Filmske novosti...

15. Festival italijanskog filma



Festival italijanskog filma u Beogradu predstavlja do 9. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci pet ostvarenja najnovije produkcije, a svečano je otvoren u prisustvu koscenariste filma “Uši” Andree Purgatorija, u režiji Alesandra Aronadija, kojim je program i počeo.

Svečanom otvaranju 15. Festivala italijanskog filma prisustvovali su i selektor programa Paolo Minuto iz Italijanske federacije kino klubova, kao i direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu David Skalmani, dok je za zatvaranje najavljena scenaristkinja Frančeska Serafini.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović podsetio je na višegodišnju saradnju u organizovanju Festivala italijanskog filma, a zadovoljstvo je izrazio i Skalmani, navodeći da je Kinoteka “postala druga adresa Italijanskog instiituta za kulturu.

“Druga kuća u kojoj možemo da se predstavimo italijanski jezik i kulturu”, rekao je Skalmani za Jugoslovensku kinoteku.

Paolo Minuto je zahvalio publici koja prati ovaj “mali, ali veliki festival”, a najavljujući program, opisao je odabrane filmove kao žanrovski raznovrsne, zanimljive i aktuelne.

“Nastojimo da unapredimo kvalitet manifestacije u odnosu na prethodne godine. Ovoga puta nam je više nego ranije pomogao Univerzitet za strance Ređo Kalabrija, koji pohađaju i mnogi studenti iz Srbije”, dodao je Minuto.

Film “Uši” (Orrechie), kojim je program počeo, još nije prikazan u bioskopima u Italiji, a premijeru je imao krajem leta na Filmskom festivalu u Veneciji.

Koscenarista tog filma Andrea Purgatori, novinar koji piše za “Korijere dela sera”, tumači u tom filmu i manju ulogu

“Film je nešto magično, omogućava svima – i onima koji ga stvaraju i onima koji ga gledaju da budu deo jednog sna. Videćete priču koja može svakome da se desi. Ovaj film je zapravo metafora stanja u kom se danas nalazimo. Ali, neću više da vam pričam o filmu, zato što filmove treba gledati, a ne prepričavati ih”, rekao je Purgatori.

Za film “Uši” naveo je da je snimljen “sa izuzetno malo para, ali sa puno ljubavi, sa dobrom pričom i izuzetnom glumom”.

U priči o jednom tragikomičnom danu u životu jednog običnog momka i o raznim ludostima ovoga sveta igraju Ivan Franek, Milena Vukotić, Roko Papaleo…

Narednih večeri na programu su filmovi “Mi i Đulija” u režiji Edoarda Lea, “Zvali su ga Džig robot” Gabrijela Mainetija, “Ako me ostaviš ne važi se” Vinćenca Salemea i “Ne budi loš” Klaudija Kaligarija.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Počeo Alternative film/video



Festival Alternative film/video otvoren je 7. decembra u Domu kulture “Studentski grad” na Novom Beogradu izložbom “Ti si sat” Nemanje Lađića i projekcijom prvog bloka takmičarskog programa, a prikazaće 43 inovativna i istraživačka otvarenja koja pomeraju granice filmske umetnosti.

Žiri koji čine autorka Marina Gržinić iz Slovenije i Eva Heller i Peter Čerkaski iz Austrije odabraće do 11. decembra filmove za Listu značajnih ostvarenja, a nagrađeni autori imaće priliku da, kao gosti rezidencijalnog programa, snime film u produkciji Akademskog filmskog centra DKSG-a.

Nekada jugoslovenski, zatim ex-jugoslovenski, a danas međunarodni, festival Alternative film/video nudi i niz specijalnih i retrospektivnih projekcija, okruglih stolova, foruma i radionica, a ugostiće više od 30 autora, teoretičara i profesionalaca u oblasti kinematografije i video umetnosti.



Poseban program posvećen je članovima žirija - Marina Gržinić predstaviće svoje video radove, a u u razgovoru posle projekcije, kako je najavljeno, razmotriće pitanja o istoriji, seksualnosti, autorstvu, ratu i videu, uz učešće Miška Šuvakovića, Anete Stojnić, Saše Kesića i Želimira Žilnika.

Eva Heller predstaviće svoje eksperimentalne filmove projekcijom sa originalnih filmskih formata, dok će velika zvezda avangardnog filma Peter Čerkaski, jedini je eksperimentator čiji se filmovi prikazuju na Kanskom festivalu, predstaviti svoje filmske eksperimente projekcijom sa originalnih celuloidnih filmskih traka.



Najavljena je i retrospektiva holandskog eksperimentalnog filma koja će pružiti priliku da se u Beogradu prvi put vide filmovi značajnih autora iz te zemlje iz 60-ih i 70-ih godina, kakav je recimo Frans Zvartjes.

Petra Belc iz Zagreba predstaviće svoje istraživanje filmova jugoslovenskih autorki na projekciji “Ne/prikazane: Eksperimentatorke u jugoslovenskom alternativnom filmu”.

Filmsku radionicu vodiće francuski autor Derek Volfenden koji će polaznike, kroz rad i intervencije na pronađenim filmskim materijalima (found footage), uvesti u analizu Hičkokovog filma “Psiho”. U saradnji programa Videodrom i festivala Alternative film/video, Volfenden će, takođe, prikazati i selekciju found footage filmova i održati predavanje “Found footage, umetnost samoodbrane”.



Izložba “Ti si sat” Nemanje Lađića u Galeriji DKSG-a, kojom je Festival otvoren, obuhvata dve video instalacije kojima autor preispituje uticaj digitalne slike na percipiranje vremena, odnosno duboke procese svesti, saznanja, doživljaja i razmišljanja promenjenih pod uticajem nelinearnih zakonitosti interneta, operativnih sistema, hiperlinkova, socijalnih mreža…

Prošlogodišnja tema festivala “Alternativni film i internet” rezultirala je postavljanjem demo sajta Arhiva alternativnog filma Akademskog filmskog centra (AFC) DKSG-a afcarchive.rs i projektom umrežavanja sa već postojećim sajtom Bela Balaž studija iz Budimpešte i budućim sajtovima Slovenačke kinoteke i Hrvatskog filmskog saveza. Pojedina kapitalna dela autora, kakvi su Zoltan Husarik, Gabor Bodi, Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac ili Tomislav Gotovac, već su dostupna ljubiteljima i istraživačima alternativnog (eksperimentalnog, avangardnog, amaterskog ...) filma, o čemu će Sebastijan Kodolani i saradnici govoriti na prezentaciji projekta “Connect Archives” koji će predstavljati internet bazu filmskog blaga regionalnih filmskih arhiva.



Najavljen je i okrugli sto “Umetnički pokreti i alternativni film i video”, posvećen međusobnom uticaju umetničkih pokreta i avangardnog filma u bivšoj Jugoslaviji i Evropi, a okupiće izuzetne poznavaoce te teme iz regiona: Božidara Zečevića, Evu Heler, Marinu Gržinić, Dejana Sretenovića, Slobodana Šijana, Dianu Nenadić, Petru Belc, Sebastijana Kodolanija, Miroljuba Stojanovića…

Festival Alternative film pokrenut je 1982. godine u Akademskom filmskom centru DKSG-a kao jugoslovenski festival sa idejom da “zabeleži i teorijski definiše kretanja i, da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma” (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film ...). Prekinut ratom u Jugoslaviji početkom 90-ih godina, obnovljen je 2003. godine kao regionalni (od 2006. i internacionalni festival), uspostavljajući pokidane veze i nastavljajući da bude spona među stvaraocima ex-jugoslovenskih prostora.

Prošle godine je na festivalu Alternative film/video 2015 najboljim je proglašeno osam ostvarenja iz Mađarske, Austrije, Holandije, Nemačke, Španije, Slovenije i Portugala.

Ulaz na sve festivalske programe je besplatan.

Festivalski sajt je alternativefilmvideo.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/Alternative-film-video-%202016-PROGRAM.pdf

(SEEcult.org)

Dan ljudskih prava na Merlinki



Festival Merlinka, u saradnji sa holandskom ambasadom u Beogradu, poklanja publici 10. decembra, povodom Dana ljudskih prava, besplatnu projekciju dokumentarnog filma “Tranzit Havana” o operacijama promene pola koje vrše evropski hirurzi, a organizuje ćerka nedavno preminulog kubanskog lidera Fidela Kastra, Mariela Kastro.

Film “Tranzit Havana” na programu je u 15 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda, nakon čega će biti prikazan brazilski dokumentarac “Čekajući Bijonse” o fanovima popularne pevačice koji kampuju dva meseca pre početka koncerta ispred stadiona kako bi uspeli da uđu prvi.

Na programu trećeg dana Merlinke je i austrijski dokumentarac “Braća noći” o Romima iz Bugarske koji se bave seks radom u Beču i tako izdržavaju svoje žene i porodice u Bugarskoj, te britanski film “Apsolutno fantastične” koji je nastavak istoimene serije, a najavljen je kao najveći hit osmog izdanja međunarodnog festivala queer filma Merlinka.

Paul Caesar Toledo koji je sa svojom suprugom snimio dokumentarac “Čekajući Bijonse” kaže da 90 posto likova u njegovom filmu su muškarci i svi su gej: “Veza koju imaju s njom, jednom neverovatno ženstvenom, multi-talentovanom crnkinjom, za njih predstavlja neverovatnu inspiraciju. Posmatram ovo sa stanovišta fana rok muzike i nikada nisam radio ni jedan deo ovoga što rade njeni fanovi, a to iziskuje dosta posvećenosti”.



Režiser dokumentarnog filma “Braća noći”, Patric Chiha, gost je osmog izdanja Merlinke, a sa gledaocima će razgovarati nakon projekcije svog filma za koji kaže da je uvek bio siguran da će to biti dokumentarac, ali je u isto vreme bio siguran da postoji granica između dokumentarca i igranog filma.

“Tačna pozicija ove granice ostaje misterija. Istog trenutka kada se kamera uključi, sve postaje izveštačeno. Film je jedna veštačka forma. Braća Darden takođe prave veštačke filmove. Kada sam to shvatio, osećao sam se dosta slobodnije u svom poslu. Ta izveštačenost je moj put ka realnosti, ljudima i njihovim osećanjima”, naveo je Chiha.

Kao najveći hit festivala Merlinka najavljen je film “Apsolutno fantastične”, nastavak istoimene britanske serije, čiji likovi Edina i Patsi još uvek isijavaju glamur i ekstravagantnost, živeći život u visokom stilu, kako su navikle, kupujući, pijući i đuskajući na londonskim trendi mestima. Kada ih okrive za incident na modnom događaju, odjednom bivaju uhvaćene u medijsku oluju i bivaju non-stop proganjane od paparaca. Bez prebijene pare u džepu, beže u centar glamuroznog života, na francusku rivijeru, i tamo razvijaju plan kako da svoj nestanak učine permanentnim i kako da do kraja života žive glamurozno.

Film je imao svetsku premijeru u julu ove godine, a projekcija na festivalu Merlinka je jedinstvena prilika da ga Beograđani pogledaju.



Festival Merlinka predstavlja od 8. do 14. decembra u DOB-u ukupno 57 filmova, od kojih je šest imalo premijere na ovogodišnjem Berlinalu.

U okviru festivala, 11. decembra biće održan i maraton kratkog filma koji će trajati od 13 časova do ponoći.

Festival će zatvoriti nemački reditelj Tor Iben koji će predstaviti svoj igrani film “Gde si krenuo, habibi?” koji prati mladog Turčina koji živi u Berlinu i zaljubljuje se u heteroseksualnog Nemca, kriminalca i kečera. To je drugi njegov film koji je prikazan na Merlinki, pole “Falometra” 2014.

