Filmske novosti...

13. Sedam veličanstvenih



Festival “Sedam veličanstvenih” predstavlja od 1. do 7. februara u Sava centru u Beogradu izuzetnu autorsku selekciju evropskih dugometražnih dokumentarnih filmova, počev od priče o legendarnom pijanisti Dejvidu Helfgotu, preko pogleda na planetu u budućnosti, ponašanje i vrednosti savremenog čoveka, ljubav prema prirodi, misterije autizma i izgaranja zaposlenih u doba kapitalizma, do irskog filma “In loco parentis” o školi, učiteljima i đacima, jednog od najvećih dokumentarističkih iznenađenja 2016.

Trinaesto festivalsko izdanje otvara nemački film “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom”, koji potpisuje rediteljka Kozima Lange - prvi dokumentarac o tom vanserijskom pijanisti, svojevrsnom čudu čija je karijera delovala nedvosmisleno završena posle drastičnog nervnog sloma. A onda, kroz isceljujuću snagu muzike i veliku ljubav prema supruzi Džilijen, Helfgot je pronašao put da se vrati u normalan život i na koncertni podijum.

“Hello I am David!” je priča o ljubavi prema životu, prema muzici i duboko prožimajućoj ljubavi dvoje ljudi koji su očaravajući podjednako koliko su različiti, istakli su organizatori, podsećajući i na Oskarom nagrađeni film “Sjaj” s Džefrijem Rašom u glavnoj ulozi, koji je približio širokoj publici priču o neverovatnom životnom putu Helfgota, donevši mu svetsku slavu kao jedinstvenoj umetničkoj ličnosti.

Kozima Langa neće moći da prisustvuje otvaranju zbog poodmakle trudnoće, dok su svi ostali autori najavljeni i publika će sa njima, kao i prethodnih godina, moći da razgovara nakon projekcija, a odrzaće i radionice za studente filmskih škola i mlade autore.

Za 2. februar najavljen je nemački film “Austerlic” Sergeja Loznice, provokativna antropološka studija koja britko i briljantno zaseca u apsurde i kontroverze ponašanja i vrednosti savremenog čoveka.

Premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, “Austerlic” je još jedan od osobenih dokumentarnih filmova Loznice, jednog od najznačajnihih evropskih autora. Napravljen u formi klasičnog crno-belog filma, bez mnogo reči, bez ijednog komentara ili objašnjenja, prepoznatljivog stila kojim su napravljeni njegovi prethodni najpoznatiji dokumentarci, “Austerlic” je složena i iznenađujuća antropološka studija kolektivnog ponašanja i svesti, a bavi se bivšim koncentracionim logorima u Evropi koji su danas memorijalni kompleksi otvoreni za posetioce i primaju hiljade turista svake godine.



Sa precizno postavljenje distance, koju sam određuje i nikad je ne prelazi, Loznica otkiva fenomen koji nas intrigira i provocira, pođednako koliko i zbunjuje. Vrhunskim postupcima izuzetne fotografije, kamere, montaže i režije, stvara uzbudljivi esej ispunjen tenzijom koja gledaoca pretvara u zainteresovanog nemog svedoka i zapitanog učesnika.

Ime filma je preuzet od istoimenog romana jednog od najznačajnih savremenih pisaca s kraja XX i s početka XXI veka, V.G. Zebalda, koji je posvećen sećanju na Holokaust.

Loznica je napisao: “Šta radim ovde? Šta svi ovi ljudi rade ovde krećući se u grupama od jednog objekta do drugog? Razlog koji dovodi hiljade ljudi da provedu svoje letnje vikende u bivšim koncentracionim logorima je jedna od misterija ovih memorijalnih kompleksa”.

Publika festivala “7 veličanstvenih” videće 3. februara veliki dokumentaristički poduhvat “Izgaranje” (Burning Out) belgijskog autora Žeroma le Mera, koji s kamerom ulazi na mesta koja su potpuno nedostupna i zabranjena i u njima beleži tradicionalne, ali i potpuno moderne, neočekivane i zapanjujuće bitke. Vrhunskim postupcima diskretnog prisustva i pažljivog posmatranja, kako su istakli organizatori, autor razvija zadivljujuću studiju o savremenom svetu u kojem nestaju utočišta za slabe i bolesne, nestaju empatija, briga i moć isceljenja.



“Izgaranje” je doslovno drama o životu i smrti. Le Mer je dve godine pratio članove hiruške jedinice jedne od najvećih bolnica u Parizu. Neprekidno izloženi drastičnom stresu, s manjkom osoblja i sa striktnim restrikcijama budžeta, zaposleni se bore između sebe za resurse, dok uprava postavlja sve strože kriterijume efikasnosti i profitabilsnosti. Širom Evrope izgaranje (burn out) je dostiglo razmere epidemije među zaposlenima u javnom i privatnom sektoru.

“Naš moderni svet pretvorio je bolnice u fabrike zdravlja, a pacijente u objekte”, naveo je Le Mer, dodajući da su efikasnost, produktivnost i učinak postali mantra za menadžere. “Decenijama smo znali šta se dešava ako životinje izložimo stresu: one će kad tad pojesti jedna drugu. Ali šta se dešava kad izložimo ljude velikom stresu”, naveo je Le Mer.

Za 4. februar najavljen je austrijski film “Homo Sapiens” Nikolausa Gajrhaltera, jednog od autora koji su najavili veliki uspon modernog dokumentarca, jedan od vrhunskih majstora slike i transponovanja prizora sirove stvarnosti u osobene vizuelne impresije. Njegov “Homo Sapiens”, premijerno prikazan na Berlinalu početkom 2016. godine, zamišljeno je da predstavi pogled na planetu sada, ali u nekoj neodeđeno dalekoj budućnosti.

“Homo sapiens” je uznemirujuća i zadivljujuća, fascinantna freska planete, autentična futuristička vizija jednog od velikih majstora i začetnika modernog dokumentarizma, koji još svojim ranim ostvarenjem “Pripjat” uveo dokumentarce u sferu post-apokaliptičnih vizija i fantastike, a raskošno razvijenim filmom “Drugde” kreirao jedan od najupečatljivijih prikaza sveta kao celine.



“Homo Sapiens” objedinjuje te bitne teme i postupcima zrelog majstora uvodi gledaoce u pročišćeni vizuelni esej vrhunskog stila, film o krhkosti ljudske egzistencije i kraju industrijskog doba i o tome šta znači biti ljudsko biće. Šta će biti tragovi vrste koju zovemo homo sapiens i kojoj pripadamo? Prazni prostori, ruševine, gradovi sve više obrasli vegetacijom, asfalt koji se raspada: prostori koje trenutno naseljavamo, kad ljudi u njima ne bude. Sada napušteni i u propadanju, postepeno preuzimani od prirode od koje su bili oteti ne tako davno…

“Homo Sapiens” je oda čovečanstvu viđena kroz mogući scenario budućnosti, a prema navodima Gejrahltera, to nije prvi film u kojem naraciju konstruiše samo kroz slike. “Ovo je samo prvi u kome nema ljudi. ‘Homo sapiens’ je možda najviše fotografski od svih mojih filmova… Za mene je to vizija mnogo bliža fikciji”, naveo je Gejrahtler.

Za 5. februar najavljen je češki “Normalni autistični film” Miroslava Janeka, jednog od najznačajnijih evropskih autora kada su u pitanju deca, posebno deca koja su neuklopljena i različita od većine.

Janek je stekao svetsku slavu kolažnim filmovima, snimljenim izuzetno slobodnom kamerom, mešavinom stilova i uz maksimalno podsticanje učesnika da interaktivno utiču na tok, izgled i stil filma. Autor diskretno i postepeno upliće svakog protagonistu u razmišljanje pred kamerom o kadru, sceni, temi i filmu koji nastaje i iz tih uputstava, predstava, pobuna i slaganja kreira stilski različite tokove, čini se, tačno po meri svakog junaka.



Priče su o njima, i njihove i Janekove, a sve zajedno, sjanim montažnim preplitanjem, to postaje razbarušeni eksplozivni film u rasponima od šapata do urlanja, od nežnih intimnih situacija do bučnih, ritmičnih spotovskih epizoda i zabavnih kratkih filmova u filmu.

Neposredan i osećajan, Luka ima izraziti smisao za humor; on voli filmove i piše scenarija. Pijanistički virtuoz, Denis, sposoban je da svira zahtevne klasične kompozicije; on je i neverovatno inteligentan i načitan. Majda voli da repuje i ne stidi se zbog toga; njeni hrabri stihovi razotkrivaju njeno okruženje razoružavajućom tačnošću. Marjamka može da priča duge priče na engleskom, a njen neumorni brat Ahmed je neubičajeno prijatan. Petoro izuzutne dece koje je društvo trajno i nimalo laskavo označilo kao “autistične”.

Janek tom jedinstvenom autorskom vizijom izaziva gledaoce da jednom zauvek prestanu da posmatraju autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokušaju da ga razumeju kao fascinantan način mišljenja koga je nekad izuzetno teško dešifrovati. Jer ko je taj koji određuje šta je normalno – živeti u stalnoj jurnjavi ne obazirući se na apsurnost modernog života ili tužno tražiti red, mir i spokoj u svetu?

Janek je autor koji ističe značaj dugih procesa u kojima nastaju njegovi dokumentarci dijaloga i interaktivnog kreiranja: “Navikli su se na mene i nesvesno su mi nudili mnogo zanimljivih situacija… Fokusirao sam se na magiju i misteriozan način razmišljanja autističnih”, naveo je Janek.

Pretposlednjeg festivalskog dana, 6. februara, biće prikazan film “Žena i glečer” Audriusa Stonisa, autora koji je postao miljenik publike “7 veličanstvenih”, na kojem je gostovao već dva puta. Dobitnik nagrade Evropske filmske akademije, donosi u filmu “Žena i glečer” prefinjenu poetsku studiju o neizrečenoj ljubavi jedne zadivljujuće žene i džinovskog lednika.



Filmom “Žena i glečer”, koji je nastao u koprodukciji Litvanije i Estonije, vodi publiku na neobično hodočašće u nepristupačne visove planine Tjen Šan na granici između Kazahstana i Kine. U predelima te Nebeske planine, nalik nekoj nepoznatoj i negostoljubivoj planeti, Stonis posvećuje svu svoju pažnju i kreativnost zadivljujućoj osobi koja je 30 godina provela posmatrajući i prateći stanje džinovskog glečera, tako važnog za nauku, ali i za čitavu planetu. Kroz neobičan intimni portret zarobljenice planine u stalnom kretanju, Stonis peoetizuje odnose glavne junakinje i okoline, prirode, neba, bića sa kojima deli samoću, surovost klime i lepotu koja ih okružuje.

Sadašnjosti u kojoj priča bez reči svoju minuciozno satkanu priču Stonis pridodaje još jedan važan sloj, sloj dugih vremenskih tokova.

Autora je privukla činjenica da je žena glaciolog njegova zemljakinja: “Veoma je neobično da žena iz Litvanije istražuje led na udaljenom Tjen Šanu, na kraju sveta, bez ikakve veze sa ostatkom sveta. Naučnica Aušra, živeći visoko u planini, u drvenoj kući kraj ogromnog glečera, svakog jutra i večeri, leti i zimi, radila je tokom mnogo godina merenja i slala ih u kontrolni centar u Alma Ati. Dala je čitav svoj život posmatranju glečera u Kazahstanu”, naveo je Stonis.

Za završnicu 13. festivala “7 veličanstvenih”, 7. februara, najavljen je veliki hit “In loco parentis” koji će mnoge podsetiti na kultno ostvarenje “Društvo mrtvih pesnika”. To je prvi irski dokumentarac koji je izborio mesto u glavnoj selekciji najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu i koji upravo nastavlja sjajni pohod na Sandensu.



Autorski par, Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, pratio je godinu dana u životima dvoje inspirativih učitelja u jedinoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj. Hedforft, škola ne mnogo različita po izgledu od kultnog Hogvortsa iz Harija Potera, sa svojim zgradama iz XVIII veka, sa tajnim vratima i magičnim šumarcima, već 46 godina je dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u pođednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu-rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu ključ za vezu sa decom je knjiga i ona koristi sve načine da ulovi mlade umove. Deca sede kao paralisana kada ih ona povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.

“Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo”, naveli su Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, životni i autorski par koji je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat “In loco parentis”.

Osnivači “7 veličanstvenih” Zoran i Svetlana Popović odgledali su u predselekciji nekoliko stotina filmova, a u odabiru im je, kao i od samog početka tog festivala, svesrdno pomogao selektor Tue Stin Miler, danski filmski poslenik koji će i ovog puta prisustvovati festivalu i održati radionicu.

Karte za festivalske projekcije mogu se kupiti na prodajnim mestima i sajtu Eventima, kao na blagajni Sava centra, a cena je 400 dinara.

