Filmske novosti...

Noviteti SFF-a



Sarajevo Film Festival (SFF) najavio je za 23. izdanje, koje će biti održano u avgustu, nekoliko noviteta, među kojima je i novi takmičarski program studentskog filma iz regiona.

Prema navodima organizatora, novitetima SFF-a biće stvorena dodatna vrednost, kako za filmske profesionalce, tako i za širu publiku.

Nakon evaluacije prethodnih izdanja, rukovodioci SFF-a odlučili su da usmere snage na jačanje sinergije postojećih segmenata - programa, industrije (CineLink Industry Days) i edukacije (Talents Sarajevo). Sva tri segmenta će biti čvrsto integrisana i paralelno realizovana tokom prvih sedam dana 23. SFF-a, a poslednji festivalski dan biće rezervisan za reprize najuspešnijih ostvarenja (nagrade oficijelnog žirija i nagrade publike) u atmosferi kreiranoj za potpuno uživanje u filmu.

SFF pokreće i novi takmičarski program studentskog filma za regionalne filmske škole i akademije.

Taj program će, kako je saopšteno, predstavljati završetak punog kruga aktivnosti kojima SFF otkriva, podržava i promoviše regionalne autore, te služi kao pristupna tačka marketu za šire audio-vizuelne industrije u regiji ka drugim evropskim i globalnim tržištima.

Među novitetima SFF-a najavljene su i dve nove lokacije: House of Shorts, namenjen autorima, studentima i filmskim profesionalcima koji žele da imaju potpun uvid u kratki film, te Pozorište mladih koje će biti okupljalište za publiku Dečjeg programa i TeenArene.

Takođe, najavljena je rekonstrukcija najatraktivnije festivalske lokacije - Ljetnog kina, koje svake večeri okuplja na otvorenom oko 3.000 gledalaca.

SFF je 15. februara objavio poziv za prijavljivanje filmova za 23. izdanje, koje će biti održano od 11. do 18. avgusta.

Filmski autori i producenti iz regiona mogu prijaviti svoja ostvarenja za takmičarske programe igranog, kratkog, dokumentarnog i studentskog filma, te za program evropskog kratkog filma, Dečji program i TeenArenu.

Fokuiran takmičarskim programima na regionalne kinematografije, SFF je prikazao 2016. godine ukupno 223 filma iz 61 zemlje, a prema navodima organizatora, odgledalo ih je više od 100.000 posetilaca. Najveća zvezda bio je američki glumac, reditelj i producent Robert de Niro, kome je uručeno prvo Počasno Srce Sarajeva za životno delo, a i otvorio je 22. SFF uoči projekcije restaruisane verzije “Taksiste”.

(SEEcult.org)

Nagrade FIPRESCI Srbija 2016



Najbolji srpski dugometražni igrani film u 2016. godini, na osnovu glasanja članova srpske sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara - FIPRESCI, bio je “Dnevnik mašinovođe”, koji je nagrađen u još tri kategorije.

Za “Dnevnik mašinovođe”, koji je bio srpski kandidat za Oskara, nagrađen je i Miloš Radović - za najbolju režiju i najbolji scenario, dok je snimatelj tog filma sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi, Dušan Joksimović, dobio nagradu za najbolju fotografiju.

Za najbolju mušku ulogu nagrađen je Miloš Timotijević – za film "Vlažnost", a za najbolju žensku ulogu Mirjana Karanović – za glavnu ulogu u fimu "Dobra žena", kojim je debitovala kao rediteljka.

Nagrade za najbolji kostim i scenografiju dobili su Ivanka Krstović, odnosno Dejan Anđelković za film "Santa Maria della Salute", za montažu je nagrađen Đorđe Stanković – za "Inkarnaciju", a za muziku Aleksandar Lokner, za film “Ime Dobrica, prezime nepoznato".



Nagradu za najbolji strani film dobila je socijalno angažovana drama “Ja, Danijel Blejk” britanskog veterana Kena Louča, u distribuciji MegaCom filma.

Priznanje za životno delo posthumno je dodeljeno scenaristi i svestranom filmskom posleniku Branku Vučićeviću.

FIPRESCI Srbija, čiji je predsednik Borislav Anđelić, tradicionalno već više od dve decenije dodeljuje godišnje nagrade u desetak kategorija, a ovogodišnje su svečano uručene 21. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Prošle godine trijumfovali su filmovi “Ničije dete” Vuka Ršumovića i “Enklava” Gorana Radovanovića.

(SEEcult.org)

Stižu pobednici Berlinala



Distributerska kuća MegaCom Film (MCF) otkupila je prava na distribuciju pobedničkog ostvarenja 67. Filmskog festivala u Berlinu “Na duši i telu” (On body and soul) rediteljke Ilidike Enjedi, kao i filma “Druga strana nade” (The other side of hope) Akija Kaurismakija, koji je osvojio nagradu za najbolju režiju.

Ljubavna priča “Na duši i telu” mađarske rediteljke Ilidike Enjedi, koja je osvojila i nagradu žirija FIPRESCI, smeštena je u lokalnu klanicu u Budimpešti u kojoj zaposleni radno vreme provode između hladnokrvne ravnodušnosti i crnog humora.

Komedija finskog reditelja Akija Kaurismakija “Druga strana nade”, koja je važila za jednog od favorita za Zlatnog medveda, prati sirijskog izbeglicu dok stiže u Helsinki s namerom da dobije politički azil.

Kaurimakijev film beogradska publika moći će da vidi na 45. Festu, koji će biti održan od 24. februara do 5. marta.



MCF iz Berlina donosi na domaće filmske festivale i u bioskope film “Svetle noći” (Bright Nights) dobitnika Srebrnog medveda za najboljeg glumca (Georg Fridrih), zatim film “Ana, ljubavi moja” (Ana, mon amour) dobitnika Srebrnog medveda za izvanrednog dostignuće umetnika (Dana Bunesku), kao i film “Ja nisam tvoj crnja” (I am not your negro), koji je dobio nagradu u dokumentarnoj selekciji programa “Panorama” na 67. Berlinalu, a ima i nominaciju za Oskara.

(SEEcult.org)

Obrnuto od Hičkoka



Umetnica Ivana Iva Prlinčević iz Beograda predstavlja se od 23. februara u Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac izložbom slika inspirisanih modom i filmom, posebno poznatim scenama iz opusa Alfreda Hičkoka.

Iako se do sada mnogo govorilo o Hičkokovom radu, posebno iz ugla psihoanalize, ovde je reč o sagledavanju njegovog filmskog stvaralaštva kroz likovnost slikarskog postupka. Za razliku od režisera, koji je kadrove svojih filmova crtao, unapred promišljajući boje koje će u njima prikazati, Iva Prlinčević sprovodi obrnuti postupak – sledeći svoj slikarski doživljaj filma, zaustavlja njegove kadrove, vraćajući ih na nivo njihovog prvobitnog nastanka, navela je povodom izložbe AdrijanaTurajlić.

Rođena 1974. u Beogradu, Iva Prlinčević je diplomirala 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Jovana Sivačkog. NA FLU je i magistrirala 1999. godine, u klasi prof. Anđelke Bojović, a trenutno je na doktorskim studijama.

Bila je na studijskim boravcima u Parizu u Cite Internationale Des Arts 2001. godine i u ateljeu Petra Omčikusa 2002.

Samostalne izložbe imala je u Beogradu, Budvi, Herceg Novom i Parizu, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama.

Izložba “Moda i film” u Modernoj galeriji u Lazarevcu biće otvorena do 10. marta.

(SEEcult.org)

Srpski Vinetu u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 21. do 24. februara izbor filmova glumca Gojka Mitića, Leskovčanina koji je napravio značajnu karijeru u nekadašnjoj Istočnoj i kasnije u ujedinjenoj Nemačkoj, a najpoznatiji je po ulogama Indijanaca u avanturističkim filmovima 60-ih i 70-ih godina.

Gost Kinoteke i Gete instituta, Mitić će se pokloniti publici 22. februara u 18 sati - uoči filma “Apaši” (1972) Gotfrida Koldica (Gottfried Kolditz), kojim počinje njegov ciklus. Tom prilikom će mu biti uručena i Plaketa Jugoslovenske kinoteke.

Ciklus Mitićevih filmova obuhvata i ostvarenja “Oscerola” (1972) Konrada Pecolda (Petzold), “Vinetu” – 2. deo (1964) Haralda Rajna (Rein), “Među jastrebovima” (1964) Alfreda Forera (Vohrer), “Krvna braća/Braća po krvi” (1972) Vernera V. Valrota (Werner W. Wallroth) i jedan od novijih - “Vinetu: Mit je živ” (2016) Filipa Stolzla (Philipp Stölzl).

Rođen u Leskovcu 1940. godine, Mitić se kao mladić bavio različitim sportovima - gimnastikom, fudbalom, veslanjem, džudom i mačevanjem. Po završetku gimnazije preselio se u Beograd i upisao na Visoku školu za fizičku kulturu. Zahvaljujući svom izgledu i veštini u više sportskih disciplina, filmsku karijeru započeo je kao kaskader u jugoslovenskim filmovima.

Po njegovom otkrivanju u filmskim arhivama, DEFA ga je pozvala u Berlin, a odskočna daska u njegovoj karijeri bio je film “Sinovi velike medvedice” (Die Söhne der großen Bärin, 1966), u kojem je odigrao prvu glavnu ulogu. Mitić je narednih godina nastavio da tumači likove Indijanaca i postao popularna ličnost u Nemačkoj, što je i dan-danas. Čak je i jedan asteroid nazvan po njemu (147595) Gojkomitić.

Osim u ulogama Indijanaca, pokazao se kao ozbiljan glumac i u drugim filmskim žanrovima, a van filmskog platna i na pozorišnim daskama.

Dok je u nemačkoj kulturi ostavio dubok trag u kulturi, u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji publika je samo u osnovnim crtama upoznata s njegovim radom u Nemačkoj.

Mitić je 22. februara u 19 sati gost i Književnog kafea Gete instituta, gde ce predstaviti autobiografiju.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Oproštaj od Škanate



Komemoracija povodom smrti reditelja Krsta Škanate (1924-2017) održana je 22. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u prisustvu članova porodice, prijatelja i kolega jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih autora dokumentarnog filma, te uz podsećanje na jedno od njegovih antologijskih ostvarenja - “Nostalgiju vampira”.

