja mu je dodeljena 2000. godine.

Komemoracija povodom smrti Nikolića biće održana 14. marta u 12 časova na Velikoj sceni “Mira Trailović” Ateljea 212. Nikolić će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Skup porodice i prijatelja je u 14 časova, a početak opela u 14.30.

(SEEcult.org)

Emotivan oproštaj od Nikolića



Kolege i prijatelji legendarnog filmskog i pozorišnog glumca Dragana Nikolića uputili su mu 14. marta poslednji pozdrav u Ateljeu 212 u Beogradu, ističući u prisustvu porodice i mnogobrojnih poštovalaca njegov jedinstveni glumački talenat, harizmu i duh. Komemoraciji u prepunom Ateljeu 212, održanoj u obe sale, prisustvovali su i najviši državni funkcioneri, a završena je emotivnim dugim aplauzom u ritmu muzike iz filma “Nacionalna klasa” Gorana Markovića, u kojem je ostao zapamćen kao Flojd.

U prisustvu Nikolićeve supruge, slavne glumice Milene Dravić, poslednji pozdrav srpskoj i jugoslovenskoj glumačkoj zvezdi, čija je smrt izazvala tugu u celom regionu, uputili su Branimir Brstina, Dušan Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Rade Šerbedžija, Radoslav Zelenović, Dragan Bjelogrlić, Milan Vlajčić, Jagoš Marković, Radmila Stanković, Ljiljana Todorović i Vojislav Voja Brajović.

Među prisutnima na sceni “Mira Trailović” bili su i premijer Aleksandar Vučić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević. Zbog velikog interesovanja otvorena je i scena “Petar Kralj” u kojoj takođe nije bilo mesta za sve koji su želeli da se poslednji put oproste od Nikolića, prateći na video bimu poruke njegovih kolega i prijatelja i snimke iz najpoznatijih predstava i filmova.

Veliki glumac i dobar čovek, vitez domaćeg glumišta, legenda, gospodin, čovek sa stilom, brat, neponovljiv duh… neki su od emotivnih utisaka koje su o Nikoliću izrekle njegove kolege i prijatelji, podsećajući na razvnovrsne i brojne uloge, anegdote iz života i dostojanstvenost u borbi sa teškom bolešću od koje je preminuo 11. marta u 73. godini.



Reditelj i dramski pisac Dušan Kovačević rekao je da mu je vest o smrti Nikolića izazvala osećaj poraza i upitanost o smislu, odnosno besmislu života.

“Nisam znao, a verovatno ni ti sam nisi znao, koliko si voljen, poštovan i cenjen u Beogradu, Srbiji i svim zemljama bivše Jugosavije”, rekao je Kovačević, dodajući da bi svima život bio lepši i lakši da za života imamo snage i hrabrosti da kažemo sve ono što govorimo kada neko ode.

Ističući da je Nikolić bio “umetnik običnog, jednostavnog i svakodnevnog života”, Kovačević je rekao da je ponosan što su radili zajedno, ali da oseća poraz zbog toga što će ga sretati samo u sećanju.

Glumica Jelisaveta Seka Sablić istakla je da je Nikolić bio čovek koji je imao veliko srce, mnogo voleo ljude i život, bio srećan što je glumac i voleo svoj poziv, ali je uvek bio i pesnički usamljen.

“U strašnim danima bolesti bio je siguran pored svoje Milene, uglavnom je ćutao, sećao se pojedinih uloga i pariskih dana…”, rekla je Seka Sablić, dodajući da ni u najtežim trenucima, u kojima je ostao otmen, nije izgubio svoj “veliki dar duhovitog čoveka”.

“Ova dva dana sećanja na njega pokazuju da je ostavio veliki neuništiv trag i da je postao nacionalna figura”, rekla je Seka Sablić.



Gumac Rade Šerbedžija iz Hrvatske izrazio je uverenje da će mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok se ponovo ne rodi takav “brilijantan glumac i božanstveni mangup”, koji bi sasvim sigurno u svim anketama bio u prvom timu glumačke reprezentacije nekadašnje Jugoslavije.

“Za mene lično bio je čista devetka, naš centarfor”, rekao je Šerbedžija, podsećajući na Nikolićevu prvu ulogu u filmu “Kad budem mrtav i beo” Živojina Pavlovića, posle koje su se “svi u njega zaljubili”.

Posebno je istakao spiritualnu energiju njegovog lica na filmskom platnu, koje je igralo svojom posebnošću posebnu igru svetla i tame.

“Njegovo lice bilo je uvek najbelje, a kosa i oči najcrnje”, rekao je Šerbedžija, koji je istakao i iskrenost Nikolićeve glume, jer je voleo život i beskrajno mu se radovao.

“Bio je tačan, jednostavan i iskren, a to je u umetnosti najteže postići i to mogu samo veliki umetnici”, naglasio je Šerbedžija, koji je za Nikolićevo matično pozorište rekao da je jedno od najznačajnijih u bivšoj Jugoslaviji i da je upravo u toj atmosferi širine i kosmopolitizma umetnika Ateljea 212 i Nikolićeva duša mogla da se oseća sigurno i zaštićeno.

Šerbedžija je istakao i da je Nikolićeva njegova gluma bila “hudinijevski začudna”.

“Svojom magijom znao je da postane od Dragana – Dragan i Milena, zaštitni znak jednog lepog vremena, uvek poseban i na pravoj strani”, istakao je Šerbedžija, koji je Nikolića nazvao i najvećim lafom koji se pojavio na beogradskom asfaltu, a citirajući Svetislava Basaru, rekao je da sa Nikolićem odlazi “neki bolji deo prošlosti”.

"Jednom mi je rekao da sam mu ne samo filmski brat, nego i pravi brat. Gago, ti nisi samo moj brat, ti si brat svih nas. Naš najdraži brat”, poručio je Šerbedžija drhtavim glasom.



Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović podsetio je da se Nikolićevo ime pojavilo proteklih decenija na 76 špica, od kojih su mnoge postale sastavni deo kućnih kinoteka, pa i njegovu smrt doživljavaju kao lični gubitak.

"Minut ćutanja za Nikolićem zato traje kao večni trenutak" širom regiona, rekao je Zelenović, podsećajući da se još kao mlad glumac nametnuo kao jedina srpska i jugoslovenska alternativa zvezdama francuskog novog talasa.

Kada je primio Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, Nikolić je, kako je preneo Zelenović, imao želju da ostvari još jedno veliko deo, koje bi dalo pečat njegovoj karijeri. “Nije bilo vremena za to”, ali njegovo delo, kako je istakao, biće sačuvano kao poruka brojnim generacijama koje dolaze.

Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je da mu je Nikolić bio “duhovni otac” i “nežan učitelj”.

“Legenda, gospodin, čovek sa stilom, neponovljiv, inspirativan, svetski glumac, beogradski mangup i šmeker… Nisam ga poznavao, a kao da sam izgubio nekog svog - ovo su samo neki od komentara taksista, prodavaca, navijača, svih znanih i neznanih” koji se ovih dana opraštaju od Nikolića, rekao je Bjelogrlić, dodajući da ne pamti da su Srbija i Beograd “nekad za nekim tako spontano tugovali i izražavali poštovanje kao što to čine ovih dana opraštajući se od svog heroja”.

"Od velikog glumca sa kojim su se identifikovale generacije i generacije, prerastao je u dobar, divni, tanani duh čitavog naroda. Zato nismo verovali da ikada može da ostari i da nas napusti. Nikada nije ni ostario, samo nas je napustio”, poručio je Bjelogrlić.



I filmski kritičar Milan Vlajčić istakao je da je Nikolić bio urbana legenda i jedinstvena harizmatična pojava, “čudo koje se retko ponavlja”, glumac koji je digao lestvicu srpskog i jugoslovenskog glumišta na visok nivo.

Već prvom ulogom u filmu “Kad budem mrtav i beo” na Pulskom festivalu 1967. godine ispraćen je ovacijama u pulskoj areni. “Znali smo da je rođena legenda”, rekao je Vlajčić, koji je predočio i koliko Nikolić nije bio opsednut slavom. To je uvideo dok je radio na njegovoj monografiji povodom nagrade “Pavle Vuisić”, jer nije pravio ni ličnu arhivu objava o svojim uspesima. Kratko mu je rekao da je “Milena nešto seckala”. Kada je knjiga bila završena, Vlajčić je Nikoliću dao da je pročita i ispravi eventualne greške, a on mu je rekao da je “Milena sve pažljivo pročitala i da nema nijednu primedbu”.

Reditelj Jagoš Marković istakao je da je Nikolić bio voljen i obožavan zato što je oličavao vrednosti koje nisu trenutne.

“Ako je tačno da ceo svet drži nekoliko pravednika, onda je naš Beograd bio, ostao i ostaće u rukama Dragana Nikolića, velikog gospodina, viteza, glumčine, zvezde. Nije me strah za Beograd, za njegov duh i slobodu, dok je tebe, a tebe će biti uvek”, rekao je Marković, ističući da je Nikolić bio uvek svoj, moralan i nepotkupljiv.

Podsetio je i na poslednji oproštaj koji su mu priredili navijači Crvene zvezde, kada su na utakmici razvili ogroman transperent sa natpisom: “Šmeker svetskog glasa za kim plače cela masa, nikad otpisan i večno nacionalna klasa".

“To je pobeda umetnosti i poštenja", naglasio je Marković.



Radmila Stanković rekla je da je Nikolić počeo bio da piše o svom životu, a želeo je i da snimi film o svojoj supruzi i ljubavi Mileni.

Uoči odlaska na operaciju, kako je prenela, rekao joj je da je gluma obična stvar i da je samo potrebno odgovoriti na tri pitanja: ko si, šta si i gde si. “To je suština Stanislavskog”, smatrao je Nikolić.

Rediteljka Ljiljana Todorović istakla je da je Nikolić bio svetionik koji je svetleo istinu, slobodu, lepotu života i ljubavi, ostavivši nauk o umeću kako ih treba negovati.

Podsetila je i na predstavu “Posetilac” Erika Emanuela Šmita, koju je režirala, i u kojoj je Nikolić igrao sa Vojislavom Brajovićem, a prisutni su imali priliku i da je se podsete insertom u kojem govori o opasnosti vlasti koja je sama sebi svrha i svetu u kojem novac postaje Bog.

