Filmske novosti...

Podrška za 10 manjinskih koprodukcija



Filmski centar Srbije (FCS) sufinansiraće deset manjinskih koprodukcija, među kojima su i novi filmovi Karpa Godine, Mariјe Džidževe i Dane Budisavljević.

Na osnovu predloga Konkursne komisiјe, Upravni odbor FCS-a odlučio je da sufinansira sedam igranih i tri dokumentarna filma, a istovremeno je odbio 33 predložena projekta.

Među igranim filmovima koji su podržani su crnogorski “Vrijeme između nas” reditelje Andra Martinovića (produkcija: Zillion film) o kompleksnom odnosu oca i sina kroz tri istorijske epohe, makedonska bajka za decu i odrasle “Šećerno dete” Igora Ivanova (Art & popcorn) i “Žrtva” Marije Džidževe (Biberche) o položaju žene u savremenom društvu, hrvatski “Aleksi” Barbare Vekarić (Film Kombaјn), mladalačka priča o savremenoj antijunakinji, te “Vojnici, priče iz Ferentarija” Ivane Mladenović (Baš Čelik), “Žaba” Elmira Jukiča iz Bosne i Hercegovine (Living Pictures) i slovenački film specifične biografske tematike “Benjamin u Moskvi” Karpa Godine (Artakciјa).

Podržana su i dva hrvatska dokumentarna filma - “Dianina lista” Dane Budisavljević (This and that productions) o stradanju srpske manjine za vreme NDH i “Tusta” Andreja Korovljeva (Wake up films) o prerano preminulom rok muzičaru Branku Črncu Tusti iz KUD Idijota, te bosansko-hercegovački animirano-dokumentarni film “Ustanak” Igora Tešića (Sirius Production) o ustaničkim danima u Nevesinju.

Među rediteljima čiji filmovi nisu podržani su Hana Slak, Marija Perović, Martin Turk, Aleksej German mlađi, Bobo Jelčić, Kristijan Milić, Vinko Brešan, Ognjen Sviličić, Nikola Lorencin...

Komisija je, kako je navedeno u odluci, izabrala filmove koji u najvećoj meri ispu javaju kriterijume za izbor projekata koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Srbije, a uzeti su obzir kvalitet scenarija, ocena reditelja, ocena glavnog producenta i domaćeg koproducenta, kao i učešće domaćih autora, tehnike i lokacija.

Komisiju su činili: Nenad Dukić (predsednik), Dunja Kusturica, Nikola Popević, Siniša Bokan i Darko Lungulov.

Konkurs za manjinske koprodukcije raspisan je da bi se, kako je naveo ranije direktor FCS-a Boban Jevtić, izašlo u susret kolegama u regionu, jer su srpski filmovi do sada dobijali više od fondova u regionu, nego što je Srbija ulagala u koprodukcije.

(SEEcult.org)

9. Beldoks



Festival Beldoks predstavlja od 12. do 18. maja u Beogradu više od 60 dugometražnih dokumentarnih filmova iz Srbije i sveta, počev od filma “U potrazi za snom” Mladena Mitrovića do novog dokumentarca angažovanog američkog reditelja Majkla Mura “Koga sledećeg napasti?”

Deveti Beldocs će ugostiti tridesetak gostiju iz regiona i sveta, među kojima su i reditelj jednog od pobedničkih filmova Sandensa “Ruski detlić” Čad Grasija i protagonista tog filma Fedor Aleksandrovič, radioaktivni čovek i nekadašnja žrtva černobiljske nuklearne katastrofe, a danas umetnik u Ukrajini. Aleksandrovič otkriva mračnu tajnu hladnoratovske skalamerije prozvane “Ruski detlić”, a predsaviće se sa rediteljem 15. maja u 20 sati u Domu omladine Beograda, nakon projekcije filma.

Među gostima je najavljen i Nikolas Štajner, autor filma “Iznad i ispod”, švajcarsko-nemačke koprodukcije koja predstavlja grupu ljudi koja, daleko od svih, stvara svet prema sopstvenim pravilima. Na zaboravljenom tlu negde u Kaliforniji, kroz smeh i suze, svako iz te grupe otkriva jedinstvenost svoje neponovljive duše. Štajner će o filmu razgovarati sa publikom 16. maja u 18 sati u DOB-u.

Gostovaće i autorke dva intrigantna filma - Marta Minorovič predstaviće 14. maja u DOB-u svoj film “Zud” o odrastanju jednog dečaka u surovoj prirodi mongolske stepe, a Suzana Regina Mojres iz Švajcarske predstaviće 17. maja, takođe u DOB-u, svoj film “Rejv Iran” koji je doživeo ovacije na nedavnom festivalu Vision du Reel u Nijonu, gde je premijerno prikazan. Ona u filmu prikazuje koliko je teško biti tehno di-džej u Teheranu iz ugla dvojice od njih koji, umorni od skrivanja od policije, organizuju najilegalniji rejv usred pustinje.



Od autora filmova u međunarodnom takmičarskom programu najavljen je i češki reditelj Jan Foukal, koji filmom “Amerika” odvodi gledaoce u šumu, daleko od javnosti, gde žive zaljubljenici u američki Divlji Zapad - stotinu ljudi koji već decenijama stvaraju svoj slobodniji i bolji svet. Foukal će razgovarati sa publikom 13. maja u 18 sati u DOB-u.

Iz Hrvatske dolazi Nenad Puhovski, reditelj filma “Generacija 68” i direktor ZagrebDoxa, najvećeg regionalnog festivala dokumentarnih filmova. Filmom “Generacija 68”, Puhovski odaje počast generaciji s kojom deli mladalačke zanose i ideju o revoluciji koja će promeniti svet, koja će biti realna i zahtevati nemoguće. Ujedno, ispituje stvarne domašaje tih promena na društvenom, i ličnom planu. Odbacujući ideale ’68 kao neostvarive, nove generacije stvaraju neke svoje, možda još nerealnije… Film će biti prikazan 14. maja u 22 sata u DOB-u, uz razgovor sa Puhovskim nakon projekcije.

Srpski takmičarski program nudi 12 filmova u izboru Darka Lungulova, domaćeg reditelja koji je i predsednik festivalskog Saveta, a selekciju je opisao kao zanimljivu i raznovrsnu i “plod ljubavi, muke, snalaženja i velike upornosti autora”.



Sedam domaćih dugometražnih dokumentaraca imaće svetske premijere na Beldoksu, a prema rečima Lungulova, sve naslove u selekciji objedinjuje to što se trude da daju glas onima drugačijima, neuklopljenima, žrtvama, marginalcima raznih vrsta.

Osim međunarodnog i domaćeg takmičarskog programa, 9. Beldocs nudi još nekoliko programskih celina, među kojima su srpski filmovi van konkurencije za nagrade, biografski dokumentarci, bugarski dokumentarni filmovi i retrospektiva jednog od najznačajnijih pionira dokumentaristike Roberta Flaertija (1884-1951).

Program Biografski dokumentarci donosi filmove o Zlatanu Ibrahimoviću, Gabrijelu Garsiji Markesu, Milošu Crnjanskom… kao i o Hani Arent, jednoj od najznačajnijih filozofkinja 20 veka. Film “Duh Hane Arent” predstaviće 14. maja u 16 sati u DOB-u rediteljka Ada Ušpic, čiji film, osim životne priče čuvene filozofkinje jevrejsko-nemačkog porekla, sadrži misli o prirodi zla, o teškom položaju izbeglica i pretnje svih ideologija…

Među gostima će biti i Hanka Kastelicova iz evropskog HBO, koja će i žirirati filmove u domaćem takmičarskom programa.

Beldoks organizuje i dve radionice za buduće producente dokumentarnih filmova i kako predstaviti sopstveni projekat na evropskim pičinzima, koje će voditi direktor Evropske dokumentarističke mreže (EDN) Pol Pauels.

Otvaranje i zatvaranje Beldoksa je u Sava centru, a uz Dom omladine, program će biti održan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu Fontana, Jugoslovenskoj kinoteci i prvi put u Cadmus Cineplexu u Budvi.

Prošle godine najboljim srpskim dokumentarnim filmom na Beldocsu proglašen je “Flotel Evropa” Vladimira Tomića, a posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Stranac iznutra” Sonje Bertuči.

Deveti Beldocs su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Filmski centar Srbije, švajcarska ambasada, Gete institut u Beogradu, te ambasade Izraela i Ukrajine.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Počeo 69. Kanski festival



Kanski filmski festival svečano je počeo 11. maja premijerom komedije “Café and Society” Vudija Alena, koji je van konkurencije za Zlatnu palmu za koju se bori 21 film, među kojima su i nova ostvarenja dosadašnjih pobednika Kena Louča, braće Darden i Kristijana Munđiua, kao i nova dela Džima Džarmuša, Šona Pena, Pedra Almodovara, Pola Verhovena…

Među zvezdama na premijeri novog Alenovog filma o Holivudu 30-ih godina 20. veka, održanoj uz jake mere bezbednosti zbog bojazni od terorizma, bile su Kristen Stjuart, Blejk Lajvli, Fatih Akin, Džejn Birkin, Fej Danavej, Gael Garsija Bernal, Ana Kedrik, Klod Leluš, Suzan Sarandon, Paolo Sorentino, Naomi Vots, Džia Žangke, kao i članovi žirija Džordž Miler, Kirsten Danst, Vanesa Paradi, Valerija Golino, Katajun Šahabi, Donald Saterlend, Mads Mikelsen, Arno Deplešen i Laslo Nemeš, dobitnik Gran prija 2015. godine za film "Šaulov sin".

Dobitnici nagrada 69. Kanskog festivala biće proglašeni na svečanoj ceremoniji 22. maja, a šansu za Zlatnu palmu imaju i Džef Nikols, Olivije Asaje, Andrea Arnold, Gzavije Dolan, Bruno Dumont, Čen Vuk Park, Asgar Farhadi, Kristi Puju…

U takmičarskim programima ukupno je oko 50 filmova, odabranih među više od 1.800 prijavljenih, istakao je direktor Kanskog festivala Tjeri Fremo uoči otvaranja, odbacujući kao neosnovane ocene da su stalno isti autori u opticaju.

Zbog straha od terorizma, organizatori su angažovali dodatnih 500 članova osoblja, koji će nadgledati situaciju na 69. Kanskom festivalu. Očekuje se poseta od više od 200.000 ljudi, uključujući brojne zvezde, među kojima su najavljeni i Džordž Kluni, Džulija Roberts i Mel Gibson.

Odsustvo filmova koji se bave aktuelnim temama terorizma i verskih konflikata protumačeno je u pojedinim filmskim krugovima kao pokušaj izbegavanja bilo kakvih tenzija, a prema pojedinim medijima, to je bio i razlog za odbijanje filma Bertrana Bonela koji, kako je sam opisao, govori o mladim ljudima koji postavljaju bombe u Parizu.

Kanskim žirijem 2015. godine predsedavala su braća Džoel i Itan Koen, a Zlatnu palmu je osvojio francuski reditelj Žak Odijar za film “Dipan”, dok je Gran pri osvojio mađarski debitant Laslo Nemeš za film “Šaulov sin” o strahotama holokausta. Nagradu žirija dobio je grčki reditelj Jorgos Lantimos za “Jastog”, nadrealnu priču na engleskom jeziku o budućnosti u kojoj su brak i potomstvo obavezni.

