Filmske novosti...

Take Over bioskop Kolarac



Savet mladih Kolarčeve zadužbine započinje 27. marta prve programske aktivnosti ove godine prvim “Take over bioskop” danom, u okviru kojeg će publika imati priliku da razgovara sa mladim autorkama čiji se rad vezuje za internet video formate.

Prvi dan “Take Over bioskopa” ima za temu odnos prema videu u eri internet komunikacije.

Tea Lukač i Ema Teokarević su ovog meseca kreirale okvir za razgovor sa mladim autorkama koje koriste internet video forme u svojim radovima. Sa umetnicama Sanjom Ćopić, Aleksandrom Kovačević, Irenom Mirković i teoretičarkom savremene umetnosti i umetnicom Bojanom Matejić, razgovaraće o odnosu korisnika interneta prema videu, shvatanju viđenog – odnosu i razlikovanju određenih formi video arta i vloga, šta određuje granicu između umetnosti i vloginga i kako su te razlike u motivima bitne za dozivljaj viđenog.

“Take Over bioskop Kolarac” poslednje nedelje u mesecu poziva mlade profesionalce iz umetnosti i kulture da odrede temu i kreiraju prostor za razgovor o savremenoj umetničkoj produkciji kratkih video formi u okviru “Take over dana”.

U razgovorima, koji imaju za cilj predstavljanje mladih autora i razgovor o temama koje ih povezuju, učestvovaće umetnici, istoričari umetnosti, kustosi, režiseri, teoretičari i mladi profesionalci iz raznih disciplina.

Moderatori su pozvani da predlože moderatore ili temu sledećeg razgovora.

Program “Take over bioskop” deo je evropskog saradničkog projekta “Take Over”, u kojem učestvuje Kolarčeva zadužbina učestvuje kao jedan od partnera, uz podršku programa Kreativna Evropa. U okviru tog projekta, Kolarac je pozvao mlade da učestvujuu produkciji novih programa te ustanove kulture, a na osnovu konkursa formian je Savet mladih.

Zadužbina Ilije M. Kolarca realizuje projekat “Take over” sa partnerskim organizacijama iz Polјske (Chorea Theatre), Grčke (Bios), Italije (teatrodellalimonaia.it) i Velike Britanije (British Council), kao naosiocem projekta.

Osnovni cilј je stvaranje nove publike Kolarca kroz razvoj postojećih programskih sadržaja i kreiranje novih programa.

(SEEcult.org)

7. Festival frankofonog filma



Festival frankofonog filma Jugoslovenskoj kinoteci i Domu omladine Beograda predstavlja od 28. do 31. marta osam igranih filmova iz Francuske, Tunisa, Rumunije, Bugarske i Srbije, koji pružaju publici uvid u zaljubljene feministkinje, komunističke veštice, potragu za izgubljenom bakom, misterioznu smrt lokalnog mangupa, priču o rađanju svetskih košarkaških šampiona…

Sedmi Festival frankofonog filma počinje u Jugoslovenskoj kinoteci filmom “Leto” (2014) Katrin Korsini, ljubavnom pričom sa početka 70-ih o počecima feminističkog pokreta.

Festival će biti nastavljen u Velikoj Sali DOB-a filmovima “Sećanja” (Žan-Pol Ruv), “Stara komunistička veštica” (Stere Gulea), “Sud” (Stefan Komandarev), “Magična kutija” (Ridha Behi), “Sledeći put ciljaću srce” (Sedrik Anže), “Vrelina” (Rafael Žakulo) i domaćim “Bićemo prvaci sveta” (Darko Bajić).



Francuski film “Sećanja” govori o noćnom čuvaru u hotelu koji bi da bude pisac, a primoran je da započne potragu za 85-godišnjom bakom koja živi u staračkom domu i jednog dana nestaje.

Radnja filma “Stara komunistička veštica” dešava se u postkomunističkoj Rumuniji, evocirajući sećanje na zlatno doba komunizma u kojem se Emilija, kojoj u goste dolaze ćerka i njen američki dečko, mnogo bolje snalazila nego što danas živi.



Film “Sud” bio je bugarski kandidat za Oskara, a zapaženu ulogu ostvario je u njemu i srpski glumac Predrag Miki Manojlović. Glavni junak Mitja živi sa sinom u siromašnom predelu bugarsko-tursko-grčke granice. Izgubio je sve - suprugu, posao i poverenje sina. Da bi spasao bar odnos sa sopstvenim detetom, Mitja mora da plati za greh koji je počinio pre 25 godina…

I tuniško-francuski film “Magična kutija” (2002) bavi se sećanjem - jedna evropska televizijska stanica poručuje Raufu da snimi film o odnosu koji je imao prema filmu kada je bio dečak. Rauf tada uranja u svoja sećanja iz Keruana…



Francuski film “Sledeći put ciljaću srce” govori o stanovnicima regije Oaz koji žive u strahu od manijaka koji napada mlade žene. Nakon što je automobilom pokosio njih nekoliko, okomio se na autostoperke, a policija ne može da mu uđe u trag…

“Vrelina” (2015) je film čija se radnja dešava u malom, mirnom mestu, čiju svakodnevnicu remeti Žozef Buzu, lokalni mangup, sin prevaranata, koga meštani vide kao glavni izvor svih njihovih nedaća - sve dok njegovo beživotno telo ne pronađu u dvorištu porodične kuće…

Za završnicu je odabran srpski film “Bićemo prvaci sveta” o osnvačima “jugoslovenske škole košarke”. Iz vizure glavnog lika, Nebojše Popovića, publika prati razvoj i životni put entuzijasta koji su svojim profesinalizmom, idejama i naporima ostvarili san – prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu.



Festival organizuje DOB, u saradnji sa Francuskim Institutom, Jugoslovenskom kinotekom i ambasadama Rumunije, Tunisa i Bugarske.

Festival frankofonog filma deo je programa Meseca Frankofonije, koji se obeležava brojnim manifestacijama širom sveta tokom meseca marta.

Međunarodna organizacija Frankofonija broji 200 miliona osoba koje govore francuski, odnosno 56 država stalnih članica i 19 članica posmatrača, a među njima je i Srbija od 2006. godine.

Cena ulaznice je 200 dinara, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Mladi film ex-YU u Barseloni



Katalonska kinoteka u Barseloni predstavlja od 1. do 8. aprila program “Mladi film u bivšoj Jugoslaviji”, koji obuhvata osam filmova iz Srbije, kao i filmove iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

U tom programu, čiji su selektori španski filmski kritičar Mikel Marti Frešas i srpski reditelj Stefan Ivančić, biće prikazani kratkometražni filmovi mladih reditelja iz Srbije “Dremano oko” (2003) i “Naše će sjeni...” (2014) Vladimira Perišića, “Daljine” (2014) Jelene Maksimović i Ivana Salatića, “Abdul & Hamza” (2015) Marka Grbe Singha, dokumentarni filmovi “Kuća” (1996) Andrijane Stojković, “Flotel Europa” (2015) Vladimira Tomića, “Ne ne” (2008) Daneta Komljena, kao i dugometražni igrani film “Tilva roš” (2010) Nikole Ležaića.

Povodom 20-godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, biće prikazani i filmovi “Nebo ispod Osijeka” (1996) i “Kosac” (2014) Zvonimira Jurića iz Hrvatske, “Oca” (2000) Vlade Skafara i “Karpopotnik” (2013) Matjaža Ivanišina iz Slovenije, kao i kratki film “Lopata” (1997) Nebojše Šerića Shobe iz BiH.



Filmovi koji čine taj program dela su mladih autora koji su počeli da stvaraju posle rata 90-ih godina u želji da se izraze slobodno i da istražuju filmski jezik, daleko od pravila koja nameću tržište i filmska industrija. Raštrkani po novim državama nastalim nakon raspada SFRJ, autori tih filmova okupljeni su pod jednom istom zastavom - magičnom zastavom slike u pokretu, naveli su organizatori.

Prema rečima Ivančića, nakon Barselone, planirano je da program “Mladi film u bivšoj Jugoslaviji” bude prikazan i u drugim gradovima Evrope, kao i Južne Amerike.

(SEEcult.org)

Retrospektiva Paskaljevića u Beču



Austrijski filmski arhiv priredio je retrospektivu celokupnog opusa filmskog reditelja Gorana Paskaljevića iz Srbije, koja traje od 2. aprila do 1. maja, a obuhvata 16 igranih filmova tog nagrađivanog autora.

Nakon svečanog otvaranja u velikoj dvorani bečkog bioskopa Metro kino filmovima "Poseban tretman" (1980) i "Čuvar plaže u zimskom periodu" (1976), Paskaljević će naredne nedelje, kako je najavio, imati više razgovora sa publikom, kao i brojne susrete sa austrijskom štampom i televizijom.

Paskaljević je u posebnoj publikaciji koju je izdao Austrijski filmski arhiv predstavljen kao “verovatno najznačajniji i najproduktivniji srpski autor današnjice koji, uz Dušana Makavejeva i Emira Kusturicu, svedoči o velikom istorijskom značaju jugoslovenske kinematografije u Evropi”.

Paskaljevićevi filmovi, kako je istaknuto, već decenijama “obasjavaju horizont Balkana tragikomičnim pričama sa briljantnim glumcima, impresivnom fotografijom i najfinijim oscilacijama ljudske duše, uz uzbudljivu muziku koju je najčešće komponovao Zoran Simjanović. Paskaljević uklapa sve ove elemente stvarajući izuzetno harmonična dela. Mnogobrojne nagrade na najznačajnijim filmskim festivalima utrle su put u svetskoj kinematografiji Paskaljevićevom opusu kojim prevashodno dominira poetičnost”.

Uz "Poseban tretman" i "Čuvar plaže u zimskom periodu", publika u Beču videće i filmove "Zemaljski dani teku" (1979), "Tango Argentino" (1992), "How Harry Became a Tree" (2000), "Someone Else's America" (1995), "Kad svane dan" (2012), "Suton" (1982), "Anđeo čuvar" (1987), "Varljivo leto '68" (1984), "San zimske noći" (2004), "Bure baruta" (1998), "Vreme čuda" (1990), "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Optimisti" (2006) i "Medeni mesec" (2009).

Jugoslovenska kinoteka pozajmila je Filmskom arhivu Austrije, sa kojim tesno sarađuje, nove kopije filmova Paskaljevića koje su pre nekoliko godina izrađene uz pomoć Ministarstva kulture Srbije za potrebe njegove retrospektive u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku 2008. godine, kao i u Britanskom filmskom institutu u Londonu.

(SEEcult.org)

Vreme zločina, 1941. u exYU



Filmski program “Vreme zločina”, posvećen obeležavanju 75 godina od početka Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije i zločina koji su počinili nacisti i njihovi saradnici, biće održan 6. do 12. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije.

Prvi deo programa “Vreme zločina” u znaku je filmova koji se bave samim početkom Drugog svetskog rata na teritoriji tadašnje Jugoslavije i nemačkim bombardovanjem Beograda, počev od filma “Kada je nebo bilo crno nad Beogradom” (1978) Svete Pavlovića.

Biće prikazani i nemački “Slom Jugoslavije ili Rat na Balkanu” (1941), mađarski “Magyar Vilaghirado 1941 No 897” (1941), te “Beograd 1941 - ruševine u centru grada nakon bombardovanja”, kao i delovi žurnala koje su snimale okupacione snage od 1941. do 1943. (Otvaranje mosta kod Beograda aprila 1941, Beogradski Jevreji raščišćavaju ruševine, Ratne operacije u Srbiji, zarobljenici).

Drugi deo programa obuhvata filmove koje je publika do sada retko imala priliku da vidi, a tiču se zastrašujućih zločina počinjenih nad nedužnim stanovništvom nakon proglašenja Nezavisne države Hrvatske.

Pored filma “Krv i pepeo Jasenovca” iz 1983. godine Lordana Zafranovića, biće prikazan i dokumentarac “Jasenovac” Koste Hlavatija i Gustava Gavrina, snimlјen neposredno nakon oslobođanja tog logora, kao i istoimeni film Bogdana Žižića iz 1966.

Program obuhvata i filmove “Djeca iz pakla” (1967) Suada Mrkonjića, film “Evanđelјe zla” (1973) Gojka Kastratovića, “Kula smrti – Stara Gradiška logor br. V” (1987) Vladimira Tadeja i “Gospa kralјica Hrvata” (1992) Krsta Škanate.



Posetioci Jugoslovenske kinoteke moći će u okviru specijalnog programa “Vreme zločina” da pogledaju i igrane filmove “Braća po materi” (1988) Zdravka Šotre, “Okupacija u 26 slika” (1978) Lordana Zafranovića, “Živjeće ovaj narod” (1974) Nikole Popovića, sovjetske “Sto za jednoga” (1941) Georgija Rapaporta, “U crnim planinama” (1941) Nikolaja Šengelaja i “Noć nad Beogradom” (1942) Leonida Lukova, te britanski film “Ilegalci” (1943) Sergeja Nolbandova.

“Vreme zločina” u Kralјevini Jugoslaviji na umoru, kako je podsetio upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović povodom istoimenog ciklusa, započelo je ubrzo nakon što je 27. marta 1941. britanski premijer Vinston Čerčil izjavio da je “jugoslovenska nacija rano jutros pronašla svoju dušu”. To se odnosilo na nepokorne Srbe koji su, nezadovolјni potpisivanjem Trojnog pakta sa Nemačkom izašli na lice svih većih gradova da izraze nemirenje sa tim potezom vlade Cvetković-Maček. Beograd je posle uspostavlјanja nove, probritanske vlade i puča od 27. marta, kojim je maloletni kralј Petar preuzeo presto od namesnika kneza Pavla, bio proglašen otvorenim gradom. Adolf Hitler je naredio, međutim, da se “potpalјivači požara na Balkanu što pre kazne”, pa je Beograd u zoru 6. aprila 1941, bez ikakve objave rata, napadnut od 4. nemačke vazduhoplovne flote, koja je istovarila smrtonosni tovar od 360 tona razornih i zapalјivih bombi.

U četiri naleta, 480 bombardera i 250 lovaca “Luftvafea”, nisu bombardovali samo vojne objekte, već mnogo više civilne cilјeve - stambena naselјa, kulturne i javne ustanove, pa i protivavionska skloništa. Nјima se hrabro suprostavilo 150-200 operativnih aviona vazduhoplovstva Kralјevine Jugoslavije, boreći se do poslednjeg daha. Prednost Nemaca u broju i kvalitetu aviona bila je toliko velika da su posle dva dana otpora već potpuno ovladali jugoslovenskim nebom.



