Filmske novosti...

Pored mene pobednik Sofesta



Film “Pored mene” Stevana Filipovića trijumfovao je na 45. Filmskom festivalu u Sopotu (Sofest) - dobio je glavnu nagradu za najbolju fotografiju, kao i nagradu žirija publike za najbolji film.

Statueta “Sunce Sofesta” za najbolju fotografiju pripala je Maji Radošević za “snažan, iskren i autentičan prikaz stanja u društvu kod mladih ljudi, izražen kroz hrabre i provokativne filmske prizore”, naveo je u obrazloženju žiri 45. Sofesta, koji je ove godine bio fokusiran na fimsku kameru i profesiju direktora fotografije.

Glavna nagrada 45. Sofesta podrazumeva i novčani iznos od 123.000 dinara (1.000 evra) koji je obezbedio Filmski centar Srbije, a dodeljena je filmu “Pored mene” u konkurenciji sa još 12 domaćih filmova koji su prikazani od 6. do 9. jula.

Stručni žiri dodelio je i statuete “Sunce Sofesta” (po 50.000 dinara), pa je film “Pored mene” odneo i nagradu za najbolju montažu, koju je dobio Stevan Filipović, reditelj i koscenarista tog ostvarenja o današnjoj mladoj generaciji, obrazovanju u eri digitalne revolucije, ljubavi i otuđenju.



Za najbolju kostimografiju nagrađena je Jelena Petrović za “Smrdljivu bajku”, za najbolju scenografiju Aleksandar Denić za “Igru u tami”, za najbolju originalnu muziku Dobrica Višnjić za “Porodicu” i za najbolji dizajn zvuka - Zoran Maksimović i Ognjen Popić za “Procep”.

Predsednik žirija, reditelj Jovan Joca Jovanović, pohvalio je novi koncept Sofesta kao festivala filmskih profesija, koji je uveden prošle godine, kao i spremnost za promene.

Osim stručnog žirija, u kojem su bili i direktor fotografije Damjan Radovanović i scenograf Željko Antović, nagrade je dodelio i žiri publike, koji je najboljim filmom proglasio “Pored mene”.



Nagrada žirija publike za najbolji film – statueta “Sloboda” i novčani iznos od 123.000 dinara pripala je producentskoj kući Hypnopolis, uz obrazloženje da film “Pored mene” daje “upečatljiv prikaz otuđenosti jedne čitave generacije koju maestralno na filmsko platno donosi plejada mladih srpskih glumaca zbog kojih vredi otići u bioskop”.

Reditelj i scenarista Stevan Filipović i koscenaristkinja Milena Bogavac takođe su nagrađeni diplomama.

Žiri publike je dodelio i dve glumačke nagrade - za najbolju žensku ulogu nagrađena je Jelena Đokić (Smrdljiva bajka), a za mušku Radoš Bajić (Braća po babine linije).

Glumačke nagrade od ove godine nose ime nedavno preminulog glumca Velimira Bate Živojinovića, a takođe su vredne po 123.000 dinara.

Osim nagrađenih, na 45. Sofestu prikazani su i filmovi “Dobra žena” Mirjane Karanović, kojim je taj festival svečano otvoren 6. jula, te “Bez stepenika”, “Apofenija”, “Sizif K”, “Vlažnost”, “Otadžbina” i “Otvorena”.

Na otvaranju Sofesta uručena je novouspostavljena Statueta slobode za doprinos filmskoj umetnosti proslavljenom direktoru fotografije Božidaru Boti Nikoliću koji je zaslužan za neke od kultnih filmova domaće kinematografije, kao što su “Dečko koji obećava”, “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug”, “Balkanski špijun”, “Petrijin venac” i više od 50 drugih.

Za 45. Sofest nije bilo selekcije programa, već su svi filmovi koje je finansijski podržao Filmski centar Srbije imali pravo i obavezu da budu prikazani na domaćem festivalu. Od nezavisnih produkcija, kako je ranije izjavila umetnička direktorka Sofesta Maja Uzelac, vrlo mali broj se nije odazvao, uglavnom iz tehničkih razloga.

(SEEcult.org)

Sve najbolje na početku 63. PFF



Komedijom “Sve najbolje” hrvatske rediteljke Snježane Tribuson 9. jula svečano je otvoren 63. Pulski filmski festival pred tradicionalno prepunom Arenom, a do 16. jula ponudiće više od 135 projekcija u okviru devet programa na 15 lokacija.

Čast da proglasi otvorenim 63. PFF pripala je mađarskoj filmskoj rediteljki Marti Mesaroš (Mészáros) kojoj je uručena Zlatna arena za životno delo.

Marta Mesaroš je prva žena rediteljka koja je u Mađarskoj snimila film, osvojila Zlatnog medveda u Berlinu i do danas ostala jedna od najvažnijih evropskih autorki. Nagradu za životno delo uručio joj je producent, zamenik predsednika Evropske filmske akademije i član Umetničkog saveta PFF-a Mike Downey, a svečanost je uveličao tradicionalni vatromet.

Povodom svog 50-godišnjeg predanog rada na filmu, u kojem je spojila intimne priče i političku pozadinu, Marta Mesaroš je rekla da ju je okruženje u kojem je živela nateralo da radi baš takve filmove. Za vreme Staljinovog režima doživela je mnoge tragedije i izgubila oca, a bilo je zahtevno biti i prva žena reditelj u Mađarskoj. “Danas, kada se ne ističe da sam ženska režiserka, već me nazivaju samo režiserkom, vrlo sam ponosna”, rekla je 85-godišnja Marta Mesaroš, koja je upravo završila još jedan provokativan film, a pulska publika imaće priliku da pogleda u Kinu Valli pet njenih nagrađivanih ostvarenja.

Marta Mesaroš je ispričala novinarima i da je za vreme svog prvog boravka u Puli bila gošća tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.



Početak 63. PFF-a protekao je u znaku ženskog stvaralaštva i zahvaljujući filmu “Sve najbolje” Snježane Tribuson, kojim je otvoren. Radnja tog filma o usamljenosti i potrazi za ljubavlju događa se za vreme božićnih praznika, preplićući sudbine usamljene poslastičarke Verice (Ksenija Marinković), svetski uspešne operske pevačice Brankice (Renata Pokupić) i harizmatičnog baritona Martina (Ozren Grabarić).

U filmu igraju i Ksenija Pajić, Dora Fišter Toš, Jasna Bilušić, te Bogdan Diklić, Goran Navojec, Jernej Šugman, Krešimir Mikić i Goran Bogdan.

Pulski festival nudi u 63. izdanju 50 premijera, a uz devet filmskih programa, obuhvata i šest predavanja, četiri okrugla stola, pet predstavljanja knjiga, šest izložbi, osam koncerata, te radionice i niz drugih pratećih programa na 15 lokacija.



Glavni takmičarski program Hrvatskog filma obuhvata sedam igranih i dokumentarnih filmova, uz dva van konkurencije, od kojih će tri imati svetske premijere – dva ostvarenja rediteljki, “Trampolin” Katarine Zrinke Matijević i “Pomutnje” Lane Kosovac, te “Ministarstvo ljubavi” Pave Marinkovića.

Uz "Sve najbolje", u konkurenciji su i filmovi “Generacija ‘68”, dokumentarac Nenada Puhovskog, bioskopski hit “Narodni heroj Ljiljan Vidić” Ivana-Gorana Viteza, te “S one strane” Zrinka Ogreste, dok će van konkurencije biti prikazan dokumentarac “Modri kavez” Brune Bajić i “Život je truba” Antonija Nuića.

U selekciji manjinskih koprodukcija takođe će biti prikazano sedam naslova u trci za nagrade – “Dobra žena” Mirjane Karanović, rediteljski prvenac proslavljene glumice iz Srbije, koji je svetsku premijeru ima na Sandensu, “Hjuston, imamo problem!” Žive Virca iz Slovenije, premijerno prikazan na Trajbeka festivalu, zatim “Lazar” Svetozara Ristovskog iz Makedonije, psihološki triler “Puni udar” Davida Verbeka (Verbeek) iz Holandije o vojnom navigatoru koji iz baze u Nevadi upravlja američkim dronovima u Avganistanu i Pakistanu, “Trema” Jorgosa Zoisa (Yorgos) iz Grčke o premijeri najiščekivanijeg avangardnog pozorišnog komada godine koja se pretvara u kolektivni performans na granici fikcije i stvarnosti kada grupa mladih, naoružanih ljudi uđe na pozornicu.



U konkurenciji je i film “Vrapci” Runara Runarsona (Runarsson) iz Islanda, nagrađen na festivalima u Torontu, Čikagu, Sao Paolu, Solunu…

Van konkurencije biće prikazan film “Oslobođenje Skoplja” Radeta i Danila Šerbedžije, koprodukcija Makedonije, Hrvatske, Finske i Velike Britanije, nastala prema poznatoj drami Dušana Jovanovića. Film je smešten u Skoplje 1941. godine i prati 11-godišnjeg dečaka Zorana koji svedoči ratnim užasima. Dok se njegov otac bori u partizanima, majka se zbližava sa nemačkim oficirom.

Posebne projekcije imaće “Barakude” Petera Radovića Jr, snimak pozorišne predstave “Pomutnje” (Branko Brezovec) i pretpremijera nove hrvatske serije “Novine” Dalibora Matanića.

Program Kratka Pula nudi 17 filmova, od kojih će četiri imati premijere, a 13 filmova je u trci za nagrade u međunarodnom programu.



Žiri za dugometražne filmove u okviru Hrvatskog programa čine: filmolog Bruno Kragić iz Hrvatske, glumica i producentkinja Labina Mitevska iz Makedonije, montažer Hrvoje Mršić iz Hrvatske, britanski producent i novinar Donald K. Ranvaud i hrvatska glumica Sanja Vejnović, dok će kratke filmove i studentsku selekciju producent Crhist Auty iz Italije, te reditelj Daniel Kušan i filmski kritičar Daniel Rafalić iz Hrvatske. Žiri za međunarodni program čine: reditelj Stevan Filipović iz Srbije, rediteljka Ivona Juka iz Hrvatske i direktorka Festivala u Vizbadenu Gaby Babić.

Uprkos smanjenom budžetu, Pula je pre dve godine dobila nove filmske programe Dizalicu, Kinoteku i Studentski program, kao i novi pogram za filmske profesionalce Pula PROfessional. Takođe, internacionalizovani su žiriji, pa ih je prema novom konceptu ukupno četiri - za hrvatski dugometražni program, hrvatski kratkometražni i studenski program, međunarodni program, te za nagradu Susjedi i prijatelji.

Ove godine posebna se pažnja pridaje scenariju kao osnovi za izradu filma, pa će upravo većina predavanja Pula PROfessionala biti povećena toj temi.

Pulski festival nudi i atraktivne koncerte i filmske izložbe, počev od Izložbe plakata savremenog srpskog filma u SKUC-u, čiji je kustos Miroljub Vučković, preko izložbi “Impromptu” Maria Delića u Galeriji Makina, “Renata Poljak: Partenza” kustosa Mladena Lučića u MSUI, te već tradicionalne izložbe “Cinemaniac” kustoskinje Branke Benčić, do izložbe učeničkih radova Škole primenjenih umetnosti i dizajna u Kinu Valli i izložbe “Pozor... snima se u Istri!” u galeriji C8, ostvarene u saradnji sa Istarskom filmskom komisijom i Danielom Rafaelićem.

U muzičkom programu nastupiće sastavi Detour, Nola, Mate Matišić kvartet, Rundek Cargo Trio i Drvored, te DJ-evi Innaca, Ivo Zuban i Mario Kovač.

Pulski festival i ove godine ima podršku Hrvatskog Telekoma, a novi sponzor je KMAG-KIA Motors Adria Group.

Festivalski sajt je pulafilmfestival.hr, a program se nalazi i u Kalerndaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Saradnjom do digitalnog arhiva Pulskog festivala



Predstavnici Pula film festivala (PFF), Jugoslovenske kinoteke i Hrvatskog državnog arhiva dogovorili su se o saradnji na osnivanju zbirke digitalnog arhiva PFF-a, ističući njegovu važnost za budućnost regionalnog filma.

Javna ustanova Pula film festival, Jugoslovenska kinoteka i Hrvatski državni arhiv obavezuju se potpisanim sporazumom da međusobno sarađuju na prikupljanju, obradi i korišćenju arhivske građe i stvaranju dokumentacione zbirke i celine građe od samog osnivaja filmskog festivala u Puli. Osim toga, potpisnici će predložiti plan izrade dugoročne strategije restauracije i digitalizacije arhivske građe, te osigurati finansijsku podrssku, saopsstili su organizatori 63. PFF-a.

Direktorka Pulskog filmskog festivala Gordana Restović rekla je na konferenciji za novinare da su inspiraciju za osnivanje digitalnog arhiva našli upravo tokom priprema za prošlogodišnji PFF.

“Filmić o 53. Puli sniman na jednom DVD-u, a prikazan na prošlogodišnjem Festivalu, bio nam je podsticaj da krenemo u ovako veliki podvig”, rekla je Gordana Restović.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je važnost potpisivanja tog sporazuma, jer je Pulski festival, kako je rekao, oduvek bio izuzetno značajan za kinematografiju u regionu. Pantelić je izrazio uverenje da će će se prikupljanjem arhivske građe doći do novih saznanja.



Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović rekao je da se u toj ustanovi čuvaju pobednici Pulskog festivala od osnivanja do 1990. godine, dodajući da su neki od njih već digitalizovani, a za dalji rad važna je međusobna komunikacija u koju su se i upustili.

Načelnica Odseka za zaštitu i restauraciju filmske građe u Hrvatskom državnom arhivu Carmen Lhotka pozvala je građane Pule da pretraže svoje tavane i da, ukoliko nađu bilo šta u vezi sa PFF-om, prilože za budući digitalni arhiv.