(SEEcult.org)

Maraton erotskih filmova



Jugoslovenska kinoteka organizuje 14. i 15. maja u svom muzeju u Kosovskoj maraton erotskih filmova koji obuhvata 20 ostvarenja nastalih u rasponu od jednog veka, počev od američkog dokumentarca “Prvi filmski poljubac” iz 1896. godine do francuskog filma “Romansa X” iz 1999.

Vikend maraton na temu erotike na filmu obuhvata i ostvarenja japanske, italijanske, ali i jugoslovenske produkcije, a prvi je u nizu sličnih kontinuiranih projekcija na različite teme koje je najavila Jugoslovenska kinoteka kao novinu u ponudi.

Program obuhvata filmove koji su u različitim periodima u proteklih 120 godina smatrani provokativnim zbog scena golotinje. Ljubitelji erotike na filmu imaće priliku da provere, koliko su te granice pomerene danas, kada golotinja obiluje u medijima, a seks se koristi za prodaju širokog spektra proizvoda - od donjeg veša i kupaćih kostima, preko parfema i kozmetike, do motornih ulјa, automobila i elektronske opreme.

Među odabranim filmovima je i jugoslovenski “Maškarada” iz 1971. godine, u režiji Boštjana Hladnika, s Vidom Jerman i Igorom Galom.

Publika će videti i kultni “Poslednji tango u Parizu” (1972) Bernarda Bertolučija (Bertolucci) s Marlonom Brandom i Marijom Šnajder (Maria Schneider), klasik erotskog filma “Emanuela” (1974) Džasta Džekina (Just Jaeckin) sa Silvijom Kristl (Sylvia Kristel), “Beti Blu” (1986) Žan-Žaka Benea (Jean-Jacques Beineix) sa Beatris Dal (Beatrice Dalle), “Telesnu strast” (1981) Lorensa Kezdena (Lawrence Kasdan) s Vilijamom Hartom (William Hurt) i Ketlin Tarner (Kathleen Turner), “I Bog stvori ženu” (1956) Rožea Vadima (Roger) koji je proslavio Brižit Bardo (Brigitte Bardot), te integralnu verziju “Kaligule” (1979) s Malkolmom Mekdauelom (Malcolm McDowell) i Piterom O'Tulom (Peter O’ Toole), koji su režirali Tinto Bras (Brass) i Bob Gučone (Guccione), kao i “Đavo u telu” (1986) Marka Belokija (Marco Bellocchio) sa nesimuliranom scenom seksa i “Cvet 1001 noći” (1974) Pjera Paola Pazolinija (Pier Paolo Pasolini).



Jugoslovenska kinoteka uvodi filmske maratone kao novitet svoje ponude, u cilju razvoja publike.

Forma filmskog maratona česta je u svetu, a o tome svedoči i ulazak Bolivije u Ginisovu knjigu rekorda 2013. godine zbog dužine kontinuiranog trajanja filmskih projekcija – 200 sati, 20 minuta i 50 sekundi. Glumac Šaja LaBuf je u novembru 2015. organizovao maraton sopstvenih filmova #ALLMYMOVIES koji su prikazivani od poslednjeg filma koji je snimio do debitantskog filma, a ceo događaj bio je prenošen uživo preko interneta.

Filmski maraton se kao forma vraća u Jugoslovensku kinoteku 29 godina posle prvih filmskih maratona na RTB i JRT-u i u Domu omladine Beograda.

Program se nalazi na sajtu Kinoteke, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Crnogorski filmovi u Kinoteci



Crnogorska kinoteka i Ambasada Crne Gore u Beogradu organizuju 12. maja u Jugoslovenskoj kinoteci projekciju kratkih igranih filmova savremene crnogorske produkcije, povodom obeležavanja desetogodišnjice obnove nezavisnosti Crne Gore.

Program čine filmovi mladih autora Ivana Salatića, Dušana Kasalice i Senada Šahmanovića, koji su tokom prethodne i ove godine prikazani u zvaničnoj konkurenciji na prestižnim međunarodnim filmskim festivalima, na kojima su stekli i značajna priznanja.

Šahmanovićev film “Umir krvi” bavi se drevnim pitanjem krvne osvete i mogućnosti oprosta, a prikazan je na festivalima u Tampereu, Odenzeu, Rio de Žaneiru, Izmiru i drugim. Nagrađen je na festivalu u Banjaluci i pobednik je Međunarodnog filmskog festivala u Drami 2015. godine.

Salatićev film “Dvorišta” na suptilan način problematizuje pitanje ambijenta u kojem živimo, mikrokosmosa koji se nepovratno mijenja. Premijerno je prikazan u takmičarskoj selekciji “Horizonti” na Filmskom festivalu u Veneciji.

Film “Biserna obala” Kasalice prati grupu dece u kampu za mršavljenje koji se nalazi u starom primorskom odmaralištu. Njihov autoritarni trener pokušava da im nametne svojevrsnu ideologiju zdravog života.

“Biserna obala” je dobio nagradu Srce Sarajeva za najbolji kratki film na Sarajevo Film Festivalu 2015. godine, a prikazan je i na festivalima u Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Finskoj, Srbiji i drugde.

Povodom projekcije tih filmova, jugoslovenska kinoteka ugostiće v. d. direktora Crnogorske kinoteke Andru Martinovića i autore.

(SEEcult.org)

Crnogorska kinoteka očekuje bolje dane



Crnogorska kinoteka, jedna od najmlađih u regionu, nada se da će do kraja 2016. godine dobiti sopstvenu zgradu u Podgorici sa savremeno opremljenim depoima i bioskopskom salom.

V.d. direktor Crnogorske kinoteke, reditelj Andro Martinović, rekao je u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu da je crnogorska kinematografija trenutno u procesu rekonstituisanja, usvojen je novi zakon o audiovizuelnim delatnostima i u toku je formiranje filmskog centra.

“Filmska produkcija u Crnoj Gori ima neki kontinuitet, ali još ne u meri koja nas zadovoljava. Učestvujemo i u koprodukcijama u regionu, niz filmova snimljen je u saradnji sa Srbijom”, rekao je Martinović na konferenciji za novinare povodom projekcije kratkih crnogorskih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, organizovane 12. maja u okviru obeležavanja desetogodišnjice obnove državne nezavisnosti Crne Gore.

Kako je rekao Martinović, Crnogorska kinoteka ima dobru saradnju sa Jugoslovenskom kinotekom, na koju je “logično upućena, s obzirom da je reč o nekadašnjem centralnom arhivu na ovim prostorima, koji čuva fantastično bogate fondove”.

Osnovana 2000. godine - relativno kasno u odnosu na srodne institucije u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama, Crnogorska kinoteka ukupno ima više od 3.000 naslova. Sedište joj je za sada u neadekvatnom prostoru u Podgorici, ali se, prema rečima Martinovića, uveliko radi na novom objektu, zbog čega se nada da će do kraja godine i Crna Gora dobiti novi hram filma.

“Primarni posao je prikupljanje filmova koji se odnose na Crnu Goru, koji su snimani u njoj i čiji su autori Crnogorci. Naravno, naš je interes da imamo i najreprezentativnije filmove koji pripadaju jugoslovenskoj kinematogafiji. Mi baštinimo zajedničko kulturno nasleđe jugoslovenskog filma koji je živ na poseban način. Kada je prestala da postoji zajednička država, nije prestala da postoji njena kultura”, istakao je Martinović.

Crnogorska kinoteka, takođe, čuva i inostrana ostvarenja, jer je nasledila dobar deo fonda nekada velikog distributera “Zeta film”. Tu su i filmski žurnali i drugi materijali.

Osim toga, Crnogorska kinoteka ispunjava i prostor koji je upražnjen kada je uništena bioskopska mreža.

“Pokušavamo da to kompenzujemo, jer domaći filmovi nemaju gde da se prikažu, a naročito ne kratkometražni i dokumentarni koje smo izabrali i za ovo predstavljanje u Beogradu”, rekao je Martinović, koji je, inače, ovih dana dobio na konkursu Filmskog centra Srbije sredstva za svoj prvi dugometražni film “Vrijeme između nas”, čiji je srpski manjinski koproducent “Zilion film” Lazara Ristovskog.

I upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović istakao je dobru saradnju dve institucije, izražavajući zadovoljstvo što može da ugosti kolege i prijatelje iz Crne Gore.

Crnogorska kinoteka je za gostovanje u Jugoslovenskoj odabrala filmove “Umir krvi” Senada Šahmanovića, “Dvorišta” Ivana Salatića i “Biserna obala” Dušana Kasalice. Reč je o filmovima mladih autora koji su tokom prethodne i ove godine prikazani u zvaničnoj konkurenciji na prestižnim međunarodnim filmskim festivalima, na kojima su stekli i značajna priznanja.

(SEEcult.org)

Kršenje zaveta ćutanja



Srpska premijera potresnog dokumentarnog filma Ognjena Glavonića “Dubina dva” o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici, zataškavanju i prećutkivanju ratnog zločina, počinjenog za vreme NATO bombardovanja, održana je 13. maja u krcatoj Dvorani Kulturnog centra Beograda u okviru 9. Beldocsa, uz poruku o značaju tog filmskog dokumenta za proces suočavanja sa prošlošću koji još nije zaživeo u pravom smislu na kolektivnom nivou. Sudeći prema situaciji u celom regionu, kako je ocenjeno u razgovoru posle projekcije, današnje generacije ga neće ni dočekati.

Da festivalsku publiku, među kojoj je bilo i mnogo mladih, zanima ta tema, govori i to što je gotovo cela bioskopska sala ostala u razgovoru koji je posle projekcije vodio mladi reditelj Nikola Ljuca, a uz scenaristu i reditelja Ognjena Glavonića, učestvovali su i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Sandra Orlović i hrvatski novinar Saša Kosanović, koji se i sam bavio istraživanjem ratnih zločina, a nedavno je zbog toga dobio otkaz na HTV-u. Pridružio im se neplanirano i predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih civila, vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji Simo Spasić, koji je odao počast albanskim civilnim žrtvama i ponovio zahtev za rasvetljavanje sudbine oko 2.500 Srba sa Kosova, među kojima su i njegova dva brata.

Publika je emotivno reagovala na Glavonićev film, a pojedini gledaoci su naveli da im je čak bilo teško da aplaudiraju i da misle da bi projekciju pre trebalo da prati minut ćutanja.

Snimcima lokacija na kojima su se zločini desili – od Suve Reke do Batajnice, imaginarnim prizorima vožnje kamiona-hladnjača, kao i audio snimcima svedočenja žrtava, ali i učesnika u zločinu sa suđenja pred Haškim tribunalom, Glavonić je stvorio košmarnu filmsku atmosferu, nalik snovima koje je, kako je naveo posle projekcije, počeo da sanja kada je pre više godina počeo da se bavi tom temom – u prvobitnoj nameri da snimi svoj prvi dugometrazni igrani film “Teret” o vozaču hladnjače koji je 1999. prevozio leševe sa Kosova u beogradsko predgrađe Batajnica.



Filmom “Dubina dva”, čija je svetska premijera bila na 66. Berlinalu, a nastao je u produkciji Non-Aligned Films iz Pančeva i FHP-a, Glavonić probija bar na 80 minuta “zavet ćutanja” o toj temi, ogoljavajući državnu taktiku zataškavanja zločina sumornim prizorima praznih prostora na kojima se dogodio ili je prikrivan zločin. Bez pokušaja rekonstrukcije nasilnih događaja, i bez ijednog ljudskog lika, Glavonić prepušta gledaocima da sami zamisle strahote o kojima govore i žrtve, i počinioci. Nehronološki ispričanom pričom sa elementima trilera, u kojoj se smenjuju ispovesti preživele žrtve iz porodice Beriša iz Suve Reke, vozača kamiona-hladnjače, policajaca koji su učestvovali u zločinu i onih koji su ga kasnije istraživali, Glavonić snažno utiče na emocije gledalaca i primorava ih da se i sami aktivno uključe u povezivanje predočenih podataka i svojevrsnu istragu o tome šta se dogodilo, suočavajući se tako sa tragičnom sudbinom oko 750 kosovskih Albanaca koji su ekshumirani 2001. iz masovne grobnice na lokaciji Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) MUP-a Srbije u Batajnici.