Predsednik Udruženja filmskih umetnika Srbije Milan Knežević, uputivši saučešće porodici, ali i svim stvaraocima sedme umetnosti, istakao je da je Škanata bio velikan i legenda domaće filmske dokumentaristike.

Filmski autor i teoretičar Božidar Zečević podsetio je da je Škanata bio “jedan od onih koji su stvarali beogradsku školu dokumentarnog filma, sa kojom se srpski kinematograf upisao u svetsku baštinu”.

“Škanata bio snažna i bogata ličnost, beskompromisni i visoko moralni stvaralac. Obeležio je svoj vek filmovima – međašima epohe druge polovine 20. veka”, rekao je Zečević i naveo filmove “U senci magije”, “Izveštaj o selu Zavoj”, “Uljez”, “Prvi padež čovek”, “Odričem se sveta”, “Ratniče voljno”, “Nostalgija vampira”, “Hvala na slobodi”, “Moševac”...

Iako “ovenačan najvećim domaćim i svetskim nagradama, autor kojem je još 1967. godine priređena retrospektiva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Škanata je do kraja života ostao prisan, narodni čovek”, rekao je Zečević, dodajući da su ugledni strani kritičari o njemu pisali da je autor žestokih drama, veliki filmski stvaralac akcije, neposrednog izraza, istinski pesnik dokumentarnog filma.

“U svom okruženju ostao je naš Krle, beogradski boem, junak bezbroj anegdota jednog živopisnog doba naše kulture”, izjavio je Zečević, dodajući da će se o Škanatinom delu tek pisati knjige i doktorati.

Producent Nikola Tolja Vučinić, nekadašnji dugogodišnji direktor Dunav filma, podsetio je da Škanata nikada nije pisao scenarija za svoje filmove.

“Škanata je pravio tačan okvir pre snimanja, potpuno se posvećivao odabranoj temi, ali nije pisao scenario. Njegova olovka bila je njegova briljantna kamera”, istakao je Vučinić.

Škanata je u duši, kako je rekao, “nosio čestitost deteta, ali je imao čvrst životni stav i jasnu ideologiju umetnika kojoj je ostao dosledan tokom cele karijere”.

O Škanatinom životu i radu govorili su i reditelj Miroslav Jokić, koji je svojevremeno priredio monografiju o njemu, kao i filmski kritičar i teoretičar Srđan Vučinić.

Škanata je preminuo je 18. februara u Beogradu u 94. godini.

Dobitnik je mnogih domaćih i svetskih filmskih nagrada i priznanja, među kojima je i nagrada UFUS-a za za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji, kao i nagrada Festivala autorskog filma u Beogradu za životno delo (2015). Škanata je 2009. godine dobio i zvezdu ispred tada još uvek živog bioskopa "Balkan" u Beogradu.

Kremacija posmrtnih ostataka Krsta Škanate biće 25. februara na Novom groblju u Beogradu, a urna će kasnije biti položena u Aleju zaslužnih građana.

(SEEcult.org)

45. Fest - Gledaj

http://www.seecult.org/vest/45-fest-gledaj

Martovski festival – nacionalna platforma za dokumentarce



Novi koncept Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, čije će 64. izdanje biti održano od 30. marta do 2. aprila u Domu omladine Beograda, predstavljaće nacionalnu platformu za srpski dokumentarni, TV dokumentarni, kratki igrani, animirani i eksperimentalni film, najavio je novi umetnički direktor tog festivala Boban Jevtić.

“Ovaj festival je u proteklih desetak godina imao uspone i padove. U tom periodu pojavili su se i drugi festivali posvećeni dokumentarcima, kao što su Slobodna zona, 7 veličanstvenih, Beldoks. Imamo i slične festivale u okruženju, u Solunu i Zagrebu. Ono što nemamo jeste nacionalna platforma, relevantna za nacionalnu kinematografiju u oblasti dokumentarnog i kratkog filma“, izjavio je 21. februara na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda Boban Jevtić, koji je i direktor Filmskog centra Srbije.

Festival na taj način postaje nacionalni, što je i bio od osnivanja do početka 2000-ih, kada je dobio međunarodni karakter. Jedina iznimka, dodao je Jevtić, biće međunarodna selekcija kratkog igranog filma, jer u Srbiji nema festivala za tu kategoriju.

U program se vraća kategorija eksperimentalnog filma, sada proširena video artom.

Jevtić je istakao da će glavne nagrade po kategorijama biti materijalno relevantne. Novina je da će se za strukovne nagrade (za kameru, muziku...) vrednovati ostvarenja u svim prijavljenim fimovima, a ne samo u onima koji uđu u takmičarski program.

Konkurs za učešće na festivalu traje do 27. februara. Dugometražne dokumentarce selektovaće Dragan Nikolić, a kratke Ivana Todorović. Animirane filmove biraće Nikola Majdak, eksperimentalne Marta Popivoda, kratke igrane Pavle Vučković, a strane kratke igrane Maša Nešković i Nenad Popović.

U revijalnom delu biće prikazni strani dokumentarci u programu uslovno nazvanom Drugi o nama.

Festival će trajati kraće nego prethodnih godina, što je Jevtić obrazložio namerom da to budu vrlo ispunjena i živa četiri dana, sa projekcijama, radionicama, susretima i na kraju svake večeri muzičkim dešavanjima, što sve treba da doprinese umrežavanju na domaćoj sceni u toj oblasti.

Jedan od pratećih programa biće Filmske stolice - u holu DOB-a ispred sale Amerikana, gde će značajni domaći autori biti na raspolaganju za kratke konsultacije sa onima koji imaju ideju, sinopsis ili su već ušli u realizaciju projekta i treba im savet kako dalje.

Predsednik festivalskog Odbora, zamenik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović, podsetio je da je to jedan od najdugovečnijih filmskih festivala u Srbiji i regionu, pa i Evropi.

“Ponosni smo što Beograd ima ovaj festival i priliku da pokažemo šta rade stvaraoci u oblasti dokumentarnog filma. Ove godine, na osnovu skupštinske odluke, zvaničnom imenu dodali smo i Martovski festival, kako se on u javnosti već i naziva. Novina je i to što je organizacija poverena Domu omladine, u koji je Festival prošle godine vraćen i bili smo zadovoljni kako je protekao”, rekao je Mladenović.

Mladenović je dodao da je pre tri godine formiran Cebef kao preduzeće za organizaciju svih festivala kojima je osnivač Grad Beograd, ali da se pokazalo da Cebef ne može da postigne sav posao, zbog blizine termina održavanja Festa i Martovskog festivala.

Sekretar za kulturu Beograda Ivona Jevtić istakla je da je Grad ove godine izdvojio šest miliona dinara, a da čeka odluku o visini sredstava stalnog pokrovitelja - Ministarstva kulture Srbije, jer je konkurs još u toku.

“Želimo da podstaknemo domaće stvaralaštvo. Za sada već imamo više od 150 prijavljenih filmova”, rekla je Ivona Jevtić.

Prošle godine na 63. BFDKF-u prikazano je ukupno 109 ostvarenja, od kijih je u domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj selekciji bilo oko 70 filmova. Gran pri za najbolji dugometražni dokumentarni film dobio je bugarski “Kembridž” Eldore Trajkove, dok je najboljim kratkim filmom proglašen “Iskon anima aeternam” Mihajla Dragaša iz Srbije, koji je dobio i Zlatnu plaketu Beograda za najbolji domaći animirani film – za “Vis Dubium”. U regionalnoj konkurenciji trijumfovali su autori iz Hrvatske, osvojivši nagrade u sve tri kategorije. Festival je bio obeležen odsustvom eksperimentalnog filma kao posebne kategorije, a prema novoj koncepciji, regionalni takmičarski program proširen je bio sa prostora bivše Jugoslavije na celu Jugoistočnu Evropu, uz smanjenje broja nagrada sa tridesetak na 15.

BFDKF je održan i 2015. godine prema novoj koncepciji, a imperativ je bio, kako je tada izjavio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević – povećanje broja gledalaca. Umetnički direktor BFDKF-a bio je 2015. godine reditelј Mladen Matičević, koji je sredinom 2014. godine izabran umesto Janka Baljka, takođe nagrađivanog reditelja.

Pokrovitelj ovogodišnjeg festivalskog izdanja je, uz Ministarstvo kulture, i Filmski centar Srbije, a generalni sponzor je kompanija Lukoil.

(SEEcult.org)

Sauri uručen Zlatni pečat



Slavni španski reditelj Karlos Saura dobio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, najviše priznanje koje ta utanova kulture dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Sauri je Zlatni pečat uručio 25. februara upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović pred mnogobrojnom publikom u Svečanoj sali Kinoteke, nakon projekcije njegovog najnovijeg filma “Saurina hota” (Jota de Saura), koji je na progamu 45. Festa.

“Sa velikom pažnjom i ljubavlju gledali smo prethodnih decenija njegove filmove i radovali se svaki put kada bi se ponovo prikazivali u Kinoteci. Sada imamo jedinstvenu priliku i veliko zadovoljstvo da je gospodin Karlos Saura ovde sa nama”, istakao je Vujović.

Podsetivši da je Jugoslovenska kinoteka povodom stogodišnjce filma, 1996. godine, ustanovila svoju najznačajniju nagradu - Zlatni pečat, Vujović je dodao da je to priznanje do sada dobilo svega 30-ak istaknutih reditelja, glumaca i drugih filmskih umetnika iz sveta, kao i iz Srbije.

“Izuzetna nam je čast da se od večeras i veliki majstor režije Karlos Saura nalazi među njima”, rekao je Vujović.

Saura je izrazio zahvalnost na nagradi koju nije očekivao.

“To je za mene veliko iznenađenje. Zahvaljujem Kinoteci i simpatičnom upravniku. Hvala i svima koji su gledali moj film”, rekao je Saura i pozvao publiku na razgovor, dodajući da mu je “žao što ne govori srpski jezik, koji mu se sviđa, jer jako lepo zvuči”.

Upitan o mestu i ulozi filmskih arhiva u današnje vreme, Saura je odgovorio da kinoteke imaju veliki značaj.