Otpor u zemlјi je trajao 12 dana, ali je već u prvim danima došlo do velikog dezertiranja vojnika, pre svega hrvatske nacionalnosti, dok su oficiri iz Hrvatske najvećim delom raspustili svoje jedinice i vrlo brzo se po osnivanju Nezavisne države Hrvatske (NDH), priklјučili režimu Pavelićevih ustaša. U bombardovanju Beograda poginulo je najmanje 2.500 lјudi, pa iako Beogradjani pamte i druga zverska bombardovanja, kakva su bila austrougarska i nemačka 1914-15 godine, američko 1944. i poslednje – NATO bombardovanje 1999, ovo iz 1941. se posebno urezalo u svest ljudi.

U njemu su uništeni mostovi, kasarne, mnogi značajni objekti društvenog života a najveći udarac bilo je brutalno uništenje Narodne biblioteke, čime se pokušalo obrisati istorijsko pamćenje naroda.

Da je film bio važna stavka u okupatorskoj propagandi, kako napominje Erdeljanović u programu Kinoteke, dokazuje i to da su nadiranje agresora u stopu pratile propagandne grupe Gebelsovog Ministarstva propagande, sastavlјene od mobilisanih novinara i fotoreportera, sa zadatkom da pisanim i foto dokumentima o osvajanju, snabdevaju Vrhovnu komandu Vermahta i Ministarstvo propagande. Istovremeno, nemački filmski snimatelјi su za Nemački nedelјni pregled (Die Deutsche Wochenschau), filmski žurnal koji je izlazio svake nedelјe snimaju celokupan put nemačke vojske ka Beogradu, pokazujući ga slavodobitno u nizu brojeva od 554 do 558.

Svi ti materijali objedinjeni su u dokumentarnom dugometražnom filmu “Slom Jugoslavije ili Rat na Balkanu” (Feldzug im Ehemaligen Jugoslawien), koji je slično nekadašnjoj propagandi “Pobeda u Polјskoj” (Feldzug im Polen) iz 1940, prosečnom nemačkom gledaocu trebalo da dočara kako je izgledala epopeja borbi i pobede nad srpskim neprijatelјem. Zanimlјivo je da su u filmu ukompanovani i snimci ulaska nemačke vojske u Maribor, a pre svega oduševlјeni doček okupatora od hilјade Zagrepčana na Jelačićevom trgu. Za razliku od tih frenetičnih aplauza, ulazak Nemaca u Beograd (koji deluje sablasno na filmskim snimcima), pratile su samo grupe znatiželјnika. I u kasnijim brojevima Nedelјnog pregleda, postojalo je nekoliko zanimlјivih kratkih storija o Srbiji, među kojima je najupečatlјivija ona u kojoj beogradski Jevreji raščišćavaju ruševine, jer je već u sledećim mesecima skoro cela njihova populacija bila likvidirana na stratištima i gasnim komorama. Kakvu je strašnu sudbinu doživeo slobodarski Beograd, slikovito pokazuje i žurnalska storija iz žurnala Mađarskog nedelјnog pregleda broj 897 (Magyar Vilaghirado No 897) koji je snimlјen samo nekoliko dana po okupaciji.



U samom “vremenu zločina” zločini su se prikrivali, a filmske lente kao njihovi svedoci nestajale, mada je pre petnaestek godina na svetlo dana isplivala decenijama skrivana traka u koloru na kojoj se vidi strelјanje i vešanje 36 Pančevaca za “odmazdu” zbog nekoliko ubijenih nemačkih vojnika prilikom ulaska okupatora u grad.

O herojskom otporu pilota jugoslovenske vojske za vreme kratkotrajnog “aprilskog rata” snažno je progovorio Sveta Pavlović u vrsnom dokumentrcu “Kad je nebo bilo crno nad Beogradom” (1978). Kako u zemlјi nije moglo biti nikakvog organizovanog snimanja, za propagiranje Pokreta otpora postarali su se saveznici. I danas deluju zanimlјivo kratkometražni igrani filmovi nastali u Sovjetskom Savezu 1941-1942, koji govore o počecima borbe protiv okupatora. “Sto za jednoga” Georgija Rapaporta bavi se represalijama protiv civilnog stanovništva, “U crnim planinama” (V černyh gorah) Nikolaja Šengelaje prikazuje organizovanje selјaka u borbi protiv fašističkog uzurpatora, dok je najpoznatije među njima, ostvarenje “Noć nad Beogradom” (Noč’ nad Belgradom) Leonida Lukova priča o hrabrim ilegalcima, koji preko beogradske radio stanice pokušavaju da dignu narod na ustanak. U britanskim bioskopima se 1943. godine pojavio film “Ilegalci” (Undercover) Sergeja Nolbandova, koji je za temu takođe imao početak srpskog otpora protiv Nemaca, ali iako nije imao direktnih političkih konotacija, jasno je bilo da se radi o ravnogorskom pokretu.

Povodom drugog segmenta ciklusa “Vreme zločina”, Erdeljanović je primetio da broj filmova koji su snimlјeni na temu stradanja naroda u NDH nije veliki, te da neki od njih ne ulaze iz političkih razloga u dubinu mržnje koja je proizvela genocid, ali ipak svaki na svoj način, snagom filmske slike i dokumenta, govore o nečemu što će zauvek ostati u kolektivnom pamćenju srpskog naroda.



Film “Jasenovac” Koste Hlavatija i Gustava Gavrina, snimlјen nakon što su partizani oslobodili zloglasno mučilište, snagom vizuelnog dokumenta, pokazao je samo deo zločina koji kolјači pre bekstva nisu uspeli da prikriju, preko jezivih tragova nasilјa i unakaženih delova lјudskih tela, zaplenjenih fotografija i retkih dokaznih filmskih materijala kao i svedočanstva malobrojnih preživelih. Zatim, tek na 20-godišnjicu zločina u Jasenovcu Bogdan Žižić pravi novi film koristeći slične materijale, koji pokazuje i komemoraciju iz jula 1962. godine na kojoj su se okupili učesnici proboja logora iz 1945. godine i rodbina jasenovačkih žrtava. Godinu dana kasnije, Suad Mrkonjić za preduzeće Sutjeska film iz Sarajeva, snima ostvarenje “Djeca iz pakla” koji se bavi stradanjem srpskog naroda Kozare 1942. godine kao i sudbinom desetine hilјada dece tada odvojenih od roditelјa i datih hrvatskim porodicama, praveći paralelu sa tadašnjim surovim ratom u Vijetnamu. Po narudžbi spomen područja Jasenovac, reditelј Gojko Kastratović je 1973. godine stvorio film “Evanđelјe zla”, još jednu posvetu žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu, ali svakako najimpresivnije ostvarenje na tu temu do danas, kako je naveo Erdeljanović, jeste dugometražni dokumentarni film “Krv i pepeo Jasenovca” Lordana Zafranovića iz 1983. godine, pravo autorsko svedočanstvo o masovnoj grobnici stotina hilјada lјudi koji su stradali samo zato što su bili druge vere i nacije. “Kula smrti Stara Gradiška logor br. V” Vladimira Tadeja se kroz arhivske materijale i susret bivših logoraša u aprilu 1987. godine bavi integralnim delom jasenovačkog sistema smrti, logorom Stara Gradiška. U delu tog filma on govori i o radu Komunističke partiju u logoru. “Gospa kralјica Hrvata” iz 1992. godine, veterana i klasika dokumentarizma Krste Škanate, u promenjenim uslovima posle raspada zamlјe, najotvorenije govori o klero-ustaškom genocidu kakvo je bilo ubijanje srpske dece u NDH, naveo je Erdeljanović, koji će i otvoriti ciklus “Vreme zločina”.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nedelja finskog filma



Nedelja finskog filma u Kulturnom centru Beograda prikazaće od 14. do 18. aprila devet dugometražnih igranih i dokumentarnih fimova iz protekle dve godine, a gosti će biti reditelji Amir Arsames Escandari i Juka-Peka Valkeapaa, kao i predstavnica Finskog filmskog fonda Jana Puskala.

Tu već stalnu bijenalnu manifestaciju četvrti put organizuje KCB u saradnji sa ambasadom Finske u Srbiji i Finskim filmskim fondom, na inicijativu filmskog novinara i kritičara Nebojše Popovića (1958-2015), podsetio je 8. aprila na konferenciji za novinare novi selektor programa, reditelj Stefan Arsenijević.

“Osećamo veliku prazninu jer naš kolega i prijatelj, osnivač i selektor ovog programa nije više sa nama. Otkrio nam je finski film, uvek nas iznova zadivljujući svojom erudicijom i ljubavlju prema toj dalekoj zemlji koju nam je tokom godina učinio bližom. Oduvek smo voleli filmove Akija i Mike Kaurismakija, ali Nebojša nas je upoznao sa čitavim spektrom finskih filmskih poetika u koje smo se zaljubili. Sa uvrnutim komedijama Domea Karukoskog, sa vrcavim socijalnim dramama Aleksija Salmenperae, sa visokoestetizovanim pričama Pirjo Honkasalo, sa društvenim angažmanom Akua Louhimiesa... Prošle godine Nebojša nas je prerano napustio. Nastavljajući njegovu Nedelju finskog filma, mislimo na njega i nadamo se da bi mu se ova selekcija svidela”, izjavio je Arsenijević.



Zamenica ambasadora Finske u Beogradu Outi Isotalo izrazila je zadovoljstvo što je ta manifestacija postala već tradicionalna i što je time saradnja Finske i Srbije intenzivirana.

Prema njenim rečima, finska kinematografija poslednjih godina doživljava procvat.

“U 2015. snimljeno je čak 45 dugometražnih filmova, a u bioskopima ih je gledalo 2,5 miliona ljudi, što je rekordna poseta za domaći film. Znam da i u Srbiji ima ljubitelja finskog filma i drago mi je što će im ovaj program pružiti priliku da uživaju u novim ostvarenjima”, rekla je Outi Isotalo.

Napominjući da svi znaju ko je Aki Kaurismaki, istakla je da Finska ima i mnogo mladih talenata i da joj je drago što će beogradska publika moći lično da upozna dvojicu finskih reditelja.



Nedelju finskog filma otvoriće debitantski dugometražni dokumentarac “Pixadores” Amira Arsamesa Escandarija, u prisustvu autora. Kuriozitet je da će za njega to biti prilika da poseti zemlju u kojoj je proveo deo detinjstva.

Naime, kako je objasnio Arsenijević, Escandari (37) je kao sedmogodišnjak sa porodicom izbegao iz Irana u Jugoslaviju, gde je u izbegličkom kampu živeo do početka ratova 1990-ih, a zatim su dobili azil u Finskoj.

“Čini nam se da je u sadašnjoj društveno-političkoj situaciji u vezi sa izbeglicama važan i ovaj primer sa hepiendom”, rekao je Arsenijević.

Film “Pixadores” vodi publiku sa grupom otpadnika-umetnika na uzbudljivo putovanje od vrhova nebodera u Sao Paolu, na koje se glavni junaci akrobatski veru kako bi ispisali grafite protiv establišmenta, do Berlinskog bijenala gde će napraviti istinski haos.

Istaknuti reditelj Juka-Peka Valkeapaa predstaviće u oniričkom filmu “Bekstvo” svoje pobunjenike – mladića koji u domu za maloletne delinkvente služi civilni vojni rok i problematičnu štićenicu doma. Oni će zajedno pobeći i krenuti na put u potrazi za nekim boljim, ljudskijim svetom.

“Moja ideja bila je da prikažemo izbor najboljih filmova iz protekle dve godine, a istovremeno i svu raznovrsnost finske produkcije, hitove i art haus filmove”, rekao je Arsenijević.



Na programu su i višestruko nagrađivani “Mačevalac” Klausa Haroa, ali i blokbaster “Džangrizalo” Domea Karukoskog koji je imao pola miliona gledalaca u Finskoj.

Tu su i “Ljubav i inženjering” Tonislava Hristova, “Oproštaj” Petrija Kotvice, “Glavom napred” Antija Heikija Pesonena, kao i dva filma Aleksija Salmenpere - “Distrakcije” i “Autoput Aljaska”.

“Kao filmski junaci očekuju vas i tvrdoglavi džangrizavi starac koji će naglavačke okrenuti porodicu svoga sina, ulični svirač hipik koji će pokušati da ostvari san o putovanju oldtajmer kamionom po Aljasci, progonjeni mačevalac, grupa štrebera koja uz pomoć nauke pokušava da nađe formulu kako osvojiti devojku, samohrana majka sa suviše divljim smislom za humor...”, najavio je Arsenijević.

Ističući da je to “galerija osobenjaka koji ne pristaju da budu bilo šta drugo do to što jesu, totalno drugačiji od drugih”, Arsenijević je ocenio da su “u savremenom svetu uniformisanosti i površnosti, ovakvi filmovi i likovi dragoceni”.

(SEEcult.org)

10. Festival tolerancije



Festival tolerancije u Zagrebu predstavlja od 9. do 15. aprila oko 70 filmova koji problematizuju pitanja netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, a u jeku rasprave o negiranju fašizma u Hrvatskoj, nudi u jubilarnom, desetom izdanju i razgovore, izložbu posvećenu aktuelnoj izbegličkoj krizi, kao i stručna predavanja i muzički program.

Osnovan pre deset godina na inicijativu dvostrukog oskarovca Branka Lustiga, Festival tolerancije – Festival jevrejskog filma (JFF) prikazaće u bioskopima Europa i Tuškanac snažne, poučne i nagrađivane filmove na teme holokausta i tolerancije, kao i dela novije produkcije koji progovaraju o savremenim životnim pitanjima bliskim konceptu JFF-a.

Program čine dugometražni i kratki igrani i dokumentarni filmovi, kao i dečji i animirani, a glavna okosnica su nasleđe fašizma, pitanje izbeglica, te problem netolerancije prema drugačijima. Ta aktuelna društvena događanja, kako su naveli organizatori, sve više otkrivaju pojedine socio-kulturne antagonizme, pa je potreba za progovaranjem o nepravdama, insistiranje na dijalogu o svim bitnim i aktuelnim pitanjima i saradnji čitave zajednice u borbi protiv diskriminacije, jedan od glavnih ciljeva 10. Festivala tolerancije.

Festival svečano počinje nemačkim filmom “Kolonija” Florijana Galenbergera (Florian Gallenberger), a prikazaće po dvadesetak dugometražnih i kratkometražnih igranih filmova, te gotovo 30 dokumentaraca.



“Kolonija” je triler čija se radnja događa u vreme čileanskog državnog udara 1973. godine i uličnih protesta protiv generala Pinočea, a među učesnicima je i mladi par koji hapsi tajna policija. Mladić ubrzo dospeva u tajni podzemni kamp za isleđivanje zloglasne nemačke sekte Colonia Dignidad… Njegova devojka, u očajničkom pokušaju da ga izbavi, pridružuje se misteriozniom kultu u nadi da će ga pronaći i da će se zajedno izvući. Na kraju se upuštaju u dramatičan beg, koji je zasnovan na stvarnim događajima.

