Filmske novosti...

Đango otvara 67. Berlinale



Berlinski filmski festival biće otvoren 9. februara svetskom premijerom francuskog filma “Đango” o legendarnom džez gitaristi i kompozitoru Đangu Rajnhartu (Django Reinhardt), u režiji Etijena Komara (Etienne Comar).

Komar debituje filmom “Đango” kao režiser, a izgradio je ime na sceni kao scenarista i producent filmova kao što su “O bogovima i ljudima”, “Moj kralj”, “Haute Cuisine”…

Radnja filma “Đango”, koji je u takmičarskom programu 67. Berlinala, događa se 1943. godine u Parizu pod nacističkom okupacijom.

“Đango Rajnhart je bio jedan od najbrilijantnijih pionira evropskog džeza i otac džipsi svinga. ‘Đango’ fascinantno opisuje jedno poglavlje njegovog burnog života i predstavlja uzbudljivu priču o preživljavanju”, izjavio je direktor Berlinala Diter Koslik (Dieter Kosslick), dodajući da Rajnharta, koga igra Reda Kateb, ni stalna opasnost i zločini počinjeni protiv njegove porodice nisu sprečili da svira.

Komar i Aleksis Salatko autori su scenarija filma “Đango” za koji je Rajnhartovu muziku snimio čuveni holandski džez sastav Rosenberg Trio.

Žirijem 67. Berlinala predsedava holandski režiser Pol Verhoven, poznat po filmovima kao što su "Robokap" i "Niske strasti", ali i drugim ostvarenjima različitih žanrova.

Prošle godine Zlatni medved 66. Berlinala pripao je dokumentarnom filmu “Požar na moru” italijanskog reditelja Đanfranka Rozija o izbegličkoj krizi, a trijumfovao je i bosanskohercegovački reditelj Danis Tanović, koji je dobio Gran pri za “Smrt u Sarajevu”, kao i nagradu međunarodnog žirija kritičara FIPRESCI.

(SEEcult.org)

Lav Dijaz gost 10. Kustendorfa



Filipinski reditelj Lav Dijaz, dobitnik Zlatnog lava u Veneciji 2016. godine, biće glavni gost 10. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf, koji će od 14. do 19. januara na Mokroj Gori prikazati u takmičarskom programu 25 kratkih filmova studenata iz celog sveta, uz ostvarenja afirmisanih autora koji će držati radionice za mlade kolege.

Dijaz će i otvoriti 10. Kustendrof u Drvengradu, a na početku jubilarnog izdanja biće prikazan 40-minutni dokumentarac o dosadašnjim gostima tog festivala koji “ima ideju da nadraste društvo spektakla snagom individualnog kvaliteta”, kako je istakao osnivač Kustendorfa, reditelj Emir Kusturica na konferenciji za novinare 9. januara u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije.

U stalni ciklus Savremene tendencije uvršten je Dijazov nagrađeni film “Žena koja je otišla”, prikazan nedavno i na Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Film “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trije predstaviće glumica Viržin Efira, a gosti će biti i finski reditelj Anti Jokinen, čiji je film “Cveće zla” osvojio nagradu za režiju na festivalu u Šangaju, zatim pobednik tog festivala, kineski reditelj Đia Liu, koji predstavlja film “De Lan”, kao i Džang Jang, reditelj filma “Duša na struni”. U istom programu biće pikazan i najnoviji Kusturičin film “Na mliječnom putu”.

Nova programska celina nazvana Novi autori predstaviće dugometražne filmove mladih reditelja čiji su kratki filmovi ranijih godina bili u konkurenciji na Kustendorfu. Među njima su “Žalejka” Elice Petkove, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Stari kamen” Džonija Maa i “Nedeljivo” Edoarda de Angelisa.

Retrospektiva velikana posvećena je Lavu Dijazu, kao i srpskom scenaristi Gordanu Mihiću, pa će publika videti njegove filmove “Kad budem mrtav i beo”, “Buđenje pacova”, “Vrane”, “Mehanizam” i “Crna mačka, beli mačor”.

Kusturica je naglasio da mladi učesnici takmičarskog programa dolaze iz 19 zemalja sa svih strana sveta – Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugalije, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hong Konga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i Filipina.

“Da se svi oni dovezu do Kustendorfa nije mala stvar”, naveo je Kusturica, dodajući da je to i glavni trošak festivala, ali i jedan od glavnih kvaliteta sadržan u individualnosti autora i raznovrsnosti kulturnih miljea iz kojih dolaze.

Na konkurs za učešće na 10. Kustendorfu stiglo je gotovo 500 prijava, a za selekciju su bili zaduženi Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević.

O dobitnicima nagrada Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje odlučiće žiri čija je predsednica književnica i scenaristkinja Glin Jan, a članovi Kristijan Valsamidis, advokat u industriji zabave i stručnjak za ekonomiju filma, i reditelj Nikola Ležaić.

Nagradu “Vilko Filač” za najbolju fotografiju dodeliće direktori fotografije Ištvan Bobaš i Mišel Amatje.

Kusturica je podsetio da je Kustendorf manifestacija bez reklama i bez crvenog tepiha, a sa zdravom hranom koja se proizvodi na licu mesta i, što je najvažnije, šansom za mlade autore da razgovaraju sa afirmisanim umetnicima.

Kao zadatak za budućnost Kustendorfa, naveo je unapređenje segmenta edukacije, dok je na pitanje šta nije uspeo da ostvari u prvoj deceniji odgovorio da mu je bilo žao što nije doveo Roberta de Nira, ali više nije, nakon što je slavni glumac novog američkog predsednika Donalda Trampa nazvao tupanom.

Kustendorf se održava u organizaciji Kusturičinog preduzeća “Rasta internacional”, a kao i prethodnih godina, pokrovitelj je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Ministar Vladan Vukosavljević ocenio je da je Kustendorf “ostvario značajne rezultate u svojoj osnovnoj misiji, a to je podsticanje mladih talentovanih reditelja i filmskih poslenika da u susretu sa velikanima filmske umetnosti pronađu inspiraciju, uzor i ohrabrenje”.

“Ako pogledamo spisak dosadašnjih gostiju, vidimo jednu vrstu enciklopedije savremnog filmskog stvaralaštva, vrhunske kreatore auotorskog filma, ljude koji su išli protv matice industrije zabave i spektakla i svojim talentom i filmskim preduzetništvom ostvarili značajne rezultate. U jednoj ideološki i kreativno posrnuloj industriji oni su bili kontrateža glavnoj struji koja film vuče u komercijalnom, trivijalnom, umetnički i kulturološki beznačajnom pravcu”, izjavio je Vukosavljević.