“Jako je lepo što se stari filmovi čuvaju. Postoje oni koji se pamte, ali i oni koji danas više nisu poznati. Upravo u tome je uloga svake kinoteke - da stalno prikazuje stare filmove novim generacijama, tako da mladi ljudi mogu da se upoznaju sa nekadašnjim rediteljima, glumcima i uopšte sa vrednim ostavrenjima iz prošlosti”, rekao je Saura.

Gledaoce je zanimao i izvor njegove posvećenosti muzičkim filmovima, a Saura je kazao da to potiče još iz detinjstva, jer je njegova majka bila koncertna pijanistkinja.

“Međutim, ja sam bio crna ovca u porodici, više sam voleo folklor”, izjavio je 85-godišnji Sautra, autor filmova “Tango”, “Flamenko, flamenko”, “Fado”…

Ples hota, koji prikazuje u svom najnovijem filmu, potiče iz njegovog rodnog kraja Aragona i predstavlja, kako je objasnio, specifičnu kombinaciju flamenka i arapskih uticaja.

Saura je govorio i o svojim narednim projektima - filmu o meksičkoj muzici i dramskom filmu o Pablu Pikasu i njegovoj čuvenoj slici Gernika, koje je najavio i ranije tokom dana na konferenciji za novinare u Sava centru.

Saura boravi u Beogradu boravi kao počasni gost 45. Festa, na čijem mu je svečanom otvaranju 24. februara u Sava centru uručena nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo.

Iz njegovog bogatog opusa, koji broji više od 40 naslova, izdvajaju se i filmovi “Zmija u nedrima”, “Ana među vukovima”, “Karmen”, “Lov”, “Sedmi dan”…

*Foto: Fest - Dušan Milenković

(SEEcult.org)

Trijumf Mesečine na dodeli nagrada Spirit



Film “Mesečina” Berija Dženkinsa trijumfovao je na dodeli nagrada Spirit u Santa Moniki, koje tradicionalno prethode ceremoniji Oskara, a namenjene su najboljim filmovima nezavisne produkcije.

Dženkinsov film o odrastanju tamnoputog gej mladića u opasnom delu Majamija, koji je i na programu 45. Festa, osvojio je šest nagrada Spirit, uključujući za najbolјi dugometražni film, režiju i scenario. Takođe, pobedio je u kategorijama za kameru i montažu, te osvojio nagradu “Robert Altman” za glumački ansambl.

Film “Mesečina”, koji ima i osam nominacija za Oskara, snimljen je za svega 25 dana budžetom od 1,5 milion dolara, a zaradio je više od 20 miliona u severnoameričkim bioskopima.

Ceremonija dodele nagrada Spirit, održana u neformalnoj atmosferi u Santa Moniki, protekla je u kritičkom tonu prema politici novog američkog predsednika Donalda Trampa, kakav se očekuje i na dodeli Oskara.

Kejsi Aflek, nagrađen za najbolju mušku ulogu – za film “Mančester na moru”, koji je takođe na programu Festa, novio je majicu sa natpisom “ljubav” na arapskom jeziku, a politiku Trampove administracije ocenio je “odvratnom” i izrazio uverenje da neće dugo trajati.

Nagradu za najbolјu glumicu dobila je Izabel Iper, za ulogu u filmu “Ona” Pola Verhovena, koji takođe može da vidi publika 45. Festa.

Za najbolјi debitantski film i najbolјi prvi scenario nagrađen je film “Veštica” Roberta Egersa.

Najbolјim dokumentarcem proglašen je “O. J: Made in America”, a nagradu za najbolјi film na stranom jeziku osvojio je nemački “Toni Erdman” Maren Ade o odnosu ćerke i oca u savremenom otuđenom svetu, koji je i u konkurenciji za Oskara u istoj kategoriji.

Nagradu “Kasavetis” za najbolјi dugometražni film napravlјen za manje od 500.000 dolara dodelјena je korejskoj drami o gej imigrantima “Spa Night” Endrua Ana.

Dodela nagrada Spirit smatra se dobrim pokazateljem uoči ceremonije Oskara.

U konkurenciji za nagrade Spirit su filmovi koji se u holivudskom kontekstu smatraju niskobudžetnim, odnosno koštaju do 20 miliona dolara.

Među nominovanima su često i filmovi koji su kandidati za Oskara, pa se i dobitnici glavnih nagrada često poklapaju, kao što se to desilo u protekle tri godine sa filmovima “Spotlajt”, “Čovek ptica” i “Dvanaest godina ropstva”.

Ove godine među nominovanima za Spirit se nije, međutim, našao i mjuzikl “La la land” Demijena Šazela, koji ima najviše nominacija za Oskara (14), jer njegov budžet prevazilazi propozicije priznanja Spirit.

Ceremonija dodele Oskara biće održana 26. februara u Los Anđelesu, a prethodili su joj politički protesti zbog Trampove imigracione politike, ugrožavanja slobode izražavanja i ljudskih prava, pa se očekuje da će u toj atmosferi proteći i 89. ceremonija Američke filmske akademije, čiji je voditelj Džimi Kimel.

(SEEcult.org)

Otvoren 13. ZagrebDox



Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox svečano je otvoren 26. februara filmom “Pričest” poljske rediteljke Ane Zamecke, koja je i gošća tog festivala na kojem će do 5. marta biti prikazano više od 120 naslova iz celog sveta, od kojih su 42 u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji za nagrade.

Direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski istakao je na otvaranju značaj gledanja filmova u bioskopima, umesto preko platformi koje to omogućavaju od kuće.

“Mi na ZagrebDoxu verujemo u nešto sasvim drugo – ovde je reč o filmovima, ali i ljudima. Nama je bitno da se posetioci nakon projekcija susreću, razgovaraju, diskutuju o filmovima”, rekao je Puhovski i istakao da je ZagrebDox, osim mesta susreta publike s filmovima i međusobno, postao i mesto susreta domaćih i svetskih filmskih autora.

Kao jedan od glavnih ciljeva ZagrebDoxa, Puhovski je istakao i pomoć vidljivosti i lansiranju domaćeg dokumentarnog filma u svetu.

“Ove godine tome u prilog ide i činjenica da međunarodni žiri čine renomirani filmski profesionalci s najznačajnijih svetskih dokumentarnih festivala koji će svakako pomoći proboju hrvatskih dokumentarnih naslova na svetske festivale. To ne pokazuje samo da je naš festival postao cenjeniji, već i da su hrvatski filmovi i autori zbog sistemskog i napornog rada postali sve više prepoznatljivi u svetu”, naveo je Puhovski, čijoj je kući Factum posvećena jedna od retrospektiva 13. ZagrebDoxa, povodom 20-godišnjice postojanja.



Festival je tradicionalno otvorio gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji je istakao da je ponosan što je 13 godina pratio razvoj i uspeh i tog festivala, i dokumentarnog filma, a naglasio je važnost koju je ZagrebDox imao za jačanje domaće filmske produkcije, te saradnje na lokalnom i međunarodnom nivou.

“Ovih 120 filmova garancija su da ZagrebDox postaje najvažniji festival dokumentarnog filma u ovom delu Evrope”, rekao je Bandić, proglašavajući otvorenim 13. ZagrebDox.



Uz međunarodnu i konkurenciju filmova iz regiona, publika ZagrebDoxa ima priliku da vidi i izbor ostvarenja majstora dokumentaristike poput Sparloka, Zajdla i Manskog, muzička dela o Frenku Zapi, Niku Kejvu i Dejvidu Bouviju, kontroverzne priče o egzorcizmu, ruskim političkim zatvorenicima, spomenicima NOB-a i globalnom zagađenju, ali i da se odmakne od uglavnom teških tema današnjice uz devet naslova u selekciji Happy Dox.

ZagrebDox se održava uz podršku Grada Zagreba, Hrvatskog audiovizuelnog centra i programa Kreativna Evropa (potprograma Media), a generalni sponzor je već 12. godinu zaredom Hrvatski Telekom.

Prošle godine, na 12. ZagrebDoxu, najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji proglašen je kineski dokumentarac “Pesnik na poslovnom putu” (Ju Anqi), a u regionalnom takmičarskom programu pobedio je hrvatski film “4.7” Đure Gavrana.

Festivalski sajt je zagrebdox.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Nina Djurdjević/Julien Duval

(SEEcult.org)

Oskarovci na Festu



Publika 45. Festa, koji se tradicionalno održava u vreme dodele Oskara, ima priliku da pogleda nekoliko ostvarenja koja su osvojila nagrade Američke filmske akademije u različitim kategorijama, uključujući i pobednički film “Mesečina” Berija Dženkinsa.

Film “Mesečina” o odrastanju jednog tamnoputog gej mladića, koji je u uzbudljivoj završnici 89. dodele Oskara odneo glavnu nagradu, na programu je 45. Festa još samo 26. februara u Sava centru. Dženkinsov film osvojio je i Oskara za najbolji adaptirani scenario, a Maheršala Ali proglašen je najboljim glumcem u sporednoj muškoj ulozi.

“Mesečini” je dodeljen Oskar za najbolji film nakon što su poslednji prezenteri ceremonije u Dolbi teatru, Voren Biti i Fej Danavej, pogrešno pročitali da je glavnu nagradu odneo mjuzikl “La la land”, prikazan inače uoči 45. Festa. Dženkinsov film je, inače, trijumfovao i veče uoči ceremonije Oskara na dodeli nagrada Spirit, koje su namenjene nezavisnim i za holivudske uslove niskobudžetnim produkcijama (do 20 miliona dolara).

“La la land” je imao 14 nominacija, a odneo je šest nagrada, uključujući za režiju Demijana Šazela, najbolju žensku ulogu (Ema Stoun), te za najbolju fotografiju, scenografiju i originalnu muziku.

Publika 45. Festa ima priliku da vidi i film “Mančester na moru” Keneta Lonergana, za koji je Kejsi Aflek dobio Oskara za glavnu mušku ulogu, a odneo je i nagradu za najbolji originalni scenario.



Među filmovima na 45. Festu je i “Trgovački putnik” iranskog reditelja Asgara Farhadija, koji je dobio Oskara i 2012. godine za “Razvod”, a ovoga puta je odlučio da ne prisustvuje ceremoniji u Holivudu, u znak protesta zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa i njegove odluke da zabrani izdavanje viza građanima sedam muslimanskih zemalja.