JFF će, između ostalog, otvoriti i temu o ostvarivanju roditeljstva iz perspektive homoseksualnog para nagrađivanim filmom “Nasty Baby”, obratiće pažnju na okrutnost i rasizam mladih filmom “We Are Young, We Are Strong”, a publika će videti i sa kojim se poteškoćama i ograničenjima nose osobe koje su proglašene “drugačijima” u filmu “Correction Class”.

Tradicionalno, na programu su i filmovi o holokaustu, kao što su “Let's Go!”, “My Nazi Legacy”, te dokumentarci “Every Face Has a Name, “Spectres of the Soah”… Takođe, daće uvid u živote manjina (Toto and His Sisters), te mladih ljudi suočenih s teškom bolešću – filmom “Nebo je svugdje plavo”, koji će na JFF-u imati pritom svetsku premijeru.

Uoči 10. JFF-a održan je okrugli sto o jednoj od najaktuelnijih tema današnjice - pitanju izbeglica i izbegličke krize, njenim uzrocima i posledicama, izazovima i mogućnostima.

Festival prati i izložba italijanskog fotografa Alesandra Pensa (Alessandro), koja je otvorena u Laubi, a posvećena je upravo problemu izbeglica i imigranata na Mediteranu: od brojnih brodova, krcatih političkim migrantima, ženama, decom, koji pristižu na italijanska i grčka ostrva, preko prihvatnih centara na Malti, pa do rastuće ksenofobije i nasilja prema imigrantima i pripadnicima drugih rasa, podstaknutih i lošim ekonomskim stanjem mediteranskih država. Penso svojim radovima podstiče svest o nužnosti poštovanja osnovnih ljudskih prava i poziva na dijalog u borbi protiv dehumanizacije.



U okviru programa “Edukativna jutra”, za 11. april najavljeno je predavanje “Simboli mržnje” grafičkog dizajnera Mirka Ilića iz Njujorka, koji će govoriti o neofašističkoj ikonografiji sveprisutnoj u javnom prostoru na području bivše Jugoslavije i šire. Ilić tematizuje lokalni, odnosno regionalni problem prećutkivanja ili nemara javnosti prema simbolima i grafičkom govoru mržnje neonacističkih grupacija (skinhedsa, neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupa...) koje u poslednje vreme jačaju, postaju sve veće i sve nasilnije. Ilić je tim predavanjem već gostovao na Festivalu tolerancije, kao i u Ljubljani i Beogradu, a zbog sjajnih reakcija publike, održaće ga ponovo.

Za 11. april najavljeno je i predavanje “Sećanje kroz film” profesora vizuelne kulture i savremene istorije na univerzitetu u Beču Franka Sterna, koji je takođe već gostovao u Zagrebu, a ovoga puta prikazaće četiri kratka filma kojima će obraditi teme holokausta i očuvanja sećanja na njega, tolerancije, migracija, te aktualne situacije u Europi, podstičući diskusiju sa učenicima srednjih škola kojima je program “Edukativna jutra” i namenjen.

Predsednik Festivala tolerancije Branko Lustig predočiće 14. aprila srednjoškolcima sopstvena iskustva iz holokausta, nakon projekcije nagrađivanog filma “Tajne rata” (2014), čija se radnja događa u malom holandskom gradu za vreme Drugog svetskog rata.



Lustig kao dete je preživeo Aušvic i Bergen-Belzen, a tokom uspešne producentske karijere dobio je dva Oskara (za Šindlerovu listu i Gladijator). Prošle godine izazvao je veliku medijsku pažnju izjavom o tadašnjem hapšenju gradonačelnika Zagreba Milana Bandića koje je uporedio sa holokaustom. Ubrzo potom se izvinio, navodeći da je to poređenje bilo ishitreno i neprimereno.

JFF nudi i muzički program u kojem će nastupiti austrijska džez atrakcija Kompost 3, romska grupa Karavan Familia iz Mađarske, te Flor Real, koja će nastupiti ove godine i na festivalima Dimensions i Soundwave.

Ulaz na festivalski program je besplatan.

Festivalski sajt je festivaloftolerance.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Reforme ne po svaku cenu



Sindikati Narodnog pozorišta u Beogradu protestovali su 11. aprila zbog najavljenog smanjenja plata i broja zaposlenih u tom teatru, u okviru reforme javnog sektora, smatrajući da to vodi ka obesmišlјavanju postojanja klasičnog pozorišta koje treba da postoji kao osnova kulture svakog društva.

U otvorenom pismu potpredsednici vlade i ministarki državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, sindikati su naveli da reforma javnog sektora jeste nužna, ali i da se pretvara u svoju suprotnost ukoliko se sprovodi nekompetentno i proizvolјno, i na štetu umetnosti i svih zaposlenih u kulturi.

“Tako nešto se ne sme dozvoliti, jer kultura jedne zemlјe jeste pitanje identiteta i kao takva prevazilazi okvire segmenta javnog sektora”, poručilo je deset sindikalnih organizacija.

Prema oceni sindikata, smanjenjem plata od 10%, najnižim iznosom osnovice za zaposlene u kulturi, smanjenjem broja zaposlenih, usaglašavenjem koeficijenata sa spornom uredbom, kao i nedavnim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o kulturi, kojima je ukinut status ustanova kulture od nacionalnog značaja, otvara se “opasan put pauperizacije zaposlenih u pozorištu” i “tržišno orijentisane kulture koja treba da nadomesti ove gubitke”.

Sindikati su reagovali povodom odluke Državne revizorske institucije, prema kojoj je uprava Narodnog pozorišta primorana da, i pored prošlogodišnjeg smanjenja plata od 10% i najniže osnovice za obračun plata u javnom sektoru, dodatno smanji plate umetnicima i zaposlenima snižavanjem koeficijenata za obračun zarada.

Tom odlukom, kako su naveli, egzistencijalno je ugroženo 676 zaposlenih, što zajedno sa honorarnim saradnicima predstavlјa oko trećinu broja zaposlenih u kulturi koji plate primaju iz republičkog budžeta.

“Smatramo da je situacija neodrživa i da je ionako loše materijalno stanje zaposlenih u kulturi sada dovedeno na najniži stepen. Zapitajmo se, da li želimo da živimo u društvu koje ne vrednuje kulturu, umetnike i sve zaposlene koji su zaslužni za postojanje pozorišnog života u Srbiji?”, poručili su sindikati Narodnog pozorišta, koje za dve godine slavi 150 godina postojanja.

Prema oceni sindikata, Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, na koju se poziva Državna revizorska institucija, i koja je trenutno na snazi, nije primenlјiva i neodrživa je pre svega zato što ne prepoznaje veliki broj specifičnih pozorišnih zanimanja, a zatim i što ne vrednuje adekvatno pojedina zanimanja.

“Ova uredba više od decenije unazad nije korišćena u praksi, uz odobravanje svih upravnika, ministarta kulture, vlada i poslanika u parlamentu koji su učestvovali u verifikaciji budžeta za plate zaposlenih u tom periodu”, naveli su sindikati, uvereni da sporna uredba nikako ne sme da bude polazni osnov za dalјe vrednovanje rada zaposlenih i određivanje platnih razreda, već je potrebno uraditi sveobuhvatnu analizu svih zanimanja bez kojih pozorište kakvo je Narodno ne može da funkcioniše, temelјnu i odgovornu, uz uvažavanje svih primedbi zaposlenih i uprave.

Reforma javnog sektora i planirana linearna smanjenja, kako su naveli sindikati, ugrožavaju rad Narodnog pozorišta i njegova tri umetnička ansambla (drama, opera i balet), onemogućavajući da se repertoar izvede u punom kapacitetu.

“Ne zaboravimo da Narodno pozorište na mesečnom nivou izvede preko 60 predstava, i da je pored izvođenja na dve scene u Beogradu, naša misija da izvodimo predstave širom Srbije, kao nacionalni teatar, a takođe i da gostujemo van zemlјe predstavlјajući našu kulturnu scenu. Za takav obim produkcije, nama je značajan svaki čovek”, poručili su sindikati, upozoravajući da bi svako dalјe smanjenje broja zaposlenih u Narodnom pozorištu trajno ugrozilo izvođenje repertoara i dosadašnje visoke umetničke standarde.

Pismo su potpisali Sindikat muzičkih umetnika, Sindikat baletskih igrača, SINGLUS Drama Narodno pozorište, Sindikat scensko-umetničkih delatnosti, Sindikat operskih umetnika, Samostalni sindikata Narodnog pozorišta, Sindikat “Sloga” Narodnog pozorišta, UGS “Nezavisnost” i Nezavisni sindikat kulture i umetnosti Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ANSN).

(SEEcult.org)

 Tehnologija u umetnosti i kulturi



Jubilarno, peto izdanje festivala Resonate, posvećenog kreativnim procesima u umetnosti i novim tehnologijama, počinje 12. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a do 16. aprila nudi konferencijski program sa nekim od vodećih imena kreativnih industrija, uz noćni muzički program u Domu omladine i klubovima DOT, 20/44, Magacin Depo i Drugstore.

Konferencija festivala Resonate se, kao i prošle godine, nastavlja na Live muzički program, a obuhvata više od 20 predavanja i 20 radionica u Kinoteci i Kolarčevoj zadužbini.

Radionice, predavanja, izložbe, prezentacije, panel diskusije, projekcije i audio-vizuelni performansi, deo su konferencijske programske celine, koja učesnicima, kako su naveli organizatori, “otvara kreativne procese u umetnosti kroz nove tehnologije i nove medije”.

Među učesnicima su najavljeni, između ostalih: Nicholas Felton, Moment Factory, Chris Sugrue, Jürg Lehni, Alex Evans (Media Molecule), Romain Tardy, Atau Tanaka, Murat Pak, Memo Akten, Daniel Hirschmann, Phoenix Perry, Rebecca Fiebrink, Artists & Engineers, Ishac Bertran, Bethany Koby (Technology Will Save Us), Joshua Noble, Darran Anderson, Andreas Müller, Karsten Schmidt, Neil Mendoza, Darsha Hewitt, Jonathan Wohl, Random Studio, Pe Lang, James Auger, Shane Walter, onedotzero, Jakob Bak (CIID), Dennis P Paul (HfK), Joreg (vvvv), Cathrine Kramer, Domestic Data Streamers, Playmodes, Sophi Kravitz, Refik Anadol, Dan Hett, Gorka Cortazar, Gael Hugo, Bengler…

Među temama su: machine learning, DSP/ARM programiranje, vvvv, orbbec, the open frame, GLSL…

Muzički program predstaviće neke od vodećih aktera elektronske muzike, među kojima su: Squarepusher, Omar Souleyman, Hans Joachim Roedelius, Rashad Becker, Holly Herndon, Alec Empire, Daniel Miller, Pierre Bastien, Matthew Collin,  Niños du Brasil, Rudi Punzo, Mariska de Groot, Kaitlyn Aurelia Smith, uz domaće izvođače, kao što su Gordan Paunović, Jackie Dagger, Jan Nemeček, Dejan Milićević, Marko Milosavljević i Miloš Pavlović aka Regen.

Resonate je postao deo platforme We Are Europe, koja okuplja najveće evropske festivale u cilju promocije, produkcije i stvaranja inovativne kulturne prakse. Pored festivala Resonate, deo te platforme su i: Sonar, Nuit Sonores, c/o Pop Festival, Reworks, TodaysArt, Elevate – Music & Arts, Insomnia i mnogi drugi festivali.

Festivalski sajt je resonate.io, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (muzički program).

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/158611879

9. Beldocs - Stvarno slobodni



Festival Beldocs predstaviće od 12. do 18. maja neke od najboljih dokumentarnih fimova iz celog sveta, koji govore o aktuelnim temama i efektima prošlih vremena na sadašnjost, a uz takmičarski međunarodni i domaći program, prikazaće i biografske dokumentarce i posebno predstaviti bugarsku dokumentaristiku, te pružiti sveobuhvatan uvid u opus čuvenog autora Roberta Flaertija.

Pod sloganom “Stvarno slobodni”, deveti Beldocs počeće 12. maja u Sava centru domaćim filmom “U potrazi za snom” Mladena Mitrovića, a biće zatvoren novim provokativnim filmom američkog reditelja Majkla Mura “Koga sledećeg napasti?” koji pokušava da otkrije šta je potrebno da Amerika ponovo postane velika i objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija.

Mitrovićev film, koji ispituje koliko daleko bi svako od nas otišao u potrazi za snom, sniman je u 12 zemalja, a realizovala ga je producentska kuća Fabrika snova iz Beograda, u saradnji sa Balkan art centrom iz Sarajeva i Factumom iz Zagreba. Podržali su ga i Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja, kao i Unesko, prepoznavši ga kao jedan od svojih milenijumskih projekata.

Takmičarski programi Beldocsa su međunarodni i srpski, a prvi put u domaćoj selekciji, pored Gran prija za najbolji film, biće dodeljene i dve strukovne nagrade – za najbolju montažu i najbolju kameru u dokumentarnom filmu, saopštili su 12. aprila organizatori.



Selektor međunarodnog programa, kao i omaža Flaertiju, je filmski teoretičar i autor Greg Dikjur, dok domaću selekciju potpisuje filmski režiser Darko Lungulov.

Među filmovima u međunarodnom programu najavljeni su “Ruski detlić” o radioaktivnom čoveku, žrtvi černobiljske nuklearne katastrofe, koji odlučuje da otkrije mračnu tajnu, zatim britanski “Boljšoj Vavilon”, priča o haotičnom stanju u jednoj od najvećih baletskih kompanija, nakon brutalnog napada na njenog direktora, te američko-meksički “Zemlja kartela”, koji je bio nominovan za Oskara, a priča je o granici Amerike i Meksika na kojoj nikada nema mira i gde se paralelno pripremaju dva pokreta osvetnika.



Ranije je već najavljen pobednički film Sandensa “Sonita” (Iran, Nemačka, Švajcarska) o nesvakidašnjoj teheranskoj YouTube senzaciji, 17-godišnjoj Soniti Alizad, koja se bori da postane umetnica iako joj je porodica već odredila cenu za bogatu prodaju. “Zakon Motlijeve” (Danska, Avganistan, SAD) priča je o nekadašnjoj lepotici koja stavlja život na kocku da bi branila Amerikance i Evropljane na sudu u svojoj nestabilnoj zemlji. U poljsko-nemačkom filmu “Zud” 11-godišnjak se trudi da prebrodi teške zadatke koje mu postavlja stepa kao prirodno stanište, ali i njegova tradicionalna porodica. Priča o tehno di-džeju u Teheranu dolazi iz švajcarske produkcije u filmu “Rejv u Iranu”.

