Filmske novosti...

Počeo 62. BFDKF

https://youtu.be/OR_cY9-3o40?list=PLC297D7CE96D25430

Perspepolis i Akvadukt na bis



Narodni muzej u Beogradu prikazaće u završnici 16. Međunarodne smotre arheološkog filma u Galeriji fresaka dva filma koja su ostavila za sada najsnažniji utisak na gledaoce – iranski “Raskoš Persepolisa” i španski dokumentarac “Akvadukt”.

“Raskoš Persepolisa”, prikazan prve večeri Smotre arheološkog filma u krcatoj Galeriji fresaka, na živopisan i sugestivan način dočarava bogatstvo i raskoš drevne persijske prestonice.

Najstariji ostaci Persepolisa iz 515. pre n.e. poslužili su kao osnova imaginarnu rekonstrukcije vladarske palate.

Film “Akvadukt” omogućava gledaocima da iz perspektive inženjera zaduženog za izgradnju jednog akvadukta prate proces izgradnje, uz priliku da kroz spektakularne kompjuterske simulacije.

Ulaz na projekcije filmova poslednje večeri 16. Smotre arheološkog filma je besplatan.

Smotra je organizovana u Galeriji fresaka, jer je Narodni muzej zatvoren zbog dugoočekivane rekonstrukcije, koja bi trebalo da bude završena do maja 2016. godine.
Program 16. Smotre obuhvata više od 20 ostvarenja iz deset zemalja, a organizovana je u saradnji Narodnog muzeja i stranih kulturnih centara i ambasada, uskoro se završava.

(SEEcult.org)

Nagrade kritike na 62. BFDKF



Žiri kritike srpskog ogranka FIPRESCI, koji je na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma (BFDKF), pratio domaći takmičarski program, dodelio je nagrade filmovima Nikole Lorencina, Sabolča Tolnaija i vizuelnog umetnika Miloša Tomića.

Nagradu za najbolji srpski dokumentarni film u sve tri kategorije (dugometražni, srednjemetražni i kratki) osvojio je Nikola Lorencin za srednjemetražni film “Slikar i beračica grožđa” (2014) o Savi Šumanoviću. Lorencin je nagrađen za “izuzetan doprinos dokumentarnom filmu na temu kulture i umetničke baštine”, kako je naveo žiri koji su činili Božidar Zečević (predsednik), Dragan Jovanović i Ivana Kronja.

Lorencin je bio podstaknut da snimi taj film zapisima devojke Marije Demšar iz Zabrežnika u Sloveniji. O svojim danima u slikarevoj kući, gde je radila kao kućna pomoćnica, a povremeno je bila i model velikom slikaru, Marija Demšar je vodila beleške i bila svedok hapšenja i mučkog ubistva Šumanovića 1942.



Nagradu za najbolji srpski kratki igrani film dobilo je Sabolč Tolnai za “Cveće zla” (2014), crnu komediju koja se bavi privatizacijom u Jugoistočnoj Evropi (samoživi, bogati, kapriciozni industrijalac Nikolaj obećava svojoj ženi Diznilend na tlu bivše fabrike hemijskih proizvoda. Uz pomoć ministra privrede, on kupuje propalu fabriku za jedan evro. Bivši radnici, sada štrajkači, prisiljeni su da igraju ponižavajuće uloge Diznijevih likova...).

Tolnaijev film nagrađen je za “veseli bendizam koji u neoavangardnom duhu ostvaruje kritičku travestiju mračnih društvenih promena”.



Najboljim u kategoriji animiranog i eksperimentalnog filma proglašen je eksperimentalni film Miloša Tomića “Veče uz radio (Muzikalni dnevnik 5)” (2014), koji je nagrađen za “muzičko-audio-vizuelni eksperiment koji pogledom u budućnost mladih naraštaja nastavlja temu Simfonije sveta”. Tomićev film je muzički kolaž kroz koji gledaoce vodi kineski tranzistor, koji sluša petogodišnji dečak.

BFDKF će biti završen 29. marta dodelom zvaničnih festivalskih nagrada u domaćem, regionalnom i međunarodnom programu.

Ceremonija dodela nagrada i svečanog zatvaranja 62. BFDKF-a počinje u 21.30 časova, nakon komemorativne projekcije filma "Anđeo sa gore Zaglavak" Petra Nedeljkovića, koji je iznenada preminuo na završnoj festivalskoj konferenciji za novinare, te redovne festivalske projekcije filma "Svetislav Pešić, više od trenera".

U različitim selekcijama i kategorijama, biće dodeljene 32 nagrade.

(SEEcult.org)

Preminuo Manoel de Oliveira



Portugalski filmski reditelj Manoel de Oliveira, autor više od 50 filmova, preminuo je 2. aprila u rodnom Portu u 107. godini.

Gradske vlasti Porta potvrdile su da je De oliveira preminuo, ne navodeci detalje, preneli su svetski mediji.

De Oliveira je snimio prvi film još 1931. godine, a nastavio je da radi sve do prošle godine.

Najstariji aktivan filmski reditelj, De Oliveira je pet puta bio u takmičarskom programu Filmskog festivala u Kanu, koji mu je dodelio počasnu Zlatnu palmu 2008. godine za izuzetnu estetsku kontemplaciju i tehnološke inovacije.

De Oliveira je bio regularan gost svih vodećih evropskih filmskih festivala, a posebno je bio poštovan u Francuskoj.

Njegov poslednji film “The Old Man of Belem” prikazan je na Filmskom festivalu u Veneciji 2014. godine.

Rođen 1908. godine u Portu, u porodici dobrostojećih industrijalaca, Manoel Candido Pinto de Oliveira prvobitno se školovao za glumca, a debitovao je 1931. godine kratkim nemim dokumentarcem o rečnim radnicima.

Prvi igrani film snimio je 1942. godine.

Ređe je snimao za vreme diktature Antonija Salazara, a od početka 80-ih godina 20. veka u proseku je završavao jedan film godišnje.

Među njegovim najpoznatijim filmovima je “The Convent” (1995), sa Džonom Malkovičem u ulozi profesora koji želi da dokaže da je Šekspir bio Španac. Malkovič i njegova partnerka u tom filmu Katrin Denev sarađivali su sa De Oliveirom i 2001. u “I'm Going Home” i 2003. u filmu “A Talking Picture”.

Među De Oliveirinim filmovima su i “Belle Toujours” (2006), svojevrsni nastavak “Belle de Jour” Luisa Bunjuela.

De Oliveira je ostavio instrukcije da se njegov film “Memories and Confessions” iz 1982. godine, koji govori o kući u kojoj je živeo, pojavi u bioskopima tek posle njegove smrti.

(SEEcult.org)

Kan u čast žena



Kanski filmski festival, često kritikovan zbog odsustva ženskih autora, najavio je novi program posvećen ženama na filmu, u okviru kojeg će biti dodeljene i dve nove nagrade.

Program “Women in Motion” pokrenut je u saradnji sa francuskom kompanijom luksuzne robe Kering, a prema navodima festivalskog direktora Tjerija Fremoa, to će biti jedinstvena prilika da se podstakne razmišljanje o neophodnosti veće zastupljenosti žena i njihovog stvaralaštva u filmskoj industriji.

“Doprinos žena filmskoj industriji, bilo na ekranu, bilo iza kamere, neprocenjiv je i suštinski značajan. Nadamo se da ćemo ovim programom postići da njihov rad i zalaganje dobiju još veće priznanje”, rekao je Fremo, preneli su francuski mediji.

Organizatori Kana pokušaće da novim programom spreče optužbe za seksizam.

U 68-godišnjoj istoriji Filmskog festivala u Kanu do sada Zlatnu palmu osvojila je samo jedna rediteljka - Džejn Kempion za film “Klavir” (1993).Ona je 2014. godine i predsedavala žirijem 67. Kana.

U okviru novog programa “Women in Motion”, biće održana serija razgovora na temu mesta žene u kinematografiji, njene zastupljenosti na ekranu i ženskog pristupa naraciji i snimanju.

Kandski festival biće održan ove godine od 13. do 24. maja, a 68. izdanjem odaje počast holivudskoj zvezdi Ingrid Bergman, koja je i na ovogodišnjem festivalskom posteru.

Ingrid Bergman radila je sa Alfredom Hičkokom, Robertom Roselinijem i Ingmarom Bergmanom, igrajući sa glumcima kao što su Keri Grant, Hemfri Bogart i Gregori Pek.

Slavna glumica bila je 1973. godine predsednica žirija u Kanu, koji će joj se odužiti i projekcijom dokumentarnog filma “Ingrid Bergman, in Her Own Words” Stiga Bjerkmana.

Kanski festival najavio je za septembar i poseban omaž Ingrid Bergman, koji će povodom stogodišnjice njenog rođenja organizovati Izabela Roselini. Program je najavljen u pet gradova koji su bili ključni u životu Ingrid Bergman - Stokholm,u Rimu, Parizu, Londonu i Njujorku.

Kanskim žirijem ove godine predsedavaju braća Koen, a takmičarski program biće saopšten 16. aprila.

(SEEcult.org)

U toku konkurs za direktora Jugoslovenske kinoteke



Jugoslovenska kinoteka, koju više od 20 godina uspešno vodi Radoslav Zelenović, trebalo bi da dobije novog direktora na osnovu konkursa.

Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke raspisao je 27. marta javni konkurs za izbor direktora, a otvoren je do 14. aprila.

Na konkurs se mogu prijaviti državljani Srbije koji imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka, koji imaju najmanje osam godina radnog iskustva u oblasti kulture i koji poznaju delatnost, odnosno poslovanje arhiva i kinoteka kao ustanova.

UO Kinoteke, izabran početkom ove godine, posebno će ceniti i poznavanje delatnosti, odnosno poslovanja arhiva i kinoteka, kao i organizatorske sposobnosti.

Prema Statutu Kinoteke, UO bi trebalo da u roku od 30 dana od završetka konkursa izabere kandidata i predlog dostavi Ministarstvu kulture i informisanja. Vlada Srbije potom, na predlog Ministarstva kulture, imenuje direktora na period od četiri godine.