I Voja Brajović prisetio se izvođenja “Posetioca”, i to u Zagrebu, u prisustvu Arsena Dedića, čijom se pesmom “Amigo” emotivno oprostio od svog prijatelja, sa kojim je bio nezaboravni tandem u "Otpisanima".

Tužan skup završen je snimkom Nikolićevog izvođenja “Plave grobnice” Milutina Bojića i jednom od najpopularnijih filmskih numera jugoslovenskog filma – pesmom “Flojd” iz filma “Nacionalna klasa”, koju su okupljeni ispratili dugim aplauzom, sa suzama u očima.

Mnogi su ostali u foajeu i ispred Ateljea 212, prisećajući se i udela Dragana Nikolića i Milene Dravić u društvenom životu proteklih par decenija od raspada bivse Jugoslavije, uključujući i prve antiratne akcije i proteste, kao i demonstracije protiv režima socijalista i radikala 90-ih.

Milena Dravić je u jednom od retkih intervjua izjavila krajem prošle godine da je u Srbiji došlo do velikog poniženja umetnika i da bi političari trebalo da shvate da niko ne može da ih ugrozi ako pomognu kulturi.

Rekla je i da je išla na sve izbore, ali sa mučninom, jer je tačno mogla da vidi greške koje se prave.

“Dragan, ja i prijatelji nismo verovali da se dozvoljavaju stvari koje su se dozvolile. Ne znam koji izraz da upotrebim za ovo stanje bespomoćnosti. Za stanje jedne velike beznadežnosti. Možda drugi vide procvat. Žao mi je, a sigurna sam da bi mnogi ljudi želeli da pomognu ovoj zemlji van partijskih krugova. Ali se takvim ljudima ne daje mogućnost jer ovde moraš biti opredeljen”, rekla je Milena Dravić u intervjuu “Nedeljniku”.

Dragan Nikolić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Rođen u Beogradu 20. avgusta 1943. godine, (Dragoslav) Dragan Nikolić je posle studija glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, započeo filmsku karijeru glavnom ulogom Džimija Barke u filmu “Kad budem mrtav i beo”. Ostaće upamćen i kao Flojd, Prle, Popaj, Vlah-Alija, Urke...

Nikolić je dobitnik svih značajnih filmskih nagrada, uključujući nagradu za životno delo “Pavle Vuisić” 2000. godine, kao i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

(SEEcult.org)

Ponovo novi koncept BFDKF-a



Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKF) prikazaće od 20. do 26. marta u Domu omladine Beograda 78 filmova u takmičarskim i 31 u revijalnim selekcijama, najavili su novi umetnički direktor Nenad Popović i koordinatorka programa Nada Savić.

Koncept te tradicionalne manifestacije, koja se odrzava 63. put, donekle je izmenjen, sa ciljem da u prvom planu bude film, a ne TV dokumentarac.

„U vreme kada ima puno festivala važno je da se konkretni festival pozicionira originalnim pristupom. Smanjili smo broj naslova po selekcijama i fokusirali se na filmsku formu, filmski jezik, bez ostvarenja televizijskog izraz ma koliko bila važna ili dobro obrađena njihova tema“, izjavio je Nenad Popović na konferenciji za novinare 15. marta u Skupštini Beograda, koja je osnivač BFDKF-a.

Takmičarske selekcije su: domaća, regionalna (Jugoistočna Evropa) i međunarodna, svaka u po tri kategorije kratkog filma - dokumentarni, igrani i animirani, kao i selekcija dugometražnog dokumentarnog filma iz regiona.

Dva žirija, čija će imena biti objavljena naknadno, odlučiće o ukupno 15 nagrada: Gran pri, najbolji film po selekcijama i kategorijama i za autorski doprinos – za kameru, montažu i za dizajn zvuka ili kompoziciju.

Na svečanom otvaranju 20. marta biće uručena nagrada za životno delo. Ime dobitnika još nije objavljeno.

Na otvaranju 63. BFKDF-a biće prikazana dva filma u konkurenciji: kratki dokumentarac „Varićela“ Viktora Kozakovskog (Norveška, Danska, Švedska, Rusija) o dve devojčice u ruskoj baletskoj školi i dugi dokumentarac „Porodični posao“ Angeliki Aristomenipulu (Grčka) o tri generacije etno muzičara sa Krita.



Regionalni program kratkih dokumentaraca obuhvata pet filmova: „Ja mogu da govorim“ Mirze Skenderagića i „Mogao bi da bude film“ Kumjane Novakove (Bosna i Hercegovina), „Ana trg“ Jelene Novaković i „Gradonačelnik Denis“ Darija Juričana (Hrvatska) i „Prirodno zanimanje“ Florina Andreskua (Rumunija).

U selekciji domaćeg kratkog dokumentarca je sedam filmova: „Vijetnam“ Jovane Kovanović, „Pogledi zatvorenih očiju“ Dore Filipović, „Ringišpil“ Luke Popadića, „Just Another Day in Egipt“ Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić, „Dolce vita“ Ane Trebše, „Treći prostor“ Draga Latinovića i Ilije Galonje i „Ukras sveta“ Stefana Krasića.

Međunarodni takmičarski program u toj kategoriji donosi šest filmova iz Kanade, Finske, Poljske, Indije, Portugalije i Mađarske.

U konkurenciji kratkog igranog filma iz regiona učestvuje šest fimova, po dva iz Hrvatske i Crne Gore i po jedan iz Rumunije i Makedonije. Domaća selekcija ima šest, a međunarodna pet kratkih igranih filmova i to tri iz Belgije i po jedan iz Poljske i Holandije.

U oblasti animiranog filma u regionalnoj selekciji je 12 ostvarenja, od kojih čak deset iz Hrvatske, uz po jedno iz Slovenije i Bugarske. U konkurenciji je i devet domaćih i 15 animiranih filmova iz evropskih zemalja, među kojima ponovo najviše – četiri iz Belgije.

Takmičarski program dugometražnog dokumentarca, uz „Porodični posao“ Angeliki Aristomenipulu (Grčka), prikazuje „Dom“ Metoda Peveca (Slovenija), „Potop“ Jelene Jovčić i „Maske“ Brankice Drašković (Srbija), „Spomenik“ Igora Grubića (Hrvatska) i „Kembridž“ Eldore Trajkove (Bugarska).

Kategorije eksperimentalnog filma ovoga puta nema.



Nenad Popović je izjavio da želi prvo da vidi kakve su evropske tendencije u toj oblasti, a osim toga, kako je podsetio, Beograd već ima festival Alternative fim/video u Domu kulture Studentski grad.

Iz revijalnog programa umetnički direktor je istakao dugometražne dokumentarce „Neobična ljubavna veza sa egom“ Ester Hault (Holandija), „Čak Noris protiv komunizma“ Ilinke Kalugaeranu (Nemačka), „Kapije jagnjeta“ Audriusa Stonisa (Litvanija), dugometražni animirani film „Hotel sa 12 zvezdica“ Borislava Šajtinca (Francuska)...

Biće prikazan i izbor švajcarskih filmova sa festivala Kurzfilmtage, uz radionicu sa selektorom tog programa Kristijanom Štarkom.

U pratećem programu biće predstavljeno DVD izdanje „Istorija animiranog filma u Srbiji“.

Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević istakao je da je iz budžeta za 63. BFDKF izdvojeno sedam miliona dinara, što je oko 15 posto više nego prošle godine.

„To je stimulativni dodatak. Očekujemo bolji kvalitet, korak po korak, kao i za druge manifestacije čiji je osnivač Grad“, rekao je Vukosavljević i podsetio da su nekada na beogradskom „Kratkom metru“ svoje prve nagrade osvajali izuzetni autori kao što su Stjepan Zaninović, Krsto Škanata, Ante Babaja, Stole Popov, Bata Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Dušan Vukotić...



Predsednik Odbora BFDKF-a, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, istakao je da je BFDKF festival sa najdužom tradicijom u Srbiji i regionu i jedan od najstarijih u Evropi.

„Ponosni smo što možemo da nastavimo tu tradiciju i nastojimo da podignemo kvalitet“, rekao je Mladenović.

Partner festivala je Filmski centar Srbije, čiji je direktor Boban Jevtić najavio finansijsku podršku za nagrade, kao i organizovanje dve radionice – Kafeterija i Filmske sveske. Cilj radionica je da se razvije dijalog sa publikom, kao i sa filmskim profesionalcima, odnosno da se obnovi filmska kritika koja je, prema oceni Jevtića, u Srbiji na izdisaju.

BFDKF je održan i 2015. godine prema novoj koncepciji, a imperativ je bio, kako je tada izjavio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević – povećanje broja gledalaca.

62. BFDKF prikazao je u martu ove godine oko 150 filmova u Domu sindikata i delom u bioskopu “Fontana” i Domu kulture Studentski grad.

Domaći i regionalni autori takmičili su se za ukupno oko 30 nagrada.

Najboljim domaćim dugometražnim dokumentarnim filmom na 62. BFDKF-u proglašen je film Želimira Žilnika “LogBook Serbistan” (Destinacija Srbistan) o azilantima u Srbiji, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio hrvatski film “Potrošeni” o generaciji starijoj od 55 godina, u režiji Boruta Šeparovića. U međunarodnom takmičarskom programu pobedio je poljski film “15 ćoškova sveta” Zuzane Solakijevič o eksperimentalnoj elektronskoj muzici.

BFDKF je 2015. godine prvi put organizovao Cebef, koji stoji i iza Belefa, Bemusa, Sofesta i beogradskog međunarodnog festivala Fest.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma potiče od Festivala jugoslovenskog filma, osnovanog 1953. u Puli. Na pulskom festivalu prikazivani su i igrani i dokumentarni filmovi, a pošto su vremenom dokumentarni i kratkometražni filmovi bivali sve prisutniji, 1959. odlučeno je da se osnuje novi festival, pa je u Beogradu pokrenut Jugoslovenski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tokom duge istorije, Beogradski festival imao je i uspone i padove, a prvi preokret desio se kasnih 70-ih, kada su filmovi iz inostranstva izbačeni, broj gostiju smanjen, ujedno i broj (i kvalitet) pratećih programa, i to sve kao posledica nedostatka sredstava.