Merlinka festival ove godine prvi put dodeljuje nagradu za najbolji igrani i dokumentarni film LGBT tematike koji su prikazani na srpskim festivalima u toku 2016. godine. Za nagrade je nominovano 15 igranih i 12 dokumentarnih filmova. Žiri čine: urednik kulture nedeljnika NIN Dragan Jovićević, filmski kritičar Zoran Janković, filmski kritičar i pisac Đorđe Bajić, aktivistkinja Labrisa Jelena Vasiljević i novinarka Lazara Marinković.

Takođe, biće dodeljena i nagrada za najbolji kratki film u međunarodnoj i regionalnoj selekciji, na onovu odluke žirija koji čine direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, spisateljica i dramaturškinja Milena Bogavac i aktivistkinja organizacije “Da se zna” Kristina Kastelec.

Prošle godine na festivalu Merlinka, na kojem je prikazano oko 60 folmova, nagradu za najbolji kratki film osvojio je švedski “09:55-11:05, Ingrid Ekman, Bergsgatan 4B”, u režiji Kristin Berglund i Sofi Vuković.

Festival se održava uz podršku Doma omladine Beograda, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava, Gete instituta, Francuskog instituta, Austrijskog kulturnog foruma, ambasada Holandije, SAD, Španije i Izraela.

Festivalski sajt je merlinka.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Kineski klasici u Kinoteci



Jugoslovenka kinoteka predstavlja od 12 do 17. decembra izbor restaurisanih i digitalizovanih filmova iz bogate kineske produkcije, a tim povodom ugostiće u Beogradu i zvaničnike Kineskog filmskog arhiva.

Nedelja kineskog filma, na koju je ulaz besplatan, obuhvata deset ostvarenja snimljenih od sredine 30-ih do početka 90-ih godina 20. veka, među kojima su “Veliki put” Jua Suna, “Proleće u malom gradu” Mua Feija, “Žuta zemlja” Čena Kajgea…

Odabrani filmovi deo su impresivne kolekcije koja broji više od 300 filmova digitalizovanih i restaurisanih u Kinoteci NR Kine.

Program Nedelje kineskog filma, koju Jugoslovenska kinoteka i organizuje sa Kineskim filmskim arhivom, počinje ostvarenjem “Veliki put” (1934) Jua Suna, a na programu su i “Boginja” (1934) Jonganga Vua, “Proleće u malom gradu” (1948) Mua Feija, “Novogodišnja žrtva” (1956) Hua Sanga, “Sestre sa pozornice” (1964) Jina Ksiea, “Moje uspomene iz Pekinga” (1983) Jigonga Vua, “Žuta zemlja” (1984) Čena Kajgea, te “Incident sa crnim topom” (1986) Jianksina Huanga i “Crni sneg” (1990) koji potpisuje Fei Ksie.

U samoj završnici, 17. decembra, biće repriziran “Veliki put” i prikazan “Mačevalac u gradu sa dvostrukom zastavom” (1990) Pinga Hea.

Povodom tog festivala, gosti Jugoslovenske kinoteke biće zamenik direktora Kineskog filmskog arhiva Bai Jingrui, rukovodilac opšteg odeljenja te ustanove Gao Jing Song, zamenik rukovodioca u odeljenju za istraživanje filmske kulture Žuo Heng i inpektor odeljenja inspekcije Kineskog filmskog arhiva Ju Da.

Filmovi imaju titl na engleskom i srpskom jeziku, a ulaz je besplatan.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Trijumf Maren Ade na EFA



Nemački film “Toni Erdman” scenaristkinje i rediteljke Maren Ade, drama o odnosu ćerke i oca u savremenom otuđenom svetu okrenutom uspehu, trijumfovao je na 29. dodeli nagrada Evropske filmske akademije u Vroclavu, osvojivši nagrade u svih pet kategorija u kojima je bio nominovan - za najbolji film, režiju, scenario i najbolju glumicu (Sandra Hüller) i glumca (Peter Simonischek).

Maren Ade postala je prva žena koja je odnela glavnu nagradu EFA, takozvanog evropskog Oskara.

Film “Toni Erdman” nemački je kandidat za Oskara i dobitnik nagrade FIPRESCI u Kanu, a nedavno je proglašen najboljim stranim filmom od Njujorškog udruženja filmskih kritičara.

U konkurenciji za glavnu nagradu EFA, čija je ceremonija održana 10. decembra u Vroclavu, ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture, bili su i filmovi “Elle” Pola Verhovena (Paul), “Ja, Danijel Blejk” Kena Louča (Loach), “Džulijeta” Pedra Almodovara i “Soba” Lenija Abramsona (Lenny Abrahamson). Za nagradu za najbolju režiju Maren Ade se takmičila sa Verhovenom, Loučem, Almodovarom i Kristijanom Munđiuom, koji je nominovan za “Maturu”.

“Osećam da je snimanje filma luksuz u vremenu u kojem prolazimo kroz tako veliku krizu, ali verujem da filmovi mogu da pređu granice i lako preobraze nepoznato u empatiju”, rekla je Maren Ade.

Najboljom evropskom komedijom proglašen je franuski film “A Man Called Ove” (Hannes Holm), a nagradu za evropsko otkriće, koju dodeljuje FIPRESCI, osvojio je film “The Happiest Day in the Life of Olli Maki” (Juho Kuosmanen).

Najboljim evropskim dokumentarcem proglašen je italijanski film “Požar u moru” Đanfranka Rozija (Gianfranco Rosi), pobednik Berlinala.

Nagradu za najbolji animirani film dobio je “My Life as a Zucchini” (Claude Barras), a najboljim kratkim filmom proglašen je “9 Days – From My Window in Aleppo” (Thomas Vroege, Floor van der Meulen, Iša Touma).

Nagrade su dodeljene u 22 kategorije, na osnovu glasova oko 3.000 članova Evropske filmske akademije.

Pirs Brosnan (Pierce) je nagrađen za evropsko dostignuće u svetskom filmu, a poručio je da su danas potrebni pre svega vera, nada, hrabrost i istina. “U ovim turbulentnim vremenima više nego ikada moramo da budemo zajedno kao umetnici i filmski autori i da probamo da napravimo smisao od onoga što se dešava u našim zemljama, nacijama. Imamo dar da to učinimo”, poručio je Brosnan.

Nagradu za životno delo dobio je Žan-Klod Karier (Jean-Claude Carrière), a počasnu nagradu dobio je Andžej Vajda (Andrzej Wajda), dok je nagrada za evropsku koprodukciju pripala Leontine Petit.

Nagrada publike za najbolji evropski film pripala je poljskoj rediteljki Malgoržati Šumovskoj (Małgorzata Szumowska) za film “Telo”.

Pobednički film "Toni Erdman" govori o neotesanom, komičnom liku, koji je alter ego nastavnika muzičkog Vinfrida, razveden je, nosi srčani monitor, veštačke zube i živi sa bolesnim psom. Vinfrid je zaljubljen u život i veruje da se u životu treba više igrati. Njegova jedinica Ines retko kada uspeva da provodi vreme sa njim zbog karijere u Bukureštu. Iznenada, Vinfred odlučuje da je poseti glumeći njenog lajf kouča...

Film "Toni Erdman" prikazan je na nedavnom 22. Festivalu autorskog filma u Beogradu, a od 8. decembra je u bioskopima.

(SEEcult.org)

Preispitivanje mentaliteta



Crnogorski reditelj, scenarista i producent Ivan Marinović, čiji će debitantski igrani film "Igla ispod praga” imati beogradsku premijeru 12. decembra u Sava centru, govori u intervjuu za SEEcult.org o napornom procesu obezbeđivanja finansijskih sredstava za snimanje filma i izazovima na tom putu, značaju scenarija za angažovanje etabliranih glumaca, kao i ličnoj potrebi da analizira mentalitet ljudi sa ovih prostora.

Svetska premijera Marinovićeve crnohumorne priče iz malog mesta u Boki Kotorskoj, sa regionalnim glumačkim ansamblom, bila je proteklog leta u međunarodnom takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala. “Igla ispod praga” je crnogorski kandidat za Oskara, a snimljena je u koprodukciji sa Srbijom.

- Vaš film je vrlo dugo nastajao. Zašto su bile potrebne četiri godine od ideje do premijere?

I. M: To je normalan put. Meni je čudnije kada vidim da su već na repertoaru filmovi snimani ove godine. Ono što mene zanima jeste autorski film koji mora da prođe svoj ciklus razvoja. Ja sam tome veoma temeljno pristupio - na scenariju sam radio od kraja 2012. Bili smo na Berlinalu na Script Stations-u, tamo su nas skautovali za prestižnu radionicu Jerusalim Film Lab koja omogućava da se film predstavi direktorima fondova, selektorima festivala. To je izuzetan poligon, ali i princip za razvoj, jer sam radio sa vrhunskim mentorima koji su insistirali na novim rukama scenarija da bi projekat bio kvalitetan.

- Kako ste sklopili finansijsku konstrukciju?

I. M: Posle završetka scenarija sve vezano za finansiranje je, naravno, patnja. Osnova ovog filma je u Crnoj Gori, pa je finansiran od Ministarstva kulture Crne Gore, skromno. Onda smo i od Filmskog centra Srbije dobili neka sredstva. Morao sam puno kao producent da radim na terenu da omogućim da to malo novca što imamo uložimo u glumce, u ono što je u slici, a ne ono što je iza slike. Tako da je to bio naporan i dugotrajan proces, dok je samo snimanje proteklo fenomenalno. Zatim je bilo potrebno vreme za montažu. Ona čini rukopis jednog filma i ne može joj se pristupiti kao nečemu što se obavi za sedam dana.

- Zašto ste se odlučili za koprodukciju i regionalnu glumačku podelu?

I. M: Razlog za koprodukciju nije bio finansijski, nego organski. To je inače veliko pitanje koje je vezano za evropski film danas. Mnogo se kalkuliše o tome koje elemente uzeti iz koje zemlje da bi se napravila finansijska konstrukcija. Producenti su skloni toj vrsti kalkulacije da bi se filmovi izveli do kraja, ali to donosi mnogo umetničkih kompromisa. Ja nisam imao taj problem zato što sam prvo tražio glumce, tražio sam svuda one koji mogu da odgovore zadacima iz scenarija. Bio sam otvoren. Onda sam gledao šta imam od toga što želim i pokušavao da preko toga napravim koprodukciju, znači na organski način. Recimo, za Nikolu Ristanovskog sam od početka pisao lik. Toni Kitanovski je od početka bio u priči kao kompozitor. Međutim, to nije bilo dovoljno da nas Makedonija podrži, ali ja sam ostao pri tim izborima, jer sam verovao da oni doprinose projektu. Posle je bio gotovo skandal u Makedoniji sa puno pitanja zbog čega nismo dobili podršku, jer već deset godina Makedonija nije imala film u Sarajevu u glavnom takmičarskom programu. Pitali su ljudi - finasirali su toliko projekata, zašto nisu ovaj u kojem imaju glavnog glumca i kompozitora.

- Uz Nikolu Ristanovskog, u ekipi su Bogdan Diklić, Seka Sablić, Ljuba Bandović (Srbija), Leon Lučev (Hrvatska), Mirko Vlahović (Crna Gora)… Kako ste kao debitant uspeli da angažujete sve te poznate glumce?

I. M: Scenario ih je privukao. Nema mnogo kvalitetnih scenarija u opticaju, a iskusni glumci umeju da prepoznaju dobar lik, dobru situaciju, dobru priču i tako su meni dali poverenje. Istina, to je i za mene bilo veliko pitanje - kako ja da radim sa tim ljudima. Međutim, od prvog dana sam osetio da moj autoritet postoji, da su mi dali poverenje i da prate to što tražim od njih. Tako da je rad prošao izuzetno, naravno uz mnogo njihovog doprinosa. To su ljudi koji vole da improvizuju i sa kojima ja volim da improvizujem, pa je period snimanja bio stvarno fantastičan.

- Inostrana kritika opisuje Vaš film kao kombinaciju gorko-slatke komedije i naturalističke drame. Kako biste ga Vi odredili u žanrovskom pogledu?