Članica Upravnog odbora PFF-a Jasna Jaklin Majetić rekla je da će festivalska zbirka biti temelj za razvoj daljeg kulturnog turizma grada Pule.



Sporazum je podržao i Grad Pula, a prema rečima zamenice gradonačelnika Elene Puh Belci, objedinjavanje bogate festivalske građe i njeno predstavljanje široj javnosti zajednički je cilj i Grada i Festivala.

“Pula i njen filmski festival, uz koji su stasale generacije, ponose se svojom bogatom istorijom, a arhiv će zauvek čuvati uspomenu na film”, rekla je ona.

Pulski filmski festival premijerno predstavlja u 63. izdanju 50 filmova, a uz ukupno 135 projekcija, nudi do 16. jula i predavanja, okrugle stolove, promocije knjiga, izložbe, koncerte, radionice i druge prateće programe na 15 lokacija.

Festivalski sajt je pulafilmfestival.hr, a program se nalazi i u Kalerndaru portala SEEcult.org

*Foto: Slaven Radolović

(SEEcult.org)

Mladi duh Evrope na 23. Paliću



Festival evropskog filma Palić 13. put predstavlja filmove savremenih, inventivnih autora čija dela pomeraju granice filmske umetnosti, a publika će moći besplatno da ih pogleda u programu “Mladi duh Evrope” na Letnjoj pozornici bioskopa Abazija, nedaleko od jezera Palić.

U okviru programa “Mladi duh Evrope”, biće prikazan novi film Žan Kristofa Morisa i francuske umetničke grupe Psi Navare (Les Chiens du Navarre) “Apneja”, koji je predstavljen u programu Nedelja kritike u Kanu ranije ove godine, a prati zaljubljeni trio koji pokušava da se snađe u moru izazova savremenog društva, ali se suočava sa ekonomskom i admistrativnom stvarnošću moderne Francuske. U potrazi za dahom slobode, ovaj trio otkriva sav apsurd savremenog sveta.

Na sličan način, istim apsurdom se bavi i kratki animirani “Scenografija” kultnog španskog animatora Alberta Vaskeza o tankoj liniji između jave i sna u ubrzanoj kolotečini stvarnog i fiktivnog života koji živimo.



Najavljen je i jedan od najnagrađivanijih dokumentaraca ove godine “Dead Slow Ahead” koji prati otuđenu posadu savremenog teretnog broda sastavljenu od ljudi sa svih krajeva planete u besciljnom traganju za konačnom destinacijom stvarajući zastrašujuću sliku sveta u kojoj čovek biva tretiran kao potrošna roba u službi kapitala. U takvom svetu borba za slobodu predstavlja imperativ i jedini spas ljudskom postojanju.

Borba za umetničku slobodu grupe neoavangardnih umetnika na liniji Ljubljana, Zagreb, Novi Sad i Subotica tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka tema je dokumentarnog filma “Druga linija” Nenada Miloševića, koja otkriva nastanak, procvat i zabranu savremene umetničke prakse okupljene oko legendarne Tribine mladih u Novom Sadu.



Ista umetnička praksa je okosnica i srednjometražnog filma “Minotaur” Sabolča Tolnaija, prikazanog na festivalu u Roterdamu ove godine, koji će na Paliću doživeti domaću premijeru.

Za bolje razumevanje ta dva filma, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i Savremenom galerijom Subotica, biće predstavljena izložba “Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma” koju je priredio kustos MSUV Nebojša Milenković. Na toj izložbi, koja će biti otvorena 18. jula, biće prikazani radovi umetničkih grupa Kod i E) kod, Bosch & Bosch i drugih konceptualista sa prostora Vojvodine.



Za slobodu umetničkog izražavanja bore se i akteri estonskog dokumentarca “Imrovizovano” koji prati grupe muzičara posvećene istraživanju samog zvuka kroz stvaranje muzike u trenutku, bez prethodnog pripremanja, muzike koja se izvodi jednom i nikada više.

Za zatvaranje programa “Mladi duh Evrope” najavljen je film “Beskrajna poezija” kultnog režisera, pesnika, pozorišnog reditelja, kreatora i scenariste kultnih Mebijusovih stripova Inkal i Metabaroni, ezoterika i tvorca Psihomagije, jedinstvenog Alehandra Hodorovskog.



Hodorovski je, kako ističu organizatori Palića, ona veza između Bretona i nadrealizma, psihodeličnih revolucija 60-ih i 70-ih i savremenog doba, u kojem stvara filmove sa jednakim ushićenjem.

“Beskrajna poezija” je vezivna, objedinjujuća tačka programa “Mladi duh Evrope” koja upozorava da se osvojene slobode moraju braniti iznova, zauvek.

Palićki festival biće održan 23. put od 16. do 22. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici, a prikazaće više od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina, uz prisustvo velikog broja gostiju iz cele Evrope.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Evropa u trci za Zlatni toranj



Palićki filmski festival predstavlja u Glavnom programu 14 evropskih filmova koji se bave temama u rasponu od izbegličke krize do porodičnih drama, a potpisuju ih proslavljeni reditelji poput Đanfranka Rosija, Kristijana Munđijua, Bruna Dumona i Nikolasa Vindinga Refna, ali i debitanti, kao što je Renars Vimbe, dobitnik Kristalnog medveda.

Glavni program 23. Festivala evropskog filma Palić počinje 16. jula na Letnjoj pozornici berlinskim pobednikom “Požar na moru” Đanfranka Rosija, koji je van konkurencije, a reč je o dokumentarcu koji sklanja medijsko senzacionalističku masku sa “najveće tragedije u savremenoj istoriji od Holokausta” i otkriva ljudsko lice tekućeg izbegličkog problema.

Sniman je tokom nekoliko meseci na najjužnijem italijanskom ostrvu Lampeduza, udaljenom od Severne Afrike svega 113 kilometara, koje još od 90-ih predstavlja metaforu za najmasovniji i najsmrtonosniji tranzit stotina hiljada muškaraca, žena i dece ka Evropi, posebno poslednjih godina.

Prve festivalske večeri biće prikazan i letonski film “Snovi”, debitantsko ostvarenje Renarsa Vimbe ovenčano Kristalnim medvedom na Berlinalu, koje prati 17-godišnjakinju koja se nakon smrti bake suočava sa teškim životnim odlukama čije posledice mogu drastično uticati na živote njenog mlađeg brata i nje...



Jedna od poslastica Glavnog programa 23. Palića je “Demon pod reflektorima” danskog reditelja Nikolasa Vindinga Refna koji se proslavio filmovima “Drive”, “Valhalla Rising” i “Bronson”. Elle Fanning igra manekenku na početku karijere čiju mladost i vitalnost počinju da proždiru žene opsednute lepotom... U filmu igraju, između ostalih, i Kristina Hendriks (Christina Hendricks) i Kianu Rivs (Keanu Reeves).

Poljsko ostvarenje “Draž” Agnješke Smozinske (Agnieszka Smoczyńska) premijerno će biti prikazano 17. jula, a prema sinopsisu, dve sestre sirene, pola žene - pola ribe, igraju u noćnom klubu. Jedna od njih se zaljubljuje u prelepog mladića, što ih stavlja pred okrutan i krvav izbor…

Publika 23. Palića videće 18. jula mađarsku krimi komediju “Ubica čistog srca” Atile Tila (Attila Till) o bandi ubica u invalidskim kolicima, kao i nemački film “Toni Erdman”, koji potpisuje Maren Ade, i o kojem se u Kanu pričalo kao o glavnom pretendentu na Zlatnu palmu.



Novi film nagrađivanog rumunskog reditelja Kristijana Munđijua “Matura” biće premijerno u Srbiji prikazan 19. jula, a govori o kompromisima i implikacijama roditeljstva. “Gardijan” ga je opisao kao “složen, duboko inteligentan film i sumorna slika stanja nacionalne depresije u Rumuniji, gde se generacija rođena 90-ih nada da će imati priliku da ponovo počne”.

Film “Iza brda i planina” Erana Kolirina istražuje pomešana osećenja mnogih Izraelaca koji pokušavaju da racionalizuju osećaj ličnog identiteta nasuprot disfunkciji države, dok poljsko-švedski film “Ljubav je gorka” Tomaša Vasilevskog (Tomasz Wasilewski), koji u Berlinu je dobio Srebrnog medveda za scenario, prati naizgled četiri srećne žene različitih godišta koje odlučuju da je vreme da promene živote, izbore se za sreću i ispune sve svoje želje. Film se dešava nakon promena u Poljskoj, 1990. godine.



Biće prikazana i neobična romansa “Zoologija” ruskog reditelja Ivana Tverdovskog, koja je upravo dobila specijalnu nagradu žirija 51. Filmskog festivala u Karlovim Varima, a govori o sredovečnoj ženi iz malog grada kojoj raste rep.

Domaći predstavnik u Glavnom takmičarskom programu je film Miloša Radovića “Dnevnik mašinovođe” sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi, koji je na nedavnom Filmskom festivalu u Moskvi dobio nagradu publike, a na Letnoj pozornici na Paliću biće prikazan 20. jula.

Među filmovima u Glavnom programu je i “Tihi zaliv” francuskog reditelja Bruna Dumona, jednog od najznačajnijih savremenih autora - ironična, sarkastična komedija koja se dešava 1910. godine kada nekoliko turista nestaje tokom odmora na predivnim plažama Lamanša.



Finsko ostvarenje “Najsrećniji dan u životu Oli Makija” Juhe Kuosmanena obrađuje priču o bokseru koji se bori u leto 1962. za titulu svetskog bokserskog šampiona u perolakoj kategoriji. Sve što treba da uradi je da malo izgubi na težini i da se koncetriše pred meč. Ali, postoji problem - zaljubio se.

Van konkurencije biće prikazana francuska komedija “Sveta ljubav” (Benoît Delépine, Gustave Kervern) o ocu i sinu koji izazivaju haos kada krenu vinskim putem na festival farmi.

Svi filmovi iz Glavnog takmičarskog programa, osim “Dnevnika mašinovođe”, biće premijerno prikazani u Srbiji.

U žiriju Glavnog takmičarskog programa, koji će dodeliti Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju, ove godine su turska rediteljka Jesim Ustaoglu, producentkinja Rina Šildoš iz Estonije, glumica Aiste Diržiute iz Litvanije, rediteljka Mihaela Kezele iz Nemačke i srpski reditelj Stefan Arsenijević.

Na 23. FEF Palić biće dodeljena i nagrada publike “Gorki list” za najbolji film Glavnog takmičarskog programa.

Palićki festival prikazaće do 22. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici više od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina, a uprkos smanjenom budžetu, najavio je i prisustvo velikog broja gostiju iz cele Evrope.

Festival će otvoriti na Letnjoj pozornici na Paliću ovogodišnji dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji - reditelji Slobodan Šijan iz Srbije i Ulrih Zajdl iz Austrije.

U takmičarskom programu “Paralele i sudari” je 11 aktuelnih filmova iz istočnoevropskih zemalja, počev od rumunskog filma “Nazakonito” Adriana Sitarua, koji će biti prikazan 17. jula. Filmska priča o bratu i sestri i njihovoj nezakonitoj ljubavi dobila je odlične kritike na Filmskom festivalu u Berlinu i izazvala polemike zbog teme kojom se bavi.

Žiri filmske kritike, koji će proglasiti najbolji film programa “Paralele i sudari”, čine Marina Rihter (Austrija), Marija Ulfsak (Estonija) i Kolet de Kastro (Francuska).

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Trijumf Ogreste na 63. Puli



Film “S one strane” hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste trijumfovao je na 63. Pulskom filmskom festivalu, osvojivši Veliku zlatnu arenu za najbolji film, kao i Zlatne arene za režiju, scenario, glavnu mušku i žensku ulogu Lazara Ristovskog i Ksenije Marinković, te za montažu i oblikovanje zvuka, kao i nagradu kritike “Oktavijan”. Zlatnu arenu za najbolju manjinsku koprodukciju dobila je drama “Dobra žena” Mirjane Karanović, kojom je slavna glumica debitovala kao rediteljka, a u međunarodnom programu pobedio je rumunski film “Nezakonito” Adriana Sitarua, koji je dobio i diplomu žirija programa Prijatelji i susedi.

Ogrestinom filmu, u produkciji Interfilma, HRT-a i Zilliona iz Srbije, dodeljena je Velika Zlatna arena zbog “upečatljivog utiska neizvesnosti i postupnog razvoja emocionalne i dramske napetosti koje dovodi do globalne metafore”, kako je naveo žiri Hrvatskog programa 63. Pulskog festivala, koji se završava 16. jula svečanim uručenjem nagrada u Areni.

Zlatna arena za režiju dodeljena je Ogresti za to što filmom “S one strane”, koristeći sva filmska izražajna sredstva, “uvlači gledaoca kao posmatrača sa druge strane u teskoban svet junaka filma”. Takođe, dobio je Zlatnu arenu sa Matom Matišićem za scenario koji “dramaturgijom postiže visok stepen uverljivosti priče koju dodatno osnažuje nepredvidljivi obrt”, naveo je u obrazloženju žiri koji su činili glumica Sanja Vejnović (predsednica), direktor Leksikografskog zavoda “Miroslav Krleža” Bruno Kragić, glumica Labina Mitevska, filmski montažer Hrvoje Mršić i producent Donald K. Ranvaud.