Festivalski sajt je magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)
http://www.seecult.org/files/7-velicanstvenih-2017-program.pdf

(SEEcult.org)

Februar u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka prikazaće tokom februara cikluse filmova francuskog reditelja Žan Lika Godara, te Alfreda Hičkoka, Đuzepea de Santisa i Ejbela Ferare, a uz Festival iranskog filma, ciklus Distopijski film prema izboru hrvatskog filozofa Srećka Horvata, maraton na temu mjuzikla i deo programa 45. Festa, u ponudi su i filmovi francuske glumice Izabel Iper, ali i srpskog glumca u istočnonemačkim vesternima Gojka Mitića.

Ciklus slavnog britanskog reditelja Alfreda Hičkoka, koji je najveći deo karijere ostvario u Americi, obuhvata od 1. do 7. februara u Uzun Mirkovoj 14 filmova - od Ucene iz 1929. godine, preko kultnih ostvarenja Nazovi M radi ubistva, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Psiho i Ptice, do filma Marni iz 1964.

Festival iranskog filma ponudiće od 8. do 12. februara pet novih ostvarenja te značajne kinematografije, snimljenih u protekle tri godine, uključujući Melburn, čiju režiju potpisuje Nima Džavidi, te Riba i mačka (Šahram Mokri), Telohranitelj (Ebrahim Hatamikia), Gde su mi cipele (Kiumars Purhamad) i Slatki ukus mašte Kamala Tabrizija.

Kinoteka je ciklus Velikani svetskog filma posvetila Žan-Liku Godaru, a na stvaralaštvo tog reditelja, jednog od rodonačelnika francuskog novog talasa, podsetiće od 13. do 19. februara filmovima kao što su Do poslednjeg daha (1960), sa Žan-Pol Belmondom i Džin Siberg, Žena je žena, sa Belmondom i Anom Karinom, Živeti život i Neobična banda, takođe sa Karinom, Prezir sa Brižit Bardo i Mišelom Pikolijem. Tu je i dokumentarac Daleko od Vijetnama (1967), u režiji Godara i drugih autora.

Ciklus prate i dve tribine - Eksplozija slobode i Kraj revolucije je uvek početak nove, kao i glumački performans sa scenama iz Godarovih filmova i prmocija knjige "Godard" izdavačke kuće Sandorf.

Program Sećanje na… posvećen je 20. februara reditelju i scenaristi, filmskom kritičaru i teoretičaru Dinku Tucakoviću, dugogodišnjem upravniku Muzeja Jugoslovenke kinoteke, koji je preminuo 19. februara 2013. Biće prikazan njegov poslednji dugometražni igrani film Doktor Rej i đavoli (2012).

Ciklus Gojka Mitića, srpskog glumca koji je stekao veliku popularnost 60-ih i 70-ih godina igrajući likove Indijanaca u nekadašnjoj istočnonemačkoj kinematografiji, biće održan od 21. do 24. februara, a obuhvata sedam filmova, među kojima su Velika zmija, Blago indijanskog rezervata i Veliki poglavica.

Dnevne projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće glumac Piter Selers u programu “Na bis”, koji obuhvata hitove kao što su Povratak Pink Pantera Blejka Edvardsa ili Doktor Strejndžlav Stenlija Kjubrika.

Od 25. februara u obe zgrade Kinoteke (Uzun Mirkovoj i Muzeju u Kosovskoj) biće prikazivan deo programa 45. Festa, koji dan ranije otvara u Sava centru italijanska filmska zvezda Monika Beluči.

Program u Muzeju Kinoteke počinje, inače, obeležavanjem stogodišnjice rođenja velikog italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa, pa je od 3. do 5. febraura na programu devet njegovih filmova - od dokumentarca Dani slave (1945), preko igranih Gorak pirinač, sa Silvanom Mangano i Vitoriom Gasmanom, i Nema mira među maslinama, sa Rafom Valoneom i Luciom Bose, do italijansko-jugoslovenske koprodukcije Cesta duga godinu dana (1958), u kojoj su igrali Gordana Miletić i Ivica Pajer.

U programu Robert Altman na bis od 7. do 10. februara biće reprizirano devet filmova američkog reditelja kome je u januaru posvećen ciklus Velikani svetskog filma. Biće to prilika da se ponovo vide klasici MASH, Nešvil, Kratki rezovi…

Za vikend 11. i 12. februara najavljen je program Mačke na filmu, koji nudi šest američkih produkcija, među kojima su Crna mačka Edgara G. Ulmera, Mačka iz svemira Normana Tokara, ali i Doručak kod Tifanija Blejka Edvardsa.

Francuskoj i svetskoj filmskoj divi Izabel Iper posvećen je 14. februar, kada će biti prikazana tri filma u kojima je ostvarila neke od svojih značajnih uloga: Krik života Žan-Luja Bertučelija, Pletilja čipki Kloda Gorete i Osam žena Fransoa Ozona.

Kinotekin redovan program Moj izbor pripremio je mladi hrvatski filozof i filmski kritičar Srećko Horvat, koji je za ciklus Distopijski film odabrao poznate S/F drame, S/F horori, ali i drame iz medijskog sveta: Dan kada je Zemlja stala Roberta Vajza, Oni žive Džona Karpentera, TV mreža Sidnija Lameta…

Tema februarskog Filmskog maratona je mjuzikl, pa će ljubitelji tog žanra imati priliku da pogledaju 18. i 19. februara 12 filmova američke, sovjetske i više evropskih produkcija. Maraton otvara film Voli me noćas (1932) Rubena Mamulijana, a biće prikazani, između ostalih, i Da zaigramo, sa čuvenim parom Fred Aster - Džindžer Rodžers, Proleća Grigorija Aleksandrova, Amerikanac u Parizu Vinsenta Minelija, Tomi Kena Rasela i drugih, te Lak za kosu (2007) Adama Šenkmena u završnici.

Šok koridor 20. i 21. februara predstavlja Ejbela Feraru sa šest filmova tog američkog reditelja iz 80-ih i 90-ih godina, među kojima su Kradljivci tela, Zli poručnik, Kralj Njujorka.

Novouvedeni programi Nema sreda i Dokumentarni četvrtak nude 22. februara tri igrana filma nemačkog autora Fridriha Vilhelma Murnaua iz 20-ih godina Nosferatu, Poslednji čovek i Faust, a 23. februara biće predstavljen Britanski dokumentaristički pokret sa šest kratkometražnih dokumentaraca - od Ribarskih brodova Džona Grirsona (1929) do filma Požari su počeli Hemfrija Dženingsa (1943).

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Manski u Zagrebu i Beogradu



Ruski reditelj Vitalij Manski, pobednik prošlogodišnjeg Filmskog festivala “Slobodna zona”, gostuje početkom februara u Zagrebu i Beogradu, gde će održati masterklas predavanja o dokumentarnom filmu između umetnosti i stvarnosti.

Manskom će 3. februara u Domu omladine Beograda, nakon predavanja koje će početi u 17 sati, a uoči projekcije filma “Pod suncem” o životu jedne tročlane porodice u Pjongjangu, biti uručena nagrada “Slobodne zone” za najbolji film u medunarodnoj konkurenciji na tom festivalu, koji je prvi put 2016. godine bio takmičarskog karaktera. Manski se u završnici 12. “Slobodne zone” obratio publici video porukom, a sada će zainteresovani moći da čuju od njega na predavanju i šta misli o najstarijoj dilemi dokumentarnog žanra – razlici između stvarnosti i autorske interpretacije stvarnosti, kao i jeziku savremenog dokumentarnog filma i stilskim sredstvima koje autori danas koriste kako bi preneli svoj doživljaj viđenog.

Po završetku masterklasa, uslediće u 19 sati projekcija filma “Pod suncem”, koji je nastao tako što je Manski zatražio dozvolu od severnokorejskih vlasti da bi snimio film o životu tročlane porodice u Pjongjangu uoči proslave rođendana Velikog vođe. Iako je posle dve godine pregovaranja dobio dozvolu, ekipa filma je stalno bila pod pratnjom, a samo snimanje dokumentarca pažljivo kontrolisano. Zbog te nametnute kontrole, Manski je odlučio da hrabro, ali suptilno taktizira. Kamere su snimale i između klapa, hvatajući predstavnike vlasti u jasnim namerama da se bezmalo svaka scena iscenira i izrežira prema njihovom ukusu.



Gost-selektor “Slobodne zone” Viktor Ivančić, koji je i predložio film “Pod suncem” za festivalski program, istakao je da “dugi filmski kadar – istovremeno smešan i tragičan, zastrašujući u svojoj komičnosti – u kojem se severnokorejska školska učenica herojski bori protiv izdajničkog naleta sna, dok ratni veteran drži govor o herojskim pobedama na bojnom polju, više govori o prirodi totalitarizma od hiljadu napisanih stranica”.

“Pod suncem” je prikazan na više od 70 festivala širom sveta, a osvojio je dvadeset nagrada.

Uoči gostovanja u Zagrebu i Beogradu, prikazan je i na proteklom 28. Filmskom festivalu u Trstu, na kojem je Manski dobio nagradu “Filmski ratnik”.



Manski će prisustvovati 1. februara i projekciji filma “Pod suncem” u Dokukinu KIC u Zagrebu, kojom počinje bioskopska distribucija tog filma. Nakon projekcije, sa rediteljem će razgovarati filmski kritičar i reditelj Ivan Ramljak.

Manski će 2. februara održati i masterklas predavanje “Dokumentarni film – umetnost ili stvarnost?”, uz besplatan ulaz, kao i u Beogradu.

Film “Pod suncem” biće prikazivan tokom februara i u bioskopima Sloboda (Dubrovnik), Zelenoj dvorani (Zabok), Europa (Zagreb), Art-kinu Croatia (Rijeka), Karaman (Split), te u desetak drugih nezavisnih bioskopa, u distribuciji kuće Restart label.

Manski jedan je od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata, koji je filmovima “Pipeline” i “Patria o Muerte” značajno podigao standarde doku-kinematografije, ali postao i “državni neprijatelj”, zbog čega pod pritiskom vlasti emigrirao u Letoniju, u kojoj trenutno živi.

Prisustvo predavanju Manskog je besplatno, a cena ulaznice za projekciju filma “Pod suncem” u Domu omladine Beograda je 150 dinara.

Masterklas i projekcija filma realizuju se u organizaciji “Slobodne zone” i Filmskog centra Srbije.

(SEEcult.org)

Nova Konvencija SE o kinematografskoj koprodukciji



Srbija je, zajedno sa Holandijom, Grčkom, Slovenijom, Češkom, Luksemburgom, Norveškom, Maltom i Italijom, među prvim potpisnicima revidirane Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji, na osnovu čega više nije u obavezi da sklapa posebne bilateralne ugovore sa zemlјama koje su takođe njene potpisnice.

Konvencija će omogućiti učešće u koprodukcijama i sa zemlјama van Evrope, a u ime Srbije, potpisao ju je na svečanoj ceremoniji u Roterdamu ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević, koji se prethodno sastao sa zamenicom generalnog sekretara SE Gabrielom Bataini Dragoni, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Konvencija daje mogućnost zemlјama-potpisnicama da budu aktivni učesnici u kreiranju odgovarajućih efikasnih mehanizama saradnje u oblasti kinematografije, saglasno tehnološkom razvoju, novim finansijskim mehanizmima i audio-vizuelnoj praksi.

Konvencija precizira i korekciju procenta minimalnog nacionalnog učešća da bi se audio-vizuelno delo nazvalo koprodukcionim. U bilateralnim koprodukcijama taj procenat je snižen sa 20 na deset odsto, a u multilateralnim koprodukcijama sa deset na pet procenata, što će, kako je navedeno, osloboditi deo budžeta za podršku audio-vizuelnoj industriji, s obzirom da će minimalno učešće od pet odsto usmeriti mnoge domaće producente da traže partnere među članicama Eurimaža. Takođe, nova konvencija predviđa povećanje procenta kada je reč o većinskom učešću u multilateralnim koprodukcijama i to sa 50 na 80 odsto, odnosno sa 80 na 90 procenata u bilateralnim koprodukcijama.



Očekuje se da će i ostale evropske države potpisati Konvenciju u toku ove godine.

Uoči potpisivanja Konvencije, Vukosavljević je razgovarao sa Gabrielom Bataini Dragoni i o saradnji u oblasti audio-vizuelne politike i kulturnom nasleđu, sa fokusom na stanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, navedeno je u saopštenju.

Takođe, bilo je reči i o novoj Konvencije o prekršajima u vezi sa kulturnim dobrima, koja je u fazi izrade, kao i o učešću Srbije u novom programu SE “Interkulturni gradovi”.

Vukosavlјević i zamenica generalnog sekretara SE “dotakli su se i rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti” u Beogradu, kao i najavljene Strategije razvoja kulture Srbije od 2017. do 2027. godine, navedeno je u saopštenju.

Na marginama skupa Vukosavlјević je imao bilateralne sastanke sa holandskom ministarkom obrazovanja, kulture i nauke Jet Busemaker i ministrom turizma Malte Edvardom Luisom, nadležnim za oblast kinematografije, sa kojima je razgovarao o mogućnostima jačanja saradnje i unapređenja razmene u oblasti kulture.