I. M: To je dramedija, nešto između komedije i drame. Komedija je stvar koja adresira intelekt i uz jednu dozu besa ti omogući da se smeješ određenim stvarima. Međutim, ja sam pisao priču o likovima koji su me inspirisali dok sam odrastao, imao sam tačnu ideju ko su ti ljudi, tako da nisam otišao u karikaturu, nego sam pokušao da od njih napravim pune, zaokružene likove. Zato je tu jedna ozbiljnija crta u priči koja ti omogući da osetiš empatiju prema njima i da te film na kraju dirne. Zbog toga je to miks žanrova.

Tematski, film se bavi jednim sveštenikom koji je pomalo mizantrop i koji je na pragu da bude isteran iz sela. Počelo je tako što sam čuo anegdotu o sahrani neke žene bez bliže rodbine, kada su seljani doveli orkestar, provocirali popa i napravili kompletan haos na vrhu brda koje gleda na ulaz u zaliv. Dakle, jedan idiličan pejzaž i onda apsurdni, neverovatni sukob na sahrani. Odatle je krenulo moje pitanje - zamisli sudbinu tog čoveka, njegov posao je da ljubi bližnjeg svoga, a niko mu to zaista ne uzvraća, kako se on nosi sa tim, a šta ako to zaslužuje, ako je ciničan, ako im govori sve što misli u lice… Ta vrsta pitanja i preispitivanja našeg mentaliteta i sredine je poslužila kao temelj za film. S obzirom da se bavim svojim zavičajem, bilo je tu mnogo motiva, likova, anegdota koje su na taj način ušle u priču.

- Šta znači naslov “Igla ispod praga”?

I. M: Pokušao sam da uđem u srž našeg mentaliteta i da, analizirajući ga, postavim pitanje zbog čega je to tako. Naslov je metafora. Igla se stavlja ispod praga crkve da veštica ne može da izađe, da se vrti u krug sve dok je sveštenik ne izvede van, a ja pokušavam da odgonetnem šta je to što nas drži da se vrtimo u krug i da ne možemo da izađemo napolje. Pokušavam da demistifikujem stvari i da taj mentalitet objasnim - šta su njegove dobre, šta loše strane, ali bez podsmevanja.

- Kako je do sada reagovala publika u regionu?

I. M: Prikazali smo film posle Sarajevo Film Festivala u Herceg Novom, Podgorici, na festivalu Cinedays u Skoplju… Bilo je i nekoliko zatvorenih projekcija u Beogradu, a i vani. Svuda su reakcije bile identične. Priča je, koliko god autentična i lokalno utemeljena, i dalje prilično univerzalna. Sve je zasnovano na liku sveštenika Petra, njegovi problemi i situacije su nešto sa čim svako može da se identifikuje. Ne očekujem da reakcije u bioskopima budu različite, štaviše, mislim da svi u regionu mogu jednako da prihvate ovu priču.

Međutim, imao sam nedoumice u vezi sa inostranstvom dok sam pisao scenario. S obzirom da je priča na nekom nivou toliko lična, nisam razmišljao šta je politički aktuelno danas, šta će festivali da vole i traže, već sam pisao ono što me je inspirisalo, a onda sam povremeno pomišljao na to koga će ovo da zanima – neki pravoslavni sveštenik na nekoj tamo Luštici u Boki. Ipak, na prezentaciji u Izraelu, na kraju radionice, publika je reagovala fenomenalno na promo-video. Prigrlili su sve, smejali se i tu sam razbio bojazni da li je previše lokalni film.

- Pripadate mladoj generaciji koja nije bila u prilici da upozna nekadašnju Jugoslaviju. Kako ste se osećali gostujući na festivalima u Sarajevu i Skoplju, da li ste imali utisak da ste u inostranstvu?

I. M: Ne osećam tu vrstu granica između eks-ju zemalja. Mislim da je to uslovljeno i time što sam, iako jesam donekle zapamtio Jugoslaviju, dugo živeo vani, u Italiji, a posle toga studirao u Pragu. Samim tim, moja životna dinamika uvek je okrenuta ka vani, ka upoznavanju i prijateljstvu sa ljudima sa svih strana sveta, tako da se apsolutno na Balkanu osećam kao kod kuće. Ako sam prevazišao probleme u svim stranim zemljama, na stranim jezicima, zašto se ne bih dobro osećao sa ljudima sa kojima se perfektno razumem, kad pričamo isti jezik.

Posle beogradske premijere, “Igla ispod praga” prikazivaće se u Srbiji u distribuciji kompanije “Fame Solutions”.

(SEEcult.org)

Pobednici 8. Merlinke



Najboljim dugometražnim queer filmom 2016. godine, prema odluci žirija osmog festivala Merlinka u Beogradu, proglašen je srpski “Otvorena” mladog reditelja Momira Miloševića, a najboljim dokumentarcem holandski “Zauzmi pozu” o grupi Madoninih igrača, dok je najboljim kratkim queer filmom u domaćoj selekciji nagrada dodeljena “Tranziciji” Milice Tomović, a u međunarodnoj selekciji grčkoj “Golubici”.

Domaći film “Otvorena”, prikazan i na Merlinki i ranije na Festu, trijumfovao je kao “najprijatnije iznenađenje u ovogodišnjoj srpskoj filmskoj produkciji”, kako je naveo žiri, ističući da taj film predstavlja pun pogodak na više polja – reč je o izrazito ubedljivom art-house ostvarenju mladog autora, te o snažnom doprinosu queer tematici na filmu u Srbiji, ostvarenju koje diskretno, a rečito upire prst u pravcu sveopšte represije nad slobodom duha i atipičnijim identitetima. Tu su i znalački do kraja izveden viši koncept, ujednačena atmosfera promene u nevreme, izvanredan rad direktorke fotografije Ivane Rajić, kao briga reditelja Momira Miloševića za detalj i zrela gluma mladih glumica, posebno Milene Đurović koja iz scene u scenu plani nepatvorenim magnetizmom.

Četvoročlani žiri, koji su činili novinarka Lazara Marinković, filmski kritičar Zoran Janković, urednik rubrike za kulturu u NIN-u Dragan Jovićević i pisac i filmski kritičar Đorđe Bajić, jednoglasno je doneo odluke o godišnjoj nagradi za najbolji film koji obrađuje LGBT tematiku.

Merlinka festival prvi put je ove godine dodelio godišnje nagrade, uzimajući u obzir sve igrane i dokumentarne filmove LGBT tematike koji su prikazani na filmskim festivalima u Srbiji.

U najuži izbor za najbolji dugometražni igrani film 2016. godine ušli su i kubansko-irski “Viva”, prikazan na Merlinki, i američki “Mandarina”, koji je prikazan ranije ove godine na Festu.



U dokumentarnoj selekciji trijumfovao je holandski film “Zauzmi pozu” (Ester Gould, Reijer Zwaan) koji u sebi srećno i skladno spaja pop-kulturnu nostalgiju, ostvarenu polemičnost, ozbiljno bavljenje fenomenom ekspanzije HIV-a i istinsku zabrinutost autora za junaka čiju sudbinu prate.

U najužem izboru za najbolji dokumentarni film 2016. godine bili su i izraelski “Ko će me voleti sada?”, sugestivno svedočanstvo o teretu života sa HIV-om, ali i o konkretnim mukama usloženih identiteta u konzervativnijim i strožije kodiranim društvima, te austrijski “Braća noći”, koji podseća i na filmove Želimira Žilnika. Svi filmovi u najužem izbori prikazani su na Merlinka festivalu.

Film “Braća noći” dobio je specijalnu pohvalu žirija, a nagradu za pobednički film, umesto autora, primio je na zatvaranju Merlinke 14. decembra u Domu omladine Beograda šef odeljenja za medije, javnu diplomatiju i kulturu holandske ambasade Luk Najman.

Poseban žiri (dramaturg i direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić i dramaturškinja, scenaristkinja i spisateljica Milena Minja Bogavac) proglasio je najboljim kratkim queer filmom u domaćoj selekciji “Tranziciju” Milice Tomović, uz obrazloženje da je reč o kompleksnoj, psihološki i socijalno nijansiranoj priča o trans* momku koji napušta Srbiju da bi uskladio pol. Iako je reč o debitantskom filmu, “Tranzicija” je ostvarenje koje umetničkim kvalitetom i ambicijama bitno nadilazi sve druge filmove u regionalnij selekciji, zbog čega mu je nagrada dodeljena jednoglasno, naveo je žiri.

Rediteljki Milici Tomović nagradu je uručio Miroljub Vučković iz FCS-a.



Najboljim kratkim filmom u međunarodnoj selekciji proglašen je grčki “Golubica”, uzbudljiv, napet i emotivan film o neobičnom susretu dve mlade žene, koji ostavlja snažan utisak i otvara brojna pitanja koja svojom težinom nadilaze okvir ljubavne priče, dovodeći je na teren filozofskog, ontološkog i etičkog. Reditelj Konstantinos Čaliasas zbog bolesti svog partnera nije bio u prilici da lično preuzme nagradu, ali je beogradskoj publici i žiriju zahvalio putem video poruke.

Posebnu pohvalu žirija osvojio je kanadski film “Peder” koji se, kako je naveo žiri, ističe edukativnom dimenzijom, koja ni u jednom trenutku ne prelazi u pamfletiranje i didaktiku.

U najužem izboru bili su i belgijski film “Maske” i danski “Neodređeno”.

Festival Merlinka prikazao je od 8. do 14. decembra gotovo 60 filmova, a završen je obraćanjem nemačkog reditelja Tora Ibena i projekcijom njegovog filma “Gde si krenuo, habibi?”

*Foto: Vladimir Opsenica

(SEEcult.org)

Prvi Festival meta filma



Festival koji otkriva zaboravljene i predstavlja meta filmove u nastajanju biće održan od 15. do 17. decembra u Art bioskopu Kolarac, a ekskluziva prvog izdanja te nesvakidašnje manifestacije je premijera ostvarenja “Ljubavni slučaj” filmske škole Preditor, rimejka takozvanog prvog domaćeg kaver filma Dušana Makavejeva “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T.”.

U meta filmovima akteri jasno ukazuju da je ono što gledamo proizvod fikcije, a to su ujedno i filmovi koji govore o filmovima – o procesu njihove pripreme i snimanja, kao i korišćenje video materijala različitog porekla, poput kućnih filmova, televizijskih snimaka, eksperimentalnih filmova i drugih.

Na prvom Festivalu meta filma biće dodeljena nagrada “Branko Vučićević” u znak sećanja na tog izuzetnog autora, tvorca pojma “srpska montaža”, koji je scenarističkim opusom dao dragocen doprinos razvoju ovdašnjeg meta filma.

Kolarčeva zadužbina, organizator tog fetivala, posebno je izdvojila iz programa meta filmove Slobodana Šijana kao i predstavljanje ostvarenja Mladena Đorđevića “Sumrak u bečkom haustoru”, koje je fazi nastajanja.

Šijanovim filmovima “Jutro u ružičastom” i “Video fascikla: Tragom Hičkoka”, program i počinje 15. decembra, uz razgovor sa autorom.

Za svečano otvaranje najavljen je film “Oblaci nad Sils Marijom” Olivijea Asajasa.

“Ljubavni slučaj”, čiju režiju potpisuje filmska škola Preditor Milutina Petrovića, biće premijerno prikazan 16. decembra u dva termina, između kojih će publika imati priliku da vidi i čuveni film Makavejeva.

Za 17. decembar najavljeno je predavanje “Godarova istorija filma”, odnosno razgovor sa Dejanom Sretenovićem i projekcija video radova, a potom će Mladen Đorđević predstaviti svoj film “Sumrak u bečkom haustoru”, koji je u nastajanju.