Farhadi se obratio zvezdama u Dolbi teatru porukom zahvalnosti za dodeljenu nagradu, ali i ostrom kritikom američke politike i Trampove odluke koju je ocenio neljudskom. Naveo je i da njegovo odsustvo na ceremoniji Oskara predstavlja izraz poštovanja prema sunarodnicima iz Irana i stanovnicima ostalih šest zemalja obuhvaćenih Trampovom odlukom o viznom režimu, koju su stopirale sudske vlasti.

Poručujući i da filmski stvaraoci mogu da ukidaju stereotipe među ljudima, Farhadi je naglasio da je empatija potrebnija više nego ikada, a dobio je aplauz zvezda u prepunom Dolbi teatru.

“Trgovački putnik” najavljen je i u bioskopima posle Festa, u distribuciji MegaComFilma.

Program Festa obuhvata i niz ostvarenja koja su imala nominacije za Oskara, kao sto su “Nevidljivi faktori” Teofora Melfija, “Po cenu života” Dejvida Makenzija, “Ona” Pola Verhovena, “Džeki” Pabla Laraina...

Fest se završava 5. marta filmom “Tišina” Martina Skorsezea, koji je bio nominovan za Oskara za najbolju fotografiju.

Festivalski sajt je fest.rs, a program 45. Festa se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

Truebi Zlatni pečat Kinoteke



Španski reditelj i scenarista Fernando Trueba, gost 45. Festa u Beogradu, dobio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za ukupan doprinos filmskoj umetnosti.

Najnoviji film oskarovca Truebe, “Kraljica Španije”, oduševio je publiku 45. Festa, a biće i na redovnom bioskopskom repertoaru, u distribuciji kuće Dexin.

“Zbog ovog i svih drugih njegovih filmova, uz koje smo se smejali ili bili zabrinuti, koji su nas terali na razmišljanje, a ponekad i na plakanje, hvala Truebi”, izjavio je direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić, uručujući Truebi najviše Kinotekino priznanje.

Autor filmova Belle Epoque, za koji je 1994. dobio Oskara za najbolji strani fim, Devojka tvojih snova, Dvoje suvišnih, Opera Prima, Trueba je rekao da ta nagrada njega predstavlja veliku čast, budući da je dodeljuje Kinoteka.

“Ja sam odrastao u kinotekama Španije. Dok sam studirao film, bio sam frustriran časovima i profesorima, tako da sam bežao sa predavanja i odlazio u kinoteku. Bilo je perioda kada sam išao u kinoteku pred samo otvaranje i odlazio nakon zatvaranja. To znači da sam u toku dana gledao po četiri filma”, kazao je Trueba, navodeći da mu je bibliotekarka u kinoteci u koju je odlazio postala vremenom najbolja prijateljica.

“Kada bih se svađao sa ocem, odlazio sam od kuće kod Dolores i tamo ostajao mesecima. Tako da je za mene kinoteka kao druga kuća. Zato sam oduševljen što sam ovde“, dodao je Trueba.

Trueba je obišao novu zgradu Jugoslovenske kinoteke, upisao se u knjigu utisaka, a upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović poklonio mu je digitalno izdanje prvog srpskog igranog filma “Karađorđe” iz 1911. godine.

(SEEcult.org)

 Trueba: Harmonična saradnja je ključna



Španski oskarovac Fernando Trueba predstavio je na 45. Festu u Beogradu svoj novi film “Kraljica Španije”, za koji kaže da ga je napravila ekipa prijatelja koja funkcioniše kao porodica. Kao i u filmu “Devojka tvojih snova”, i u “Kraljici Španije” igra svetska zvezda Penelope Kruz.

“Samo poreklo ovog filma je u mojoj ljubavi prema glumcima. Pre 18 godina sam sa osmoro glumaca koji se pojavljuju u ‘Kraljici Španije’ snimao film ‘Devojka tvojih snova’. To je bilo izuzetno iskustvo i za njih, i za mene, i sve ove godine mi se čini da su i oni, kao i ja, žudeli za nastavljanjem snimanja, za ponovnim okupljanjem”, rekao je Trueba na konferenciji za novinare 27. februara u Sava centru.

Trueba je dodao da mu je mnogo ljudi reklo da njegovo snimanje podseća na porodično okupljanje.

“To je zato što je meni veoma važno da se među svima u ekipi stvori prijateljstvo, neka vrsta saučesništva i humora. Neke moje kolege i prijatelji koji su reditelji kažu da vole svoj posao zato što se osećaju kao generali, jer ih svi slušaju i poštuju. Međutim, ja kao osoba koja je potpuno nedisciplinovana i neposlušna, radim potpuno suprotno. Za mene je važno da svi sarađujemo, da radimo u harmoniji”, istakao je Trueba.

Povodom saradnje s Penelopom Kruz, sa kojom je radio treći put, Trueba je rekao da je slava nije promenila.

“Prvi put smo snimali još kada je imala 18 godina (Belle Epoque). Ona se ni malo nije promenila. Promenile su se okolnosti koje je okružuju, budući da je postala svetska zvezda, ali je kao osoba ostala ista”, rekao je Trueba.



“Kraljica Španije” na zabavan, duhovit, ali i kritički način, prikazuje holivudsku ekipu koja 50-ih godina 20. veka dolazi u Španiju da snima istorijsku dramu iz 19. veka.

“Nije lako govoriti o prošlom vremenu, nezavisno da li je u pitanju drama ili komedija. Kada sam počinjao karijeru, nisam znao da ću snimati i filmove iz epohe, ali ispostavilo se da u tome uživam. Dopalo mi se da govorim o prošlim događajima sa vremenske distance. Smatram da je nekad najbolji način da se o sadašnjosti govori uz pomoć prošlosti. Uostalom, jedan Šekspir je pisao samo o prošlosti, kao i Platon u svojim ‘Dijalozima’, jer je to najbolji način da se u umetnosti tretiraju problemi iz savremenog sveta”, izjavio je Trueba.

Na pitanje portala SEEcult.org da li mu je nagrada Oskar za najbolji strani film (za Belle Epoque, 1994.) olakšala produkciju narednih projekata, odgovorio je da Oskar “jeste bio od velike pomoći”.

“Čovek na taj način dobije više kredibiliteta za buduće projekte. Međutim, to ne traje zauvek. To je kao neka vrsta čeka koji treba iskoristiti i napraviti nešto takođe dobro kako bi moglo da se nastavi i dalje”, rekao je Trueba.

“U ‘Kraljici Španije’ jedan lik - reditelj, kaže da je do sada snimio 192 filma. Ta replika predstavlja moju nostalgiju prema epohi kada je to bilo moguće. Reditelji kao Grifit, Ford, Duan, Čaplin… snimali su film za filmom, ne stajući. Za mene je to bilo zlatno doba filma. Voleo bih da sam mogao tada da stvaram. Možda su zato i bili tako dobri jer nisu imali kada da stanu i razmisle, prosto su radili, a kad mnogo radite na kraju izađe nešto dobro”, rekao je Trueba.



Što se tiče položaja savremenog španskog filma, Trueba smatra da su problemi, uz neke specifičnosti, isti kao i u svim drugim zemljama.

“Prisutna je stalna borba između slobodnih, nezavisnih autora koji žele da snimaju takve filmove i sistema koji je homogen i usmeren ka komercijalnim filmovima. Postoji borba autora koji se nalaze unutar i izvan industrije za dobar film, za to da film ne bude samo zabava već da ima dublju osnovu i kvalitetnu priču. Međutim, taj konflikt je prisutan svuda. To je borba koja je večna. Takođe, u španskoj produkciji je vrlo prisutan uticaj televizije, ali pretpostavljam da je slično i u drugim zemljama”, kazao je Trueba.

Autor koji je jednom prilikom izjavio da se ne oseća Špancem, pojasnio je da se oseća prvenstveno kao ljudsko biće i da ga plaši svako ograničavanje na samo jedan identitet.

“To je vrlo složeno. Na moj kulturni identitet uticali su, uz Španiju, i Fancuska i Amerika i brazilska muzika... Uticaji iz mnogih delova sveta načinili su me ovakvim kakav sam danas. Naravno, poštujem ‘Don Kihota’, poštujem Servantesa, ali tu su i Volter i portugalski pisci. Danas je identitet složen i bogat pojam, jer mi nismo pleme koje živi na svom parčetu zemlje i komunicira samo međusobno. Ako govorimo o filmu, kada sam počinjao na mene je najveći uticaj imao jedan Čeh – Miloš Forman i njegov film ‘Ljubavi jedne plavuše’. Dakle, i to je moj identitet”, zaključio je Trueba, koji će 27. februara proći crvenim tepihom 45. Festa u Sava centru, uoči projekcije “Kraljice Španije”.

(SEEcult.org)

Za detinjstvo bez rata



Film “Oslobođenje Skoplja”, zasnovan na čuvenoj drami Dušana Jovanovića o propadanju jedne porodice tokom Drugog svetskog rata, dugogodišnji je san hrvatskog glumca Radeta Šerbedžije, koga u ulozi reditelja ima priliku da upozna i publika 45. Festa.

Za razliku od pozorišne predstave, koja stavlja naglasak na rat viđen očima deteta, filmska verzija uvodi i ideju praštanja, rekao je na 45. Festu Danilo Šerbedžija, sin slavnog glumca i koreditelj tog filma koji je bio makedonski kandidat za Okara, a rađen je u koprodukciji Hrvatske, Makedonije i Finske.

Prema rečima Danila Šerbedžije, koji je debitovao filmom “72 sata” (2010), a svojevremeno je igrao dečaka u Jovanovićevoj predstavi, Radetu Šerbedžiji je bio san da napravi film prema istoimenoj legendarnoj predstavi Jovanovića, sa kojim je napisao i scenario te priče o dečaku čiji se otac bori u partizanima, a majka, u želji da spasi porodicu, stupa u blisku vezu sa nemačkim oficirom kod koga je zaposlena.

Prema rečima Danila Šerbedžije, osnovna poruka filma je da nijedno dete više ne bi smelo da bude primorano da zbog ratnih strahota napusti svoj dom i prerano odraste.