Jedno od najznačajnijih festivalskih izdanja bilo je 1999. godine - u vreme NATO bombardovanja. Festival nije otkazan, ali je premešten iz Doma sindikata u nešto sigurniju salu Doma omladine. Festival je nedugo zatim proslavio 50. rođendan (2003), a od 2004. godine je međunarodnog karaktera.

(SEEcult.org)

Nagrade FIPRESCI Srbija 2015.



Debitantski film Vuka Ršumovića “Ničije dete” i “Enklava” Gorana Radovanovića trijumfovali su na dodeli nagrada srpske sekcije Međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara FIPRESCI, održanoj 16. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Na početku skupa u sali “Dinko Tucaković” mnogobrojni filmski umetnici i novinari odali su minutom ćutanja poštu nedavno preminulom velikom srpskom glumcu Draganu Nikoliću.

Film “Ničije dete”, u produkciji Miroslava Mogorovića, dobio je nagradu FIPRESCI Srbija za najbolji domaći film u 2015. godini, a reditelj tog filma Vuk Ršumović dobio je nagradu za najbolji scenario, dok je nagrada za najbolju režiju pripala Goranu Radovanoviću za “Enklavu”.

Za najboljeg glumca proglašen je mladi naturščik Denis Murić koji je igrao glavnu ulogu u “Ničijem detetu” i epizodnu u “Enklavi”.



Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Jelena Đokić za film “Smrdljiva bajka” u kojem joj je partner Žarko Laušević.

Tri nagrade odneo je film “Bićemo prvaci sveta” - za najbolju montažu Andrije Zafranovića, koji je nagrađen i za “Enklavu”, zatim za fotografiju Milana Tvrdišića i scenografiju Jelene Sopić, koja je radila i “Ničije dete”.

Za najbolju filmsku muziku nagrađen je Milan Đurđević za “Panamu”, a za kostim Vesna Teodosić za kreacije u filmu “Za kralja i otadžbinu”.



Nagrada za životno delo dodeljena je posthumno dvojici filmskih poslenika koji su preminuli 2015. godine - Borislavu Stanojeviću, dugogodišnjem upravniku Biblioteke Jugoslovenske kinoteke i Nebojši Popoviću, novinaru i uredniku filmskog programa RTS-a.

Uručujući ta priznanja njihovim suprugama, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da se od obojice velikih profesionalaca i posvećenika moglo očekivati još mnogo toga da ih smrt nije pretekla.

“Na nama je sada da i FIPRESCI i Kinoteka i RTS čuvaju njihovu ostavštinu i da ustanovimo nagrade sa njihovim imenima”, izjavio je Zelenović.

Najbolji strani film u bioskopima i na festivalima u Srbiji tokom 2015. godine bio je argentinski “Divlje stvari” (Wild Tales) Damijana Šifrona, a nagrada je pripala distributerskoj kući MegaCom film, kao i nekoliko prethodnih godina za redom.

Nagrade Srpske sekcije FIPRESCI dodeljene su 21. put, na osnovu glasova članova tog udruženja, a svečanost je vodio član Borda FIPRESCI Srbija Ivan Karl.

Predsednik sekcije FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić rekao je da dodela nagrada tog udruženja ima već lepu tradiciju.

“Pokušavamo da je održimo, mada to nije lako u ovoj kulturi koja nije baš sklona kontinuitetu”, rekao je Anđelić.

Primajući nagradu za najbolji film, Miroslav Mogorović je zahvalio kritičarima i novinarima što na taj način čuvaju filmsku struku u vremenu veoma teškom za produkciju i plasman filma.

Goran Radovanović nije prisustvovao ceremoniji jer se nalazi na turneji sa filmom “Enklava”, kao ni Vuk Ršumović, koji je u Gentu gde razvija novi scenario.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/116538266

Novi fokus - prvi festival arhitektonskog filma



Internacionalni festival arhitektonskog filma “Novi Fokus” biće održan prvi put 1. i 2. aprila u Nišu, u organizaciji grupe studenata, a još uvek je otvoren za prijavljivanje filmova.

Organizatori iz udruženja Biro4321 primili su već više od 200 prijava filmova, a pozivaju sve zainteresovane autore, posebno iz regiona, da se prijave za učešće do 20. marta.

Posetioci će imati priliku da pogledaju u bioskopu “Kupina” i nagrađivane filmove “Roterdam 2040”, “Christiania: 40 years of occupation” i druge.

Uz filmski program, festival “Novi Fokus” organizuje i debatu “Zaboravite sve što ste naučili” koja cilja na studente arhitekture, ali je otvorena za sve zainteresovane. Panel diskusiju vodiće arhitekta Ljuba Slavković, a učestvovaće i arhitekte Jelica Jovanović, Jelena Grbić, Nikola Andonov i Borys Wrzeszcz.

Organizatori žele da dijalog između studenata arhitekture, profesionalaca i amatera u toj struci, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, ali i šire javnosti.

Filmove će pratiti društveni događaji u okviru Deli prostora i kluba Labirint na kojima će nastupiti niški DJ duo Bad Robots.

Ulaz na festival je besplatan, ali je potrebna rezervacija karata zbog ograničenog broja mesta.

Rezervaciju je moguće izvršiti putem festivalskog sajta ili u Deli prostoru.

Posredstvom festivalskog sajta moguće je i poslati i filmove iz oblasti arhitekture, urbanizma, civilnih urduženja sa delovanjem u domenu životnog prostora…

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/98800342

Kosanoviću nagrada BFDKF-a za životno delo



Odbor Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma posthumno je dodelio reditelju, scenaristi i istoričaru filma Dejanu Kosanoviću (1930-2013) nagradu za životno delo BFKDF-a.

Nagrada će biti uručena naslednicima Kosanovića na svečanom otvaranju 63. BFDKF-a 20. marta u Domu omladine Beograda.

Kosanović je bio jedan od prvih jugoslovenskih diplomiranih reditelјa, a apsolvirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Kao asistent režije, sarađivao je sa mnogim poznatim stranim filmskim reditelјima, ali i sa domaćim autorima (u filmovima „Kapetan Leši“ Živorada Žike Mitrovića, „Ljubav i moda“ Ljubomira Radičevića, „Dvoje“ Aleksandra Petrovića...).

Kao reditelј, realizovao je 35 dokumentarnih dela („Đura Jakšić“, „Freske“, „Istina u okovima“, „Legenda o Stefanu Dečanskom“, „Opsada Beograda“...) i kratkometražnih filmova („Lenjin na markama“), kao i više od 200 dokumentarnih TV emisija za jugoslovenske i inostrane televizije.

Aktivno se bavio proučavanjem početnog perioda istorije kinematografije u jugoslovenskim zemlјama i regionu. Objavio je više od 300 članaka, eseja, studija i knjiga o istoriji jugoslovenske kinematografije u zemlјi i inostranstvu, najvećim delom posvećenih ranoj filmskoj prošlosti, a posebno se bavio istorijom nemog filma i kinematografskih delatnosti na tlu Jugoslavije.

Kosanović je bio i dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i šef Katedre za organizaciju filmske i TV proizvodnje.

Značajan je bio i njegov angažman na mestu direktora Festivala jugoslovenskog filma u Puli koji je kasnije prelaskom u Beograd postao Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Odbor BFDKF-a je jednoglasno odlučio da nagrada za životno delo, koja je 30. put dodeljena, pripadne ove godine Kosanoviću.

Kosanović je preminuo 2013. u Beogradu u 83. godini.

(SEEcult.org)

63. BFDKF



Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKD) predstavalja od 20. do 26. marta u Domu omladine Beograda oko 120 filmova, a organizovan je ponovo prema novoj koncepciji, pa je tako regionalni takmičarski program proširen sa bivše Jugoslavije na celu Jugoistočnu Evropu, broj nagrada dvostruko je smanjen, a eksperimentalnog filma kao kategorije nema.

Festival počinje norveško-dansko-švedsko-ruskim filmom “Varičela” o dve devojčice u ruskoj baletskoj školi i grčkim “Porodični posao” (A Family Affair) o tri generacije muzičara, čija je rediteljka Angeliki Aristomenopoulou i gošća BFDKF-a, pa će se obratiti publici u DOB-u uoči projekcije.

BFDKF će zvanično otvoriti predsednik Odbora tog festivala i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, a publici će se obratiti i novi umetnički direktor BFDKF-a Nenad Popović, koji je na tom mestu zamenio Mladena Matičevića.

Na otvaranju 63. BFDKF-a biće posthumno dodeljena nagrada za životno reditelju, scenaristi i istoričaru filma Dejanu Kosanoviću.

BFDKF će prikazati do 26. marta ukupno 78 filmova u takmičarskim selekcijama, kao i 31 film u revijalnom programu.

Koncept te tradicionalne manifestacije donekle je izmenjen i u pogledu fokusa na film, a ne TV dokumentarac.

"U vreme kada ima puno festivala važno je da se konkretni festival pozicionira originalnim pristupom. Smanjili smo broj naslova po selekcijama i fokusirali se na filmsku formu, filmski jezik, bez ostvarenja televizijskog izraza, ma koliko bila važna ili dobro obrađena njihova tema", izjavio je Popović na nedavnoj konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač BFDKF-a.



Takmičarske selekcije 63. BFDKF-a su: domaća, regionalna i međunarodna, i to svaka u po tri kategorije kratkog filma - dokumentarni, igrani i animirani, kao i selekcija dugometražnog dokumentarnog filma iz regiona.

Regionalni program kratkih dokumentaraca obuhvata pet filmova: „Ja mogu da govorim“ Mirze Skenderagića i „Mogao bi da bude film“ Kumjane Novakove (Bosna i Hercegovina), „Ana trg“ Jelene Novaković i „Gradonačelnik Denis“ Darija Juričana (Hrvatska) i „Prirodno zanimanje“ Florina Andreskua (Rumunija).

U selekciji domaćeg kratkog dokumentarca je sedam filmova: „Vijetnam“ Jovane Kovanović, „Pogledi zatvorenih očiju“ Dore Filipović, „Ringišpil“ Luke Popadića, „Just Another Day in Egipt“ Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić, „Dolce vita“ Ane Trebše, „Treći prostor“ Draga Latinovića i Ilije Galonje i „Ukras sveta“ Stefana Krasića.