Nagrada “Branko Vučičević” biće dodeljena na zatvaranju, uz projekciju nagrađenog filma, a za sam kraj najavljen je klupski koncert grupe Kazna za uši.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Sajt Kolarčeve zadužbine je kolarac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nagrade Alternative film/video



Filmovi o hijerarhiji struktura moći, istoriji pokretnih slika, borbi za obespravljene, destrukciji prirode radi zarade, tretmanu šizofrenije i savremenom svetu uopšte, našli su se na Listi značajnih ostvarenja Festivala Alternative film/video u Beogradu, koji je svečano završen 11. decembra u Domu kulture Studentski grad u Beogradu.

Autori nagrađenih filmova imaće priliku da u narednih godinu dana, kao gosti rezidencijalnog programa, snime film u produkciji Akademskog filmskog centra DKSG-a, a proglasio ih je žiri koji su činili autori Marina Gržinić iz Slovenije i Iv Heler (Eve Heller) i Peter Čerkaski (Tscherkašky) iz Austrije.

Među delima na Listi značajnih ostvarenja je ruski “Meko oružje” (Soft Power) Elene Artemenko - video koji predstavlja mehanički niz numera koje opisuju hijerarhije unutar različitih struktura. Postavlja pitanje ruku koje povlače obarač i snage koja izvršava naređenja. Kako je istakao žiri, zanimljivo je snimljen odozgo, istražuje uglove i trajektorije moći, a procedure predstavlja kao uređene i haotične. Vizuelno je pažljivo osmišljen i koreografisan.



Nagrađen je i austrijsko-francuski “Ući, izaći i gotovo” (In, Over & Out) Sebastijana Bramešubera (Sebastian Brameshuber), filmski eksperiment u tradiciji strukturalnog filma koji koristi 12 kamera iz različitih tehnoloških era. Reč je o sažetom putovanju kroz istoriju pokretnih slika.



Na listi značajnih je i američki film “Opasnija od hiljadu demonstranata” (More Dangerous Than a Thousand Rioters) Keli Galager (Kelly Gallagher), koji je dobio i nagradu “Ivan Kaljević” u znak sećanja na prerano preminulog autora avangardnih i alternativnih filmova Ivana Kaljevića, koji je imao jedinstven stil nekonvencionalnog humora u svojim radovima.



Reč je o kratkom animiranom dokumentarcu u slavu Lusi Parsons, čija se radikalna pozicija u borbi protiv rasizma, seksizma, kapitalizma, transfobije i homofobije često previđa. Lusi Parsons bila je indijanskog i afroameričkog porekla, udata za anarhistu belca, ali se ne nalazi u mnogim istorijama radničkog pokreta. Rođena ranih 1850-ih, preselila se u Čikago, gde je videla Veliki štrajk železničara 1877. Nakon nekoliko godina, postala je najsnažniji glas radničkog pokreta, pomogavši da se osnuje legendarni međunarodni radnički sindikat Industrijski radnici sveta. Provela je čitav život boreći se za obespravljene. Film koristi dopadljivu animaciju i moćne apstrakcije koje su stavljene nasuprot istorijskim prizorima.



Nagrađen je i francuski “Sirovi materijal” (Raw material) Žan-Fransoa Reverdija (Jean-François Reverdy) koji daje težak prikaz rute kroz Mauritaniju - od vađenja gvožđa iz rudarskih okana Zerata do transporta rude do okeana najdužim vozom na svetu. Film koristi najbolje mogućnosti starinske pinhol kamere, nudeći neobičnu percepciju pustinje, njenih oblika, boja, prirodnih elemenata, svetla, mašina i ljudi. Žiri je istakao i vrlo važan sukob između teme i pinhol kamere, navodeći da je zamućenje snimka podjednako bolno, kao i put destrukcije i eksploatacije prirodnog okruženja. Na kraju putovanja dragoceni minerali su otpremljeni bogatim zemljama, ostavljajući pustinju za sobom.



Među nagrađenima je i japanski film “Šizofrenija” (Schizophrenia), koji potpisuje Juri Muraoka (Yuri), a predstavlja intimno istraživanje od skoro sedam godina o tretmanu šizofrenije, posebno opsesije neparnim brojevima u svakodnevnom životu. Kako je istakao žiri, vrlo je moćan u upotrebi slika i vizuelnih rešenja koja podsećaju na istoriju japanske primenjene umetnosti, posebno na fluksus pokret. Takva je sudbina brojnih umetnika iz Japana, kao što su Joko Ono i Jajoi Kusama, koji su takođe bili hospitalizovani. Raspadanje realnosti i sama tema efektno su vizuelno obrađeni sa jakom samoperformativnošću, istakao je žiri.



Žiri je odlučio da uvrsti na Listu značajnih ostvarenja i film “Nepoznate energije, neidentificirani osjećaji” Dalibora Barića iz Hrvatske, koji je napravljen od kompleksne, narativne mreže sastavljene od naučno-fantastične i psihotronične tradicije. Taj rad sa slojevima od kolažnih materijala i sa dijalogom iz off-a govori o savremenom svetu koji čine virtuelne komunikacije, fiktivne reprezentacije ličnog identiteta i manipulativna društveno-politička stvarnost.



Festival novog filma i videa Alternative film/video, koji postoji već 35 godina u Beogradu, prikazao je više od 40 filmova u takmičarskom programu i regionalnoj selekciji, a tematski je ove godine posvećen filmovima koji stvaraju žene.

(SEEcult.org)

Prvi Šumadijski internacionalni filmski festival



Grupa filmskih umetnika i poslenika iz Kragujevca osnovala je Šumadijski internacionalni filmski festival (ŠIFF) posvećen debitantima, a u prvom izdanju ponudiće od 15. do 18. decembra u Domu sindikata i Domu omladine Kragujevca dva takmičarska programa – za dugometražne i za kratkometražne filmove.

Za nagradu publike grada Kragujevca konkuriše deset dugometražnih ostvarenja evropske i srpske kinematografije, kao i osam kratkometražnih filmova iz Srbije, najavili su 13. decembra na konferenciji za novinare u Filmskom centru Srbije direktor ŠIFF-a Gordan Matić i programski direktor Vladimir Vasiljević.

Fokus je na prvom ili drugom filmu mladih autora, jer organizatori ŠIFF-a žele da promovišu princip od mladih ka mladima (youth-to-youth).

Prvi ŠIFF za učesnike je pozivni, na osnovu preporuka kulturnih centara, a isti koncept u planu je za narednu godinu. Odabrani su i filmovi iz regiona bivše Jugoslavije, dok će najmanje dva mesta biti rezervisana za srpsku produkciju. U ravnopravnoj konkurenciji su i igrani i dokumentarni filmovi.

Ove godine u oba takmičarska programa uvršten je po jedan dokumentarac.

Na otvaranju će biti prikazan film “Igla ispod praga” Ivana Marinovića (Crna Gora), u prisustvu autora i članova ekipe. Iz regiona dolazi i film “Svi severni gradovi” Daneta Komljena (Bosna i Hercegovina), a iz Srbije “Vlažnost” Nikole Ljuce, “Panama” Pavla Vučkovića i “Inkarnacija” Filipa Kovačevića. U tom filmu glavnu ulogu igra kragujevački glumac Stojan Đorđević.

Savremenu evropsku kinematografiju predstaviće italijanski “Idealni grad” Luiđija Loa Kascija, francuski dokumentarac o tinejdžerima iz siromašnih delova Pariza “Šepurenje” Olivijea Babina, dve austrijske produkcije – film inspirisan istinitim događajem “Jedan od nas” Stefana Rihtera i horor “Laku noć mama” Severina Fiale i Veronike Franc, kao i dirljiva nemačka drama o mladim i neprilagođenim likovima “4 kralja” Tereze fon Elc.

U konkurenciji kratkog metra učestvuju filmovi “Grad”, “Pogledi zatvorenih očiju”, “Paraliza”, “Danson”, “All still orbit”, “Soba smrti”, “Svetski rekorderi” i “Tranzicija”.

Posle svake projekcije biće održan razgovor sa publikom (Q&A), koja će davati brojčane ocene filmovima.

Pobednici dobijaju statuete čiji je dizajner Darko Manić.

U pratećem programu biće organizovan okrugli sto na temu “Zašto se baviti filmom u Srbiji”, namenjen prevashodno srednjoškolcima, u saradnji sa Filmskim centorm Srbije, Fakultetom dramskih umetnosti i Akademijom umetnosti iz Beograda.

Organizatori su zahvalili lokalnoj samoupravi što je prepoznala značaj te inicijative i podržala festival, kao i kulturnim centrima Italije, Francuske, Austrije i Nemačke, koji su pomogli u obezbeđivanju filmova.

Gordan Marić i Vladimir Vasiljević ističu da publike za novi festival ima, jer je Kragujevac univerzitetski centar, a očekuju i gledaoce iz susednih mesta - Aranđelovca, Mladenovca, Čačka, Jagodine.

Cilj im je podsticanje stvaralaštva i edukacije u šumadijskom regionu. Tako je ceo programski i organizacioni tim lokalni, a među članovima je više mladih koji su proteklog leta pohađali Filmsku radionicu u Kragujevcu.

Cena ulaznica iznosi sto dinara za jedan festivalski dan.

Fb strana je siffkragujevac, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Santa Maria della Salute



Film reditelja i scenariste Zdravka Šotre "Santa Maria della Salute", posvećen ljubavi velikog srpskog pesnika 19. veka Laze Kostića i mlade Lenke Dunđerski, biće premijerno prikazan 20. decembra u Sava centru u Beogradu, sa Vojinom Ćetkovićem i Tamarom Aleksić u glavnim ulogama.

Veteran srpske kinematografije Šotra izjavio je da mu je to bio do sada najteži projekat i da je vodio pravu borbu kako bi ubedio producente (Visionteam i RTS) da podrže snimanje ove ljubavne priče.

“Laza Kostić nam je u amanet ostavio snažnu liriku. Kao ličnost je teško objašnjiv, nedokučiv", rekao je Šotra 15. decembra na konferenciji za novinare u bioskopu “Roda”, dodajući da će se više o njemu saznati u televizijskoj seriji koja je u planu posle bioskopske distribucije.

Književnik, pesnik, dramski pisac, esejista, prevodilac i novinar, po obrazovanju doktor prava, Laza Kostić rođen je u Kovilju 1841. godine, a umro je u Beču 1910. godine.

Film prati ceo njegov buran život i putovanja širom Evrope, ali je akcenat na ljubavi koja je ispunila drugi deo Kostićevog života i koja je trajala i posle prerane smrti mnogo mlađe, učene i lepe Lenke, ćerke bogatog veleposednika Lazara Dunđerskog. Ta ljubav ovekovečena je, po mnogima najlepšom, pesmom srpskog romantizma "Santa Maria della Salute".



Film je sniman od 1. avgusta do 4. novembra u Veneciji, Somboru, Vršcu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Beogradu, Cetinju, Baru, Kotoru, na više od 150 lokacija.

Epoha je oživljena i pomoću čak 1.500 kostima.



U velikom glumačkom ansamblu su Dejan Lutkić (koji je i izvršni producent, zajedno sa Draganom Đurkovićem), Sloboda Mićalović, Nebojša Ilić, Aleksandar Đurica, Nebojša Dugalić, Joakim Tasić, Nela Mihailović, Srđan Timarov, Miodrag Krstović, Aleksandar Berček, Svetlana Bojković, Nebojša Kundačina, Radoje Čupić i Milica Grujičić.

Direktori fotografije su Veselko Krčmar i Darko Stanojev, kompozitor Vojkan Borisavljević, kostimografkinja Ivanka Krstović, scenograf Dejan Anđelković, maskerka Dubravka Busatlija, montažer Petar Putniković.

Odmah posle premijere u Sava centru, koja je već rasprodata, film će biti na redovnom repertoaru u distribuciji kuće “Art Vista” širom Srbije, kao i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

(SEEcult.org

Uskoro 10. Kustendorf



Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, biće održan deseti put od 14. do 19. januara 2017. godine na Mećavniku na Mokroj Gori, a kao i prethodnih godina, posvećen je mladim filmskim stvaraocima koji se i takmiče za nagrade, kao i svetski proslavlјenim autorima.