Međunarodni program prikazaće i hrvatski film “Generacija 68” Nenada Puhovskog, češki “Amerika” u kojem stotine ljudi živi po principima Divljeg Zapada, argentinski “Sala Alberdi” o buntu koji prerasta u protest u jednom kulturnom centru i holandski “Čudna ljubavna afera sa egom”, posebno istraživanje narcisoidne kulture.



Među domaćim filmovima su tri naslova koja su već ušla u programe festivala najviših katerorija – “Dubina Dva” Ognjena Glavonića, prikazan uspešno na Berlinalu, zatim “Zid smrti i tako to” Mladena Kovačevića, kojem predstoji premijera na Visions du Réel festivalu, te “Četiri pasoša” Mihajla Jevtića o četiri pasoša i jednoj zemlji, koji se našao u programu Festivala u Trstu. Glavonićev film obrađuje tešku temu o masovnoj grobnici u Batajnici, kojom se bavi i film “Nedodirljivi”, čija će domaća premijera takođe biti na Beldocsu.

Svetske premijere imaće još šest naslova koji se takmiče za nagrade – “Voli vas vaša Sexymaja” Ivana Mandića o blogerki koja se upustila u vode prostitucije, “Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač o obožavaocu Džastina Bibera koji i sam pokušava da ostvari snove u šoubiznisu, “Hotel dvojka” Marka Mamuzića o beskućnicima u beogradskim tramvajima na liniji 2, “Druga linija” Nenada Miloševića o marginalizovanoj neoavangardnoj kulturnoj i umetničkoj sceni s kraja 60-ih i tokom 70-ih godina u Novom Sadu, “Kontraindikacije” Tamare von Steiner i “Jadranka” Branka Lazića o kantautorki Jadranki Stojaković. Biće prikazan i film “Maske” Brankice Drašković o Slobodanu Tišmi i “Djeca” Denisa Bojića o roditeljima koji su tokom rata u Bosni izgubili po troje dece.



Uz film “Nedodirljivi”, prateći program srpskih filmova koji su van konkurencijue za nagrade čine i “Abdul i Hamza” Marka Grbe Singha, te “Kap”, nominovan za godišnju nagradu za istraživačko novinarstvo, i “Tapavica” Ognjena Rakčevića, koji će imati svetsku premijeru.

Dva posebna programa ove godine su biografski dokumentarci i bugarski dokumentarni filmovi. Program biografskih filmova čine dokumentarci o Gabrijelu Garsiji Markesu, Hani Arent, Zlatanu Ibrahimoviću, te o Milošu Crnjanskom. Najavljen je i film iznenađenja u tom programu.

Beldocs je najavio i retrosopektivu filmova čuvenog dokumentariste Roberta Flaertija (1884-1951), koja će ujedno biti i prva integralna retrospektiva na 35mm traci u Evropi, a biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci. Prvi put će tom prilikom biti prikazan i digitalno restaurisan Flaertijev film “Moana”.

Beldocs obuhvata i Industry program, namenjen filmskim profesionalncima u toj oblasti.

Iz Kopenhagena tim povodom dolazi predsednik Evropske dokumentarne mreže Pol Pauels (Paul Pauwels), koji će učesnicima, autorima i producentima, govoriti o pičingu – načinu kako da predstave svoje projekte komisijama u Evropi, kao i o mogućnostima evropskih koprodukcija za srpske producente dokumentarnih filmova.

Među gostima su najavljeni protagonista filma “Ruski detlić” Fedir Aleksandrovič, autori Marta Minorovič (Zud), Suzana Regina Mojres (Raving Iran), Jan Foukal (Amerika), Nenad Puhovski (Generation 68), koji je i direktor ZagrebDoxa, te Ada Ušpic (Duh Hane Arent).

Beldocs ce biti održan u vecem broju dvorana nego prethodnih godina, pa će nakon otvaranja u Sava centru, biti nastavljen u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, a prvi put i u renoviranom Kadmus Cineplex bioskopu u Budvi.

Prošle godine najboljim srpskim dokumentarnim filmom na Beldocsu proglašen je “Flotel Evropa” Vladimira Tomića, a posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Stranac iznutra” Sonje Bertuči.

Beldocs su ove godine podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Filmski centar Srbije, švajcarska ambasada, Gete institut u Beogradu, te ambasade Izraela i Ukrajine.

(SEEcult.org)

U trci za 69. Zlatnu palmu



Kanski filmski festival prikazaće premijerno 20 filmova u trci za Zlatnu palmu, među kojima su i nova ostvarenja dosadašnjih pobednika Kena Louča (Loach), braće Darden (Dardenne) i Kristijana Munđiua (Cristian Mungiu), kao i nova dela Džima Džarmuša (Jim Jarmusch), Šona Pena (Sean Penn), Pedra Almodovara, Pola Verhovena (Paul Verhoeven)… Među filmovima u konkurenciji 69. Kana najavljena su i nova ostvarenja Džefa Nikolsa (Jeff Nichols), Olivijea Asajea (Olivier Assayas), Andree Arnold, jedne od dve rediteljke u trci za Zlatnu palmu, Gzavijea Dolana (Xavier), Bruna Dumonta, Čen Vuk Parka (Park Chan-Wook), najavljeno je 14. aprila na konferenciji za novinare u Parizu.

Festival će otvoriti 11. maja nova komedija Vudija Alena (Woody Allen) “Café Society”, koja je van konkurencije za Zlatnu palmu.

Britanski filmski veteran Ken Louč učestvuje u trci za Zlatnu palmu filmom “Ja, Danijel Blejk” (I, Daniel Blake), koji je najavljivan kao njegovo poslednje ostvarenje. Louč je 2006. godine odneo Zlatnu palmu filmom “Vetar koji njiše ječam”, a poslednji put učestvovao je u konkurenciji 2014. godine filmom “Jimmy’s Hall”, koji je takođe najavljivan kao njegovo poslednje igrano ostvarenje.

Dvostruki dobitnici Zlatne palme (1999. i 2005), belgijska braća Darden (Jean-Pierre i Luc Dardenne), ovoga puta su u konkurenciji filmom “Nepoznata devojka” (The Unknown Girl).

Američki reditelj i glumac Šon Pen će prikazati “The Last Face” o romansi humanitarnih radnika u Africi, Džef Nikols “Loving” o rasizmu u Virdžiniji 50-ih godina, a Džim Džarmuš će predstaviti film “Paterson” u kojem Adam Drajver (Driver), jedna od zvezda “Ratova zvezda”, igra poetski nadarenog vozača autobusa.

Kultni američki reditelj Džarmuš potpisuje i dokumentarni film “Gimme Danger” o Igiju Popu, koji je deo programa specijalnih ponoćnih projekcija.

Španski reditelj Pedro Almodovar, koji se ovih dana našao u žiži javnosti zbog pominjanja u “Panamskim papirima”, predstaviće u trci za Zlatnu palmu film “Hulijeta” (Julieta) o desetogodišnjoj potrazi majke za ćerkom.

Francuska kinematografija tradicionalno je snažno prisutna u glavnom programu Kana, pa će Olivije Asaje predstaviti film “Personal Shopper”, Bruno Dumont “Tihi zaliv” (Slack Bay) sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi, rediteljka Nikol Garsija (Nicol Garcia) “Mal de Pierres”, a Alen Girodi (Alain Guiraudie) “Rester Vertical”.

Kanadski reditelj Gzavje Dolan (Xavier) učestvuje novim filmom “To je samo kraj sveta” (It's Only The End Of The World), sa Marion Kotijar i Leom Sejdu, a holandski reditelj Pol Verhoven prikazaće “Elle”.

Rumunsku kinematografiju predstavljaju dobitnik Zlatne palme Kristijan Munđiu, koji će prikazati film “Porodična fotografija” (Bacalaureat), te takođe nagrađivani reditelj Kristi Puiu (Cristi Puiu), koji učestvuje filmom “Sieranevada”.

Južnokorejski reditelj Čen Vuk Park prikazaće novi film “Sluškinje” (Agassi), danski autor Nikolas Vajdnig Refn (Nicolas Winding Refn) dugooočekivani “Neonski demon” (The Neon Demon), u kojem glavnu ulogu igra Kijanu Rivs, a u konkurenciji su i filipinski reditelj Briljante Mendoza (Brillante), koji će prikazati film “Ma’ Rosa”, te Kleber Mendonca Filjo iz Brazila, koji učestvuje filmom “Aquarius”.

Zlatnu palmu dodeliće žiri na čelu sa australijskim rediteljem Džordžom Milerom (George Miller), kreatorom serijala “Pobesneli Maks”.

Pojedini strani mediji primetili su da u konkurenciji nema dvostrukog dobitnika Zlatne palme Emira Kusturice i njegovog filma “Na Mesečevom putu”, čije je snimanje nedavno završio.

Van konkurencije u glavnom programu biće prikazani “The BFG” Stivena Spilberga (Steven Spielberg), “Money Monster” Džodi Foster (Jodie Foster) i “The Nice Guys” s Raselom Krouom (Russell Crowe) i Rajanom Goslingom (Ryan).

Na crvenom tepihu 69. Kana, koji će biti završen 22. maja, očekuju se mnogobrojne filmske zvezde, među kojima i zvezde filma “Money Monster” Džordž Kluni, Džulija Roberts, Šarliz Teron, Rasel Krou, Vensan Kasel, Žilijet Binoš, Izabel Iper, Kristen Stjuart, Rajan Gosling, Marion Kotijar…

Za razliku od prošle godine, kada su u zvaničnoj selekciji prikazana i dva filma iz Hrvatske i Srbije – “Zvizdan” Dalibora Matanića i debitantski film “Panama” Pavla Vučkovića, ove godine kinematografije iz regiona bivše Jugoslavije nisu značajnije prisutne.

Samo je za program Sinefondasion odabran film “Dobro” (Marta Hernaiz Pidal) iz Bosne i Hercegovine, u produkciji film.factory.

U tom programu je ukupno 18 filmova iz 15 zemalja (14 igranih i četiri animirana), odabranih među 2.300 naslova koje su poslale filmske škole iz celog sveta.

U programu “Izvestan pogled” ove godine biće prikazano 17 filmova iz Irana, Singapura, Francuske, Egipta, Holandije, Japana, Izraela, Finske, Argentine, Rumunije, Italije, SAD i Rusije.

Kanskim žirijem 2015. godine predsedavala su braća Džoel i Itan Koen, a Zlatnu palmu je osvojio francuski reditelj Žak Odijar za film “Dipan”, dok je Gran pri osvojio mađarski debitant Laslo Nemeš za film “Šaulov sin” o strahotama holokausta. Nagradu žirija dobio je grčki reditelj Jorgos Lantimos za “Jastog”, nadrealnu priču na engleskom jeziku o budućnosti u kojoj su brak i potomstvo obavezni.

(SEEcult.org)

Počelo snimanje filma o Vladi Divljanu



Producentska kuća Starhill počela je snimanje dokumentarnog filma “Nebeska tema” o jednom od najznačajnijih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije Vladi Divljanu (1958-2015), a reditelj Mladen Matičević je za prvog u nizu sagovornika, koji će dati uvid u život i delo velikog muzičara, odabrao Zdenka Kolara.

U studiju Aleksandra Protića, kako su saopštili prodcucenti, zabeležana je fascinantna priča Kolara o velikom prijateljstvu sa Divljanom, puna emotivnih momenata i zanimljivih anegdota. To svedočenje, koje je za potrebe filma snimljeno samo zvučno (bez slike), predstavlja intimnu vizuru na jednog izuzetnog čoveka.

“Sa jedne strane mi je drago što učestvujem u ovom projektu, to dugujem mom drugu i komšiji Vladi, a sa druge strane to mi budi setu, jer me je film naterao da se setim nekih stvari koje sam potisnuo. Divna je stvar što se ovako nešto događa, što je Mladen Matičević došao na ideju da napravi film o Vladi, on to definitivno zaslužuje. Takođe je divno što je cela moja generacija muzičara uzela učešća, mislim da ovo može da bude veoma lep i kvalitetan film”, izjavio je Kolar, bivši član Idola.



Reditelj Matičević je, povodom početka snimanja “Nebeske teme”, rekao da se dugo čekalo na taj trenutak, koji donosi posebnu vrstu uzbuđenja, jer “počinje velika avantura”.

“Druga stvar koja mi je draga je da smo otpočeli film sa Zdenkom Kolarom koji je i u mojoj glavi i u Beogradu mitska muzička figura. Ove dve stvari me čine vrlo srećnim”, naveo je Matičević, koji je ranije izjavio da će “Nebeska tema”, kao i svi moderni dokumentarci o rok zvezdama, biti hibrid - prelazni oblik između dokumentarnog i igranog filma.



Audio snimanje pojedinih učesnika trajaće do kraja aprila, a nakon uskršnjih praznika prelazi se na snimanje slike.

U filmu će, pored Kolara, učestvovati i Darko Rundek, Aleksandar Šandorov, Momčilo Bajagić Bajaga, Petar Peca Popović, Svetozar Cvetković, Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Dina Divljan, Stevan Divljan i Pavle Divljan, Emil Tedeschi, Predrag Popović, Dušan Strajnić (Stray Dogg), Dejan Vučetić Vuča, Boris Mladenović, Dušan Kojić Koja, a spisak još nije konačan.

Svetozar Cvetković, koji će imati ulogu naratora, te Gojković, Šandorov, Rajin, Popović i Vučetić, izrazili su nedavno veliko zadovoljstvo zbog učešća u snimanju tog filma, koji će sadržati Divljanovu muziku.

Premijera filma “Nebeska tema” planirana je za jesen.



Vlada Divljan bio je član i jedan od osnivača beogradske grupe Idoli, solo izvođač, osnivač i vođa Old Stars Benda, kantautor, kompozitor filmske i eksperimentalne muzike, muzike za pozorišne predstave i muzike za decu.

Preminuo je 5. marta 2015. godine u Beču posle duge i teške bolesti. Porodica, mnogobrojni prijatelji i poštovaoci dirljivo su se oprostili od Divljana u Domu omladine Beograda, uz zvuke nekih od njegovih najlepših pesama i veru da će kroz njih i on večno živeti.

U maju 2015. godine objavljen je koncertni album Vlade Divljana i Ljetnog kina "Live@Tvornica kulture", u izdanju promoterske kuće Long Play.

Divljanova smrt izazvala je duboku tugu širom bivše Jugoslavije, uz podsećanje medija, kolega i mnogobrojnih nepoznatih obožavalaca na najveće hitove Idola, kao i na njegov višedecenijski samostalni rad i ljudske vrednosti koje su ga učinile istinskim idolom više generacija u regionu.