(SEEcult.org)

Odabrani za ZagrebDox Pro



Festival ZagrebDox odabrao je 12 dokumentarnih projekata koji će učestvovati na pičing forumu i Danu međunarodne saradnje u okviru industrijskog egmenta ZagrebDox Pro, koji će biti održan od 26. februara do 3. marta, a među njima su i projekti troje autora iz regiona.

Uz hrvatski projekat Snajka traži sreću Tee Vidović o svežem hrvatsko-romskom bračnom paru i svakodnevnim bitkama koje vode sa svojim porodicama i društvom, izabrani su i srpski Govori da te mogu videti Marije Stojnić o najstarijoj i jedinoj srpskoj radio stanici koja emituje kulturni i dramski program, te slovenački Nedeljni ručak Urbana Zorka o idealnom porodičnom ručku.

Među izabranim projektima su i američki 8 granica 8 dana Amande Bailly, izraelski Deca u mračno doba Ade Ushpiz, italijanski Goloruki/Borba protiv ISIS-a na nemačkom tlu Stefana Obina, iranski Obrisi Afsanehe Salari, mađarski Ovo je njena priča Asie Der i Sare Haragonics, letonski Rešavanje moje majke Ieve Ozolina, marokanski Suspendirane žene Merieme Addou, ruski Sveto tlo Sergeya Kozmina i irski Tvornica čipova Feargala Warda, objavili su organizatori 13. ZagrebDoxa.

Pod vođstvom mentora Leene Pasanen i Stefana Tealdija, radionica će pružiti podršku učesnicima u fazi strukturisanja projekata i osigurati im dodatna znanja i veštine potrebne za pronalazak međunarodnih sufinansijera. Učesnici će, nakon četvorodnevne pripreme, predstaviti projekte panelu sastavljenom od televizijskih urednika, predstavnika filmskih fondova i distributera na pičing forumu koji će biti održan 2. marta u Kaptol Boutique Cinema, a biće otvoren za javnost.

Dan međunarodne saradnje će im omogućiti poslovno umrežavanje sa stručnjacima iz sveta dokumentaristike, projektnim timovima i drugim filmskim profesionalcima.

Osim radionice za odabrane projekte i pičing foruma, ZagrebDox Pro obuhvata i niz masterklas predavanja, prezentacija i diskusija koje su takođe otvorene za javnost.

ZagrebDox će prikazati od 26. februara do 5. marta pregled najzanimljivije recentne dokumentarne produkcije u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, službenim i posebnim programima, te nekoliko retrospektiva koje će pratiti gostovanja nekih od najznačajnih dokumentarista današnjice.

(SEEcult.org)

Brave Heart :: 13. Sedam veličanstvenih



Festival “Sedam veličanstvenih” predstavlja od 1. do 7. februara u Sava centru u Beogradu izuzetnu autorsku selekciju evropskih dugometražnih dokumentarnih filmova, počev od priče o legendarnom pijanisti Dejvidu Helfgotu, preko pogleda na planetu u budućnosti, ponašanje i vrednosti savremenog čoveka, ljubav prema prirodi, misterije autizma i izgaranja zaposlenih u doba kapitalizma, do irskog filma “In loco parentis” o školi, učiteljima i đacima, jednog od najvećih dokumentarističkih iznenađenja 2016.

Trinaesto festivalsko izdanje otvara nemački film “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom”, koji potpisuje rediteljka Kozima Lange - prvi dokumentarac o tom vanserijskom pijanisti, svojevrsnom čudu čija je karijera delovala nedvosmisleno završena posle drastičnog nervnog sloma. A onda, kroz isceljujuću snagu muzike i veliku ljubav prema supruzi Džilijen, Helfgot je pronašao put da se vrati u normalan život i na koncertni podijum.

“Hello I am David!” je priča o ljubavi prema životu, prema muzici i duboko prožimajućoj ljubavi dvoje ljudi koji su očaravajući podjednako koliko su različiti, istakli su organizatori, podsećajući i na Oskarom nagrađeni film “Sjaj” s Džefrijem Rašom u glavnoj ulozi, koji je približio širokoj publici priču o neverovatnom životnom putu Helfgota, donevši mu svetsku slavu kao jedinstvenoj umetničkoj ličnosti.

Kozima Langa neće moći da prisustvuje otvaranju zbog poodmakle trudnoće, dok su svi ostali autori najavljeni i publika će sa njima, kao i prethodnih godina, moći da razgovara nakon projekcija, a odrzaće i radionice za studente filmskih škola i mlade autore.

Za 2. februar najavljen je nemački film “Austerlic” Sergeja Loznice, provokativna antropološka studija koja britko i briljantno zaseca u apsurde i kontroverze ponašanja i vrednosti savremenog čoveka.

Premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, “Austerlic” je još jedan od osobenih dokumentarnih filmova Loznice, jednog od najznačajnihih evropskih autora. Napravljen u formi klasičnog crno-belog filma, bez mnogo reči, bez ijednog komentara ili objašnjenja, prepoznatljivog stila kojim su napravljeni njegovi prethodni najpoznatiji dokumentarci, “Austerlic” je složena i iznenađujuća antropološka studija kolektivnog ponašanja i svesti, a bavi se bivšim koncentracionim logorima u Evropi koji su danas memorijalni kompleksi otvoreni za posetioce i primaju hiljade turista svake godine.



Sa precizno postavljenje distance, koju sam određuje i nikad je ne prelazi, Loznica otkiva fenomen koji nas intrigira i provocira, pođednako koliko i zbunjuje. Vrhunskim postupcima izuzetne fotografije, kamere, montaže i režije, stvara uzbudljivi esej ispunjen tenzijom koja gledaoca pretvara u zainteresovanog nemog svedoka i zapitanog učesnika.

Ime filma je preuzet od istoimenog romana jednog od najznačajnih savremenih pisaca s kraja XX i s početka XXI veka, V.G. Zebalda, koji je posvećen sećanju na Holokaust.

Loznica je napisao: “Šta radim ovde? Šta svi ovi ljudi rade ovde krećući se u grupama od jednog objekta do drugog? Razlog koji dovodi hiljade ljudi da provedu svoje letnje vikende u bivšim koncentracionim logorima je jedna od misterija ovih memorijalnih kompleksa”.

Publika festivala “7 veličanstvenih” videće 3. februara veliki dokumentaristički poduhvat “Izgaranje” (Burning Out) belgijskog autora Žeroma le Mera, koji s kamerom ulazi na mesta koja su potpuno nedostupna i zabranjena i u njima beleži tradicionalne, ali i potpuno moderne, neočekivane i zapanjujuće bitke. Vrhunskim postupcima diskretnog prisustva i pažljivog posmatranja, kako su istakli organizatori, autor razvija zadivljujuću studiju o savremenom svetu u kojem nestaju utočišta za slabe i bolesne, nestaju empatija, briga i moć isceljenja.



“Izgaranje” je doslovno drama o životu i smrti. Le Mer je dve godine pratio članove hiruške jedinice jedne od najvećih bolnica u Parizu. Neprekidno izloženi drastičnom stresu, s manjkom osoblja i sa striktnim restrikcijama budžeta, zaposleni se bore između sebe za resurse, dok uprava postavlja sve strože kriterijume efikasnosti i profitabilsnosti. Širom Evrope izgaranje (burn out) je dostiglo razmere epidemije među zaposlenima u javnom i privatnom sektoru.

“Naš moderni svet pretvorio je bolnice u fabrike zdravlja, a pacijente u objekte”, naveo je Le Mer, dodajući da su efikasnost, produktivnost i  učinak postali mantra za menadžere. “Decenijama smo znali šta se dešava ako životinje izložimo stresu: one će kad tad pojesti jedna drugu. Ali šta se dešava kad izložimo ljude velikom stresu”, naveo je Le Mer.

Za 4. februar najavljen je austrijski film “Homo Sapiens” Nikolausa Gajrhaltera, jednog od autora koji su najavili veliki uspon modernog dokumentarca, jedan od vrhunskih majstora slike i transponovanja prizora sirove stvarnosti u osobene vizuelne impresije. Njegov “Homo Sapiens”, premijerno prikazan na Berlinalu početkom 2016. godine, zamišljeno je da predstavi pogled na planetu sada, ali u nekoj neodeđeno dalekoj budućnosti.

“Homo sapiens” je uznemirujuća i zadivljujuća, fascinantna freska planete, autentična futuristička vizija jednog od velikih majstora i začetnika modernog dokumentarizma, koji još svojim ranim ostvarenjem “Pripjat” uveo dokumentarce u sferu post-apokaliptičnih vizija i fantastike, a raskošno razvijenim filmom “Drugde” kreirao jedan od najupečatljivijih prikaza sveta kao celine.



“Homo Sapiens” objedinjuje te bitne teme i postupcima zrelog majstora uvodi gledaoce u pročišćeni vizuelni esej vrhunskog stila, film o krhkosti ljudske egzistencije i kraju industrijskog doba i o tome šta znači biti ljudsko biće. Šta će biti tragovi vrste koju zovemo homo sapiens i kojoj pripadamo? Prazni prostori, ruševine, gradovi sve više obrasli vegetacijom, asfalt koji se raspada: prostori koje trenutno naseljavamo, kad ljudi u njima ne bude. Sada napušteni i u propadanju, postepeno preuzimani od prirode od koje su bili oteti ne tako davno…

“Homo Sapiens” je oda čovečanstvu viđena kroz mogući scenario budućnosti, a prema navodima Gejrahltera, to nije prvi film u kojem naraciju konstruiše samo kroz slike. “Ovo je samo prvi u kome nema ljudi. ‘Homo sapiens’ je možda najviše fotografski od svih mojih filmova… Za mene je to vizija mnogo bliža fikciji”, naveo je Gejrahtler.

Za 5. februar najavljen je češki “Normalni autistični film” Miroslava Janeka, jednog od najznačajnijih evropskih autora kada su u pitanju deca, posebno deca koja su neuklopljena i različita od većine.

Janek je stekao svetsku slavu kolažnim filmovima, snimljenim izuzetno slobodnom kamerom, mešavinom stilova i uz maksimalno podsticanje učesnika da interaktivno utiču na tok, izgled i stil filma. Autor diskretno i postepeno upliće svakog protagonistu u razmišljanje pred kamerom o kadru, sceni, temi i filmu koji nastaje i iz tih uputstava, predstava, pobuna i slaganja kreira stilski različite tokove, čini se, tačno po meri svakog junaka.



Priče su o njima, i njihove i Janekove, a sve zajedno, sjanim montažnim preplitanjem, to postaje razbarušeni eksplozivni film u rasponima od šapata do urlanja, od nežnih intimnih situacija do bučnih, ritmičnih spotovskih epizoda i zabavnih kratkih filmova u filmu.

Neposredan i osećajan, Luka ima izraziti smisao za humor; on voli filmove i piše scenarija. Pijanistički virtuoz, Denis, sposoban je da svira zahtevne klasične kompozicije; on je i neverovatno inteligentan i načitan. Majda voli da repuje i ne stidi se zbog toga; njeni hrabri stihovi razotkrivaju njeno okruženje razoružavajućom tačnošću. Marjamka može da priča duge priče na engleskom, a njen neumorni brat Ahmed je neubičajeno prijatan. Petoro izuzutne dece koje je društvo trajno i nimalo laskavo označilo kao “autistične”.

Janek tom jedinstvenom autorskom vizijom izaziva gledaoce da jednom zauvek prestanu da posmatraju autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokušaju da ga razumeju kao fascinantan način mišljenja koga je nekad izuzetno teško dešifrovati. Jer ko je taj koji određuje šta je normalno – živeti u stalnoj jurnjavi ne obazirući se na apsurnost modernog života ili tužno tražiti red, mir i spokoj u svetu?

Janek je autor koji ističe značaj dugih procesa u kojima nastaju njegovi dokumentarci dijaloga i interaktivnog kreiranja: “Navikli su se na mene i nesvesno su mi nudili mnogo zanimljivih situacija… Fokusirao sam se na magiju i misteriozan način razmišljanja autističnih”, naveo je Janek.

Pretposlednjeg festivalskog dana, 6. februara, biće prikazan film “Žena i glečer” Audriusa Stonisa, autora koji je postao miljenik publike “7 veličanstvenih”, na kojem je gostovao već dva puta. Dobitnik nagrade Evropske filmske akademije, donosi u filmu “Žena i glečer” prefinjenu poetsku studiju o neizrečenoj ljubavi jedne zadivljujuće žene i džinovskog lednika.



Filmom “Žena i glečer”, koji je nastao u koprodukciji Litvanije i Estonije, vodi publiku na neobično hodočašće u nepristupačne visove planine Tjen Šan na granici između Kazahstana i Kine. U predelima te Nebeske planine, nalik nekoj nepoznatoj i negostoljubivoj planeti, Stonis posvećuje svu svoju pažnju i kreativnost zadivljujućoj osobi koja je 30 godina provela posmatrajući i prateći stanje džinovskog glečera, tako važnog za nauku, ali i za čitavu planetu. Kroz neobičan intimni portret zarobljenice planine u stalnom kretanju, Stonis peoetizuje odnose glavne junakinje i okoline, prirode, neba, bića sa kojima deli samoću, surovost klime i lepotu koja ih okružuje.