Danilo Šerbedžija je rekao i da o porukama Jovanovićeve drame nije mnogo razmišljao kada je krajem 70-ih igrao ulogu dečaka Zorana u legendarnoj predstavi u kojoj je igrao i njegov otac, a režirao je Ljubiša Ristić kao prvu produkciju KPGT-a u Beogradu.

Kako je rekao, njemu je to tada bila pre svega igra i bilo mu je posebno zanimljivo da putuje sa ekipom, između ostalog i u Ameriku. Tri i po decenije kasnije, može samo da zaključi da je Jovanovićeva drama i njena važna antiratna poruka aktuelna i danas, nažalost.



Prema rečima Danila Šerbedžije, njegov otac se još tokom 90-ih dogovarao sa rediteljem Živojinom Pavlovićem o filmskoj verziji Jovanovićeve drame, a pre desetak godina je ponovo oživeo tu ideju. Kontaktirao je svog starog prijatelja Gorana Toziju, skopskog producenta sa kojim je radio i “Pre kiše”, i krenuo u realizaciju, rekao je Danilo Šerbedžija, opisujući iskustvo saradnje sa ocem kao jedinstveno, ali ga verovatno ne bi ponovio.

Koliko god je film timski rad, ipak na kraju rediteljeva reč mora biti zadnja, a kada su dve zadnje – onda neminovno dođe i do sukoba mišljenja, rekao je Danilo Šerbedžija, opisujući sebe i oca kao ljude različitog temperamenta.

Uz Radeta Šerbedžiju, koji igra Đorđija, od početka je bilo odlučeno i da glavnu žensku ulogu u filmu igra Lucija Šerbedžija, kojoj je u savladavanju makedonskog jezika pomogla glumica Silvija Stojanovska, koja u filmu igra Lenče, glas razuma u porodici dečaka Zorana.

Za ostale uloge rađeni su kastinzi, a David Todosovski je izabran među 300 prijavljene dece i bio je prvi izbor i njemu i njegovom ocu. Kastinzi su rađeni i u Finskoj, gde su traženi glumci koji znaju nemački, među kojima je i Miko Nousiainen, divan glumac i divan čovek za saradnju, rekao je Danilo Šerbedžija, koji je izrazio i zadovoljstvo reakcijama publike na festivalima u Puli, Sarajevu, Bitolju, Helsinkiju… jer pokazuju da film nosi univerzalnu poruku i emocije.



Zadovoljstvo saradnjom sa Danilom i Radetom Šerbedžijom izrazila je i makedonska glumica Silvija Stojanovska, koja igra Lenče – lik koji drži porodicu, svesnu da su neke stvari neminovne da se preživelo.

“Meni je vrlo drago što sam dobila ovu ulogu. Predstavu sam gledala još dok sam bila na Akademiji. Posle praizvedbe u Zagrebu, u režiji Ljubiše Ristića, vrlo brzo je bila premijera u Skoplju, u režiji Slobodana Unkovskog. U toj predstavi je Đorđiju igrao moj otac i bio je divan, kao što je i Rade bio u prvoj postavci. Tako da sam veoma vezana za ovu priču i eto posle toliko godina desilo se i da igram u ‘Oslobođenju Skoplja’”, rekla je Stojanovska.



Glumac Dejan Lilić rekao je da je mnogo slušao o Jovanovićevoj predstavi tokom studija, zbog čega je presrećan što je učestvovao u snimanju filma koji “prikazuje i tragediju i ljubav, momente razuma i nerazuma”.

“Ima puno toga, kao i u životu. Nije to samo jedna ravna linija priče. I naravno, film postavlja pitanje - kome je potrebno da bude rata. Kao što je i Šekspir još uvek aktuelan, tako je i ovaj tekst aktuelan”, rekao je Lilić.

Posle premijerne projekcije na 45. Festu 1. marta, gde će se publici pokloniti Rade Šerbedžija i Lucija Šerbedžija, njegova ćerka, “Oslobođenje Skoplja” biće još tri puta na festivalskom programu – 2. marta u Sava centru, a potom i u bioskopu Fontana i Centru za kulturu “Vlada Divljan”.

Festivalski sajt je fest.rs, a program 45. Festa se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/45FEST-program-2017.pdf

(SEEcult.org)

Preminuo Lazar Stojanović



Filmski reditelj i scenarista Lazar Stojanović, autor kultnog, decenijama bunkerisanog filma “Plastični Isus” (1971) i jedan od glavnih protagonista jugoslovenskog Crnog talasa, koji je bio i antiratni aktivista i borac za ljudska prava i slobode, preminuo je u Beogradu u 73. godini, saopštila je 4. marta njegova porodica.

Najpoznatiji po svojevremeno bunkerisanom filmu “Plastični Isus”, zbog kojeg je proveo i tri godine u zatvoru, Stojanović je tokom višedecenijske karijere režirao filmove i pozorišne predstave, pisao scenarija za filmove i pozorišne komade, uređivao publikacije i bio angažovan u različitim inicijativama za ljudska prava i građanske slobode.

Stojanovićev najpoznatiji film “Plastični Isus”, sa Tomislavom Gotovcem (1937-2010) u glavnoj ulozi, bio je njegov diplomski rad na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. U tom filmu, Stojanović je prikazao arhivske snimke Adolfa Hitlera i Josipa Broza Tita, upoređujući njihove režime. Između ostalog, pokazao je zbunjenog Tita samo nekoliko trenutaka pre nego što će održati jedan od svojih istorijskih govora i rasturiti studentsku pobunu 1968. godine. Takav prikaz Tita bio je jeres prve vrste u to vreme i jedan od razlog da “Plastiči Isus” završi u bunkeru, a Stojanović u zatvoru.

Stojanović je pokrenuo u “Plastičnom Isusu” i tabu teme promiskuiteta i homoseksualnosti, a to je i prvi film jugoslovenski film u kojem se pojavljuje nag muškarac.

“Plastični Isus” je “oslobođen” iz bunkera i prikazan tek početkom 90-ih. Premijeru je imao u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i u Anthology film archives, te je potom na Filmskom festivalu u Montrealu dobio nagradu međunarodnog žirija kritike.

Stojanovićev prvi zvaničan raskorak sa režimom, kako je rekao u intervjuu “Vremenu” 2016. godine, bio je 1968. godine, za vreme studentskog pokreta, kada je na poslednjoj strani "Vidika" napravio rubriku “Biće bolje”, a radio ju je sa Milivojem Majstorovićem. Takođe, na 20-godišnjicu Informbiroa u "Studentu" je objavio “Pismo mladim goranima: Napred u pošumljavanje Otoka”.

“Stavili smo ga među pisma čitalaca, to promakne cenzoru i taj broj 'Studenta' se proda do podne. Nastane panika u Partiji, konsultacije, šta sad da radimo. Nije imalo šta, zato što je broj objavljen i rasprodat, osim da nas zabeleže kao nekog o kom ubuduće treba voditi računa. Našu redakciju su zamenili drugom, a nekoliko nas je nastavilo da uređuje ‘Vidike’, mesečnik za kulturu i društvena pitanja koji je imao manji tiraž, ali je bio neka vrsta kulturnog rezervata”, naveo je Stojanović, navodeći i da ga je “politika uvek zanimala”, a opisao je sebe kao neku vrstu liberala - za slobode i ljudska prava, odnosno neku vrstu anarhiste koji “veruje u prvenstvenost lične slobode”, ali je protivnik nasilja, osim u slučajevima gde se ono ne može izbeći, poput teške represije.

“Verujem u demokratiju i verujem da je ona moguća i bez nasilja”, naveo je Stojanović.

Stojanović je i sa Gotovcem počeo da sarađuje za vreme studentskog pokreta ’68, a zajedno su napisali i sinopsis za film “Zdrav podmladak” u kojem su naveli da će sadržati scene koje na najjasniji način afirmativno prikazuju delovanje Partije i SKOJ-a u vreme ustanka i radnih akcija. “Ono što smo Tom i ja znali, a oni nisu, jeste da je to propaganda koja deluje kao vic. To je na kraju bio film od 45 minuta na kojem su se ljudi smejali, što ni Partiji ni SKOJ-u nije odgovaralo. To je bio i jedini film koji je prikazan i na prvom i na drugom Festu, zato što su bila labava pravila Specijalnog programa i zato što ga je uređivao (Dušan) Makavejev, a ja sam mu bio pomoćnik”, izjavio je Stojanović početkom 2016. u intervjuu “Vremenu”.

Među Stojanovićevim filmovima su i “Uspon i pad generala Mladića” i “Život i priključenije generala Karadžića”, te dokumentarac “Škorpioni - spomenar” o zločinima srpske paravojne jedinice tokom ratova 90-ih, u kojem kombinuje iskaze pojedinaca i materijal koji su snimili sami akteri u Trnovu, a do kojeg je došao kao saradnik Fonda za humanitarno pravo.

Stojanović je neumorno pratio i najnovija dešavanja na političkoj sceni, a u jednom od poslednjih intervjua – na Radiju Slobodna Evropa krajem 2016. godine, naveo je da očekuje da Srbija “prestane da živi u svojim mini imperijalnim snovima, u ratu sa sopstvenom prošlošću i sa istorijskom naukom i da počne da živi onako kako na svetu živi sav normalan svet koji bira svoju vlast i od nje očekuje da štiti i razvija upravo aspekte tog normalnog življenja, a ne razne vrste ideoloških, verskih, etničkih i drugih ludila”.

(SEEcult.org)

Hadsonu Zlatni pečat Kinoteke



Britanski reditelj Hju Hadson, gost 45. Festa, dobio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke – najviše priznanje te ustanove za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koje mu je uručeno 2. marta u Kinoteci nakon projekcije njegovog filma “Revolucija”, a uoči razgovora koji je moderirao reditelj Stevan Filipović.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović istakao je, uručujući Hadsonu priznanje, da je publika Festa imala jedinstvenu priliku da vidi rediteljsku verziju tog sjajnog filma iz 1985. godine, koji je Hadsonu lično i doneo u Beograd.

Hadson je u razgovoru nakon projekcije “Revolucije” objasnio da je tu istorijsku dramu o američkom ratu za nezavisnost od britanske krune, sa Al Paćinom u glavnoj ulozi, od početka zamislio kao film sa naracijom, ali da nije uspeo da to i snimi. Holivudski producenti mu nisu dali dodatno vreme, već su hteli da film odmah ide u bioskope kako bi počeo da vraća novac.