Među gostima će i ovog puta biti proslavljeni autori, glumci i muzičari, brojni mladi filmski stvaraoci i studenti filmskih škola iz celog sveta i druge eminentne ličnosti iz sveta filma.

Datum održavanja jubilarnog Kustendorfa pomeren je za dva dana ranije, saopštili su 15. decembra organizatori, najavljujući da će uskoro objaviti detaljan program. Ranije je bilo najavljeno da će deseti Kustendorf biti održan od 16. do 21. januara.

Kroz Kustendorf su od osnivanja 2007. godine prošli brojni mladi umetnici koji već godinama ostavlјaju značajan autorski trag na filmskoj sceni, što svedoči da se cilј tog festivala - razvoj autorskog filma i podrška mladim talentovanim reditelјima, iz godine u godinu sve više ostvaruje, ističu organizatori. Tako je dobitnik Zlatnog jajeta 2009. godine Koki Hasei došao na deveti Kustendorf kao već nagrađivani autor Filmskog festivala u Veneciji. Mihal Brezis i Oded Binun, pobednici Kustendorfa 2010. godine, svojim dugometražnim filmom “Aja” ušli su u nominacije za Oskara, učesnik Kustendorfa 2013. godine Jan Carlevski bio je nominovan za Evropsku filmsku nagradu, Edoardo De Angelis je za svoj drugi film (Indivisibili) osvojio čak tri priznanja ove godine u Veneciji, a domaći autor Nikola Ležaić je za “Tilva Roš” dobio je više od pet nagrada međunarodnih festivala i brojna druga priznanja. Takođe, Elica Petkova ove godine osvojila je nagradu na Berlinalu za film “Žaleika”.

Među dosadašnjim gostima Kustendorfa, koji afirmiše saradnju i razmenu iskustva mladih i već etabliranih umetnika, bili su Paolo Sorentino, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo…

Početkom ove godine, na devetom Kustendorfu, nagrade su osvojili filmovi mladih autora iz Švedske, Palestine, Rusije i Srbije, a među gostima su bili Odijar, Garone i Korneliu Porumbou…

(SEEcult.org)

Preminula Za Za Gabor



Američka glumica mađarskog porekla Za Za Gabor, koja se proslavila ulogama u filmovima 50-ih godina, a bila poznata i po ličnom životu i mnogobrojnim brakovima, preminula je 18. decembra u Los Anđelesu u stotoj godini.

Za Za Gabor je bila lošeg zdravlja već godinama, a preminula je u svojoj kući, kako je preneo njen suprug Frederik Princ fon Anhalt, sa kojim je u braku (devetom) od 1986. godine.

Imala je moždani udar 2005. godine, tri godine nakon saobraćajne nesreće posle koje je ostala delimično paralizovana.

Rođena 6. februara 1917. godine u Budimpešti kao Sari Gabor, sredinom 30-ih je postala Mis Mađarske, a nekoliko godina kasnije najpre se obrela u Beču, a 1941. emigrirala u SAD i započela filmsku karijeru.

Debitovala je u filmu “Mulen ruž” (1952) Džona Hjustona, a igrala je, između ostalog, i u filmovima “Kraljica svemira”, “Lili”, “Orson Vels”, “Dodir zla”, “Priča o tri ljubavi”…

Iako je igrala u desetinama filmova, njena glumačka postignuća su bila potisnuta detaljima o njenom privatnom životu, ekstravagantnom stilu i potrazi za bogatim muževima. Udavala se devet puta, a među njenim supruzima bili su i Konrad Hilton, osnivač lanca hotela “Hilton”, te kreator popularne Barbike Džek Rajan.

Američki mediji je opisuju kao “Paris Hilton svoje generacije”.

Njena jedinica, Konstans Frančeska Hilton, preminula je u februaru 2015. u 67. godini.

(SEEcult.org)

100 godina Netrpeljivosti



Jugoslovenska kinoteka obeležava 20. i 21. decembra stogodišnjicu od nastanka filmskog epa Dejvida V. Grifita “Netrpeljivost” specijalnim programom koji obuhvata Grifitova kratkometražna i srednjemetražna ostvarenja, kao i projekcijom tog filma koji je pomerio granice filmskog izraza i razgovorom o tom uticajnom delu.

Premijera Grifitove “Netrpeljivosti” (Intolerance: Love's Struggle Throughout the Ages) bila je 1916. godine u Njujorku, a to delo je inspirisalo buduće velikane filma da krenu istim putem ka stvaranju novih ideja i razvitku filmskog izraza.

Režiser Dejvid Vork Grifit (1875-1948),poznat je danas po tome što je postavio osnovni temelj filmskog jezika, što za današnju publiku, na prvi pogled, nije toliko očigledno. Početkom 20. veka, međutim, to je bilo otkrovenje, i to ne samo za publiku, već i za ostale filmske saradnike tog doba, saopštila je Jugoslovenska kinoteka.

Projekat po kome je reditelj Grifit najviše poznat u istoriji filma jeste njegov prvi epski dugometražni film “Rađanje jedne nacije” (The Birth of A Nation, 1915), objavljen godinu dana pre “Netrpeljivosti”.

Povodom veka od nastanka tog filma, 20. decembra biće prikazana Grifitova kratkometražna i srednjemetražna ostvarenja “Judita iz Betulije” (1914), “Njujorški šešir” (1912), “Musketari sa Pig Elija” (1912), “Spašen iz orlovskog gnezda” (1908) i “Milosrđe” (1910), te “Edgar Alan Po” (1909), “Griža savesti” (1914), “Telegrafistkinja iz Loundejla” (1911) i “Špekulacija sa pšenicom” (1909).

Film “Netrpeljivost” biće prikazan 21. decembra nakon tribine na kojoj će učestvovati filmski reditelj Milutin Petrović, filmski i džez publicista Slobodan Aranđelović i reditelj i istoričar filma David Kecojević, kao moderator razgovora.

Projekcija filma “Netrpeljivost”, u kojem igraju Lilijen Giš (Lilian Gish) i Daglas Ferbenks (Douglas Fairbanks), ići će uz novi srpski prevod.

(SEEcult.org)

Omaž Ružici Sokić



Filmski omaž glumici Ružici Sokić, povodom trogodišnjice njene smrti, biće održan 21. decembra u bioskopu “Dragan Gaga Nikolić” u Parobrodu, a publika će uz besplatan ulaz moći da pogleda film “Žuta” (1973) Vladimira Tadeja, za koji je dobila Zlatnu arenu u Puli.

Ružica Sokić debitovala je pre šest decenija filmom “Doktor”, proslavila se u crnotalasnoj epohi filmovima “Kad budem mrtav i beo” i “Ljubavni slučaj službenice PTT”, a karijeru je krunisala 1973. i 1974. godine glavnom ulogom u filmu “Žuta” i epizodom u “Užičkoj republici” za koje je dobila nagrade Zlatna arena u Puli.

Povodom trogodišnjice njene smrti, Parobrod podseća na film Vladimira Tadeja i scenariste Gordana Mihića o devojci lutalaci, privedenoj u policijsku stanicu u kojoj se susreće i upoznaje druge ljude različitih profila i karaktera.

Parobrod je u svom bioskopu, tokom prve dve godine saradnje sa redakacijom Trezora RTS, prikazao 16 glumačkih omaža, posvećenih glavnim muškim ulogama televizijske kinoteke 70-ih godina 20. veka. Ova godina je posvećena ženama, pa je publika mogla da se priseti ostvarenja Mire Banjac i Milene Dravić - poslednje dve žive dive domaćeg glumišta, te Mire Stupice, koja je preminula ove godine, kao i Radmile Savićević i Olivere Marković, a za kraj godine i Ružice Sokić.

Ružica Sokić, rođena u decembru 1934. godine u Beogradu, a preminula je 19. decembra 2013. godine.

(SEEcult.org)

Retrospektiva Miće Popovića



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 22. do 27. decembra retrospektivu filmova Miodraga Miće Popovića, povodom 20 godina od smrti tog svestranog stvaraoca, a publika ima priliku da ekskluzivno vidi i njegove četiri slike, čija je konzervacija-restauracija urađena u Centralnom institutu za konzervaciju.

Retrospektiva filmova Miće Popovića počinje ostvarenjem “Čovek iz hrastove šume” (1964), sa Mijom Aleksićem i Tamarom Miletić u glavnim ulogama, a obuhvata i filmove “Roj” (1966), sa Mirom Stupicom i Radetom Markovićem, “Hasanaginica” (1967), sa Milenom Dravić i Radeom Markovićem, “Delije” (1968) sa Ljerkom Draženović i Jovanom Janićijevićem Burdušom, koji je i glavni junak filma “Burduš” (1970).

Retrospektiva počinje otvaranjem izložbe slika iz privatne zbirke Jovana i Vesne Popović, koje su prošle tretman konzervacije/restauracije: “Bavarska varijanta” (1978), “Nedelja 5 popodne u septembru” (1977), “Manipulacija” (1979) i “Otkrivanje Brojgela” (1974).

Omaž program Mići Popoviću obuhvata i promociju knjige “Sveti Antun: ratni dnevnik iz zatvora”, koju Geopoetika objavljuje posebno za tu priliku, a sadrži dosad neviđene crteže Popovića. Knjigu je priredio Jovan Popović.

Mića Popović bio je redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije likovnih umetnosti u Berlinu. Dao je veliki doprinos razvoju srpskog kulturnog prostora u drugoj polovini 20. veka. Iako je njegovo osnovno sredstvo izražavanja bilo slikarstvo, Popović se realizovao i kao pisac (objavio je sedam knjiga), filmski i pozorišni reditelј (šest dugometražnih filmova u estetici crnog talasa), scenograf i scenarista.

Nјegov politički otklon započeo je još tokom studentskih dana, o čemu svedoči odlazak u Zadar 1947. godine sa još šestoro njegovih kolega, te napuštanje Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Tim činom i formiranjem Zadarske grupe, oni su otvoreno učestvovali u suprostavlјanju sovjetsko-bolјševičkoj propagandi, mnogo više od primenjenih inovacija u svojim umetničkim postupcima. Po povratku iz Zadra, jedino Mića Popović nije bio vraćen na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, ali je nastavio samostalno da uči uz podršku profesora Ivana Tabakovića.

Nјegova prva samostalna izložba održana je 1950. godine u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić”, a u srpskoj istoriografiji se navodi kao preloman događaj u raskidu sa estetikom socijalističkog realizma, i to ne zbog radikalnog slikarskog jezika, već pre svega zbog eksplicitnog mapiranja problema u uvodnom tekstu kataloga.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Miša Radivojević: Gorak i sjajan život u filmu



Nagrade Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskom filmu uručene su reditelju Milošu Radivojeviću, scenografu Milenku Jeremiću i kostimografkinji Mirjani Ostojić na svečanosti 23. decembra u Aeroklubu u Beogradu, dok je nagrada za stvaralaštvo u 2016. godini pripala reditelju i scenaristi Milošu Radoviću za film "Dnevnik mašinovođe".

Miša Radivojević (77) izjavio je da se ne snalazi sa priznanjima i da se prirodnije oseća uz zviždanje, ali da je uzbuđen, jer je tu nagradu dobio “od svog plemena, od ljudi koji su čitav život potrošili na film”, kao i on sam.

Sa 31 igranim i televizijskim filmom Radivojević je, kako je u uvodnom govoru istakao dramaturg Nebojša Pajkić, “jedan od najkarakterističnijih autora evropskog filma, autor u pravom smislu te reči koji podrazumeva konsekventnost i prepoznatljivi touch, što nije pitanje kvalitativnosti, nego umetničkog principa”.