Prvu godišnjicu Divljanove smrti, njegovi prijatelji, kolege i poštovaoci obeležili su nedavno novim pesmama, nastupima, izložbama, kao i knjigama u najavi.

O Divljanu je slovenački reditelj Rudi Uran snimio 2009. godine dokumentarni film “Vlada”.

*Foto: Nemanja Đorđević

(SEEcult.org)

Retrospektiva Hanekea



Retrospektiva istaknutog austrijskog filmskog reditelja Mihaela Hanekea (74) biće održana od 19. do 24. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a obuhvata šest izabranih ostvarenja, počev od “Profesorke klavira”, kao i tribinu o poetici tog nagrađivanog autora.

U organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, u saradnji sa Francuskim institutom i Jugoslovenskom kinotekom, biće prikazani i Hanekeovi filmovi “Bela traka”, “Skriveno”, “Benijev video”, “Čudne igre” i “Ljubav”, nastali u periodu od 1992. do 2013. godine.

Direktor Austrijskog kulturnog foruma Johanes Iršik (Johannes Irschik) istakao je da je Haneke, koji je dobio Oskara za najboji strani film za “Ljubav” (2012), svakako jedan od svetski najpoznatijih i najznačajnijih austrijskih reditelja.

“Haneke uvek ostavlja publiku zapitanu, nastoji da je podstakne na razmišljanje, jer je njegov stav da umetnost treba da postavlja pitanja. Njegovi filmovi nisu laki i zahtevaju aktivan angažman gledalaca”, izjavio je Iršik na konferenciji za novinare 18. aprila u Kinoteci.



Profesionalnu karijeru Haneke je započeo 70-ih godina radeći za televiziju i teatar, a 1989. snimio je prvi igrani film “Sedmi kontinent”. Od tada je režirao deset dugometražnih igranih filmova specifične poetike.

Haneke u svojim filmovima maestralno zagleda u dubine ljudske duše i otvara pitanja sa kojima gledalac nastavlja da se suočava i kada napusti bioskopsku salu. Puka zabava nije cilj njegovih filmova, već da gledalac bude iritiran i na taj način pokrenut na promišljanje.

Ipak, istakao je Iršik, Haneke je i popularan, a njegovi filmovi su uspešni ne samo kod kritike, nego i u bioskpima.

“Jesu teški, ali imaju svoje fanove. Kad god se pojavi neki njegov novi film, sale su pune”, rekao je Iršik.



Na tribini o Hanekeovoj poetici, 20. aprila u 19 sati, govoriće filmski kritičar Ivan Velisavljević, kritičar, scenarista i reditelj Saša Radojević i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Boško Milin.

Mada je Haneke sinonim za austrijsku kinematografiju, Iršik je podsetio da je on od ranih dana bio aktivan u evropskim okvirima, te da je neka od svojih najznačajnijih dela ostvario na francuskom jeziku. Otuda je i logična saradnja sa Francuskim institutom u realizaciji njegove retrospektive.

Haneke trenutno radi na novom filmu “Srećan kraj”, koji snima u francuskoj luci Kale, a prema rečima Iršika, indirektno se bavi temom migranata.

Rođen 23. marta 1942. godine u Minhenu kao sin nemačkog reditelјa i glumca Frica Hanekea i austrijske glumice Beatris fon Degenšild, Haneke je odrastao u gradu Viner Nojštat u Austriji, a studirao je filozofiju, psihologiju i pozorišne studije u Beču. Prešao je potom u Baden-Baden da radi kao dramaturg za Sudvestfunk televiziju, a radio je i kao pozorišni reditelј, između ostalog u Frankfurtu, Dizeldorfu, Hamburgu i Beču.

Nakon nekoliko televizijskih filmova, objavio je prvi igrani film “Sedmi kontinent” (1989), a veću popularnost postigao je nakon filma “Benijev video” (1992). Filmskom adaptacijom romana nobelovke Elfride Jelinek "Profesorka klavira" postigao je 2003. godine uspeh kod šire publike i kritike, a filmom “Bela traka” (2009) osvojio je potom brojne nagrade, među kojima i Zlatnu palmu u Kanu.

Filmom “Ljubav” (2012) ponovio je taj uspeh - film je 2013. godine imao pet nominacija za Oskara (najbolјi film, najbolјi strani film, najbolјa režija, najbolјa glumica - Emanuel Riva, originalni scenario) i osvojio Oskara za najbolјi strani film. Takođe je dobio i nagradu Zlatni globus.

Za posvećenost nezavisnom filmu Hanekea je 2012. godine francuski predsednik Fransoa Oland odlikovao nacionalnim ordenom francuske Legije časti u rangu viteza.

Haneke živi u blizini Beča i od 2002. godine predaje režiju na Institutu za film i televiziju na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program hanekeove retrospektive nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Premijera dokumentarca o Limunovom drvetu



Beogradska premijera dokumentarnog filma Branka Radakovića o Limunovom drvetu, prvom bendu Milana Mladenovića, frontmena Ekatarine Velike, biće odrzzana 23. aprila u Akademiji 28.

Kroz svedočenja brojnih ličnosti iz sveta rok muzike, umetnosti i novinarstva, Radakovićev film govori o prvom muzičkom razdoblju Mladenovića, jednog og najznačajnijih autora rok muzike na ovim prostorima, koji je 1977. godine osnovao sa Milanom Stefanovićem i Dragomirom Mihailovićem autorski sastav Limunovo drvo.

Dvojica danas živih osnivača benda, njihovi prijatelji i saradnici, prisećaju se tog kreativnog razdoblja, potkrepljenog materijalom do koga je autor došao iscrpnim istraživanjem: unikatnim snimcima sa koncerata Limunovog drveta održanih 1978. i 1979. godine i velikim brojem do sada neobjavljenih fotografija.

Nakon pretpremijere na prošlogodišnjoj Zaječarskoj gitarijadi, četiri projekcije u Zagrebu i nekoliko po gradovima Srbije, film “Limunovo drvo” ima priliku da pogleda i beogradska publika u Velikoj sali Akademije 28, a dva dana ranije, 21. aprila, biće prikazan i u Centru za kulturu “Sirmijum art” u Sremskoj Mitrovici.

Radaković potpisuje scenario, kameru, montažu i režiju tog 70-minutnog dokumentarnog ostvarenja, među čijim su učesnicima: Milan Stefanović, Dragomir Mihailović, Momčilo Rajin, Nebojša Pajkić, Zoran Radomirović, Dušan Kojić, Ljubomir Jovanović, Srđan Gojković, Petar Janjatović, Aleksandar Žikić, Branimir Lokner, Dubravka Marković, Miroslav Dukić, Vladimir Janković, Zoran Lesendrić, Dušan Vesić, Ivan Ivačković, Milutin Petrović, Jadranka Janković Nešić, Dragan Ambrozić, Sandra Rančić, Ivana Kronja i Milan B. Popović.



Limunovo drvo je bilo preteča legendarnog beogradskog sastava Šarlo akrobata, a u velikoj meri objašnjava umetničku ličnost, inspiraciju, hrabrost i korene autorstva Mladenovića, koji je ostavio neprikosnoveni uticaj na mnoge generacije na prostoru bivše Jugoslavije i kao lider bendova Katarina II i Ekatarina Velika.

Limunovo drvo se raspalo 1980. godine, a u filmu se dva osnivača benda i njihovi prijatelji sa kojima su sarađivali prisećaju tog kreativnog razdoblja.

Radaković, rođen 1982. godine u Paraćinu, bavi se različitim vrstama umetničkog izraza: slikarstvom, muzikom, filmom, poezijom. Učestvovao je na mnogobrojnim festivalima u Srbiji i svetu, a u periodu od 2006. do 2015. snimio je više od 30 dokumentarnih, igranih i eksperimentalnih ostvarenja.

''Limunovo drvo'' je njegov peti dugometražni dokumentarni film. Sniman je tokom 2013. godine, a postprodukcija je završena krajem jula 2015. godine.

Radakovićev film ''Pozdrav video kasetama!'' bio je nominovan za najbolji kratki film u kategoriji ''Art on video” na festivalu ''Art Deco de Cinema'' 2012. godine u Sao Paulu, a ''Turist'' je 2013. osvojio nagradu za najbolju režiju na “ProFiRe” festivalu kratkog filma u Edinburgu. Ostvarenjima ''Glas Božiji u narodu'', ''To moram'' i ''Lokacija”, osvojio je nagrade na festivalima u Srbiji.

Film “Limunovo drvo” pretpremijerno je prikazan 2015. godine na Zaječarskoj gitarijadi, a zatim i u Somboru, na Filmskom festivalu “Bdenje duše” u Sremskim Karlovcima, te u Novom Sadu, kao i u Zagrebu, Subotici i Vranju.

Ulaznice za beogradsku premijeru koštaju u pretprodaji 500 dinara, a na dan projekcije biće 600 dinara.

(SEEcult.org)

Slobodna zona na 10. turneji



Filmski festival Slobodna zona kreće na jubilarnu, desetu turneju širom Srbije, u okviru koje će u 45 gradova prikazati do kraja juna pet najboljih filmova iz prošlogodišnjeg programa, prema izboru publike i selektora.

Predvodnik repertoara je do sada najubedljiviji pobednik Slobodne zone prema izboru publike – film “Dugme od sedefa” čileanskog reditelja Patrisija Guzmana, poznatog po angažovanim dokumentarcima, koji se i u tom filmskom eseju nastavlja da bavi turbulentnom istorijom otadžbine koju je napustio posle vojnog puča 1973. godine.

Vizuelno fascinantan i emotivan, “Dugme od sedefa” spaja neverovatne činjenice o uticaju i značaju vode za čovečanstvo, dok se istovremeno okreće ugroženoj zajednici kojoj je istorija oduzela glas - domorodačkom stanovništvu čileanske Patagonije, desetkovanom od prvobitnih kolonizatora, a zatim gotovo dokrajčenom brutalnošću Pinočeovog režima.

Danas na svetu postoji samo dvadesetoro potomaka starosedelaca Patagonije, pa se njihovih običaja, jezika i sudbine uskoro niko više neće sećati. Hiljade žrtava Pinočeovog režima nikada nisu pronađene i vraćene porodicama… Svakim kadrom svog filma Guzman otima sećanje od zaborava, u skladu sa stavom da je tajna univerzuma dostupna onima koji stvaraju, a ne onima koji uništavaju, pa makar jedini dokaz našeg postojanja bilo dugme od sedefa na dnu okeana...



Među pet najboljih filmova 11. Slobodne zone publika je uvrstila i film islandskog reditelja Grimura Hakonarsona “Ovnovi”, crnohumornu priču o dva brata farmera koje nakon četiri decenije svađe i međusobnog ignorisanja, spaja tragična vest o bolesti posebne rase ovnova koje njihova porodica gaji generacijama.



Publici će biti predstavljeno još jedno svetski priznato ostvarenje nove čileanske kinematografije – “Klub”, poslednji film Pabla Laraina kontroverzne tematike. Film govori o grupi sveštenika “na pokajanju”, izopštenih na priobalno naselje zbog brojnih kriminalnih dela koje su počinili - od zloupotrebe dece do trgovine novorođenčadi nevenčanih majki.



Posebno festivalsko iznenađenje, film “Ples sa Marijom” Ivana Gergoleta, predstavlja argentinsku plesačicu Mariju Fuks, koja je ceo život provela obučavajući ljude svih životnih doba plesu, dobrobiti muzike i pokreta za ljudsko telo i duh, naročito onih sa mentalnim i fizičkim poteškoćama. Na pragu 90. godine, Marija se suočava sa ograničenjima koje joj sopstveno telo nameće i otkriva da sama sebi postaje najzahtevniji učenik.



Na repertoaru desete turneje Slobodne zone je i film “The Yes Men su revoltirani”, ekološki dokumentarac o aktivističkom dvojcu The Yes Men i njihovoj višegodišnjoj beskompromisnoj borbi sa svetskim korporacijama i vladinim institucijama za podizanje svesti o uticaju nehajne industrije na klimatske promene, tokom koje koriste sitne prevare i duhovite spletke.



Turneja Slobodne zone počela je 20. aprila u Irigu, a slede projekcije u Aranđelovcu, Bačkoj Palanci, Bečeju, Novom Bečeju, Boru, Bujanovcu, Čačku, Dimitrovgradu, Gornjem Milanovcu, Inđiji, Ivanjici, Jagodini, Kanjiži, Kikindi, Kragujevcu, Krupnju, Kruševcu, Lazarevcu, Leskovcu, Loznici, Mionici, Negotinu, Novom Pazaru, Obrenovcu, Odžacima, Pančevu, Paraćinu, Petrovcu na Mlavi, Požegi, Prijepolju, Prokuplju, Rumi, Sjenici, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Šapcu, Užicu, Valjevu, Vranju, Vršcu, Zaječaru i Zrenjaninu.

Detaljan program turneje nalazi se na sajtu Slobodne zone, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org i u PRILOGU

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/10-Turneja-Slobodne-zone-raspored.pdf

O Sarajevu iz ugla ljubavi



Italijanski film 'Venuto al Mondo', ljubavna priča o ljudima koji su živeli u Sarajevu za vreme rata, imaće bosanskohercegovačku premijeru 26. aprila u sarajevskom bioskopu Meeting point, u okviru “Modula memorije” Internacionalnog teatarskog festivala MESS.

Nastao 2012. godine prema bestseler romanu autorke Margaret Macantini (Mazzantini), u režiji Serđa Kastelita (Sergio Castellitto), film “Venuto al Mondo” (Ponovo rođen) govori o udovici koja nakon rata dolazi u Sarajevo kako bi pokazala sinu mesto na kojem je rođen njegov otac, ali i saznala kako je poginuo fotoreporter koji je bio njena velika ljubav.

Lik udovice tumači španska glumica Penelope Kruz (Penélope Cruz), njenog sina američki glumac Emil Hirš (Emile Hirsch), a igraju i engleska glumica Džejn Birkin (Jane), te Mira Furlan, Branko Đurić, Adnan Hasković, Sanja Vejnović, Luna Mijović, Milan Pavlović i Moamer Kasumović.

Prema rečima Haskovića, “Venuto al Mondo” je veoma značajan film za BiH, i neopravdano je prošao nezapaženo u domaćoj javnosti, iako je u italijanskim bioskopima jedan od najgledanijih u poslednjih deset godina.



Na osnovu tog filma nastala je i serija.

“Govori o ljudima sa kojima se sudbina poigrala i smestila ih u ekstremne okolnosti na koje nisu mogli da utiču. Iako se radi o ljubavnoj priči, istovremeno se opisuje tragedija jednog naroda. Film govori iz ugla ljudi koji su živeli u Sarajevu i koji su se nosili sa strahotama rata”, rekao je Hasković, saopštio je MESS.