Zlatnu arenu za najbolju glavnu mušku ulogu dobio je srpski glumac Lazar Ristovski, koji u filmu “S one strane” igra Žarka koji se, nakon povratka u Beograd iz Haga, gde je služio višegodišnju kaznu zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i Bosni, javlja supruzi u Zagrebu koju je napustio pre 20 godina. Ristovski je nagrađen za “uverljivu interpretaciju oslonjenu više na sugestiju nego na eksplikaciju”. Glumica Ksenija Marinković, koja tumači lik Žarkove supruge Vesne, dobila je Zlatnu arenu za najbolju glavnu žensku ulogu za “izuzetno senzibilnu kreaciju koja je ključno doprinela utisku filma”.

Među ukupno osam nagrada koje je odneo Ogrestin film su i Zlatne arene za montažu (Tomislav Pavlica) i za oblikovanje zvuka (Martin Semenčić i Ivan Zelić).

Zlatnu arenu za najbolju manjinsku koprodukciju odnela je “Dobra žena” Mirjane Karanović, takođe priča o ratnom zločinu u kontekstu porodice i šireg posleratnog društva. “Dobra žena” je, kako je istakao žiri, impresivno debitantsko delo koje dramski snažno i kroz niz upečatljivih glumačkih interpretacija problematizuje odnos istine i emocije.



Zlatna arena za režiju u programu manjinskih koprodukcija dodeljena je Runaru Runarosinu za film “Vrapci”, a za glumačko ostvarenje nagrađen je Vedran Živolić za ulogu u filmu “Lazar” Svetozara Ristovskog.

Među sedam hrvatskih filmova u trzi za nagrade, trijumfovala je i komedija “Sve najbolje” rediteljke Snježane Tribuson, kojom je 63. Pulski festival i otvoren 9. jula u prepunoj Areni.

Film “Sve najbolje” odneo je Zlatne arene za najbolju sporednu mušku ulogu (Goran Navojec), scenografiju (Željka Burić), kostimografiju (Ivana Zozola Vargović), vizualne efekte (Saša Budimir, Ratimir Rakuljić i Lado Skorin), dok je mlada glumica Renata Pokupić dobila nagradu “Breza” za najboljeg debitanta.

Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu dodeljena je Teni Brankov Nemet za ulogu u filmu “Trampolin” Katarine Zrinke Matijević.



Za kameru je nagrađena Tamara Cesarec za film “Narodni heroj Ljiljan Vidić” reditelja Ivana-Gorana Viteza, koji je dobio i nagradu za masku (Slavica Šnur), dok je Zlatna arena za muziku dodeljena Rundek Cargo Triju za dokumentarac “Generacija '68” Nenada Puhovskog.

U međunarodnom programu najboljim filmom proglašena je drama “Nezakonito” Adriana Sitarua koji će videti i publika 23. Festivala evropskog filma Palić u programu Paralele i sudari, a govori o nedozvoljenoj ljubavi brata i sestre.

Žiri međunarodnog programa 63. Pule, koji su činili hrvatska rediteljka Ivona Juka, srpski reditelj Stevan Filipović i direktorka Vizbadena Gaby Babić, istakao je u obrazloženju da Sitaruov film bez propovedanja ili biranja strane istražuje moralno i zakonito kroz složene porodične odnose, iskreno prema društvu u kojem je nastao.

Sitaruov film dobio je i diplomu žirija programa Susedi i prijatelji (reditelj Călin Peter Netzer, producent i reditelj Ivan Ostrochovský i producentkinja Mia Pećina), koji je dodelio posebno priznanje filmu “Hjuston, imamo problem!” Žige Virca iz Slovenije.



Međunarodni žiri 63. Pule dodelio je posebno priznanje filmu “Tramontana” (Vatche Boulghourjian) koji “pronalazi dobrotu na složen način i pokazuje da ponekad život donosi neočekivanu vizuru”.

Hrvatsko društvo filmskih kritičara dodelilo je nagradu “Oktavijan” Ogrestinom filmu, koji je dobio prosečnu ocenu 4,28, dok je publika dodelila nagradu Zlatna vrata Pule filmu “Lazar” makedonskog reditelja Svetozara Ristovskog, koji je dobio prosečnu ocenu 4,89.

Pobednički film “S one strane” dobio je ocenu 4,41, a nešto bolje od njega publika je ocenila filmove “Sve najbolje” (4,42), “Hjuston, imamo problem!” (4,57), “Ministarstvo ljubavi” (4,52) i “Oslobođenje Skoplja” (4,50). “Dobra žena” dobila je prosečnu ocenu 4,21.

Ogrestin film je, inače, dobio i posebno priznanje žirija Europa Cinemas na ovogodišnjem Berlinalu, a na Festu u Beogradu dobio je nagradu za najbolju manjinsku koprodukciju, kao i nagradu za režiju i nagradu “Nebojša Đukelić” za najbolji film u regionu. Uoči Pulskog festivala, prikazan je i na 51. Filmskom festivalu u Karlovim Varima.

U programu “Mala Pulica” diplomu za najbolji dugometražni film dobio je “Mali gangster” Arnea Tonena, u studentskom programu najboljim je proglašen “Ljubav” rediteljke Boje Harizanove, a za najbolji kratki hrvatski film nagrađen je “Cveće” rediteljke Judite Gamulin.

*Foto: PFF

(SEEcult.org)

Zajdl: Otpor željama mase

http://www.seecult.org/vest/zajdl-otpor-zeljama-mase

Budžet - bolna tačka Palića



Festival evropskog filma Palić, čiji je značaj prepoznala ove godine i Evropska komisija kroz potprogram “Mediji” Kreativne Evrope, i dalje ima, međutim, nedovoljnu domaću podršku, ali uprkos kriznom budžetu, nudi više od sto filmova autora različitih generacija, pružajući uzbudljiv presek kinematografije današnje Evrope.

Direktor Festivala Radoslav Zelenović izjavio je 17. jula na konferenciji za novinare na Paliću da je budžet i dalje bolna tačka, te da ove godine iznosi svega polovinu nekadašnjih sredstava, predviđenih Protokolom sa Republikom, Pokrajinom i Gradom Suboticom.

“Pre nekoliko godina, na osnovu Protokola Republike, Pokrajine i Subotice imali smo 420.000 evra, a ove godine uz mnogo sreće i podršku Kreativne Evrope samo oko 200.000”, rekao je Zelenović.

“Nama ovakav veliki festival treba, a ne znam da li treba ovom društvu”, dodao je Zelenović, koji je godinama vodio i Jugoslovensku kinoteku.

“Neverovatno je da sam se uoči već 23. Festivala prvi put zvanično sreo sa nekim gradskim sekretarom za kulturu Subotice. Ljubazna gospođa Miroslava Babić sastala se sa mnom i programskim direktorom Mišom Mogorovićem. Objasnili smo joj, a i sinoć smo o tome razgovarali sa (gradonačelnikom Bogdanom) Labanom i (zamenikom pokrajinskog sekretara za kulturu Vojvodine Nebojšom) Kuzmanovićem, da treba da se vrati status FEF-a koji je imao u okviru Protokola. Na vreme smo počeli da ‘pritiskamo’ nadležne i već započeli pripreme za 24. FEF, jer jedino tako festival može normalno da funkcioniše”, rekao je Zelenović, koji je na otvaranju 23. Palića 16. jula uručio nagradu “Aleksandar Lifka” jednom od dvojice ovogodišnjih austrijskom reditelju Ulrihu Zajdlu.



Prema rečima Zelenovića, 23. Palić je sa nešto više od sto filmova dosegao limit zbog infrastrukture.

“Divno je što je renovirana Velika terasa, sa lepom Kongresnom salom pogodnom za projekcije, ali je prosto neverovatno da nema ugrađenu klimu. Ako bi se to sredilo, mogli bismo da prikazujemo filmove tokom celog dana, da tu preselimo veliki broj festivalskih programa”, naveo je Zelenović.

Palićki festival je od inicijalnog izdanja 1992. godine, kada je održan kao filmska smotra, doživeo do sada niz promena, a 2003. godine i bitnu transformaciju u festival posvećen isključivo evropskom filmu. I ranije je kuburio sa finansijskim sredstvima, a 1996. godine nije ni održan zbog problema sa budžetom.

Pripreme za 23. Palić započete su još u septembru, a jedina nepoznanica ponovo je bio jedino budžet.

“Na vreme smo znali šta hoćemo, koje filmove i goste, ali smo bili limitirani jednom nepoznanicom - koliko će novca biti za organziaciju”, rekao je Zelenović u intervjuu za festivalski bilten, dodajući da ta činjenica nosi mnoge rizike.



Festival je dobio ove godine od pokrajinskih vlasti Vojvodine svega tri miliona dinara, što je gotovo 70 odsto manje nego 2015. godine. Od Grada Subotice dobijena su 4,4 miliona (1,5 milion manje nego 2015), a od Ministarstva kulture i informisanja Srbije devet miliona (milion manje nego 2015).

Pomoć Evropske komisije na konkursu potprograma "Mediji" Kreativne Evrope, odobrena u iznosu od 40.000 evra, značila je “finansijsku injekciju u pravi čas”, ali pre svega predstavlja satisfakciju, istakao je Zelenović, podsećajući da je evropska podrška Palicu data u oštroj konkurenciji od više od sto festivala u Evropi.

Zelenović je podsetio da je u obrazloženju odluke o dodeli sredstava istaknuto da je FEF Palić “veoma uticajan festival od javnog značaja koji predstavlja širok spektar filmova” visokog umetničkog nivoa. Posebno je istaknuta i efikasnost organizacije Festivala “u cilju stvaranja snažne oaze evropskih filmova”.



Značaj FEF Palić istakli su na otvaranju 23. festivalskog izdanja i predstavnici pokrajinskih i gradskih vlasti, obećavši načelno nastavak podrške.

Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i verske zajednice Vojvodine Nebojša Kuzmanović rekao je da FEF Palić predstavlja “događaj za divljenje” i dokaz da, "i pored teških vremena za kulturu, kvalitet može da se održi zahvaljujući ambiciji, stručnosti i upornosti ljudi koji ga vode".

“Uz ovaj Festival, Subotica i Palić su postali prepoznatljivo mesto na kulturnoj mapi Evrope. Naš Sekretarijat je prepoznao njegov značaj i zato ga podržava, nekad sa većom, nekad sa manjom sumom novca, ali je želja da ga podržimo svakako deo naše kulturne politike”, preneo je Kuzmanović reči pokrajinskog sekretara za kulturu Miroslava Štatkića, čije je pismo pročitao.

I gradonačelnik Subotice Bogdan Laban obećao je dalju podršku FEF Palić i poručio da gradske vlasti neće “dozvoliti da nestane”.

“Za Subotičane je ovaj Festival posebno značajan ne samo zato što je utemeljio filmske vrednosti, već i zbog interesantnih susreta sa umetnicima, kao i zbog pratećih programa u vezi sa ekologijom, muzikom, turizmom. Uprkos teškoćama, nećemo dozvoliti da nestane. Naprotiv. Festival na Paliću ima više nego divnu publiku, dugu tradiciju i dobar glas što je dovoljna osnova za njegov dalji rast”, rekao je Laban.

Festival je zbog hladnog i kišnog vremena otvoren u Kongresnoj sali, a ne na Letnjoj pozornici, a prisustvo pokrajinskih i gradskih zvaničnika programski direktor FEF Palić Miroslav Mogorović iskoristio je kao priliku da ih zamoli za pomoć da Kongresna sala dobije klimu.

“Za daji razvoj je potrebna festivalska palata. Sada je imamo, samo još fali klima”, rekao je Mogorović, što je publika podržala velikim aplauzom.

Glavni gosti 23. Palića, čuveni reditelji Zajdl i Šijan, takođe istakli na konferenciji za novinare značaj tog festivala, koji će do 22. jula ugostiti brojne druge autore i članove filmskih ekipa.

Palićki festival predstavlja u Glavnom programu 14 evropskih filmova koji se bave temama u rasponu od izbegličke krize do porodičnih drama, a potpisuju ih reditelji poput Đanfranka Rosija, Kristijana Munđijua, Bruna Dumona i Nikolasa Vindinga Refna. U takmičarskom programu “Paralele i sudari” je 11 aktuelnih filmova iz istočnoevropskih zemalja, počev od rumunskog filma “Nazakonito” Adriana Sitarua, koji je upravo nagrađen na 63. Pulskom filmskom festivalu.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Šanse za audiovizuelni sektor



Filmski centar Srbije (FCS) i Festival evropskog filma Palić organizovali su dvodnevni događaj posvećen potprogramu MEDIA evropskog programa Kreativna evropa koji nudi 14 konkursa za audiovizuelni sektor, a među uspešnim projektima iz Srbije je i sam Palićki festival.

Dvodnevni “MEDIA dan” počeo je 18. jula u Kongresnoj sali Velike terase na Paliću prezentacijom rukovoditeljke MEDIA deska Srbije Nevene Negojević koja je podsetila da je Srbija od 2014. godine član programa Kreativna Evropa (potprograma za kulturu), a da je od decembra 2015. i član potprograma MEDIA, što znači da poslenici iz audiovizuelnog sektora mogu da konkurišu sa svojim projektima ravnopravno sa kolegama iz Evrope.

Nevena Negojević je podsetila da potprogram MEDIA postoji pod različitim imenima već 25 godina, tokom kojih je sufinansirao različite projekte sa čak 2,4 milijarde evra. U novije vreme, kako je dodala, jedino za tu oblast budžet konstantno raste, a za aktuelni period Kreativne Evrope, od 2014. do 2020. godine, iznosi 820 miliona evra.

Audiovizuelni sektor je strateški bitan, dodala je ona, jer je prepoznato da je audiovizuelni sektor deo kulture koji najviše “uplivava” u kreativne industrije i tako može ne samo da troši sredstva, nego i da zarađuje, što je u skladu sa idejom Kreativne Evrope da stvori mehanizme kroz koje će kultura postati samoodrživa.