Vukosavljević je dodao da su u tom smislu uloga i zadatak Kustendorfa veliki i značajni, a efekti izvanredni.

Ministarstvo kulture je pomoglo Kustendorf u 2016. godini sa 25 miliona dinara, rekao je Vukosavljević.

“Imajući u vidu značaj Kustendorfa, to nije mnogo, ali su, s obzirom na naš budžet, to pristojna sredstva, mada smatramo da bi mogla biti i veća za ovaj umetnički događaj sezone”, rekao je Vukosavljević.

Prema njegovoj oceni, Srbija na polju kulture i stvaralaštva “nadilazi svoje gabarite, populacione, finansijske, geografske”.

“Naš zadatak je da je negujemo i ohrabrujemo, ali u onim najkvalitetnijim izdancima i najsadržajnijim pokušajima. Danas se pod kulturom podrazumeva svašta, ali je zamišljena uloga Ministarstva kulture i stvaralaca da znaju da prepoznaju šta je žito, a šta kukolj i da to žito poseju i da iz njega nikne duhovna, kulturološka hrana za ovu generaciju i za generacije koje dolaze”, izjavio je Vukosavljević, ističući da se ove godine prvi put u zakonskom roku raspisuju konkursi za sufinasiranje projekata i da će u narednih sedam do 14 dana biti raspisani konkursi u osam različitih oblasti.

U muzičkom delu Kustendorfa koncerte će održati Kusturica i The No Smoking orchestra, uz Adama Stinga i Novosadski big bend orkestar, zatim gitaristkinja Ana Popović, grupa Van Gog i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav Če Sudaka.

Među dosadašnjim gostima Kustendorfa, čiji je pokrovitelj i ruska kompanija Gazprom Neft, bili su Paolo Sorentino, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo…

Prošle godine, na devetom Kustendorfu, nagrade su osvojili filmovi mladih autora iz Švedske, Palestine, Rusije i Srbije, a među gostima su bili Odijar, Garone i Korneliu Porumbou…

(SEEcult.org)

Filmski maraton i nagrada u čast Nebojše Popovića



Filmovi Lasla Nemeša, Džima Džarmuša, Kristijana Munđijua, Kena Louča i Juhe Kuosmanena, na programu su filmskog maratona u Dvorani Kulturnog centra Beograda, koji se održava 11. januara u slavu prerano preminulog filmskog kritičara Nebojše Popovića, povodom novoustanovljene nagrade nazvane njegovim imenom.

Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture, koju su ustanovili Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, KCB, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica/Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet”/Festival autorskog filma, Fond B92/Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, biće svečano uručena u 20 sati Svetlani i Zoranu Popoviću, osnivačima Centra za vizuelne komunikacije Kvadrat (1990) i Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”.

Svečano uručenje nagrade je nakon projekcije nagrađivanog angažovanog filma britanskog reditelja Kena Louča “Ja, Danijel Blejk” o običnom čoveku u borbi protiv nemilosrdne birokratije, za koju je dobio Zlatnu palmu u Kanu. Nakon uručenja nagrade “Nebojša Popović” biće prikazan finski film “Najsrećniji dan u životu Olija Makija” Juhe Kuosmanena, višestruko nagrađivana istinita priča o bokseru Oliju Makiju koja je ujedno i poetična lјubavna priča o tome za šta se zaista vredi boriti.

Maraton u čast Popovića, koji je bio i urednik filmskog programa KCB-a, obuhvata i Oskarom nagrađeni film “Šaulov sin” Lasla Nemeša o holokaustu, dokumentarac “Gimme Danger” Džima Džarmuša o grupi The Stooges i Igiju Popu i dramu “Matura” rumunskog reditelja Kristijana Munđijua o kompromisima koje nosi roditeljstvo, za koju je dobio nagradu za najbolju režiju u Kanu.

Kao što je ranije saopšteno, nagrada “Nebojša Popović” dodeljena je Svetlani i Zoranu Popoviću za višedecenijski, sveobuhvatan rad na promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture i za upornosti, istrajnost i beskompromisnost kojima su postigli izuzetne rezultate.

Osnivači Kvadrata (1990) i Festivala “7 veličanstvenih” (2005), Svetlana i Zoran Popović pripadaju retkim istrajnim borcima na domaćoj kulturnoj sceni koji samostalnim, vaninstitucionalnim delovanjem stvaraju dela koja na više nivoa značajno obogaćuju kulturu i filmsku umetnost u Srbiji, naveo je žiri u obrazloženju, ističući i da su Svetlana i Zoran Popović formirali neke od najznačajnijih domaćih filmskih stvaralaca, omogućili snimanje preko sto kratkih dokumentarnih i nekoliko stotina kratkih igranih filmova, odnegovali generacije obrazovanih gledalaca, a festival “7 veličanstvenih” uzdigli u nezaobilazan, dragocen festival kako u domaćim tako i u evropskim okvirima.

Žiri su činili: Radoslav Zelenović (predsednik), Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević.

Nagrada “Nebojša Popović” sastoji se od novčanog iznosa (koji obezbeđuje FCS), umetnički oblikovanog predmeta (arhitekte Ajle Selenić) i privilegije i obaveze dobitnika da selektuje i organizuje filmski maraton najbolјih filmova iz prethodne godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Nebojša Popović (1958-2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Nјegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane KCB-a, profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca.

Celokupnim delovanjem promovisao je lјubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišlјanje, a u toj misiji je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

Preminuo je u oktobru 2015. u Beogradu u 57. godini.

(SEEcult.org)

Snaga zajedništva



Novoustanovljena nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišlјanju filmske umetnosti i kulture svečano je uručena 11. januara Svetlani i Zoranu Popoviću, osnivačima Centra za vizuelne komunikacije Kvadrat i festivala “7 veličanstvenih”, koji su zahvalili svim saradnicima i istakli važnost zajedništva u borbi za unapređenje pozicije filma.

U prisustvu porodice filmskog kritičara Nebojše Popovića (1958-2015) i mnogobrojnih filmskih i kulturnih poslenika, nagrada koja nosi njegovo ime uručena je Svetlani i Zoranu Popoviću u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u kojoj je prikazan i maraton filmova u njegovu čast.

Urednik filmskog programa DKC-a i član žirija Stefan Arsenijević istakao je da se veliki broj udruženja, festivala, institucija i pojedinaca sa kojima je sarađivao Nebojša Popović spontano javio sa idejom o nagradi koja bi ovekovečila njegovo ime i delo.