Glavonić je ispričao da je zapravo slučajno došao do odluke da snimi film “Dubina dva”, nazvan imenom operacije koju je, kako sugerišu svedočenja zaštićenih svedoka i pojedini dokumenti, odobrio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević. U želji da snimi igrani film “Teret”, priču o vozaču kamiona-hladnjače, došao je do ogromne količine materijala čiji je manji deo pretočio u “Dubinu dva”. Ukupno je preslušao oko 400 sati svedočenja pred Haškim tribunalom, koje je svojevremeno prenošeno i na RTS-u, snimao je 12 dana na lokacijama u Tekiji kod Kladova (gde je u Dunavu pronađen prvi kamion-hladnjača), Kosovu i u Batajnici, a potom je sa montažerkom Jelenom Maksimović deset meseci montirao taj materijal. Film prvobitno nije imao definisanu strukturu. U procesu montiranja odustalo se od raznih ideja, pa su, između ostalog, izbačene i izjave raznih političara, jer odvraćaju pažnju od suštine.



“Odlučili smo se samo za ljude koji su to videli, dodirnuli, bili tu kada se to dešavalo”, rekao je Glavonić, koji završava film potresnim snimkom ličnih stvari ekshumiranih žrtava, među kojima su i dečje igračke, notesi, odeća i obuća, čije se slike smenjuju u tišini. Film se završava animacijom semena koje raste, a Glavonić prepušta publici da zaključi šta ono predstavlja. Neki u tome, kako je naveo, vide simbol zla koje i dalje buja, dok drugi vide nadu u mogućnost suživota posle svih nacionalnih mržnji na bivšem jugoslovenskom prostoru.

Hrvatski novinar Saša Kosanović nije optimista u pogledu procesa suočavanja sa prošlošću u regionu, smatrajući da će još dugo vremena ostati na individualnom nivou ili u manjim krugovima ljudi, kao što je i festivalska publika .

“U Srbiji raste jedna kompletno nova generacija koja apsolutno nema pojma o svemu ovome. Suočavanje sa tim događajima zavisi jedino od individualne želje i osećanja odgovornosti koji verovatno delimo svi ovde, a to je da se, kao građanin, osećaš posramljenim što živiš u sredini u kojoj su ovakve stvari moguće i želiš učiniti sve što je u tvojoj moći da bi imao mirniji san od ovih drugih”, rekao je Kosanović.

Na osnovu iskustva rada na danskom dokumentarnom filmu “Masakr u Dvoru” o zločinu počinjenom nad Srbima za vreme hrvatske vojne akcije “Oluje”, te drugim istraživačkim poduhvatima o ratnim zločinima svih strana u sukobima u nedavnoj prošlosti, Kosanović je rekao i da se nada da će se Glavonić okrenuti u budućnosti nekim drugim temama, jer mu ova, kako je naveo, ništa dobro u životu neće doneti, kao što nije ni njemu.

Film “Masakr u Dvoru”, kako je naveo, izazvao je buru u Hrvatskoj samo zbog kadra od tridesetak sekundi u kojem se vidi kako hrvatski vojnici prilaze školi u kojoj se dogodio zločin. “To je diglo buru u Hrvatskoj. Pritom većina tih ljudi koji su kritikovali nisu gledali taj film, isto kao što većina ljudi u Srbiji neće gledati ovaj”, rekao je Kosanović o filmu koji je sniman tako da se ne vidi ko je konkretno odgovoran za zločin nad štićenicima penzionerskog doma i pacijentima sa psihijatrijskog odeljenja koji su bili evakuisani u školu.



Glavonić je naveo i nekoliko primera na koji se društva u regionu odnose prema žrtvama. Na Kosovu se, kako je rekao, na nadgrobnim spomenicima ekshumiranih civilnih žrtava ostavljaju natpisi “UČK” kako bi porodice dobile veće vojne penzije. Preživela žrtva masakra u Suvoj Reci – majka iz porodice Beriša koja je ostala bez muža i četvoro dece starosti od dve do 16 godina, a prisustvovala je nedavnoj prištinskoj premijeri filma “Dubina dva”, primorana je da živi u Nemačkoj, jer je u lokalnoj sredini neprihvatljivo da kao žena nasledi imovinu. Zgrada picerije u Suvoj Reci u kojoj je pobijeno gotovo 50 članova porodice Beriša nije bila značajna lokalnim vlastima, već je očuvana kao svojevrsni spomenik privatnim sredstvima. Da suočavanje sa prošlošću može biti motivisano i “sitnim parama”, pokazuje to što je, kako je rekao Glavonić, jedan od policajaca koji je vozio kamion-hladnjaču sa leševima pristao da svedoči da bi dobio veći stan.

Sandra Orlović podsetila je na podatke FHP-a o zločinima na Kosovu za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, koji su iskorišćeni i na haškom suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću, bivšem pomoćniku ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelniku Resora javne bezbednosti. Ocenila je, između ostalog, i da su u procesu suočavanja sa prošlošću važne pre svega inidivudualne priče žrtava i očuvanje sećanja na njih, bilo da je reč o članovima porodice Beriša, ili bratu Sime Spasića.

Glavonićev film “Dubina dva” nastao je u koprodukciji s Francuskom (Cinema Defacto), a svetsku premijeru je imao na 66. Berlinalu u takmičarskom programu Forum.

Na 9. Beldoksu učestvuje u domaćem takmičarskom programu sa još 11 dugometražnih dokumentarnih ostvarenja koja, prema rečima predsednika festivalskog Saveta i selektora domaćeg programa, reditelja Darka Lungulova, predstavljaju “plod ljubavi, muke, snalaženja i velike upornosti autora”.

(SEEcult.org)

Uži izbor za nagradu Duga



Festival kvir filma Merlinka, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, glumac Slaven Došlo, oficir za vezu MUP-a Srbije sa LGBT zajednicom Aleksandar Stojmenović i portal E-novine, ušli su u uži izbor za nagradu “Duga” koju će Gej strejt alijansa (GSA) dodeliti 17. maja.

Uži izbor sačinjen je na osnovu konkursa na koji je stigla 21 nominacija, među kojima su bile različite institucije, ustanove, organizacije, umetnici, mediji, novinari, građani.

Festival “Merlinka” ušao je u uži izbor zbog višegodišnje promocije ljudskih prava LGBT osoba i doprinosa smanjenju homofobije i transfobije u Srbiji kroz filmsku umetnost. Takođe, festival “Merlinka” poslednjih godina doživljava ekspanziju u smislu organizacije ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Srbije i regiona, naveo je žiri nagrade “Duga”, koja će biti dodeljena četvrti put.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković nominovana je zbog toga što je po dolasku na tu dužnost označila kao jedan od fokusa svog delovanja upravo ljudska prava LGBT populacije i kontinuirano promovisala toleranciju i ravnopravnost kroz javne izjave, upozorenja kršiocima ljudskih prava, postupanje po pritužbama i podršku različitim aktivnostima LGBT organizacija, kao i kroz prisustvo na događajima značajnim za LGBT populaciju kao što su Parada ponosa, Trans parada i Zona slobodna od mržnje.

Glumac Slaven Došlo usao je u uži izbor zbog uloge u filmu “Pored mene” u kome igra gej učenika, a kojom je dao “nesumnjiv doprinos boljem razumevanju položaja LGBT populacije, posebno među mladim ljudima, a pre svega zbog njegove odlučnosti i hrabrosti da tu ulogu prihvati i na valjan način iznese”.

Policijski oficir Aleksandar Stojmenović, zadužen za vezu sa LGBT zajednicom, ušao je u uži izbor za nagradu “Duga” kao prvi autovani pripadnik MUP u Srbiji koji je dao značajan doprinos boljem radu policije sa LGBT osobama, između ostalog i u cilju porasta poverenja LGBT zajednice u policiju i povećanja prijavljenih slučajeva. Stojmenović se u prethodnih godinu dana istakao u radu na slučajevima nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama, ostvario je jako dobru saradnju sa LGBT organizacijama i zajednicom i imao zapažene medijske nastupe kroz koje je promovisao aktivnosti policije u radu sa LGBT populacijom, istakao je žiri.

Portal E-novine nominovan je zbog promocije ljudskih prava LGBT osoba u prethodnih godinu dana, ali i ranije.

“Ovaj portal na pravi način, uz iskren i svestran pristup, obrađuje teme i plasira informacije iz Srbije, regiona i sveta koje se tiču LGBT populacije, kako kroz lične priče LGBT osoba, tako i kroz adekvatnu obradu događaja od važnosti za LGBT populaciju. Takođe, E-novine ostvaruju i saradnju sa organizacijama koje se bave LGBT pravima i učestvuju u projektima koji doprinose povećanju tolerancije prema LGBT osobama i različitostima u društvu”, navedeno je u obrazloženju.

Žiri za nagradu “Duga” čine ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, prošlogodišnja dobitnica nagrade “Duga”, glavna i odgovorna urednica dnevnog lista “Politika” i predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu prof. dr Zorica Mršević, novinar dnevnog lista “Alo” Milan Prelić, predsednik Asocijacije “Duga” iz Šapca Aleksandar Prica, aktivistkinja za trans prava Gordana Mitrović i predsednik GSA Lazar Pavlović, predstavnik osnivača nagrade.

GSA je ustanovila nagradu “Duga” 2013. godine, a dodeljuje se povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (International Day Against Homophobia and Transphobia – IDAHO) za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zaštiti i unapređenju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji u prethodnih godinu dana.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Duga” su ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević, kao i Odeljenje za rad sa zajednicom Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

(SEEcult.org)

Jurmala



Grupa etabliranih berlinskih umetnica, među kojima je i Tanja Ostojić, premijerno je predstavila u Berlinu zajednički kratki film “Jurmala”, koji se sastoji od deset jednominutnih sekvenci snimljenih u jednom kadru starom Super8 kamerom, a nastao je prilikom njihovog boravka 2010. godine u Rigi.

Film “Jurmala”, nazvan imenom čuvene plaže na Baltičkom moru na kojoj je i snimljen, premijerno je prikazan 12. maja u berlinskom bioskopu Arsenal. Reč je o nepretencioznom i samofinansiranom projektu, koji je razvijan proteklih šest godina u kreativnom dijalogu devet berlinskih umetnica i kustoskinje Agnese Luse iz Letonije, koja ih je 2010. godine i pozvala u Rigu da bi prikazale svoje filmove na festivalu Survival-Kit 2. Posle pet dana uzbudljivih razgovora o prekarnoj stvarnosti današnjih žena i posebno položaju umetnica, autorke su odlučile da provedu poslednji dan na plaži Jurmala, kao i da svaka snimi po minut filmskog materijala Super8 kamerom, uz učešće ostalih.