Međunarodni takmičarski program u toj kategoriji donosi šest filmova iz Kanade, Finske, Poljske, Indije, Portugalije i Mađarske.

U konkurenciji kratkog igranog filma iz regiona učestvuje šest fimova, po dva iz Hrvatske i Crne Gore i po jedan iz Rumunije i Makedonije. Domaća selekcija ima šest, a međunarodna pet kratkih igranih filmova i to tri iz Belgije i po jedan iz Poljske i Holandije.

U oblasti animiranog filma u regionalnoj selekciji je 12 ostvarenja, od kojih čak deset iz Hrvatske, uz po jedno iz Slovenije i Bugarske. U konkurenciji je i devet domaćih i 15 animiranih filmova iz evropskih zemalja, među kojima ponovo najviše – četiri iz Belgije.

Takmičarski program dugometražnog dokumentarca, uz „Porodični posao“ Angeliki Aristomenipulu, prikazuje i „Dom“ Metoda Peveca (Slovenija), „Potop“ Jelene Jovčić i „Maske“ Brankice Drašković (Srbija), „Spomenik“ Igora Grubića (Hrvatska) i „Kembridž“ Eldore Trajkove (Bugarska).



Nagrade će biti dodeljene za najbolji film u svakoj selekciji – animirani, kratki igrani, kratki dokumentarni i dugometražni dokumentarac.

Gran pri će biti dodeljen najboljem kratkometražnom i najboljem dokumentarnom filmu.

Biće dodeljene nagrade i za najbolju kameru, montažu, dizajn zvuka ili kompoziciju, koje su namenjen isključivo za domaće filmove.

Iz revijalnog programa umetnički direktor je istakao dugometražne dokumentarce „Neobična ljubavna veza sa egom“ Ester Hault (Holandija), „Čak Noris protiv komunizma“ Ilinke Kalugaeranu (Nemačka), „Kapije jagnjeta“ Audriusa Stonisa (Litvanija), dugometražni animirani film „Hotel sa 12 zvezdica“ Borislava Šajtinca (Francuska)...

Biće prikazan i izbor švajcarskih filmova sa festivala Kurzfilmtage, uz radionicu sa selektorom tog programa Kristijanom Štarkom.

U pratećem programu biće predstavljeno DVD izdanje „Istorija animiranog filma u Srbiji“.

Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević istakao je da je iz budžeta za 63. BFDKF izdvojeno sedam miliona dinara, što je oko 15 posto više nego prošle godine.

Partner festivala je Filmski centar Srbije, koji organizuje dve radionice – Kafeterija i Filmske sveske, u cilju razvijanja dijaloga sa publikom, kao i sa filmskim profesionalcima, odnosno obnavljanja filmske kritike koja je na izdisaju.

BFDKF je održan i 2015. godine prema novoj koncepciji, a imperativ je bio, kako je tada izjavio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević – povećanje broja gledalaca.

Umetnički direktor BFDKF-a bio je 2015. godine reditelј Mladen Matičević, koji je sredinom 2014. godine izabran umesto Janka Baljka, takođe nagrađivanog reditelja, koji je tada izjavio da je smenjen kao u nekom Kafkinom romanu.

Novi umetnički direktor i selektor BFDKF-a Nenad Popović radi kao saradnik-montažer-dokumentarista u Filmskom i televizijskom studiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

62. BFDKF prikazao je u martu ove godine oko 150 filmova u Domu sindikata i delom u bioskopu “Fontana” i Domu kulture Studentski grad.

Domaći i regionalni autori takmičili su se za ukupno oko 30 nagrada.

Cena karata za sve projekcije na 63. BFDKF-u je 200 dinara, a mogu se kupiti na blagajni DOB-a.

Najboljim domaćim dugometražnim dokumentarnim filmom na 62. BFDKF-u proglašen je film Želimira Žilnika “LogBook Serbistan” (Destinacija Srbistan) o azilantima u Srbiji, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio hrvatski film “Potrošeni” o generaciji starijoj od 55 godina, u režiji Boruta Šeparovića. U međunarodnom takmičarskom programu pobedio je poljski film “15 ćoškova sveta” Zuzane Solakijevič o eksperimentalnoj elektronskoj muzici.

BFDKF je 2015. godine prvi put organizovao Cebef, koji stoji i iza Belefa, Bemusa, Sofesta i beogradskog međunarodnog festivala Fest.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma potiče od Festivala jugoslovenskog filma, osnovanog 1953. u Puli. Na pulskom festivalu prikazivani su i igrani i dokumentarni filmovi, a pošto su vremenom dokumentarni i kratkometražni filmovi bivali sve prisutniji, 1959. odlučeno je da se osnuje novi festival, pa je u Beogradu pokrenut Jugoslovenski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tokom duge istorije, Beogradski festival imao je i uspone i padove, a prvi preokret desio se kasnih 70-ih, kada su filmovi iz inostranstva izbačeni, broj gostiju smanjen, ujedno i broj (i kvalitet) pratećih programa, i to sve kao posledica nedostatka sredstava.

Jedno od najznačajnijih festivalskih izdanja bilo je 1999. godine - u vreme NATO bombardovanja. Festival nije otkazan, ali je premešten iz Doma sindikata u nešto sigurniju salu Doma omladine. Festival je nedugo zatim proslavio 50. rođendan (2003), a od 2004. godine je međunarodnog karaktera.

Festivalski sajt je bff.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/63-BFDKF-2016_program.pdf

(SEEcult.org)

Dani eksperimentalnog filma



Uporedo sa 63. Beogradskim festivalom dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKF) u Domu omladine Beograda, u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće održani od 22. do 24. marta Dani eksperimentalnog filma “Nepredviđeni”, koncipirani kao podrška mišljenju, razvoju i produkciji eksperimentalnog filma, koje ove godine na BFDKF-u nema kao zasebne kategorije.

U razmatranju značenja i mogućih praksi eksperimentalnog filma danas, u formatu višednevnog obrazovnog, specijalnog i takmičarskog filmskog programa, kao i razgovora i predavanja, manifestacija “Nepredviđeni” osmišljena je u cilju otvaranja prostora za artikulaciju nove politike javne podrške i infrastrukture, obrazovnih i produkcijskih modela u razvoju eksperimentalnog filma.

U razmatranju perspektiva eksperimenta u filmu i filmskom aparatu, publika će moći da se podseti razvoja koncepata i produkcije avangardnog i alternativnog filma, regionalnog i međunarodnog istorijskog i savremenog konteksta razvoja te prakse u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

Naziv “Nepredviđeni”, kako je naveo autorski tim tog festivala, trenutno oslikava poziciju eksperimentalnog filma u filmskom aparatu u Srbiji, a želja je da ubuduće bude odraz savremenih i neslućenih odgovora na poziv na eksperiment i slobodno mišljenje filma.



U programu “Učionica” biće osvetljeni pojmovi avangardnog filma (Adam Ranđelović), anti-filma (Petra Belc), eksperimentalnog filma (Slobodan Šijan, Ivica Đorđević), alternativnog filma (Miroslav Bata Petrović) i gerilskog filma (Aleksandra Sekulić).

U takmičarskom programu biće prikazani filmovi izabrani od prijavljenih radova pristigli na otvoreni poziv “Nepredviđeni”, koje je odabrala selekciona komisija koju su činili Nevena Lazić, Adam Ranđelović i Ivica Đorđević: “Plejbog” (Marko Milićević, Srbija), “Ding Dong” (Maja Rezoug, Hrvatska), “Listen, Try Not to Dwell on That Idea, Please” (Benjamin Ramirez Perez, Nemačka/Srbija), “Friedrichsfelde Ost” (Milica Jovčić i Nenad Ćosić, Srbija), “Alja, Polja i klonovi Polje” (Vadim Klimov, Rusija) i “Bright Future, My Love” ( Marko Žunić, Srbija).



Žiri koji čine Petra Belc, Andrija Dimitrijević i Ognjen Glavonić, izabraće film ili više njih koji se izdavajaju savremenim odgovorom na poziv eksperimenta u filmu.

Selekcija “Panorama” obuhvata domaće filmove “Šansa zvana čarobnjak” (Aleksa Mirosavljević, 2015), “Maske” (Milan Milosavljević, 2014), “Karneval” (Marko Milićević, 2015) i “Peoplemeter” (Bob Milošević, 2013).

Festival "Nepredviđeni" najavio je i program “Učionica” u kojem će biti osvetljeni pojmovi avangardnog filma (Adam Ranđelović), anti-filma (Petra Belc), eksperimentalnog filma (Slobodan Šijan, Ivica Đorđević), alternativnog filma (Miroslav Bata Petrović) i gerilskog filma (Aleksandra Sekulić).

Taj program otvoriće Ivica Đorđević koji će predsaviti eksperimente Dejvida Linča. Publika će imati priliku da vidi i eksperimentalne filmove Slobodana Šijana: “Autoportret na groblju” (Self-portrait At the Cemetery, 1970), “Ručni radovi” (Handmade, 1971), “Strukture” (Structures, 1970), “gradsko đubrište na adi huji u beogradu” (city landfill on ada huja in belgrade, 1970), “Jutro u ružičastom” (Morning In Pink, 1971) i “Pesma za Toma” (A Song For Tom, 2010), posvećen Tomislavu Gotovcu.



Adam Ranđelović prikazaće “patafizički voyage kroz avangardni film”, a Petra Balc predstaviće pojam anti-filma kao prostora slobode, osvrćući se na početak 60-ih godina 20. veka, kada je jugoslovenski eksperimentalni film u podzemnim prostorijama Kinokluba Zagreb osvestio radikalne mogućnosti vlastite stvaralačke pozicije. U idućoj deceniji - kroz aktivnosti GEFF-a, delovao je "kao veliki zajednički sineastički happening", kako ga je svojevremeno opisao Branislav Miltojević.