“Meni, kao i Al Paćinu je taj deo bio veoma bitan, jer narator povezuje ceo film i u značenjskom, i u poetskom smislu. Uostalom, mnogi sjajni filmovi imaju tu vrstu naracije iz off-a”, kazao je Hadson, pominjući “Građanina Kejna”, “Barija Lindona”, “Bulevar sumraka”...

Hadson je tek pre četiri godine uspeo da konačno dosnimi naraciju iz originalnog scenarija. To što je sada glas Al Paćina zreliji nego pre tri decenije samo daje dublju dimenziju celoj priči, smatra Hadson, koji je rođen 1936. godine, a i dalje aktivan autor.

Hadsonu je 1. marta uručena i nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, a to priznanje 45. Festa posvetio je i svim saradnicima, sa kojima je radio tokom dugogodišnje karijere ovečane i sa četiri Oskara za film “Vatrene kočije”.

Hadson je rekao i da u životu svakog reditelja postoje usponi i padovi.

“Zato mi je ovo priznanje važno i pomoći će mi da nastavim dalje karijeru”, rekao je Hadson i zahvalio Festu, ponoviši da mu nagrada “zaista mnogo znači”.

Nagradu Beogradski pobednik dobio je na 45. Festu i španski reditelj Karlos Saura, koji je takođe nagrađen i Zlatnim pečatom Jugoslovenske kinoteke.

Kinotekino najviše priznanje dobio je i španski reditelj Fernando Trueba, takođe gost 45. Festa.

(SEEcult.org)

Glavni žiri 45. Festa pohvalio raznolikost selekcije



Međunarodni žiri Glavnog programa 45. Festa pohvalio je selekciju 15 filmova iz regiona i sveta koji su u trci za nagrade, ocenjujući da je njihova glavna vrednost raznolikost.

“Imali smo divan posao da gledamo filmove u jako dobrom i interesantnom programu, čija je glavna vrednost raznolikost. Tih 15 filmova u konkurenciji za nagrade nisu iz jednog kalupa, nisu birani po ukusu selektora, po principu kustosa koji ima lični kriterijum, nego su raznoliki i žanrovski, i po rediteljskim stilovima, i po tematskim određenjima. Zaista smo uživali”, rekao je 3. marta na konferenciji za novinare predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa 45. Festa, srpski reditelj Srdan Golubović.

Što se tiče kriterijuma za ocenjivanje, bitno mu je da ga u filmu nešto emocionalno pokrene, kao bilo kog gledaoca u bioskopu. S druge strane, Golubović traži i “nešto što ima etičku i estetsku odgovornost prema svetu u kome živimo, a sa treće - nešto što ima autentičnost, neku inovativnost u filmskom jeziku”.

“Ta tri elementa su za mene posebno važna, ali na prvom mestu želim da emocionalno reagujem na film”, izjavio je Golubović.

Član žirija Dalibor Matanić, hrvatski reditelj čiji je film “Zvizdan” učestvovao na 44. Festu, istakao je da mu je, uz svu raznovrsnost 15 odabranih filmova, bilo naročito “zanimljivo to što se u njima tematski i u nekim preokupacijama spajaju nespojivi delovi sveta ili Evrope”.

“Neke dijagonale se postavljaju iz krajnjeg severa do krajnjeg juga, pa i van Evrope. Videli smo filmove autora koji su već jako dokazani, koji dugo i spretno rade, ali i iznimno kvalitetne debitantske filmove. Znači - neku kombinaciju starih čežnji i propitivanja sa novim, svežijim pogledima. Mislim da ta interakcija u raznolikim formatima i temama, a sa jednom dosta sličnom energijom i opsesijom, čini ovaj program zanimljivim. U tom smislu, selektori su napravili dobar posao”, rekao je Matanić.



Članovi žirija su i producent Čedomir Kolar i srpski glumci Branka Katić i Sergej Trifunović, a prema rečima Matanića, raditi u takvom sastavu žirija bilo je “jedno veliko veselje”.

Golubović je izrazio zadovoljstvo što je u žiriju sa ljudima sa kojima “deli slična viđenja filma i umetnosti, ali i ljudskih vrednosti”.

Branka Katić, koja već duže vreme živi i radi u Velikoj Britaniji, primetila je da ovogodišnja selekcija ima mnogo jakih ženskih uloga.

“Zapravo, kada gledam film, ako je dobar onda ne mislim o tome kako moje kolege glume, ne osećam rad reditelja nego samo pratim priču i potpuno sam sa likovima baš tamo gde se priča dešava. Onog momenta kada počnem da primećujem neke detalje u vezi sa glumom ili režijom, onda to znači da me priča ne drži dovoljno. Ipak, morala sam da uočim pregršt fantastičnih ženskih uloga. Imali smo divnu priliku da pogledamo zaista interesantan izbor filmova. Impresionirana sam”, rekla je Branka Katić.



Na pitanje novinara o njenoj saradnji sa Džonijem Depom i drugim slavnim glumcima rekla je da ne bi o tome, jer je tema konferencije Fest. Ipak je prokomentarisala pitanje o učešću u hrvatskoj TV seriji “Novine”, u režiji Dalibora Matanića, rekavši da jedva čeka snimanje nove sezone.

Producent Čedomir Kolar, koji živi i radi u Francuskoj, istakao je da mu je ovo “jako emocionalan trenutak u životu, jer je kao dobrovoljac radio na prvom Festu”.

“Kada danas ponovo vidim pred svaki film uvodni logo Festa sa sloganom ‘Hrabri novi svet’, isti kao te 1971. godine, to je za mene jako uzbudljvo. Sve do 1991. često sam radio i učestvovao na Festu. Onda je došlo do prekida, bolnog prekida, ali sada evo me natrag u Beogradu, sa beskrajnim zadovoljstvom”, rekao je Kolar.

Što se tiče selekcije, Kolar je rekao da mu je bilo malo čudno da gleda u internacionalnom programu hrvatske i slovenačke filmove, a kao posebno zanimljive, izdvojio je “neke kinematografije koje se nazivaju minornim, iako su dosta razvijene poput iranske ili islandske”.

“Mislim da smo nekako svi stigli do dosta razvijenog produkcijskog kvaliteta. Da li je to tehnika, da li su talenti, da li je to globalizacija - verovatno je sve skupa zaslužno da u onom što gledamo nema više loma, ne vidi se da ne postoje sredstva, talenat to jako dobro izvlači”, izjavio je Kolar.



Kolar je naglasio da je “jako bitno da ovaj novi Fest ima i takmičarske programe”.

“Jedan festival ima težinu ako ima takmičarske programe. Fest je nekada bio revija, u staroj Jugoslaviji u koju su filmovi sa svetskih festivala stizali u bioskope sa velikim zakašnjenjem, i taj koncept je bio sasvim opravdan. Potom, kada je bio revija distributera mislim da je to bio najteži period i da je Fest tu najviše pao. Otkad ima takmičarske delove, to je nešto sasvim drugo, na čemu treba zahvaliti umetničkom direktoru Jugoslavu Panteliću. Selekcija pred nama je izuzetno kvalitetna, neke sam filmove već znao, a neke sam ovde otkrio i mislim da je to stvarno Hrabri novi svet”, zaključio je Kolar.

Na pitanje portala SEEcult.org kakva je dalja sudbina tih filmova koji retko stižu u bioskope, Kolar je odgovorio da je Francuska u toj oblasti najbolja zemlja.

“Ne znam da postoji niti jedna druga zemlja koja prikazuje praktično ukupnu svetsku produkciju. U drugim sredinama sve je teže za plasman filma, naročito u ovim post-tranzicijsko globalizovanim zemljama poput naše Srbije u kojoj komercijala drži strahovito mnogo toga. Ipak, ima i pomaka. Ja sam prošle godine radio jedan mali turski film ‘Album’, koji je prikazan na Festivalu autorskog filma u Beogradu, a biće u distribuciji, što je za mene veliko iznenađenje. Uveren sam da će i neki od ovih filmova koje smo mi kao žiri videli, u prvom redu hrvatski i slovenački, doći u biskope. Inače, sve više i više danas ima filmova koji se proizvode zato da bi se videli na festivalima i kojima je to jedina budućnost”.

Kolar je rekao i da smatra da tu ima filmova koji bi trebalo da idu direktno na internet, ali ne na piratski način, već na što je moguće redovniji način.

“Muzika se tu izborila i spasla, nadam se da će i film isto tako, jer zaslužuje da ide direktno ka publici”, izjavio je Kolar.



Glavni program 45. Festa obuhvata 15 filmova iz 12 zemalja, koji se bave pitanjima terorizma, etičkim dilemama, nesvakidašnjim sudbinama, bračnim intimama, odrastanjem, prijateljstvom… a takmiče se za nagradu Beogradski pobednik.

Medju njima su “Crni vetar” Huseina Hasana Alija (Irak, Sirija) i “Lajla M.” holandske autorke Mijke de Jong. “Crni vetar”, koji se bave aktuelnom temom terorizma, te iranski filmovi “Inverzija” Behnama Behzadija o preispitivanju liberalnih ubeđenja mlade žene iz Teherana, te “Malarija” Parviza Šahbazija i devojci koja lažira svoje kidnapovanje pred bratom i ocem. Iz Rusije su filmovi “(M)Učenik” Kirila Serebrenikova, priča o verskom fanatizmu i etičkim previranjima jednog mladića, te “Pikova dama” Pavela Lungina, koji se bavi nesvakidašnjom sudbinom žene za kartaškim stolom. U konkurenciji je i grčki festivalski hit “Toplotni udar” Argirisa Papadimitropulosa, koji se bavi izvitoperenim odnosom prema bliskosti, te izraelska bračna priča “Eva” Haima Tabakmana.

U konkurenciji su i “Hartston” Gudmundura Arnara Gudmundsona (Danska, Island) o odrastanju dva dečaka u malom ribarskom selu na Islandu, “Ovi dani” Đuzepea Pičionija (Italija) o četiri prijateljice koje na putu preispituju svoje odnose i planove za budućnost, kao i francuski film “Toril” Lorena Tejsiera, triler o mladom čoveku koji odlučuje da počne da uzgaja marihuanu da bi platio račune.