Tanja Ostojić izjavila je za SEEcult.org da je za nju to bila veoma inspirativna kreativna saradnja, počev od jednominutnog zajedničkog performansa na istorijskoj plaži Jurmala do čitavog niza dragocenih slučajnosti koje su se odigrale za vreme snimanja. Kao važan deo celog procesa istakla je i kasnije šestogodišnje razgovore, pregovore i produkciju audio intervencija svake od njih, koje prate snimljeni materijal.

Kohezivnost filma je i zasnovana na montaži audio intervencija za svaki segment vizuelnog narativa koji sadrži niz nepredviđenih događaja i iznenađenja. Jedno od njih dogodilo se upravo za vreme snimanja segmenta Tanje Ostojić.

“Igrom slučaja, pored nas, brojnih dama u bikinijima i najrazličitijim toaletama, pojavila i jedna starija dama koja je, dok sam ja polako u kadru hodala u pravcu horizonta, žurno prišla i upitala me na ruskom jeziku da li je toalet besplatan. Dakle, ja sam u svom audio delu kombinovala zvučno disanje sa pitanjem ove starije dame sa elegantnim šeširom koja je i neznajući odigrala glavnu ulogu u filmu”, rekla je Tanja Ostojić, čiji je audio deo pri kraju filma na neki način i krucijalan, jer mu daje novu perspektivu.

Među ostalim audio intervencijama, izdvojila je i segment Laure Horelli koja je na početku ispričala priču o istorijskoj Jurmala plaži koja je bila stecište mnogih kultura i jezika. Angela Melitopoulos je na klaviru odsvirala zvučnu podlogu na koju sve performerke plešu tokom njenog minuta filma. Meggie Schneider se vratila na plažu da bi na njoj snimila autentičan zvuk talasa, galebova i škripanje vrata toalet kabina koje su korišćene za performans.

Autorke filma su i berlinske umetnice Brigitta Kuster, Nina Lassila, Eleonore de Montesquiou, Isabell Spengler, Gitte Villesen, te Agnese Luse.

Svih deset autorki potpisuju i koncept, i vizuelni i zvučni sadržaj, i produkciju filma “Jurmala”.

(SEEcult.org)

Komediju shvatiti ozbiljno



Filmska komedija, žanr koji je zapostavljen na festivalima, dobila je svoj poseban festival koji će biti održan u pet gradova Srbije i Crne Gore od 25. do 29. maja, a prikazaće 15 premijernih i 35 repriznih naslova iz regiona i sveta.

Programski direktor Comedy festa Dragan Jeličić i selektor Dimitrije Vojnov, vođeni idejom da komediju treba shvatiti ozbiljno, osmislili su devet progamskih celina, među kojima je i regionalna, a namera je da prikažu “bioskopski humor od Vardara pa do Triglava”.

Kako regionalna produkcija ne nudi ravnomeran razvoj komedije u svim bivšim jugoslovenskim republikama, Vojnov je selekciju bazirao na ostvarenjima snimljenim u proteklih nekoliko godina.

Premijerni film u toj selekciji biće “Otok ljubavi” Jasmile Žbanić iz BiH, koji je nastao prema scenariju sarajevskog književnika Aleksandra Hemona, a govori o Francuskinji udatoj za Sarajliju i njihovom odlasku na more. Tokom letovanja oni pronalaze ljubav - sa nekim drugim ljudima.



Na programu su i dva filma sa 43. Festa koja nisu imala bioskopsku distribuciju u Srbiji i Crnoj Gori – “Narodni heroj Ljiljan Vidić” i “Julija i Alfa Romeo”.

“Narodni heroj Ljiljan Vidić” reditelja Ivana Gorana Viteza iz Hrvatske parodija je na partizanske filmove i provokativan humoristički pogled na život u NDH. Vitez će biti gost Comedy festa i održati masterklas studentima filmskih škola.

“Julija i Alfa Romeo” reditelja Blaža Završnika iz Slovenije adaptacija je dugo razvijanog srpskog projekta “Doba nevinosti”. Reč je o omladinskoj komediji o mladiću koji se zakleo devojci na vernost i kada pokuša da je prevari, kletva kreće da se ispunjava. Gosti festivala biće producenti tog filma Andrej Štirtof i Aleš Pavlin.



Crnogorski reditelj Branko Baletić, poznat po filmu “Balkan ekspres”, biće zastupljen crnohumornom pričom “Lokalni vampir” o kockaru koji počinje da se krije od poverilaca lažirajući svoju smrt, a kada ga meštani slučajno ugledaju pomišljaju da je reč o vampiru.

Regionalnu selekciju zaključuje najgledanija srpska komedija u proteklih deset godina “Mali Budo” Danila Bećkovića.

Ova selekcija biće prikazana u Beogradu u bioskopu Cineplexx Ušće, dok će kratkometražne filmove iz Slovenije, Hrvatske i Srbije publika moći da vidi 25. maja u Art bioskopu Kolarac.



Ostale selekcije su: crne komedije, fudbalske komedije, italijanske seksi komedije, krimi komedije, studentske i kratke komedije, romantične komedije, a biće prikazane u devet bioskopa u Beogradu (Cineplexx Ušće, Tuckwood, Muzej Jugoslovenske kinoteke, Roda i Art bioskop Kolarac), Novom Sadu (Arena Cineplex), Kragujevcu (Cineplex), Podgorici (Cineplex) i Budvi (Cadmus Cineplex).

Premijerni program biće u konkurenciji za nagrade koje će dodeljivati publika.

Takmiče se i američke produkcije “Fini momci”, film u kojem igraju Rajan Gosling, Rasel Krou i Kim Besindžer, zatim “Te lude 80-e” Ričarda Linklejtera, “Scenarista” sa Hjuom Grantom i Marizom Tome i druge, ali i filmovi iz Španije “Zbog tebe promeniću prezime, opet”, “Posetioci 3: Revolucija” iz Francuske, “Quo vado?” iz Italije…



Na festivalu će biti dodeljena nagrada za životno delo, a prvi dobitnik je Siniša Pavić.

Kako tvrdi programski direktor Dragan Jeličić, “komedija je oduvek bila mimo festivalskih interesovanja jer su je žanrovski čistunci doživljavali suviše bliskom mejnstrimu, dok su je, s druge strane, ozbiljni „umetnosti okrenuti“ festivali smatrali zabavom za mase”.

“Na Comedy Festu je da tu nepravdu ispravi“, kaže Jeličić.

Selektor Dimitrije Vojnov napominje da izgleda “kao da je zaboravljeno da je komedija ne samo jedan od najradije gledanih, već i jedan od najplodnijih žanrova u istoriji kinematografije”.

“Komedija kao žanr predstavlja i jednu od obaveznih figura u radu gotovo svih naših najznačajnijih filmskih autora”, dodaje Vojnov.



Tokom Comedy festa biće organizovan i poseban program za profesionalce iz filmske industrije, kao i okrugli stolovi i radionice, uz učešće gostiju iz regiona i inostranstva, najavili su organizatori.

Idejni tvorac Međunarodnog festivala filmske komedije - Comedy Festa je Gordana Grubješić, a osnivači i izvršni producenti su Superstar Culture i FAME Solutions .

Prvi Comedy Fest podržali su Filmski centar Srbije, Fakultet dramskih umetnosti, Akademija umetnosti i Italijanski kulturni centar.

Premijerni program filmova nalazi se OVDE, a raspored projekcija po gradovima OVDE
http://www.seecult.org/files/Comedy-Fest-program-gradovi.jpg

(SEEcult.org)

UFUS: Obezvređivanje filmske prošlosti



Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS) oštro je protestovalo zbog odluke Ministarstva kulture i informisanja Srbije da mu uskrati podršku za dodelu godišnjih nagrada, smatrajući da je skandalozna i da obezvređuje prošlost srpskog filma i ukazuje na nebrigu za njegovu budućnost.

“Smatramo da ovakvo skandalazno obezvređivanje, pre svega kulturne prošlosti srpskog filma, njegovih stvaralačkih rezultata i stvaralaca, posle čega neminovno sledi njihovo poricanje i odbacivanje, nije odraz samo evidentne krize naše savremene filmske kulture, nego i najuverlјiviji dokaz odsustva bilo kakve brige za njenu budućnost”, navelo je 16. maja u saopštenju Predsedništvo UFUS-a povodom odluke Ministarstva kulture da ne podrži dodelu godišnjih nagrada za filmsko stvaralaštvo, nagrade za celokupan doprinos srpskom filmu (nagrada za životno delo), kao i nagrade “Jovan Aćin” za dokumentarni film, koja se dodelјuje na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma.

UFUS je podsetilo da su među nosiocima njegovog priznanja za celokupno stvaralaštvo živi klasici srpskog filma - Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Boro Drašković, Gordan Mihić, Vlatko Gilić, Krsto Škanata, Đorđe Kadijević, Srđan Karanović, Zoran Simjanović... UFUS je 2015. godine objavio i publikaciju o njihovom delu.

Napominjući da je osam godina u kontinuitetu dobijao podršku Ministarstva za prvu nagradu, a 23 godine za drugu, UFUS je istakao da je cilј uspostavlјanja tih nagrada bila briga o vrednosnom potvrđivanju srpskog filma i njegovom očuvanju na lestvici visoko postavlјenih kulturnih ideala.

“Nekome je to zasmetalo i on je, eto, ove godine svojom odlukom o uskraćivanju finasijske podrške UFUS-ovim nagradama, tek za traženih 400.000 dinara, pored podelјenih 70 miliona za kinematografiju, nastojao da obezvredi kako nagrade, tako i same njene nosioce”, ocenio je UFUS.

UFUS je upozorio i da će ovakva kulturna politika imati za ishod ono što je u nauci davno već dobro primećeno: ravnodušnost jedne kulture prema svojoj prošlosti najuverlјiviji je dokaz propasti te kulture.

“Svojom kulturnom praksom u oblasti filma resorno Ministarstvo kulture, njegov sektor za savremeno stvaralaštvo sa svojim privilegovanim abonentima (članovima komisija), na najeklatantniji način potvrđuju ovu istinu. Može li tu čovek nešto?”, navelo je Predsedništvo UFUS-a.

Ministarstvo kulture nedavno je objavilo rezultate konkursa za 2016. godinu, a na osnovu odluke komisije za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva, koju su činili Dimitrije Vojnov, Boban Jevtić i Nevena Daković, opredeljeno je 70,5 miliona za 66 projekata odabranih među 117 prijavljenijh.

Najviše sredstava – po 9 miliona dinara, dobili su Cebef za protekli 44. Fest, Otvoreni univerzitet Subotica za 22. Festival evropskog filma Palić, te preduzeće “Rasta International” Emira Kusturice za festival Kustendorf na Mokroj Gori. Fond B92 dobio je 3 miliona za 12. Filmski festival “Slobodna zona”, slično kao i 51. Festival glumačkih ostvarenja “Filmski susreti” u Nišu (3,3 miliona), dok je za predstojeći deveti Beldoks odobren 1,5 milion dinara, koliko i za 63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, a za 12. Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” 1,7 miliona.

(SEEcult.org)

Španski metar - putovanja



Revija savremenog španskog filma, “Španski metar”, biće održana od 26. do 30. maja u Kulturnom centru Beograda i od 2. do 6. juna u Kulturnom centru Novog Sada, a predstaviće devet premijernih filmova koje povezuje tema putovanja - bilo u daleke krajeve ili u središte duše.

Junaci filmova odabranih za deveto izdanje “Španskog metra” kreću u avanture da bi na putovanjima promenili perspektivu, da bolje upoznaju svet, ali i same sebe, rekao je urednik kulturnog programa Instituta Servantes u Beogradu Havijer Vakas 17. maja na konferenciji za novinare u Dvorani KCB-a.