Na čelu Jugoslovenske kinoteke od 1. juna 1992. godine je Radoslav Zelenović, koji je uspeo da sa saradnicima ostvari neke od gotovo nemogućih poduhvata.

Zelenović je došao u Kinoteku sa mesta urednika Filmskog programa RTS-a, a protekle dve decenije postao je jedan od retkih, ako ne i jedini direktor neke kulturne ustanove u Beogradu koji uživa nepodeljene simpatije i stručne i najšire javnosti.

U međuvremenu je stekao uslove za odlazak u penziju, a poslednjih godina je u statusu v.d. direktora Kinoteke.

Za očuvanje prepoznatlјivog uspeha Jugoslovenske kinoteke i renomea te institucije u svetu, kao i za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju grada Beograda, dobio je 2013. godine Nagradu grada Beograda, a predsednik Srbije ga je odlikovao Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti.



Zelenović je početkom ove godine dobio i francuski orden Reda umetnosti i književnosti u rangu viteza, u znak priznanja za profesionalni domet u oblasti kulture i umetnosti.

Među zaslugama Zelenovića je i to što je Jugoslovenska kinoteka, posle dugogodišnje borbe, uspela da sačuva, rekonstruiše i preseli se u novu zgradu u Uzun Mirkovoj, kojoj je pretila opasnost da postane još jedan od tržnih centara.

Uslove i detalje konkursa za izbor novog direktora Jugoslovenske kinoteke moguće je naći na njenom sajtu, kao i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Gran pri 16. FSF-a Ivančiću



Gran pri 16. Festivala studentskog filma (FSF) u Beogradu dobio je mladi reditelj Stefan Ivančić iz Srbije za kratki film “Leto bez meseca”, kojim je FSF i otvoren u Domu omladine Beograda.

Najboljim domaćim filmom proglašen je “Noćas mi srce pati” Nikole Zdravkovića.

Najboljim dokumentarnim filmom 16. FSF-a, održanog od 29. do 31. marta, proglašen je “Extraterrestrial Lee” Sashka Pottera Micevskog iz Makedonije.

Za animaciju je nagrađen “AION” Petre Heleninove iz Slovačke, a nagradu za najbolju fotografiju dobio je film “Kad bi ovce bile roze” Đurđije Radivojević iz Srbije.

Specijalnu nagradu osvojio je nemački film “Porn punk poetry” (Maurice Hubner).

Publika je nagradila domaći film “9 dana” Strahinje Savića.

Pobednički film 16. FSF-a prikazan je 2014. godine u programu “Sinefondasion” 67. Filmskog festivala u Kanu.

“Leto bez meseca” je diplomski film Ivančića na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, snimljen pod mentorstvom Srdana Golubovića, a prati priču 16-godišnje Isidore koja, pred odlazak u inostranstvo, provodi nekoliko dana u vikendici svog detinjstva.

To je četvrti Ivančićev kratki film, snimljen nakon vrlo uspešnih dokumentaraca “Sekundarna sirovina” (2012) i “1973” (2014), kao i igranog filma “Prolećna sunca” (2013), u saradnji FDU i Non-Aligned Films.

16. FSF, pod sloganom “Buđenje”, prikazao je u Domu omladine Beograda više od 30 filmova mladih reditelja na teme identiteta, sreće i budućnosti.

Glavni program 16. FSF-a ponudio je 34 filma studenata sa svetskih akademija iz Kanade, Nemačke, Češke, Španije, Bugarske, Izraela, Austrije, Slovačke i Srbije.

(SEEcult.org)

Slikari na filmu



Muzej Jugoslovenske kinoteke prikazuje od 6. do 9. aprila ciklus posvećen slikarima na filmu, a među glavnim protagonistima su Mikelanđelo, El Greko, Rembrant, Goja, Van Gog, Pikaso, Modiljani…

Ciklus “Slikari na filmu” počinje sovjetskim filmom “Andrej Rubljov” (1966) Andreja Tarkovskog i američko-italijanskim biografskim ostvarenjem “Agonija i ekstaza” (1965) Kerola Rida (Carol Reed) o Mikelanđelu i problemima sa kojima se suočio oslikavajući Sikstinsku kapelu.

Biće prikazani i filmovi “U senci inkvizicije” (1966) Lučiana Salćea (Luciano Salce) o El Greku, “Rembrant” (1942) Hansa Štajnhofa (Steinhoff), “Goja” (1971) Konarda Volfa (Wolf), čiji je koproducent bila i bivša Jugoslavija, a jednu od glavnih uloga igrala je Olivera Katarina. Publika Muzeja Jugoslovenske kinoteke videće i kratki dokumentarni francuski film o Vinsentu van Gogu (1948) Alena Renea (Alain Resnais), kome je posvećen i američki “Žeđ za životom” (1956) Vinsenta Minelija (Vincente Minnelli) i Džordža Kjukora (George Cukor) s Kirkom Daglasom (Douglas) i Entonijem Kvinom (Anthony Quinn) u ulogama Van Goga i Pola Gogena.



U završnici ciklusa 9. aprila biće prikazan kratki Reneov film “Gernika” (1950), kao i francuski dokumentarac “Tajna Pikaso” (1956) Anri-Žorža Kluzoa (Henri-Georges Clouzot), te francusko-italijanski “Monparans 19” (1958) Žaka Bekera (Jacques Becker) o poslednjim danima italijanskog slikara Amadea Modiljanija, koga igra Žerar Filip (Gérard Philipe).



Stvaralački dodiri dve umetnosti, kako je navela Una Čolić u programu Kinoteke, ogledaju su i u filmovima koji čine temelјe istorije filma, kao što je “Andaluzijski pas” za koji su Dali i Bunjuel pisali scenario, ili “Nosferatu” (1922) Fridriha Vilhelma Murnaua, u kojem je primetna veza sa austrijskim ekspresionistom Oskarom Kokoškom. U filmovima Žana Renoara, bez obzira što se slikarstvo zbog prezentacije slika u nizu najviše približilo poimanju filma, oseća se nastojanje da filmski prizor izgleda poput slike. U filmu “Une partie de campagne” (1936) gledalac ispod filmske slike vidi onu drugu - platna Renoarovog oca - Ogista Renoara, jednog od najvećih slikara XIX veka. Iako se kubizam opirao fotografskom prikazivanju zbilјe, u Trifoovom filmu “Žil i Džim” likovno je, figurom i prirodom, pa makar i mrtvom, “prisutan” Pablo Pikaso sa platnima: “Arlequin et sa compagne” (1905), “Nature morte sur fond vert” (1914), “Les amant” (1923), “Mere et enfant” (1923), “Arlequin assis” (1923)...

Erik Romero je govorio da je svet poput umetničke slike, a da je dužnost filma da otkrije njegovu lepotu - likovnu lepotu.

Film i formalno i sadržinski sažima ostale umetnosti. U filmu “Majka i sin” (1997) Aleksandra Sokurova očigledan je uticaj jednog od najvažnijih predstvanika romantizma u Nemačkoj Kaspara Fridriha Davida, a Viktor Erise u filmu “Duh košnice” (1973) likovno evocira na holandskog baroknog slikara XVII veka Jana Vermera. Pjer Paolo Pazolini je u filmovima “La Ricotta” (1962), “Mamma Roma” (1962), “Il Vangelo secondo Matteo” (1964), “El decamerón” (1971) pod vidnim je uticajem srednjovekovne umetnosti.

Sajt kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Izabela Roselini na čelu žirija Izvestan pogled



Italijansko-američka glumica Izabela Roselini (Isabella Rossellini) predsedavaće žirijem programa “Izvestan pogled” 68. Filmskog festivala u Kanu, na kojem će učestvovati i u omaž programu posvećenom njenoj majci, slavnoj glumici Igrid Bergman.

Kanski festival objaviće 16. aprila kojih je 20 filmova izabrano za program “Izvestan pogled”, kao i za glavnu trku za Zlatnu palmu, koju će dodeliti žiri na čelu sa braćom Koen, saopštili su organizatori.

Sa ostalim članovima žirija programa “Izvestan pogled”, koji će činiti umetnici, novinari i direktori festivala, ćerka italijanskog reditelja Roberta Roselinija i švedske glumice Ingrid Bergman dodeliće nagrade na završnoj ceremoniji 23. maja.

Roselinijeva će prisustvovati i premijeri dokumentarnog filma “Ingrid Bergman, in Her Own Words” (Stig Björkman), koji je deo programa “Kanski klasici” i omaža posvećenog njenog majci, povodom stogodišnjice rođenja.

Ingrid Bergman je i na posteru 68. Kana, na kojem je 1973. godine predsedavala žirijem.

Filmski festival u Kanu, često kritikovan zbog odsustva ženskih autora, najavio je i novi program posvećen ženama na filmu, u okviru kojeg će biti dodeljene i dve nove nagrade.

Na 67. Kanskom festivalu 2014. godine u u programu “Izvestan pogled” najboljim je proglasen mađarski “Beli Bog” Kornela Mundruza (Mundruczo). Nagrada žirija dodeljena je švedskom filmu “Turist” Rubena Ostlunda, a specijalno priznanje dobio je dokumentarac “So zemlje” Vima Vendersa (Wim Wenders) i Ribeira Salgada, sina fotografa Sebastiaoa Salgada, kome je i posvećen.

Zlatnu palmu 67. Kana osvojio je turski reditelj Nuri Bilge Džejlan (Ceylan) porodičnom sagom “Zimski san”, dok je Gran pri dobila italijanska rediteljka Alis Rorvaher (Alice Rohrwacher) za “Čudo” (The Wonders), a nagradu za režiju američki reditelj Benet Miler (Bennett Miller) za sportsko-krimi priču “Lovac na lisice”.

(SEEcult.org)

Sudbina bioskopa kao na filmu



Izložba “Bilo je kao na filmu” Luke Kneževića Strike, Ivana Velisavljevića, Radomira Lazovića i Ive Čukić, koja tematizuje tragičnu sudbinu zatvorenih beogradskih bioskopa usled privatizacije “Beograd filma” 2007. godine, biće otvorena 10. aprila u Uličnoj galeriji u Beogradu.