Glavni program obuhvata i slovačko-češko ostvarenje “Učiteljica” Jana Hrebejke, dramu smeštenu u Bratislavi tokom poslednjih godina komunističke vladavine, koja se bavi odnosima moći u jednoj srednjoj školi.

Region u glavnom takmičarskom programu predstavljaju čak tri ostvarenja, a od toga jedan iz Slovenije: “Noćni život” Damjana Kozolea, psihološka drama u kojoj se sredovečna žena bori sa iznenadnom smrću svog supruga.

Jedan od dva filma iz Hrvatske je treći dugometražni film “Goran” Nevia Marasovića, pitoreskni triler koji estetikom podseća na skandinavska ostvarenja, te debitantski film mlade rediteljke Hane Jušić “Ne gledaj mi u pijat”, koji govori o skučenosti u svakom smislu, materijalnom i figurativnom, i to kroz vizuru mlade glavne junkinje.

Fest će biti zatvoren 5. marta dodelom nagrada u Glavnom programu, dok će dobitnici nagrada u selekciji Srpski film biti poznati pretposlednjeg festivalskog dana.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

*Foto: Dušan Milenković

(SEEcult.org)

Trijumf Rekvijema za gospođu J. na 45. Festu



Potresna drama “Rekvijem za Gospođu J.” o tranziciji u Srbiji trijumfovala je u domaćem takmičarskom programu 45. Festa, osvojivši nagrade za najbolji film, scenario i režiju Bojana Vuletića, kao i za najbolju žensku ulogu Mirjane Karanović, a dugačkim aplauzom taj film je nagradila i publika u Sava centru.

“Rekvijem za Gospođu J.”, čija je svetska premijera bila na nedavnom 67. Berlinalu u programu Panorama, trijumfovao je u konkurenciji sa još šest domaćih ostvarenja – odlukom žirija kojim je predsedavala hrvatska glumica Ksenija Marinković, koja je i uručila nagradu Beogradski pobednik reditelju Bojanu Vuletiću i producentu Nenadu Dukiću.

Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Lazar Ristovski za “Dnevnik mašinovođe”, za koji je već osvojio niz priznanja.

Nagradu za najbolji debitantski film osvojio je “Afterparti” Luke Bursaća, a film “Vetar” Tamare Drakulić osvojio je nagradu žirija koji su, uz Kseniju Marinković, činili i srpski reditelji i scenaristi Miroslav Momčilović i Slobodan Skerlić, francuski glumac Žan Mark Bar i hrvatski reditelj i producent Hrvoje Hribar, donedavni direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Ksenija Marinković rekla je da je žiri lako radio i da su se odmah složili o mnogim stvarima, te da su ugodno iznenađeni koliko je u sedam filmova u selekciji Srpski film bilo sedam različitih svetova, koliko dobre glume i talentovanih mladih reditelja.



Uoči svečanog uručenja nagrada, koje su dodeljene i za projekte u industrijskom programu Fest Forward, minutom ćutanja odata je počast legendarnom reditelju Lazaru Stojanoviću, koji je preminuo protekle noći u 73. godini u Beogradu.

“Lazar Stojanović je bio hrabar u vreme kada je to bila posebna hrabrost”, rekao je umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić i podsetio da je Jugoslovenska kinoteka restaurisala njegov čuveni i svojevremeno decenijama bunkerisani film “Plastični Isus”, pa će uskoro organizovati specijalnu projekciju.

Producent “Rekvijema za gospođu J.” Nenad Dukuć (SEE Film Pro) rekao je na kraćoj konferenciji za novinare, posle svečane ceremonije, da je izrazito zadovoljan, kao i cela ekipa, sa četiri osvojene nagrade.

Dukić je rekao da je film “Rekvijem za gospođu J.” posvećen “svim izgubljenim dušama tranzicije, koje ipak vide svetlo na dnu tunela”.

“To je jedan od onih filmova koji je zaista rezultat timskog rada na svim nivoima, a taj kvalitet je privukao i koproducente koji su pomogli da se sve obavi na optimalan način. Ipak, niste sigurni sve dok ne vidite bar prvu montiranu verziju filma da li ste uradili pravu stvar. Na sreću, kockice su se složile i mislim da smo napravili nešto što ima vrednost”, istakao je Dukić.



“Mislim da je konkurencija bila izuzetna, kao i cela srpska produkcija u proteklih godinu dana. Zaista sam počastvovan, ali mi je teško da govorim šta mi ove nagrade znače. One su uvek važne, ali je takođe važno da nastavimo da radimo dalje kao da se ništa nije desilo”, dodao je Vuletić.

Mirjana Karanović, koja je i 2016. godine na Festu dobila nagradu za najbolju žensku ulogu (u filmu Dobra žena kojim je debitovala i kao rediteljka), izjavila je da razmišlja o tome koliko je imala sreće u profesionalnom životu.

“Kada sam počela kao glumica, svi su mislili - ona je kao neki naturščik, neće tu biti neke karijere. Onda sam se borila, a kada ste mladi i dobijate uloge. Ali sa godinama, nekako ideš u stranu, sve je manje prilika. A ja sada u ovim godinama, kada imam puno iskustva i znanja, dobijam uloge koje su sve bolje i slojevitije, sve veći izazov za mene kao glumicu. Ova uloga je bila do sada vrhunski izazov”, rekla je Mirjana Karanović.



Dobitnica Nagrade žirija Tamara Drakulić istakla je da to priznanje znači jako mnogo za ekipu njenog ostvarenja “Vetar” i način na koji se oni bave filmom. “To je veliko ohabrenje i čast. Pošto smo ‘Vetar’ napravili na snazi ljudskog entuzijazma i ljubavi, veoma je lepo kad u jednom trenutku to dobije podršku institucija i posebno festivala kao što je Fest”, rekla je ona.

Lazar Ristovski, nagrađen za najbolju mušku ulogu, podsetio se da je za Fest bio vezan kao gledalac dugi niz godina.

“Kao učesnik, sa filmom sam prvi put bio prošle godine (S one strane) i sada ponovo. Samim tim, ova nagrada mi puno znači. Takmičarski program koji je ustanovio Jugoslav Pantelić bio je neophodan za srpski film. Podržavam to i mislim da ta selekcija treba da bude sve važnija svake godine. To bi Festu dalo poseban značaj, za razliku od onih godina kada je bio distributerski festival i izgubio kvalitet koji je imao na svom početku. Zadovoljan sam što sam deo ove nove priče”, rekao je Ristovski.

Najbolji debitant Luka Bursać, čiji će film “Afterparti” imati premijeru poslednjeg dana Festa, 5. marta, rekao je da bi voleo da vidi reakcije publike. “To mi je uvek bilo važnije od bilo koje vrste nagrada i nestrpljivo očekujem projekciju”, kazao je Bursać.



Osim dobitnika nagrada, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije, u konkurenciji su bili i filmovi “Svi severni gradovi”, “Jesen samuraja” i “Inkarnacija”.

Na konferenciji je saopšteno i da je nezvaničnu nagradu koju dodeljuje srpski ogranak FIPRESCI dobio film “Ne gledaj mi u tanjir” mlade hrvatske autorke Hane Jušić.

Pretposlednje večeri 45. Festa, koji je imao više od stotinu gostiju, dodeljene su i nagrade programa Fest Forward.

Rafaela Delvekio uručila je nagradu za najbolji srpski projekat na koprodukcijskom marketu autorima projekta “The Witch Hunters/Zlogonje” reditelja Raška Miljkovića, a Suzan Pradel nagradu u međunarodnoj selekciji, koja je ovoga puta posvećena ženama, za poljski projekat “Fortnight” Agnješke Voščinske. Za Fest Forward, koji je treći put organizovan u okviru Festa, prijavljena su bila 82 projekata, od kojih je devet odabrano za nacionalnu selekciju, a osam za međunarodnu, organizovanu u saradnji sa Međunarodnom mrežom žena na filmu EWA.

Na zatvaranju 45. Festa 5. marta biće dodeljene nagrade Glavnog takmičarskog programa i programa Granice, kao i Politikina nagrada “Milutin Čolić”, nagrada kritičara “Nebojša Đukelić”, te nagrada publike “Gorki list” i žirija FEDEORA.

(SEEcult.org)

Dubini dva Veliki pečat

http://www.seecult.org/vest/dubini-dva-veliki-pecat

Pobednici 45. Festa

http://www.seecult.org/vest/pobednici-45-festa

Počast ZagrebDoxa Stojanoviću



Direktor i osnivač ZagrebDoxa Nenad Puhovski istakao je na zatvaranju tog međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Zagrebu doprinos reditelja Lazara Stojanovića filmskoj umetnosti u regionu, reagujući na vest o njegovoj smrti prethodne noći u Beogradu.

“Reč je o autoru koji je zadužio film u regiji svojom dobrotom i humanošću. Za njega se kaže da je jedini autor osuđen na zatvor zbog filma, dokumentarca ‘Plastični Isus’ iz 1971. godine. Najveći je greh tog filma što se u njemu autor ismejava kultu Josipa Broza Tita. Osuđen je na tri godine zatvora. Nakon odsluženja kazne Lazar je bio još bolja osoba, bez gorčine, bez želje za osvetom, bez ljutnje. Bio je pre svega čovek, dokumentarista i autor koji je do kraja života nastavio da radi ono u što je čvrsto verovao”, rekao je Puhovski 4. marta uoči svečanog proglašenja pobednika 13. ZagrebDoxa.

Napominjući da je ZagrebDox festival koji slavi dokumentarce u najširem smislu reči, te ne prikazuje, niti bi trebalo da prikazuje isključivo ljudskopravaške filmove kakve je snimao Stojanović, Puhovski je nagladio da je sada, međutim, bitno setiti se filmova i radova koji podstiču promene.

“Nama je važno da je ljudima stalo do onoga što radimo. Snimati dokumentarce znači komunicirati s publikom, a komunikacija je najbolji lek protiv agresije. Večeras slavimo dokumentarni film svih tipova, žanrova, podžanrova, svih estetika, ali samo jedne etike: to su filmovi o ljudima i za ljude”, rekao je Puhovski na zatvaranju ZagrebDoxa, na kojem je u regionalnoj konkurenciji nagradu Veliki pečat odneo film “Dubina dva” Ognjena Glavonića iz Srbije, koji je dobio i Mali pečat za najbolji film autora do 35 godina, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio film “Zaslepljujuća svetlost sutona” rediteljke Salome Jashi o svakodnevnici malog gruzijskog mesta.