Reviju će najaviti ciklus od šest filmova koji su dobili nagrade “Goja” za najbolju muziku (u periodu od 1997. do 2015. godine), a biće prikazan od 19. do 25. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, rekao je Vakas podsetivši da su ”Goja” najprestižnije filmske nagrade u Španiji.

Ciklus započinje novim španskim blokbasterom “Palme u snegu”, koji je protekle zime bio na bioskopskom repertoaru u Beogradu, a završava se jednim od najnagrađivanijih filmova u istoriji španske kinematografije “Snežana i sedam patuljaka” (iz 2013. godine), koji je osvojio deset nagrada ”Goja”.



Alfonso de Viljalonga, koji je komponovao muziku za taj nemi film, prisustvovaće projekciji u Jugoslovenskoj kinoteci 25. maja, kada će se obratiti publici i najaviti “Španski metar”.

Revija će biti otvorena 26. maja u DKC-u filmom “Priča” Hoakina Oristrelje, sa 20 priča na temu reči i komunikacije, međusobno povezanih na potezu od samo 400 metara u centru Madrida i snimljenih u realnom vremenu, poput žive pozorišne predstave na otvorenom prostoru.

Slede “Propušteni vozovi” Alvara Fernandesa Armera, “Savršen dan za letenje” Marka Reće, “Savršen dan” Fernanda Leona de Aranoa, “Na tragu ljubavi” Honasa Truebe, “Pregovarač” Borhe Kobeage, “U tuđini” Isijar Boljain, “Munja” Frana Arauhoa i Ernesta de Nove i “Cveće” Hosea Marije Goenage i Jona Garanjoa.

Izbor obuhvata produkciju od 2013. do 2015. godine.



Gost-urednik filmskog programa DKC-a, reditelj Stefan Arsenijević, ocenio je da je španska kinematografija jedna od najomiljenijih u Srbiji i podsetio da su španski filmovi nekada mogli da se vide i na redovnom bioskopskom repertoaru 90-ih godina, kada su generacije filmofila odrastale uz Pedra Almodovara, Fernanda Truebu, Bigasa Lunu, Alehandra Amenabara…

“Sada imamo priliku da vidimo šta se novo dešava uz jedan presek koji nudi i umetničke filmove i neizbežne komedije koje su svojevrsni zaštitni znak španske kinematografije”, izjavio je Arsenijević.

U Kinoteci će ulaz na projekcije 19. i 25. maja biti besplatan, a za ostale dane karte koštaju 200 dinara. U DKC-u su ulaznice 300 dinara, uz mogućnost kupovine kompleta za devet filmova za 2.000 dinara.

Inače, u DKC-u je, u saradnji sa Institutom Servantes, postavljena izložba “Don Kihot na filmu” sa plakatima filmova o tom junaku, od kojih je prvi čak iz 1902. godine. Time se Kulturni centar Beograda priključuje obeležavanju 400 godina od smrti tvorca “Don Kihota”, velikog španskog pisca Migela de Servantesa.

Program 9. “Španskog metra” nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org
http://www.seecult.org/node/172592

(SEEcult.org)

Mur na kraju Beldocsa



Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji je ponudo više od 60 filmova iz Srbije, regiona i sveta, završava se 18. maja u Sava centru dodelom nagrada i premijerom novog filma angažovanog američkog reditelja Majkla Mura “Koga sledećeg napasti”, subverzivnom komedijom kojom objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija i sprema upravo jednu novu u ime Amerike.

Pored Gran prija, Beldocs će prvi put dodeliti i strukovne nagrade za najbolju montažu i kameru u domaćem dokumentarnom filmu, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije.

Takmičarski program filmova ocenjuje žiri koji čine urednik kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić, reditelj i montažer Zoran Popović, reditelj Lazar Stojanović i izvršna producentkinja dokumentarnog programa evropskog HBO Hanka Kastelicova.

Za nagrade se takmiči 12 filmova u domaćem programu, koje je odabrao reditelj Darko Lungulov - “U potrazi za snom” Mladena Mitrovića, kojim je deveti Beldcos otvoren 12. maja u Sava centru, te “Četiri pasoša” Mihajla Jevtića, “Djeca” Denisa Bojića, “Druga linija” Nenada Miloševića, “Dubina dva” Ognjena Glavonića, “Hotel dvojka” Marka Mamuzića, “Jadranka” Branka Lazića, “Controindicazione” Tamare von Steiner, “Maske” Brankice Drašković, “Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač, “Voli vas vaša Sexymaja” Ivana Mandića i “Zid smrti i tako to” Mladena Kovačevića.



Takođe, međunarodni žiri, koji čine Ulrich Ziemons (Arsenal - Institut für Film und Videokunst), Mira Vocinkić (HRT), Valentina Delić (filmski autor) i Jovica Tojagić (RTV) dodeliće nagradu za najbolji dokumentarni film međunarodne takmičarske selekcije, čiji je selektor filmski teoretičar i autor Greg Dikjur.

Novi film Majkla Mura “Koga sledećeg napasti?”, nakon premijere u Torontu, prikazan je i u Kanadi, Njujorku, Čikagu, Berlinu, Luksemburgu, Filadelfiji i Novom Zelandu, a posle festivalske projekcije na Beldocsu, od 19. maja će se naći i u domaćim bioskopima, u distribuciji MegaCom Filma.



Kontroverzni oskarovac ne preza ni od čega kako bi odgonetnuo šta je zapravo potrebno da Amerika ponovo bude velika. Mur se sukobljava sa svim gorućim problemima današnje Amerike, a rešenja nalazi na najčudnijim mestima.

Tvorac filmova kao što su “Fahrenhajt 9/11” i “Žeđ za nasiljem” vratio se na scenu filmom koji se razlikuje od svega što je do sada uradio – “Koga sledećeg napasti?”, zasnovan na ideji “mi možemo bolje”, crnohumorni je poziv na naoružanje kako bi se osvojio i povratio američki san baš tu - u Americi.



Deveti Beldocs ponudio je publici i biografske dokumentarce, bugarsku dokumentaristiku i uvid u opus čuvenog autora Roberta Flaertija (1884-1951).

Prošle godine najboljim srpskim dokumentarnim filmom na Beldocsu proglašen je “Flotel Evropa” Vladimira Tomića, a posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Stranac iznutra” Sonje Bertuči.

Beldocs su ove godine podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Filmski centar Srbije, švajcarska ambasada, Gete institut u Beogradu, te ambasade Izraela i Ukrajine.

(SEEcult.org)

Pobednici 9. Beldocsa

http://www.seecult.org/vest/pobednici-9-beldocsa

Evropski filmovi u Nišu



Festival evropskog filma biće održan u Nišu od 23. do 30. maja, a publika će, kao i prethodno u Novom Sadu, moći da besplatno pogleda 18 ostvarenja.

U organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji, EU Info centra i gradova u kojima gostuje, peti Festival evropskog filma počeo je 12. maja u Novom Sadu, a nakon Niša, biće održan i u Šapcu, Valjevu, Prijepolju, Negotinu, Prokuplju i Užicu.

Posetioci Niškog kulturnog centra moći će da vide filmove savremene produkcije iz Danske, Portugala, Kipra, Austrije, Mađarske, Litvanije, Rumunije, Belgije, Grčke, Francuske, Estonije, Hrvatske, Italije, Holandije i Srbije.

Niško izdanje Festivala evropskog filma počeće domaćim filmom “Smrdljiva bajka” Miroslava Momčilovića, sa Žarkom Lauševićem u glavnoj ulozi.

Šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Majkl Davenport istakao je da je svaki film na petom Festivalu evropskog filma “na neki način predstavnik zemlje iz koje dolazi”. Davenport je dodao da će Festival evropskog filma moći da pokaže kreativnost i bogatu raznolikost filmske proizvodnje širom Evrope.

Festival je deo manifestacije “Mesec Evrope”, koja pod sloganom “Evropa otvoreno” objedinjuje pozorišni, filmski, izložbeni i predavački program, kao i kampanju povodom 15 godina partnerstva sa Srbijom.

Manifestacija obuhvata više od 20 programa tokom maja širom Srbije, a pojedini će biti nastavljeni do jeseni, kao što je Festival evropskog filma.

Delegacija EU u Srbiji podržava u oblasti kulture manifestacije kao što su Beogradski festival igre, Gitar art festival, Exit, Novosadske muzičke svečanosti, Beogradski irski festival, Festival pozorišta za decu u Subotici i druge.

(SEEcult.org)

25 godina EU podrške filmu



Evropska unija uložila je u proteklih 25 godina 2,4 milijarde evra u audiovizuelni sektor, od čega je najviše otišlo u najrazvijenije kinematografije (francusku, nemačku, britansku…), ali su značajnu podršku dobile i manje filmske industrije, uključujući zemlje na Balkanu.

Jubilarnih 25 godina podrške EU audiovizuelnom sektoru svečano je obeleženo ovih dana na 69. Filmskom festivalu u Kanu u čijem se glavnom takmičarskom programu nalazi deset filmova pomognutih kroz potprogram MEDIA Kreativne Evrope.

Za 25 godina, od kako sistematski ulaže u audiovizuelni sektor, EU je omogućila profesionalno usavršavanje više od 20.000 producenata, reditelja i scenarista, te pomogla produkciju više od 2.000 evropskih televizijskih serija i filmova, od kojih su mnogi osvojili brojne prestižne nagrade. U periodu od 2014. do 2020. godine, koliko traje program Kreativna Evropa – nastao spajanjem potprograma Kultura i Mediji, predviđeno je 820 miliona evra podrške za unapređenje konkurentnosti i raznolikosti evropske filmske industrije. Za 2016. godinu za različite projekte predviđena je podrška u iznosu od 103 miliona evra.

Prema podacima koje je EU objavila povodom jubileja, a odnosi se na pomoć razvoju kinematografija 30 zemalja, najbolje je prošla Francuska, u čiji je audiovizuelni sektor uloženo od 2007. do 2015. godine čak 205,4 miliona evra. U istom periodu Nemačka je dobila 155,5 miliona evra, a Velika Britanija 55,3 miliona evra. Nagrađivana rumunska kinematografija dobila je znatno manje u periodu od 2007. do 2015. godine - 5,7 miliona evra, a Bugarska je povukla čak nešto više - 5,8 miliona evra.

Od zemalja u regionu, najduže učešće u programu EU za podršku audiovizuelnoj industriji ima Slovenija, koja je od 2007. godine povukla 3,8 miliona evra. Hrvatska je bila uspešnija, pa je od 2008. godine, od kada učesuje u evropskom programu podrške audiovizuelnoj industriji, povukla 4,9 miliona evra bespovratnih sredstava, od čega samo u poslednje dve godine 1,4 milion (688.303 evra u 2014. i 797.430 u 2015. godini), dok je na prvim konkursima za 2016. godinu povukla oko 115.000 evra.

I sve ostale zemlje u regionu pristupile su u međuvremenu potprogramu MEDIA Kreativne Evrope, čija se podrška odnosi na pomoć za razvoj TV serija/drama, podršku za nenacionalnu distribuciju filmova, razvoj videoigara, pristup tržištu, razvoj filmova, podršku za filmske festivale koji prikazuju evropske filmove, podršku mreži bioskopa, podršku za međunarodni koprodukcioni fond, podršku za projekte razvoja publike i podršku za onlajn distribuciju.

Za početnu podršku Evropske komisije audiovizuelnom sektoru (program MEDIA od 1991. do 1995. godine) bilo je izdvojeno 200 miliona evra.