Sadašnjosti u kojoj priča bez reči svoju minuciozno satkanu priču Stonis pridodaje još jedan važan sloj, sloj dugih vremenskih tokova.

Autora je privukla činjenica da je žena glaciolog njegova zemljakinja: “Veoma je neobično da žena iz Litvanije istražuje led na udaljenom Tjen Šanu, na kraju sveta, bez ikakve veze sa ostatkom sveta. Naučnica Aušra, živeći visoko u planini, u drvenoj kući kraj ogromnog glečera, svakog jutra i večeri, leti i zimi, radila je tokom mnogo godina merenja i slala ih u kontrolni centar u Alma Ati. Dala je čitav svoj život posmatranju glečera u Kazahstanu”, naveo je Stonis.

Za završnicu 13. festivala “7 veličanstvenih”, 7. februara, najavljen je veliki hit “In loco parentis” koji će mnoge podsetiti na kultno ostvarenje “Društvo mrtvih pesnika”. To je prvi irski dokumentarac koji je izborio mesto u glavnoj selekciji najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu i koji upravo nastavlja sjajni pohod na Sandensu.



Autorski par, Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, pratio je godinu dana u životima dvoje inspirativih učitelja u jedinoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj. Hedforft, škola ne mnogo različita po izgledu od kultnog Hogvortsa iz Harija Potera, sa svojim zgradama iz XVIII veka, sa tajnim vratima i magičnim šumarcima, već 46 godina je dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u pođednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu-rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu ključ za vezu sa decom je knjiga i ona koristi sve načine da ulovi mlade umove. Deca sede kao paralisana kada ih ona povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.

“Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo”, naveli su Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, životni i autorski par koji je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat  “In loco parentis”.

Osnivači “7 veličanstvenih” Zoran i Svetlana Popović odgledali su u predselekciji nekoliko stotina filmova, a u odabiru im je, kao i od samog početka tog festivala, svesrdno pomogao selektor Tue Stin Miler, danski filmski poslenik koji će i ovog puta prisustvovati festivalu i održati radionicu.

Karte za festivalske projekcije mogu se kupiti na prodajnim mestima i sajtu Eventima, kao na blagajni Sava centra, a cena je 400 dinara.

Festivalski sajt je magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)
http://www.seecult.org/files/7-velicanstvenih-2017-program.pdf

(SEEcult.org)

“Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom” ..

Poodavno sam gledao vrlo dobar igrani film Sjaj , Skota Hiksa.. koji takodje govori o Dejvidu Helfgotu


Bilo bi lijepo pogledati te filmove .
Blago se beogradjanima , uvjek nesto ...

Kandidati za Oskara na Festu



Beogradski međunarodni filmski festival - Fest, koji počinje par dana uoči 89. dodele Oskara, tradicionalno nudi u svom programu i mnogobrojna ostvarenja iz prethodne godine koja se takmiče za nagrade Američke filmske akademije, pa će u 45. izdanju prikazati čak četiri od ukupno devet naslova nominovanih za najbolji film, kao i još nekoliko ostvarenja sa nominacijama u drugim kategorijama.

Uz nagrađivani hit mjuzikl “La la lend” Demijena Čazela, kojim je nedavno najavljen, a koji ima čak 14 nominacija za Oskara, 45. Fest prikazaće i filmove “Nevidljivi faktori” Teofora Melfija, “Po cenu života” Dejvida Makenzija, “Mančester na moru” Keneta Lonergana i “Mesečina” Berija Dženkinsa.

Filmovi “Mančester na moru” i “Po cenu života” nominovani su i za najbolji originalni scenario, a “Nevidljivi faktori” i “Mesečina” za najbolju filmsku adaptaciju.

U programu Fest45 Gala naći će se filmovi “Ona” Pola Verhovena i “Džeki” Pabla Laraina, čije su zvezde Izabel Iper, odnosno Natali Portman, nominovane za najbolju glavnu žensku ulogu. “Džeki” je nominovan i za najbolji kostim.



U konkurenciji za najbolju mušku ulogu takmičiće se Kesi Aflek za “Mančester na moru”, za koji je i Lukas Hedžis nominovan za najbolju sporednu mušku ulogu.

Majkl Šenon je drugi put nominovan za Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, ovoga puta za film “Noćne zveri”, a u toj kategoriji našli su se i Džef Bridžis, nominovan za ulogu u filmu “Po cenu života”, kao i Maheršala Ali za film “Mesečina”.



Filmovi “Mesečina” i “Džeki” su i u trci za Oskara za najbolju originalnu muziku.

Za sporednu žensku ulogu u “Mesečini” nominovana je Naomi Haris, dok je Oktavia Spenser kandidat za Oskara za ulogu u filmu “Nevidljivi faktori”, a Mišel Vilijams za “Mančester na moru”.



Film koji će zatvoriti 45. Fest, najnovije ostvarenje čuvenog američkog reditelja Martina Skorsezea, “Tišina”, nominovan je za Oskara za najbolju fotografiju, u kojoj se takmiči još i “Mesečina”.



Film “La la lend”, kojim je 45. Fest najavljen, nominovan je za Oskara u čak 14 kategorija (za najbolji film, režiju, mušku ulogu, žensku ulogu, fotografiju, montažu, kostim, scenario, scenografiju, originalnu muziku, miks zvuka i montažu zvuka), pri čemu ima dve nominacije u istoj kategoriji – za najbolju originalnu pesmu.

Fest će premijerno prikazati od 24. februara do 5. marta u Beogradu 95 filmova, a počinje novim ostvarenjem Emira Kusturice “Na mlečnom putu” sa Monikom Beluči, koja će i proglasiti beogradski festival otvorenim.

Dodela Oskara biće održana 26. februara u Holivudu.

(SEEcult.org)

U prodaji ulaznice za 45. Fest



Prodaja ulaznica za 45. Fest u Beogradu počela je na blagajnama dvorana u kojima će publika od 24. februara do 5. marta imati priliku da vidi ukupno 95 filmova, među kojima su i festivalski hitovi, kandidati za Oskara, autorska dela, subverzivna ostvarenja i radovi filmskih autora manje poznatih kinematografija.

U prvih sedam dana prodaje, odnosno do 10. februara, važi poput od 10% na komplete ulaznica po terminskim linijama.

Fest će otvoriti 24. februara u Sava centru slavna italijanska glumica Monika Beluči, zvezda novog filma Emira Kusturice “Na mlečnom putu” koji će biti prikazan van konkurencije. Pod sloganom “Gledaj”, 45. Fest će odati počast španskom reditelju Karlosu Sauri i srpskom glumcu, producentu i reditelju Ljubiši Samardžiću, dobitnicima nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Radno vreme blagajni i cene ulaznica:

Sava centar:
Svečano otvaranje 24.02. u 19h - 500 din.
Projekcije u 11h i 13.30h - 300 din, u 16.30h - 350 din, u 19h i 22h - 400 din.
Radno vreme blagajne: radni dan od 10h do 20h, subota od 10h do 15h, državni praznici od 10h do 15h
Od 24.2. do 5.3, za vreme trajanja Festa, blagajna će raditi od 10h do početka poslednje projekcije.

Ulaznice za projekcije u Sava centru mogu se kupiti i preko sajta Eventima, kao i na Eventimovim prodajnim mestima, pri čemu su pojedinačne karte skuplje za 42 dinara ako se kupuju na taj način, a ne na blagajni Sava centra.

Dom omladine Beograda:
Projekcije u 15h i 22.30h - 300din, u 17.30h i 20h - 350 din.
Radno vreme blagajne: od 10h do 22h, osim nedelje
Od 25.2. do 5.3, za vreme trajanja FEST-a, blagajna će raditi u skladu sa vremenom projekcija

Dvorana Kulturnog centra Beograda:
Projekcije u 12h, 14.30h, 22h - 300 din, u 17h i 19.30h - 350 din.
Radno vreme blagajne: od 04.02. do 24.02. od 16h do 21h
Od 25.2. do 5.3, za vreme trajanja FEST-a, blagajna će raditi od 11h do 22h.

Bioskop Fontana:
Projekcije od 15h i 17h - 300 din, od 19h i 21h - 350 din.
Radno vreme blagajne: Svaki dan od 8.30h do 21h
Od 25.02. do 05.03, za vreme trajanja FEST-a, blagajna će raditi od 8.30h do početka poslednje projekcije.

Cineplexx Ušće:
Projekcije u 16.30, 17.30h, 19h, 20h, 21.30h, 22.30h - 400 din.
Radno vreme: blagajne bioskopa se otvaraju pola sata pre prve projekcije filma, što je uglavnom tokom radne nedelje od 14.30, a vikendom od 11.30 časova. Za vreme raspusta važi vikend radno vreme. Bioskopske blagajne su otvorene do 15 minuta nakon početka poslednje projekcije.

Jugoslovenska kinoteka (Uzun Mirkova):
Projekcije u 17h i 21h - 300 din, u 19h - 350 din.
Radno vreme blagajne: od 16h do 21h
Od 25.2. do 5.3, za vreme trajanja Festa, blagajna će raditi od 16h do početka poslednje projekcije.

Muzej Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11):
Projekcije u 18h i 20h - 300 din.
Radno vreme blagajne: od 17h do 20h
Od 25.2. do 5.3, za vreme trajanja Festa, blagajna će raditi od 17h do početka poslednje projekcije.

Centar za kulturu “Vlada Divljan” (Mitropolita Petra 8)
Projekcije u 17h - 250 din, u 19.30h i 22h - 300 din.
Radno vreme blagajne.: radnim danom od 10h do 12h i od 16h do 20h od 9h do 15h, praznicima i subotom od 10h do 15h.
Od 27.2. do 7.3, od 16h do 10h svaki dan.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/45FEST-program-2017.pdf

(SEEcult.org)

Pobednici Sandensa na 10. Beldocsu



Međunarodni festivala dokumentarnog filma Beldocs prikazaće od 8. do 15. maja u Beogradu više od 80 filmova, među kojima su najavljeni najveći biseri savremene dokumentaristike, uključujući i pet naslova nedavnog Sandensa, među kojima su i dva nagrađena.

Film “Poslednji ljudi u Alepu” (Last Men in Aleppo), u režiji nagrađivanog dokumentariste Ferasa Fajada, osvojio je Gran pri žirija Sandensa kao najbolje ostvarenje vanameričkog govornog područja, a dolazi iz Danske i rađen je u koprodukciji sa Sirijom, gde se radnja i odvija.

Film prati trojicu volontera zatečenih u bombardovanom gradu, koji kroz srušene zgrade tragaju i za živima i za mrtvima. Žiri je film ocenio kao nezaboravni portret o neznanim herojima, ispričan u osobenom vérité stilu dokumentaristike.

Specijalna nagrada žirija za snimateljski rad pripala je na Sandensu filmu “Mašine” (Machines), napetom i uzbudljivom ostvarenju Raula Džaina, koje istražuje prožimanje radnika i mašina, humanosti i industrijalizacije. Film je osobeni glas bezbrojih migranata, koji rade i do 12 sati kako bi ozbezbedili minimalnu egzistenciju u tekstilnoj industriji u Indiji, gde je film i snimljen, uz pomoć producenata iz Nemačke i Finske.



Organizatori Beldocsa najavili su i film “Dobri poštar” (The Good Postman), dokumentarac Tonislava Hristova, čija se radnja događa u istočnom obodu Bugarske, na granici sa Turskom, gde se između sušnih voćnjaka i brojnih oronulih farmi nalazi jedno uspavano seoce, koje je i sam Bog zaboravio. Tuda, kroz ruralne predele, na putu ka Evropi, prolazi beskrajna kolona sirijskih izbeglica, čije kretanje brižljivo kroz dvogled prati jedan dobronamerni poštar…

Irski film Frenkija Fentona “It`s Not Yet Dark” potresna je priča o reditelju Sajmonu Ficmorisu, kome je nakon velikog trijumfa kratkometražnog filma “The Sound of People” na Sandensu 2008. godine, dijagnostikovano teško oboljenje i procenjeno još najviše četiri godine života. Uz pomoć supruge i porodice, Ficmoris odlučuje da se izbori sa bolešću tako što će snimiti dugometražni film “My Name is Emily”, koji i uspeva da okonča 2015. godine režirajući ga jedinim čulom koje nije otkazalo – očima. Dokumentarac “It`s Not Yet Dark” je upravo priča o tom neobičnom i šokantnom putovanju, a narator filma je glumac Kolin Farel.



Iz Japana stiže film “Tokyo Idols” rediteljke Kjoko Mijake o tamošnjem devojačkom bendu i pop muzici prožetoj stilom življenja, koje podrazumeva opsednutost mladih devojaka seksualnošću i internet popularnošću. Sve je ispričano kroz prizmu mlade Ri Ri, koja se upravo sprema da postane poznata…

Filmovi sa Sandensa doživeće na Beldocsu svoje evropske premijere i takmičiće se za nagrade festivala.

Jubilarni Beldocs biće održan u nekoliko beogradskih dvorana, pri čemu će otvaranje i zatvaranje biti u Sava centru.

Ostali programi najavljeni su u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i u njenom muzeju u Kosovskoj.