Bilo je kao na filmu.
Žanr: postapokaliptični krimić

Bioskopi su ubijani brutalno, kao bivši ljubavnici u srcima, kao fabrike u privatizaciji.
Kozara, Partizan, 20. oktobar... Zvezda, Sloboda, Jedinstvo...
Šta nam znače ta čudna imena?

Kad su sva sedišta pukla, platna se pocepala, a plakati požuteli, postalo je jasno.
Pa to se vratio onaj stari sistem studija i mogula, moćniji nego ikad!
Hokus-pokus, izveo je svoj najveći trik: ubedio nas da nam je potreban.

Sada želimo supermarkete više i od multipleksa.
Logično: u supermarketima prodaju se mali kućni bioskopi.
(Kuće se prodaju u bankama.)

Ko, uopšte, želi onaj stari, oronuli bioskop u novom odelu?

Pa takav bioskop je našminkani mrtvac!
O njemu sanjaju filmski pijačari koji bi da im država bude partner u početku, a korumpirani poreznik na kraju.

Pa takve sale su sarkofazi!
O njima maštaju autori tranzicijskog filma koji još uvek bulje u svoj komforni pupak i žele da nam prikazuju crno ispod svojih noktiju.

Pa takve zgrade su velike faraonske grobnice!
U njima smo vernici i vračevi: iz večeri u veče ritualno balsamujemo leševe pokretnih slika.

Pa onda... Šta da se snima? Šta da se pušta? Šta da se radi?
Možda treba okupirati bioskope?

Treba! Ali nema smisla okupirati ih da bi tobože osujećena kreativna klasa snimala svoja eterična stopala, i da bi doživela par godina poetičke izmaglice i autorske taštine.

Sale će ubrzo postati prazne, i program će biti dosadan, i kultura će biti smeh u lice sirotinji.
Bolje je puštati filmove unazad nego im dati šansu da 24 puta u sekundi govore laž.

Globalni ekrani traže crnji talas, a potlačeni svetlo na telima potamnelim od znoja, uglja, nafte i krvi.

Treba zauzeti bioskope i učiti ta tela da nose kameru kao oružje.
Treba zauzeti bioskope i projektovati glad.
Treba zauzeti bioskope i vratiti značenje njihovim imenima.

Ivan Velisavljević



Izložba je posvećena mreži od 14 bioskopa privatizovanog “Beograd filma” koji su zatvoreni 2007. godine, nakon što je većinski vlasnik tog preduzeća postao za 9,2 miliona evra Nikola Đivanović.

Đivanović je zbog malverzacija uhapšen u martu 2011. godine, te osuđen na tri godine zatvora i novčanu kaznu, nakon dogovora o priznanju krivice. Odslužio je dve trećine kazne, koja je u međuvremenu smanjena za godinu dana.

“Beograd film” ponovo se našao u centru pažnje javnosti krajem 2014. godine, kada su aktivisti Pokreta za okupaciju bioskopa zauzeli Zvezdu, započevši svakodnevne besplatne projekcije filmova. Novi bioskop Zvezda nedavno je privremeno zatvoren zbog renoviranja za koje su prikupljena sredstva posrdestvom internet kampanje na sajtu Indiegogo.



Bioskop Kozara izgoreo je 2012. u požaru, Jadran je pretvoren u bistro, a Balkan, koji je pokušao da oživi reditelj Darko Bajić, zatvoren je 2010. godine zbog rekonstrukcije zgrade koja je kasnije obustavljena. U toj zgradi je, inače, 1912. otvoren prvi stalni beogradski bioskop Grand.

U lancu "Beograd filma" bili su i bioskopi Odeon, 20. oktobar, Kosmaj, Central, Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan i Voždovac.

(SEEcult.org)

9. Festival tolerancije



Festival tolerancije u Zagrebu predstavlja od 12. do 18. aprila više od 60 filmova koji afirmišu različitost, uz koje nudi i izložbe, koncerte, diskusije i druge programe kojima će pokušati da unapredi svest o važnosti dijaloga i još jednom podseti na strahote holokausta.

Među 67 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova najavljeni su Oskarom nagrađeni kratki igrani film “Poziv” (Mat Kirkby i James Lucas), zatim “Not Anymore: Priča o revoluciji” (Matthew Van Dyke), koji je osvojio čak 80 nagrada, “Slobodan pad” (Stephan Lacant), dokumentarac “Živi iznutra” (Michael Rossato-Bennett), pobednik Sandensa…

Na svečanom otvaranju u bioskopu “Europa” biće prikazani hrvatski kratki animirani film “Bečka krv” (Zlatko Bourek) i “Walesa: čovek nade” kojim je režiser Andžej Vajda (Andrzej Wajda) prikazao život Leh Velese.

Program 9. Festivala tolerancije – Festivala jevrejskog filma (JFF) nudi i mini- retrospektivu mađarskog oskarovca i reditelja Ištvana Saba (Istvan Szabo) koji dolazi u Zagreb 18. aprila na projekciju svog filma “Životna odluka”. Biće prikazani i njegovi filmovi “Vrata” o odnosu dve žene na različitim društvenim polovima, sa Helen Miren u glavnoj ulozi, te “Mefisto” koji je 1981. nagrađen Oskarom za najbolji strani film.



Ovogodišnje izdanje JFF-a obeležiće i dva istorijska jubileja - 70 godina od oslobođenja Aušvica i 20 godina od genocida u Srebrenici.

Tim povodom, sarajevski umetnik Tarik Samarah predstavlja do 18. aprila na bilbordima projekat “1945 – 1995 – 2015”, nazvan prema godinama oslobođenja Aušvica i godini zločina u Srebrenici.



Osim filmskog programa u bioskopima Tuškanac i Europa, JFF nudi i izložbe, koncerte, diskusije, program “Edukacijska jutra”, te Festival market – okupljanje predstavnika uglednih domaćih i svetskih festivala.

Prateći program počeo je 10. aprila otvaranjem dve izložbe u Gliptoteci HAZU - fotografske “Prince Soniyiki – Integracija azilanta u hrvatsko društvo”, organizovane u saradnji s UNHCR-om, te foto konkursa “Susreti kultura”, u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom.

Uoči početka JFF-a, u Italijanskom institutu za kulturu otvorena je i izložba Donate Pizzi “Intolerance Zero”.



Prošlogodišnji novitet “Festival market” ugostiće šest festivala – (Jameson CineFest, MIX Copenhagen, Kino Otok – Izola Cinema, Cinedays, 2ANNAS i Filmsku reviju FRKA), a otvoriće ga u prostoru Mađarskog instituta direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra Hrvoje Hribar.

Ovogodišnji novitet su diskusije, a teme su “Balkanizacija: sistemsko stvaranje slabih državica”, “Identitet, kultura i nasleđe: poslednja smetnja kapitala”, “Izraelsko-palestinski odnos: suživot DA ili NE”, “Integracija Roma: dvosmerna ulica”, “Fenomen sapunica: tiha ženska revolucija” i “Čovek današnjice: zver ili obnavljač”.

U saradnji sa EUNIC-om, 17. aprila biće održan okrugli sto na temu “Dijalog ipak funkcioniše – kako kulturni i religijski dijalog formira stabilno društvo u Evropi”.

Muzički program 9. Festivala tolerancije obuhvata nastupe mađarskog Bogdan Norbert trija, multimedijalni performas “Ye Shanghai” italijanskog vizuelnog umetnika Roberta Paci Dala, te minhenskog bas dua Schlachthofbronx, uz pomoć Whateverest DJ-eva, CFSN-ovog phillipea i bečkog Kibbutz Kluba.

Predsednik JFF-a Branko Lustig, koji je kao dete preživeo Aušvic i Bergen-Belzen, a tokom uspešne producentske karijere dobio je dva Oskara (za Šindlerovu listu i Gladijator), ponovo će edukovati publiku o holokaustu. Za to je odabrao i prigodan film “Belle i Sébastien” (Nicolas Vanier).

Lustig je nedavno, inače, izazvao veliku medijsku pažnju izjavom o hapšenju gradonačelnika Zagreba Milana Bandića koje je uporedio sa holokaustom. Ubrzo se izvinio, navodeći da je njegovo poređenje određenih društvenih događanja današnje političke situacije u Hrvatskoj i progona Jevreja bila ishitrena i potpuno neprimerena, zbog čega mu je iskreno žao.

“Nije mi bila namera na bilo koji način umanjiti, povrediti ili uvrediti žrtve holokausta, mračnog perioda ljudske povesti o kojem previše znam, i zbog kojeg sam svoj život posvetio širenju reči oprosta i tolerancije. Moji saradnici u Hrvatskoj i svetu znaju da sve što sam radio i postigao tokom celog svog života radio sam isključivo iz srca i bio večni borac za prava onih koji su u datoj situaciji najugroženiji, bez obzira ko oni bili. I mada nikad u životu nisam požalio što sam sledio svoje srce, sada u ovom za mene turbulentnom razdoblju, obuzet emocijama, potpuno sam neprimereno reagovao”, naveo je 82-godišnji Lustig povodom izjave koju je dao prilikom potpisivanja peticije “Stop političkom hapšenju”, povodom Bandićevog slučaja.

Ulaz na sve programe Festivala tolerancije, osim na koncerte, besplatan je.

(SEEcult.org)

Za spas filmskog blaga



Aukcijska prodaja Avala filma zakazana je za 22. april, a tim povodom proteklih nedelja pokrenuto je nekoliko novih inicijativa kako bi se sačuvao bar deo kulturnog nasleđa koje je nastalo u nekada najvećem filmskom studiju u Jugoslaviji i na Balkanu.

Među poslednjim takvim pokušajima je i onlajn peticija koju je pokrenula ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma “Cinema Komunisto” Mire Turajlić, koji je 2011. godine skrenuo pažnju javnosti na neveselu sudbinu “Avala filma”, istražujući zlatno doba i propast Filmskog grada u Beogradu - jugoslovenskog “Holivuda Istoka”.

Povodom najavljene aukcijske prodaje “Avala filma”, preduzeća koje je već četiri godine u stečaju i čija je početna cena nešto manja od devet miliona evra, film “Cinema Komunisto” pokrenuo je kampanju “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticiju kojom zahteva da katalog “Avala filma” ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci.