Sredstva su u kontinuitetu rasla godinama i dostigla današnjih 820 miliona za šestogodišnji period do 2020. Za program MEDIA II od 1996-2000. godine izdvojeno je bilo 310 miliona evra, za MEDIA Plus (2001-2006) 500 miliona, a za program MEDIA 2007-2013. godine 755 miliona evra.

U Hrvatskoj je, na primer, nagrađivani film “Zvizdan” Dalibora Matanića o ljubavi i netrpeljivostima na Balkanu, koji je nastao u koprodukciji sa Srbijom i Slovenijom, dobio 2011. godine podršku potprograma MEDIA za razvoj u iznosu od 126.000 evra. Festival ZagrebDox dobio je od 2012. do 2015. godine za usavršavanje 96.000 evra, a Zagreb Film Festival na konkursu za festivale od 2010. do 2015. godine 245.420 evra.

Bioskopski hit “Sveštenikova deca” Vinka Brešana, u produkciji Interfilma, ostvario je podršku potprograma MEDIA na nivou selektivne distribucije. Iako EU nije učestvovala u finansiranju njegove razvojne faze, omogućila mu je dodatnu vrednost u kontekstu evropske, odnosno međunarodne prepoznatljivosti i gledanosti, “vraćajući” istovremeno hrvatsku publiku u bioskope. Prava za prikazivanje tog filma prodata su u 19 zemalja članica potprograma MEDIA u ukupnom iznosu od 395.800 evra. Kulminaciju njegove popularnosti potvrđuju i cifre o 113.335 gledalaca u inostranstvu, uz 158.000 u Hrvatskoj.

Hrvatska je, inače, u 2015. godini prodala ulaznice u iznosu od 14,4 miliona evra. Broj posetilaca u bioskopima 2014. godine bio je 3,7 miliona, a te godine je udeo evropskog filma u kontekstu prodatih ulaznica bio 17,9%, dok je udeo domaćeg filma bio 2,5% Podaci Hrvatskog audiovizuelnog centra pokazuju i da je Hrvatska 2014. godine imala sedam samostalnih igranih filmova i 12 koprodukcija.

Iste godine Francuska je, na primer, proizvela 152 domaća filma i čak 106 koprodukcija, Britanija 203 domaća i 42 koprodukcije, a Nemačka 149 domaćih i 85 koprodukcija.

Hrvatska je postala punopravna članica potprograma MEDIA 2008. godine, koja je bila prekretnica za nacionalnu filmsku industriju i zbog toga što je u to vreme osnovan HAVC. Iako su mnogi hrvatski filmski radnici ostvarili znatnu dobrobit na osnovu sredstava dobijenih iz potprograma MEDIA, najveći porast njegovih korisnika je u području distribucije - od 2008. do 2013. uspeli su da obezbede 46,23% ukupnog budžeta potprograma MEDIA (3,3 miliona evra). Hrvatska je 2014. u području distribucije bila na trećem mestu (automatska distribucija), a 2015. našla se na drugom mestu u kontekstu ukupnog sufinansiranja koji omogućuje potprogram MEDIA.

Značaj potprograma MEDIA istaknut je i na Evropskom filmskom forumu u Kanu, koji je otvorio zvaničnik Evropske komisije Ginter Otinger, zadužen za digitalnu ekonomiju i društvo, a pridružili su mu se i predsednik Festivala Pjer Leskur, te reditelji Kosta Gavras i Pavel Pavlikovski.

(SEEcult.org)

Preminuo Bata Živojinović



Srpski glumac Velimir Bata Živojinović, koji je ostvario širok spektar uloga u više od 320 filmova na prostoru bivše Jugoslavije, a status filmske zvezde imao je i u dalekoj Kini, preminuo je u Beogradu u 83. godini.

Živojinović je preminuo 22. maja uveče u bolnici “Sveti Sava”, preneo je “Blic”. Bio je već godinama lošeg zdravlja – u julu 2012. doživeo je težak moždani udar, a 2006. imao je srčani udar. Bolovao je i od gangrene, zbog čega mu je nedavno amputirana noga.

Popularni Bata, zapamćen po brojnim ulogama u partizanskim filmovima, komedijama, ali i nekim od kultnih domaćih ostvarenja, poput filmova “Tri” (1965) i “Skupljači perja” (1967) Aleksandra Saše Petrovića, igrao je u više od 320 filmova, a samo u Kini, tokom višedecenijskog prikazivanja filma “Valter brani Sarajevo” (1975) Hajrudina Krvaveca, stekao je publiku od više od 13 milijardi ljudi.

Među Živojinovićevim brojnim filmovima, koje su režirali autori iz cele bivše Jugoslavije, su “Pesma sa Kumbare” (1955) Radoša Novakovića, “Kozara” (1963) Veljka Bulajića, “Čovek iz Hristove šume” (1964) Miodraga Miće Popovića, “Neprijatelj” (1965) Živojina Pavlovića, “Breza” (1967) Ante Babaje, “Brat dr. Homera” (1968) Živorada Žike Mitrovića i “Praznik” (1967) Đorđa Kadijevića.



Sa Sašom Petrovićem je sarađivao i na filmu “Majstor i Margarita” (1972), kao i francusko-nemačkom ostvarenju “Grupni portret s damom” (1977), u kojem je igrala i slavna Romi Šnajder.

Među Živojinovićevim filmovima su i “Pas koji je voleo vozove” (1977) Gorana Paskaljevića, “Tren” (1978) Stoleta Jankovića, “Kraj rata” (1984) Dragana Kresoje, “U raljama života” (1984) Rajka Grlića, “Lepa sela lepo gore” (1996) Srđana Dragojevića, “Ivkova slava” (2005) Zdravka Šotre...

Rođen 5. juna 1933. u selu Koraćica kod Beograda, Živojinović je najpre statirao u Akademskom pozorištu "Branko Krsmanović" u Beogradu, a potom je pohađao srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu i upisao pozorišnu Akademiju u Beogradu.

U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je nekoliko godina, a na filmu je debitovao 1955. u "Pesmi sa Kumbare" Radoša Novakovića.

Prvu značajniju ulogu, kako je sam govorio, dobio je 1957. godine u filmu “Vlak bez voznog reda” Veljka Bulajića.

Dobitnik je nagrade za životno delo "Slavica", dve Zlatne arene Pulskog filmskog festivala, nagrade “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić, Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke, nagrade FEST-a Beogradski pobednik za životno delo…

Živojinović se bavio i politikom, kao član Socijalističke partije Srbije. Posle uvođenja višeštranačkog sistema, bio je poslanik SPS-a u nekoliko saziva parlamenta.

Bio je 2002. godine i kandidat socijalista za predsednika Srbije, kada je osvojio oko 120.000 glasova.

Živojinović je bio među osnivačima, a jedno vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca.

Takođe, bio je i jedan od osnivača Filmskog festivala u Sopotu.

(SEEcult.org)

Kinoteka u čast Živojinovića



Jugoslovenska kinoteka, nakon vesti o smrti Velimira Bate Živojinovića, otkazuje projekcije planirane za 23. maj u svom muzeju, a umesto njih, prikazaće mali omaž tom legendarnom glumcu.

Posetioci Muzeja Jugoslovenske kinoteke imaće priliku da se podsete Živojnovićevih uloga u filmova “Tri” (1965) Aleksandra Saše Petrovića, “Breza” (1967) Ante Babaje i “Tren” (1978) Stoleta Jankovića.

Velika retrospektiva ostvarenja Bate Živojinovića, kako je najavljeno, biće priređena u Jugoslovenskoj kinoteci u drugoj polovini juna, nakon Festivala nitratnog filma.

Ulaz na projekcije u Muzeju Jugoslovenske kinoteke je besplatan, a počinju u 17 sati.

Bata Živojinović bio je dobitnik Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke, koji mu je uručen 2010. godine na svečanoj akademiji, povodom njegovog 77. rođendana i 55 godina rada.

Živojinović je preminuo 22. maja u bolnici u Beogradu u 83. godini.

Ostvario je širok spektar uloga u više od 320 filmova na prostoru bivše Jugoslavije, a status filmske zvezde imao je i u dalekoj Kini, zahvaljujuci filmu "Valter brani Sarajevo" (1975) Hajrudina Krvaveca.

(SEEcult.org)

Louču ponovo Zlatna palma



Zlatna palma 69. Kanskog festivala pripala je britanskom filmskom veteranu Kenu Louču (Loach) za angažovanu dramu “Ja, Danijel Blejk” o problemima zdravstvenog sistema u Britaniji. Louč je time postao dvostruki dobitnik glavne nagrade u Kanu, koju je osvojio i pre deset godina za film “Vetar koji njiše ječam”.

Poznat i kao politički aktivista i levičar, 79-godišnji Louč, koji iza sebe ima više od 50 filmova, poručio je da je u Evropi na delu opasan projekat politike štednje, vođen idejama neoliberalizma, koje današnji svet dovode na ivicu katastrofe. Posebno se osvrnuo na posledice takve politike po mlade ljude, koji su na ivici opstanka, dok se malobrojni bezobzirno bogate.

“Moramo da damo poruku nade, moramo reći da je drugačiji svet moguć… Svet u kojem živimo u velikoj je opasnosti trenutno”, rekao je Louč primajući 22. maja Zlatnu palmu na završnoj ceremoniji 69. Kanskog festivala, koji je prikazao u konkurenciji 21 film, a među njima su bila i nova ostvarenja braće Darden, Džima Džarmuša, Šona Pena, Pedra Almodovara, Pola Verhovena, Džefa Nikolsa, Bruna Dumonta, Čen Vuk Parka…



Loučev pobednički film govori o naporima sredovečnog stolara i udovca da se u Njukaslu izbori sa britanskim zdravstvenim sistemom i dobije nadoknadu nakon infarkta. Prvi put od države traži pomoć, a u tom procesu upoznaje i samohranu majku sa dvoje dece kojoj je jedini način da izbegne jednosobni smestaj u hostelu za beskućnike da prihvati stan u gradu koji ne poznaje i udaljen je stotinama kilometara...

Louč je 13. put učestvovao u karijeri u trci za Zlatnu palmu, a dobitnik je još niza nagrada, među kojima je i počasni Zlatni medved Berlinala, kao i nagrada “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić. Poslednji put bio je u konkurenciji u Kanu 2014. godine filmom “Jimmy’s Hall”, koji je, kao i “Ja, Danijel Blejk”, najavljivao kao poslednje igrano ostvarenje.



Gran pri 69. Kana osvojio je film “To je samo kraj sveta” (It's Only the End of the World) kanadskog reditelja Gzavijea Dolana (Xavier), a trijumfovao je i iranski film “Trgovac” (The Salesman) Ašgara Farhadija (Asghar Farhadi) koji je osvojio dve nagrade – za najbolji scenario (Farhadi) i za najboljeg glumca (Shahab Hosseini).

Nagradu za najbolju režiju ravnopravno su osvojili rumunski reditelj Kristijan Munđiu (Cristian Mungiu) za film “Porodična fotografija” (Graduation) i francuski reditelj Olivije Asaje (Olivier Assayas) za film “Lični kupac” (Personal Shopper).

Nagrada žirija, kojim je predsedavao australijski reditelj Džordž Miler (George Miller), dodeljena je filmu “Američka devojka” (American Honey) britanske rediteljke Andree Arnold.

Nagradu za najbolju glumicu dobila je Žaklin Žoze (Jaclyn Jose) za film “Ma’ rosa” filipinskog reditelja Briljantea Mendoze (Brillante).