Prvi put, u okviru Beldocsa, biće održan i market dokumentarnih filmova, kofinansiran sredstvima programa Evropske unije u okviru programa Kreativna Evropa.

Prošle godine, na 9. Beldocsu, filmovi “Druga linija” Nenada Miloševića o novosadskoj neoavangardnoj sceni i “Zid smrti i tako to” Mladena Kovačevića, ravnopravno su osvojili Gran pri, a prvi put dodeljene su i strukovne nagrade za najbolju montažu i kameru u domaćem dokumentarnom filmu, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije. Međunarodni žiri dodelio je nagradu za najbolji strani dokumentarni film ravnopravno ostvarenjima “Velika sreća” (Kirsten Burger, Mikko Gaestel, Johannes Müller) i “Sonita” rediteljke Rokhsareh Ghaem Maghami.

(SEEcult.org)

Ovo bi mogao biti dobar  film.




https://rs.sputniknews.com/intervju/201702051109911151-Jasin-Marko-Maroku-intervju/

Ne pisi na Brave Heart-ovoj temi!

Cuj ?!

More, Batisto..ne gaz' mi oranja ...
I ne masi mi tom klipom , iza ledja ..  

Magični krug 7 veličanstvenih



Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, završen 7. februara u Sava centru irskim filmom “In loco parentis”, pokazao je i 13. izdanjem da ima mnogobrojnu vernu publiku kojoj se dive i dokumentaristi koji učestvuju na nekim od najvećih svetskih festivala.

“Nikada u životu nisam videla ovoliku publiku za jedan dokumentarni film”, rekla je u punom Sava centru irska autorka Niasa Ni Kinon, čiji je film “In loco parentis” stigao na “7 veličanstvenih” posle učešća na Sandensu i ranije na amsterdamskom IDFA.

Ističući da joj je velika čast što učestvuju na festivalu “7 veličanstvenih” – za koji je čula od kolega, Niasa Ni Kinon je sa korediteljem Dejvidom Rejnom primila i nagradu “Bel medike” (plaketa i novčani iznos od hiljadu evra) koju ta klinika tradicionalno dodeljuje filmu koji na kreativan način ističe humanističke vrednosti.

I Rejn je rekao da je ponosan zbog učešća na “7 veličanstvenih”, a konstatujući da je njihov film 91. od osnivanja tog festivala, izrazio je nadu da će publika u velikom broju dolaziti i narednih par godina i da će zajedno odgledati stoti film.



Zadovoljstvo proteklim festivalskim izdanjem izrazili su i direktor Zoran Popović i selektor Tue Stin Miler iz Danske, posebno se zahvalivši publici koja je imala priliku da pogleda proteklih sedam dana izuzetan izbor evropske dokumentarne filmske produkcije, kao i da se susretne sa autorima i porazgovara sa njima o temama koje pokreću njihova dela.

Zatvarajući “magični krug započet 1. februara”, Popović je rekao da je i proteklo izdanje “fantastičnog i neponovljivog” festivala napravljeno “od snova i želja”, a posebno je zahvalio Tue Stin Mileru koji je od samog početka učestvuje u selekciji filmova za “7 veličanstvenih” i čini taj festival “velikim, uzbudljivim i značajnim”.

Popović je zahvalio i svima koji su doprineli da “7 veličanstvenih” dobije “razmere koje prevazilaze okvire Beograda”.

Tue Stin Miler je posebno zahvalio lojalnoj festivalskoj publici, koja je dolazila iz večeri u veče, spremna da učestvuje u festivalu koji je, kako je istakao, i kulturni i socijalni događaj. Takođe, zahvalio je i svim autorima koji su gostovali, kao i čitavom festivalskom timu na čelu sa Zoranom i Svetlanom Popović.

Miler je zamolio snimatelje da se okrenu ka sali, a publiku da ustane i sedam sekundi aplaudira, što su gledaoci i učinili, ali je aplauz trajao i znatno duže.



Publika je burno pozdravila i irski filmski par Niasu Ni Kinon i Dejvida Rejna, koji je u Beograd stigao maltene pravo sa Sandensa, gde je njihov dokumentarac o obrazovanju u jednom internatu “In loco parentis” počeo da “osvaja Ameriku”, kako je istakao Popović.

Film “In loco parentis” osvojio je i beogradsku publiku pozitivnom energijom i nepretencioznošću, kakvi su i glavni akteri – učitelji u jednoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj, skromnog ponašanja, ali zahtevni prema učenicima, koje pokušavaju da učine ljudima, da izvuku iz njih maksimum i učine da postanu samosvesne osobe. To čine kroz školske, ali i različite druge aktivnosti, koje kamera neprimetno beleži.

Niasa Ni Kinon, jedna od najpoznatijih irskih dokumentarista, i iskusni producent i reditelj Dejvid Rejn, dobitnik Bafte, životni su i autorski par koji je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat svog posmatračkog dokumentarca koji prati godinu dana u životima dvoje inspirativih učitelja u Irskoj.

Škola Hedforft, koja podseća na Hogvorts iz serijala o Hariju Poteru, već je gotovo 50 godina dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u pođednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu-rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu je ključ za vezu sa decom knjiga i ona koristi sve načine da zainteresuje decu koja sede kao paralisana kada ih povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.

“Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo”, naveli su autori o svom filmu.

Festival “7 veličanstvenih” počeo je 1. februara dirljivim filmom “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom”, a jedino autorka tog dokumentarca Kozima Lange nije mogla da dođe u Beograd – zbog poodmakle trudnoće.

Publika je imala priliku da vidi i filmove “Austerlic” Sergeja Loznice, “Izgaranje” Žeroma le Mera, “Homo Sapiens” Nikolausa Gajrhaltera, “Normalni autistični film” Miroslava Janeka, te “Žena i glečer” Audriusa Stonisa, koji je već dva puta gostovao na “7 veličanstvenih”.

(SEEcult.org)

16. Festival iranskog filma



Festival iranskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, svečano otvoren 8. februara, predstavlja izbor filmova nastalih u protekle tri godine, a deo je šire manifestacije koja se tradicionalno održava u Srbiji povodom Dana državnosti Irana.

Otvarajući 16. Festival iranskog filma, ambasador Irana u Srbiji Husein Abdulahi zahvalio je Jugoslovenskoj kinoteci na dobroj saradnji, koja doprinosi boljem međusobnom upoznavanju naroda dveju zemalja.

“Neki istoričari smatraju da Iranci i Srbi vode poreklo iz istog korena. Ono što ja vidim jeste da su srdačnost i gostoljubivost karakteristične osobine za oba naša naroda”, izjavio je ambasador Abdulahi i pozvao publiku da poseti i druge programe (koncerte i izložbe) u okviru Nedelje iranske kulture u Beogradu koja je počela 7. februara u Etnografskom muzeju.

“Uveren sam da su takve kulturne manifestacije dobar temelj za približavanje dva naroda”, rekao je Abdulahi i dodao da je za nekoliko meseci, od kada je imenovan za ambasadora u Srbiji, uvideo dosta sličnosti.

Povodom iranske kinematografije, Abdulahi je istakao da njegova zemlja veliku godišnju produkciju i značajne, svetski poznate reditelje. Posebno je pomenuo Abasa Kjarostamija, dobitnika Zlatne palme (Ukus trešanja, 1997.), kao autora koji se fokusirao na suptilno prikazivanje međuljudskih odnosa i društvenih prilika, stavljajući u prvi plan prijateljstvo, pozitivne ljudske vrednosti.



Na otvaranju 16. Festivala iranskog filma prikazana je društvena i porodična drama iz savremenog života “Melburn” (2014), u režiji Nime Džavidija (Javidi), koja će biti reprizirana 9. februara u 18 sati. Taj film o mladom iranskom paru koji namerava da nastavi studije u Melburnu, ali se nenadano uoči avionskog leta upliće u tragičan događaj, prikazan je premijerno na otvaranju Nedelje kritike na Filmskom festivalu u Veneciji 2014.

Uoči svečanog otvaranja prikazan je i jedan stariji film - “Gde je kuća moga druga?” iz 1987. godine, u režiji Kjarostamija (1940-2016).

Do 12. februara po dve projekcije (premijerno u 20 i narednog dana u 18 sati) imaće filmovi “Riba i mačka” Šahrama Mokrija (Shahram), “Telohranitelj” Ebrahima Hatamikie i “Gde su mi cipele” Kiumarsa Purhamada (Poorahmad), dok će u završnici biti prikazan “Slatki ukus mašte” Kamala Tabrizija.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović istakao je pred mnogobrojnom publikom i zvanicama da su ambasada i Kulturni centar Irana ustanove sa kojima Kinoteka ima jednu od najdužih i najuspešnijih saradnji u oblasti predstavljanja nacionalnih kinematografija.

Vujović je podsetio da su, osim Festivala iranskog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci organizovani i drugi programi iranske kinematografije, kao što je bila filmska revija 2016. godine povodom Sajma knjiga na kojem je Iran bio počasni gost.

Uporedo sa Beogradom, Festival iranskog filma organizovan je i u Kulturnom centru Novog Sada, a obuhvata filmove “Pomahnitali top” (Abolhasan Davudi), “Pet zvezdica” (Mahšid Afšarzadeh), “Bazen za crtanje” (Maziar Miri), “Kolevka za majku” (Panahbarkoda Rezaee) i “Živi bili!” (Afšin Hašemi, Mohen Garaei).

U Srbiji u okviru Nedelje iranske kulture gostuje i grupa Esfahan Naghme Art.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Festivala iranskog filma nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Berlinale podseća na Sencova



Berlinski filmski festival i ove godine staje u odbranu savremenih disidenata i političkih zatvorenika, a ovoga puta u pitanju je ukrajinski reditelj Oleg Sencov (Sentsov), koga je ruski sud proglasio u avgustu 2015. krivim za terorizam i osudio na 20 godina zatvora.

Premijera filma “The Trial” o Sencovu je 11. februara na 67. Berlinalu, uz razgovor sa članovima Evropske filmske akademije, koja je ranije već, uz podršku na stotine filmskih umetnika i radnika, apelovala na ruske vlasti da oslobode Sencova, osuđenog za učešće u planiranju podmetanja eksplozivnih naprava na javnim mestima, izazivanje požara u kancelarijama stranke "Jedinstvena Rusija" na Krimu, kao i za pripremanje drugih sličnih napada.

Film “The Trial” reditelja Askolda Kurova biće prikazan i 12, 14. i 16. februara u programu specijalnih projekcija na Berlinalu, a na njegov slučaj podseća i sama Ukrajina, koja je pripremila raznovrsne propagandne sadržaje na svom štandu na Evropskom filmskom marketu.

Aktivista na Majdanu, rođen na Krimu, Sencov je posle ruske aneksije Krima postao aktivan protivnik političkih poteza Moskve. U maju 2014. godine uhapsile su ga ruske snage bezbednosti i prebacile u Moskvu, a posle više od godinu dana provedenih u pritvoru, osuđen je na 20-godišnju kaznu zatvora. Sencov nije priznao krivicu, a prema navodima autora filma, osuđen je uprkos nedostatku dokaza.



Reditelj Kurov prati u filmu suđenje i pokušaje porodice Sencova, kao i njegovih advokata i prijatelja da pobiju optužbe. Njegov slučaj inspirisao je proteste širom sveta.

Prema navodima autora filma, slučaj Sencova predstavlja modernu verziju apsurdne i zastrašujuće kafkijanske priče o tome kako svako danas može da postane žrtva nemilosrdne državne mašinerije.

Film dokumentuje i solidarnost sa Sencovom koju su izrazili autori kao što su Agnješka Holand (Agnieszka Holland), Ken Louč (Loach) i Pedro Almodovar, kao i EFA, koja započinje obeležavanje svoje 30-godišnjice filmom “The Trial” kako bi još jednom zatražila njegovo oslobađanje iz zatvora.

Dokumentarac o Sencovu, koji je debitovao filmom “Gamer”, nastao je u koprodukciji Estonije, Poljske i Češke.

Reditelj Kurov rođen je u Uzbekistanu, a živi u Rusiji od početka 90-ih. Jedan je od autora nagrađivanog dokumentarca “Winter, Go Away!” (2012), kao i reditelj filmova “Leninland” (2013) i “Children 404” (2014). Posebno je posvećen temi ljudskih prava i društvenim konfliktima u savremenoj Rusiji.

Povodom slučaja Sencova, i na društvenim mrežama pokrenuta je kampanja za njegovo oslobađanje (#ReleaseOlegSentsov, #FreeOlegSentsov), kao i onlajn peticija kojom je njegovu slobodu zatražilo više od 36.000 potpisnika.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/151766291

Pobednik Trajbeke na Beldocsu



Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs u Beogradu prikazaće u desetom izdanju u maju, uz pet već najavljenih filmova sa nedavnog Sandensa, i pobednički film Trajbeke - rediteljski debi snimatelja Krejga Atkinsona “Do Not Resist” o rapidnoj militarizaciji njujorške policije.

Atkinson će gostovati na Beldocsu sa producentkinjom svog filma Lorom Hartrik, najavili su organizatori.