Zahvaljujući poliglosiji anti-filma i entuzijazmu tadašnjih filmskih stvaralaca, ispitivanja različitih duševnih stanja i filmskih elemenata uobličila su tih godina niz umetničkih i filmskih praksi koje će teorijske odrednice dobiti tek godinama kasnije. Uz još gotovo neistražene radove autorki eksperimentalnih filmova, kao i višeslojnost medijskih istraživanja beogradske alternativne kinematografije, središnje decenije 20. veka predstavljaju u tom smislu jedan od istraživački najzanimljivijih perioda jugoslovenskog eksperimentalnog filma.



Gerilski film predstaviće 24. marta Aleksandra Sekulić, na primeru filma “Tužbalica za žrtve Marikane” Arjana Kaganofa koji je “oteo” i vratio otuđeni akademski diskurs na mesto masakra pobunjenih rudara u Južnoafričkoj Republici 2012. U tom procesu imenovao je to ubistvo ritualom, osvetljavajući društvenu istinu “nove demokratije”, koristeći iskustvo poetike remiksa u razobličavanju imperijalnih društvenih, medijskih i kulturnih mehanizama.

U razgovoru sa Aleksandrom Sekulić biće reči o tome na koji je način taj film eksperimentalan.



Miroslav Bata Petrović skrenuće pažnju na alternativni film, čija se otvorenost ogleda u tome što nema i ne može imati opšte programe i manifeste. Ako amaterski film shvatimo kao izraz autorske čednosti, alternativni film treba shvatiti kao izraz autorske zrelosti, naveo je Petrović u knjizi “Alternativni film u Beogradu 1950-1990” (DKSG, 2009).

U završnici manifestacije, 24. marta, biće održan okrugli sto o tome kako pomoći razvoj eksperimentalnog filma, a pozvani su da učestvuju nosioci javne infrastrukture filma u Srbiji.

Umetnički savetnici manifestacije “Nepredviđeni” su Miroslav Bata Petrović i Aleksandra Sekulić, a urednici Ivica Đorđević i Adam Ranđelović.

Sajt CZKD-a je czkd.org, a program festivala nalazi se i u Kalenaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/60968858

Otvoren 63. BFDKF



Beogradski festival dokumentarnog i kratkometraznog filma (BFDKF) svečano je počeo 20. marta u Domu omladine Beograda, a prema novoj koncepciji, do 26. marta prikazaće oko 110 ostvarenja, od kojih je 79 u trci za nagrade.

Program 63. BFDKF-a počeo je norveško-dansko-švedsko-ruskim filmom “Varičela” o ruskoj baletskoj školi i grčkim dokumentarcem “Porodični posao” (A Family Affair) o najpoznatijoj muzičkoj porodici sa Krita, koji je predstavila publici rediteljka Angeliki Aristomenopoulou, gošća BFDKF-a.

Novi umetnički direktor BFDKF-a Nenad Popović rekao je da mu je čast, a i velika odgovornost što stoji pred publikom jednog od najstarijih filmskih festivala u Evropi, pre svega zbog svih profesionalaca koji su taj posao radili prethodne 62 godine.

Navodeći da su za selekciju filmova, osim njega, odgovorni i Nataša Damnjanović, Maša Nešković i Rastko Ćirić, Popović je rekao da je koncept bio da se snažnije uvede film iz celog regiona Jugoistočne Evrope i publika zainteresuje za filmove iz bliskih kultura.



Novi koncept BFDKF-a, kako je rekao, odlikuje i rigorozna selekcija kojom je smanjen broj filmova, a ujedno je omogućila potragu za novim filmskim vizijama i formama.

“Pokušali smo da ukrotimo program, koji je bio nepregledan kao more”, rekao je Popović i istakao da je želja selektora bila i da filmovi dotaknu publiku na ljudskom i emotivnom nivou.

Festival je zvanično proglasio otvorenim predsednik Odbora BFDKF-a i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, koji je podsetio na istorijat tog festivala - od prvog izdanja Festivala jugoslovenskog filma 1954. godine u Pulskoj areni, preko preseljenja šest godina kasnije u Beograd i pokretanja Jugoslovenskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma - do 2004. godine, kada je prvi put održan pod imenom Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Mladenović je pozvao publiku da u što većem broju dođe na projekcije i zahvalio svima koji su pomogli održavanje 63. BFDKF-a, na kojem će biti dodeljeno 15 nagrada – umesto ranijih tridesetak.



Otvaranje 63. BFDKF-a posvećeno je istoričaru filma, reditelju i profesoru Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Dejanu Kosanoviću, kome je posthumno dodeljena nagrada za životno delo.

Na bogat i svestrani opus Kosanovića podsetio je profesor FDU Radenko Ranković, njegov bivši student, asistent, kolega i prijatelj, koji je uručio nagradu Kosanovićevim ćerkama Meliti i Jeleni Kosanović.

Publika je imala priliku da pogleda i kraći filmski omaž o Kosanoviću, a Radenković je podsetio na njegov filmski opus, pedagoški i istoričarski rad.

Podsećajući da je Kosanović pripadao jednoj od prvih generacija školovanih filmskih reditelja, te da je studirao i istoriju umetnosti, Radenković je rekao da je to bila i prirodna veza za teme više od 30 filmova koje je snimio tokom karijere.

Izdvojivši kao omiljen Kosanovićev film “Od Uba do Rajca” o Draganu Džajiću, Radenković je rekao da je samom autoru bio posebno drag film “Opsada Beograda”, koji je snimio na osnovu jedne sačuvane gravire austrijskog oficira iz 17. veka.



Zahvaljujući poznavanju velikog broja svetskih jezika, uključujući i kineski, Kosanović je radio na mnogobrojnim koprodukcijama, a autor je i 19 knjiga o istoriji filma od kraja 19. veka, podsetio je Radenković, ističući i da je Kosanović bio osnivač i šef katedre za organizaciju i produkciju na FDU, da je izveo više od 30 generacija studenata, a bio je i dekan tog fakulteta i prorektor Univerziteta umetnosti.

Kao direktor Festivala jugoslovenskog filma u Puli, postavio ga je tako dobro da je bio jedan od najznačajnijih festivala nacionalnog filma tog vremena, istakao je Radenković.

Publika je na otvaranju 63. BFDKF-a imala priliku da pogleda najpre kratki dokumentarni film “Varičela” Viktora Kosakovskog, a potom je prikazan dugometražni dokumentarac “Porodični posao” rediteljke Angeliki Aristomenopulu, koja je ukratko predstavila publici radnju tog ostvarenja o najpoznatijijoj grčkoj muzičkoj porodici sa Krita koju čini tri generacije muzičara, kao i o odnosu između članova porodice od najmlađih do najstarijih – devojke od 16 godina do dede od više od 70.

“Muzika je veza između članova porodice”, rekla je Angeliki Aristomenopulu, čiji je film “Porodični posao” proglašen u Grčkoj najboljim dokumentarcem 2015. godine.

Film prati kako se kroz muziku prenosi nasleđe sa generacije na generaciju, a prema rečima rediteljke, to joj je bio jedan od najtežih projekata, jer “nije lako ući u neku porodicu i zadobiti poverenje”. Često je stoga išla na Krit, ali i u Australiju, gde živi deo porodice.



BFDKF će prikazati ukupno 78 filmova u takmičarskim selekcijama, kao i 31 film u revijalnom programu.

Takmičarske selekcije 63. BFDKF-a su: domaća, regionalna i međunarodna, i to svaka u po tri kategorije kratkog filma - dokumentarni, igrani i animirani, kao i selekcija dugometražnog dokumentarnog filma iz regiona.

Regionalni program kratkih dokumentaraca obuhvata pet filmova: „Ja mogu da govorim“ Mirze Skenderagića i „Mogao bi da bude film“ Kumjane Novakove (Bosna i Hercegovina), „Ana trg“ Jelene Novaković i „Gradonačelnik Denis“ Darija Juričana (Hrvatska) i „Prirodno zanimanje“ Florina Andreskua (Rumunija).

U selekciji domaćeg kratkog dokumentarca je sedam filmova: „Vijetnam“ Jovane Kovanović, „Pogledi zatvorenih očiju“ Dore Filipović, „Ringišpil“ Luke Popadića, „Just Another Day in Egipt“ Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić, „Dolce vita“ Ane Trebše, „Treći prostor“ Draga Latinovića i Ilije Galonje i „Ukras sveta“ Stefana Krasića.

Međunarodni takmičarski program u toj kategoriji donosi šest filmova iz Kanade, Finske, Poljske, Indije, Portugalije i Mađarske.



U konkurenciji kratkog igranog filma iz regiona učestvuje šest fimova, po dva iz Hrvatske i Crne Gore i po jedan iz Rumunije i Makedonije. Domaća selekcija ima šest, a međunarodna pet kratkih igranih filmova i to tri iz Belgije i po jedan iz Poljske i Holandije.

U oblasti animiranog filma u regionalnoj selekciji je 12 ostvarenja, od kojih čak deset iz Hrvatske, uz po jedno iz Slovenije i Bugarske. U konkurenciji je i devet domaćih i 15 animiranih filmova iz evropskih zemalja, među kojima ponovo najviše – četiri iz Belgije.

Takmičarski program dugometražnog dokumentarca, uz „Porodični posao“ Angeliki Aristomenipulu, prikazuje i „Dom“ Metoda Peveca (Slovenija), „Potop“ Jelene Jovčić i „Maske“ Brankice Drašković (Srbija), „Spomenik“ Igora Grubića (Hrvatska) i „Kembridž“ Eldore Trajkove (Bugarska).

Nagrade će biti dodeljene za najbolji film u svakoj selekciji – animirani, kratki igrani, kratki dokumentarni i dugometražni dokumentarac.

Gran pri će biti dodeljen najboljem kratkometražnom i najboljem dokumentarnom filmu.

Biće dodeljene nagrade i za najbolju kameru, montažu, dizajn zvuka ili kompoziciju, koje su namenjen isključivo za domaće filmove.



Na zatvaranju će biti dodeljena i memorijalna nagrada “Jovan Aćin”, ustanovljena na inicijativu Udruženja filmskih umetnika Srbije.

Među filmovima u revijalnom programu su dugometražni dokumentarci „Neobična ljubavna veza sa egom“ Ester Hault (Holandija), „Čak Noris protiv komunizma“ Ilinke Kalugaeranu (Nemačka), „Kapije jagnjeta“ Audriusa Stonisa (Litvanija), animirani film „Hotel sa 12 zvezdica“ Borislava Šajtinca (Francuska)... Biće prikazan i izbor švajcarskih filmova sa festivala Kurzfilmtage, uz radionicu sa selektorom tog programa Kristijanom Štarkom.