Za razliku od 2015. godine, kada su u zvaničnoj selekciji prikazana i dva filma iz Hrvatske i Srbije – “Zvizdan” Dalibora Matanića i debitantski film “Panama” Pavla Vučkovića, ove godine kinematografije iz regiona bivše Jugoslavije nisu značajnije prisutne.

(SEEcult.org)

Prvi festival filmske komedije



Međunarodni festival filmske komedije Comedy Fest, organizovan prvi put u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Podgorici i Budvi, prikazaće od 25. do 29. maja 15 premijernih i 35 repriznih naslova, a kao specijalnog gosta predstaviće mladog holivudskog glumca Parkera Janga (Young).

Jang će se pokloniti publici na svečanom otvaranju prvog Comedy Festa u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Ušće, nakon projekcije filma “Tri muškarca i onaj četvrti” (režija Andrew Nachman). U toj komediji, koja je učestvovala na festivalima u Sijetlu i Los Anđelesu, Jang igra zavodnika Krisa, najuspešnijeg u četvorci nerazdvojnih drugova u američkoj varošici. Kada Krisov najbolji prijatelj Adam (Evan Todd) otkrije da je gej, život se svima menja, a grupi mačo muškaraca najteže će biti da promene svoj smisao za humor.

Jang (28) je popularnost stekao u serijama “Arrow”, “Enlisted” i “Suburgatory”, kao i filmu “Sex Ed”. Različiti karakteri koji su mu do sada poveravani potvrdili su da iza lepog lica i atletskog tela (bio je i model za brendove Tommy Hilfiger i Calvin Klein), stoji trud i talenat, pa kritika smatra da se razvija u smeru komičarskog duha Rajana Rejnoldsa.




Prvi Comedy Fest nudi devet progamskih celina, među kojima je i regionalna, sa ukupno 50 premijernih i repriznih filmova.

Crne komedije, fudbalske komedije, italijanske seksi komedije, komedije iz regiona, krimi komedije, studentske i kratke komedije, te selekcija romantičnih komedija, biće prikazane u devet bioskopa, među kojima su Cineplexx na Ušću u Beogradu, Kragujevcu i Podgorici, zatim Roda, Tuckwood, Muzej Jugoslovenske kinoteke i Art bioskop Kolarac u Beogradu, te Arena u Novom Sadu i Cadmus u Budvi.

Osim filmskih projekcija, Comedy Fest će imati i poslovno-edukativnu dimenziju, najavili su na nedavnoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci programski direktor Dragan Jeličić i selektor Dimitrije Vojnov.

U skladu sa jednim od svojih osnovnih principa - da smeh shvata ozbiljno, Comedy Fest obuhvata i tri masterklasa sa iskusnim predavačima koji će polaznicima, studentima filmskih škola, ali i drugim zainteresovanima, preneti znanja i savete.

Seriju predavanja otvara 25. maja muzičar i humorista Nele Karajlić, koji se u svetu komedije iskazao u različitim ulogama, a govoriće na temu “Kako se gradi humor”. Dramaturg, scenarista i književnik Branko Dimitrijević održaće 28. maja predavanje “Pisati komediju”, a masterklas 29. maja vodiće Ivan-Goran Vitez, hrvatski reditelj koji učestvuje na Comedy Festu sa dva filma - dugometražnim “Narodni heroj Ljiljan Vidić” i kratkim “Posljednja pričest”.

Moderator te tri radionice u Kolarčevoj zadužbini biće selektor festivala Dimitrije Vojnov, diplomirani dramaturg koji ima iskustvo rada na nizu humorističkih serija i filmskih komedija.



Najavljene su i dve tribine - “Stanje stvari” koju će 27. maja voditi Vojnov, na temu aktuelne situacije u oblasti filmske komedije u Srbiji, kao i “Žanrovski festivali u regionu” 29. maja. Najavljeno je i učešće Tomaža Horvata, predstavnika Festivala filma i vina u Ljutomeru u Sloveniji.

Na prvom Comedy Festu biće uručena nagrada za životno delo Siniši Paviću koji je, kako je istakao Vojnov, zadužio scenarističku profesiju u više žanrova, ali posebno u oblasti komedije. Priznanje će Paviću biti uručeno 26. maja u Kinoteci, kada će biti prikazana i dva filma iz Pavićevog opusa koja je sam odabrao - njegov najveći hit “Tesna koža” (u režiji Miće Miloševića) i “Čudo neviđeno” (u režiji Živka Nikolića).

Regionalna selekcija je, inače, bazirana na ostvarenjima snimljenim u proteklih nekoliko godina.

Premijerni film u toj selekciji je “Otok ljubavi” Jasmile Žbanić iz BiH, koji je nastao prema scenariju sarajevskog književnika Aleksandra Hemona, a govori o Francuskinji udatoj za Sarajliju i njihovom odlasku na more. Tokom letovanja oni pronalaze ljubav - sa nekim drugim ljudima.



Na programu su i dva filma sa 43. Festa koja nisu imala bioskopsku distribuciju u Srbiji i Crnoj Gori – “Narodni heroj Ljiljan Vidić” i “Julija i Alfa Romeo”.

Vitezov “Narodni heroj Ljiljan Vidić” parodija je na partizanske filmove i provokativan humoristički pogled na život u NDH. Vitez će biti gost Comedy festa i održati masterklas studentima filmskih škola. “Julija i Alfa Romeo” reditelja Blaža Završnika iz Slovenije adaptacija je dugo razvijanog srpskog projekta “Doba nevinosti”. Reč je o omladinskoj komediji o mladiću koji se zakleo devojci na vernost i kada pokuša da je prevari, kletva kreće da se ispunjava.

Crnogorski reditelj Branko Baletić, poznat po filmu “Balkan ekspres”, zastupljen je crnohumornom pričom “Lokalni vampir” o kockaru koji počinje da se krije od poverilaca lažirajući svoju smrt, a kada ga meštani slučajno ugledaju pomišljaju da je reč o vampiru.

Regionalnu selekciju zaključuje najgledanija srpska komedija u proteklih deset godina “Mali Budo” Danila Bećkovića.

Premijerni program biće u konkurenciji za nagrade koje će dodeljivati publika.

Takmiče se i američke produkcije “Fini momci”, film u kojem igraju Rajan Gosling, Rasel Krou i Kim Besindžer, zatim “Te lude 80-e” Ričarda Linklejtera, “Scenarista” sa Hjuom Grantom i Marizom Tome i druge, ali i filmovi iz Španije “Zbog tebe promeniću prezime, opet”, “Posetioci 3: Revolucija” iz Francuske, “Quo vado?” iz Italije…

Idejni tvorac Međunarodnog festivala filmske komedije - Comedy Festa je Gordana Grubješić, a osnivači i izvršni producenti su Superstar Culture i FAME Solutions .

Prvi Comedy Fest podržali su Filmski centar Srbije, Fakultet dramskih umetnosti, Akademija umetnosti i Italijanski kulturni centar.

Premijerni program filmova nalazi se OVDE, a raspored projekcija po gradovima OVDE, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Jubilarni OFF-Fest



Jubilarno, 15. izdanje skopskog OFF-Festa nudi od 27. do 30. maja sedam izvođača i grupa iz Afrike, Severne i Južne Amerike i Evrope, a povodom jubileja, poziva i na besplatnu projekciju dokumentarnog filma “Who is Highlife?”, te na multimedijalnu izložbu posvećenu najznačajnijim momentima iz svoje istorije.

Među zvezdama 15. OFF-Festa su St Germain, Sol Vilijams (Saul Williams), Pet Tomas (Pat Thomas) & Kwashibu Area Band, te globalni portugalski dens-heroji Batida, strastveni Italijani Kanconjere Grekaniko Salentino (Canzoniere Grecanico Salentino), češka violinistkinja i pevačica Iva Bitova (Bittova) i virtuozna gitaristkinja i pevačica Badi Asad (Assad) iz Brazila.

Festivalaski program i počinje koncertom Ive Bitove u bioskopu Frosina uoči kojeg će biti otvorena izložba o istorijatu OFF-Festa, koji organizuje Skopski džez festival. Prve večeri nastupiće i francuski muzičar Ludovik Navar aka St Germain, čiji je koncert zakazan u Metropolis areni.

Iva Bitova je jedna od retkih čeških umetnica koje su izgradile međunarodnu karijeru, a godinama je već aktivna u različitim muzičkih žanrovima – od džeza, preko idiosinkretičnog folka do roka i savremene klasike, ali i improvizacije i opere. Glasom i violinom stvorila je jedinstveni opus koji se ne može precizno žanrovski definisati.



Zvezda prve festivalske večeri je i St Germain, koji je debitovao pre 20 godina albumom “Boulevard”, a svetsku slavu postigao je pre 15 godina nagrađivanim albumom “Tourist”. Pionir french touch pravca i tvorac originalne kombinacije dip-haus, džez i laundž muzike, St Germain je poznat po sposobnosti da na suptilan način iskombinuje akustične instrumente sa elektronikom, kao i autentične muzičke korene sa modernim uplivima. Posebno je posvećen istraživanju muzike Zapadne Afrike, naročito gitarske legende Ali Farka Turea iz Malija. Rezultat je album koji je objavio 2015. godine, sniman sa nekim od najznačajnijih muzičara i pevača iz Malija i Senegala.

Među zvezdama 15. OFF-Festa su i američki muzičar Sol Vilijams i Batida iz Portugala, koji će imati odvojene nastupe 28. maja u Mladinskom kulturnom centru.

Sol Vilijams, rođen u Njujorku početkom 70-ih, aktivan je kao pesnik, glumac, reper, pisac i muzičar. Proslavio se poezijom od sredine 90-ih, objavivši nekoliko zbirki stihova i muzičkih albuma. Karakterističan je po buntovnim stihovima, a probio se na muzičkoj sceni debi albumom “Amethyst Rock Star” 2001. Početkom ove godine objavio je album “Martyr Loser King” sa angažovanim stihovima i protestnim porukama protiv policijske brutalnosti, kontrole i ekonomski razlika. “Martyr Lose King” priča je ujedno o izmišljenom liku rudara iz Burundija koji postaje haker i preko kompjutera diže svetsku revoluciju.



Publika OFF-Festa upoznaće druge festivalske večeri i Batidu, odnosno portugalskog radio, video i muzičkog producenta Pedra Kokenaoa, koji je rođen u Angoli, ali je odrastao u predgrađu Lisabona. Kombinuje moderne elektronske semplove sa angolskim pesmama iz 70-ih godina. Njegova muzika obogaćena je grafičkim, fotografskim i video sadržajem, kojim pokušava da dočara muzičku baštinu Angole prenetu u današnje vreme. Njegov poslednji album “Dois” (2014) inspirisan je multikulturnom sintezom Lisabona i umetnika koje je upoznavao protekliuh godina, kao i iskustvima sa putovanja po Angoli i Keniji.

U znaku afričke muzike je i program 29. maja, kada će u MKC-u nastupiti Pet Tomas i Kwashibu Area Bend iz Gane. “Zlatni glas Afrike” i “prva rok zvezda Gane”, Pet Tomas je jedan od najznačajnijih predstavnika afričke highlife, afro-bit i afro-pop scene u gani 70-ih i 80-ih godina 20. veka. Veliki uspeh postigao je sa bendom
Sweet Beans, a novim albumom “Pat Thomas & Kwashibu Area Band” (2015) obeležava 50 godina kreativnog rada. Na tom albumu je i nekoliko Tomasovih klasika iz 80-ih u novim aranžmanima – “Gyae Su”, “Odoo Adada” i “Mewo Akoma”.