“Modul memorije” se tradicionalno održava od 6. aprila do 9. maja, nastavljajući tradiciju negovanja kulture sećanja kroz predstave, projekcije filmova, izložbe fotografija… Kao i proteklih godina, program čine kreativni sadržaji umetnika i umetnica kojima su rat i stradanje u BiH, ali i na drugim krajevima sveta poslužili kao motiv za umetnička dela.

(SEEcult.org)

Žiri 69. Kanskog festivala



Žiri 69. Filmskog festivala u Kan u, kojim će predsedavati australijski reditelj, scenarista i producent Džordž Miler (George Miller), kompletiran je sa još osam članova, među kojima su i francuski reditelj i scenarista Arno Deplešen (Arnaud Desplechin), mađarski reditelj Laslo Nemeš (Laszlo Nemes), dobitnik Gran prija 2015. godine za film “Šaulov sin”, te glumice Kirsten Danst (Dunst) iz SAD i Vanesa Paradi (Vanessa Paradis) iz Francuske, kao i kanadski glumac Donald Saterlend (Sutherland).

U žiriju 69. Kana našli su se i italijanska glumica, rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Valerija Golino, danski glumac Mads Mikelsen (Mikkelsen) i iranska producentkinja Katajun Šahabi (Katayoon Shahabi), saopštili su 25. aprila organizatori.

Ističući da je Kan oduvek imao univerzalan i međunarodni pristup, organizatori su naveli da će Miler, u skladu sa tom tradicijom, biti okružen sa četiri žene i četiri muškarca, koji će imati zadatak da odluče o najboljima među filmovima u glavnom takmičarskom programu.

Dobitnici nagrada biće proglašeni na svečanoj ceremoniji 22. maja, kada će biti prikazan ponovo dobitnik Zlatne palme, u prisustvu žirija i ekipe pobedničkog filma.

Kanski filmski festival prikazaće premijerno 20 filmova u trci za Zlatnu palmu, među kojima su i nova ostvarenja dosadašnjih pobednika Kena Louča (Loach), braće Darden (Dardenne) i Kristijana Munđiua (Cristian Mungiu), kao i nova dela Džima Džarmuša (Jim Jarmusch), Šona Pena (Sean Penn), Pedra Almodovara, Pola Verhovena (Paul Verhoeven)…

Među filmovima u konkurenciji 69. Kana najavljena su i nova ostvarenja Džefa Nikolsa (Jeff Nichols), Olivijea Asajea (Olivier Assayas), Andree Arnold, jedne od dve rediteljke u trci za Zlatnu palmu, Gzavijea Dolana (Xavier), Bruna Dumonta, Čen Vuk Parka (Park Chan-Wook).

Festival će otvoriti 11. maja nova komedija Vudija Alena (c koja je van konkurencije za Zlatnu palmu.

Kanskim žirijem 2015. godine predsedavala su braća Džoel i Itan Koen, a Zlatnu palmu je osvojio francuski reditelj Žak Odijar za film “Dipan”, dok je Gran pri osvojio mađarski debitant Laslo Nemeš za film “Šaulov sin” o strahotama holokausta. Nagradu žirija dobio je grčki reditelj Jorgos Lantimos za “Jastog”, nadrealnu priču na engleskom jeziku o budućnosti u kojoj su brak i potomstvo obavezni.

*Foto: Kanski festival

(SEEcult.org)

Podrška studentskim filmovima



Filmski centar Srbije (FCS) sufinansiraće osam završnih studentskih filmova, odabranih među više od 20 pristiglih na konkurs, a za tu svrhu izdvojiće četiri miliona dinara.

Upravni odbor FCS-a odlučio je o sufinansiranju osam studentskih filmova na predlog komisije formirane povodom konkursa koji je trajao od 15. februara do 15. marta, a na koji su pristigla 22 filma.

Svi odabrani filmovi su radovi studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, osim filma “Lijana” scenariste i reditelja Ivana Đurovića, koji studira na Fakultetu za mediјe i komunikaciјe u Beogradu.

Đurićev film, koji je dobio 800.000 dinara, a dinamična je, duhovita i snažna priča o detinjstvu i konfliktu dece i odraslih, koja se nadovezuјe na tradiciјu omladinskog filma i filma nostalgiјe. Suočavaјući sukobljene poglede na svet i nudeći specifičnu sociјalnu imaginaciјu svoјstvenu deci, autor sigurno vodi film čiji scenario karakterišu izraziti smisao za humor i izvanredni diјalozi. U predstavljanju proјekta, autor јe predočio vrlo ubedljiv vizuelni koncept i planove u pogledu rada sa glumcima, saopštio je FCS.

Po 800.000 dinara dodeljeno je i filmovima “Onaj koji donosi kišu” rediteljke Isidore Veselinović, koja je i koscenaristkinja sa Katarinom Mitrović, te filmu “Krsti me” Katarine Mutić i koscenaristkinje Katarine Mitrović.

Film “Onaj koji donosi kišu” stilizovana je melodrama o potrazi mlade žene za slobodom. Sačinjen je od opoziciјa – između sela i grada, poјedinca i kolektiva, slobode i ograničenja, ljubavi i strasti, ljudi i životinja, a u kraјnjoј konsekvenci i između forme i suštine. Scenaristički i rediteljski koncept su siloviti i konkretni, osmišljeni na svakom nivou izraza. Autorka i na nivou predloška, i u pogledu vizuelnog koncepta, nudi nesvakidašnji imaginariјum za ovdašnje uslove, pa njen proјekat ima sve predispoziciјe da u velikoј meri osveži stanje na domaćoj sceni, navedeno je u obrazloženju.

“Krsti me” je uzbudljiva melodrama koјa prikazuјe upitanost mladih ljudi nad vlastitom sudbinom i njihove pokušaјe da na neki način prevaziđu intimne krize okrećući se ekstremnom hedonizmu ili asketizmu. Scenario nudi јasnu autorsku viziјu, sa snažnim dramskim naboјem između dva glavna karaktera, navedeno je u obrazloženju, u kojem se ističe i da se film Katarine Mutić izdvaјa svežinom u ponudi koјa јe obilovala proјektima na temu života današnje omladine.

Među odabranim filmovima je i “Otadžbina” Nikole Zdravkovića, koji potpisuje i režiju i scenario, a dobio je 600.000 dinara.

Zdravkovićev film se nadovezuјe na tradiciјu јugoslovenske sociјalne melodrame tematizuјući konflikt sina koјi јe napustio mali grad i oca koјi želi da ga vrati u zavičaј. Konzistentno uklopljen u autorsku poetiku, kojom je već privukao pažnju u raniјim studentskim radovima, “Otadžbina” predstavlja njegovo krunsko ostvarenje u školovanju i ima potenciјal da ga na pravi način prestavi pred ulazak u profesionalnu kinematografiјu.

Četiri filma dobila su po 250.000 dinara, a među njima je i “Aplauz za Lazića” Marka Markovića, koji nudi realističniјi pogled na svet uličnog narko biznisa od onog na koјi smo inače navikli u domaćem filmu. Autor ima јasnu viziјu kako će glumački i vizuelno artikulisati priču. Koncept rešavanja svih scena kroz mizan-kadrove i rad sa naturščicima, uklapaјu taј proјekat u aktuelne estetske tokove i obećavaјu osmišljen i konceptualno razrađen rezultat, navedeno je u obrazloženju.

Priča filma “Heroji” Gorana Nikolića smeštena je u srednji vek, a kroz autorovo opredeljenje da јe realizuјe bez reči i da u njoј istražuјe arhetipske odnose dobiјa vanvremenski sloј. Film ima јasnu žanrovsku liniјu u postupku i može pomoći afirmaciјi novog reditelja u tom segmentu domaće kinematografiјe.

Među podržanim filmovima je i “Žica” reditelja Marka Mudrića i scenariste Ivana Stančića - osavremenjeni vestern koji je, kroz priču o sukobu mladog policaјca idealiste i učmale seoske sredine, realizovan na način u kojem diјalozi služe kao zvučna kulisa, a ne vid prenošenja informaciјa publici. Film “Žica”, kako je istaknuto, predstavlja hrabru i nesvakidašlju viziјu koјa pobuđuјe radoznalost gledalaca raznih profila.

FCS će sufinansirati i film “Kada sam kod kuće” Ivane Todorović, koja je i autorka scenarija sa Goranom Domić, a nakon velike međunarodne reputaciјe i iskustva u obradi osetljivih tema, sada je odlučila da napravi igrani debitantski film na temu incesta. Nastavljajući angažman poznat iz ranijih dokumentarnih radova, Ivana Todorović obradila je temu incesta iz ugla kulta taјne, prikrivanja i razornog efekta na tkivo јedne porodice.

(SEEcult.org)

Gde je nestao film?



Studentska inicijativa “Negujmo kulturu” nastavlja seriju tribina o kulturnoj politici – ovoga puta posvećenu filmu, a gosti koji će govoriti o stanju u toj oblasti su glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić, glumac Nikola Rakočević i novinar Petar Jončić.

Cilj tribine “Gde je nestao film?”, koja će biti održana 26. aprila u 19 sati u Beogradskoj poslovnoj školi, jeste da ukaže studentima na značaj filma kao umetnosti i njegovo stanje danas, kao i na promene kojima treba težiti ka njegovoj rehabilitaciji.

Učesnici će pokušati da odgovore na pitanje o pravcu razvoja filmske umetnosti u Srbiji, uticaju države na umetnost i eventualnim interesima koji postoje i zbog kojih je sadašnje stanje u sedmoj umetnosti za nekog povolјno. Takođe, pozvani su da odgovore koje korake treba preduzeti radi rehabilitacije u sferi filma.

Učesnici će biti zamoljeni i da uporede današnja filmska ostvarenja u Srbiji sa onima iz perioda jugoslovenske kinematografije, kao i stanje 90-ih i danas. Posebno će biti reči i o tome koliko filmovi u Srbiji prate danas svetske trendove.

Bjelogrlić će, između ostalog, biti zamoljen da opiše tranzicioni period srpskog filma, kao glumac koji je aktivnu karijeru započeo krajem 80-ih, a 90-ih snimio filmove koji su ostavili trag u domaćoj kinematografiji. Takođe, govoriće o saradnji sa kolegama u regionu i šire, te o reakcijama publike u regionu na filmove u kojima je igrao, poput “Lepa sela lepo gore” Srđana Dragojevića. Među pitanjima za Bjelogrlića je i da li je moguhe da srpski film povrati nekadašnji sjaj ili je komercijalizacijom podlegao potrebi zabavlјanja naroda.

Rakočević će govoriti o profesionalnim šansama mlađe generacije, kojoj i sam pripada, kao i o iskustvu učešća na velikim svetskim festivalima, poput Berlinala, te o perspektivama za mlade glumce danas i potrebi podsticanja njihovog kreativnog duha.



Studentska inicijativa “Negujmo kulturu” pokrenuta je u želju da tribinskim programom ukaže na društveno-angažovane teme o kojima se sve manje govori u javnosti i za koje postoji sve manje interesovanja. Studenti koji stoje iza te inicijative žele da ukažu na potrebu očuvanja kulture, obrazovanja i nauke kao tri osnovna stuba na kojima treba i mora da počiva i bude okrenuta svaka generacija, i koja su krucijalni za ostanak mladih i talentovanih lјudi u zemlji.



U okviru te inicijative, u martu je na Pravnom fakultetu organizovana tribina o problemu odliva mozgova, a u decembru je održan razgovor o posvećen problemu “razaranja kulturne svesti i identiteta pojedinaca" posredstvom rijaliti programa u najgledanijim medijima u Srbiji.

(SEEcult.org)

9. Subversive: Politike prijateljstva



Subversive Festival biće održan od 1. do 16. maja u Zagrebu, a kao i do sada, nudi bogat konferencijski, filmski i forumski program, uz jednu novinu - crowdfunding kampanju koju je pokrenuo zbog toga što mu je državna i gradska institucionalna finansijska podrška, kao i mnogim drugim udruženjima, inicijativama i medijima, ove godine znatno smanjena, a delom i potpuno uskraćena. Subversive stoga želi da prikupi donacije za svoje deveto izdanje, kojim nastavlja da okuplja i podstiče različitost, aktivizam i kritičko mišljenje.

Deveti Subversive Festival okupiće više od sto intelektualaca, naučnika, umetnika, filmskih autora i aktivista, te prikazati više od 50 filmova pod zajedničkom temom “Politike prijateljstva”.

U fokusu su novi ekonomski modeli, antifašističke borbe, budućnost levice, sindikalne politike i prostori političke borbe, problemi energetskog siromaštva i hrane, zelena ekonomija i problemi dekarbonizacije gradova u 21. veku, kampanje za stopiranje ugovora TTIP, CETA i TISA, odnosi države i crkve, rađanje globalnog sveta, saopštili su organizatori.

Filmski, konferencijski i forumski program 9. Subversive Festivala biće održan u bioskopima Europa i Tuškanac, te u MM centru.

Teorijski deo počinje 1. maja u bioskopu Europa, a sastoji se od Međunarodne konferencije, Subversive Foruma, Mediteranskog foruma i Škole savremene humanistike, kojima je, između ostalog, u fokusu odnos ideologije naučno-tehničkog napretka, ekonomije ljudskog kapitala i etike milosrđa naspram biopolitičkog stanja “ljudi bez svojstava”, tj. pitanje može li teret izbeglica i migranata iz Afrike, Afganistana i Bliskog istoka, uz rastući međunarodni islamski terorizam, dekonstruisati jedinstvo EU ili će proizvesti suprotni efekat, smanjiti razlike u stavovima i pretvoriti EU u kosmopolitski prostor slobode i demokratije, uprkos idejama nacionalne države, socijalne države i “hrisćanskim temeljima evropskih vrednosti”.



O tim i mnogim drugim temama govoriće intelektualci kao što su francuska novinarka i nekadašnja portparolka Haškog suda Florens Artman (Florence Hartmann), nemački ekonomista Hajner Flasbek (Heiner Flassbeck), profesor Centra za bliskoistočne studije Univerziteta Lund Spiros Sofos (Spyros), evropska parlamentarka Ska Keler (Keller), uz domaće i regionalne intelektualne i aktivističke snage poput Dragana Markovine, slovenačkog sociologa i političkog aktiviste Rastka Močnika, političkog filozofa Gala Kirna, istoričarke Dubravke Stojanović iz Srbije, zatim Budimira Lončara…

Filmski deo Subversive Festivala biće otvoren 8. maja najnovijim filmom velikog izraelskog sineaste i borca za ljudska prava Avija Mograbija “Između ograda”, koji prati pokretanje Teatra potlačenih, sastavljenog od imigranata i tražilaca azila, putem kojeg Mograbi pokušava da pronađe estetsko sredstvo političke i socijalne promene.