“Odlučili smo, u Nebojšinom duhu, da ih sve povežemo”, rekao je Arsenijević, podsetivši da su nagradu “Nebojša Popović” ustanovili Filmski centar Srbije, RTS, KCB, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica/Festival evropskog filma Palić, Udruženje “Pogled u svet”/Festival autorskog filma, Fond B92/Festival Slobodna zona, festival Beldoks i članovi porodice Nebojše Popovića.

Nagrada je dodeljena Svetlani i Zoranu Popoviću za višedecenijski, sveobuhvatan rad na promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture i za upornost, istrajnost i beskompromisnost kojima su postigli izuzetne rezultate, kako je podsetio predsednik žirija Radoslav Zelenović, uručujući nagradu dobitnicima, uz veliki aplauz.

Zahvaljujući na priznanju, Zoran Popović je zahvalio i svim prisutnima na hrabrosti da se “u uvek otežanim uslovima kada je u pitanju film ili život” probiju na mesto gde će zajedno “proslaviti nešto što je jedinstveni trenutak”.

“Za Svetlanu i za mene ovo je vrlo drago priznanje i vrlo posebno, jer čini mi se da gotovo da mogu da se obratim Nebojši Popoviću, koji je za mene uvek tu, negde u mraku bioskopa, neko sa kim delim ljubav i uživanje u filmu, da mu kažem hvala što je diskretno prisutan, što zajedno učestvujemo u borbama koje su nevidljive, a toliko važne”, rekao je Zoran Popović i dodao da je dodela nagrade “Nebojša Popović” jedinstven trenutak i po tome što se toliko važnih institucija okupilo da bi napravile važan prvi korak za podsticanje borbe za poziciju filma u Srbiji.

“Nadam se da ćemo najzad možda uspeti da prepoznamo u ovom jedinstvenom prvom, možda malom koraku, koliko smo svi mi zajedno važni u onome što se dešava i koliko svi mi zajedno možemo da uradimo i da zaista napravimo veliku promenu”, istakao je Popović, dodajući da je i u školi koju je pokrenuo sa suprugom Svetlanom jedna od prvih stvari koju su prenosili polaznicima bilo to da je “važno da nauče da budu zajedno, da ne budu usamljeni, slabi i nemoćni, jer ako ste zajedno moći ćete da ostvarite neuporedivo više nego sami”.

Popović je dodao da “ipak najveću zahvalnost mora da izrazi jednom čudu koje se zove bioskop, čudu u kojem se dešava magija koja se zove film”.

“Moram da se setim da je, kada smo Nebojša i ja bili mladi, u ovom gradu na svakom koraku bio bioskop i da su bili prepuni. Danas kao da su nestali u nekom Bermudskom trouglu, a ja čujem vapaj ruiniranih i opustelih bioskopa, vapaj jer ukoliko izgubimo mesto u kojem promovišemo film, kako ćemo ga slaviti, zašta ćemo ga praviti”, izjavio je Zoran Popović.

Svetlana Popović je rekla da iza svake nagrade postoji više onih koji su joj doprineli i citirala misao Ive Andrića o ukrštenom knjigovodstvu uzimanja i davanja.

“Naše kolege koje su nas podržavale, naši đaci, od kojih su mnogi večeras ovde, ekipa festivala ‘7 veličanstvenih’ - svi su oni zaslužni. Sve što je učinjeno, učinjeno je uz pomoć velikog broja ljudi i priznanje delimo sa svima njima”, rekla je Svetlana Popović.

Svetlana i Zoran Popović pripadaju retkim istrajnim borcima na domaćoj kulturnoj sceni koji samostalnim, vaninstitucionalnim delovanjem stvaraju dela koja na više nivoa značajno obogaćuju kulturu i filmsku umetnost u Srbiji, naveo je u obrazloženju žiri, u kojem je, uz Arsenijevića i Zelenovića, bio i žiri Nebojša Bradić. Ističući i da su Svetlana i Zoran Popović formirali neke od najznačajnijih domaćih filmskih stvaralaca, te da su omogućili snimanje preko sto kratkih dokumentarnih i nekoliko stotina kratkih igranih filmova i odnegovali generacije obrazovanih gledalaca, žiri je istakao i da su “7 veličanstvenih” uzdigli u nezaobilazan, dragocen festival kako u domaćim, tako i u evropskim okvirima.

Nagrada “Nebojša Popović” sastoji se od novčanog iznosa (koji obezbeđuje FCS), umetnički oblikovanog predmeta (arhitekte Ajle Selenić) i privilegije i obaveze dobitnika da selektuje i organizuje filmski maraton najbolјih filmova iz prethodne godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Nebojša Popović (1958-2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Nјegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane KCB-a, profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca.

Celokupnim delovanjem promovisao je lјubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišlјanje, a u toj misiji je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

(SEEcult.org)

Sa 67. Berlinala u bioskopima



Distributerska kuća MegaCom Film (MCF) otkupila je sedam filmova koji će biti prikazani na predstojećem 67. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, a potom će se naći na filmskim festivalima u Srbiji, kao i na redovnom bioskopskom repertoaru.

Među njima je i film “Đango” Etijena Komara o čuvenom džez muzičaru romskog porekla Đangu Rajnhartu, čijom će svetskom premijerom 67. Berlinale biti otvoren 9. februara, a u trci je za Zlatnog medveda.

Među otkupljenim filmovima sa Berlinala je i novo delo finskog reditelja Akija Kaurismakija “Druga strana nade” (The Other Side of Hope), kao i rediteljke Gurindar Čade “Vicekraljeva palata” (Viceroy’s House) sa Džilijan Anderson u glavnoj ulozi.

Rumunski autor Kalin Peter Necer, koji je osvojio Zlatnog medveda 2013. godine filmom “Pozicija deteta”, vraća se u Berlin ostvarenjem “Ana, ljubavi moja” (Ana, mon amour). Premijeru na 67. Berlinalu imaće i film “Logan” sa Hjuom Džekmenom u poslednjoj ulozi, koji u bioskope širom Srbije dolazi 2. marta.

Među filmovima koje je otkupio MCF za distribuciju je i “Povratak u Montauk” (Return to Montauk) Volkera Šlendorfa, kao i “Jednom davno u Nemačkoj” (Bye Bye Germany) Sema Garbarskog.