Gotovo istovremeno sa ZagrebDoxom, i publika 45. Festa u Beogradu je, uoči proglašenja pobednika u nacionalnom takmičoarskom programu, odala minutom ćutanja počast Lazaru Stojanoviću.

Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić istakao je Stojanovićevu hrabrost u vreme kada je hrabro biti hrabar, te najavio specijalnu projekciju “Plastičnog Isusa” koji je restaurisala Jugoslovenska kinoteka.

(SEEcult.org)

Zlatni pečat Le Rou, predsedniku FIAF-a



Predsednik Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF) Erik Le Roa dobio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, čiji je gost povodom obeležavanja 120 godina od prvih filmskih snimanja i prvih projekcija tih ostvarenja u Srbiji.

Le Rou je Zlatni pečat uručio 13. marta direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, uoči projekcije filma “Vojska u senci” (1969) Žan Pjera Melvila. Restaurisanu kopiju tog filma doneo je u Beograd Le Roa, a deo je dvodnevnog programa posvećenog 120-godišnjici prvih filmskih snimanja u Srbiji.

“Veliko je zadovoljstvo što na početku 2017. godine imam priliku da predam najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke čoveku koji je svu svoju dosadašnju karijeru, a nadam se i onu koja sledi, posvetio sedmoj umetnosti, filmu i očuvanju filma. To je nešto čemu stremimo i mi i čini mi se da smo uspešni u tome kao i naš gost”, rekao je Pantelić, koji će sa gostom iz FIAF-a i ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem obići 14. marta Arhiv Jugoslovenske kinoteke u Košutnjaku.

Le Roa je, zahvaljujući na najvišem Kinotekinom priznanju, rekao da je posebno dirnut što je u Beogradu ponovo posle 20 godina.

“Tada sam došao u posetu staroj Kinoteci, da pomognemo njene aktivnosti i napore za konzervaciju i čuvanje filmske građe. Drago mi je što smo danas u novom zdanju, koje je u potpunosti posvećeno očuvanju filma”, izjavio je Le Roa, koji se već 30 godina bavi čuvanjem filmske građe i filmskih kolekcija, a šest godina je na čelu FIAF-a.

Posebno je izrazio zadovoljstvo što je dobio priznanje u “kinoteci jedne zemlje koja se bori za očuvanje svoje filmske građe”.

“Zato mi je ovo priznanje priraslo srcu”, naglasio je Le Roa, ističući da Srbija zauzima posebno mesto u istoriji filma i filmske umetnosti.

“Ove godine se obeležava 120 godina od prvih snimanja u Srbiji. Takođe, ovde postoji velika ljubav prema filmu. Kako sam obavešten, u ovdašnjim zbirkama nalazimo i filmove iz sveta za koje se smatralo da su izgubljeni, a pronađeni su u Jugoslovenskoj kinoteci. To svedoči o bogatstvu ovdašnje filmske kolekcije i o ljubavi prema filmu”, rekao je Le Roa.

Skrećući pažnju na potrebu restaurisanja ne samo najstarijih filmova, već i onih koji su nastali pre 50-60 godina, poput Melvilovog “Vojska u senci”, Le Roa je rekao da svaka kinoteka na svetu mora da vodi računa i o filmovima koji se danas snimaju kako bi njima sutra imale pristup buduće generacije.

Le Roa je za film “Vojska u senci” rekao da predstavlja veličanstveno delo.

“To nije spektakl, već autorski film, adaptacija romana Jozefa Kesela o francuskom pokretu otpora, kojem je i sam Melvil pripadao. Više puta je pokušavao da ga snimi i na kraju to uradio sa malo sredstava, usled čega ima nekih zanatskih nesavršenosti, ali one se danas smatraju sastavnim delom tog izuzetnog filma”, rekao je Le Roa.

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović podsetio je da je 2016. obeleženo 120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu - 6. juna 1896. godine, kada je filmove doneo predstavnik braće Limijer Andre Kare. Osam meseci kasnije Kare je ponovo došao u Beograd, te u kafani “Hajduk Veljko” u Knez Mihailovoj ulici prikazivao filmove braće Limijer, ali i one koje je sam snimio. Iskoristio je pritom značajan dan za Srbiju, 22. februar 1897. godine, kada se slavilo 15 godina od proglašenja Kraljevine Srbije.

Kare je 21. i 22. februara 1897. snimio pet filmova - “Izlazak radnica iz fabrike duvana”, “Terazije”, “Kalemegdanska šetnja”, “Povratak kralja iz Sofije” i “Odlazak kralja Aleksandra Obrenovića u Sabornu crkvu”. Ti filmovi su najavljeni u ondašnjim novinama, a za prva dva se sigurno zna i da su prikazani, dok za ostale to nije izvesno - možda nisu tehnički uspeli. U to doba, kako je podsetio Erdeljanović, trebalo je dve nedelje da filmovi odu do Liona, da se iskopiraju i vrate u Beograd. Kare je za to vreme išao po Srbiji i prikazivao filmove, ispričao je Erdeljanović, ističući da su, u svakom slučaju, pre tačno 120 godina u Srbiji prikazani prvi filmovi koji su tu i snimljeni.

Iako se ti filmovi vode kao nestali, Jugoslovenska kinoteka nastavlja traganje za njima, koje je svojevremeno dovelo i do otkrića prvog srpskog igranog filma “Karađorđe” iz 1911. godine.

Povodom jubileja, Kinoteka je uz Melvilov film prikazala i izbor filmova iz produkcije Svetozara Botorića od 1911. do 1914. godine, kao i Đoke Bogdanovića iz 1913. i 1914, te jugoslovenski film “Voigtlander 1896” (1988) Gorana Radovanovića.

Za 14. mart najavljeni su francuski filmovi nastali od 1877. do 1914. godine, u režiji Emila Rena, Luja Limijera, Žorža Demenija, Ernesta Normandena, Žorža Melijesa, Ferdinana Zeke, Klemana Morisa, Žorža Atoa, Etjena Arnoa i Emila Kola, te nemačko-francuski “Tajne orijenta” Aleksandra Volkova, u kojem igra i Ivan Petrović.

(SEEcult.org)

Portugalski film i poezija



Izložba posvećena istoriji portugalske kinematografije, koja kroz različite celine predstavlja najvažnija ostvarenja velikana kao što su Paulo Roša, Manoel de Olivejra, Pedro Košta, Migel Gomeš i mnogi drugi, biće otvorena 21. marta u Jugoslovenskoj kinoteci uz projekciju filma o pesnikinji Florbeli Ešpanki.

Pod pokroviteljstvom Instituta Kamoiš i uz podršku ambasade Portugala u Beogradu, izložba “Portugalski film” obuhvata period dug više od jednog veka.

Izložbu će otvoriti ambasador Portugala u Srbiji Augušto Pejšoto, nakon čega će biti prikazan film “Florbela” (Visente Alveš du O, 2012, na portugalskom sa titlovima na srpskom) koji, na Svetski dan poezije, predstavlja životnu priču velike portugalske pesnikinje Florbele Ešpanke.

U okviru izložbe, 22. marta biće prikazan film “Misterije Lisabona – šta bi turista trebalo da vidi” (Žoze Fonseka i Košta, 2009, na engleskom sa titlovima na srpskom) koji u formi turističkog vodiča kroz prestonicu predstavlja svojevrstan omaž delu najvećeg portugalskog pesnika 20. veka, Fernanda Pesoe.

Istorija portugalskog filma obeležena je značajnom različitošću i periodima velike vitalnosti, pogotovo od zaokreta ka modernom filmu 60-ih godina i demokratske tranzicije 1974. godine.

Izložba će biti otvorena do 30. marta.

(SEEcult.org)

Dani srpskog filma u Zagrebu



Biseri srpske kinematografije iz fonda Jugoslovenske kinoteke biće prikazani, uz izbor savremene filmske produkcije, na Danima srpskog filma u Zagrebu od 3. do 7. aprila u bioskopu Tuškanac.

Na programu su prvi srpski igrani film “Karađorđe” iz 1911. godine (Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa), u režiji Čiča Ilije Stanojevića, kao i “Grešnica bez greha” (1930) Koste Novakovića i “Nevinost bez zaštite” (1942) Dragoljuba Aleksića.

Kako tim povodom ističe ugledni hrvatski filmski kritičar i teoretičar Nenad Polimac, srpska kinematografija jedina u regiji poseduje dobro sačuvana ostvarenja nastala u razdoblju do Drugog svetskog rata.

Možete to proveriti na DVD-ima i blu-rej diskovima koje redovno izdaje Jugoslovenska kinoteka, poručuje Polimac i dodaje da je taj fascinantni uvid u daleku prošlost plod pomnog pretraživanja zbirki starih filmova privatnih kolekcionara, kao i dobre saradnje sa drugim svetskim kinotekama.

Polimac ocenjuje i da nije slučajno što su na Danima srpskog filma najdragoceniji naslovi upravo iz tih godina.

Iz perioda socijalističke Jugoslavije uvršteni su popularni filmovi “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana i “Specijalno vaspitanje” i “Nacionalna klasa” Gorana Markovića, kao i “Plastični Isus” nedavno preminulog reditelja Lazara Stojanovića.

Od novije produkcije odabrani su “Tilva Roš” Nikole Ležajića, “Vlažnost” Nikole Ljuce, “Travelator” Dušana Milića, “Otvorena” Momira Miloševića, “S/Kidanje” Koste Đorđevića, “Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem” Bojana Vuletića i “Inkarnacija” Filipa Kovačevića.

Dani srpskog filma u Zagrebu “važna su dopuna slici srpskog filma koji stiže na naš repertoar, a ta je kinematografija neusporedivo poticajnija no što se to da naslutiti po programu domaćih multipleksa”, ocenio je Polimac.

Manifestaciju organizuje Hrvatski filmski savez u saradnji sa ambasadom Srbije u Zagrebu, Filmskim centrom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Srpskim narodnim vijećem i Zagreb Film Festivalom.

(SEEcult.org)