Potprogram MEDIA fokusiran je na razvoj audiovizuelnog sektora i obuhvata 14 različitih konkursa, koji se mogu podeliti u četiri grupe, uslovno rečeno, jer ima i preplitanja. Grupe se odnose na razvoj i produkciju audiovizuelnih dela (pojedinačni i grupni projekti, TV program, video igre), zatim na podršku distribuciji (automatska i selektivna, onlajn, prodajni zastupnici), podršku razvoju publike, kao i na edukaciju, umrežavanje i usavršavanje.

Obaveza Srbije bila je da oformi MEDIA desk kao implementaciono telo tog potprograma, što je i učinjeno u martu ove godine u okviru FCS-a.

“Mi smo servis za one koji žele da apliciraju na neki od pomenutih 14 konkursa, da ih informišemo i podržimo”, istakla je Nevena Negojević, dodajući da se godišnje odabere 420 projekata za razvoj filmova, 30 za razvoj video igara, 55 za razvoj i produkciju serija i TV filmova...

Napomenula je da nisu svi konkursi po meri kapaciteta audiovizuelnog sektora u Srbiji, jer su pravljeni za 38 zemalja članica tog potprograma koje su različitih nivoa produkcije.

MEDIA desk Srbija spreman da o detaljima informiše sve zainteresovane producente, distributere, predstavnicike festivala, javnih ustanova kulture...

U okviru “MEDIA dana”, 19. jula biće predstavljeni primeri dobre prakse, a o iskustvu Palićkog festivala, koji je od potprograma MEDIA dobio 41.000 evra, govoriće selektor Petar Mitrić, dok će se na pristup marketima osvrnuti predstavnica festivala Beldoks Mara Prohaska Marković. U programu učestvuje i gošća iz Litvanije Greta Akcijonaite, čija je tema bioskop “Kino Pasaka”.

Jubilarnih 25 godina podrške EU audiovizuelnom sektoru svečano je obeleženo u maju na 69. Filmskom festivalu u Kanu, u čijem se glavnom takmičarskom programu nalazilo deset filmova pomognutih kroz potprogram MEDIA Kreativne Evrope.

Prema podacima koje je EU objavila povodom jubileja, a odnosi se na pomoć razvoju kinematografija 30 zemalja, najbolje je prošla Francuska, u čiji je audiovizuelni sektor uloženo od 2007. do 2015. godine čak 205,4 miliona evra. U istom periodu Nemačka je dobila 155,5 miliona evra, a Velika Britanija 55,3 miliona evra. Nagrađivana rumunska kinematografija dobila je znatno manje u periodu od 2007. do 2015. godine - 5,7 miliona evra, a Bugarska je povukla čak nešto više - 5,8 miliona evra.

Od zemalja u regionu bivše Jugoslavije, najduže učešće u programu EU za podršku audiovizuelnoj industriji ima Slovenija, koja je od 2007. godine povukla 3,8 miliona evra. Hrvatska je bila uspešnija, pa je od 2008. godine, od kada učesuje u evropskom programu podrške audiovizuelnoj industriji, povukla 4,9 miliona evra bespovratnih sredstava, od čega samo u poslednje dve godine 1,4 milion (688.303 evra u 2014. i 797.430 u 2015. godini), dok je na prvim konkursima za 2016. godinu povukla oko 115.000 evra.

(SEEcult.org)

Samo svoji - Zajdl i Šijan



Filmski reditelji Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan, ovogodišnji dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, poznati su po filmovima kojima na različite načine provociraju publiku, a obojica, kako su rekli na 23. Festivalu evropskog filma Palić, rade na osnovu onoga što osećaju, ne razmišljajući unapred o reakcijama gledalaca.

“To je neka moja intuicija. Moji filmovi nastaju tako što posmatram stvari oko sebe, razmišljam o onome što osećam povodom tih stvari i onda to tematizujem. Idem kroz svet otvorenih očiju. Nema tu nikakve računice, jednostavno pravim priču na osnovu onoga što osećam”, rekao je Zajdl 17. jula na konferenciji za novinare 23. Palića, na čijem je otvaranju izazvao pažnju govorom kojim je pozvao kolege da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati živom evropsku kinematografiju.

Zajdlov govor na otvaranju 23. Palića, kako je rekao direktor tog festivala Radoslav Zelenović, odusevio je i kolege i publiku ozbiljnim pristupom i sadržajem, kao pravi filmski manifest.

Zajdl je rekao da nije imao nameru da pravi manifest, već je želeo da uputi savet i preporuku mladim rediteljima da u vremenu u kojem su najvažnije kvote pruže otpor takvoj situaciji u kinematografiji, da veruju u ono o čemu žele da snimaju film, u svoju ideju i u ono što smatraju važnim.

“Poziv da ne razmišljaju o publici bio je neka vrsta provokacije”, rekao je Zajdl, autor više od 22 igranih i dokumentarnih filma, među kojima su najpoznatiji “Pasji dani”, “Uvoz/izvoz” i trilogija “Raj: Ljubav”, “Raj: Vera” i “Raj: Nada”.



“Ako se tako nastavi onda će umetnički film izumreti, neće imati neku posebnu odliku, nego će se prilagođavati stavovima i ukusu televizijske publike. U tom slučaju svi će prestati da idu u bioskop. Osrednjost je smrt za umetnički film”, rekao je Zajdl, koji je često snimao filmove na temu usamljenosti, koju smatra aktuelnom, mada paradoksalnom.

Prema njegovim rečima, danas kada je sve umreženo i svake sekunde možemo sa svakim da stupimo u kontakt, usamljenost je sve veća.

“Moja tema je i ljubav, kao egzistencijalna čežnja. I kada je neuspela, o ljubavi vredi govoriti”, rekao je Zajdl, koji je posle trilogije “Raj” najavio film “Safari” o evropskim turistima koji idu Južnu Afriku i Namibiju da ubijaju životinje. Očekuje da će biti premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji.

Povodom filma “Uvoz/izvoz” o ljudima kao robi, koji je pre desetak godina bio šokantan, dok je danas ta tema gotovo uobičajena priča, Zajdl je rekao da teme-probleme otkriva intuitivno.

“Uvoz/izvoz” danas, kako je rekao, može čak da deluje kao slaba slika u odnosu na to kakav je negativan razvoj doživela u međuvremenu Evropa.



Govoreći i bioskopskoj publici u Austriji, Zajdl je rekao da je situacija verovatno nešto bolja nego u Srbiji, ali je i tamo sve koncentrisano na Beč i nekoliko većih gradova.

“Stvari ne mogu da se vrate unazad, stara bioskopska kultura više neće postojati. Obasipani smo različitim sadržajima sa televizije i interneta i jednostavno niko više nema vremena da izabere samo jedan film i posveti mu celo veče da ode da ga gleda u bioskopu”, rekao je Zajdl, dodajući da je zahvalan na tome što, kao i drugi važni reditelji, ima svoje gledaoce, ali sve ih je manje, jer se umetnički film gasi.

Umetnički film je, kako je rekao Zajdl, nastao protiv mejnstrima i Holivuda, ali od njega se ne može živeti.

“Ipak, ne sme da podlegne tome da iz komercijalnih i razloga političke korektnosti, počne da liči na Holivud, jer onda se gubi svaki smisao. Važno je i za umetničku scenu i za društvo u celini da se očuva umetnički film”, poručio je Zajdl.

Kultni domaći filmski autor Slobodan Šijan složio se sa Zajdlom da ne treba unapred razmišljati o tome šta publika voli, već da treba raditi na osnovu ličnog osećaja.



“Sebe smatram rediteljem komedije, pokušavao sam da radim filmove koji su meni smešni, a onda oni mogu da izazivaju sličan efekat i kod drugih. Mislim da je to osnovni princip koji treba da postoji u autorskom filmu – radiš na osnovu svog osećaja i ubeđenja i to onda eventualno korespondira sa nekim drugim”, rekao je Šijan.

Prema njegovim rečima, opredelio se za komediju, jer humor najsporije zastareva.

“Osim toga, komedija nosi nešto subverzivno, neki napad na autoritete i institucije”, rekao je Šijan, dodajući da mu je posebno interesantan crni humor, koji je vezan i za neke andergraund pokrete.

“Potreba za smehom postoji u svakoj individui. I po medicinskim istraživanjiam humor je okrepljujući”, dodao je Šijan, ocenjujući da u evropskom filmu nema dovoljno smeha i da se i autori i filmofili stide komedije. Zato nagradu “Lifka”, kako je dodao, doživljava kao svojevrsno ohrabrenje za komediju.



Na pitanje kako ostati u granicama dobrog ukusa, Šijan je rekao da se nije uvek to ni trudio, niti se ponekad libio takozvanih jeftinih udaraca.

“To jeste rizično, ali radio sam po osećaju, nekada na samoj ivici. Problem je što se tu nalazite u konkurenciji sa onima koji proizvode petparačke, banalne komedije, ali na blagajnama prave rezultate. Ako hoćete da postignete nivo - da se ljudi smeju, a da nije banalno, onda i produkcija više košta. Nije uopšte jednostavno napraviti kvalitetnu komediju”, dodao je Šijan, autor filmova kao što su “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug” i “Davitelj protiv davitelja”.

Šijan trenutno radi na niskobudžetnom scenariju Svetislava Basare “Diskopatija” za koji nije dobio finansijsku podršku na republičkom nivou, ali jeste u Vojvodini, pa će to iskoristiti da snimi deo filma.

“To je moj pokušaj da knjigu najznačajnijeg pisca trenutno u Srbiji sprovedem u filmski medij. Mislim da će film biti na ivici eksperimenta, jer Basara piše dosta eksperimentalnu prozu”, rekao je Šijan, koji nije želeo da detaljnije govori o sadržaju, već je uputio novinare da pročitaju Basarin “Majn kampf”.

Kao redovan posetilac bioskopa, Šijan kaže da prati koliko stigne najrazličitije filmove.

“Verujem da filmski kvalitet postoji u svim vrstama i žanrovima. Ima vitalnih kinematografija, ima mladih autora. Upravo sam bio u Sloveniji, na Festivalu filma i vina u Ljutomeru, koji je posvećem novom hitu među žanrovima – hororu. Dok se nisam napio video sam puno zanimljivih stvari”, rekao je Šijan, koji je na Paliću ranije učestvovao kao član žirija, a smatra da taj festival ima dobar koncept i da na fokusiranost na evropski film usmerava i geografska lokacija Palića.

Palićki festival predstavlja do 22. jula više od sto filmova iz evropskih zemalja, a otvoren je berlinskim pobednikom "Požar na moru" Đanfranka Rosija. U Glavnom programu je 14 filmova koji se bave temama u rasponu od izbegličke krize do porodičnih drama, a potpisuju ih reditelji poput Kristijana Munđijua, Bruna Dumona i Nikolasa Vindinga Refna. U takmičarskom programu “Paralele i sudari” je 11 aktuelnih filmova iz istočnoevropskih zemalja, počev od rumunskog filma “Nazakonito” Adriana Sitarua, koji je upravo nagrađen na 63. Pulskom filmskom festivalu.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Selidba kao način života



Iskusna mađarska rediteljka i scenaristkinja Ibolja Fekete ostavila je izuzetan utisak na publiku 23. Festivala evropskog filma Palić svojim najnovijim ostvarenjem “Majka i druge porodične budale” - pričom o četiri generacije “budala” koja je fokusirana na majku koja se tokom života dugog 94 godine selila 27 puta.

Selidba je bila njen način rešavanja nevolja, bekstva od opasnosti ili sukoba. Majku je zapravo proganjala istorija, po celoj zemlji, kroz čitav jezivi 20. vek. Pri kraju, već dementna, majka priča ćerki svoju životnu priču oslikavajući razigrani, osećajan, a na momente i srceparajući gotovo stogodišnji period.

Ibolja Fekete kaže da je priča delom autobiografska i da je pisanje scenarija za nju bilo katarzično.

“Bilo je specifično emotivno iskustvo sastaviti tu priču. Posle, na snimanju preovladao je profesionalni pristup ili sam bar ja tako mislila dok mi članovi ekipe nisu rekli kako sam i na setu bila vrlo lična”, izjavila je Ibolja Fekete na konferenciji za novinare 18. jula na Paliću.

Što se tiče razloga za taj projekat, kako je objasnila, “dođe vreme u životu kada se pogledate u ogledalo, a iz njega vas gleda vaša majka, iako ste vas dve osobe različitih karaktera i životnih puteva. Videla sam u ogledalu svo to nasleđe i želela da ga ispričam”.

“Mnogi gledaoci rekli su mi da je to film i o njihovoj porodici, da ima dosta zajedničkih elemenata. Uključila sam i istorijska zbivanja jer ako scenario ostane samo na vašoj porodici, to je lična priča, a ako prikaže i istoriju vaše zemlje, onda ima smisla snimiti ga. Mislim da je ovo film o malim ljudima koji nisu birali da budu deo istorije, ali nisu mogli da je izbegnu tokom tog strašnog 20. veka, što je karakteristično za ceo naš region”, rekla je Ibolja Fekete, čiji je film prikazan u ciklusu “Novi mađarski film” u Art bioskopu “Lifka”, u kojem su gledaoci sedeli i na stepenicama.

Film pleni i pažljivo osmišljenom scenogafijom, koja dočarava duh određenog vremena.

“Imam veliki porodični foto album i svoja sećanja, a dosta sam gledala i arhivske snimke. U filmu je puno različitih enterijera i želela sam da pomoću detalja donesem miris svakodnevnog života kroz dekade koje se smenjuju. Svi stariji gledaoci kada vide, na primer, portret Lenjina na zidu, tačno znaju šta nosi taj period”, izajavila je Ibolja Fekete.