(SEEcult.org)

Časopis Jugoslovenske kinoteke



Jugoslovenska kinoteka pokrenula je filmski mesečnik “Kinoteka” koji sadrži najavu događaja u svim njenim bioskopskim salama, ali i mnogo više od toga, kako je istakao direktor Jugoslav Pantelić na promociji 12. januara, u prisustvu velikog broja filmskih i kulturnih poslenika, saradnika, novinara i filmofila.

Časopis “Kinoteka” je, prema rečima Pantelića, sadržinski i vizuelno samo evolutivni napredak u odnosu na dosadašnje izdanje mesečnog programa.

“Časopis jeste najava dešavanja u Jugoslovenskoj kinoteci, ali i mnogo više od toga. Ne bih izdvajao bilo koji tekst, ne bih želeo da neki zapostavim, jer svi su dobri. Apsolutno stojimo iza ovoga i sa velikim zadovoljstvom, nadam se i uz vašu pomoć, idemo dalje u realizaciju drugog, dvadestog... dve hiljaditog broja, a onda će doći neki novi ljudi koji će uraditi nešto novo, modernije i prijemčivije za buduće generacije. Sve se menja, ali ono što zauvek ostaje isto - to je kvalitetan film i naša ljubav prema sedmoj umetnosti”, istakao je Pantelić.

Navodeći da rad na novom časopisu nije bio lak posao, Pantelić je zahvalio svima koji su u njega uložili vreme, trud, znanje, talenat…

“Lepo je na jednom mestu videti ljude koji pišu filmske kritike, koji izveštavaju o filmskim događanjima, kao i one koji se bave glumom, režijom i ostalim lepim poslovima koji su uobličeni u onome što jeste imeprativ života svih nas ovde, a to je sedma umetnost”, izjavio je Pantelić.

Za naslovnu stranu prvog broja časopisa “Kinoteka” odabran je portret Svetislava Ivana Petrovića, “zaboravljenog filmskog princa” iz međuratnog perioda kome je povećena 2017. godina u Kinoteci, a već 13. januara, na dan njegovog rođenja, kreće i retrospektiva filmova u kojima je igrao.

“Oni koji, ne svojom greškom, nisu uspeli do sada da steknu utisak o stvaralaštvu ovog popularnog evropskog glumca imaju sada priliku da ga otkriju”, dodao je Pantelić, najavljujuči i nove cikluse, retrospektive, festivale i druge programe koje Kinoteka priprema.

Uređivački kolegijum časopisa čine, uz Pantelića, i upravnik Muzeja Kinoteke Marjan Vujović i upravnik Arhiva Aleksandar Saša Erdeljanović.

Prvi broj ima 96 strana A4 formata, sa tekstovima, programima za obe zgrade Kinoteke, crno-belim i fotografijama u boji, a dizajn potpisuje Vuk Popadić.

Pažnju prema baštini srpske kinematografije pokazuje na dve početne strane časopisa velika crno-bela fotografija Bekima Fehmiua i Olivere Katarine, iz fototeke Jugoslovenske kinoteke, koja podseća da se 2017. navršava 50 godina od premijere “Skupljača perja” Aleksandra Saše Petrovića. Nasleđu je posvećena i rubrika “Kritika iz prošlosti” u kojoj je štampan tekst Mulutina Čolića o filmu “Ritam zločina” Zorana Tadića, objavljen 1981. u “Politici”.

S druge strane, “Kinoteka” se bavi i aktuelnim trenutkom sedme umetnosti nudeći čitaocima ekskluzivni intervju koji je sa francuskim rediteljem Fransoa Ozonom vodila Sandra Perović.

Prateći programe u salama Kinoteke, tu su i tekstovi o Robertu Altmanu, Piteru Džeksonu, komičarima Stenu Lorelu i Oliveru Hardiju (Stanlio i Olio), intervju sa Goranom Markovićem, povodom izbora filmova drugih autora koje predstavlja...

Raznovrsnosti sadržaja doprinose i teorijski tekstovi – o tretiranju Kube Fidela Kastra u kubanskoj i drugim kinematografijama autora Dimitrija Vojnova, o međusobnim uticajima panka i filma iz pera Dejana D. Markovića, dok o Džonu Kasavetesu i džezu iz ličnog ugla piše Slobodan Aranđelović.

Časopis “Kinoteka” štampan je u tiražu od 2.000 primeraka, a cena je 200 dinara.

Zabava u čast prvog broja časopisa protekla je u opuštenoj atmosferi, uz muziku, u interesantnom prostoru na trećem spratu zdanja Jugoslovenske kinoteke, koji do sada nije često bio u upotrebi, a za koji su mnogi prisutni ocenili da bi bio odlično mesto za klub.

(SEEcult.org)

Otvoren 10. Kustendorf



Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf počeo je u Drvengradu podsećanjem na prvu deceniju te manifestacije, čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, te uručenjem “Nagrade za buduće filmove” filipinskom reditelju Lavu Dijazu koji je i otvorio jubilarno festivalsko izdanje sa ministrom kulture i informisanja Srbije Vladanom Vukosavljevićem.

Dijaz je na srpskom jeziku proglasio otvorenim deseti Kustendorf, čiji je program počeo 14. januara u popodnevnim satima njegovim filmom “Žena koja je otišla”, pobednikom Filmskog festivala u Veneciji 2016, kao i radionicom za studente i mlade autore na kojoj se osvrnuo na detinjstvo, početke bavljenja filmom, razloge snimanja crno-belih i višečasovnih ostvarenja, značaju narativa i traganja za istinom, inspiraciju Tolstojem i Dostojevskim, odgovornosti umetnika prema sopstvenoj kulturi...

Ceremonija u bioskopskoj dvorani “Prokleta avlija” na Mećavniku počela je u kasnim satima slepstik tačkom inspirisanom motivima sa festivalskog plakata i 40-minutnim filmom o prethodnih devet godina Kustendorfa, na kojem su gostovali i Džim Džarmuš, Paolo Sorentino, Džoni Dep, Žak Odijar, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski, Aleksej Balabanov, Mateo Garone, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči,




Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”, rekao je Kusturica, koji je uručio Dijazu “Nagradu za buduće filmove”, a u završnici ceremonije nastupio je posle ponoći sa The No Smoking Orchestra i Novosadskim big bendom.

Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”, rekao je Kusturica, koji je uručio Dijazu “Nagradu za buduće filmove”, a u završnici ceremonije nastupio je posle ponoći sa The No Smoking Orchestra i Novosadskim big bendom.