“Radivojević je apsolutni autor, izdvojen u našoj kinematografiji, neprestano, beskompromisno i nemilosrdno provokativan. Pripada ‘izgubljenoj’ generaciji, između crnog talasa i praške škole, mada njemu samom nije trebalo svrstavanje”, ocenio je Pajkić, koji je Radivojevićev opus podelio na tri faze – od početne (“Bube u glavi”, “Bez”, “Testament”) generacijski proizašle iz ’68. i provokativne u formi, preko faze provokacije kroz temu kao kritičar društva (“Kvar”, “Dečko koji obećava”…), do faze u kojoj se obrušava na samog sebe, nakon što se zbog društvenih okolnosti povukao u hibernaciju, a zatim vratio filmom “Buđenje iz mrtvih” (2005).

Radivojević je primetio da je nemoguće organizovati kinematografiju u kojoj bi bilo mesta za njega i da se sigurnije oseća kada je osporen, te da su mu nagrada UFUS-a, kao i prethodna nagrada Jugoslovenske kinoteke za ukupni opus, jako značajne, ali nose gorčinu, jer slute na kraj.

“Čitav život dok smo imali snage jurcali smo da snimimo velike totale, sa velikih visina, služile su nas noge, oči. Više ne mogu da se penjem, ne mogu da jurim te visoke, blistave planove, polako silazim. Tako sam sišao do normalne vizure u kojoj se gledaju oči glumaca. A šta je sada? Osećam se kao na patosu, nisam nokautiran, ali sam u poziciji čoveka koji sve gleda iz ekstremno donjeg rakursa. Prvo mi se to učinilo kao vrsta degradacije i pada, ali sam shvatio da je to ustvari dragocena pozicija za ljude koji su više od pola veka u kinematografiji. Nekako čovek iz donjeg rakursa, sa patosa ringa bolje vidi. To jeste jedna deformisana slika, malo čak pornografska, vide se bose noge i vidi se izobličeno lice vremena u kojem živimo. Dakle, ja sam pao u tu istinitu poziciju i nemam ništa protiv toga. Voleo bih da trajem još toliko da mogu sa patosa da napravim još neki film”, izjavio je Radivojević.

Napominjući da je često radio instinktivno, rizikovao i pravio promašaje, izrazio je zahvalnost saradnicima koji su ga pratili u tom “ludačkom životu u filmu”.

“Film je umetnost ozbiljne grupe ljudi, scenografa, kostimografa, snimatelja, glumaca… Da nisam imao oko sebe sve te prijatelje i filmomanijake koji su pristajali da rade i bez honorara, ne bi bilo ni mene kao autora. To je gorka i teška sudbina, ali ja sam to izabrao i uživam u tome. Ostao sam veran filmu. To je sjajan put i mi taj san još uvek nosimo”, rekao je Radivojević.

Pre uručenja nagrade UFUS-a Miri Ostojić i Milenku Jeremiću, filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević ocenio je da su oni “dvoje zlatnih stilista” srpskog filma, a ušli su u kinematografiju u isto vreme, “na početku zlatne ere našeg filma, pa i kulture, od sredine 60-ih do sredine 70-ih godina, kada se rađa srpski autorski film sa Sašom Petrovićem, Živojinom Pavlovićem i Dušanom Makavejevom”.

Posebno je istakao Jeremićevu scenografiju u filmu “Čovek nije tica”, kostime Mire Ostojić u “WR: Misterije organizma”, kao i njihov zajednički rad u kultnom jugoslovenskom filmu “Okupacija u 26 slika” Lordana Zafranovića.

Kako je dodao, oboje su nastavili rad i u novoj epohi, kreirajući i za filmove Emira Kusturice.

Dobitnik godišnje nagrade Miloš Radović trenutno nije u Beogradu, pa je priznanje u njegovo ime primio snimatelj “Dnevnika mašinovođe” Dušan Joksimović.

Predsednik UFUS-a Milan Knežević podsetio je da je to najstarije filmsko udruženje na ovim prostorima osnovano 1950. godine, a danas broji 340 članova. On je zamerio komisiji Ministarstva kulture Srbije, navodeći da su članovi bili Dimitrije Vojnov, Boban Jevtić i Nevena Daković, što od 70 miliona dinara u budžetu UFUS-u nisu dodelili ni dinar, kao i bivšem ministru Ivanu Tasovcu zbog ukidanja priznanja za vrhunski doprinos (“nacionalnih penzija”). “Uspesima naših umetnika u svetu svi se diče, a kada ih treba materijalno podržati država nema sluha”, ukazao je Knežević.

Nagrade UFUS-a ustanovljene su 2008. godine. Zvanično ih dodeljuje Predsedništvo UFUS-a, nakom širokih konsultacija sa članstvom.

Ovoga puta Komisija za nagrade radila je u sastavu: Milan Knežević, Miroslav Lekić, Miljen Kljaković , Dimče Stojanovski, Radoslav Vladić, Mirjana Vukomanović, Miroslav Jelić, Božidar Zečević i Željko Mijanović.

(SEEcult.org)

Osnivačima 7 veličanstvenih nagrada Nebojša Popović



Osnivači Centra za vizuelne komunikacije Kvadrat i Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” Svetlana i Zoran Popović dobitnici su novoustanovljene nagrade “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišlјanju filmske umetnosti i kulture.

U želјi da sačuvaju uspomenu na filmskog kritičara i urednika Nebojšu Popovića, kao i nasleđe koje je ostavio, Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograd, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica/Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet”/Festival autorskog filma, Fond B92/Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks i članovi njegove porodice, osnovali su godišnju nagradu “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišlјanju filmske umetnosti i kulture.

Nagrada “Nebojša Popovih” ima za cilј da ohrabri i podrži one profesionalce koji se bore da filmskoj umetnosti očuvaju i vrate dignitet i pažnju koju zaslužuje.

Prema mišljenju stručnog žirija, koji su činili: Radoslav Zelenović (predsednik), Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević, prvi dobitnici koji svojim radom otelovljuju vrednosti nagrade “Nebojša Popović” su Svetlana i Zoran Popović, koji su nagrađeni za višedecenijski, sveobuhvatan rad na promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture i za upornosti, istrajnost i beskompromisnost kojima su postigli izuzetne rezultate, saopštio je FCS.

Osnivači Kvadrata (1990) i Festivala “7 veličanstvenih” (2005), Svetlana i Zoran Popović pripadaju retkim istrajnim borcima na domaćoj kulturnoj sceni koji samostalnim, vaninstitucionalnim delovanjem stvaraju dela koja na više nivoa značajno obogaćuju kulturu i filmsku umetnost u Srbiji, naveo je žiri u obrazloženju, ističući i da su Svetlana i Zoran Popović formirali neke od najznačajnijih domaćih filmskih stvaralaca, omogućili snimanje preko sto kratkih dokumentarnih i nekoliko stotina kratkih igranih filmova, odnegovali generacije obrazovanih gledalaca, a festival “7 veličanstvenih” uzdigli u nezaobilazan, dragocen festival kako u domaćim tako i u evropskim okvirima.

Nagrada “Nebojša Popović” sastoji se od novčanog iznosa (koji obezbeđuje FCS), umetnički oblikovanog predmeta (arhitekte Ajle Selenić) i privilegije i obaveze dobitnika da selektuje i organizuje filmski maraton najbolјih filmova iz prethodne godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Ceremonija dodele nagrade biće upriličena svakog 11. januara u Dvorani KCB-a, uz filmski maraton najbolјih filmova iz prethodne godine prema izboru prošlogodišnjeg dobitnika.

Prve, 2017. godine, filmove će izuzetno birati žiri.

Laureat nagrade simbolički će na jedan dan zauzeti mesto filmskog urednika Dvorane KCB-a na kojem je Nebojša Popović sa mnogo entuzijazma i znanja godinama radio. Biće to i prilika da se sagledaju i popularišu najbolјa ostvarenja filmske umetnosti iz prethodne godine.

Ulaznice tog dana neće biti sasvim besplatne, jer je Nebojša Popović duboko verovao da se za gledanje filma mora platiti neka cena, pa će biti po simboličnoj ceni, kao poklon publici u njegovu čast, i čast dobitnika nagrade.

Nebojša Popović (1958-2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Nјegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane KCB-a, profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Celokupnim delovanjem promovisao je lјubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišlјanje, a u toj misiji je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

Preminuo je u oktobru 2015. u Beogradu u 57. godini.

(SEEcult.org)

Evropski kratki filmovi u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 28. do 30. decembra reprezentativan izbor evropskih kratkih filmova, koji je deo turneje Evročenela, a objedinjen je tematskim okvirom “Moja voljena porodica”.

Program je podeljen u pet blokova, počev od Deca su skroz OK, preko celina Put kojim idemo, Smešne igre i Porodične nesuglasice, do bloka I mi smo porodica, u kojoj je i film “Mamci i udice” iz Srbije.

Prvi blok, posvećen deci, obuhvata filmove iz Francuske “Hvala Markus”, Italije “Srećan rođendan”, Austrije “Porodični portret”, Holandije “Šofer”, Belgije “Julija”, Slovenije “Deca”, Danske “Teška kategorija”, Portugalije “Zatvorenici” i Bugarske “Slano i slatko”.

Publika će 29. decembra videti u celini Put kojim idemo filmove iz Francuske “Bamako Sent-Afrik”, Crne Gore “Sve to”, Jermenije “Svetlucanje”, Bosne i Hercegovine “Iskupljenje”, Irske “Lični razvoj”, Švajcarske “Ne možeš sve postići odmah, ali možeš odustati od svega odmah” i Holandije “Odlazak od kuće”, dok će u bloku Smešne igre biti prikazani francuski “Homerova bolest” i “Igra života”, kiparski “Naknadna razmišljanja”, španski “Dan devojaka”, finski “Majka”, britanski “Veruj sebi”, kao i film iz Litvanije “Bilo bi prelepo, ali ipak” i Švedske “Umetnik gladovanja”.

Za 30. decembar, u okviru bloka Porodične nesuglasice, najavljeni u filmovi iz Hrvatske “Pragovi”, Grčke “Šine”, Švajcarske “Lagodan život”, Gruzije “Dedin dužnik”, Španije “Red stvari”, Estonije “Tata” i rumunski “Džez”.

U završnici, u bloku nazvanom I mi smo porodica, biće prikazani holandski film “Kratki”, italijanski “Automobil snova”, letonski “Turneja hora”, srpski “Mamci i udice”, britansko-mađarski “Četiri repa”, albanski “Cunami”, belgijski “Bar ti znaš” i italijanki “Kiše”.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Preminula Keri Fišer



Američka glumica Keri Fišer, zvezda serijala “Ratovi zvezda”, preminula je 27. decembra u 60. godini od posledica srčanog napada.

Najpoznatija po ulozi Princeze Leje u serijalu “Ratovi zvezda”, Keri Fišer je pozlilo krajem prošle nedelje u avionu kojim je putovala od Londona do Los Anđelesa, a odmah po sletanju je prebačena u bolnicu.

Njena porodica je saopštila da ju je voleo ceo svet i da će svima mnogo nedostajati, što su potvrdile i brojne reakcije filmskih zvezda i bezbrojnih obožavalaca na društvenim mrežama.

Harison Ford, koji se u “Ratovima zvezda” proslavio kao Han Solo, naveo je da je Keri Fišer bila jedinstvena i da je živela svoj život hrabro.

Kreator “Ratova zvezda” Džordž Lukas izjavio je da je bila “izuzetno pametna, talentovana glumica, pisac i komičarka”, koju su svi voleli.

Keri Fišer je u Londonu promovisala svoju poslednju knjigu “The Princess Diarist”, a pozlilo joj je u avionu, gde joj je ukazana i prva pomoć.