Neki kritičari smatraju da je njen film u duhu Vudija Alena, na šta autorka kaže da je iznenađena, ali da joj je drago.

“To je verovatno zbog verbalnog humora, gorko-slatkog, samokritičnog i samoironičnog. Treba biti hrabar da bi se smejao na svoj račun. Mislim da toga u mom filmu ima i da je u tome neka sličnost sa Vudijem Alenom”, dodala je Ibolja Fekete.

Program “Novi mađarski film” inspirisan je činjenicom da u Vojvodini živi velika populacija mađarske manjine, koja nema prilike da prati tokove savremene mađarske filmske produkcije na bioskopskom repertoaru, niti na televiziji.

Selektor programa ja Zoltan Šifliš, a publika ima priliku da pogleda sedam ostvarenja koja, uz Ibolju Fekete, potpisuju i reditelji Zomborácz Virág, István Kovács, Gyula Nemes, Lili Horváth, Péter Gárdos i Szabolcs Hajdu.

Program “Novi mađarski film” organizovan je, umesto u bioskopu “Eurocinema” u mnogo manjem prostoru “Lifke”, a selektor Zoltan Šifliš izvinio se zbog toga, navodeći kao razlog drastično smanjenje budžeta.

“I ovo je primer koliko nam se na Festivalu suzio ‘životni prostor’, ali zato ne i ambicije da i ove godine prikažemo najbolje iz mađarske kinematografije”, rekao je Šifliš.

Festival evropskog filma Palić predstavlja od 16. do 22. jula više od sto filmova, a uprkos smanjenom budžetu, ugostiće brojne autore i članove filmskih ekipa iz Evrope.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Radost života spojena s filmom



Čuveni slovenački reditelj i direktor fotografije Karpo Aćimović Godina, jedan od ključnih ličnosti jugoslovenskog crnog talasa, izjavio je na 23. Festivalu evropskog filma Palić da taj period nije značio ići glavom kroz zid, već je to bila “radost života spojena sa filmom”.

“Bez muke su nastajali ti filmovi. Bez opterećenja političkom presijom ili bilo čime, mi smo se sjajno provodili, znali smo da pričamo u metaforama. To je bio divan period”, rekao je Godina 19. jula na konferenciji za novinare na 23. FEF Palić, na kojem mu je prethodne večeri uručena nagrada “Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije.

Filmovi iz perioda crnog talasa su, s druge strane, izazivali burne reakcije.

“Kada su ih pročitali, bilo je neverovatnih objašnjenja, a 1972. godine, kada su nas razjurili, sasekli su naš novi talas. Došla je praška škola koja je radila drugačije filmove, posle je umro Tito, pa su došli ratovi. Možda će se za pedesetak godina ponovo javiti jedan takav talas”, rekao je Godina, koji je kratkim eksperimentalnim, nenarativnim filmovima, među kojima se ističu “Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk” (1970) i “Nedostaje mi Sonja Henie” (1971), postao jedna od ključnih ličnosti jugoslovenskog crnog talasa.



Dokumentarnim radom, oličenim u filmovima “Zdravi ljudi za razonodu” (1971) i “O ljubavnim veštinama ili film sa 14.441 kvadratom” (1972), Godina je zamalo dopao zatvora, a njegovi filmovi bili su bunkerisani.

Status koji danas uživa među poštovaocima sedme umetnosi stekao je i kao neprevaziđeni direktor fotografije u filmovima “Rani radovi” Želimira Žilinika ili “Okupaciji u 26 slika” Lordana Zafranovića.

“Bili smo mladi i ludi. Na primer, ‘Rane radove’ snimili smo za samo 18 dana, minimalna ekipa, sa malim autom. Spajali smo film sa životom. Ništa nije bilo komplikovano. Imao si ideju i nisi tražio da bude ogromna lova, ekipa, jednostavno si spajao život i ideju sa filmom”, rekao je Godina.

Uoči svečanog uručenja nagrade “Underground Spirit” na Letnjoj pozornici na Paliću, publika je imala priliku da vidi njegov kratki film “Zdravi ljudi za razonodu” (1971) o etničkim manjinama u Vojvodini za koji su muziku radila braća Vranešević.

Prema rečima Godine, osećao se prelepo, jer je “divan slučaj da se film koji je nastao u ovoj okolini pre čitavih 45 godina sada prvi put prikazuje ovdašnjoj publici”.

“Zanimalo me je da li to još ima svežine i kako će ljudi reagovati. Bio sam ugodno iznenađen da je taj film i dalje živ”, rekao je Godina, dodajući da mu se čini da se i ostali njegovi stari kratki filmovi mogu i danas gledati, što je iznenadilo i njega samog.

“Nekako mogu reći da ih vreme nije pregazilo ni u formi ni u sadržaju. I sam sam iznenađen”, rekao je Godina.



Prema njegovim rečima, ne razmišlja o tome da li je mogao nešto drugačije da uradi.

“Kad završim film – on je završen. U sledećem delu autor može nešto da popravlja, a ne da žali za onim što je završeno. To je prirodna stepenica i treba da ideš dalje”, dodao je Godina.

Završio je i pozorišnu i filmsku režiju, a fotogafijom se bavio još od šeste godine, pa mu je, kako je rekao, bilo prirodno da, osim fotoaparatom, počne da radi i kamerom.

“Imali smo sjajan period početkom 60-ih - amaterski, na ‘osmici’. Tada smo prvi put radili po sistemu kamera–stilo (olovka) i tu se izražavali fantastično. Tako sam i upoznao Žilnika, takmičili smo se na amaterskim festivalima sa tim ‘osmicama’”, rekao je Godina, koji je prvi put radio na celovečernjem filmu upravo na Žilnikovim “Ranim radovima”.

To mu je, kako je istakao, potpuno preokrenulo život.

“Prvo, jer sam iz jedne sredine - Slovenije, dospeo ovamo, a onda su me odavde samo uzimali – Bata Čengić, Lordan Zafranović i drugi. To mi je potpuno izmenilo život i obogatilo me. Inače bih ostao u nekoj svojoj pećini”, rekao je Godina.

Prema njegovim rečima, nekim čudom ima sačuvano sve što je radio, čak i amaterske radove na “osmici”.

Ove godine su, na inicijativu Slovenačke kinoteke, i Austrijska kinoteka i Kinoteka Bolonje izrazile želju da se restauriraju njegova kapitalna četiri kratka filma, koja se prikazuju, inače, i na retrospektivi na Paliću.

“Na sreću sam još živ, pa mogu da kontrolišem restauraciju, boje, ton... Inače ima promašaja, pravljenja restaurisanih kopija koje ne odgovaraju duhu originala”, rekao je Godina, koji kao direktor fotografije potpisuje 25 igranih filmova, kratkih stotinak, a spotova oko hiljadu.



Godina se i u intervjuu za festivalski bilten osvrnuo na višedecenijsku karijeru, a za nagradu “Underground Spirit” rekao je da je “nešto najlepše što se filmskom stvaraocu može dogoditi, pogotovo kada ode u penziju”.

“Uvek sam se trudio da pronađem neki novi jezik, odnosno novu formu koju sam unosio u film i ovu nagradu smatram sažetkom mog istraživačkog rada”, rekao je Godina, koji je, slično kao i ovogodišnji dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan, rekao da nikada sebe nije želeo da ograničava u bilo kom smislu, već je radio prema sopstvenom osećaju i prepuštao se instinktu.

Prema njegovim rečima, može se reći da svi filmovi koje je uradio imaju neku poruku i jedino što mu je bilo bitno jeste da uhvati duh vremena.

“U ‘Zdravim ljudima’ sam predvideo raspad Jugoslavije, dok je ‘Gratinirani mozak’ bio odraz našeg hipi pogleda na svet. Nikada nisam išao na to da budem komunikativan. Dok snimam, apsolutno ne razmišljam o publici, jer mislim da bi me to samo sputavalo, nametalo mi ograničenja, ali ipak ljudi su uvek dobro prihvatali moje filmove. Još jedna stvar koju sam sa sigurnošću znao da moj film treba da ima bila je muzika braće Vranešević. Zvučni deo filma sam prepuštao njima i iz te saradnje su uvek proizlazile sjajne stvari”, rekao je Godina.

Godina je rekao i da voli da gleda filmove koji donose nešto novo.

“Kada sam predavao na Akademiji, tu se dosta klasično i uštogljeno pristupalo filmu, što meni ne odgovara, ali postoji ekipa današnjih klinaca koji se okupljaju oko Slovenačke kinoteke i sa zadovoljstvom pratim njiov rad. Pratim nova strujanja u umetnosti jer se tu osećam kao riba u vodi”, dodao je Godina.

(SEEcult.org)

Kako biti normalan u nenormalnom društvu



Film “Iza planina i brda” izraelskog reditelja i scenariste Erana Kolirina, koji učestvuje u glavnom programu 23. Festivala evropskog filma Palić, pokreće pitanje osećanja krivice i odgovornosti kod takozvanih običnih ljudi u složenim društveno-političkim prilikama.

U centru priče je naizgled harmonična izraelska porodica srednje klase, roditelji i dvoje tinejdžera koji živi u ograđenom bloku, a sa terase vide brda iza kojih je arapsko naselje. Čini se da svako od njih nesvesno donosi neke bitne odluke koje se tiču njihove budućnosti.

Otac kao rano penzionisano vojno lice ne može da se snađe u civilnom životu i pucajući iz očaja slučajno postaje ubica, majka profesorka književnosti čezne za ljubavlju i ulazi u vezu sa učenikom, ćerka učestvuje u antiratnom pokretu i nastoji da se sprijatelji sa mladim arapskim radnikom, a sin ne preza od vršnjačkog nasilja koje vidi kao rešenje konkretnog problema.

“Ponekad se zaista pitam koliko svesno mi ljudi donosimo svoje odluke. Možda bi svet bio bolji kada bismo bili svesniji i odluka i njihovih posledica. Ne samo mi u Izraelu, nego u celom svetu”, rekao je Kolirin na konferenciji za novinare 20. jula na Paliću.

“U mom filmu postoji veliki jaz između akcija likova i posledica. Reč je o nemogućnosti da zaista kontrolišete svoj život i sudbinu”, izjavio je Kolirin, koji je na FEF-u Palić već učestvovao 2008. godine debitantskim filmom “Poseta orkestra” o slučajnom susretu izraelskih i arapskih muzičara.

Na kraju njegovog novog filma cela porodica odlazi zajedno na koncert popularne muzike.

“Kraj je ironičan, ima tu i sarkazma. Niko od njih ne plaća pravu cenu svojih postupaka. Trenutno su odahnuli i u toj poslednjoj sceni svi se dobro provode, ali oni zapravo igraju na ivici vulkana”, rekao je Kolirin.

Kako je dodao, film pokreće pitanje da li svaki pojedinac nosi krivicu za ono što se dešava u društvu.

“Teško je biti normalan u nenormalnom društvu. Može se reći da je svako kriv, a sa druge strane niko od mojih filmskih junaka nije stvarno loš i nije namerno uradio to što je uradio. Osećaj krivice prosto dolazi iz temelja. Kada živite na nesigurnom mestu, iza ograde, pored različite kulture ili druge klase, to rađa svojevrsnu tenziju. Pojedinac postaje deo mašine i utoliko je kriv, a sa druge strane može da razmišlja: ‘Pa ja sam rođen ovde, to nije stvar izbora i nisam nikoga namerno povredio’”, rekao je Kolirin.

“Tema filma je i kako možete da pokušate da uradite nešto dobro u toj vrsti nemoguće situacije. Tu nema izlaza, nema pravog rešenja. Naravno, ima i onih koji stvarno imaju razlog da se osećaju krivim, visoki političari ili pravi kriminalci. Međutim, ja nisam sudija i ovo nije film o tome već o osećanjima običnih ljudi”, dodao je Kolirin.

Kolirin je ocenio da je to bitna tema i za ljude u Srbiji – pitanja krivice, odgovornosti, svrhe i namere postupaka, osećaja čovečnosti…

Naslov njegovog novog filma, kako je objasnio za festivalski bilten, potiče od stare izraelske pesme, čiji prvi stihovi kažu: “Iza planina i pustinje nalazi se mesto s kojeg se niko nije vratio živ”. U pesmi, to je mesto izvan zemlje, ali Kolirin misli da je to mesto zapravo u Izraelu i da nije moguće izvući se iz ove situacije.

Film “Iza planina i brda”, inače, još nije prikazivan u izraelskim bioskopima, a Kolirin očekuje različite reakcije.

“Film opisuje društveno stanje na ovakav način, što se nekome može učiniti teškim. Želim da budem voljen, ali tu sam da govorim onako kako se osećam. Šta god da radite, uvek će biti onih kojima će se to svideti i onih kojima neće. Važno je reći da ovo nije propagandni film ili politički manifest, to bi bilo loše. Film govori o ljudskosti, o ljudima i osećanjima koje svi imamo, bez obzira na naše stavove i politička gledišta. Ako progovarate na ovakav način imate šansu da doprete do srca publike”, dodao je Kolirin.

Prema njegovom mišljenju, u izraelskoj kinematografiji je nekoliko godina unazad napravljeno nekoliko odličnih filmova, a godišnje se proizvede od 20 do 30 filmova.

Postoje dva državna fonda za film, koji su prilično nezavisni, ali u poslednje vreme, kako je rekao, političari žele da stave šapu na to, da utiču na raspodelu tih sredstava.

“Nadam se da im to neće poći za rukom, odnosno da će filmovi ostati oslobođeni političkog ili ideološkog uticaja. Ali nikad se ne zna”, dodao je Kolirin.