Svečanom otvaranju desetog Kustendorfa prisustvovali su i finski reditelј Anti Jokinen, čiji je film “Cveće zla” osvojio nagradu za režiju na festivalu u Šangaju, kao i pobednik tog festivala, kineski reditelj Liu Đie, koji predstavlja film “De Lan”.

Na otvaranje je stigao i ruski pisac, scenarista i glumac Zahar Prilepin, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, te članovi žirija koji će do 19. januara oceniti više od 20 filmova mladih autora iz 19 zemalja - književnica i scenaristkinja Glin Jan (predsednica) iz Kine, advokat u industriji zabave i stručnjak za ekonomiju filma Kristijan Valsamidis i srpski reditelj Nikola Ležaić. Nagradu “Vilko Filač” za najbolјu fotografiju dodeliće direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje.

Među gostima desetog Kustendorfa najavljena je i glumica Viržin Efira, koja će predstaviti film “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trije, te reditelj Džang Jang, koji će u programu Savremene tendencije predstaviti film “Duša na struni” i održati završnu radionicu.

U istom programu biće pikazan i najnoviji Kusturičin film “Na mliječnom putu”, kojim će biti otvoren 45. Fest u Beogradu.

Retrospektiva velikana posvećena je Lavu Dijazu, kao i srpskom scenaristi Gordanu Mihiću, pa će publika videti njegove filmove “Kad budem mrtav i beo”, “Buđenje pacova”, “Vrane”, “Mehanizam” i “Crna mačka, beli mačor”.

Nova programska celina nazvana Novi autori predstaviće dugometražne filmove mladih reditelja čiji su kratki filmovi ranijih godina bili u konkurenciji na Kustendorfu. Među njima su “Žalejka” Elice Petkove, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Stari kamen” Džonija Maa i “Nedeljivo” Edoarda de Angelisa.

U muzičkom delu 10. Kustendorfa, čiji je pokrovitelj i ruska kompanija Gazprom Neft, najavljeni su bluz gitaristkinja Ana Popović, grupa Van Gog i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav Če Sudaka.

Prošle godine, na devetom Kustendorfu, nagrade su osvojili filmovi mladih autora iz Švedske, Palestine, Rusije i Srbije, a među gostima su bili Žak Odijar, Mateo Garone i Korneliu Porumbou…

Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu

*Foto: Kustendorf

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/199497560

Pank na filmu



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 18. do 22. januara u svom muzeju u Kosovskoj ciklus “Pank na filmu” koji obuhvata devet igranih i dokumentarnih ostvarenja, a organizovan je povodom 40-godišnjice pank pokreta.

Ciklus filmova o tom uticajnom pokretu, koji je Jugoslovenska kinoteka pripremila sa Dejanom D. Markovićem, poccinje uvodom o britanskoj pank-rok sceni i odlomcima iz filma “Jubilej” (1978) Dereka Džarmana (Derek Jarman), nakon čega će biti prikazan muzički dokumentarac “Pank rok film” (The Punk Rock Movie, 1978) Dona Letsa (Letts).

Za 19. januar najavljeni su “Sid i Nensi” (1986) Aleksa Koksa (Alex Cox), s Gerijem Oldmanom (Gary) i Kloi Veb (Chloe Webb) u glavnim ulogama, te američki muzički dokumentarni fim “Pank” (1995) Teda Hejmsa (Haimes), dok će dan kasnije biti prikazan “Žestok momak” (Rude Boy, 1980) Džeka Hazana (Jack) i Dejvida Mingeja (David Mingay), sa Rejom Gejndžom (Ray Gange) i grupom Kleš (The Clash), te “Tečno nebo” (Liquid Sky, 1982) Slave Cukermana (Tsukerman), u kojem igraju En Karlajl (Anne Carlisle) i Pola E. Šepard (Paula E. Shepard).

Tokom vikenda će biti prikazani filmovi “Zaplenjivač” (Repo Man, 1984) Aleksa Koksa i “Vrana 2: Grad anđela” (The Crow: City of Angels, 1996) Tima Poupa (Tim Pope), sa Vensanom Perezom (Vincent Perez) i Miom Kiršner (Mia Kirschner), te “Jubilej” (1978) Dereka Džarmana, u kojem igraju Adam Ant i Toja Vilkoks (Toyah Willcox).

Za završnicu je najavljen muzički dokumentarac “Legende panka i nju vejva” (British Rock: The Legends of Punk and New Wave, 1981).

U Britaniji je 40-godišnjica panka zvanično obelezena tokom 2016. godine manifestacijom “Pank London”, koja je izazvala i burne reakcije i proteste u delu javnosti.

Između ostalog, sin menadžera Seks Pistolsa, Malkolma Meklarena, i modne dizajnerke Vivijen Vestvud, Džo Kor, zapalio je nedavno vrednu pank kolekciju u protestnoj akciji na brodu na Temzi, organizovanoj povodom proslave jubileja panka i debi singla Pistolsa “Anarchy in the UK”.

Filmovi o panku biće prikazivani u sali “Dinko Tucaković” Muzeja Jugoslovenske kinoteke u terminima od 18 i 21 čas, a cena ulaznice je 150 dinara.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Filmski projekti Perišića i Popadića na 67. Berlinalu



Među projektima koji će biti predstavljeni na Koprodukcionom marketu predstojećeg Berlinala je i projekat za film “Lost Country” reditelja Vladimira Perišića iz Srbije, a na evropsku radionicu za razvoj projekata i scenarija za kratki film (Berlinale Short Film Station) primljen je projekat kratkometražnog filma “Smena” scenariste i reditelja Luke Popadića, koji će biti i učesnik Berlinale Talent Campusa, saopštio je Filmski centar Srbije.

Perišićev projekat biće predstavljen od 12. do 15. februara na 14. Koprodukcionom marketu Berlinala sa još 35 obećavajućih projekata za dugometražne filmove koji su pristigli iz 29 zemalja. Svi ti projekti, kako su saopštili organizatori, poseduju veliki koprodukcioni potencijal.

Među njima su i novi projekti Agnješke Holand i Hansa Petera Molanda.

Perišićev projekat “Lost Country” podržan je na poslednjem konkursu FCS-a za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, a konkursna komisija tada je istakla da je reč o filmu koji će istraživati čulno, emocionalno i političko formiranje jednog dečaka, a kasnije tinejdžera i mladića, rođenog 1980-ih. Ta svojevrsna hronika će obuhvatiti tri decenije, i kroz priču o pojedincu predstaviti krupna istorijska previranja u tom periodu u ovom regionu.

Film “Lost Country” nastaje u produkciji kuća Trilema (Srbija), KinoElektron (Francuska) i MPM Film (Francuska).