Najbolji među više od 50 filmova koji će biti prikazani do 15. maja u bioskopima Europa i Tuškanac dobiće nagradu “Wild Dreameer” - u konkurenciji igranih, dokumentarnih i kratkometražnih filmova.

Osim takmičarskog, Subversive i ove godine nudi bogat prateći program, pa će u saradnji sa Centrom za mirovne studije prikazati selekciju nazvanu “Razotkrivanje” koja ukazuje na ulogu zviždačke neposlušnosti u jačanju demokratije. Najavljeno je i nekoliko informativnih tribina, a među učesnicima će biti i Florens Artman, autorka knjige “Zviždači” i bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala koja je nedavno, za vreme izricanja presude Radovanu Karadžiću, izazvala pažnju javnosti hapšenjem pred Haškim tribunalom zbog optužbe za nepoštovanje tog međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugolavije.

Poseban program Subversive Festivala posvećen je dokumentarnim filmovima velikog italijanskog autora Pjera Paola Pazolinija (Pier Paolo Pasolini).



Najavljen je i program Švajcarski aktivistički film, kao i omaž programi posvećeni trojici velikih sineasta koji su preminuli ove godine - najradikalnijeg predstavnika francuskog novog talasa Žaka Riveta (Jacques Rivette), italijanskog majstora gorke komedije Etorea Skole (Ettore Scole) i poljskog autora Andržeja Żulavskog, čijim će oproštajnim filmom “Kosmos”, za koji je nagrađen za režiju ove godine u Lokarnu i koji je snimao 15 godina - adaptacijom istoimena romana najvećeg poljskog pisca 20. veka Vitolda Gombrovica, deveti Subversive Festival biti zatvoren.

Najavljen je i masterklas jednog od najvažnijih predstavnika jugoslovenskog crnog talasa, slovenačkog reditelja Karpa Godine.



Budući da nema sponzore i da mu realizacija zavisi od sredstava Grada Zagreba i Ministarstva kulture Hrvatske, koja su ove godine usled promene političke paradigme drastično srezana, Subversive festivalu su, kako je saopštio, dovedeni u pitanje vidljivost, održivost i kontinuitet. Ipak, program će zadržati standardnu strukturu uz pomoć i saradnju partnera kao što su Centar za mirovne studije (CMS), Institut za političku ekologiju (IPE), Centar za ženske studije (CŽS), Friedrich Ebert Stiftung (FES), Združena levica (ZL) iz Slovenije, Francuski institut i Italijanski institut za kulturu.

Zbog znatno smanjenih sredstava za funkcionisanje, Subversive Festival poziva sve pojedince, udruženja, zadruge, inicijative, političke i aktivističke organizacije da mu pomognu u prikupljanju novčanih sredstava u okviru crowdfunding kampanje.

Uprkos teškoćama, organizatori Subversive Festivala poručili su da se nikada neće predati, jer duboko veruju u moć slobode, kreativnosti i iznenadno događanje istine iz ispunjenja Badjuovih generičkih uslova, a to su matem, poem, politička invencija i ljubav.

“Njihovo zajedničko pojavljivanje obvezuje na još jedan korak, na još jednu reč, na još jedan gest sve do kraja sebe samog, do kraja neoliberalnog varvarizma, do kraja fašizacije društva, do kraja političkog katolicizma, do kraja nesreće. Stvarajmo slobodu zajedno!”, poručili su organizatori Subversive Festivala, koji je 2015. godine održan na temu “Prostori emancipacije: Mikropolitike i pobune”, a u filmskom segmentu bio je posvećen iranskom reditelju Džafaru Panahiju, koji je već nekoliko godina u kućnom pritvoru.

Ulaz na sve programe teorijskog dela festivalskog programa je i ove godine besplatan, dok karte za projekcije u bioskopu Europa koštaju 20, a u Tuškancu 10 kuna.

(SEEcult.org)

Borba u Njujorku – u Londonu



Dugometražni film “Struggle in New York - Борба у Њујорку” beogradskog umetnika Zorana Popovića, koji je snimio 1976. godine sa članovima umetničkog kolektiva Art and Language kao kritički pogled na umetnost tog vremena, prikazuje se od 30. aprila u galeriji Handel Street Projects u Londonu, a početkom juna imaće projekciju i u Tejt Britan.

Reč je o jednom od ključnih radova Popovića – jednočasovnom crno-belom filmu (16 mm, 56’30’’), koji je snimljen za vreme njegovog boravka i rada u Njujorku krajem 1976. godine. Kroz nekoliko segmenata, koje uokviruje tema “Umetnost i društvo”, film “Struggle in New York - Борба у Њујорку” nosi snažnu antikapitalističku poruku.

Svakodnevne projekcije filma “Struggle in New York” u galeriji Handel Street Project najavljene su do 21. maja, a ta izložba privukla je i pažnju kustosa Tejt Britan.

Kako je Popović izjavio za SEEcult.org, projekcija filma “Struggle in New York” u Tejt Britan predviđena je za 6. jun, u okviru pratećeg programa reprezentativne izložbe “Konceptualna umetnost u Britaniji 1964-1979”.

U tom filmu pojavljuje se, između ostalih, i američka rediteljka Ketrin Bigelou (Kathryn Bigelow), kasnije dobitnica Oskara za režiju filma o ratu u Iraku “The Hurt Locker” (2010). Osim njujorškog ogranka kolektiva Art and Language (Mel i Paula Ramsden, Ian Burn, Michael Corris, Andrew Menard, Kathryn Bigelow, Christine Kozlov, Mayo Thompson…), u filmu se pojavljuju i umetnici okupljeni oko inicijative Artists Meeting for Cultural Change - AMCC (Aaron Roseman, Carole Conde i Karl Beveridge, Saul Ostrow, Michael Krugman, Ruth Rachlin, Klaus Mettig, Katharina Sieverding i drugi), koji su organizovali akcije protiv “društveno reakcionarnog” Vitni muzeja i njegovog projekta “Tri veka američke umetnosti” (Three Centuries of American Art).

“Struggle in New York” prikazan je prvi put 27. aprila 1977. godine u okviru Aprilskih susreta u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, u kojem je Popović bio aktivan u okviru neformalne grupe šestoro umetnika, u kojoj su bili i Raša Todosijević, Marina Abramović, Neša Paripović, Era Milivojević i Gergelj Urkom. Za Popovićevu izložbu u Galeriji Studentskog centra u Zagrebu i projekciju tog filma 1978. godine odštampan je katalog, a jedan od primeraka biće prikazan i na izložbi u Londonu.

Rođen 1944. u Beogradu u tadašnjoj Jugoslaviji, Zoran Popović je 1969. završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, na kojoj je magistrirao 1973. godine. Sa umetnicima svoje generacije bio je protagonista radikalne umetničke prakse koja je u to vreme svrstala umetnost u Srbiji u vrh svetskih avangardnih kretanja.

Popović je učestvovao na mnogobrojnim izložbama u prestižnim galerijama i muzejima u zemlji i svetu, a njegovi radovi se nalaze i u kolekcijama Rokfeler u Njujorku, njujorškog Muzeja moderne umetnosti, Galerije Bruno Delarue u Parizu, Kunsthale Fridericianum u Kaselu...

Između ostalog, Popović je učestvovao nedavno u Velikoj Britaniji i na reprezentativnoj izložbi i na reprezentativnoj izložbi više od 30 vodećih umetnika i umetničkih grupa iz “zlatnih godina” bivše Jugoslavije, na kojoj je takođe prikazao film “Struggle in New York” i održao predavanje.

Popović je poznat i po radu “Aksiomi” (1971-1973) – jednom od najranijih performansa u bivšoj Jugoslaviji.

Popovićevi radovi, uključujući fotografije iz filmova, predstavljeni su i u Galeriji umetnika SEEcult.org.

*Foto: Kadar iz filma Zorana Popovića “Struggle in New York - Борба у Њујорку” (film 16 mm, 56’30’’, Njujork 1976). S leva na desno: Mayo Thompson, Paula Ramsden, Kathryn Bigelow, Jesse Chamberlain

(SEEcult.org)

Evropski dan mlade publike



Evropski dan mlade filmske publike biće održan 8. maja u 26 zemalja širom Evrope, uz učešće žirija uzrasta od 12 do 14 godina koji će odlučiti o dobitniku Nagrade mlade publike koju je ustanovila pre pet godina Evropska filmska akademija.

Među učesnicima su i Beograd, Prizren, Zagreb, Izola i Skoplje, a mlada publika u tim i ostalim gradovima istovremeno će gledati tri filma koja je EFA nominovala za nagradu – švedski “Izgubljene devojke” (Girls Lost) u režiјi Tereze Kaining, turski “Rauf” Barisa Kaja i Soner Caner i francuski “Gospođica neverovatna” (Miss Impossible) u režiјi Emili Delez.

Rezultate glasanja saopštavaјu mladi gledaoci-prezenteri, koji će u svih 26 zemalja biti povezani video vezom preko interneta. Rezultate glsanja saopštiće organizatorima u Erfurtu, sedištu јednog od naјznačaјniјih filmskih festivala za mlade, u kojem će na kraјu dana i biti dodeljena nagrada pobedničkom filmu.

Beogradski žiri čine učenici beogradskih osnovnih škola Uroš (13) i Teodora (13), a program će biti održan u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u saradnji sa Filmskim centrom Srbije.

Mladi filmofili će provesti ceo dan u DKC-u, a nakon proјekciјa i diskusiјe o filmovima, koјu će voditi reditelj Stefan Arseniјević, publika će glasati za svoјe favorite.

Evropski dan mlade filmske publike biće organizovan u Izoli u saradnji sa Kinom Otok, u Zagrebu u saradnji sa bioskopom Kinom Europa, u Prizrenu je partner Dokufest, a u Skoplju Makedonski filmski fond.

Mlada publika glasaće i u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Izraelu, Letoniji, Luksemburgu, Malti, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji, Turskoj, Velikoj Britaniji i Ukrajini.

Od 20 sati biće moguće pratiti prenos uživo na sajtu europeanfilmawards.eu

(SEEcult.org)

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=3-eU4B-fnc4

Noviteti ponude Jugoslovenske kinoteke



Jugoslovenska kinoteka pripremila je za maj intenzivan program koji obuhvata i opuse Žan-Pola Belmonda i Elije Kazana, Festival infonežanskog filma i deo programa festivala Beldocs, kao i maraton erotskih filmova. Uz nekoliko novih ciklusa, uvela je i redovne dnevne projekcije, počev od 10.30 sati, čime je postala jedini bioskop u Srbiji u kojem se filmovi mogu, kao nekada, gledati tokom celog dana.

Na programu će biti klasici, ali i noviji strani filmovi koji nikada nisu prikazani u Srbiji ili su bili samo na festivalima, kao i srpski filmovi koji u bioskopima nisu imali dovoljno prostora.

“Neki kvalitetni srpski filmovi su zbog konkurencije stranih hitova prerano otišli sa repertora. Želimo da publika može da ih vidi i nakon što su skinuti sa programa komercijalnih bioskopa”, izjavio je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić 5. maja na konferenciji za novinare.

Tako se u Svečanoj sali u Uzun Mirkovoj sada ponovo prikazuje film “Vlažnost” Nikole Ljuce, koji je otvorio ovogodišnji Fest, a svetsku premijeru imao na Berlinalu.

Glumica Tamara Krcunović, koja igra glavnu žensku ulogu u tom filmu, ocenila je da je posredi “kreativan gest Kinoteke, jer autorski film ne može da parira blokbasterima”.



“Kinoteka se ne ponaša tržišno. Ni mi iz filmske umetnosti ne živimo od tog posla, nego ulažemo po pet godina u jedan projekat, stvaramo nešto za istoriju, ali i za publiku i važno je da ljudi mogu da vide domaći film. Zato je ovo prosvetiteljski čin Kinoteke i svakako bitan trenutak, jer je jedna državna institucija uzela na sebe da nastavi život tih filmova”, rekla je Tamara Krcunović.

U terminima od 10.30, 13 i 15.30 sati mogu se videti i klasici kao što su Felinijev “Amarkord”, Kjubrikova “Odiseja u svemiru 2001”, “Kabare” Boba Fosija, ali i filmovi iz protekle dve-tri godine – britanski “Klub nasilnika” Lone Šerfig, švedski “Turista” Rubena Ostlunda, nemačko-poljski “Feniks” Kristijana Pecolda...

Novi program je i Filmski maraton, čije će prvo izdanje biti održano 14. i 15. maja u Muzeju kinoteke u Kosovskoj, a posvećeno je erotici na filmu.

“Maraton će trajati 36 sati, od subote u podne do nedelje u ponoć, izbor će vremenski pokrivati celu istoriju kinematografije, a za prvo izdanje odabrana je erotika na filmu kako bismo zaintrigirali publiku”, rekao je Pantelić.



Program otvara “Prvi filmski poljubac” (SAD, 1896), sledi češki klasik nemog filma “Ekstaza” (1933) sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi, te hitovi iz 70-ih godina “Emanuela”, “Poslednji tango u Parizu” i “Carstvo čula”, a tu je i jugoslovenska produkcija “Maškarada” (1971) slovenačkog reditelja Boštjana Hladnika, sa Vidom Jerman i Igorom Galom u glavnim ulogama.

Kinoteka započinje i ciklus Moj izbor, koji podrazumeva deset najboljih ostvarenja u izboru ličnosti koje imaju uticaj na filmofile. Prvi koji će predstaviti svoj izbor je profesor Nebojša Pajkić koji se trenutno nalazi u Johanesburgu, a u Kinoteku će doći 25. maja povodom tog programa za koji je izabrao filmove kao što su “Farenhajt 451” (1966) Fransoa Trifoa (François Truffaut), “Ljudi nedeljom” (1929) Roberta Siodmarka i Edgara G. Ulmera (Edgra G. Ulmer), “Metropolis” (1927) Frica Langa, “Mlad i zdrav kao ruža” (1971) Jovana Jovanovića, “Sa verom u Boga” (1932) Mihajla Al. Popovića, “Ninočka” (1939) Ernsta Lubiča…



Kinoteka je najavila i ambiciozan projekat povodom 120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, koja je održana 6. juna 1896. u kafani “Zlatan krst” na Terazijama.

Uz pomoć filmskih umetnika, profesionalaca različitih profiula, kritičara i teoretičara, biće izabrano 100 najboljih srpskih filmova, počev od “Karađorđa” iz 1911. do najnovije domaće produkcije. Lista će biti predstavjena 28. decembra - na dan prve filmske projekcije u svetu (u Parizu 1895.), a izabrani filmovi biće proglašeni kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, najavio je Pantelić.