Festival evropskog filma Palić predstavlja od 16. do 22. jula više od sto filmova, a uprkos smanjenom budžetu, ugostiće brojne autore i članove filmskih ekipa iz Evrope.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Žilniku motovunski Maverick



Reditelj Želimir Žilnik, pionir dokudrame i jedan od začetnika jugoslovenskog crnog talasa, dobitnik je ovogodišnje nagrade Maverick koju Motovun Film Festival dodeljuje autorima koji inovativnošću šire granice filmskog izraza. Kao jedna od najvećih autorskih ličnosti ovog dela Evrope, Žilnik to sigurno jeste, istakli su organizatori MFF-a, koji će biti održan od 26. do 30. jula.

Žilnik će gostovati na 19. Motovunu u razgovorima i diskusijama, a publika će videti presek njegovih dela – “Rane radove”, “Marble Ass” i “Destinacija Srbistan”.

Rođen u Nišu 1942. godine, Žilnik je već prvim filmom “Žurnal o omladini na selu, zimi” iz 1967. godine uzburkao duhove, te postavio temelj za razvoj svoje specifične estetike, uvek se okrećući prema ljudima sa socijalnog ruba koji žive u njegovoj neposrednoj okolini.

U kratkim “Lipanjskim gibanjima” zabeležio je studentske proteste u Beogradu 1968. godine, kojima se, kao i kasnijim velikim potresom i okupacijom Čehoslovačke, pozabavio i u debitantskom igranom filmu “Rani radovi” koji je 1969. godine nagrađen Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu.

Publika 19. MFF-a videće njegovo kultno delo “Marble Ass”, u kojem danas pokojna transrodna prostitutka Merlinka sanja o luksuznom životu, istovremeno svojim uslugama umirujući mladiće koji se s ratišta vraćaju u Beograd. Često neslužbeno prevođen kao “Dupe od mramora”, taj Žilnikov film je 1995. godine, u vreme najveće mržnje prema LGBT zajednici na području bivše Jugoslavije, osvojio je queer nagradu Teddy na Berlinalu.

Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, te problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope, glavne su teme recentnog Žilnikovog stvaralaštva, a publika 19. MFF-a videće njegov poslednji dokumentarni film “Destinacija Srbistan” o ljudima koji su u pokušaju dobijanja azila u nekoj od sigurnih evropskih zemalja stigli u Srbiju.

Organizatori 19. MFF-a najavili su čak 15 hrvatskih filmskih premijera, uz tri prateća programa posvećena Italiji kao zemlji partneru, te četvrti “Gde te bili 2016?”, okrenut temama jačanja evropskog nacionalizma.

Osim nagrade Maverick Žilniku, koju su do sada dobili autori kao sto su Ježi Skolimovski, Ken Rasel, Teri Džons, Ulrih Zajdl, Terens Dejvis, Mohsen Mahmalbaf i Andrej Zvjagincev, 19. Motovun će uručiti i Nagradu 50 godina Nenadu Puhovskom.

Koji će od filmova odneti motovunski Propeler odlučiće međunarodni žiri koji čine hrvatska glumica Alma Prica, italijanski reditelj Salvatore Mereu, slovenački reditelj Klemen Dvornik i islandski reditelj i producent Fridrik Thor Fridriksson (predsednik žirija).

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/121343264

Palićki programski uspon, budžetski pad



Festival evropskog filma Palić prikazao je od 16. do 22. jula više od sto filmova, ugostivši brojne autore i članove filmskih ekipa, među kojima su bili i Ulrih Zajdl, Kristijan Munđiju, Slobodan Šijan i Karpo Aćimović Godina, a iako su organizatori zadovoljni programskim uspehom, ponovo su apelovali na nadležne da obezbede adekvatnu podršku toj jedinstvenoj filmskoj manifestaciji u regionu, koja već nekoliko godina dobija sve manje budžetskih sredstava.

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović ocenio je da je 23. izdanje tog festivala bilo programski izuzetno uspešno, ali je izrazio nezadovoljstvo postojećom infrastrukturom koja je, inače, van moći uticaja organizatora.

“Zadovoljstvo je svakog ko se bavi poslom ove vrste kada se dođe do kraja festivala i shvati da sve ono što smo najavili nije bilo prazno obećanje, već da smo to uspeli da realizujemo. Filmovi, projekcije, gosti, sve je bilo na zavidnom nivou”, rekao je Zelenović 22. jula na završnoj konferenciji za novinare na Paliću.

“Ono čime smo najzadovoljniji jeste izuzetno dobar program, sa odličnim filmovima, čime smo potvrdili konstataciju potprograma Media da smo oaza evropskog filma. Publika je bila u prilici da vidi ono najznačajnije što se u evropskoj kinematografiji desilo u poslednjih godinu dana”, istakao je Zelenović, koji je već najavio početak 24. FEF Palić za 15. jul 2017.

S druge strane, “ne možemo da budemo zadovoljni svim elementima, ali to su one stvari koje u najvećoj meri ne zavise od nas, a to su pitanja infrastrukture”, rekao je Zelenović i dodao da su već započeti razgovori da objekat Velika terasa postane mesto na kojem će čitav dan moći da se prikazuju filmovi, naravno uz zadržavanje projekcija i u Subotici.



Zelenović je podsetio da 23. FEF Palić ne bi bilo u obimu u kojem je održan da nije bilo podrške Evropske komisije od 40.000 evra, koliko je dobijeno na konkursu potprograma Media Kreativne Evrope.

Prema rečima Zelenovića, sledeći zadatak je da se reaktivira Protokol koji je postojao između Pokrajine Vojvodine, Grada Subotice i Republike Srbije, koji je obezbeđivao Palićkom festivalu stabilan budžet.

“Nekada je to bilo 400.000 evra, a ovogodišnji je iznosio svega 200.000”, rekao je Zelenović, dodajući da, u protivnom, postoji opasnost da festival počne da stagnira.

“Nadam se da će se ubuduće imati više razumevanja za FEF koji je postao brend ne samo Subotice, nego i naše kulture uopšte”, izjavio je Zelenović.

Predsednica Saveta FEF-a, slavna glumica Mira Banjac, zahvalila je medijima koji su pratili 23. festivalsko izdanje i izrazila nadu da će to doći do onih koji treba da shvate njegov značaj.



“Svet je primetio ovaj festival. Naši uvaženi gosti takođe su nas prepoznali. Jako se radujem što je bilo mnogo mladih umetnika, mladih i raspoloženih ljudi koji su se, nadam se, osećali ovde dobro. Želim vam da dođete opet sa velikom radošću i sa značajnim filmovima”, izjavila je Mira Banjac.

I programski direktor FEF Palić Miroslav Mogorović izrazio je ranije zadovoljstvo proteklim festivalskim izdanjem, pre svega u pogledu kvaliteta i svežine filmova, kao i brojem gostiju i odzivom publike, ali je ocenio da je u organizacionom smislu “bilo je nategnuto do krajnjih granica”

“Smatram da smo kao festival došli do granica koje su realne i izvodljive. Po prvi put imamo program u kojem autori ne mogu da kažu da očekuju pobedu, jer svaki film može da pobedi. Imamo pregled najbolje evropske kinematografije”, istakao je Mogorović, dodajući da je publika na Paliću imala priliku da u tim filmovima uživa vrlo brzo nakon svetskih premijera, mada je “budžetski, logistički i infrastrukturno Palić u redu onih festivala koji ovakav program mogu da dobiju tek sa vremenskom zadrškom od godinu dana”.

“Imamo filmove koji se ovde takmiče prvi put posle Kana. Zbog toga smo prezadovoljni. Uz takvu selekciju uspeli smo i da dovedemo autore, da lično dođu i predstave svoje filmove i to u jednoj zemlji koja za strani film nije bitno tržište. U tome je uspeh festivala još veći”, rekao je Mogorović, napominjući da veliki uspeh u programskom sektoru podrazumeva i porast kapaciteta, a FEF Palić je u tom pogledu limitiran budžetom.

“Zahvaljujući ogromnom trudu svih na Otvorenom univerzitetu omogućeno je da se 23. FEF realizuje, ali od ovoga ne može ni manje ni više - ne može manji broj ljudi da uradi ovaj posao niti može ovaj broj ljudi da uradi više posla”, naglasio je Mogorović.



Sledeći korak u očuvanju i razvoju dostignutog programa realno je moguć samo uz razvoj infrastrukture, na čemu moraju zajedno da rade i osnivač, Otvoreni univerzitet i finansijeri - Pokrajina, Grad i Republika, rekao je Mogovorović, dodajući da Velika terasa treba da postane u pravom smislu festivalska palata.

“Svečanim otvaranjem na tom mestu pokazali smo potencijal i potrebno je još samo malo napora i sredstava da se uvede klima. Ako ima dobre volje to je izvodljivo u okviru jedne budžetske godine. To bi, uz sređivanje bioskopa Abazija, omogućilo da se projekcije održavaju celog dana, da se uvedu nove programske linije, a naravno kruna bi i dalje bile večernje projekcije na Letnjoj pozornici”, rekao je Mogorović.

Mogorović je rekao da će se za 24. FEF Palić tražiti sponzori koji bi preuzeli na sebe deo nagradnog fonda, jer “ovakav kvalitet definitivno zahteva i nagrade koje su nešto više od statuete”.

Želja je i da se na Paliću dodeljuje Eurimaž nagrada, koja već postoji na desetak festivala.

“Sa svim što smo ove godine uradili na dobrom smo putu da se nađemo u tom društvu”, zaključio je Mogorović.



Palićki festival je dobio ove godine od pokrajinskih vlasti Vojvodine svega tri miliona dinara, što je gotovo 70 odsto manje nego 2015. Od Grada Subotice dobijena su 4,4 miliona (1,5 milion manje nego 2015), a od Ministarstva kulture i informisanja Srbije devet miliona (milion manje nego 2015).

Najboljim filmom 23. FEF Palić proglašen je nemački “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade o neobičnom odnosu oca i ćerke, a za režiju je nagrađen proslavljeni rumunski autor Kristijan Munđiju za film “Matura” koji daje sliku savremenog društva u tranziciji. Žiri kritike je u takmičarskom programu Paralele i sudari dodelio nagradu za najbolji film mađarskom ostvarenju “Staza od ljiljana” Benedeka Fligaufa.

Nagrada "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji dodeljena je na otvaranju 23. FEF Palić rediteljima Ulrihu Zajdlu i Slobodanu Šijanu, dok je nagradu "Underground Spirit" dobio Karpo Aćimović Godina.

Zajdl je na otvaranju izazvao pažnju govorom kojim je pozvao kolege da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati živom evropsku kinematografiju.

(SEEcult.org)

Nagrade 23. Palićkog festivala

http://www.seecult.org/vest/nagrade-23-palickog-festivala

Palićkoj publici najbolji Ubica čistog srca



Mađarska krimi-komedija “Ubica čistog srca” reditelja Atile Tila o bandi ubica u invalidskim kolicima dobila je nagradu publike 23. Festivala evropskog filma Palić.

Publici 23. FEF Palić posebno su se svideli i domaći crnohumorni film “Dnevnik mašinovođe” Miloša Radovića, koji je na drugom mestu, te nemački film “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade, koji je osvojio glavnu festivalsku nagradu.

Najbolji film prema glasovima publike osvojio je statuu “Gorki list”, koju dodeljuje dugogodišnji sponzor FEF Palić.

Film “Ubica čistog srca” je akciona komedija o bandi ubica u invalidskim kolicima. Vođeni strahom i očajom što postaju beskorisni, 20-godišnji mladić i njegov prijatelj, bivši vatrogasac, nude svoje usluge mafiji. Ali stvari nisu onakve kakvima se čine. Granice između stvanosti i fikcije blede, a priča postaje složeni kaleidoskop gangsterskih oružanih obračuna, ali i izazova života u kolicima i bola uzrokovanog očevim odbacivanjem…



Nagrade najboljim ostvarenjima uručene su 22. jula na Letnjoj pozornici, čime je 23. FEF Palić svečano završen, nakon što je prikazao vise od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina.

Dok je Zlatni toranj za najbolji film dobio “Toni Erdman”, Palićki toranj za najbolju režiju osvojio je Kristijan Munđiju za rumunski film “Matura”.

“Dnevnik mašinovođe” osvojio je specijalno priznanje žirija, kao i poljsko-švedski film “Ljubav je gorka” Tomaša Vasilevskog.

Međunarodni žiri kritike takmičarskog programa Paralele i sudari proglasio je najboljim filmom “Stazu od ljiljana” Benedeka Fligaufa.

(SEEcult.org)

[url=Nagrade najboljim ostvarenjima uručene su 22. jula na Letnjoj pozornici, čime je 23. FEF Palić svečano završen, nakon što je prikazao vise od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina. Dok je Zlatni toranj za najbolji film dobio “Toni Erdman”, Palićki toranj za najbolju režiju osvojio je Kristijan Munđiju za rumunski film “Matura”. “Dnevnik mašinovođe” osvojio je specijalno priznanje žirija, kao i poljsko-švedski film “Ljubav je gorka” Tomaša Vasilevskog. Međunarodni žiri kritike takmičarskog programa Paralele i sudari proglasio je najboljim filmom “Stazu od ljiljana” Benedeka Fligaufa. (SEEcult.org)]Nagrade najboljim ostvarenjima uručene su 22. jula na Letnjoj pozornici, čime je 23. FEF Palić svečano završen, nakon što je prikazao vise od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina. Dok je Zlatni toranj za najbolji film dobio “Toni Erdman”, Palićki toranj za najbolju režiju osvojio je Kristijan Munđiju za rumunski film “Matura”. “Dnevnik mašinovođe” osvojio je specijalno priznanje žirija, kao i poljsko-švedski film “Ljubav je gorka” Tomaša Vasilevskog. Međunarodni žiri kritike takmičarskog programa Paralele i sudari proglasio je najboljim filmom “Stazu od ljiljana” Benedeka Fligaufa. (SEEcult.org)[/url]

Važnost preispitivanja



Slavni rumunski reditelj Kristijan Munđiju, dobitnik nagrade za režiju ove godine u Kanu, dobio je i Palićki toranj za najbolju režiju za film “Matura” o odnosu oca i ćerke kojim daje i širu, sumornu sliku društva u tranziciji.