Prvi dugometražni film Perišića “Ordinary People” (2009) premijerno je prikazan u okviru programa Nedelja kritike na Filmskom festivalu u Kanu, a potom je osvojio nagradu Srce Sarajeva i glavnu nagradu na Filmskom festivalu u Kotbusu.

Projekat kratkometražnog filma “Smena” Luke Popadića, čiji je koscenarita Vladimir Tagić, koji učestvuje na radionici za razvoj projekata i scenarija za kratki film, koprodukcija je Non-Aligned Films iz Srbije i Radar Filma iz Švajcarske.

Popadić je, između ostalog, reditelj kratkog dokumentarnog filma “Ringišpil” (2015) i kratkog igranog filma “Mamci i udice” (2014), te jedan od reditelja dugometražnog igranog filma “Gde je Nađa?” (2013). Tagić je, osim niza kratkih filmova, režirao tokom 2016. godine i nekoliko epizoda prve sezone sitkoma “Sumnjiva lica” za RTS.

Srbija je 2016. godine, na 66. Berlinalu, učestvovala sa pet filmova u različitim programima, uključujući manjinske koprodukcije, što je tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ocenio u Berlinu kao “događaj sam po sebi”, izrazivši optimizam u pogledu budućnosti srpske kinematografije.

Berlinski filmski festival biće otvoren 9. februara filmom “Đango” Etijena Komara o čuvenom džez muzičaru romskog porekla Đangu Rajnhartu, koji je i u trci za Zlatnog medveda.

(SEEcult.org)

Nastavak Zone Zamfirove



Nastavak srpskog filmskog hita ”Zona Zamfirova”, pod naslovom “Vrati se Zone”, biće premijerno prikazan u Beogradu 24. januara u Sava centru, a za razliku od prvog dela iz 2002. godine, u režiji doajena Zdravka Šotre, koji je adaptirao roman Stevana Sremca, režiju drugog dela potpisuje Jug Radivojević. Scenario su pisali Ivana i Miroslav Mitić, inače producent oba filma.

Novi su i glumci, pa glavne uloge igraju Brankica Sebastijanović i Milan Vasić, zamenivši Katarinu Radivojević i Vojina Ćetkovića.

Film upoznaje publiku sa dešavanjima u braku lepe Zone i kujundžije Maneta dve godine nakon venčanja.

Scenarista Miroslav Mitić rekao je 17. januara na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda da su kroz ljubavnu priču, smeštenu u period između 1905. i 1908. godine, “dočarani su lepota Srbije u tom periodu, ali i problemi sa kojima se suočavaju mladi bračni parovi”.

Osnova za scenario bio je roman Dušice Milanović Marike “Dukat i divlji pelin” o senci koja se nadvija nad sreću Zone i Maneta, jer ni dve godine posle venčanja još nemaju dete, ali i zbog ljubomore, zavisti i ogovaranja njihove sredine.



“Obuhvatili smo nekoliko krucijalnih porodičnih problema koji jednako tište mlade ljude i tad i sad. Uveren sam da će film na najlepši način promovisati porodicu i naše društvo”, naglasio je Mitić.

Glumac Milan Vasić rekao je da nastavak “Zone” donosi “tragediju, dramu, komediju, akciju i srećan kraj, sve što je potrebno za pravi, veliki film”.

Jug Radivojević, poznati pozorišni reditelj, izjavio je da je taj film “prepun ljubavi, topline, nežnosti, razumevanja i komunikacije”, te da ga je radio bez pritiska i sa dobrom ekipom.

U velikom glumačkom ansamblu su: Ljiljana Stjepanović, Ljiljana Dragutinović, Tanja Bošković, Milan Lane Gutović, Ivan Bekjarev, Goran Jevtić, Nela Mihajlović, Branko Đurić, Dragan Vujić Vujke, Miki Krstović, Jugoslava Drašković, Milan Kalinić, kao i gost iz Makedonije glumac Nikola Ristanovski (u ulozi Hadži Zamfira, koju je nekada igrao Dragan Nikolić).

Scenografiju potpisuje Aleksandar Denić, kostimografkinja je Jelena Stokuća, direktor fotografije Dimitrije Joković, kompozitor Aleksandar Sedlar.

Pripreme su trajale četiri godine, a film je sniman proteklog leta ne samo u Beogradu, već i u sedam gradova širom Srbije, uz pomoć lokalnih samouprava zanteresovanih da promovišu svoje sredine i njihove kulturno-turističke potencijale.

Pre svečane beogradske premijere biće održane pretpremijerne projekcije po Srbiji od 18. januara.

Slede od 25. januara premijere po većim gradovima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a zatim i putem mreže mobilnih bioskopa, kao i u dijaspori, najavio je distributer Art Vista.

(SEEcult.org)

Brave Heart :: Otvoren 10. Kustendorf



Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf počeo je u Drvengradu podsećanjem na prvu deceniju te manifestacije, čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, te uručenjem “Nagrade za buduće filmove” filipinskom reditelju Lavu Dijazu koji je i otvorio jubilarno festivalsko izdanje sa ministrom kulture i informisanja Srbije Vladanom Vukosavljevićem.

Dijaz je na srpskom jeziku proglasio otvorenim deseti Kustendorf, čiji je program počeo 14. januara u popodnevnim satima njegovim filmom “Žena koja je otišla”, pobednikom Filmskog festivala u Veneciji 2016, kao i radionicom za studente i mlade autore na kojoj se osvrnuo na detinjstvo, početke bavljenja filmom, razloge snimanja crno-belih i višečasovnih ostvarenja, značaju narativa i traganja za istinom, inspiraciju Tolstojem i Dostojevskim, odgovornosti umetnika prema sopstvenoj kulturi...

Ceremonija u bioskopskoj dvorani “Prokleta avlija” na Mećavniku počela je u kasnim satima slepstik tačkom inspirisanom motivima sa festivalskog plakata i 40-minutnim filmom o prethodnih devet godina Kustendorfa, na kojem su gostovali i Džim Džarmuš, Paolo Sorentino, Džoni Dep, Žak Odijar, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski, Aleksej Balabanov, Mateo Garone, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči,




Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”, rekao je Kusturica, koji je uručio Dijazu “Nagradu za buduće filmove”, a u završnici ceremonije nastupio je posle ponoći sa The No Smoking Orchestra i Novosadskim big bendom.

Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”, rekao je Kusturica, koji je uručio Dijazu “Nagradu za buduće filmove”, a u završnici ceremonije nastupio je posle ponoći sa The No Smoking Orchestra i Novosadskim big bendom.