“Uprkos mnogobrojnim pokušajima, srpska filmska javnost nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac ‘Avala filma’ mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti. Filmski katalog ‘Avala filma’ (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji”, poručili su pokretači peticije, ukazujući da je, imajući u vidu da bi aukcijska prodaja “Avala filma”, koji je producirao gotovo polovinu jugoslovenskih filmova, značila da će značajan deo filmske baštine dopasti u privatne ruke.

Kao vid protesta zbog “beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu”, kampanja “Grad izgubljenih filmova” predstavljaće odbrojavanje poslednjih deset dana uoči aukcije, uz svakodnevno objavljivanje inserata iz kultnih filmova “Avala filma” i vođenje “u poslednji obilazak Filmskog grada u Košutnjaku”.

Privatizaciji “Avala filma” bila je posvećena nedavno i sednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, na kojoj je formirana radna grupa koja bi razmotrila "najbolje rešenje" za to preduzeće, posebno što se, uz filmske studije u Košutnjaku prodaju i producentska prava na oko 220 igranih i više od 600 dokumentarnih filmova koji su “neosporno kulturna baština”, kako je rekao poslanik Socijalističke partije Srbije i filmski reditelj Srđan Dragojević.

Dragojević je predložio da se izvrši prenamena zemljišta ukoliko u procesu privatizacije ne bude mogla da se zadrži funkcija “Avala filma”, a apelovao je na nadležne da se uključe u borbu za očuvanje filmskog kulturnog nasleđa.

I direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izrazio je tada bojazan da će filmovi koji su donosili mnoga međunarodna priznanja i uticali na niz generacija postati “dobro koje će koristiti tajkuni”.

I predstavnici Filmskog centra Srbije i Udruženja filmskih umetnika Srbije zauzeli su stav da je od ključnog značaja zaštita arhiva “Avala filma” kroz dobijanje statusa kulturnog dobra.

Strahujući da bi privatizacija “Avala filma” mogla da se završi neslavno kao prodaja “Beograd filma” 2007. godine, Dragojević je ocenio da budući kupac tog filmskog preduzeća “ne vidi filmski studio i kulturnu baštinu, već 37 hektara građevinskog zemljišta”. Realna vrednost tog zemljišta je između 80 i 100 miliona evra nakon konverzije iz javnog u građevinsko, što je desetostruko više od početne ponuđene cene, rekao je nedavno Dragojević.

Stečajni postupak preduzeća “Jugoeksport Avala film internešenel” a. d. otvoren još u maju 2011, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju. Cilj je da se namire poverioci ostvarivanjem najveće moguće vrednosti dužnika. Da bi se namirili dužnici prodajom celokupne imovine, stečajni sudija je u septembru iste godine proglasio bankrotstvo. Do sada, kako je rečeno “Politici” u Agenciji, nije pokrenuta inicijativa filmskih radnika i udruženja za pronalaženje optimalnog rešenja za “Avala film”.

Prigovor na prodaju “Avala filma” mogli su da podnesu “Avala film” i dužnici tog preduzeća do 10. aprila, odnosno najkasnije deset dana uoči zakazane aukcijske prodaje. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Prema navodima Agencije, priznata potraživanja iznose 440.547.302, 24 dinara, a u toku su i parnični postupci po osporenim potraživanjima stečajnog upravnika. Među najvećim poveriocima su: “Dunav osiguranje”, “Elektrodistribucija”, Uprava javnih prihoda Beograda, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, te javna komunalna preduzeća “Gradska čistoća” i “Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Vrednost “Avala filma” procenjena je na 1.960.699.974,56 dinara, u šta je ušla i vrednost producentskih i drugih prava. Procenu je obavio Ekonomski fakultet u Beogradu.

Početna cena na takozvanom javnom nadmetanju je 50 procenata od procenjene vrednosti.

U Agenciji za privatizaciju rečeno je i da je stečajni upravnik sa ovlašćenim predstavnicima Jugoslovenske kinoteke popisao celokupan fundus “Avala filma”.

Procenom vrednosti i prodajom “Avala filma” obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose se na 220 igranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji sa drugim producentima, 268 dokumentarnih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, 27 animiranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, te 12 namenskih reklamnih filmova, 17 kratkih igranih filmova i tri eksperimentalna filma. Svi ti filmovi su u Jugoslovenskoj kinoteci - nijedan se ne nalazi u “Avala filmu”.

Kada je u pitanju proglašavanje tog filmskog fonda za “nacionalno blago” i izdvajanje iz prodaje, taj postupak je regulisan Zakonom o kulturnim dobrima. Filmska građa, prema tom zakonu, može da se proglasi za kulturno dobro, ili za kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja. Za postupak utvrđivanja nadležni su Jugoslovenska kinoteka i Skupština Srbije.

Što se tiče zemljišta, u Agenciji za privatizaciju “Politici” je rečeno da “Avala film” u stečaju ne poseduje zemljište u svojini, već samo pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini.

“Zemljište je u nadležnom katastru nepokretnosti upisano kao gradsko građevinsko zemljište. Zemljište nije predmet prodaje”, navela je Agencija za privatizaciju.

Krajem 2011. godine, nakon usvajanja dugoočekivanog Zakona o kinematografiji, podgrejana je bila nada da će država konačno reagovati povodom slučaja “Avala filma”. Najavljena je vladina strategija za očuvanje tog preduzeća, koja bi podrazumevala njegovo ponovno aktiviranje u proizvodnji filmova.

Filmski umetnici Srbije i šira javnost tražili su prethodno od vlade obustavu stečajnog postupka u “Avala filmu”, te da se objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio, kao i drugi objekti tog preduzeća, Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke, proglase javnim kulturnim dobrom pod nazivom “Filmski grad”.

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i Udruženje filmskih glumaca Srbije uputili su bili otvoreno pismo sa tim zahtevom premijeru Mirku Cvetkoviću, konstatujući da je “Avala film” doveden do stečaja ne samo svojom krivicom.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/124778551

I Srbija i Hrvatska na 68. Kanu



Kanski filmski festival prikazaće od 13. do 24. maja 17 filmova u trci za Zlatnu palmu, a u zvaničnoj selekciji našla su se i dva filma iz Srbije i Hrvatske – “Zvizdan” hrvatskog reditelja Dalibora Matanića biće prikazan u programu “Izvestan pogled”, a debitantski film “Panama” mladog srpskog reditelja Pavla Vučkovića imaće specijalnu projekciju u okviru zvaničnog programa.

“Zvizdan” je hrvatsko-slovenačko-srpska koprodukcija (Kinorama, Gustav film i SEE Film pro) koja govori o zabranjenoj ljubavi, njenoj fragilnosti, ali i snazi, a obuhvata vremenski period od tri decenije i događa se u dva susedna sela čija je prošlost opterećena sukobima, netrpeljivošću i netolerancijom. U filmu igraju Tihana Lazović, Goran Marković, Nives Ivanković, Dado Ćosić, Stipe Radoja, Trpimir Jurkić, Mira Banjac, Slavko Sobin, Lukrecija Tudor, Tara Rosandić i Ksenija Marinković, muziku su komponovala braća Alen i Nenad Sinkauz, direktor fotografije je Marko Brdar, a montažer Tomislav Pavlic.



“Panama” Pavla Vučkovića prvi je dugometražni igrani film tog mladog beogradskog reditelja koji je dva puta nagrađen u selekciji “Sinefondasion” u Kanu (2003. i 2007), a ovoga puta ima čast da je uvršten u program specijalnih projekcija zvanične selekcije. U tom programu je samo još pet filmova, među kojima je i debitantsko delo glumice Natali Portman (Natalie) “A tale of love and darkness”.

Vučkovićev film, u produkciji kuće Collapse Films, triler je o mladiću koji se, između ostalih devojaka, viđa i sa Majom, a njeno misteriozno i ambivalentno ponašanje počinje vremenom da ga intrigira. Prateći video snimke i tragove sa interneta, otkriva njen paralelni život i upliće se u sopstvenu igru laži i ljubomore. U filmu igraju Slaven Došlo, Miloš Pjevač, Tamara Dragićević, Jelisaveta Orašanin i Nebojša Milovanović, a Vučković potpisuje i scenario sa Jelenom Vuksanović.



Među filmovima u glavnom takmičarskom programu 68. Kana, koji je objavljen 16. aprila u Parizu, našli su se i novi filmovi Žaka Odijara (Jacques Audiard), Matea Garonea (Matteo Garrone), Toda Hejnsa (Todd Haynes), Nanija Moretija (Nanni Moretti), Paola Sorentina (Sorrentino), Gasa van Santa (Gus), kineskog reditelja Žang-ke Đija (Jia Zhang-Ke), te tajvanskog Hou Hsiao-hsiena.

Odijar predstavlja film “Temporary Title”, Garone “The Tale of Tales”, Hejns “Carol”, Moreti “Mia madre”, Sorentino “Youth”, Van Sant “The Sea of Trees”, Đia “Mountains May Depart”, a Hsiao Hsien “The Assassin”.

U konkrenciji za Zlatnu palmu su i filmovi “A Simple Man” (Stephan Brize), “Marguerite and Julien” (Valerie Donzelli), “Our Little Sister” (Kore-eda Hirokazu), “Macbeth” (Justin Kurzel), “The Lobster” (Yorgos Lanthimos, “Mon Roi” (Maiwenn), debitantski “Son of Saul” (Laszlo Nemes), “Louder than Bombs” (Joaćim Trier) i “Sicario” (Denis Villeneuve).

Za otvaranje, kako je ranije najavljeno, odabran je film “La Tete Haute” (Standing Tall) Emanuel Berko (Emmanuelle Bercot), prve rediteljke čijim filmom počinje Kanski festival, a nije u konkurenciji za nagrade.

Van konkurencije u zvaničnom programu biće prikazani i filmovi Vudija Alena (Woody Allen) “Irrational Man”, Pita Doktera (Pete Docter) i Ronalda del Kamerna “Inside Out”, Džordža Milera (George Miller) “Mad Max: Fury Road” i Marka Ozborna (Osborne) “The Little Prince”.

U programu “Izvestan pogled”, uz Matanićev “Zvizdan”, biće prikazano još 13 filmova, među kojima je “The Treasure” nagrađivanog rumunskog reditelja Korneliua Porumboiua (Cornelio).