Jubilej prve filmske projekcije u Beogradu biće obeležen i tako što će 6. juna u svim bioskopima pre svake projekcije biti prikazivan 10-minutni materijal braće Limijer, isti onaj koji su ljudi gledali pre punih 120 godina.

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović najavio je i 18. Festival nitratnog filma, koji će biti održan od 6. do 15. juna, uz učešće više od 30 svetskih arhiva, sa projekcijama u čak 40 termina.

Na otvaranju će biti prikazan spektakl “Jelena Trojanska” iz 1924. godine, a na zatvaranju “Kazanova” iz 1927. godine.

U okviru tog festivala – jednog od retkih te vrste u Evropi i svetu, biće predstavljena i knjiga “Leksikon Ju filma” uglednog filmskog teoretičara i novinara Nenada Polimca iz Zagreba.

Kinoteka će u maju predstaviti i opus Žan-Pola Belmonda, u nastavku ciklusa Velikani svetskog filma, a poseban fokus staviće i na stvaralaštvo Elije Kazana, istaknutog predstavnika neorealizma u Holivudu.



Biće prikazani, između ostalog, Belmondovi filmovi “Ćoćara” (1960) Vitorija de Sike, “Šarlota i njen Žil” (1960), “Do poslednjeg daha” (1960) i “Žena je žena” (1963) Žan-Lika Godara, “Slavne ljubavi” (1961) Mišela Boarona, “Moderato i Kantabile” (1960) Pitera Bruka, “Kradljivac iz Pariza” (1967) Luja Mala i “Sirena Misisipija” (1969) Fransoa Trifoa.

Majski program Jugoslovenske kinoteke obuhvata i filmove mladih crnogorskih autora, zatim retrospektivu Flaertija i bugarske dokumentarce u okviru devetog festivala Beldoks, kao i novi ciklus dobitnika španske nacionalne nagrade “Goja” - ovoga puta laureta za muziku, a najavljeni su i Festival komedije i Festival indonežanskog filma.

Kinoteka će podsetiti i na umetnike koji su nedavno preminuli, kao što su Marinko Madžgalј, Ćus Lampreave, Nana Mčelidze, Peti Djuk, En Džekson, Hulio Garsija Espinoza i Jan Nјemec.

Jugoslovenska kinoteka je najavila i novu verziju sajta sa detaljima programa, koji se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Kinoteka

(SEEcult.org)

Podrška Kreativne Evrope Palićkom festivalu



Festival evropskog filma Palić, kome su smanjena sredstva od lokalnih i pokrajinskih vlasti u ovoj godini, dobio je je na poslednjem konkursu za filmske festivale programa potprograma “Mediji” Kreativne Evrope podršku u iznosu od 41.000 evra za razvoj i unapređenje, na osnovu visokih ocena kojima je vrednovan njegov umetnički nivo i organizacioni tim.

U konkurenciji od 108 filmskih festivala iz Evrope, FEF Palić je ušao među 30 kojima su dodeljena sredstva, čime je postao prva filmska manifestacija u Srbiji koja je dobila podršku potprograma “Mediji” KE, kojem je Srbija pristupila krajem 2015.

U obrazloženju stručnog tima koji je vrednovao pristigle projekte istaknuto je da je FEF Palić “veoma uticajan festival od javnog značaja koji predstavlja širok spektar filmova”.

“Godišnje aktivnosti na polju medijske prisutnosti i filmske edukacije su snažne. Umetnički nivo filmova je izuzetno visok, organizacija festivala efikasna u cilju stvaranja snažne oaze evropskih filmova”, istaknuto je u obrazloženju.

Festivalski Savet naveo je da podrška KE govori u prilog dosadašnjim pohvalama Palićkog festivala, koji se već godinama “prepoznaje kao kulturna manifestacija visokog kvaliteta i značaja o čemu svedoče svetske, regionalne i domaće premijere najznačajnijih filmskih ostvarenja evropskog kontinenta, kao i najznačajnija autorska imena koja su posetila Palić”.

“Takav trend se na žalost ne primećuje u našoj zemlji budući da se iz godine u godinu podrška države rapidno smanjuje što ne ostavlja prostor za prirodan rast i napredak. U takvom raspoloženju se dočekuje i radosna vest o podršci od strane Evropske Komisije i potprograma MEDIA, jer se ujedno radi o obavezi da se dostignuti nivo održi i u velikoj meri unapredi”, naveo je Savet Festivala evropskog filma Palić.

Festivalski Savet je naveo i da se, uz ovogodišnje smanjenje sredstava za finansiranje od domaćih institucija (25% od Grada Subotice i gotovo 70% od Sekretarijata za kulturu pokrajine Vojvodine), svako unapređenje i rast kvaliteta može smatrati ozbiljnim izazovom.

“Ono što smo sigurni jeste da kvalitet i aktuelnost programa Festivala evropskog filma Palić i dalje ostaje prioritet i da od takvog kursa ne odstupamo”, poručio je Savet FEF Palić.

Palićki festival biće održan 23. put od 16. do 22. jula na jezeru Palić i u Subotici, a publiku i ove godine, kako su najavili organizatori, očekuje relevantna selekcija najboljih evropskih filmova u nekoliko programa i veliki broj gostiju iz cele Evrope.

Među 30 festivala kojima su dodeljena sredstva na poslednjem konkursu Kreativne Evrope su i Međunarodni festival filmske kamere “Braća Manaki” (46.000 evra) i Filmski festival dokumentarnog filma MakeDox (27.000) u Makedoniji, zatim Sarajevo Film Festival (63.000) u Bosni i Hercegovini, Svetski festival animiranog filma – Animafest Zagreb (35.000), te Kino Otok u Izoli (27.000).

(SEEcult.org)

 Srpski filmovi na 9. Beldoksu



Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks predstaviće od 12. do 18. maja u Beogradu čak 12 dugometražnih ostvarenja srpskih autora, a prema rečima predsednika festivalskog Saveta i selektora domaćeg programa, reditelja Darka Lungulova, izbor je veoma zanimljiv i raznovrstan i predstavlja “plod ljubavi, muke, snalaženja i velike upornosti autora”.

Reč je o filmovima koje publika nema mnogo prilike da vidi ni na festivalima, ni na televizijama, rekao je Lungulov 9. maja na konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci, ističući da će sedam domaćih dugometražnih dokumentaraca imati svetske premijere.

“Tu su i mladi autori, i oni koji su već učestvovali na Beldoksu, a i na inostranim festivalima”, rekao je Lungulov, dodajući da će van konkurencije biti prikazani dokumentarni filmovi koji nisu dugometražni, ali zavređuju pažnju.

Navodeći da je domaća produkcija u proteklom periodu bila veoma dobra, pa je imao širok spektar autorskih dokumentaraca za izbor. “Selekcija jaka, zanimljiva i raznovrsna, izdvaja se i po broju i po kvalitetu u odnosu na ranije godine”, rekao je Lungulov.

Zajedničko odabranim filmovima je što se trude da daju glas onima drugačijima, neuklopljenima, žrtvama, marginalcima raznih vrsta.

“Pričaju neke lokalne priče, ali na veoma poseban način, tako da one dobijaju univerzalno značenje”, ocenio je Lungulov.



Na otvaranju devetog Beldoksa, 12. maja u Sava centru, biće prikazan film reditelja Mladena Mitrovića “U potrazi za snom”, koji govori o okupljanju generacije rasturene zbog rata u Bosni i Hercegovini.

Prema rečima Mitrovića, film je sniman više od pet godina, na četiri kontinenta, uz podršku Uneska.

“Mislim da sam na Beldoksu najstariji autor, ali se osećam kao debitant. Karijeru sam posle jednog igranog (Hamburg Altona) i dva TV filma završio sa početkom ratova u Jugoslaviji i mislio sam da više nikada neću raditi filmove”, rekao je Mladen Mitrović.

Ipak, jedan udar cunamija, jedna tek završena pesma i poziv za proslavu godišnjice mature u rodnom Sarajevu pokrenuli su tok događaja i Mitrović je odlučio da pronađe nekadašnje dečake koji su igrali u njegovom prvom, amaterskom filmu, a koje je vihor rata razvejao po celom svetu.

“Film nosi pozitivnu energiju i katarzu. Uz mnogo oluja, na kraju se ipak vidi vedro nebo”, izjavio je Mitrović, dodajući da je “U potrazi za snom” dobio nagradu publike na Sarajevo Film Festivalu 2015, prikazan je na ZagrebDoxu, te u Parizu, a posle Beograda putuje u Najrobi.



Mihajlo Jevtić rekao je da animirano dokumentarni film “Četiri pasoša”, inspirisan njegovim pasošima od SFRJ do Republike Srbije, govori o emigraciji, identitetu i skorijoj jugosloveskoj istoriji iz lične perspektive.

“Druga linija” Nenada Miloševića predstavlja dugogodišnje istraživanje neoavangardne kulturne i umetničke scene s kraja 60-ih i tokom 70-ih godina u Novom Sadu, koja je do danas ostala marginalizovana.

“Hotel dvojka” Marka Mamuzića prikazuje beskućnike koji žive u tramvaju na liniji broj 2 koja vodi kroz centar Beograda.



Tamara fon Štajner je fim “Contraindicazione” snimila sa ljudima u zatvorskoj bolnici za mentalno obolele osobe u mestu Barchelona Poco di Goto u Italiji, gde borave društveno opasne osobe koje su u stanju neuračunljivosti počinile neko krivično delo, što je poslednja ustanova tog tipa u Evropi.

“Maske” Brankice Drašković posvećene su umetničkim licima Slobodana Tišme – novosadskog pesnika, konceptualiste, rok muzičara, performera i pisca, koji po svom izboru i stavu zadržava poziciju margine.

“Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač govori o jednom od najvatrenijih fanova Džastina Bibera na Balkanu, a “Voli vas vaša Sexymaja” Ivana Mandića o otkrivanju identiteta autorke bloga čiji je nadimak bio sexymaja, koja se svojevremeno predstavljala kao devojka iz Beograda koja se tek upustila u vode prostitucije.

Srpski takmičarski program obuhvata i filmove “Djeca” Denisa Bojića – svedočanstvo o krvavosti rata, stradanju i rodoljubivosti jednog naroda, neispričana priča sa jednom od najsnažnijih antiratnih poruka s područja moderne Evrope.



Tu je “Dubina dva” Ognjena Glavonića, kombinacija svedočanstava i snimaka mesta na kojima su se zločini desili pre 17 godina, rađen kao dokumentarac sa elementima trilera o masovnoj grobnici u Batajnici u predgrađu Beograda, koji je postigao zapažen uspeh na Berlinalu početkom ove godine.

U konkurenciji su i “Jadranka” Branka Lazića o nedavno preminuloj pevačici i kantautorki Jadranki Stojaković, nekada velikoj zvezdi bivše Jugoslavije, slikarki i voljenoj pesnikinji nesrećno zaljubljenih, kao i “Zid smrti i tako to” Mladena Kovačevića o nekada velikoj atrakciji na vašarima širom bivše Jugoslavije - princezi na zidu smrti, koja je danas zarobljena između melanholičnih sećanja i klaustrofobične egzistencije na poslednjem zidu smrti.

Filmove će ocenjivati žiri koji čine: urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, reditelj i montažer Zoran Popović, reditelj Lazar Stojanović i izvršna producentkinja dokumentarnog programa evropskog HBO-a Hanka Kastelicova.

Pored Gran prija, ove godine su ustanovljene i strukovne nagrade za montažu i kameru u domaćem filmu, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije.

Van konkurencije biće prikazani filmovi “Abdul i Hamza” Marka Grbe Singha, “Kap” Dušana Vojvodića, “Nedodirljivi” Marije Ristić i Nemanje Babića i “Tapavica” Milana Todorovića i Ognjena Rakčevića, a u programu biografskih dokumentaraca – “Crnjanski” Danila Bećkovića.



Neki od srpskih filmova biće prikazivani i na truneji “Beldoks Eho” u dvadesetak gradova, počev od Niša 19. maja i Novog Sada 21. maja.

Međunarodni program Beldoksa, sa 15 filmova u konkurenciji, odabrao je umetnički direktor festivala Greg Dikjur.

Među filmovima u međunarodnom programu najavljeni su “Ruski detlić” o radioaktivnom čoveku, žrtvi černobiljske nuklearne katastrofe, koji odlučuje da otkrije mračnu tajnu, zatim britanski “Boljšoj Vavilon”, priča o haotičnom stanju u jednoj od najvećih baletskih kompanija, nakon brutalnog napada na njenog direktora, te američko-meksički “Zemlja kartela”, koji je bio nominovan za Oskara, a priča je o granici Amerike i Meksika na kojoj nikada nema mira i gde se paralelno pripremaju dva pokreta osvetnika. Na programu je i pobednički film Sandensa “Sonita” o nesvakidašnjoj teheranskoj YouTube senzaciji, 17-godišnjoj Soniti Alizad, zatim “Zakon Motlijeve” o nekadašnjoj lepotici koja stavlja život na kocku da bi branila Amerikance i Evropljane na sudu u Avganistanu, te priča o tehno DJ-u u Teheranu “Rejv u Iranu”.U međunarodnom programu su i hrvatski film “Generacija 68” Nenada Puhovskog, češki “Amerika” u kojem stotine ljudi živi po principima Divljeg Zapada, argentinski “Sala Alberdi” o buntu koji prerasta u protest u jednom kulturnom centru i holandski “Čudna ljubavna afera sa egom”, posebno istraživanje narcisoidne kulture.

Strani filmovi biće prikazani i u ciklusima Biografski dokumentarci, Granica izobilja: bugarski dokumentarci i na retrospektivi Robert Flaerti: Duh zanata, posvećenoj čuvenom dokumentaristi Robertu Flaertiju (1884-1951).



Beldoks će biti zatvoren 18. maja u Sava centru novim provokativnim filmom američkog reditelja Majkla Mura “Koga sledećeg napasti?” koji pokušava da otkrije šta je potrebno da Amerika ponovo postane velika i objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija.

Beldocs će biti održan u većem broju dvorana nego prethodnih godina, pa će nakon otvaranja u Sava centru, biti nastavljen u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, a delom i u renoviranom Kadmus Cineplex bioskopu u Budvi.

Prošle godine najboljim srpskim dokumentarnim filmom na Beldocsu proglašen je “Flotel Evropa” Vladimira Tomića, a posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Stranac iznutra” Sonje Bertuči.

Deveti Beldocs su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Filmski centar Srbije, švajcarska ambasada, Gete institut u Beogradu, te ambasade Izraela i Ukrajine.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/Beldocs2016-program.pdf

(SEEcult.org)