Svečanom otvaranju desetog Kustendorfa prisustvovali su i finski reditelј Anti Jokinen, čiji je film “Cveće zla” osvojio nagradu za režiju na festivalu u Šangaju, kao i pobednik tog festivala, kineski reditelj Liu Đie, koji predstavlja film “De Lan”.

Na otvaranje je stigao i ruski pisac, scenarista i glumac Zahar Prilepin, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, te članovi žirija koji će do 19. januara oceniti više od 20 filmova mladih autora iz 19 zemalja - književnica i scenaristkinja Glin Jan (predsednica) iz Kine, advokat u industriji zabave i stručnjak za ekonomiju filma Kristijan Valsamidis i srpski reditelj Nikola Ležaić. Nagradu “Vilko Filač” za najbolјu fotografiju dodeliće direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje.

Među gostima desetog Kustendorfa najavljena je i glumica Viržin Efira, koja će predstaviti film “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trije, te reditelj Džang Jang, koji će u programu Savremene tendencije predstaviti film “Duša na struni” i održati završnu radionicu.

U istom programu biće pikazan i  najnoviji Kusturičin film “Na mliječnom putu”, kojim će biti otvoren 45. Fest u Beogradu.

Retrospektiva velikana posvećena je Lavu Dijazu, kao i srpskom scenaristi Gordanu Mihiću, pa će publika videti njegove filmove “Kad budem mrtav i beo”, “Buđenje pacova”, “Vrane”, “Mehanizam” i “Crna mačka, beli mačor”.

Nova programska celina nazvana Novi autori predstaviće dugometražne filmove mladih reditelja čiji su kratki filmovi ranijih godina bili u konkurenciji na Kustendorfu. Među njima su “Žalejka” Elice Petkove, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Stari kamen” Džonija Maa i “Nedeljivo” Edoarda de Angelisa.

U muzičkom delu 10. Kustendorfa, čiji je pokrovitelj i ruska kompanija Gazprom Neft, najavljeni su bluz gitaristkinja Ana Popović, grupa Van Gog i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav Če Sudaka.

Prošle godine, na devetom Kustendorfu, nagrade su osvojili filmovi mladih autora iz Švedske, Palestine, Rusije i Srbije, a među gostima su bili Žak Odijar, Mateo Garone i Korneliu Porumbou…

Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu

*Foto: Kustendorf

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/199497560

Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”

Lijepo zvuci , stvarno .

Bar poneki ''pelcer'' bi se trebao ''primiti'' .

Film svima!



Filmaktiv organizuje u Rijeci prvo izdanje programa “Film svima”, ciklusa filmova prilagođenih gluvim i nagluvim osobama, koji počinje 23. januara filmom riječke rediteljke Barbare Babačić “Naseljenici - naši novi susedi s puškama”.

Projekat “Film svima” ima za cilj prilagođavanje audiovizuelne kulture osobama sa oštećenjem sluha.

Film “Naseljenici – naši novi susedi s puškama”, kojim počinje taj ciklus u dvorani Filodrammatica, nastao je u produkciji Filmaktiva, a reč je o srednjemetražnom dokumentarcu koji se bavi problematikom jevrejskog naseljavanja unutar palestinstinskih granica Zapadne obale.

Politika kolonizacije palestinske teritorije nezakonita je prema međunarodnom pravu, ali se naselja šire iz dana u dan, a naseljenici hodaju naokolo naoružani, sistematski terorišući lokalno stanovništvo. Tu stranu priče mediji prećutkuju, a javnosti je poznat samo termin “palestinskog bombaša samoubice”. Svakodnevne nenasilne akcije, demonstracije i aktivnosti palestinskog civilnog društva neprestano se zanemaruju, posebno one koje organizuje International Solidarity Movement, čiji volonteri i vode gledaoce kroz priču filma.

Planirani dalji razvoj projekta uključuje nastavak prevođenja i prilagođavanja filmova, te formiranje medijateke slobodne za korišćenje.

Takođe, projekat će podsticati aktere u kulturi da prilagođavaju sadržaja i forme za konzumaciju svih društvenih grupa.

Program se sprovodi u saradnji sa Udruženjem gluvih i nagluvih Rijeka, uz financijsku podršku Upravnog odeljenja za kulturu, sport i tehničku kulturu Primorsko-goranske županije i Zaklade “Kultura nova”.

(SEEcult.org)

Pobednici 10. Kustendorfa



Filmovi mladih reditelja iz Izraela, Danske i Švajcarske osvojili su glavne nagrade desetog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf u Drvengradu, koji je prikazao u konkurenciji više od 20 ostvarenja mladih autora iz 19 zemalja, uz dela renomiranih reditelja.

Zlatno jaje dobio je Mihael Alalu iz Izraela za film “Trn” koji, prema rečima predednice žirija Gling Jan iz Kine, ima “besprekornu naraciju i jedinstven razvoj lika”, omogućavajući gledaocima da razumeju “svu apsurdnost i lepotu lјudskih osećanja”.

Pobednički film desetog Kutendorfa, za koji je Alalu napisao i scenario, govori o 30-godišnjaku koji voli da izlazi i uživa u životu u Tel Avivu, ali sesve menja kada sazna da njegova bivša devojka ima novog dečka. Duboke ljubavne rane primoravaju ga na neverovatne poteze kako bi je ponovo pridobio.

Srebrno jaje dobila je Tone Otili iz Danske za film “Lulu u stvarnom životu” koji, prema obrazloženju žirija, “uspešno predstavlјa usamlјenu i prkosnu devojku koja u dodatnoj dimenziji stvarnosti, na internetu, traži lјubav i saosećanje koje joj ne pruža naš trodimenzionalni univerzum”.

Glavnu junakinju maltretiraju u školi, a internet je jedino mesto na kojem se oseća bezbedno i preko kojeg se i zabavlja sa dečkom. Sebastijan, međutim, želi da se sretnu i u realnom svetu, ali Lulu se plaši, posebno kada za njenu tajnu vezu saznaju devojke koje je maltretiraju.

Treću nagradu, Bronzano jaje, dobio je švajcarsko-argentinski film “Niz grlo” Matea Garilјa, koji je zaslužio priznanje “igrom na tankoj liniji između fikcijskog i dokumentarnog, uz neverovatnu usresređenost na detalјe”, kako je naveo u obrazloženju žiri koji su, uz kinesku književnicu i scenaristkinju Glin Jan, činili i reditelj Nikola Ležaić iz Srbije i advokat u industriji zabave Kristijan Valsamidis.