“Matura” kroz osnovnu priču o ocu, u osnovi pristojnom čoveku, koji pokušava da preko veze popravi ćerkine ocene na maturi, daje širu sliku odnosa morala i korupcije, ideala i realnosti u savremenoj Rumuniji, ali bi ista sumorna priča mogla da se dešava u bilo kom društvu u tranziciji.

Munđiju je na konferenciji za novinare 23. Festivala evropskog filma Palić, održanoj pre dodele nagrada, rekao da “Matura” govori o potrebi da povremeno preispitamo sebe, naše vrednosti, o potrebi da budemo iskreni prema sebi.

Na pitanje o simbolici naslova, Munđiju je rekao da ne voli da upotrebljava simbole, čak ima averziju prema njima, s obzirom da dolazi iz zemlje koja je koristila mnogo simbola na filmu pre 1989. godine.

Naslov smo tokom snimanja promenili desetak puta, tražili smo nešto jednostavno, što će ljudi upamtiti. Ne smatram da naslov treba puno da govori o filmu, ne treba da bude izlog. Ipak, svestan sam da je reč i o “maturi“ za roditelje, naslov se može interpretirati kao ispit za njih.

Munđiju je izjavio i da pokušava da ne pravi metafore koje mogu biti interpretirane bukvalno, rečima.

“Ne verujem u to, smatram da film treba da sačuva protivrečnosti i višeslojnosti koje postoje u stvarnom životu. Naravno, ima u ‘Maturi’ stvari koje se mogu tumačiti na različitim nivoima – bukvalnim i apstraktnim, ali ja to ne smatram metaforama. Bilo mi je bitno da postignem tenziju koja korespondira sa stresom koji uočavam u našem društvu. Da biste to pokazali na filmu morate izmisliti situacije koje generišu tenziju. Nije lako doći do tog nivoa istinitosti scene da publika oseti da gleda karaktere koji mogu biti realni, a ne glumce koji prenose poruku reditelja”, rekao je Munđiju, dobitnik niza nagrada za ranije filmove “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” i “Iza brda”, koji su takođe učestvovali ranije na FEF Palić.

Povodom uspeha savremenog rumunskog filma na međunarodnoj sceni, primetio je da je njegova generacija krenula da radi filmove kao reakciju na one iz prethodnog perioda - iz doba Čaušeskua.

“Uključili smo mnogo više istinitosti, poštenja i direktnosti nego sineasti pre nas”, rekao je Munđiju.

“Desilo se da je nas nekoliko debitovalo u isto vreme, početkom 2000-ih i bilo je vrlo stimulativno naše međusobno ‘takmičenje’ - ko će biti obzirniji i analitičniji u pogledu smisla filma kao umetnosti i kao medija. Razmišljali smo o filmu sa više odgovornosti nego oni pre nas, i to ne u terminima mali ili veliki film, uspešan ili ne na festivalima, nego šta on znači”, rekao je Munđiju i dodao da mnogi prave filmove, ali ne misle o tome šta on znači.

Njegova generacija, kako je dodao, mnogo je analizirala pitanja uzajamnih odnosa morala, stila, originalnosti.

“Na primer, film može biti vrlo manipulativna umetnost. Naročito kroz montažu i muziku možete da nametnete gledaocu svoj stav, a ako hoćete da se od toga uzdržite, morate da sebi postavite pravila. Takve analize vode do izbora teme, stila, načina rada. Tako smo mi došli do stila koji je manje manipulativan od mejnstrima. Mi dopuštamo publici da gleda film bez da je veštačkim sredstvima, efektnim montažnim rezom ili muzikom na ‘pravom’ mestu, guramo ka našem stavu. Verujemo gledaocu i dajemo mu slobodu da sam donese zaključke”, naglasio je Munđiju.

Munđiju je dodao i da je sticaj okolnosti bio takav da njegova generacija nije imala bilo kakv ekonomski pritisak.

“Kada je moja generacija počinjala, biskopa više nije bilo, ali ni zahteva da se uspeh meri brojem gledalaca. Radili smo sa vrlo malim budžetom, ali sa svom mogućom slobodom da snimimo upravo ono što smatramo da je dobro. Svi smo uglavnom bili i pisci i reditelji i producenti svojih prvih filmova, dakle davali smo vrlo iskrene lične poglede na život i svet. Ipak, ovo je moje naknadno tumačenje, sam proces je bio spontan i ne znam zašto se slično nije dogodilo, na primer, u Moldaviji ili Bugarskoj”, rekao je Munđiju.

O načinu rada sa glumcima, Munđiju je rekao da sa njima čita dijaloge od samog početka kastinga.

“Nastojim da otkrijem ne koliko su dobri glumci nego koliko su blizu likova koje sam zamišljao dok sam pisao, da li imaju tu harizmu i personaliti. Zatim radimo puno proba, slušajući glumce menjam i prilagođavam dijaloge, a kada ih utvrdim - na snimanju ih se veoma precizno pridržavamo. Snimam puno dublova i onda u montaži uklapam delove u kojima je bila najbolja interpretacija”, rekao je Munđiju.

Njegov film "Matura" bio je među 12 naslova u konkurenciji za nagrade, a najboljim je proglašen nemački “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade o neobičnom odnosu oca i ćerke.

Palićki festival prikazao je od 16. jula više od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina, a uprkos smanjenom budžetu, ugostio je i mnoge autore i članove filmskih ekipa iz cele Evrope.

Festival zatvara 22. jula francuska komedija “Sveta ljubav”, koja je deo Glavnog takmičarskog programa, ali je van konkurencije.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

19. Motovun sa stotinu filmova

http://www.seecult.org/vest/19-motovun-sa-stotinu-filmova

Nagrada DORF-a Donu Letsu



Festival dokumentarnog rok filma – DORF dodelio je nagradu za životno delo britanskom autoru Donu Letsu (Letts), u nastavku programa svog jubilarnog, desetog izdanja, kojim je gostovao na 14. Seasplash festivalu u Puli.

Ekskluzivnom selekcijom rege dokumentarnih filmova i uručenjem nagrade Letsu, 10. DORF je nastavljen u Puli nakon nedavnog starta u Cresu.

U okviru programa FilmSplash u tvrđavi Punta Christo u Puli, prikazana su četiri filma uz gostovanje autora.

Don Lets je u razgovoru s publikom podsetio na veliki broj filmova i video spotova, te muzički deo koji se odvijao u kultnom londonskom klubu Roxy iz prvih dana engleskog panka, kao i o saradnji sa brojnim autorima.

Nagradu koju je izradio Boris Sekulić iz Osijeka, Letsu je 23 jula uručio osnivač i direktor DORF-a Toni Šarić, a Lets je iste večeri i nastupio kao DJ.



Gostovao je i Ariel Tagar, poznatiji kao izraelski producent i muzičar Kalbata, koji je predstavio svoj film “Congo beat the drum” o snimanju istoimenog albuma.

Publika je 21. jula imala priliku da premijerno vidi film “Vizija raja Li Skreč Perija” (Lee Scratch Perry’s Vision of Paradise) Folkera Šanera (Volker Schaner), a 24. jula na programu je bila i premijera filma “I am the Gorgon” Digorija Kenrika (Diggory Kenricka) o producentu Baniju Liju (Bunny Lee).

Jubilarno izdanje DORF-a biće nastavljeno od 1. do 3. avgusta na festivalu SuperUho u Primoštenu, gde će biti prikazana tri filma, a potom će biti održan i 12. i 13. avgusta na Gradskom kupalištu u Ozlju, te 26. i 27. avgusta u te u rodnim Vinkovcima, u crkvi Meraja i drugim lokacijama.

DORF organizuje Udruga ljubitelja filma “Rare” iz Vinkovaca, a festival podržavaju Hrvatski audiovizuelni centar, gradovi Cres, Ozalj i Vinkovci, a program EDIT - Zaklada “Kultura nova”.

Festivalski sajt je filmfestivaldorf.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Tomislav Sporiš

(SEEcult.org)

Motovun otvoren zviždanjem



Motovun film festival počeo je 26. jula zaglušujućim jednoglasnim zviždukom oko 700 posetilaca na glavnom gradskom trgu, čime je, kako su saopštili organizatori, ispuštena sva frustracija nakupljena u proteklih šest meseci zbog političkih prepucavanja.

Zviždalo se i u vedrom tonu - za festivalske laureate nagrada "50 godina" Nenada Puhovskog i "Maverick" Želimira Žilnika, kao i za goste festivala i volontere koji će do 31. jula doprineti da projekcije oko sto filmova prođu kako treba.

Otvaranje 19. MFF-a počelo je prigodnim pozdravima motovunskog gradonačelnika Tomislava Pahovića i istarskog župana Valtera Flege, koje se potom pretvorilo u zajedničko zviždanje.



“Raja, hajmo svi u štrajk glađu, ako ne bude glasača neće znati da se snađu”, odrepovao je Edo Maajka put do pozornice preko glavnog motovunskog trga, koji je nastupio na otvaranju 19. MFF-a. Nakon politički nabijenih segmenata pesama "Sevdah o rodama" i "Draga moja vlado" prešao je u opušteni "No sikiriki", te pozvao publiku da jednoglasno, nadopunjavajući njegovu rečenicu kao na koncertima, proglase 19. MFF otvorenim.

Na otvaranju je prikazan indi hit Šona Bejkera (Sean Baker) “Tangerine”, u potpunosti snimljen mobilnim telefonom, a u takođe prepunom bioskopu “Billy” istovremeno je išao “Zaliv ludaka” francuskog reditelja Bruna Dumonta.



Glavni program donosi ukupno 21 film, od čega je 13 u konkurenciji za nagradu Propeler Motovuna, a uključuje i nagrađivane filmove na velikim svetskim festivalima, i nove filmove kultnih reditelja kao što je psihodelični autobiografski film “Poezija bez kraja” legendarnog filmskog autora, strip umetnika i ateističkog mistika Alehandra Hodorovskog (Alejandro Jodorowsky).

Među regionalnim adutima u Glavnom programu je proslavljena srpska glumica Mirjana Karanović koja dolazi da predstavi rediteljski prvenac “Dobra žena”, koji je nedavno nagrađen u Puli. Hrvatska rediteljka Snježana Tribuson učestvuje romantičnom komedijom “Sve najbolje”, koja je odnela nekoliko nagrada na Pulskom festivalu, a slovenački reditelj Dajman Kozole predstaviće napeti triler “Noćni život” za koji nedavno osvojio nagradu za režiju u Karloviim Varyma.

U okviru programa “Motovunski kratki”, najavljeno je više od 30 filmova, uključujući posebnu selekciju hrvatskih ostvarenja.



Direktor Motovun Film Festivala Igor Mirković i selektorka glavnog programa Milena Zajović prethodno su na konferenciji za novinare istakli da ovogodišnji program, osim velikih naslova poput dokumentarnog filma “Gori more” Đanfranka Rosija, nagrađenog Zlatnim medvedom, čine i ne toliko razvikani hitovi manjih produkcija.

“Ono čime se najviše ponosimo su male, često marginalizovane kinomatografije kojima dajemo veliki programski prostor nadajući se da će im Motovun biti prva tačka na njihovom velikom putu”, rekla je Milena Zajović, ističući mađarsku komediju “Ubice na točkovima”.

Čak tri prateća programa posvećena su filmovima zemlje partnera – Italije.



Prateći program “Gde ste bili 2016?” pokušaće da odgovori kuda ide Evropa, zašto skreće udesno, kada se dogodio taj prelomni trenutak zbog kojeg će deca u školi učiti o događajima iz 2016. godine, rekao je Mirković, najavljujući dolazak Christophera Bobina, jednog od autora kontroverznog filma “Desno, dva tri – Kuda ide Evropa?” koji će 27. jula učestvovati na Q&A sesiji.

Posetioci će, između ostalog, prvi put imati priliku da vide još nedovršeni film “Gazda: tranzicija, privatizacija, korporacije” (Ovo nije film o Ivici Todoriću), u režiji Darija Juričana.

Festivalske dane i noći ispunjavaće različiti sadržaji - od čitanja naslova iz lektire koje su neke konzervativne organizacije proglasile neprimerenim deci, preko različitih predavanja i debatnog kluba do noćnog igranja video igrica na velikom bioskopskom platnu i energičnih koncerata.



U muzičkom programu nastupiće Kawasaki 3P, Jonathan, Nipplepeople i italijanske psihodelične folk senzacije Kalascima.

Prošle godine, na 18. MFF-u, glavnu nagradu Propeler dobio je francusko-belgijski film “Wakhan”. Među nagrađenima je bila i plastična festivalska stolica, koja je štitila publiku od kiše.

Festivalski sajt je motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

51. Filmski susreti krajem avgusta



Festival glumačkih ostvarenja - Filmski susreti u Nišu prikazaće od 20. do 26. avgusta na Letnjoj pozornici 12 filmova u takmičarskom programu, uz nekoliko ostvarenja za manji broj gledalaca u bioskopu Kupina, a selekcija će biti poznata tek početkom meseca.

Član selekcione komisije 51. Filmskih usreta Dejan Dabić rekao je 26. jula na konferenciji da je izbor filmova u toku i da je reč o kvalitetnim ostvarenjima.

Prema njegovim rečima, pravljenje spiska otežava i kalkulacija pojedinih autora, koji bi premijeru svojih ostvarenja voleli da sačuvaju za neke velike evropske festivale.