Direktor Kanskog festivala Tjeri Fremo (Thierry Fremaux), najavljujući program, istovremeno je lansirao i kampanju protiv “selfija” na crvenom tepihu. “Ne želimo da to zabranimo, ali želimo da smanjimo selfije na tepihu. Mislimo da je to smešno i groteskno i stvarno sve usporava”, rekao je Fremo. “Nikada ne izgledate tako ružni kao što ste to na selfiju”, dodao je Fremo, koji je najavio dopunu zvaničnog programa još nekim naslovima.

Zlatnu palmu i ostale nagrade u glavnom takmičarskom programu dodeliće žiri na čelu sa američkim rediteljima Džoelom i Itanom Koenom, dok će žirijem programa “Izvestan pogled”, koji nudi “originalne i drugačije” radi otkrivanja novih autora, predsedavati slavna glumica Izabela Roselini, ćerka italijanskog reditelja Roberta Roselinija i švedske glumice Ingrid Bergman.

Ingrid Bergman je i na posteru 68. Kana, na kojem je 1973. godine predsedavala žirijem.

Filmski festival u Kanu, često kritikovan zbog odsustva ženskih autora, najavio je i novi program posvećen ženama na filmu, u okviru kojeg će biti dodeljene i dve nove nagrade.

Zlatnu palmu u Kanu 2014. godine osvojio je turski reditelj Nuri Bilge Džejlan (Ceylan) porodičnom sagom “Zimski san”, dok je Gran pri dobila italijanska rediteljka Alis Rorvaher (Alice Rohrwacher) za “Čudo” (The Wonders), a nagradu za režiju američki reditelj Benet Miler (Bennett Miller) za sportsko-krimi priču “Lovac na lisice”.

U programu “Izvestan pogled” 67. Kana najboljim je proglasen mađarski film “Beli Bog” Kornela Mundruza (Mundruczo), nagrada žirija dodeljena je švedskom filmu “Turist” Rubena Ostlunda, a specijalno priznanje dobio je dokumentarac “So zemlje” Vima Vendersa (Wim Wenders) i Ribeira Salgada, sina fotografa Sebastiaoa Salgada, kome je i posvećen.

(SEEcult.org)

Turski anticenzorski virus



Istanbulski filmski festival završava se 18. aprila bez zvanične ceremonije, nakon otkazivanja takmičarskih programa posle zabrane prikazivanja filma “Bakur” (Sever) o Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK), a uz nastavak protesta turskih filmskih radnika, na sličan potez odlučio se i 26. Filmski festival u Ankari.

Organizatori Festivala u Ankari saopštili su da otkazuju takmičarske programe domaćeg dokumentarnog i kratkog filma, jer neće biti fer bez učešća “Bakura”, koji se bavi svakodnevnim životom kurdskih boraca iz zabranjene PKK, a nema zvaničan sertifikat koji zahteva Ministarstvo kulture.

Reditelji filmova čije su projekcije otkazane pozvani su da u to vreme razgovaraju sa publikom, saopštili su organizatori 26. Ankara filmskog festivala, koji će biti održan od 23. aprila do 3. maja.

“Čak i ako samo jedan film ne može da pokaže svoj zvanični registracioni sertifikat, koji zahteva Ministarstvo kulture za prikazivanje domaćih filmova na festivalima u Turskoj, to neće biti fer takmičenje. S obzirom na situaciju, odlučili smo sa članovima žirija da otkažemo nacionalne takmičarske programe dokumentarnog i kratkog filma. Filmovi koji imaju sertifikat biće prikazani besplatno, a reditelji i drugi članovi ekipa filmova bez sertifikata moći će da se sretnu sa publikom u vreme otkazanih projekcija njihovih filmova”, saopštio je Filmski festival u Ankari.



U međuvremenu, u završnici 34. Istanbulskog filmskog festivala, turski filmski umetnici održali su 18. aprila protest i na ulicama Istanbula.

Na protestu su, kako je saopštila Međunarodna feedracija filmskih kritičara (FIPRESCI), učestvovali predstavnici udruženja glumaca, filmskih snimatelja, filmskih radnika i pojedinih festivala, noseći transparente “Stop cenzuri!”, “Ustajemo protiv svih zabrana”, “Kaži ne cenzuri, sloboda bioskopima!”…

Istanbulski filmski festival otkazao je takmičarske programe i ceremoniju zatvaranja nakon sopstvene odluke da otkaže projekciju filma “Bakur”, na osnovu pisanog upozorenja Ministarstva kulture da taj film nema zvanični registracioni sertifikat.

U znak solidarnosti sa filmskom zajednicom u Turskoj, i međunarodni žiri FIPRESCI na 34. Istanbulskom festivalu odlučio je da podnese ostavku. Istovremeno, žiri FIPRESCI je izrazio podršku organizatorima Istanbulskog festivala, kao najuticajnijoj filmskoj platformi nezavisnog domaćeg i stranog filma.

“Snažno se suprotstavljamo zahtevima za pribavljanje zvaničnog sertifikata za domaće filmove na festivalima u Turskoj, jer to može da bude sredstvo cenzure i političke represije. Cenzura koju primenjuje Ministarstva kulture ugrožava i turske filmske autore i festivale”, naveo je u saopštenju žiri FIPRESCI (Alexander Grozev, Sasja Koetsier, Giovanni Ottone, Antti Selkokari, Senem Erdine, Senay Aydemir).

Povodom cenzure filma “Bakur”, turski filmski autori pozvali su na solidarnost sve festivale i profesionalne organizacije, zahtevajući izmenu regulative koja učešće turskih filmova na domaćim festivalima uslovljava pribavljanjem registracionog sertifikata.

Ministarstvo kulture i turizma odbacilo je u međuvremenu kao neosnovane optužbe za cenzuru i prebacilo odgovornost za neprikazivanje filma “Bakur” na organizatore Istanbulskog festivala.

Ministarstvo je saopštilo da se Istanbulski festival pozvao na pismo koje potiče još od 9. januara 2014. godine, i koje je poslato “samo informativno”.

“Festivalski odbor je objavio staro pismo kao da je nedavno poslato, pokušavajući da nas proglasi cenzorskom institucijom”, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Direktorka Istanbulskog filmskog festivala Azize Tan izjavila je, međutim, da je Generalni direktorat za film, koji deluje pri Ministarstvu kulture, poslao proteklog vikenda - uoči planirane projekcije filma “Bakur”, elektronsku poruku sa zvaničnim obaveštenjem da taj film nema sertifikat. To obaveštenje jeste bilo datirano na 9. januar 2014. Takođe, Azize Tan je izjavila i da su pripadnici policije posetili festivalske kancelarije kako bi “proverili da li je određeni film bez sertifikata prikazan ili ne”.

Više od sto filmskih autora, uključujući i dobitnika Zlatne palme Nurija Bilge Džejlana (Bilge Ceylan), protestovalo je zbog cenzure i represije za koju optužuju vladu.

Potpisnici protestnog pisma naveli su da iza otkazivanja projekcije filma “Bakur” stoje politički motivi, jer su mnogi drugi domaći filmovi prikazivani do sada bez problema, a takođe nemaju sertifikat.

Na protestnom skupu, koji je održan za vreme Istanbulskog filmskog festivala u bioskopu Atlas, objavljeno je zajedničko saopštenje oko 400 filmskih profesionalaca i oko 40 turskih institucija i organizacija, među kojima su Nacionalna dokumentarna asocijacija, Nacionalna asocijacija filmskih glumaca, Udruženje filmskih reditelja, Sindikat glumaca, Asocijacija scenarista, Udruženje filmskih radnika, Asocijcija filmskih producenata…

Potpisnici saopštenja, koje je pročitala predsednica Turske asocijacije glumaca Meltem Kumbul (Cumbul), poznata najširoj javnosti i po ulozi u seriji “Sulejman veličanstveni”, zatražili su od Ministarstva kulture da obezbedi slobodu izražavanja filmskih autora i dostupnost njihovog rada publici bez bilo kakvih ograničenja.

(SEEcult.org)

UFUS: Ima nade za Avala film



Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS) smatra da nisu istrošeni svi modeli sprečavanja prodaje “Avala filma”, a kao najoptimalniji vidi pripajanje dela resursa tog preduzeća Filmskom centru Srbije (FCS), zbog čega poziva Ministarstvo kulture i informisanja da se u tom smislu angažuje.

Tri dana uoči zakazane aukcijske prodaje “Avala filma”, UFUS je podsetilo 19. aprila u saopštenju da namera države da proda to filmsko preduzeće nije novijeg datuma, već je samo pukom slučajnošću, odnosno zbog zamršene vlasničke strukture, izbeglo do sada sudbinu “Beograd filma” i “Dunav filma”, koji su u procesu “plјačkaške privatizacije” na neslavan i žalostan način nestali sa kulturne mape Srbije.

UFUS stoga ukazuje, kao što je to činilo i pre deset godina prilikom pokušaja prve prodaje “Avala filma”, ali i pre četiri godina, kada je to preduzeće otišlo u stečaj, da “svi modaliteti transformacije i spasa ‘Avale filma’ ni izdaleka nisu iscrpeni”, već se o njima nikada i nije javno razgovaralo na kreativan i odgovoran način.

“Upravo zbog toga je u ovome trenutku nedovolјno boriti se za spas, izuzeće iz prodajne mase, samo filmskog fonda ‘Avale filma’, nego još uvek ima opravdanog razloga da se - ako ne u celosti, onda bar pojedini resursi ‘Avala filma’ najpre sačuvaju od prodaje, a kasnijim transformacijama vlasničke strukture akcionarskog vida (gde bi država zadržala većinski deo akcija) i malim ulaganjima, ti resursi revitalizuju i samim tim opstanu kao tehnička baza srpskog filma i kinematografije”, ocenio je UFUS.

Kao najoptimalniji vid te transformacije, UFUS je podsetilo da je još 2011. godine predlagalo da se ispitaju sve zakonske i druge mogućnosti pripajanja dela resursa “Avale filma” FCS-u, ustanovi preko koje se i inače odvija budžetsko finansiranje kinematografije u Srbiji, a koje je i samo u permanentnom provizorijumu (sa direktorom u v.d. statusu od svog osnivanja 2005. do danas).