Atkinson se proslavio kao kamerman višestruko nagrađivanim filmom “Detropia”, a film “Do Not Resist”, koji će biti prikazan na 10. Beldocsu u okviru međunarodnog takmičarskog programa, sam je i režirao, i snimao, te montirao i producirao.

Radnja filma “Do Not Resist” počinje na ulicama Fergusona, u državi Misuri, gde zajednica žali zbog smrti Majkla Brauna... Iz te perspektive, film nudi zapanjujući pogled na trenutno stanje u američkoj policiji i uvid u njenu budućnost. Atkinsonov film stavlja gledaoce u sam centar zbivanja – od vožnje sa SWAT timom Južne Karoline i prikaza policijskog treninga tokom seminara, u okviru kojeg uče o važnosti “pravednog nasilja”, do kongresne rasprave povodom širenja vojne opreme u odeljenjima policije u provinciji. Sve se to odigrava pre samog istraživanja u kojem se ispituje dokle nove kontroverzne tehnologije, uključivši i predvidljive policijske algoritme, mogu da ih odvedu dalje, istakao je Beldocs.

Film “Do Not Resist” je, nakon premijere u Njujorku, dobio sjajne kritike – “Holivud Riporter” napisao je da je u pitanju jedno od najboljih savremenih dokumentarnih filmova, koji pokazuje “tiho uznemirujući pogled na policiju u Americi danas”, a “Varajeti” da je Atkinson izoštrio priču o “programu Vlade o promeni vojne opreme u sprovođenju zakona širom zemlje”.

“Ovaj film koristi dokumentaristiku da prodre dublje u svet kinematičkog iskustva. Bili smo zadivljeni rediteljskim debijem snimatelja, koji je već dokazan u ovom poslu. ‘Do Not Resist’ baca novo svetlo na zastrašujuću priču o militarizaciji policije. Na ubitačan način, reditelj koristi neverovatne pristupe kako bi prikazao moć i silu iznutra”, navela je filmska kritika.

Jubilarni, 10. Beldocs biće održan od 8. do 15. maja paralelno u nekoliko beogradskih dvorana, a prikazaće više od 80 filmova u različitim programskim celinama.

Otvaranje i zatvaranje jubilarnog izdanja Beldocsa biće u Sava centru, a ostali programi u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine, u Velikoj sali Jugoslovenske kinoteke i sali “Dinko Tucaković” u Muzeju Jugoslovenske kinotejke.

Prvi put, u okviru Beldocsa biće održan i market dokumentarnih filmova, sufinansiran sredstvima programa "Kreativna Evropa” Evropske unije.

(SEEcult.org)

Glavni program 45. Festa



Glavni program 45. Festa u Beogradu nudi 15 filmova iz 12 zemalja, a kao i ranijih godina, reč je o tematski, stilski i žanrovski različitim ostvarenjima, koja se bave pitanjima terorizma, etičkim dilemama, nesvakidašnjim sudbinama, bračnim intimama, odrastanjem, prijateljstvom… a objedinjuje ih promišljen i odvažan stav autora.

Filmovi u tom programu takmiče se za nagradu Beogradski pobednik, a žirijem predsedava srpski reditelj Srdan Golubović, koji je i predsednik Saveta Festivala autorskog filma.

Dva filma u Glavnom programu 45. Festa, koji će biti održan od 24. februara do 5. marta, bave se jednom od najaktuelnih tema današnjice – terorizmom, a to su “Crni vetar” Huseina Hasana Alija (Irak, Sirija) i “Lajla M.” holandske autorke Mijke de Jong. “Crni vetar” se bavi terorizmom kroz prizmu ljubavne priče u okupiranom Sindžaru, a “Lajla M” je moderan ženski pogled na islamofobiju koja vlada Evropom, i to iz perspektive mlade i radikalne muslimanke.

Iranska kinematografija je tokom poslednje dve decenije jedna od vodećih u svetu, a na 45. Festu predstavljaju je filmovi “Inverzija” Behnama Behzadija, koja se bavi preispitivanjem liberalnih ubeđenja mlade žene iz Teherana, i “Malarija” Parviza Šahbazija, u kojoj prilično slobodnoumna devojka lažira svoje kidnapovanje pred bratom i ocem.

Iz Rusije dolaze filmovi “(M)Učenik” Kirila Serebrenikova, priča o etičkim previranjima jednog mladića, te “Pikova dama” Pavela Lungina, koji se bavi nesvakidašnjom sudbinom žene za kartaškim stolom. Posebno je eskcentričan grčki festivalski, pa i bioskopskog hit, “Toplotni udar” Argirisa Papadimitropulosa, izrazito duhovit film koji se bavi izvitoperenim odnosom prema bliskosti.

“Eva” Haima Tabakmana (Izrael) je intimna priča o braku koji biva uzdrman kada suprug otkriva da na drugom kraju grada, u stanu koji se vodi na njegovo ime, živi nepoznati muškarac.

U konkurenciji su još i “Hartston” Gudmundura Arnara Gudmundsona (Danska, Island), priča o odrastanju dva dečaka u malom ribarskom selu na Islandu, “Ovi dani” Đuzepea Pičionija (Italija), priča o četiri prijateljice koje na putu preispituju svoje odnose i planove za budućnost, kao i “Toril” Lorena Tejsiera (Francuska), intrigantni triler o mladom čoveku koji odlučuje da počne sa uzgajanjem marihuane kako bi mogao da plati račune.

Slovačko-češko ostvarenje “Učiteljica” Jana Hrebejke je drama smeštena u Bratislavi tokom poslednjih godina komunističke vladavine, a bavi se odnosima moći u jednoj srednjoj školi.

Region u glavnom takmičarskom programu predstavljaju čak tri ostvarenja, a od toga jedan iz Slovenije: “Noćni život” Damjana Kozolea, psihološka drama u kojoj se sredovečna žena bori sa iznenadnom smrću svog supruga.

Jedan od dva filma iz Hrvatske je treći dugometražni film “Goran” Nevia Marasovića, pitoreskni triler, neobično stilizovan i odsečan, čija celokupna estetika podseća na skandinavska ostvarenja. Scenario, inače, i potpisuje Germund Gisvold, norveški autor.

Hrvatska u glavnom takmičarskom programu 45. Festa ima i debitantski film mlade hrvatske rediteljke Hane Jušić, koje se nalazi među najvećim prošlogodišnjim osveženjima u regionalnim kinematografijama. “Ne gledaj mi u pijat” govori o skučenosti u svakom smislu, materijalnom i figurativnom, i to kroz vizuru mlade glavne junkinje.

Fest će biti otvoren 24. februara u Sava centru filmom “Na mlečnom putu” Emira Kusturice, u prisustvu glavne zvezde Monike Beluči, a do 5. marta predstaviće premijerno još oko 95 filmova, među kojima su i festivalski hitovi, kandidati za Oskara, autorska dela, subverzivna ostvarenja i radovi filmskih autora manje poznatih kinematografija.

Kusturičin film “Na mlečnom putu” biće prikazan van konkurencije.

Osim za Kusturičin film, koji je rasprodat, za sada je najveće interesovanje publike i za filmove “Mančester na moru”, “Kraljica Španije”, “Tišina”, “Džeki”, “Paterson”, “Ona”, “Tajni zapis”, kao i za film “Noćne zveri” Toma Forda.

Karte za 45. Fest koštaju od 300 do 400 – u zavisnosti od termina i dvorane.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

Žiri Glavnog programa Festa



Žirijem Glavnog takmičarskog programa 45. Festa, u kojem će biti prikazano 15 filmova iz 12 zemalja, predsedava srpski filmski reditelj Srdan Golubović, a članovi su glumci Sergej Trifunović i Branka Katić iz Srbije, producent Čedomir Kolar iz Francuske i hrvatski filmski reditelj i producent Dalibor Matanić.

Filmovi u Glavnom takmičarskom programu u konkurenciji su za nagradu Beogradski pobednik, a odlikuje ih tematska, stilska i žanrovska različitost, kao i promišljen i odvažan stav autora koji se bave pitanjima terorizma, etičkim dilemama, nesvakidašnjim sudbinama, bračnim intimama, odrastanjem, prijateljstvom…

Predsednik Festovog žirija Srdan Golubović autor je nagrađivanog filma “Krugovi” (2013) o tragičnom ubistvu mladog Trebinjca Srđana Aleksića ratnih 90-ih, kao i filmova “Klopka” (2007) i “Apsolutnih sto” (2001). Za vreme studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem danas radi kao profesor, snimio je više kratkih igranih filmova, među kojima je najpoznatiji “Trojka”. Takođe, 1995. režirao je treću priču iz generacijskog rokenrol omnibusa “Paket aranžman” (Herc minuta). Jedan je od osnivača filmske kuće Baš Čelik i predsednik Saveta Festivala autorskog filma u Beogradu.

Sergej Trifunović započeo je karijeru filmovima Gorana Paskaljevića “Tuđa Amerika” i Gorčina Stojanovića “Ubistvo sa predumišljajem”, a igrao je, između ostalog, i u filmovima “Stršljen”, “Bure baruta”, “Ljubavnici”, “Munje!”, “Profesionalac”, “Kad porastem biću Kengur”, “Karaula”…

Branka Katić, koja živi i radi u Velikoj Britaniji, debitovala je na filmu kao tinejdžerka - ulogom u komediji “Nije lako sa muškarcima”. Zapažene uloge ostvarila je u serijama “Policajac sa Petlovog brda”, “Bolji život” i “Otvorena vrata”, a među mnogobrojnim filmovima u kojima je igrala su i “Lepa sela lepo gore”, “Jagoda u supermarketu”, “Ubistvo sa predumišljajem”, “Mi nismo anđeli”, “Rane” i “Crna mačka, beli mačor”.

Producent Čedomir Kolar, poreklom iz Hrvatske, završio je filmsku akademiju u Beogradu, a aktivan je već 30 godina u filmskoj industriji. Tokom karijere je radio na velikom broju regionalnih i inostranih filmova, kao i međunarodnih koprodukcija. Među njima su i Oskarom nagrađeni film “Ničija zemlja” Danisa Tanovića, kao i “Pre kiše” Milča Mančevskog, koji je bio nominovan za Oskara. S Markom Bašetom i Danisom Tanovićem osnovao je 2003. godine producentsku kuću A.S.A.P. Films, koja je od tada stala iza nekoliko značajnih i nadolazećih rediteljskih imena, poput Aktama Arina Kubata i Riteša Batre.

Dalibor Matanić debitovao je igranim filmom "Blagajnica hoće ići na more" (2000), za koji je dobio "Brezu" za najboljeg režisera debitanta u okviru Pulskog filmskog festivala, a u Kotbusu nagradu za najboljeg evropskog reditelja debitanta. U scenarističkoj saradnji sa Matom Matišićem režirao je film "Fine mrtve djevojke" (2002), a zatim je 2009. snimio film "Kino Lika", prema istoimenoj knjizi Damira Karakaša. Autor je i koautor višestruko nagrađivanih dokumentarnih filmova "Derbi" (1996), "Metropola" (1998), "Bag" (1999), "Sretno" (1999), "Kad naša glazba zagrmi" (2000), te brojnih video-spotova i reklama. Član je Evropske filmske akademije i dobitnik nagrade za kulturu Grada Zagreba.

Fest će biti otvoren 24. februara u Sava centru filmom “Na mlečnom putu” Emira Kusturice, u prisustvu glavne zvezde Monike Beluči, a do 5. marta predstaviće premijerno još oko 95 filmova, među kojima su i festivalski hitovi, kandidati za Oskara, autorska dela, subverzivna ostvarenja i radovi filmskih autora manje poznatih kinematografija.

Kusturičin film “Na mlečnom putu” biće prikazan van konkurencije.

Karte za 45. Fest koštaju od 300 do 400 – u zavisnosti od termina i dvorane.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/45FEST-program-2017.pdf

(SEEcult.org)

Horvatov izbor filmova



Muzej Jugoslovenske kinoteke prikazuje od 15. do 17. februara izbor filmova koji je sačinio hrvatski filozof i aktivista Srećko Horvat, jedan od osnivača zagrebačkog festivala Subverziv, Filozofskog teatra, kao i panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope (DiEM 2025).

Horvat je za program “Moj izbor” odabrao devet filmova, počev od britanskog “Čoveka u belom odelu” (1951) Aleksandera Mekkendrika (Alexander Mackendrick) i američkih “Dan kada je Zemlja stala” (1951) Roberta Vajza (Wise) i “Invazija trećih bića” (1956) Dona Zigela (Siegel).

Prema izboru Horvata, 16. februara biće prikazani filmovi “Poslednja obala” (1959) Stenlija Krejmera (Stanley Kramer), sa Avom Gardner i Gregorijem Pekom (Gregory Peck) u glavnim ulogama, te “Alfavil” (1965) Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard), sa Anom Karinom (Anna Karina), i “THX 1138” (1971) Džordža Lukasa (George Lucas).