Završnica OFF-Festa će proteći u znaku brazilske gitaristkinje i pevačice Badi Asad i italijanskog sastava Canzoniere Grecanico Salentino, takođe u MKC-u.

Badi Asad je poznata po osobenom spoju klasičnog gitarskog izraza i elemenata preparirane gitare, kombinovane sa specifičnom vokalnom tehnikom i lirikom, vokalnim perkusijama i efektima. Novim albumom “Hatched” iz 2015. godine ponudila je inovativan sadržaj.

Italijanski sastav Canzoniere Grecanico Salentino deluje od kraja 70-ih na ostrvu Salento na jugu Italije, ali je razvio i brojnu međunarodnu bazu obožavalaca, pre svega nastupima na festivalima kao što su Womad, Womex i budimpeštanski Sziget. Zvučno jezgro CGS je pižica taranta, ritmički moćan i ubedljiv trans-folk stil, čiji koreni sežu vekovima unazad u isceljivačkoj ritualnoj muzici koja je izvođena nakon otrovnog uboda tarantule. Predvođeni violinistom Maurom Duranteom, CGS obećavaju spektakl i na 15. OFF-Festu.

Festivalski sajt je offest.com.mk, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Direktor OFF-Festa i SJF-a Oliver Belopeta sa saradnicima (Viktor Sokolovski)

(SEEcult.org)

7. UnderhillFest



Međunarodni festival dugometražnog dokumentarnog filma - UnderhillFest u Podgorici prikazaće od 3. do 9. juna više od 20 ostvarenja, među kojima su pobednici velikih svetskih festivala, a počeće premijerom crnogorskog filma “Transformersi: Megdan polje Podgorica” reditelja Dušana Vulekovića.

Vulekovićev film, koji će biti prikazan u Cineplexxu, priča je o mladom umetniku Danilu Baletiću, autoru ogromnih robota “transformersa”, napravljenih od starih delova automobila, kamiona i raznih mašina sa otpada.

Festivalski program, koji će biti održan u bašti kafea Soul II Soul, obuhvata međunarodnu i regionalnu takmičarsku selekciju, kao i izbor filmova van konkurendije za nagrade, najavili su organizatori.

U međunarodnoj selekciji 7. UnderhillFesta biće prikazani filmovi “Ispod sunca” (Vitaly Mansky), “Kako postati Zlatan” (Fedrik Gertten i Magnus Gertten), “Čopor” (Crystal Moselle), “Sonita” (Rokhsareh Ghaem Maghami), “Demokratija” (David Bernet), “Duh Hane Arent” (Ada Ushpiz), “Braća” (Wojciech Staron) i “Zud” (Marta Minorowicz).

U regionalnoj selekciji, osim “Transformersa”, našli su se i filmovi “Kandidat” Tomislava Pulića i Roberta Tomića Zubera, “Dom” Metoda Peveca, “Maske” Brankice Drašković, “Bolesno” Hrvoja Mabića, “Abdul i Hamza” Marka Grbe Singha i “Flotel Evropa” Vladimira Tomića.



U završnici, 9. juna, u Cineplexxu će biti prikazan film “Dejvid Bouvi: Pet godina” (Francis Whateley), koji UnderhillFest organizuje u saradnji sa Britanskim savetom.

Festivalski program obuhvata i pet kratkih filmova, a taj segment organiovan je u saradnji sa Dokufestom iz Prizrena.

O nagradama u međunarodnoj i regionalnoj selekciji odlučivaće žiri koji čine reditelji Dušan Kasalica i Tamara Drakulić iz Crne Gore i Igor Bezinović iz Hrvatske.

U okviru sedmog UnderhillFesta biće održan i program “U fokusu”, organizovan u saradnji s Centrom za ženska prava. Biće prikazani filmovi čije su autorke žene ili su tematski vezani za žene i njihovu borbu za bolje i humanije društvo. U okviru tog programa biće prikazani filmovi: “Sonita”, “Duh Hane Arent” i “Linija života” Katarine Bulajić, a projekcije će biti održane od 6. do 8. maja u Narodnoj biblioteci “Radosav Ljumović”, uz prateće panel diskusije.

Centar za ženska prava će na Underhillu izložiti i platnene torbe - proizvode radionica za šivenje i sito štampu koje u kontinuitetu organizuje za žene i mlade sa iskustvom nasilja. Prihod od prodaje biće uložen u nastavak radionica.

Deo programa “U fokusu” finansiran je kroz projekat “Balkans ACT (Against Crime of Trafficking) Now!” koji je podržala Evropska unija. U okviru tog projekta, sprovodi se kampanja “Sprečimo, zaštitimo, nadoknadimo”, čiji je cilj da predstavi problem pristupa pravu na kompenzaciju žrtvama trgovine ljudima u regionu, kao i različite modele putem kojih je regulisano to pravo.

Na 7. UnderhillFestu biće organizovan i edukativni program “Dokuškola”, namenjen učenicima završnih razreda srednje škole, a biće održan 4. i 5. juna u prostorijama Fondacije “Petrović Njegoš” u Dvorcu Petrovića. Polaznici škole su gimnazijalci iz Podgorice i Danilovgrada, koji će naučiti osnovne postulate dokumentarizma od reditelja Rajka Petrovića, direktora filmskog festivala “Slobodna zona” u Beogradu.

U okviru UnderhillFesta, 3. juna u Dvorcu Petrovića biće održana i konferencija “Gde je mesto kreativnog dokumentarnog filma u Crnoj Gori?”, a kao panelisti su najavljeni reditelji Vladimir Perović, Robert Tomić Zuber i Senad Šahmanović, producent Ivan Đurović i umetnički direktor UnderhillFest-a Vuk Perović.

Festivalski sajt je underhillfest.me, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/UnderhillFest-2016-program.pdf

Jeleni Đokić - Miloš Žutić



Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije “Miloš Žutić” za 2015. godinu pripala je glumici Jeleni Đokić, za ulogu Karoline u predstavi “Kazimir i Karolina” Edena fon Horvata, u režiji Snežane Trišić, u produkciji Ateljea 212 u Beogradu.

Jelena Đokić postala je 21. laureat te godišnje nagrade UDUS-a, koja je dodeljena za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno u profesionalnim pozorištima u Srbiji u periodu od 30. juna 2014. do 30. juna 2015. godine.

Jelena Đokić je 2000. godine već jednom nagrađena tom nagradom UDUS-a, i to za ulogu Katarine Šparović u predstavi “Bokeški d-mol”.

U konkurenciji za nagradu “Miloš Žutić” za 2015. godinu bila su 22 glumačka ostvarenja, saopštilo je Atelje 212.

Petočlani žiri je odluku o dobitniku većinom glasova, a činili su ga glumci Nebojša Dugalić (prethodni laureat - predsednik žirija), Branko Cvejić, Radoslav Milenković i Isidora Minić i teatrolog i pozorišni kritičar Ana Tasić.

Nagrada “Miloš Žutić” sastoji se od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, unikatne diplome na pergamentu, čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić, kao i od novčanog iznosa.

Dodelu nagrade “Miloš Žutić” pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Datum svečanog uručenja nagrade Jeleni Đokić biće naknadno saopšten.

(SEEcult.org)

Deo opreme Avala filma poklonjen Muzeju nauke i tehnike



Kompanija FilmWay d.o.o, koja je kupila Avala film, poklonila je Muzeju nauke i tehnike u Beogradu deo filmske opreme iz druge polovine 20. veka.

Deo poklonjene filmske opreme Avala filma korišćen je za presnimavanje, čišćenje i montažu filmova.

Mašine su nastale u periodu od 60-ih do 80-ih godina 20. veka, kada su predstavlјale vrhunac filmske tehnologije.

Pored tehnološkog značaja, oprema je i svedok istorije filmske produkcije u nekadašnjoj Jugoslaviji, na kojoj su nastali mnogi dokumentarni i igrani filmovi, saopštio je MNT.

Avala film, najstarija producentska kuća u nekadašnjoj Jugoslaviji, osnovana je 1946. godine. Do 2000. godine, učestvovala je u stvaranju 400 dokumentarnih filmova, 200 filmova i 120 kooprodukcija. Dobitnik je više od 200 nagrada na raznim festivalima.



Avala film prodat je kompaniji Filmway 2015. godine, nakon što je četiri godine bio u stečaju. Kupljen je na javnoj licitaciji po početnoj ceni od oko 980 miliona dinara, što je izazvalo burne reakcije u javnosti.



Povodom prodaje Avala filma, Jugoslovenska kinoteka podnela je bila zahtev nadležnom Privrednom sudu u Beogradu za izuzimanje filmskog fonda iz stečajne mase, ali je taj predlog odbačen.

Dan nakon prodaje Avala filma, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije naložilo je Jugoslovenskoj kinoteci da hitno utvrdi koja su dela iz fonda Avala filma kulturno dobro i upozna nove vlasnike tog preduzeća sa merama zaštite i zakonskim pravima i obavezama. Potom je poručilo da prodajom Avala filma “ni na koji način nije ugrožena” filmska građa i da nema razloga za bojazan da će biti uništena, jer novi vlasnik ima zakonsku obavezu da je čuva, održava i koristi u skladu sa merama zaštite koje utvrđuje Jugoslovenska kinoteka.

(SEEcult.org)

Žilniku uručen Zlatni pečat



Reditelјu Želimiru Žilniku svečano je 15. juna uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos kinematografiji, a čuveni autor posvetio je to prestižno priznanje svim saradnicima i akterima svojih ostvarenja.

Žilniku je Zlatni pečat uručen na zatvaranju 18. Festivala nitratnog filma, na kojem je, na poziv direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, odata počast i glumcu Miloradu Mandiću Mandi, koji je par sati ranije iznenada preminuo na sceni, a jedan je od ovogodišnjih dobitnika Plakete Jugoslovenske kinoteke.

Pantelić je, uručujući Žilniku Zlatni pečat, istakao da je od početka karijere beskompromisno slikao stvarno.

Žilnik je Zlatni pečat, najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke, posvetio svim saradnicima kojih je, kako je rekao, bilo oko 700. Uz učesnike događaja o kojima je snimao filmove (studentske demonstracije 1968, antibirokratska revolucija 1988, građanske proteste 1996/1997, sindikalne zborove 2000-ih...), te više hiljada onih koji su govorili i igrali uloge, Žilnik je rekao da je tokom 50-godišnje karijere komunicirao ukupno sa oko 504.000 lјudi ispred i iza kamere, kojima stoga zahvaljuje.

Žilnik je zahvalio na nagradi i Kinoteci, kao i braći Limijer koja su pre 120 godina upoznala svet sa filmom.

Na svečanom uručenju Zlatnog pečata Žilniku prikazan je i kolaž inserata iz njegovih mnogobrojnih dokumentarnih i igranih filmova.

Žilniku je na nagradi čestitao i ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, koji je stigao pri kraju svečanosti.

Zlatni pečat dobila je i glumica Dušica Žegarac, a uručen joj je 6. juna na otvaranju 18. Festivala nitratnog filma, kada je Jugoslovenska kinoteka obeležila i svoj dan i 120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu.

Festival nitratnog filma završen je spektaklom "Kazanova" (1927) Aleksandra Volkova, a publika je od 6. juna imala priliku da pogleda vise od sto naslova iz čak 34 strana arhiva. Festivalu je prisustvovalo i oko 30 gostiju iz 18 zemalјa.

(SEEcult.org)