Na taj način bi, prema mišljenju UFUS-a, postojanje FCS-a bilo dodatno osmišlјeno, a što je najvažnije - proizvodnja filma bi u Srbiji na taj način manje koštala.
“Novac koji država Srbija odvaja za kinematografiju više se ne bi odlivao van zemlјe, što se sada čini, zbog nepostojanja tehničkih uslova za završnu obradu filma u nas, nego bi ostajao u zemlјi. Da ne govorimo o mogućnostima dalјe zarade u pružanju usluga stranim koprodukcijama itd. Ali sve ovo zahteva, pre svega, institucionalno angažovanje Ministarstva kulture Republike Srbije, koje nažalost, sebe proglašava nenadležnim po ovom pitanju, što je u formalnom smislu možda i tačno, ali čije je angažovanje ovde, suštinski više nego neophodno”, navelo je UFUS.

Prodaja “Avala filma” zakazana je za 22. april, a tim povodom i ekipa filma “Cinema Komunisto” pokrenula je kampanju na društvenim mrežama i onlajn peticiju za zaštitu filmova nastalih u tom preduzeću, među kojima su i “Slavica”, “Skupljači perja”, “Saša”, “Nevinost bez zaštite”, “Dečko koji obećava”, “Ljubavni život Budimira Trajkovića” i mnogi drugi.

Povodom najavljene prodaje “Avala filma”, Jugoslovenska kinoteka zatražila je od Privrednog suda u Beogradu da se filmski fond tog preduzeća izuzme od prodaje kako bi se sačuvala producentska i druga prava.

Najveća opasnost prilikom prodaje “Avala filma” je to što će potencijalni kupac producentskih prava moći da traži negative kako bi od njih napravio nove nosače slike i zvuka, ili nešto drugo - da bi vratio novac koji je uložio, smatra Kinoteka.

(SEEcult.org)

Trilogija Milutina Petrovića



Kulturni centar Grad predstavlja filmsku trilogiju Milutina Petrovića, počev od debitantskog filma “Zemlja istine, ljubavi i slobode”, koji je na programu 19. aprila, preko psiho-trilera “Jug, Jugoistok”, do novog, mikrobudžetnog filma “Petlja”, koji je premijerno prikazan na 43. Festu.

Film “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000) o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine dobio je nagradu “Rajner Verner Fazbinder” na Festivalu u Manhajmu.

Petrović je scenario za tak film napisao sa Sašom Radojevićem i Petrom Jakonićem, sa kojim potpisuje i montažu, dok je sa Mišom Savićem koautor muzike, a sa Predragom Bambićem koproducent.

Glavne uloge igraju: Boris Milivojević, Đorđe Anđelić, Vanja Govorko, Biljana Srbljanović i Rade Marković.

Za 26. april najavljen je film “Jug, Jugoistok”, psiho-triler o krhkoj granici realnosti i fikcije u društvu koje ne želi da se modernizuje, već se prepušta dejstvu inercije i tome da uvek drugi odlučuju o njegovoj sudbini.

Kroz životnu i profesionalnu priču legendarne glumice Sonje Savić, film govori o društvu opterećenom mitovima i nespremnom na suočavanje sa prošlošću, a pogodnom za paranoju, posle šizofrenije u kojoj je bilo u prethodnom veku.

Kao svojevrsni pokušaj balkanskog odgovora na Hičkokov "Sever-severozapad", film “Jug, Jugoistok” poduhvat je kojim je reditelj želeo da utiče i na estetizovanje politike i njeno potčinjavanje umetnosti.

Osim Sonje Savić, u filmu igraju i Nedeljko Despotović, Miloš Lolić, Mladomir Puriša Đorđević, Hristina Popović i drugi, pa i sam reditelj.

Filmsku trilogiju Petrovića zaokruzuje 2. maja film “Petlja”, koji je predstavljen na proteklom 43. Festu u domaćem takmičarskom programu i selekciji mikrobudžetnih filmova “Microwaves”, a govori o stuporu u kojem žive građani Srbije.

Film je posvećen i delu Ljubomira Šimunića, autora avangardnih filmova i fotografija, a igraju Saša Radojević, koji je i koscenarista sa Petrovićem, vizuelna umetnica Marina Marković, Ljuma Penov, Daniel Kovač, Amra Latifić, Tanja Venčalovski, Ivan Zarić i Sandra Miletić.

Petrović potpisuje i fotografiju, kao i montažu i muziku.

To je peti dugometražni film Petrovića, koji je i autor filmova “Novo je da sam zlostavljana” (2009) i “Agi i Ema” (2007).

Rođen 1961. u Beogradu, Petrović već 30 godina deluje kao profesionalni režiser na filmu, pozorištu, televiziji, u advertajzingu.

Između ostalog, napisao je i knjigu eseja o filmu “52 idealna filmska vikenda”, a bavi se i muzikom.

Sva tri filma u KC Gradu prate razgovori sa autorom, a cena ulaznice je sto dinara.

(SEEcult.org)

Filmski put kupuje Avala film?



Konzorcijum Filmski put, iza kojeg stoji francuski i američki kapital, ali i neke banke, jedini je kvalifikovani učesnik licitacione prodaje Avala filma, zakazane za 22. april, saznaje “Danas”, navodeći da je ta kompanija jedina položila depozit neophodan za učešće u liticaciji.

“Osnov odluke da se uđe u proceduru kupovine Avala filma je poslovni plan konzorcijuma i banaka, zasnovan pre svega na najavljenom zakonu o poreskim olakšicama za strane producente ukoliko snimaju u Srbiji", naveli su u tom konzorcijumu koji je, kako tvrde, osnovan "isključivo iz interesa ulaganja u filmsku industriju".

Prema informacijama “Danasa”, dokumentaciju za učešće na licitaciji Avala filma otkupila su bila tri potencijalna kupca, ali je samo “Filmski put” položio depozit koji omogućava učešće u nadmetanju.

U deo tog poslovnog plana uključena je, kako je navedeno, ista ekipa producenata koja je organizovala u Beogradu snimanje filmova "Tri dana za ubijanje" sa Kevinom Kostnerom i "Novembarski čovek" sa Pirsom Brosnanom.

Na snimanje filma sa Brosnanom podsetila je ovih dana i Radio-televizija Srbije podužim prilogom o neiskorišćavanju šansi za privlačenje stranih producenata da snimaju filmove u Srbiji.

Povodom privatizacije Avala filma, pokrenuta je i protestna kampanja zbog prodaje filmskog kataloga/arhiva tog nekada najvećeg filmskog studija u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu, a uz peticiju sa više od 2.000 potpisa, organizovane su i projekcije kultnih filmova snimljenih u Avala filmu, kao poslednje podsećanje na blago koje je finansirano društvenim sredstvima.

Kampanjom “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticijom zahteva se da katalog Avala filma ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci.

Jugoslovenska kinoteka je i sama zatražila od Privrednog suda u Beogradu da se filmski fond Avala filma izuzme od prodaje tog preduzeća kako bi se sačuvala producentska i druga prava.

Oglasilo se i Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS) koje smatra da nisu istrošeni svi modeli sprečavanja prodaje Avala filma, a kao najoptimalniji vidi pripajanje dela resursa tog preduzeća Filmskom centru Srbije, zbog čega je pozvalo Ministarstvo kulture i informisanja da se angažuje.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/125070478

Stvarnija stvarnost - 8. Beldocs

http://www.seecult.org/vest/stvarnija-stvarnost-8-beldocs

Prodat Avala film



Aukcijska prodaja Avala filma, nekada najvećeg filmskog preduzeća u bivšoj Jugoslaviji, koje je četiri godine u stečaju, završena je 22. aprila kako je i očekivano – novi vlasnik postao je “Filmski put” (Film Way), uprkos apelima koje su proteklih dana, na čelu sa Jugoslovenskom kinotekom, uputila esnafska udruženja i peticiji sa više od 2.000 potpisa građana.

U ime “Filmskog puta”, Avala film kupio je pravni zastupnik te firme Vidoje Marjanović, a cena je ostala početna - 980.349.988 dinara, budući da je to bila i jedina kvalifikovana ponuda.

Prodata imovina Avala filma obuhvata i producentska i druga prava na celokupnoj produkciji i koprodukciji igranih (dugometražnih i kratkometražnih), dokumentarnih, eksperimentalnih, animiranih i reklamnih filmova i TV serija, što je i bio povod za brojne apele i zabrinutost Kinoteke, struke i najšire javnosti.

Uoči prodaje Avala filma u Agenciji za privatizaciju, održan je protest filmskih umetnika, radnika, studenata umetničkih fakulteta i studenata, a među okupljenima su bili i v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, reditelj Srdan Golubović, koji je i predsednik Udruženja filmskih reditelja Srbije i drugi.

Okupljeni su nosili plakate sa likovima poznatih glumaca iz filmova nastalih u Avala filmu natpisima poput; “Kako ide otimanje para od naroda?”, “Pajo, imam strašnu ideju za biznis”, “Razbojnici, svi ste vi razbojnici”, … Na protestnim plakatima isticale su se i parole “Stop privatizaciji”, “Kapitalizam ubija”, “Naše blago ne damo”…

Šta posle prodaje Avala filma - tema je tribine koja će biti održana 22. aprila u 19 sati u Novom bioskopu Zvezda, u završnici kampanje “Grad izgubljenih filmova” koju je ekipa dokumentarca “Cinema Komunisto” realizovala proteklih deset dana, pokušavajući da skrene pažnju na važnost izuzeća filmskog fonda od procesa prodaje. U filmskom fondu Avala filma (1947-1992) nalazi se više od 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednika festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji.

I Jugoslovenska kinoteka pokušala je preko Privrednog suda da izdejstvuje izuzeće filmskog fonda Avala filma iz procesa prodaje, ali je taj predlog odbačen, odnosno nije ni razmotren, jer je Kinoteka na osnovu Zakona o stečaju proglašena nezakonitim podnosiocem tog predloga.

Povodom odluke Privrednog suda oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja, ocenjujući da je začuđujuća.