Ćerka pevača Edija Fišera i Debi Rejnolds, Keri Fišer je debitovala u filmu “Šampon” 1975. godine sa Vorenom Bitijem. Igrala je i u filmovima “Bluz Braders”, “Kad je Hari sreo Seli”, “Hana i njene sestre”…

Večnu slavu stekla je ulogom Princeze Leje u originalnoj trilogiji “Ratova zvezda”, a tu ulogu ponovila je i u prošlogodišnjem nastavku “Buđenje sile”.

Povodom učešća u jednom od najpopularnijih filmskih serijala u istoriji kinematografije, izjavila je svojevremeno da je najpre mislila da je dobila ulogu u “malom naučno-fantastičnom filmu” i da će pre svega biti zabavno.

Keri Fišer je bila i uspešna književnica – autorka je nekoliko romana i memoara, a pisala je i filmske scenarije (The Wedding Singer, Sister Act…).

U poslednjim svojim memoarima “The Princess Diarist” priznala je ljubavnu vezu sa Fordom za vreme snimanja prvog dela “Ratova zvezda” 1976.

Imala je težak život, a o psihičkim problemima i borbom sa zavišnocću je govorila i u intervjuima i pisala u memoarima, počev od prvog “Wishful Drinking”.

(SEEcult.org)

 100 srpskih filmova proglašeno za kulturno dobro



Jugoslovenska kinoteka proglasila je sto srpskih igranih filmova, nastalih od 1911. do 1999. godine, za kulturno dobro od velikog značaja.

U skladu sa ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, Jugoslovenska kinoteka je sačinila tu reprezentativnu listu u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima, rekao je 28. decembra na konferenciji za novinare direktor Jugoslav Pantelić, dodajući da Kinoteka na taj izbor ima pravo, ali i obavezu kao filmski arhiv Srbije.

Pantelić je rekao da Jugoslovenska kinoteka mora po hitnom postupku da pristupi procesu restauracije filmova sa te liste na čijem je vrhu, kao i prilikom više ranijih glasanja, film Ko to tamo peva scenariste Dušana Kovačevića i reditelja Slobodana Šijana.

Među prvih deset na listi su i Skupljači perja, Tri, Kad budem mrtav i beo, WR – Misterije organizma, Buđenje pacova, Maratonci trče počasni krug, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, Marš na Drinu i Podzemlje.

“Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju. Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama”, dodao je Pantelić.

Pojedini filmovi na listi su nastali u saradnji sa stranim producentima ili su plod međurepubličke saradnje u bivšoj Jugoslaviji.

Među filmovima na listi su i Petrijin venac, Balkanski špijun, Mlad i zdrav kao ruža, Čovek nije tica, Specijalno vaspitanje, Davitelj protiv davitelja, Virdžina, Varljivo leto ’68, Dečko koji obećava, Rane, Čovek iz hrastove šume, Mi nismo anđeli, Bitka na Neretvi, Bure baruta, Lepota poroka, Čudo neviđeno, Slučaj Harms, Biće skoro propast sveta, Sabirni centar, Jagode u grlu, Pad Italije, U raljama života… zaključno sa filmom Pas koji je voleo vozove.

Kinoteka će sa te liste izdvojiti film Karađorđe ili Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa (1911) i predložiti Ministarstvu kulture i informisanja da dobije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, o čemu će odlučiti Narodna skupština.

Kinoteka do sada nije utvrđivala status dobra od velikog značaja, a u dva navrata je predložila i dobila status izuzetnog značaja – 1980. godine za oko 160 kratkih dokumentarnih filmova i snimaka iz perioda 1904-1945, kao i 1991. za celokupni fond filmske građe koji se tiče srpske kulture i istorije, u kojem su bila i četiri dugometražna igrana filma snimljena u Srbiji pre Drugog svetskog rata.

Film Karađorđe je tek naknadno otkriven.

“Nećemo se zaustaviti na ovome. Organizovaćemo i izbor za najbolje filmove 21. veka. Biće prilike da se ponovo ocenjuje i celokupna istorija srpskog fima”, najavio je Pantelić.

*U PRILOGU: Lista 100 filmova koji su dobili status kulturnog dobra od velikog značaja (na listi su 102 filma, jer dva predratna - S verom u Boga i Nevinost bez zaštite imaju od ranije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja).
http://www.seecult.org/files/100-srpskih-filmova-proglasenih-za-kulturno-dobro.pdf

(SEEcult.org)

Noviteti Kinoteke u 2017.



Jugoslovenska kinoteka nastavlja i u 2017. godini traganje za filmskom građom koja se tiče ovih prostora, ili se vodi kao nestala, a uz redovne programe, uključujući ove godine uvedene dnevne projekcije, najavila je i nekoliko noviteta, kao što su Nema sreda i Dokumentarni četvrtak.

Iako su direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i njegovi saradnici zadovoljni rezultatima postignutim u 2016. godini, svesni su i da predstoji još mnogo posla.

“Što se tiče aktivnosti u u 2016. godini, pokrenuli smo nove programe Filmski maraton i Moj izbor, uveli dnevne projekcije, ugostili izložbu o Dejvidu Boviju, što je sve naišlo na izuzetno interesovanje publike, dok je Arhiv nastavio restauracije vrednog nasleđa, sa uspehom priredio već 18. Festival nitratnog filma... Ipak, predstoji još mnogo posla”, rekao je Pantelić na godišnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je proglašena lista od sto domaćih filmova koji su dobili status kulturnog dobra od velikog značaja.

Jugoslovenska kinoteka, mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, “mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali. Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića - Majstor i Margarita, Grupni portret s damom, Biće skoro propast sveta. Preduzimamo sve neophodne mere da ih pronađemo, kroz saradnju sa drugim arhivima, ali i laboratorijama”, izjavio je Pantelić.

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović istakao je da je u 2016. završena digitalna restauracija i prebacivanje na filmsku traku (u Mađarskoj filmskoj laboratoriji) šest igranih filmova o Prvom svetskom ratu, dok je 38 dokumentarnih filmova skenirano i prebačeno na filmsku traku (negativ i pozitiv kopije).

Arhiv je u saradnji sa Slovenačkom kinotekom i Austrijskim filmskim muzejem radio na restauraciji tri filma Karpa Godine. Urađena je i digitalna restauracija Plastičnog Isusa Lazara Stojanovića, dva slovenačka filma (Srećno Kekec i Dovitljivi Kekec), kao i restauracija devet dokumentarnih filmova iz fonda Jugoslovenske kinoteke i izrađen DVD “Razglednice starog srpskog filma – drugi deo”. Takođe, tri filma iz fonda Kinoteke skenirana su i postavljena na sajt EFG 1914.

Arhiv je sarađivao i a domaćim i stranim producentima, dajući im materijale za snimanje 15 filmova i TV serija, među kojima su i Džejms Bond je bio Srbin, Vere i zavere, Ita Rina - zvezda koja je zasenila Holivud, Tin Ujević, Istorija NDH, Apokalipsa Verden...

Erdeljanović je kao veoma uspešan ocenio 18. Festival nitratnog filma, održan u junu, na kojem je prikazano oko 60 filmova gostujućih arhiva.

U okviru međunarodne saradnje, Jugoslovenska kinoteka je učestvovala na festivalu arhivskog filma Beli Stolbi u Rusiji, na 72. Kongresu FIAF-a, kao i festivalu u Bolonji, na kojem je iz svog fonda prikazala jedinu kopiju na svetu filma Trovačica iz 1916. Na festivalu u Pordenoneu učestvovala je sa nedovršenom restauracijom filma Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije.

“U našem Arhivu takođe se nalazi jedina na svetu otkrivena kopija filma Gde sveće tmurno gore (1920), koju smo skenirali za Japansku kinoteku”, naveo je Erdeljanović, ističući i da je Arhiv preuzeo zaostavštinu scenografa Veljka Despotovića, kome će biti priređena velika izložba.

Kinoteka je, inače, tokom 2016. godine, prikazala u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj i u Muzeju u Kosovskoj ukupno oko 1.700 filmova na više od 2.100 projekcija.

“Zadržali smo uspešne i prepoznatljive programske celine – Velikani svetskog filma, Fokus na autore, Šok koridor. U ciklusu Sećanje na... veliki programi bili su posvećeni Draganu Nikoliću i Bati Živojinoviću, kao i drugim našim i stranim preminulim filmskim umetnicima. Uveli smo brojne novine i raduje nas veliki odziv za Filmski maraton, čije su teme do sada bile erotika, ekranizacije nobelovaca i sneg na filmu, kao i za Moj izbor u kojem poznate filmske i javne ličnosti prave i obrazlažu svoje liste, ispostavilo se vrlo različite”, istakao je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, podetivši da su uvedene i prepodnevne projekcije, čime je Kinoteka postala jedini bioskop u Beogradu koji prikazuje filmove tokom čitavog dana.

Kinoteka je nastavila i uspešnu saradnju sa stranim kulturnim centrima i ambasadama, pa je u 2016. bilo više od 25 takvih programa sa gotovo 170 premijernih filmova, koji inače nikada ne bi bili viđeni u Beogradu.

Posebno zapažena bila su gostovanja norveške rediteljke Anje Brejen sa više master kalsova, autora iz Irana u vreme Sajma knjiga, delegacije iz Italije povodom Festivala italijanskog filma, kao i funkcionera Filmskog arhiva Kine u vreme nedavnog ciklusa kineskih klasika. Program savremenog kineskog filma prikazan je u sklopu samita ministarstava kulture Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u vreme posete kineskog predsednika Srbiji, naglasio je Vujović.

Izložba koja je obeležila ovu godinu u Kinoteci bila je posvećena Dejvidu Boviju, sa fotografijama Brajana Rašića, a priređene su i izložbe Arhiva Kinoteke “Plavi anđeli filmskog platna” (za Noć muzeja), te fotografija sa snimanja filma Specijalno vaspitanje Gorana Markovića, izložba slika Miće Popovića...

Vujović je u 2017. godini najavio nove programe Nema sreda i Dokumentarni četvrtak, jer su te forme na repertoaru bile zapostavljene, a fondovi Kinoteke imaju i u tim oblastima dosta toga da ponude.

Kinoteka će u januaru predstaviti svoj novi časopis, mesečnik u tiražu od 2.000 primeraka, koji je proizašao iz dosadašnjeg mesečnog programskog kataloga.

Kinoteka će 2017. godinu posvetiti velikom, a zaboravljenom srpskom glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću, pa će već u januaru biti prikazana retrospektiva njegovih filmova, a slede izložba slika inspirisana njime, muzički program i drugi sadržaji, najavio je Pantelić, koji je pre godinu dana došao na čelo Jugoslovenske kinoteke, nakon odlaska dugogodišnjeg direktora Radoslava Zelenovića u penziju.

Prema rečima Pantelića, našao je sebe u toj kući koja mu je bila bliska od samog početka karijere i bavljenja filmom.

“Imao sam pomoć profesionalaca unutar kuće. Sve što smo najavili, to smo i uradili. Ipak, ovo je posao koji se nikada ne završava, a tako je u svakoj kinoteci u svetu. Uvek ima još nešto što treba pregledati, popraviti, afirmisati, obezbediti još neki film, restaurisati još neki snimak... To sve nije lako, ali je veliko zadovoljstvo”, izjavio je Pantelić.

(SEEcult.org)

U Kinoteci u januaru



Nobelovci književnosti i pank na filmu, savremena argentinska kinematografija, filmovi Roberta Altmana, Klinta Istvuda i Pitera Džeksona, kao i izbor koji preporučuje reditelj Goran Marković, deo su januaraskog programa Jugoslovenske kinoteke, čija će publika imati priliku da prisustvuje i Danima igre, podseti se zaboravljene evropske filmske zvezde sa ovih prostora Svetislava Ivana Petrovića, te uživa u novim programima Nema sreda i Dokumentarni četvrtak.