U pratećem programu biće predstavljeno DVD izdanje „Istorija animiranog filma u Srbiji“.

Partner festivala je Filmski centar Srbije, koji organizuje dve radionice – Kafeterija i Filmske sveske, u cilju razvijanja dijaloga sa publikom, kao i sa filmskim profesionalcima, odnosno obnavljanja filmske kritike koja je na izdisaju.

BFDKF je održan i 2015. godine prema novoj koncepciji, a imperativ je bio, kako je tada izjavio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević – povećanje broja gledalaca. Umetnički direktor BFDKF-a bio je 2015. godine reditelј Mladen Matičević, koji je sredinom 2014. godine izabran umesto Janka Baljka, takođe nagrađivanog reditelja.

Najboljim domaćim dugometražnim dokumentarnim filmom na 62. BFDKF-u proglašen je film Želimira Žilnika “LogBook Serbistan” (Destinacija Srbistan) o azilantima u Srbiji, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio hrvatski film “Potrošeni” o generaciji starijoj od 55 godina, u režiji Boruta Šeparovića. U međunarodnom takmičarskom programu pobedio je poljski film “15 ćoškova sveta” Zuzane Solakijevič o eksperimentalnoj elektronskoj muzici.

BFDKF je 2015. godine prvi put organizovao Cebef, koji stoji i iza Belefa, Bemusa, Sofesta i beogradskog međunarodnog festivala Fest.

Festivalski sajt je bff.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU

*Foto: BFDKF (Dušan Milenković)

(SEEcult.org)

Nova šansa za mlade filmadžije



Međunarodni studentski filmski kamp “Interakcija” okupiće i ove godine na leto studente produkcije, režije, kamere, dizajna zvuka i montaže, koji će snimiti tri dokumentarna filma u Čačku, Požegi i Užicu. Učesnicima 11. kampa “Interakcija” pridružiće se i polaznici šestog međunarodnog mastreklasa “Interdoc”, koji će voditi u Požegi afirmisani dokumentaristi Dragan Elčić i Mladen Matičević.

U organizaciji Nezavisnog filmskog centra “Filmart”, 11. “Interakcija” počeće 12. avgusta, na Međunarodni dan mladih, a okupiće 15 studenata filmskih akademija koji će, podeljeni u tri ekipe, snimiti tri dokumentarna filma u Čačku, Požegi i Užicu.

Učesnicima kampa će se 19. avgusta pridružiti polaznici šestog masterklasa “Interdoc”, a potom će zajedno prisustvovati 28. avgusta u Dvorani Kulturnog centra Beograda premijernoj projekciji filmova snimljenih tokom 11. kampa.

NFC “Filmart” je tim povodom raspisao konkurse za učešće, pa se studenti produkcije, režije, kamere, dizajna zvuka i montaže, koji imaju iskustva u produkciji dokumentarnog filma, mogu prijaviti do 15. aprila, dok je konkurs za učešće na masterklasu otvoren do 10. juna.

Pored studenata filmskih škola, za učešće na masterklasu mogu konkurisati i filmski i televizijski profesionalci, kao i svi oni koji žele da saznaju više o kreativnom dokumentarnom filmu.

Na međunarodnom studentskom filmskom kampu “Interakcija” učestvovalo je u proteklih deset godina 189 studenata iz 47 zemalja, a snimljeno je 38 dokumentaraca, od kojih je osam osvojilo deset nagrada na filmskim festivalima širom sveta.

Do sada je 59 učesnika iz 26 zemalja pohađalo masterklas, a vodili su ga, pored Elčića i Matičevića, i afirmisani domaći reditelji Želimir Žilnik i Mila Turajlić.

Više informacija o konkurisima za učešće na kampu “Interakcija” i masterklasu “Interdoc” moguće je naći na sajtu NFC “Filmart”.

(SEEcult.org)

17. Smotra arheološkog filma



Međunarodna smotra arheološkog filma, koju već 17. put organizuje Narodni muzej u Beogradu, biće održana prvi put u Jugoslovenskoj kinoteci, gde je od 31. marta do 7. aprila na programu 20 filmova iz deset zemalja.

Smotra je premeštena u Kinoteku zbog rekonstrukcije Narodnog muzeja.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković izrazila je zahvalnost Kinoteci na saradnji, a posebno ambasadama i stranim kulturnim centrima koji tradicionalno podržavaju taj festival dokumentarnih ostvarenja iz oblasti arheologije i srodnih disciplina.

Ističući da su do sada prikazana 362 filma iz 26 zemalja, ona je na konferenciji za nopvinare 21. marta u Jugoslovenskoj kinoteci istakla da će 17. Smotra arheološkog filma biti održana u saradnji sa ambasadama Kipra, Turske i Belgije, kao i sa Gete institutom, Italijanskim institutom za kulturu, Institutom Servantes, Helenskim fondom za kulturu, Kulturnim centrom Irana i autorima iz Crne Gore i Srbije.

Na otvaranju će biti prikazana kiparska produkcija “Velika boginja Kipra”, dugometražni film koji predstavlja putovanje kroz istoriju kulta te boginje od halkolita do rimskog doba. Projekciji će prisustvovati reditelj Stavros Papageorgiu.

Za zatvaranje je odabran turski film “Tajanstvene kamene ploče Hakarija”, čiji je reditelj Bahrije Kabadaji Dal.

Kiparski konzul u Beogradu Steljos Georgiju čestitao je organizatorima na specifičnom dostignuću.

“Postigli ste da predstavnici Kipra i Turske sede jedan pored drugog. To je retka prilika. Radujem se što je Ministarstvo kulture Kipra našlo sredstva da u Beograd stignu naš veoma interesantan film i njegov renomirani reditelj”, rekao je Georgiju.

Drugi sekretar ambasade Turske Leven Ugur zahvalio je, kako je rekao, srpskim prijateljima na mogućnosti da turski film bude deo ove manifestacije.

“Tursko Ministarstvo kulture smatra da je važno da sarađujemo. Uveren sam da će vaši gledoci uživati u turskom fimu”, rekao je Ugur.

Predstavnici kulturnih centara Nemačke, Španije i Grčke predstavili su filmove iz tih zemalja: “Otkriven grob kraljice Edite”, “Tajanstveni Turfan – od puta svile do Humboldforuma” i “Žene Vikinga – Sigrunin beg na Island”, “U potrazi za Đehutijem – mumije, grobnice i hijeroglifi”, “Ćavin de Uantar – prikazi zagrobnog života” i “Rimsko graditeljstvo – gradovi”, kao i “Treći život Mesine”.

Na programu je i pet filmova iz Italije, dva iz Irana i jedan iz Belgije.

Iz Crne Gore učestvuje “Klesarski eho” Gorana Pajovića, a iz Srbije “Ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke” Aleksandra Teodorovića i “Purpurni Sirmijum” Milorada Đuknića.

Smotra arheološkog filma preseljena je u Jugoslovensku kinoteku zbog rekonstrukcije Narodnog muzeja.

“Završena je prva faza i prelazimo na drugu fazu rekonstrukcije. Zato smotra nije mogla biti održana u Atrijumu Narodnog muzeja, kao svih prethodnih godina”, navela je Bojana Borić Brešković.

Direktorka Narodnog muzeja rekla je i da “dve nacionalne institucije kulture od najvećeg značaja ovim primerom pokazuju kako se može sarađivati u cilju popularizacije nauke i umetnosti”.

“Briga o kulturnom nasleđu i edukacija publike predstavljaju naš zajednički zadatak”, rekla je Borić Brešković.

Smotra arheološkog filma biće održana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a svečano će je i otvoriti ministar Ivan Tasovac.

(SEEcult.org)

Moć tradicionalne muzike



Rediteljka Angeliki Aristomenipulu iz Grčke, čiji je dugometražni dokumentarac “Porodični posao” prikazan na otvaranju 63. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKF), uložila je tri godine u taj projekat da bi svetu predstavila porodicu etno muzičara sa Krita. Najteži deo celog procesa bilo je pronalaženje finansijskih sredstava.

“Prvo sam upoznala glavu porodice Jorgosa Ksilirisa. Impresionirao me je njegov karakter. On je jednostavan čovek. Mada je veliki muzičar koji nastupa širom sveta, ne ponaša se kao zvezda, već je posvećen porodici i tradiciji. Oseća kao obavezu da upozna svet sa muzikom svog rodnog mesta Anoja, koju je počeo da svira uz oca, sa svega deset godina”, rekla je Angeliki Aristomenipulu 21. marta na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda.

“Kada sam na jednoj gozbi na Kritu, u pećini sa ognjištem, videla da i njegovo troje dece, tinejdžeri, takođe sviraju i pevaju tradicionalnu muziku, odlučila sam da snimim film”, dodala je ona.



Projekat je najpre dobio sredstva od Media potprograma Kreativne Evrope, ali to nije bilo dovoljno, posebno zato što je rediteljka htela da obavezno uključi turneju po Australiji, gde živi deo porodice i gde su prvi put javno nastupale zajedno tri generacije Ksilirisa.

“Uradili smo trejlere za pičinge, organizovali crowdfunding putem interneta i konačno našli koproducenta – australijski ABC, koji je pandan BBC-ju. Kada sam počinjala, u Grčkoj je bila užasna finansijska kriza, nacionalna televizija gotovo pred bankrotom. Ipak, kada smo dobili sredstva od ABC-a, Helenski filmski centar je osetio kao nacionalnu obavezu da nas podrži. U svakom slučaju, nalaženje para bilo je najteži deo u priči o snimanju ovog filma”, rekla je rediteljka.

Što se tiče sadržaja, koncentrisala se na porodicu, na odnose među njenim članovima, bliskost i povezanost kroz muziku.

“Oni su svi samouki, muzika je za njih prirodni deo svakodnevice, poput kiseonika”, istakla je Angeliki Aristomenipulu.

Kako je dodala, zanimalo ju je i kako će njihove koncerte primiti ljudi na drugom kraju sveta.