Povodom apela pojedinih udruženja da se aktivnije angažuje u odbrani filmskog blaga Avala filma, Ministarstvo je saopštilo da je učinilo sve što je bilo u njegovoj nadležnosti.

O novom vlasniku Avala filma ne zna se mnogo, a prema saznanjima lista “Danas”, nastaviće da se bavi filmskom delatnošću, odmah nakon prvih neophodnih ulaganja za koja je spreman da izdvoji oko 10 miliona evra.

Za sada još nije poznato ko su članovi tog konzorcijuma, ali njihov pravni savetnik Dejan Petrović tvrdi da su među njima i poznati svetski producenti, kao i banke spremne da podrže poslovni plan.

“Konzorcijum kupuje ruiniranu firmu u koju će uložiti sredstva da stvari uslove za rad. Neophodno je sve očistiti, okrečiti, ofarbati, ukloniti azbest, za koji smo saznali da je ugrađen u sve objekte tek nakon što smo uplatili depozit. U prvoj fazi dovešćemo u red ono što je nabrže moguće, u drugoj je planirana izgradnja još jednog studija od 5.000 kvadrata koji nedostaje ovom prostoru. Tom investicijom, obezbedićemo uposlenost svih kapaciteta u narednih najmanje pet godina, i to filmovima koji su već u planu. Produkcija od pet do 10 filmova godišnje, i očekivanje da će u Srbiji, kao u zemljama iz okruženja, biti usvojen zakon o poreskim olakšicama za strane producente, čine biznis plan konzorcijuma realnim”, naveo je sagovornik “Danasa”.

Prema njegovim rečima, ne treba se plašiti za filmski katalog Avala filma.

“Neće niko uzeti te filmove i skloniti ih. Oni će i dalje biti na programu domaćih televizija, čuvaće se u Kinoteci. Novac od autorskih prava ići će Avala filmu, kao što je išao i ranije, a autorima ni ranije nije smetalo. Ništa tu nije sporno. Prodat je, na primer i Centar film, i to u privatizaciji, kada, za razliku od stečaja, država odlučuje šta će da proda, a niko se nije bunio. Ta firma je nastavila da radi i bolje posluje danas nego ranije. Privatizovan je i Dunav film, Inex, Zastava, Union, i svi oni su imali kataloge zbog kojih se niko nije bunio. Svi ti filmovi se i dalje prikazuju na televiziji”, naveo je Petrović, dodajući da će sadašnjim zakupcima Avala filma, kojima ugovori ističu danom prodaje firme, novi vlasnik pružiti mogućnost da ostanu ukoliko prihvate tržišnu cenu zakupa i uredno izmiruju svoje obaveze, poput Grand produkcije, ali i većine drugih.

“Najvažnija stavka za konzorcijum je uređenje odnosa sa Radio-televizijom Srbije. RTS je tu ušao u nekim čudnim okolnostima, verujem da su oni želeli da urede odnose, ali do toga nije došlo. Sada to mora da bude predmet ozbiljnih razgovora”, naveo je Petrović.

(SEEcult.org)

Hitna kategorizacija dela iz fonda Avala filma u Kinoteci



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije naložilo je Jugoslovenskoj kinoteci da hitno utvrdi koja su dela iz fonda Avala filma kulturno dobro i upozna nove vlasnike prodatog Avala filma sa merama zaštite i zakonskim pravima i obavezama. Ministarstvo je saopštilo i da filmski fond Avala filma ne bi ušao u stečajnu masu tog preduzeća, koje je prodato kompaniji Filmski put, da je Jugoslovenska kinoteka ispunila obaveze predviđene Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Na osnovu nalaza Komisije za vanredni nadzor nad primenom Zakona o kulturnim dobrima, koju je formiralo Ministarstvo kulture, utvrđeno je da Jugoslovenska kinoteka “nije ispunila svoje zakonske obaveze po osnovu Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine i da nije donela nijedno rešenje kojim se filmska građa utvrđuje za kulturno dobro i definišu adekvatne mere zaštite”.

“Da je Jugoslovenska kinoteka izvršila svoju zakonsku obavezu, kompletan filmski fond Avala filma ne bi ušao u stečajnu masu ovog preduzeća, dok bi Kinoteka imala bi pravo preče kupovine”, saopštilo je Ministarstvo.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac potpisao je stoga 23. aprila nalog Jugoslovenskoj kinoteci da, na osnovu stručnih kriterijuma, hitno donese rešenja o utvrđivanju dela iz fonda Avala filma za kulturna dobra i nove vlasnike upozna sa merama zaštite i njihovim zakonskim pravima i obavezama.

Ministarstvo kulture i informisanja izrazilo je i očekivanje da će Jugoslovenska kinoteka izvršiti hitnu kategorizaciju filmske građe koja se čuva u njenom arhivu, s obzirom da nijedan film od 1980. godine nije utvrđen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

“Imajući u vidu ustanovlјene propuste u radu Jugoslovenske kinoteke, Ministarstvo kulture i informisanja pojačaće nadzor u svim institucijma čiji je osnivač Republika Srbija”, navedeno je u saopštenju.

Za 24. april najavljen je i sastanak ministra kulture i informisanja, ministra privrede i v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke sa novim vlasnicima Avala filma.

Ministarstvo kulture ranije je saopštilo da je Jugoslovenska kinoteka, kojoj je Agencija za privatizaciju predala 2012. sav zatečeni filmski fond Avala filma na čuvanje, "imala mogućnost da, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, donese rešenje kojim bi sva ili delovi filmske građe Avala filma utvrđuju za kulturna dobra od velikog značaja. Pored toga, Jugoslovenska kinoteka propustila je da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najviši stepen zaštite, kategoriju kulturno dobro od izuzetnog značaja”.

S druge strane, v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izjavio je 22. aprila da bi ono što je uzeto od Avala filma 2012. teško moglo po bilo kom osnovu da dobije status kulturnog dobra.

“Jugoslovenska kinoteka je zaštitila filmove Avala filma. Nisu filmovi Avala filma došli prvi put 2012. godine. Avala film je 2012. uveliko prestao sa snimanjem filmova. Ono što smo od Avala filma uzeli, zahvaljujući ljubaznosti stečajnog upravnika, su neki dokumentarni materijali, predmeti, kostimi, restlovi nekih filmova, kopije titlovane na nemačkom i drugim jezicima… To nije ono što se u redovnoj proceduri uzima kada se snimi film. Najveći deo toga što je uzeto 2012. godine teško po bilo kom osnovu da bi moglo da se zaštiti kao kulturno dobro. S druge strane, već godiunama radimo – svi arhivi, procedura je u toku, a rok je 1. jun ove godine, da se Skupštini pošalje spisak šta mi mislimo da treba da se zaštiti kao dobro od posebnog interesa za srpski narod”, rekao je Zelenović gostujući na TV B92.

Povodom prodaje Avala filma, Jugoslovenska kinoteka podnela je bila zahtev nadležnom Privrednom sudu u Beogradu za izuzimanje filmskog fonda iz stečajne mase, ali je taj predlog odbačen.

Privredni sud je odbacio taj podnesak Kinoteke ne uzevši ga ni u razmatranje, što je Ministarstvo kulture ocenilo začuđujućim.

Nakon što je Privredni sud odbacio prigovor Jugoslovenske kinoteke kao nedozvoljen, Upravni odbor i Kolegijum direktora Kinoteke apelovali su da se “stihijska prodaja (Avala filma) povuče", jer bi moglo da dodje do situacije da se fond koji je "svojevremeno najvećim delom finansirala Republika Srbija, ponovo sredstvima budžeta otkuplјuje od nekoga ko ni na koji način nije učestvovao u njegovom stvaranju”.

(SEEcult.org)

Ministarstvo: Bez straha za fond Avala filma



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije poručilo je 24. aprila da prodajom Avala filma “ni na koji način nije ugrožena” filmska građa i da nema razloga za bojazan da će biti uništena, jer novi vlasnik ima zakonsku obavezu da je čuva, održava i koristi u skladu sa merama zaštite koje utvrđuje Jugoslovenska kinoteka.

“Zakon o kulturnim dobrima jasno definiše da kulturna dobra mogu biti u svim oblicima svojine, ali da je vlasnik dužan da čuva, održava i koristi filmsku građu u skladu sa merama zaštite koje utvrđuje Jugoslovenska kinoteka”, saopštilo je Ministarstvo kulture, koje je za 24. april najavilo bilo sastanak s predstavnicima Kinoteke i novog vlasnika Avala filma - firme Filmway.

Prema navodima Ministarstva kulture, zakonom je precizirano i da novi vlasnik Avala filma ne sme da koristi filmsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do njenog oštećenja. Ne sme ni da rasparčava zbirke, kolekcije i fondove filmske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti Jugoslovenske kinoteke, kao ni da ustupa filmsku građu na korišćenje stranom državlјaninu bez dozvole Ministarstva kulture i informisanja.

Ministarstvo je saopštilo i da je Komisija za vanredni nadzor, koju je formiralo, utvrdila je da Jugoslovenska kinoteka nije donela nijedno rešenje kojim se neko delo utvrđuje za kulturno dobro, i to ne samo u slučaju Avala filma, već i iz celokupne svoje arhive. Komisija je utvrdila i da Jugoslovenska kinoteka nikada nije formirala Registar kulturnih dobara, niti Centralni registar filmske građe, koji su propisani rešenjem o zaštiti.

Uprkos tome, kako je navedeno, zaštita kulturnih dobara i filmske građe biće izvršena na propisan i adekvatan način, zahvalјujući merama vanrednog nadzora, koje je Ministarstvo kulture i informisanja preduzelo prvi put u svojoj istoriji.

Napominjući i da Avala film nije ugašen, već je izašao iz stečaja, Ministarstvo kulture navelo je da to otvara sasvim nove perspektive poslovanja te firme, čiji dugovi iznose tri miliona evra i u čijim devastiranim prostorijama je poslednji film snimlјen 1997. godine.

Ministarstvo je podsetilo i da, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, nije došlo do bilo kakvog ugrožavanja filmske građe u Centar filmu, Dunav filmu ili Union filmu, koji su vlasničku strukturu promenili u ranijem periodu.