Pored zvaničnog programa, iz Filmskih susreta najavljuju i niz novina i pratećih manifestacija.

Branko Krsmanović, jedan od čelnih ljudi Kupine, najavio je bogat progam i na ulici ispred samog bioskopa.



“Planiramo da postavimo bioskopsko platno u Balkanskoj ulici, tako da će se projekcije održavati i van samog bioskopa. Tokom avgusta ćemo zatvoriti dve ulice oko bioskopa kako bi prateći program festivala mogao neometano da se održava na tim lokacijama”, rekao je Krsmanović i najavio da će i 50 mladih “ambasadora kulture” volontirati na Filmskim susretima.

Volonteri će imati i lepu obavezu da ostavljaju nagradna pisma u poštanskim sandučićima nasumice izabranih Nišlija, a srećni dobitnici će moći da ih zamene za komplet ulaznica.

Jedno od mesta koje će privući pažnju je festivalski centar, koji je ove godine smešten u Oficirskom domu na nišavskom keju. To će biti lokacija na kojoj će biti pres konferencije, intervjui, ali i prateći program u vidu izložbi i projekcija studentskih filmova.

Kao jedna od pratećih manifestacija u Oficirskom domu najavljena je izložba niškog fotografa Jovana Šurdilovića, posvećena jubilarnim, 50. Filmskim susretima. Druga izložba će biti omaž Miji Aleksiću, a prirediće je Kulturni centar Gornjeg Milanovca, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.

Filmski susreti ove godine raspolažu fondom od 18,3 miliona dinara, od čega je grad obezbedio 15 miliona, a Ministarstvo kulture i informisanja ostatak. Uprava se nada da će budžet biti pojačan prodajom ulaznica, koje su ove godine jeftinije nego prošle.

Komplet ulaznica košta 1.500 dinara, a pojedinačne karte će se prodavati od drugog dana - u slučaju da svi kompleti ne budu rasprodati. Cena pojedinačnih karta će biti 200 dinara.

Prošle godine, na 50. Filmskim susretima, Gran pri “Naisa” posthumno je dodeljen Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću za ulogu u filmu “Bez stepenika” Marka Novakovića. Nagrada “Car Konstantin” za najbolju glavnu mušku ulogu dodeljena je Nikoli Rakočeviću za uloge u filmovima "Branio sam Mladu Bosnu" i "Nebo iznad nas", dok je nagradu “Carica Teodora" za najbolju glavnu žensku ulogu dobila Jovana Stojiljković za ulogu u filmu "Panama".

Na 50. Filmskim susretima, u organizaciji Niškog kulturnog centra, prikazano je 16 domaćih filmova, a jubilej je protekao i u znaku kasnog usvajanja finansijskog plana tog festivala, jedinog u regionu posvećenog glumcima.

Nevena Ranđelović / SEEcult.org

Kusturica, Malik, Venders, Ford… na 73. Mostri



Venecijanski filmski festival najavio je 20 filmova u trci za Zlatnog lava, a među njima su nova ostvarenja Emira Kusturice, Vima Vendersa, Terensa Malika, Toma Forda, Andreja Končalovskog i Fransoa Ozona.

Kusturica učestvuje u takmičarskom programu 73. Mostre filmom “Na Mlečnom putu” (On Milky Road), u kojem igra i glavnu ulogu – čoveka u tri životna doba. Partnerka mu je slavna italijanska glumica Monika Beluči, a u tom filmu, koji je najavljen ranije kao priča o ljubavi i ratu, igraju i Sloboda Mićalović, Predrag Miki Manojlović...

Snimljen u koprodukciji Srbije s Velikom Britanijom i SAD, “Na Mlečnom putu” je prvi dugometražni igrani film Kusturice od “Zaveta” iz 2007.

Kusturica je u Veneciji nagrađen 1981. kao najbolji debitant - za film “Sjećaš li se Doli Bel?”, a 1998. dobio je nagradu za režiju filma “Crna mačka beli mačor”.

Nemački reditelj Vim Venders, dobitnik Zlatnog lava 1982. godine za film “Stanje stvari”, učestvuje u trci za nagrade 73. Mostre 3D dramom “The Beautiful Days of Aranjuez”, zasnovanom na delu Petera Handkea. U novom Vendersovom filmu, nastalom u francuskoj-nemačkoj koprodukciji, manju ulogu ima i Nik Kejv.

Američki autor Terens Malik vraća se na Lido dokumentarnim filmom “Voyage of Time”, čija je naratorka Kejt Blančet. Na tom filmu radio je više od tri decenije, a najavljen je kao istraživanje života na zemlji i “slavljenje univerzuma”, koje prikazuje “celinu vremena - od početka do finalnog kolapsa”.

U trci za Zlatnog lava je i triler “Nocturnal Animals” Toma Forda, poznatog modnog dizajnera, koji je debitovao filmom “A Single Man” 2009, takođe premijerno prikazanim u Veneciji.

Među filmovima u trci za Zlatnog lava je i biografski film “Jackie” Pabla Lorena o Džeki Kenedi Onazis, s Natali Portman u glavnoj ulozi. Portmanova igra i u filmu “Planetarium” Rebeke Zlotovski o dve sestre koje komuniciraju sa duhovima.

U takmičarskom programu su i “Frantz” Fransoa Ozona, “Raj” ruskog reditelja Andreja Končalovskog, gotovo četvoročasovni film filipinskog autora Lava Diaza “The Woman Who Left”, te “Arrival” Denisa Viljenuve i kanibalska ljubavna priča “The Bad Batch” Ane Lili Amirpur.

Na otvaranju 31. avgusta biće, kako je ranije najavljeno, prikazan film “La La Land” Dejmijena Šazela, omaž zlatnom dobu američkog mjuzikla.

Žirijem glavnog takmičarskog programa predsedava britanski reditelj Sem Mendes.

(SEEcult.org)

Heroj filmskog andergraunda



Nagrada Maverick 19. Motovun film festivala svečano je uručena 29. jula kultnom reditelju Želimiru Žilniku iz Srbije, koji je tako postao prvi autor iz regiona koji je dobio to priznanje za posebno nekonvencionalan pristup filmu, nakon Kena Rasela, Terija Džona, Ulriha Zajdla i drugih osobenih reditelja.

Nagradu je Žilniku uručio slovenački reditelj Karpo Aćimović Godina, koji je nedavno dobio slično priznanje Festivala evropskog filma Palić – nagradu “Underground Spirit”, a karijeru je počeo kao snimatelj prvog Žilnikovog filma “Rani radovi” koji je odmah nakon premijere osvojio Zlatnog medveda i nagradu za najbolji omladinski film na Berlinalu.

“Osim što mi je velika čast primiti nagradu koju su pre mene dobili toliko važni reditelji, posebno mi je drago što ju primam u Istri, jer tu smo Karpo i ja snimili još jedan film, koji je ocenjen previše subverzivnim i zabranjen pre premijere. Prošle godine slučajno su pronađeni negativi tog starog filma, pa mogu najaviti da bi na jednom od idućih Motovuna on napokon mogao biti prikazan”, rekao je Žilnik.



Žilnik je istakao da je njegov rad uvek bio na rubu andergraunda u vrlo skromnim produkcijskim uslovima, ali i da je liberalizacija tehnologije snimanja napokon omogućila da i niskobudžetni filmovi izgledaju svetski.

"To govorim pre svega zbog mladih kolega koji ovde možda sede. Snimajte i snimajte puno, pa kvantitet možda rodi i kvalitet", poručio je Žilnik, koga su organizatori 19. MFF nazvali u saopštenju herojem filmskog andergraunda.

Nakon svečane dodele nagrade Žilniku, publika je imala priliku da vidi film “Dobra žena” kojim je proslavljena srpska glumica Mirjana Karanović debitovala kao rediteljka, a nakon svetske premijere na Sandensu, te dve nagrade Festa u Beogradu, nedavno je osvojio i Zlatnu arenu za najbolji film u kategoriji manjinskih na Pulskom filmskom festivalu.



“Godinama sam slušala o Motovunu i pomalo zavidela kolegama koji su tu dolazili. Sada sam i sama po prvi put na festivalu, i to sa svojim prvim filmom. Uz prepotentno zadovoljstvo što on ostvaruje značajne uspehe, osećam i određenu nevericu. Svaki put kada mi ljudi čestitaju, ja se pitam da li se možda ipak šale”, rekla je Mirjana Karanović motovunskoj publici, zaradivši buran aplauz.

Mirjana Karanović i igra glavnu ulogu u tom filmu o suočavanju sa ratnim zločinom, a predstavila ga je sa glumicom Ksenijom Marinković.

Publika Motovuna imala je prethodno priliku da pogleda i probnu projekciju još nedovršenog filma “Gazda: tranzicija, privatizacija, korporacije” Darija Juričana koji je već sloganom “Ovo nije film o Ivici Todoriću” izazvao veliku pažnju publike i medija.



U kasnim večernjim satima premijerno je prikazana i restaurisana verzija legendarne Felinijeve komedije “Amarcord”, a obaranjem šaka proglašena je najčvršća hrvatska desnica.

Motovun film festival ranije je večano uručio i Nagradu 50 godina reditelju i producentu Nenadu Puhovskom, “ocu hrvatskog dokumentarnog filma” i osnivaču ZagrebDoxa.

U bogatom autorskom opusu dokumentaraca Puhovskog posebno se ističu filmovi “Lora – svjedočanstva” i “Paviljon 22” koji su pomerali granice, jer su, kako su istakli organizatori MFF-a, progovorili o otvorenim ranama društva zbog čega su neretko izazivali ozbiljnu buru u javnosti.



Svoju ljubav prema žanru koji “spaja dve velike strasti – film i društveni angažman”, Puhovski je pretočio i u najvažniji regionalni festival dokumentarnog filma ZagrebDox, čiji je osnivač i direktor.

Nagradu koja se dođeljuje onima koji su “izdržali 50 godina u hrvatskoj kinematografiji", Puhovskom su uručili 28. jula njegovi dugogodišnji saradnici i prijatelji Vjeran Zuppa, Rajko Grlić, koji je prošlogodišnji dobitnik tog priznanja, te Mike Downey.

Motovun film festival predstavlja u 19. izdanju oko sto filmova različitih žanrova, nudeći presek najnačajnije svetske nezavisne produkcije, kao i najboljih ostvarenja iz Hrvatske i regiona, a aktuelnost potvrđuje novim pratećim programom “Gde ste bili 2016?”, kojim se uključio u raspravu o jačanju desnice u Evropi.

Sajt MFF-a je motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

30. Hercegnovski festival



Jubilarni, 30. Hercegnovski filmski festival - Montenegro film festival predstavlja od 1. do 7. avgusta u konkurenciji za nagrade presek regionalne produkcije koji mahom čine nagrađivani filmovi reditelja iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, počev od “Dnevnika mašinovođe” srpskog reditelja i scenariste Miloša Radovića sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi.

Za otvaranje 30. HFF-a na Kanli kuli odabran je i film “Biserna obala” Dušana Kasalice, a narednih dana biće prikazani i “S one strane” Zrinka Ogreste, “Dobra žena” Mirjane Karanović, “Zvizdan” Dalibora Matanića, “Otadžbina” Olega Novkovića, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Smrt u Sarajevu” Danisa Tanovića i “Ispod mosta, među stijenama” Pavla Simonovića, kao i “Život je truba” Antonija Nuića i kratki film “Dvorišta” Ivana Salatića, koji su van konkurencije.

Žiri čine glumica Varja Đukić, reditelj Ognjen Sviličić i dramaturg Aleksandar Radunović.

Iako je HFF, pored kinematografija zemalja bivše Jugoslavije, okrenut i kinematografijama Balkana i mediteranskih zemalja, u konkurenciji za nagrade jubilarnog izdanja našli su se samo filmovi sa prostora bivše Jugoslavije - kao počast prvom izdanju, tradiciji i jubileju.

Uz takmičarski program dugometražnog igranog filma, HFF nudi i dokumentarce i selekciju filmova studenata regionalnih filmskih škola, te reviju filmova nagrađenih na najvećim evropskim festivalima.

Hercegnovski festival, koji je nastao u slavu jugoslovenskih reditelja, postao je, kako je istakao umetnički direktor Srdan Golubović, mnogo više od toga - najznačaniji, najodaniji i najdosledniji most između kinematografije nekadašnje zajedničke države i novih, specifičnih, različitih, savremenih kinematografija zemlja nastalih na njenom prostoru.

Prema rečima Golubovića, ta misija festivala ostvarena bez jugonostalgičarske patetike i žalopojki za vremenom koga više nema, već je festival prirodno preuzeo ulogu da ponovo okupi i predstavi nove kinematografije zemalja bivše Jugoslavije.

“Festival je preživeo i nadživeo sve turbulencije vremena u kome smo živeli i ostao neukaljan, značajan, veliki i svež. Za to najveću zaslugu imaju ljudi koji su svih ovih godina radili na festivalu, od osnivača Milana Žmukića do ljudi koji su ga nasledili”, naveo je Golubović, podećajući da je na Žmukićevu inicijativu pre tri decenije održan prvi Jugoslovenski festival filmske režije. Otvorio ga je film “U ime naroda” reditelja Živka Nikolića, koji je tada nagrađen Srebrnom mimozom.

Nakon pet godina, manifestacija je postala Jugoslovenski filmski festival, a zatim 2002. godine - Hercegnovski filmski festival.

Cena ulaznice za filmove na Kanli kuli je dva evra za oba filma, a za projekcije na tvrđavi Forte mare je dva evra po filmu. Za projekcije dokumentarih i studentskih filmova ulaz je besplatan.

Festivalski sajt je filmfestival.me, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)