Program Jugoslovenske kinoteke u novoj godini, posle kraće praznične pauze, počinje ciklusom Velikani svetskog filma koji od 3. do 12. januara obuhvata 15 filmova Roberta Altmana, od kultnog ostvarenja “Meš” (1970), preko “Nešvila” (1975), “Kratkih rezova” (1993) i “Visoke mode” (1994) do “Gosford parka” iz 2001.

Kinoteka će u zgradi u Uzun Mirkovoj podsetiti od 13. do 15. januara i na glumca Svetislava Ivana Petrovića (1896, Novi Sad – 1962, Minhen). U programu Zvezda sa istoka publika će prvi put moći da vidi njegove uloge u nemačkom filmu “Alraune” (1928) Henrika Galena, mađarskom “Evropa ne odgovara!” (1941) Geze fon Radvanjija i francuskom “Lift za gubilište” (1958) Luja Mala.

Revija Savremeni argentinski film nudi 17. januara dve produkcije iz 2011. godine – “Moje prvo venčanje” Ariela Vinograda i “Zidovi” Gustava Tareta, a 24. januara “Poslednji Elvis” (2012) Armanda Boa i “Vreme hrabrosti” (2005) Damiana Sifrona.

Ljubitelji Pitera Džeksona imaće priliku da pogledaju u Kinoteci od 18. do 22. januara deset njegovih filmova u programu Šok koridora, i to od “Lošeg ukusa” (1987), preko “Nebeskih stvorenja” i “King Konga” do trilogije “Gospodar prstenova”.

Beogradski festival igre, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, organizuje od 25. do 29. januara četvrte Dane igre, čiji program obuhvata nagrađivane dokumentarne, igrane i umetničke filmove posvećene savremenom plesu i baletu, među kojima su “Gospodin Gaga” Tomera Hejmana, “Trupa” Roberta Altmana, “Bele noći” Tejlora Hekforda sa zvezdom Mihailom Barišnjikovim, “Boljšoj Vavilon” Nika Rida i Marka Franketija…

Poslastica za filmofile biće program Kinestetične misli 30. i 31. januara sa kratkim avangardnim filmovima, kao i kultnim dugometražnim ostvarenjem “Boja nara” Sergeja Paradžanova, te filmovima “Gospođe iz Bulonjske šume” Robera Bresona, “Zid uspomena” Vladimira Petrića i “Torinski konj” Bele Tara.

Muzej Jugoslovenske kinoteke započinje program u novoj godini ciklusom Nobelovci književnosti na filmu, u okviru kojeg će od 3. do 12. januara (osim za božićne prazniek) biti prikazane ekranizacije dela Henrika Sjenkjeviča “Krstaši”, Perl Bak “Zmajevo seme”, Borisa Pasternaka “Doktor Živago”, Isaka Baševisa Singera “Jentl”, Ernesta Hemingveja “Starac i more”, Ive Andrića “Anikina vremena”, Albera Kamija “Stranac”… Deo tog programa je i u Uzun Mirkovoj, gde će publika od 13. do 16. januara videti “Otetu sreću” Roberta Siodmaka, prema delu Gerharta Hauptmana, “Prvi krug” Aleksandera Forda (Aleksandar Solženjicin), “U kandžama lava/Mladi Vilson” Ričarda Atenboroua (Vinston Čerčil) i “Gonič slonova” Roberta Flaertija i Zoltana Korde (Rađard Kipling).

Posetioci Kosovske imaju priliku da pogledaju od 13. do 17. januara i deset omiljenih filmova reditelja Gorana Markovića koji, kako kaže, ne liče na njegove. Na Markovićevoj listi su “Samuraj” Žan-Pjera Melvila, “Senke” Džona Kasavetesa, “Staze slave” i “Isijavanje” Stenlija Kjubrika, “Ljubavi jedne plavuše” Miloša Formana…

Među atrakcijama programa Muzeja Kinoteke je i program Pank na filmu koji od 18. do 22. januara nudi izbor igranih ostvarenja povodom 40-godišnjice panka, a među njima su i “Sid i Nensi” (1986) Aleksa Koksa, “Jubilej” (1978) Dereka Džarmana, “Žestok momak” (1980) Džeka Hazana i Dejvida Mingeja sa grupom Kleš (The Clash) i “Tečno nebo” (1982) Slave Cukermana, kao i muzički dokumentarci “Pank rok film” (1978) Dona Letsa, “Pank” (1995) Teda Hejmsa i “Legende panka i nju vejva” (1981).

Kinoteka u ovoj godini pokreće program Nema sreda, a prvi će biti održan 25. januara, kada su na programu kratkometražni filmovi popularnog komičarskog para Stanlio i Olio (Sten Lorel i Oliver Hardi) “Baš smo mi šeprtlje”, “Dva mornara”, “Ostavite ih neka se smeju”… Reč je o američkoj filmskoj produkciji sa kraja 20-ih godina, u režiji različitih autora.

Već 26. januara startuje i novi program Dokumentarni četvrtak, koji nudi sedam ostvarenja reditelja Jorisa Ivensa, od holandske produkcije “Most” iz 1928. do francuske “Sedamnaeste paralele” iz 1968. godine.

Redovni program Sećanje na… podsetiće 23. i 24. januara na slavnog francuskog direktora fotografije Raula Kutara (Žil i Džim, Do poslednjeg daha, Z…), a od 27. do 29. januara na američkog glumca Roberta Vona (Sedmorica veličanstvenih, Bulit, Pakleni toranj…).

Za sam kraj januara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke najavljena je premijera dokumentarnog filma “Šajtinac” (2016), u režiji Boška Milosavljevića.

(SEEcult.org)

Dubina dva na svetskim listama



Potresan dokumentarni film “Dubina dva” Ognjena Glavonića o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici, zataškavanju i prećutkivanju ratnog zločina, počinjenog za vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, našao se na više lista najboljih dokumentarnih filmova 2016. godine, uključujući izbor koji je 35 poznatih reditelja napravilo na molbu sajta IndieWire.

Njujorška dokumentaristkinja Kirsten Džonson, koja je bila direktorka fotografije na nagrađivanom i hvaljenom dokumentarnom filmu “Citizenfour: Dosije Snouden”, uvrstila je Glavonićev film na svoju listu najboljih dokumentaraca u 2016. godini, i to na visoko drugo mesto.

“Dubina dva” se našla i na drugim godišnjim listama najboljih, objavio je Filmski centar Srbije.

Nik Bredšou je Glavonićev film stavio na listu koju je sastavio za čuveni filmski časopis/sajt Sight & Sound.

Takođe, dugogodišnji predsednik Evropske dokumentarne mreže i selektor Festivala evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” u Beogradu
Tue Stin Miler uvrstio je “Dubinu dva” na listu 16 najboljih dokumentaraca u 2016. godini, objavljenu na danskom blogu Filmkommentaren.

Dopisnik sajta lista Screen Daily iz Srbije Vladan Petković pozicionirao je “Dubinu dva” na sedmo mesto svoje godišnje Top 10 liste.

Snimcima lokacija na kojima su se zločini desili – od Suve Reke do Batajnice, imaginarnim prizorima vožnje kamiona-hladnjača, kao i audio snimcima svedočenja žrtava, ali i učesnika u zločinu sa suđenja pred Haškim tribunalom, Glavonić je u filmu “Dubinu dva” stvorio košmarnu filmsku atmosferu, nalik snovima koje je, kako je naveo posle srpske premijere, počeo da sanja kada je pre više godina počeo da se bavi tom temom – u prvobitnoj nameri da snimi svoj prvi dugometrazni igrani film “Teret” o vozaču hladnjače koji je 1999. prevozio leševe sa Kosova u beogradsko predgrađe Batajnica.

Svetska premijera filma “Dubina dva”, nastalog u produkciji Non-Aligned Films iz Pančeva i FHP-a, bila je na 66. Berlinalu.

(SEEcult.org)

Preminuo Ivo Brešan



Hrvatski autor Ivo Brešan, najpoznatiji po drami “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, preminuo je u 81. godini, prenela je Hrvatska-radio televizija.

Brešanova poznata dela su i “Ptice nebeske”, “Spletke”, “Utvare”, “Anera”, “Svečana večera u pogrebnom poduzeću”, “Hidrocentrala u Suhom dolu”…

Njegova najpoznatija drama “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” najpre je izvedena 1971. godine u zagrebačkom Teatru ITD. Igrana je i u desetak poljskih pozorišta, u SSSR-u, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Austriji, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i drugim zemljama.

Povodom uspeha te drame, koja je na redovnom repertoaru Satiričnog kazališta Kerempuh u Zagrebu, u režiji Vinka Brešana, Ivo Brešan naveo je da odjek nekog dramskog dela ne zavisi samo od njegovog književnog kvaliteta, već i od trenutka kada se pojavilo.

“Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja” napisao je u vreme kada je bio silno ogorčen, jer su svi njegovi tekstovi bili u pozorištima sistematski odbijani.

“Stoga sam otprilike negde oko godine 1965. počeo pisati nešto što doista nema nikakve šanse, kako sam tada mislio, da se ikada pojavi na sceni. Hteo sam tako dati oduška svom gnevu prema sistemu koji me uporno ignorisao. To me je potpuno oslobodilo svake autocenzure i brige oko toga kako će ko to primiti. Ali odlučio sam nikako taj svoj gnjev ne pokazati, nego ga prikriti crnim humorom, kako se ne bi videlo da sam povređen. I smislio sam apsurdnu situaciju da apsurdnije ne može biti: polupismeni seljaci iz zabitg sela Dalmatinske zagore izvode Šekspirovog ‘Hamleta’, a onda doživljavaju sudbine junaka koje igraju – ima li išta nerealnije i luđe od toga? Pišući, shvatio sam da vršim dve diverzije. Prva je estetska: u okvir pozornice, ukrašen pozlaćenim ornamentima, unutar kojega se može zamisliti samo ‘Traviata’ ili ‘Zemlja smiješka’, pokušavam uneti autentično selo u svoj njegovoj grubosti i primitivizmu, lišeno svake folklorne romantike, u kojemu se lica prežderavaju, loču, prde, psuju… što bi bez sumnje izazvalo skandal, jer se to do tada na pozornici nije videlo (sada možda toga ima i previše). Druga diverzija je politička. Jedno zabito selo Dalmatinske zagore oblikovao sam tako da postane metafora za ceo društveni i politički sistem u kojem smo tada živeli ne samo mi, nego i takoreći pola planete. Ovo potonje, zahvaljujući i vezi sa univerzalnom znakovitošću Šekspirovih junaka, učinilo je da komad, mimo svakog mog očekivanja, posle šest godina, tačnije u aprilu 1971. godine, ipak zaživi na sceni i postane popularan ne samo kod nas, nego i u brojnim drugim zemljama, ponajviše u Poljskoj”, naveo je Brešan povodom svoje najpoznatije drame.

Brešan je za “Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja” nagrađen je 1972. godine Sterijinom i Gavelinom nagradom.

Gavelinu nagradu dobio je i 1979. godine za “Svečanu večeru u pogrebnom poduzeću”.

Za roman “Katedrala godine” dobio je 2008. nagradu Ksaver Šandor Gjalski.

Ivo Brešan je pisao i filmske scenarije, uključujući za film “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” (1974), u režiji Krste Papića. Između ostalog, napisao je i scenario za film “Kako je počeo rat na mom otoku” (1996) koji je režirao njegov sin Vinko Brešan, kao i za film “Libertas” (2006) Veljka Bulajića, sa kojim je takođe ranije sarađivao.

Rođen u maju 1936. godine u Vodicama kod Šibenika, Brešan je diplomirao slavistiku i filozofiju diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Počeo je da objavljuje pripovetke još sredinom 50-ih godina 20. veka u Šibenskoj reviji, a uporedo se amaterski bavio glumom. Radio je kao profesor u Gimnaziji u Šibeniku od 1960. godine, a od 1983. bio je umetnički voditelj Centra za kulturu i Međunarodnog festivala deteta u Šibeniku. Bio je i upravnik Šibenskog pozorišta.

(SEEcult.org)