Javnosti je u potpunosti dostupan njihov filmski fond, tako da publika i dalјe nesmetano može da gleda remek-dela, poput filmova “Maratonci trče počasni krug”, “Ko to tamo peva”, “Otac na službenom putu”, “Sjećaš li se Doli Bel”, “Majstor i Margarita”, “Jutro”, “Kad budem mrtav i beo”, “Zaseda”, “Nacionalna klasa”, “Buđenje pacova”, “Specijalno vaspitanje”, “Poseban tretman”...

Reagujući na komentare u javnosti povodom prodaje Avala filma, Ministarstvo kulture navelo je u saopštenju i da su “krajnje neodmerene i paušalne tvrdnje da će u budućnosti biti moguća privatizacija i nekih nacionalnih institucija kulture od najvećeg značaja”, jer “pravni poredak države Srbije apsolutno isklјučuje mogućnost za tako nešto”.

Povodom prodaje Avala filma, Ministarstvo kulture prethodno je uputilo bilo Jugoslovensku kinoteku da podnese zahtev Privrednom sudu u Beogradu za izuzeće producentskih prava na filmove u fondu Avala filma iz procesa prodaje sve do stvaranja punih pretpostavki da Kinoteka, na osnovu člana 119 Zakona o kulturnim dobrima, kupi taj fond po pravu preče kupovine. Privredni sud je odbacio taj podnesak Kinoteke kao nedozvoljen, što je Ministarstvo kulture ocenilo začuđujućim dan uoči prodaje Avala filma firmi “Filmway” za nešto više od osam miliona evra.

Dan nakon prodaje Avala filma, Ministarstvo kulture naložilo je Jugoslovenskoj kinoteci da hitno utvrdi koja su dela iz fonda Avala filma kulturno dobro i upozna nove vlasnike tog preduzeća sa merama zaštite i zakonskim pravima i obavezama.

(SEEcult.org)

Avangarda i alternativni film



Simpozijum “Srpska avangarda i alternativni film” biće održan 29. aprila u Domu kulture Studentski grad (DKSG) u Beogradu, povodom knjige Božidara Zečevića “Srpska avangarda i film 1920-1932”, u izdanju Udruženja filmskih umetnika.

Zečević začetke alternativnog filma vidi još u pobuni srpske avangarde ranih 20-ih godina 20. veka.

“Činjenica je da ono što danas nazivamo srpskim alternativnim filmom ima svoje preteče u baštini srpske avangarde koja se zbilja bavila alternativnim vidovima sedme umetnosti 1920-1932. Pobuna protiv tržišnog filma ne počinje, dakle, ni juče ni prekjuče, nego sa herojskom epohom Odbrane filma i njegovog prava na sopstvenu poetiku. Ako je ‘alternativni film vrsta izražavanja filmom, koje se neprestano postavlja u opoziciju prema vladajućim kodovima kulture, tj. pripada onoj vrsti svesti koja se toj kulturi opire i ne prihvata je’ birajući pritom ‘samo one elemente forme i sadržaje koji se već ne nalaze u tradicionalnom arsenalu sredstava’, kako glasi jedno od određenja alternativnog filma koje je ovde na snazi, onda se cela ta ideja već nalazi i to bez ostatka u pobuni srpske avangarde iz ranih dvadesetih godina. Ovu uzbudljivu činjenicu, koja je sve do danas čamila pod nekom vrstom senke, kao da predoseća Živojin Pavlović u jednom svom starom dnevniku: ‘Jedini smisao cele avanture, od Altamire do Tomasa Mana. jeste u pobuni i prokletstvu što je prati poput senke: ukoliko je pobuna violentnija, utoliko joj je senka gušća’”, naveo je Božidar Zečević.

Na simpozijum u DKSG-u pozvani su renomirani filmski autori i teoretičari filma: Petar Blagojević Aranđelović, Petar Volk, Srđan Vučinić, Branko Vučićević, Toma Gavrić, Greg De Cuir, Žarko Dragojević, Boro Drašković, Nikola Đurić, Bojan Jovanović, Jovan Joca Jovanović, Bojan Jović, Ivana Kronja, Dušan Makavejev, Miodrag Milošević, Branislav Miltojević, Aleksandra Mirčić, Vlada Petrić, Miroslav Bata Petrović, Vladan Radovanović, Zoran Saveski, Nikola Stojanović, Gojko Tešić, Milanka Todić, Predrag Todorović, Igor Toholj, Sava Trifković, Slobodan Šijan, Ljubomir Šimunić…


Boško Tokin, Oslobodite se predrasuda, 1929, kolaž, 45,8x36 cm, ljubaznošću Marinka Sudca, Muzej avangarde Zagreb

Ničije dete pobednik Visbadena

http://www.seecult.org/vest/nicije-dete-pobednik-visbadena

8. Subversive u slavu Panahija



Festival Subversive u Zagrebu prikazaće u filmskom segmentu od 3. do 12. maja više od 50 naslova, a počeće pobedničkim filmom 65. Berlinala – “Taksijem” iranskog reditelja Džafara Panahija, koji je već nekoliko godina u kućnom pritvoru.

Pod sloganom “Bez (gvozdenih) ograda”, 8. Subversive Film Festival nudi u takmičarskom programu izbor recentnih evropskih i svetskih igranih i dokumentarnih filmova vezanih za ovogodišnju festivalsku temu “Prostori emancipacije: Mikropolitike i pobune”, a prvi put imaće i kratkometražnu konkurenciju.

Subversive nastavlja da promoviše sineaste koji koriste film kao oruđe slobode izražavanja i nastoje da sruše raznorazne (gvozdene) ograde. Među njima je i Panahi, čijim manifestom za slobodu filma i počinje ovogodišnji takmičarski program u bioskopu Tuškanac.

To će biti hrvatska premijera filma “Taksi” koji je Panahi snimio prerušen u taksistu, vozeći različite putnike ulicama Teherana. Panahijev vozač bliži je Džarmušu (Noć na zemlji), nego Kiarostamiju (Ten), pokazujući da živimo u svetu sa hiljadu očiju. To je film kao dinamična lekcija o telu u večnom pokretu, telu koje ne može da radi ništa drugo nego da snima, istakli su organizatori 8. Subversive Film Festivala.



Među filmovima u igranoj konkurenciji je i “Ejzenštajn u Guanajuatu” Pitera Grinaveja (Peter Greenaway) o meksičkoj avanturi slavnog ruskog sineaste i britansku humornu dramu “Ponos” o neočekivanom susretu LGBT aktivista iz mitske londonske knjižare Gay's the World i velških rudara koje je spojio zajednički prezir prema neoliberalnoj politici Margaret Tačer.

Subversive će u dokumentarnoj konkurenciji prikazati, između ostalog, i “Dugi niz godina”, novi rad cenjenog austrijskog dokumentariste Nikolausa Geyrhaltera o sudbini austrijskih tekstilnih radnika i polaganoj smrti fabrika, te izraelski dokumentarac “Cenzurirani glasovi” o nedavno objavljenim, godinama cenzurisanim intervjuima sa izraelskim vojnicima nakon Šestodnevnog rata.

Subversive je ove godine dodelio nagradu “Wild Dreamer” američkom reditelju Džošui Openhajmeru (Joshua Oppenheimer), prvenstveno zbog izuzetno subverzivnog filmskog opusa, ali i zbog predanog aktivizma.



“Iako nas ovaj ‘sanjar’ više suočava s noćnim morama povesti, miljama udaljenim od bezbrižnih snova, ona nije mogla otići u bolje ruke”, saopštili su organizatori festivala Subversive, na kojem će Openhajmer gostovati, a u saradnji sa Restartom, održaće i masterklas kojim će otkriti kako je biti “dokumentarista među masovnim ubicama”.

U sklopu omaž sekcije, Subversive će podsetiti na stvaralaštvo Alekseja Germana, po mnogima najvećeg ruskog reditelja nakon Tarkovskog.

Premijerno će biti prikazana njegov filmski testament i po mnogima najvažniji ruski film 21. veka “Teško je biti Bog”.

U saradnji s Centrom za ženske studije, povodom 20-godišnjice njihovog postojanja, najavljen je program posvećen panku kao prostoru ženske pobune, koji će prikazati filmove koji problematizuju pankerske filmske heroine koje, “parafrazirajući riot grrrl režanje, ohrabruju u odbijanju nečijih tuđih sranja”.

Budući da filmski esej zbog svog transformativnog potencijala u poslednjih dvadesetak godina predstavlja sve intrigantniji predmet filmske rasprave, Laurent Cantet, Gaspar Noé, Bruno Dumont, Soon-Mi Yoo, Radovan Tadić i Johan van der Keuken neki od autora čije će esejističke filmske radove publika moći da pogleda u sklopu te antižanrovske sekcije.

U sekciji “Film filozofija” najavljeno je, između ostalog, poslednje svedočanstvo francuskog filozofa Žila Deleza (Gilles Deleuze) – njegov 1001. plato u formi filmskog intervjua strukturisanog oko abecede, dirljivu osmrtnicu koju je ispisao sam filozof čije ruminacije o telima, prostoru, umetnosti i znanju služe istovremeno kao enciklopedija i atlas.

Filmski segment Subversive festivala biće održan u bioskopima Tuškanac, Europa, Grič i KIC, a deo festivalskog programa gostovaće od 6. do 10. maja u riječkom Art-kinu Croatia.

Uz filmski segment, Subversive festival nudi i konferencijski i forumski program, Školu savremene lingvistike i Sajam angažovane književnosti, a okupiće ukuono više od 120 istaknutih ličnosti savremene kritičke misli iz celog sveta.

Među gostima su najavljeni i indijska filosofkinja i ekofeministkinja Vandana Shiva, izvršni direktor Greenpeace-a Kumi Naidoo, australijski profesor ekonomije Steve Keen, zatim Ugo Mattei, Wang Hui, Lisa Vogel, Richard Seymour, Vivek Chiber, te članovi Podemosa, Sirize i novoosnovanog Radničkog fronta...

Festivalski sajt je subversivefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu SEEcult.org, odnosno u prilozima ovog teksta - Filmski program + Subversive Forum.

(SEEcult.org)

Mikrobudžetni visoki dometi

http://www.seecult.org/vest/mikrobudzetni-visoki-dometi