“Ispostavilo se da je publika u Australiji prosto poludela za njima, što pokazuje moć tradicionalne muzike”, zaključila je rediteljka.

“Porodični posao” dobio je nagradu Helenske filmske akademije za najbolji grčki dokumentarac u 2015. godini.

BFDKF predstavlja do 26. marta ukupno oko 110 filmova, od kojih je 78 u takmičarskim selekcijama, kao i 31 film u revijalnom programu.

Film „Porodični posao“ deo je takmičarskog programa dugometražnog dokumentarnog filma, koji obuhvata i „Dom“ Metoda Peveca (Slovenija), „Potop“ Jelene Jovčić i „Maske“ Brankice Drašković (Srbija), „Spomenik“ Igora Grubića (Hrvatska) i „Kembridž“ Eldore Trajkove (Bugarska).

Festivalski sajt je bff.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU

*Foto: BFDKF (Dušan Milenković)

(SEEcult.org)

Jubilarni, 10. DORF na leto



Festival dokumentarnog rok filma – DORF, najveći te vrste u regionu, biće održan tokom leta deseti put, i to u Cresu, Puli, Ozlju i Vinkovcima, a uz filmske projekcije, publiku tradicionalno očekuje i bogat prateći program u vidu izložbe plakata, promocija knjiga i koncerata.

Program jubilarnog DORF-a, koji organizuje udruženje Rare iz Vinkovaca, počeće u junu na više lokacija u Cresu, a u Puli će potom biti organizovan u okviru Filmsplash programa “R znači reggae” festivala Seasplash, koji je najavljen od 21. do 24. jula u tvrđavi Fort Punta Ćristo.

U Ozlju će program DORF-a biti održan krajem avgusta na Gradskom kupalištu, a u Vinkovcima će početkom septembra biti organizovan završni program na više gradskih lokacija.

DORF nudi regionalni i međunarodni takmičarski program, kao i selekciju “Tajna istorija roka”, uz bogat prateći program koji obuhvata promocije knjiga, izložbu plakata, koncerte i filmski kviz, te edukativni program.

U okviru edukativnog programa EDIT, biće organizovano predstavljanje filmskih kolektiva iz Hrvatske, te nastavak saradnje s Hrvatskim filmskim savezom - predstavljanjem nagrađenih radova sa prošlogodišnjih nacionalnih smotri dečjeg video stvaralaštva. Takođe, najavljene su besplatne filmske radionice za učenike lokalnih osnovnih škola.

U toku je konkurs DORF-a za prijavu muzičkih dokumentarnih filmova, koji je otvoren do 1. maja.

DORF već četvrtu godinu, u saradnji sa Klasik TV iz Zagreba, dodeljuje nagradu u iznosu 10.000 kuna za razvoj scenarija muzičkog dokumentarca, a zainteresovani se mogu prijaviti takođe do 1. maja.

Plakat za jubilarno festivalsko izdanje delo je mladog akademskog slikara, grafičara, ilustratora i street artiste Mirona Milića iz Vinkovaca.

DORF je 2015. godine prikazao u Vinkovcima, Osijeku i Vukovaru oko 30 filmova iz 12 zemalja, a u regionalnoj konkurenciji pobedio je dokumentarni film "Izgubljeno dugme" o bubnjaru Bijelog dugmeta Goranu Ipi Ivandiću (1955-1994) i njegovom uzbudljivom i tragičnom životu.

Festival DORF podržavaju Hrvatski audiovizualni centar, gradovi Cres, Ozalj i Vinkovci, a edukativni program EDIT - Zaklada Kultura nova.

(SEEcult.org)

DVD izdanje istorije srpskog animiranog filma



DVD izdanje “Srpski animirani film 1”, koje su objavili Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKF) i Jugoslovenska kinoteka, nudi uvid u pionirski period srpske animacije – od ranih otkrića iz 20-ih godina, preko prvih lutka animiranih filmova iz 50-ih i prvih profesionalnih crtanih filmova s početka 60-ih, zaključno sa produkcijom iz 1968. godine.

To je prvi ikada objavljeni disk srpske animacije, istakao je 24. marta na promociji tog DVD izdanja u Domu omladine Beograda animator i profesor Rastko Ćirić, član Odbora BFDKF-a.

“Ovo je početak serije koja će hronološki obuhvatiti najznačajnija ostvarenja iz te oblasti. Često idem na međunarodne festivale animacije, tu obično budu male prodavnice sa različitim izdanjima, nacionalnim pa i privatnim, i uvek me je sramota što nema nikakvog diska srpske animacije”, rekao je Ćirić.

Veliku zaslugu za sadržaj DVD-a ima upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović, koji je pronašao neke od najranijih, dosad nepoznatih animiranih ostvarenja, istakao je Ćirić.

“Obično retrospektive srpske animacije počinju od filma Vere Jocić ‘Pionir i dvojka’ iz 1949. godine, a ovde je taj film pod brojem četiri, jer je Erdeljanović pronašao starije materijale. Prvi je iz 1925. godine – kratka reklama Ernesta Bošnjaka (za lutriju) ‘Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!’”, rekao je Chirich.

Poslednji od ukupno 16 naslova u tom izboru je prvi samostalni film Borislava Šajtinca “Analiza” iz 1968. godine.

Inače, Šajtinac na 63. BFDKF-u učestvuje i u takmičarskom i u revijalnom programu.

Ćirić je naglasio da je većina filmova sa ovog DVD-a, osim radova Nikole Majdaka “Čovek od krede” i “Solista”, nepoznata široj javnosti.

Tu su i Majdakov film “Zaljubljen u tri kolača” (1967), “Reklama za cipele ‘Tasić-Đonović’” (1928-30), “Pecaroš i ubica” Miroljuba Stošića (1940-44), “Kraš revija” Marijana Vajde (1953), “Avantura” Slavka Marjanca (1963), “Rampa” (1966) i “Konfekcija” Iva Kušanića (1967).

“Srpska animacija je uvek bila u senci Zagrebačke škole crtanog filma. Nekako je bio prećutni dogovor da Zagreb razvija animirani, a Beograd dokumentarni film. Mislim ipak da je srpska animacija neopravdano zapostavljena, a evo sada šanse da je publika otkrije”, rekao je Ćirić i dodao da objavljivanje tog diska, kao i predstojeća serija, “pokazuju brigu da se sačuva i prezentuje kulturno nasleđe”.

(SEEcult.org)

Preminuo Marinko Madžgalj



Pozorišni, filmski i televizijski glumac Marinko Madžgalj preminuo je u Beogradu posle teške bolesti u 37. godini, saopštilo je 26. marta pozorište Atelje 212, u kojem je bio stalni član ansambla od 2012.

Rođen 1978. godine u Kotoru, Madžgalj je diplomirao glumu u klasi prof. Gordane Marić na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U Ateljeu 212 igrao je u predstavama: “Sedam i po”, “Zbogom SFRJ”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Avgust u okrugu Osejdž” i “Kazimir i Karolina”.

Ostvario je zapažene uloge i u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta: “Šine”, “Hamlet”, “Govornica”, “Molijer”, “Kako vam drago”, “Zapisi iz podzemlja” i “Iz junačkog života građanstva”. U Bitef teatru igrao je u “Fejk porno”, “Fakebook”, u Narodnom pozorištu u “Hasanaginici”, u Madlenianumu u predstavi “Doručak kod Tifanija”, u UK “Vuk” u predstavi “Sablja dimiskija”, u Teatru Slavija u predstavi “Prevrtač” i u Dadovu u “Zajedno sami”.

Madžgalj je igrao i u TV serijama: “Pevaj, brate”, “Na slovo, na slovo”, “Moj rođak sa sela”, “Greh njene majke”, “Ranjeni orao”, “Ne daj se, Nina”, “Crni Gruja”, “Karađorđe i pozorište”, “Lisice”…

Ostvario je uloge i u filmovima: “Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi” i “Crni Gruja i kamen mudrosti”.

Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeno.

(SEEcult.org)

U slavu antifašizma



Eksperimentalni dokumentarni film “Spomenik” vizuelnog umetnika Igora Grubića, koji je na programu 63. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma 25. marta u Domu omladine, bavi se fenomenom sistematskog uništavanja antifasističkih spomenika tokom 90-ih u bivšoj Jugoslaviji, posebno u Hrvatskoj.

Baveći se tom prvorazrednom kulturnom i političkom temom na meditativan i filozofski način, Grubić filmom “Spomenik”, koji je lišen dijaloga i naracije, spaja snimke impresivne spomeničke baštine antifašizma i prirode koja ih okružuje, ispitujući time njihovu današnju svrhu i stvarajući ubedljive vizuelne metafore, svojevrsnu vizuelnu poeziju.

Prema rečima Grubića, inicijalna tema je bila činjenica da su se tokom 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije sistematično uništavali antifašistički spomenici, s samo u Hrvatskoj ih je uništeno oko 3.000, uključujući značajne spomeničke forme, biste, skulpture, memorijalne ploče.

“Prva ideja je bila, referirajući se na tu činjenicu, da snimam aktivistički film koji bi uključivao intervjue s aktivistima, borcima za ljudska prava, teoetičarima i istoričarima. Nakon što sam krenuo da snimam vizuale i došao na lokacije, počeo sam da menjam diskurs i rediteljski pristup i odlučio sam se da snimam film koji će isključivio biti neka vrsta dokumentarnog eseja, reflektovati dato stanje, situaciju i kontekst u kojima se ti spomenici nalaze”, naveo je Grubić u intervjuu za Beogradski festival.

Proces spoznavanja toga šta tačno želi dešavao se postepeno, pa je odbacio prvobitnu ideju da radi dokumentarni esej koristeći tekst jedne mlade istoričarke umetnosti. Kako se kretao dalje u procesu rada, snimanja i montaže, odustao je i od teksta, odlučivši da se zadrži na vizuelnom pripovedanju korišćenjem samo slike i muzike.

Reč je o devet portreta značajnih spomenika iz perioda socijalističkog modernizma, koje je doveo u određeni suodnos i na taj način kreirao neku vrstu dramaturgije.