Za završnicu Horvatovog ciklusa najavljeni su “TV mreža” (1976) Sidnija Lameta (Sidney Lumet), “Oni žive” (1988) Džona Karpentera (John Carpenter) i danski film “Kad ima ljubavi” (2003) Tomasa Vinterberga (Thomas), sa Hoakinom Finiksom (Joaquin Phoenix) i Kler Dejns (Claire Danes) u glavnim ulogama.

Rođen 1983. godine u Osijeku, Horvat je u žižu interesovanja javnosti došao zahvalјujući knjizi “Protiv političke korektnosti”, koja je na srpskom objavljena 2007. u “Biblioteci XX vek”. Autor je više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, a svojim delovanjem profilisao se u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.

Sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom je objavio na engleskom knjigu “Što Europa želi?”, koja je u međuvremenu prevedena na niz jezika. Nakon angažovanja na Subversive festivalu u Zagrebu, Horvat je 2014. pokrenuo Filozofski teatar u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, smatrajući da je veza filozofije i pozorišta uvek bila jača od veze između filozofije i bilo kojeg drugog medija. Isti program pokrenut je i u Narodnom pozorištu u Beogradu krajem 2015. godine.

Horvat je aktivan i u okviru panevropskog pokreta DiEM25 za demokratizaciju Evrope, koji je pokrenuo sa bivšim grčkim ministrom finansija Janisom Varufakisom i drugim evropskim aktivistima i intelektualcima.

Filmovi su na programu u terminima od 17, 19 i 21 sat u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a cena ulaznice je 150 dinara.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Politički ton ceremonije Bafta



Nagrađivani mjuzikl “La La Land” trijumfovao je na dodeli nagrada Britanske filmske akademije (Bafta) u Londonu, osvojivši priznanja u pet kategorija, uključujući za najbolji film, režiju Demijana Čazela i najbolju glumicu (Ema Stoun), dok je najboljim britanskim filmom proglašen socijalno angažovani “Ja, Danijel Blejk” Kena Louča, koji je iskoristio priliku za još jednu lekciju političkom establišmentu.

Nakon trijumfa na dodeli Zlatnog globusa, a uoči dodele Oskara – za koji je nominovan u čak 14 kategorija, “La La Land” osvojio je 12. februara na ceremoniji u Rojal Albert Holu i nagrade Britanske akademije za originalnu muziku (Džastin Harvic) i kameru (Linus Sandgren). U šest ostalih kategorija u kojima je bio nominovan Čazelov film bolje su prošli konkurenti.

Glavna glumica Ema Stoun bila je među pobednicima koji su svoje govore posvetili aktuelnoj situaciji u svetu, mada novi američki predsednik Donald Tramp nije eksplicitno pomenut.

“U vremenu koje nas toliko deli mislim da je ovo specijalna prilika da se okupimo i zahvalimo BAFTA, proslavimo kreativnost i način na koji ona prelazi granice i pomaže ljudima da se osete malo manje sami”, rekla je Ema Stoun, koja je nominovana i za Oskara za glavnu žensku ulogu, a na dodeli Bafta nadmašila je Meril Strip, Ejmi Adams, Emili Blant i Natali Portman.

Kraći politički govor, kako se i očekivalo, održao je i filmski veteran Ken Louč, koji je već na početku ceremonije, kojoj su prisustvovali i vojvoda i vojvotkinja od Kembridža Vilijam i Kejt Midlton, osudio je britansku vladu zbog odnosa prema najosetljivijim socijalnim grupama.

Zahvaljujući na nagradi za film “Ja, Danijel Blejk”, Louč je ujedno zahvalio Bafta i zato što “prepoznaje istinu” koju nosi njegov film o borbi siromašnih da prežive u okrutnom britanskom sistemu socijalne pomoći. Kako je rekao Louč, tu istinu već stotine hiljada ljudi u Britaniji dobro zna.

“Najosetljiviji i najsiromašniji tretirani su od vlade sa takvom brutalnošću da je to ponižavajuće, brutalnošću koja se proširila i na to da odbacujemo izbeglu decu kojoj smo obećali pomoć, što je takođe sramota”, rekao je Louč, dobitnik Zlatne palme u Kanu za film “Ja, Danijel Blejk”.

“Mančester na moru” dobio je nagradu za najbolji originalni scenario, čiji je autor reditelj tog filma Kenet Lonergan.

Kejsi Aflek, koji je dobio nagradu Bafta za glavnu mušku ulogu u filmu “Mančester na moru”, nije pominjao politiku za vreme govora, ali je kasnije izjavio da je u bekstejdžu razgovarao sa Meril Strip i zahvalio joj na govoru o Trampu na dodeli Zlatnog globusa.

“Rekao sam joj koliko je njen govor na dodeli Zlatnog globusa značio svima nama i koliko sam zahvalan što je to uradila i što je malo otvorila vrata, da je OK pričtai o tim temama i da nije bitno to što smo glumci, jer nam je dat mikrofon i možemo da progovorimo o svemu”, rekao je Aflek, dodajući da mu je Meril Strip, za koju je Tramp rekao da je “precenjena glumica”, odgovorila: “Mislim da je nada tu negde iza ugla”.

Aflek je nominovan i za Oskara za ulogu u filmu “Mančester na moru”, koji je na dodeli Bafta osvojio i nagradu za najbolji originalni scenario Keneta Lonergana, reditelja tog filma.

Po devet nominacija imali su filmovi “Arrival” i “Noćne zveri”, ali je samo “Arrival” odneo jednu nagradu, i to za najbolji zvuk, dok je novi film Toma Forda ostao potpuno praznih ruku.

Nagradu za najbolji kratki britanski film dobio je "Home" (Shpat Deda, Afolabi Kuti, Daniel Mulloy, Scott O’Donnell), nastao u koprodukciji sa Kosovom (Dokufest), koji govori o britanskoj porodici koja usred evropske izbeglicke krize odlazi na odmor, ali u ratnu zonu - na Kosovo.

Reditelj Danijel Meloj izjavio da je mnogim ljudima u sru ljubav i u duši saosećanje, te da bi to trebalo da se odrazi i na politike vlada širom sveta - u odnosima sa drugim zemljama, koji bi trebalo da budu lišeni rasizma, homofobije i islamofobije.

Najboljim filmom koji nije na engleskom proglašen je mađarski “Saulov sin” Lasla Nemeša.

Svi dobitnici nagrada Bafta

(SEEcult.org)

Povratak



Igrani film “Povratak” reditelja i scenariste Predraga Jakšića imaće beogradsku premijeru 21. februara u Sava centru, gde će se zajedno sa autorskom i međunarodnom glumačkom ekipom publici pokloniti i slavni američki glumac Džon Sevidž (John Savage), poznat po ulogama u filmovima “Kosa” i “Lovac na jelene”.

Glavnu ulogu - Stiva Petrovića, koji se posle mnogo godina vraća iz inostranstva u domovinu igra Lazar Rokvud (Rockwood), rođen 1948. u Somboru kao Lazar Rajić. On je pre 40 godina otišao Ameriku, zatim u Kanadu, gde je ostvario veliki broj uloga, a ova mu je prva na srpskom jeziku.

Uz Sevidža i Rokvuda, ostale uloge igraju Dubravka Mijatović, Nik Mankuzo, Majkl Pare, Vesna Stanojević, Rada Đuričin, Bora Đorđević, kao i Milorad Mandić, koji je u međuvremenu preminuo i kome je to poslednja filmska uloga.

Predrag Jakšić je izjavio 17. februara na konferenciji za novinare da mu je čast što je u svom debitantskom filmu imao takve aktere, ističući da su producent Miodrag Jakšić (Arte Beograd) i on imali sjajnu komunikaciju sa čitavom ekipom. Dokaz je i to što ce premijeri prisustvovati Sevidž i Rokvud, rekao je reditelj filma "Povratak", koji je sniman 2015. godine u Somboru, Apatinu i Bezdanu na Dunavu.



Opisujući "Povratak" kao miks drame, trilera, melodrame, pa i neo-vesterna, Predrag Jakšić je istakao da je u fokusu motiv povratka kući.

“To je jedan od najznačajnijih motiva u umetnosti uopšte. U filmu ga tretiramo ne samo na površini, u geografskom smislu, već kao vrlo kompleksan fenomen. Sve što se dešava u filmu je u funkciji tog naslova. Pišući scenario bio sam inspirisan Lazarovom životnom pričom. Ipak, film je fikcija, ali je zanimljivo da je emocija koju je on imao dok je igrao tog povratnika delimično njegova stvarna emocija”, izjavio je Jakšić.

Kako je dodao, u filmu je snažan i motiv ljubavi, kao i motiv smisla.

“Pitanje povratka smo postavili kao egzistencijalno pitanje, ali u jednoj dinamičnoj priči, prateći unutrašnji ritam glavnog junaka. U zavisnosti od njegovog psihološkog stanja, menja se i ritam filma”, rekao je Jakšić.



Što se tiče osnovnog sadržaja, glavni lik je čovek koji dolazi u grad u kojem ga niko ne zna i koji ima svoju tajnu. Za njim dolaze njegovi prijatelji iz Amerike da bi ga vratili nazad, a malo selo u Vojvodini postaje živo kao nikada do tada. Osećajući krivicu zbog toga što je u Srbiji ostavio i izneverio one koji su ga podigli, a u Americi nije uspeo da zaštiti svoju novu porodicu, junak je, rastrgnut sumnjom, nesposoban da objektivno sagleda stvarne događaje oko sebe. Lakše prihvata neverovatne nego očigledne odgovore, ne znajući pritom ni da li se vraća kući time što dolazi u zavičaj ili time što će se iz zavičaja vratiti u tuđinu u kojoj je proveo čitav život.

“Tu vestern strukturu umetnuli smo u nešto mnogo ozbiljnije. To sam radio svesno, jer sam želeo da pojačam i produbim priliku koju sam imao da u istom filmu radim sa velikim srpskim i velikim američkim i kanadskim glumcima”, rekao je Jakšić.



Džon Sevidž je zahvalio producentima što su ga vratili u Srbiju, dodajući da su ga u ovaj projekat u prvom redu doveli prijatelji.

Osvrćući se na temu filma, rekao je da se na putovanjima tokom karijere često susretao sa činjenicom da je povratak svojim korenima, nasleđu, duhovnosti… nešto što je jako bitno za ljude u celom svetu.

“Igram lik koji je kao neki duh, nosi tajnu. Bez obzira da li ovaj film zovemo trilerom, psihološkom dramom ili nekako drugačije, ono što je za mene bitno jeste osećaj ljudskosti koji se probija iz priče”, rekao je Sevidž, ističući da mu se jako svideo duh koji je vladao tokom snimanja, atmosfera zajedništva.

“Iako ne govorimo isti jezik postali smo prijatelji. Igrali smo se zajedno, delili energiju. Nakon takvih snimanja osećam da sam nešto dobio”, rekao je Sevidž, koji je igrao i u filmu Darka Bajića “Bićemo prvaci sveta”, a povodom premijere 2015. godine Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, najveće priznanje te utanove.

Sevidž je rekao i da je ponosan na to što je deo ekipe Jašićevog filma.



Vesna Stanojević, koja već dve decenije živi i radi u Londonu, izjavila je da joj je drago što je bila u prilici da podrži ovaj projekat.

“Mladi reditelj je uradio autorski film o nečemu što ga zanima. Zabavio se i jednom ljubavnom pričom u kojoj ima dosta pameti i stvari koje nas muče i na istoku i na zapadu”, rekla je ona, dodajući da će ova priča o povratku biti vrlo zanimljiva za “mnoge naše koji žive preko”.

Rada Đuričin je rekla da ima malu ulogu, ali da su joj se dopali i scenario i ekipa.

“Kao prijatelj porodice Jakšić, želela sam da makar prođem kroz prvenac dragog Peđe”, izjavila je Rada Đuričin.

Želje za uspeh filma izrazili su posredstvom video poruka Nik Mankuz i Majkl Pare, koji su se prisetili i zanimljivog rada, ali i provoda tokom snimanja. “Zovite me opet”, poručio je Pare.

Pre Beograda, “Povratak” će biti prikazan 19. februara u Somboru, 20. februara u Novom Sadu, a zatim i u ostalim gradovima.

Početkom marta učestvovaće na festivalu u Sofiji, koji dodeljuje specijalnu nagradu Sevidžu, a potom i na festivalima u Izraelu, Indiji i drugim.

*Foto: Povratak

(SEEcult.org)

Srpski film na 45. Festu



Program Srpski film na 45. Festu u Beogradu predstavlja sedam ostvarenja, od kojih će dva imati nacionalne premijere – “Afterparti” Luke Bursaća i “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića, koji je upravo imao prvo javno prikazivanje na 67. Berlinalu.

Nacionalni program na 45. Festu karakterišu filmovi raznoliki u pogledu žanra i stila, a organizatori kao posebno zanimljivo izdvajaju to što su i reditelji različitih generacija, pa je i tematski opseg te selekcije širok i raznovrstan.

“Afterparti” Luke Bursaća je drugi dugometražni film tog mladog reditelja, koji je postao poznat kratkometražnim filmovima gotovo futurističke vizuelne estetike, koji u fokusu imaju mahom priče o odrastanju njegovih vršnjaka. Nakon “Tmine”, koja koketira sa urbanom naučnom fantastikom, Bursać se vraća filmom o harizmatičnom beogradskom šankeru koji pokušava da se oproba u svetu glume. Glavnu ulogu tumači Rade Ćosić, koji je i izvršni producent filma.