“Ta dramaturgija je vidljiva kroz promenu godišnjih doba, kroz promenu konteksta u kojem spomenici, mogao bih reći, žive. Tu se promatra njihov odnos s prirodom i živim bićima koja ih okružuju, tako da svi ti elementi čine određenu vrstu dramaturgije. Razvijao sam naravno i nekakav fluid što se tiče atmosfere pripovedanja, promišljao sam u montaži kako zadržati pažnju gledalaca s obzirom da nisu svi navikli na takvu vrstu forme”, naveo je Grubić povodom svog 50-minutnog filma, koji je bez konkretnije, uobičajene naracije – sačinjen je od slike i zvuka.

Navodeći da mu je u poetskom smislu jako blizak Tarkovski, Grubić je napomenuo da mu to ipak nije bila primarna nit vodilja, već je filmski jezik razvijao postepeno, otkrivajući ga kroz vreme.

“U nekom simboličkom smislu kao referenca bilo je bitno i to što sam te spomenike počeo da doživljavam kao živa bića. Našao sam se u prirodi, okružen zelenilom, suočen oči u oči sa tim prekrasnim skulpturalnim formama i jedna od prvih asocijacija koja mi se javljala, ako već vučemo neku paralelu, je bio monolit iz Kjubrikove ‘Odiseje’. Ali to je bila više referenca na simboličkom nivou, iako i on u filmu ima meditativan pristup. Taj meditativan pristup sam zapravo pokušao da zadržim u filmskom pripovedanju jer mi se sam nametao kad sam se našao oči u oči sa spomenicima. Kako se i sam bavim meditacijama, u tim trenucima doživeo sam potrebu i za duhovnim smirajem i nekom vrstom punjenja baterija”, naveo je Grubić, koji je rođen 1969. godine u Zagrebu, a od sredine 90-ih se ističe nizom jedinstvenih site-specific intervencija u javnom prostoru, od kojih je jedna od najpoznatijih akcija “Crni Perstil” u Splitu 1998.

Upitan da li je film “Spomenik” doneo neke rezultate, pokrenuo reakcije i da li je takva vrsta aktivizma delotvorna, Grubić je izrazio uverenje da se svi pojedinačni napori i mali gestovi negde zbrajaju i da vrše neku vrstu uticaja na publiku, na građanstvo.

“Ako makar jednu osobu podstaknete da izrazi svoj kritički stav jasno i glasno, ili je podstaknete na neko delovanje u zajednici, to je doprinos samog tog umetničkog čina. Doprinos je u smislu nekih demokratskih načela, da jasno možemo reći ono što mislimo i osećamo u odnosu na određenu političku situaciju. Da li dolazi do konkretnih društvenih promena? Nekad se to i dešava”, naveo je Grubić, napominjući da je dugi niz godina prisutan na nevladinoj sceni, te da je imao iskustvo da doživi i da velike humanitarne kampanje ne proizvedu neke velike pomake u društvu, ali i da, s druge strane, neke male umetničke akcije uspeju da isprovociraju svojevrsni dijalog u zajednici i dovedu do rezultata, pokretanja lančane reakcije.

“U tom smislu nema pravila, ne možete unapred znati da li će nešto postići rezultat, ali je bez obzira bitno delovati”, poručio je Grubić, čiji rad obuhvata i performanse, fotografiju i video radove, a od 2000. godine i dokumentarce, televizijske reportaže i društveno angažovane reklame.

Grubić je predstavljao svoje radove u mnogim međunarodnim institucijama i na raznim manifestacijama, među kojima su Manifesta 4, Frankfurt; Tirana bijenale 2; 50. Oktobarski salon, Beograd; 11. Istanbulsko bijenale; 4. Fotofestival, Majnhajm; Manifesta 9, Genk; "Sweet Dew - since 1980", Gvandžu bijenale 20th Anniversary Special Project; "Zero Tolerance", Moma PS1, Njujork; Solunsko bijenale…

Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i nagrade "Likovna kolonija Rovinj" Zavičajnog muzeja Grada Rovinja (2007. i 2014), nagrada Arte Fiera Bolonja, 2014; Milano art fair, Galerija Laveronica za najbolju izložbu, 2012; prva T-HT nagrada@MSU.hr u Zagrebu 2010; druga nagrada na 43. i 33. Zagrebačkom salonu (2009. i 1998)…

Grubićev film "Spomenik" biće prikazan u 17 sati u Velikoj Sali DOB-a.

Festivalski sajt je bff.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/151037590

Najbolji na Nepredviđenima



Nagrada za najbolji film festivala eksperimentalnog filma “Nepredviđeni”, održanog u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, dodeljena je ostvarenju “Friedrichsfelde Ost” autora Milice Jovčić i Nenada Ćosića, dok je posebno priznanje dobio film “Bright Future, My Love” Marka Žunića.

U znak sećanja na Tomislava Gotovca, nagrada za najbolji film dodeljena je ostvarenju “Friedrichsfelde Ost” za “jednostavnost i lepotu filmski artikulisanog trenutka koji u dobroj meri revitalizuje pojam eksperimentalnog filma u njegovom čulnom dejstvu”, naveo je žiri u sastavu: Petra Belc, Andrija Dimitrijević i Ognjen Glavonić.

Posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Bright Future, My Love” Marka Žunića koji je “iskoristio distopijske mogućnosti beogradske arhitekture kako bi progorovio o teskobi savremenosti”. To je učinio, kako je naveo žiri, korišćenjem montažnog eksperimentalnog rebusa, u kojem kompozicija slike prati strukturu dramaturgije.

Dani eksperimentalnog filma “Nepredviđeni” završeni su 24. marta dodelom nagrada i okruglim stolom o budućnosti eksperimentalnog filma, kojeg ove godine, inače, nema u programu tekućeg 63. Beogradskog festivala dokumentarng i kratkometražnog filma.

U razgovoru je otvoreno pitanje odnosa javne infrastrukture filmske produkcije i kulture u pospešivanju i ohrabrivanju eksperimenta u filmu.

Pored profesora sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, stvaralaca alternativnog i eksperimentalnog filma, te kolega iz regiona, učestvovala je i publika, uz poruku Filmskog centra Srbije da biti nastavljena podrška produkciji eksperimentalnog filma i u 2016. godini.

Tim manifestacije “Nepredviđeni” poručio je da će nastaviti aktivnosti podrške mišljenju i produkciji eksperimentalnog filma tokom čitave godine - u okviru programa CZKD Bioskop, te da će sledeće izdanje tog festivala biti organizovano bez obzira na to kakve se festivalske i ostale politike budu vodile prema eksperimentalnom filmu, naravno uz obzir i koordinaciju sa svim produkcijskim i obrazovnim centrima i manifestacijama eksperimentalnog filma u Beogradu i regionu.

Manifestaciju su ove godine podržale kolege sa Pančevo Film Festivala, Festivala kratkog filma u Oberhauzenu, Akademskog filmskog centra, inicijative Kino pleme i mnogih inicijativa iz Srbije i sveta.

Festival je posebno zahvalio portalu SEEcult.org i Radiju Laguna na posvećenoj pažnji, praćenju i promovisanju programa.

(SEEcult.org)

Od grčke mitologije do EU



Srpski autor animiranih fimova Borislav Šajtinac (73), koji živi i radi u Francuskoj, učestvuje na 63. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma sa čak tri ostvarenja i kaže da ga raduje što mlađe generacije i dalje dobro reaguju na njegove filmove.

“To me ohrabruje i podstiče. Znači da moje poruke ipak negde stižu”, rekao je Šajtinac 25. marta na konferenciji za novinare Beogradskog festivala, na kojem je njegov dugometražni animirani film “Hotel sa 12 zvezdica” prikazan u revijalnom programu, kratki film “Politika” u međunarodnoj takmičarskoj selekciji, dok je njegov prvi film “Analiza” iz 1968. godine prikazan u pratećem progamu.

“Hotel sa 12 zvezdica” prikazuje Evropu od grčke mitologije, hronološki kroz istoriju, preko osnivanja Evropske ekonomske zajednice, podizanja i rušenja Berlinskog zida do današnjih dana i, kako je rekao Šajtinac, stanja gotovo pred raspad Evropske unije.

“Moje teme su uvek bile na izvestan način političke. Uostalom, danas je sve politika. U ovom filmu sam napravio luk, ali to je ustvari priča bez kraja. Film bi mogao da ima i nastavak. I ovaj sadašnji oblik je zapravo druga verzija. Prvu sam radio skoro četiri godine, a stvari su se u tom periodu brzo menjale, došlo je do iznenadnih i velikih promena u raznim željenim i neželjenim pravcima, pa sam osetio potrebu da film doradim i aktuelizujem”, izjavio je Šajtinac u Domu omladine.

Prema njegovim rečima, u filmu se oseća kritička nota u odnosu na Evropu, što je rezultat intimnog razočaranja, jer je perspektiva mračna, ne samo zbog događaja u vezi sa izbeglicama, nego i zato što mu se čini da se EU kreće u pravcu raspadanja.

Ozbiljna tema prikazana je na vrlo živ način, korišćenjem različitih tehnika - fotografija, videa, crteža, animacije, sa elementima dokumentarnog i eksperimentalnog filma.

“To nije klasičan animirani film. Ja ga situiram negde između stripa i foto romana u pokretu”, izjavio je Šajtinac koji predviđa dobru budućnost za animaciju.

“Ta vrsta se razvija, izlazi iz klasičnih okvira. Produkcija je raznolika i bogata. Nove tehnologije su dostupnije, ranije je bilo teško, komplikovano i skupo, animirani film se radio veoma sporo”, rekao je Šajtinac, dodajući da je zato i napravio dužu pauzu u radu, gotovo 15 godina.

Pojavom elektronskih sprava, kako je dodao, javile su se nove mogućnosti, pa je rešio da nastavi, ali na drugi način.

“Ipak, kreativni deo rada ostaje isti. Kompjuter olakšava proces, ali je i dalje najbitnija ideja i mašta autora”, istakao je Šajtinac, koji je dobitnik nagrade za životno delo na BFDKF-u 2010. godine.

Šajtinac je izjavio i da ga za tu manifestaciju vežu posebne uspomene, jer je to jedan od prvih festivala za koje je uopšte znao i uz koji je kao autor rastao i na njemu postigao prvi uspeh.

(SEEcult.org)

Nagrade 63. BFDKF-a

http://www.seecult.org/vest/nagrade-63-bfdkf