Bojan Vuletić je imao uspešnu svetsku premijeru svog novog ostvarenja “Rekvijem za gospođu J.” na 67. Berlinalu, u okviru programske selekcije “Panorama”. Nakon “Vodiča kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem”, Vuletić predstavlja film o skromnoj sredovečnoj ženi i bivšoj administrativnoj službenici koja na godišnjicu smrti svog muža planira da se ubije, ali nailazi na birokratske prepreke. Glavnu ulogu tumači nagrađivana glumica Mirjana Karanović.

Film “Rekvijem za gospođu J.” rađen je u koprodukciji sa partnerima iz Bugarske (Geoploly Film) i Makedonije (Skopje Studio), Rusije (Alexsander Rodnyansky) i Francuske (Surprise Alley), a izvršni producent je beogradski Art & Popcorn (Miroslav Mogorović).



“Dnevnik mašinovođe” Miloša Radovića, nakon učešća na niz festivala, duhovita je i tragična priča o neobičnoj sudbini mašinovođa koji svake godine usmrte veliki broj ljudi tokom svog naizgled ne tako stresnog posla. Istovremeno, to je i stilizovana priča o odrastanju, te prijateljstvu, porodici i ljubavi, u kojoj glavnu ulogu tumači Lazar Ristovski.

Nacionalni program 45. Festa nudi i komediju “Jesen samuraja” scenariste Dimitrija Vojnova i reditelja Danila Bećkovića, autorskog dvojca koji toji i iza bioskopkog hita “Mali budo”. U pitanju je ljubavna priča o profesionalnom karatisti, koji po završetku karijere upada u niz suludih situacija u pokušaju da nađe pravi posao.

U selekciji Srpski film je još jedno žanrovsko otvarenje - psihološki triler “Inkarnacija” debitanta Filipa Kovačevića, diplomiranog matematičara. Glavni junak je čoveku koji se budi iznova i iznova, na trgu u neimenovanom gradu, a tragajući za sopstvenim identitetom dolazi do brojnih neočekivanih i neprijatnih sazanja. Pitanje koje film “Inkarnacija” postavlja je da li će on uspeti da se suprotstavi svojoj prošlosti.



Selekcija Srpski film nudi i dva filma koja su imala domaću premijeru na prošlogodišnjem Festivalu autorskog filma - “Svi severni gradovi” Daneta Komljena i “Vetar” Tamare Drakulić.

“Svi severni gradovi” je debitantski dugometražni film Komljena, koji je snimio prethodno nekoliko uspešnih kratkometražnih i eksperimentalnih filmova. “Svi severni gradovi” je priča o Bobanu i Borisu koji se nalaze odvojeni od sveta, među nizom napuštenih bungalova. To je ogled o krhosti ljubavi i sirovi osvrt na izolovanost.

Beogradska rediteljka Tamara Drakulić publici je poznata po dugometražnim indi ostvarenjima “Ljuljaška” i “Okean”, a sada se predstavlja poetičnim filmom “Vetar” - pričom o odrastanju 16-godišnje devojčice koja je smeštena na obalu mora.

Fest će biti otvoren 24. februara u Sava centru filmom “Na mlečnom putu” Emira Kusturice, u prisustvu glavne zvezde Monike Beluči, a do 5. marta predstaviće premijerno još oko 95 filmova, među kojima su i festivalski hitovi, kandidati za Oskara, autorska dela, subverzivna ostvarenja i radovi filmskih autora manje poznatih kinematografija.

Kusturičin film “Na mlečnom putu” biće prikazan van konkurencije.

Glavni program 45. Festa nudi 15 filmova iz 12 zemalja, a kao i ranijih godina, reč je o tematski, stilski i žanrovski različitim ostvarenjima, koja se bave pitanjima terorizma, etičkim dilemama, nesvakidašnjim sudbinama, bračnim intimama, odrastanjem, prijateljstvom…

Karte za 45. Fest koštaju od 300 do 400 – u zavisnosti od termina i dvorane.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

Džarmušov Paterson na Festu



Među filmovima na 45. Festu je i film “Paterson”, novo ostvarenje kultnog američkog reditelja Džima Džarmuša, koji je najpoznatiji po filmovima “Noć na zemlji”, “Pod rukom zakona” i “Slomljeno cveće”.

Paterson je prvi igrani film Džarmuša od 2013. godine i filma “Samo ljubavnici opstaju” o vampirskom svetu, koji je prikazan na Festu 2014.

“Paterson” prati priču o istoimenom glavnom junaku, sanjaru, pesniku i vozaču autobusa u istoimenom gradu u Americi. Dok Paterson uživa u svakodnevnoj rutini vožnje autobusa i pisanja poezije u svoju svesku, svet njegove supruge Laure se iz korena menja…

Naslovnu ulogu tumači Adam Drajver, jedan od najtraženijih holivudskih glumaca mlađe generacije.

Za Džarmuša je karakteristično što često sarađuje sa poznatim glumcima, daje im uloge nekarakteristične za njih i izvlači njihov maksimum, prikazujući fantastičnu glumačku transformaciju poput one Bila Mareja u filmu “Slomljeno cveće”. Pored Drajvera, tu je i mlada i perspektivna iranska glumica Golšifteh Farahani koja sve češće dobija priliku u holivudskim filmovima A produkcije.

“Paterson” će biti prikazan 2. i 3. marta u Sava centru, 5. marta u Domu omladine, a 6. marta u Centru za kulturu “Vlada Divljan” - bivšoj Ustanovi kulture Palilula, koja je krajem novembra 2016. svečano dobila ime legendarnog beogradskog rok muzičara projekcijom Džarmušovog dokumentarca "Gimme Danger" o Igiju Popu i grupi Studžis.

Fest će biti otvoren 24. februara u Sava centru filmom “Na mlečnom putu” Emira Kusturice, u prisustvu glavne zvezde Monike Beluči, a do 5. marta predstaviće premijerno još oko 95 filmova, među kojima su i festivalski hitovi, kandidati za Oskara, autorska dela, subverzivna ostvarenja i radovi filmskih autora manje poznatih kinematografija.

Karte za 45. Fest koštaju od 300 do 400 – u zavisnosti od termina i dvorane.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/45FEST-program-2017.pdf

(SEEcult.org)

Zlatni medved mađarskoj romansi Ildike Enjedi



Zlatni medved 67. Berlinala dodeljen je mađarskom ljubavnom filmu “O telu i duši” rediteljke Ildike Enjedi (Ildiko Enyedi), čija se radnja događa u budimpeštanskoj klanici, Gran pri žirija dobio je francusko-senegalski reditelj Alen Gomis za dramu “Felicite” o majci u Kongu koja pokušava da pronađe novac za lečenje sina, a nagradu za režiju finski autor Aki Kaurismaki, čija je komedija “Na drugoj strani nade” o aktuelnoj izbegličkoj drami važila za jednog od favorita za glavnu nagradu.

Radnja pobedničkog filma 67. Berlinala, čijim je žirijem predsedavao holandski reditelj Pol Verhoven, smeštena je u klanicu u kojoj dvoje zaposlenih, koji jedva komuniciraju, otkrivaju da svake noći sanjaju isti san - o ljubavi dva jelena u snežnoj šumi.

Autorka Ildike Enjedi, koja živi u Mađarskoj i Nemačkoj, počela je karijeru kao konceptualna umetnica, a poznata je i po filmu “Moj 20. vek” koji je u Kanu 1989. godine osvojio Zlatnu palmu.

U konkurenciji ukupno 18 filmova, nagradu 67. Berlinala za najbolji scenario dodeljen je čileanskom filmu “Fantastična žena” Sebastijana Lelioa o transrodnoj osobi Marini i muškarcu koji naprasno umire od aneurizme, koji je osvojio i Tedi nagradu za najbolji LGBT igrani film. Mnogi kritičari očekivali su da će nagradu za najbolju glumicu odneti Danijela Vega, koja je osvojila kritiku ulogom pevačice u noćnom klubu koja se bori za pravo da prisustvuje sahrani svog znatno starijeg ljubavnika.



“Fantastična žena” je bila i među favoritima za Zlatnog medveda, kao i Kaurismakijev film “Na drugoj strani nade” o sirijskom izbeglici koji tiže u Helsinki u potrazi za političkim azilom, ali nadležni smatraju da situacija u Alepu nije toliko strašna, pa mora da se krije. Utočište nalazi u jednom restoranu sa galerijom ekscentričnih likova, koji talno menja naziv i program kako bi bio u trendu. Kaurismakijevo uverenje da svet može biti lepše i bolje mesto za život remeti jedino krvav susret sa pripadnicima lokalne neonacističke Armije za oslobođenje Finske.

Nagradu “Afred Bauer” dobila je proslavljena poljska rediteljka Agnješka Holand za “Pokot” (u saradnji sa Kasiom Adamik) ženi koja živi sama na rubu šume i započinje seriju ubistava ljudi koje smatra krivim za stradanje volјenog psa. Sve njene žrtve su lovci, a lov je predstavljen kao metafora kulture sile - kako prema prirodi, tako i prema slabijima od sebe.

Srebrnog medveda za najbolju glumicu dobila je Kim Minhee za ulogu u južnokorejskom filmu “On the Beach at Night Alone” reditelja Honga Sangsoa o ženi koja putuje u Hamburg nakon afere sa oženjenim čovekom.

Najboljim glumcem proglašen je Georg Fridrih iz Austrije, nagrađen za ulogu u filmu “Sjajne noći” Tomasa Arslana o putovanju oca i sina u Norvešku za vreme letnjeg solsticija.



Srebrnog medveda za izuzetan umetnički doprinos dodeljen je Dani Bunesku za montažu rumunskog filma “Ana, ljubavi moja” Kalina Petera Necera.

Nagrada za debitantski film, koja je vredna 50.000 evra, a dodelio ju je poseban žiri, pripala je Karli Simon za “Leto 1993”.

Nagradu za najbolji dokumentarni film, takođe vrednu 50.000 evra, dobio je palestinski film “Ghost Hunting” Raeda Andonija o bivšim zatvorenicimau Izraelu koji se prisećaju zatvorksog života i poniženja koja su preživeli.

Zlatnog medveda za najbolji kratki film dobio je “Small Town” Diogo Koste Amarantea.

Među nagrađenima su i animirani kratki film “Ježeva kuća” Eve Cvijanović iz Hrvatske i kratki igrani film “U plavetnilo” Antonete Alamat Kusijanović, natao u hrvatsko-slovenačkoj koprodukciji. Film “Ježeva kuća”, adaptacija poznate basne Branka Ćopića, osvojio je posebno priznanje dečjeg žirija u sekciji “Generacija Kplus”, a članovi međunarodnog žirija dodeli su posebno priznanje filmu "U plavetnilo” koji je prikazan u sekciji “Generacija 14plus”.

Kristalnog medveda u sekciji Generation Kplus osvojio je, inače, dugometražni igrani film “Little Harbour” Ivete Grofove, dok je glavnu nagradu u sekciji “Generacija 14plus” osvojio “Butterfly Kisses” Rafaela Kapelinskog.



Na Berlinalu su tradicionalno dodeljene i nagrade nezavisnih žirija, pa je ekumenski nagradio filmove “O telu i duši” i “Fantastična žena”.

Žiri FIPRESCI, u kojem je bila i filmska kritičarka beogradske Politike Dubravka Lakić, proglasio je najboljim pobednički film “O telu i duši”.

Dodeljene su i nagrade za razvoj filmskih projekata, a medju nagradjenima je i Vladimir Perišić iz Srbije, koji je dobio Arte nagradu u izosu od 6.000 evra za francusko-srpsku koprodukciju “Izgubljena zemlja”.

Na 67. Berlinalu, koji je počeo 9. februara francuskim filmom “Đango” o džez gitaristi Đangu Rajnhartu, u režiji Etijena Komara, prikazano je gotovo 400 filmova iz 70 zemalјa.

Među filmovima na 67. Berlinalu bio je i “Rekvijem za gospođu J.” scenariste i reditelja Bojana Vuletića iz Srbije, s Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi, koji je prikazan u programu “Panorama specijal”, a videće ga i publika 45. Festa u Beogradu.

Berlinski festival, čiji budžet prelazi 25 miliona evra, tradicionalno je protekao i u kritičkom duhu o aktuelnoj političkoj situaciji, a posebno na meti je bio novi američki predsednik Donald Tramp.

Holivudska zvezda Ričard Gir optužio je Trampa da podstiče zločine motivisane mržnjom i ksenofobijom, a njegov meksički kolega Dijego Luna, član glavnog žirija, kritikovao ga je zbog namere izgradnje zida na američko-meksičkoj granici. Američka glumica Megi Džilenhol, takođe članica žirija, izrazila je uverenje da u SAD ima mnogo građana koji su spremni da pruže otpor novom predsedniku.

(SEEcult.org)

Preminuo Krsto Škanata

http://www.seecult.org/vest/preminuo-krsto-skanata