Gariljo u filmu “Niz grlo” opisuje život jedne porodice u Buenos Ajresu, nedaleko od legendarnog stadiona kluba Boka Juniors, koja zbog prodaje falsifikovanih ulaznica za fudbalske utakmice, stalno dolazi u sukob sa korumpiranom policijom. Dok porodica sve više tone u podzemni svet, majka uzalud pokušava da je održi na okupu…

Na završnoj ceremoniji deetog Kutendorfa, osnivač i direktor tog festivala, reditelj Emir Kusturica, uručio je novoustanovljenu nagradu za najpoetičniji film bugarskom režiseru Nikolaju Todorovu za film “Pre sna”.

Kusturica je izdvojio iz takmičarskog programa i filmove “Smrzavanje” Nelisije Lou i “Oj, Krajino” Saše Karanovića, koji su na njega ostavili snažan utisak.

Specijalna nagrada uručena je Aliju Asgariju i Farnuš Samadi za film “Tišina”.

Nagrada “Vilko Filač” za najbolјu fotografiju dodeljena je Andreju Majki za film “Prvi”.

Žiri koji su činili Mišel Amatje i Ištvan Borbaš istakao je da je to film u kojem “fotografija omogućava sadejstvo poruke filma i vizuelnih elemenata”.

“Taj film je vizuelna poezija. Rad koji odbacuje izveštačene stavove i iskazuje veliko tehničko znanje”, istakao je žiri.

Učesnicima takmičarskog programa uručene su diplome, a festival je zvanično zatvorio Kusturica, čiji je film “Na mlečnom putu” imao srpsku premijeru na Kustendorfu, a najavljen je i na otvaranju 45. Festa.

Zvezda desetog Kustendorfa bio je filipinski reditelj Lav Dijaz, kome je uručena nagrada za buduće filmove, a isto priznanje dobio je i domaći scenarista Gordan Mihić, kome je priređena retrospektiva.

Među gostima Kustendorfa, koji su 14. januara otvorili Dijaz i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, bio je i ruski pisac, scenarista i glumac Zahar Prilepin, glumica Viržin Efira iz filma “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trije, te reditelj Džang Jang, koji je u programu Savremene tendencije predstavio film “Duša na struni” i održao završnu radionicu.

Kustendorf se održava u organizaciji Kusturičinog preduzeća “Rasta internacional”, a kao i prethodnih godina, pokrovitelj je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.Takođe, pokrovitelj Kustendorfa je i ruska kompanija Gazprom Neft.

(SEEcult.org)

7 veličanstvenih, 13. put

http://www.seecult.org/vest/7-velicanstvenih-13-put

Prvi aduti 13. ZagrebDoxa



Konkurenti za Oskara i intimistički program Majke i kćeri – prvi su aduti koje je otkrio zagrebački festival dokumentarnih filmova ZagrebDox uoči 13. izdanja, koje će biti održano od 26. februara do 5. marta. Kao i dosad, ZagrebDox će ponuditi gledaocima i pregled najzanimljivije recentne dokumentarne produkcije u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, službenim i posebnim programima, te nekoliko retrospektiva koje će pratiti gostovanja nekih od najznačajnih dokumentarista današnjice.

U međunarodnu konkurenciju 13. ZagrebDoxa uvrštena u četiri naslova sa aktuelnog popisa prednominacija za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma, a najzvučniji među njima je dokutriler “Zero Days”, najnoviji film oskarovca i jednog od naproduktivnijih dokumentarista današnjice Aleksa Gibnija (Alex Gibney). Istražujući okolnosti nastanka i širenja Stuxneta, zloćudnog softvera koji su u tajnosti stvorili Amerikanci i Izralelci kako bi sabotirali rad iranskog nuklearnog programa, autori se u širem smislu bave novim oblikom ratovanja u svetu, tzv. sajber-ratovima.

Najavljen je i “Hooligan Sparrow”, dokumentarac debitantkinje Nanfu Vang (Wang), snimljen u stilu gerilskog videa. U središtu filma su kineski aktivisti za prava žena predvođeni bivšom prostitutkom Ye Haiyan (Hooligan Sparrow). Podstaknuti slučajem silovanja šest osnovnoškolki za koje je odgovoran direktor škole, pokušavaju da promene zakone koji pogoduju silovateljima. Aktivisti i rediteljka zbog svog rada postaju meta tajne policije i predstavnika vlade, zbog čega je veći deo filma snimljen skrivenim kamerama.



Na oskarovskom popisu je i “Life, Animated”, dirljiv dokumentarac o autizmu u režiji američkog oskarovca Roberta Rosa Vilijamsa (Ross Williams), koji je osvojio nagradu za režiju na Sandensu. Junaku tog filma dijagnostifikovan je autizam u trećoj godini života, a njegovi su roditelji preko noći morali otkriti kako da komuniciraju s dečakom koji se u potpunosti isključio iz sveta. Ubrzo otkrivaju da im u tome mogu pomoći Mala sirena, Kralj lavova i mnogi drugi likovi iz Diznijevih animiranih filmova.

“Cameraperson” je filmski kolaž sastavljen od dosad neviđenih snimaka američke snimateljke i rediteljke Kirsten Džonson (Citizenfour, Nevidljivi rat, Fahrenheit 9/11). Film obuhvata građu nastalu tokom četvrt veka njene snimateljske karijere - od snimaka iz posleratne Bosne i Hercegovine, dnevnih rutina nigerijske babice, intimnih porodičnih trenutaka kod kuće i šetnji s filozofom Žakom Deridom (Jacques Derrida). Džonsonova u filmu propituje svoj rad, odnose s ljudima koji su se našli ispred kamere, uključujući i etičku i emocionalnu dimenziju snimateljskog posla.



ZagrebDox i ove godine u raznim festivalskim programima predstavlja više od 20 novih dokumentaraca hrvatskih autora, poput Biljane Čakić, Gorana Devića, Đure Gavrana, Rajka Grlića, Silvestra Kolbasa, Kristijana Milića, Silvija Mirošničenka, Borisa Poljaka, Irene Škorić i Roberta Zubera.

Publici uvek zanimljivi službeni programi ponovno uključuju Biografski dox, Glazbeni globus, Happy Dox, Kontroverzni dox, Majstore doxa, Stanje stvari i Teen Dox, a ove godine ponovno je najavljen i ADU dox, program filmova nastalih na Akademiji dramske umetnosti.

Kao posebna zanimljvost najavljen je program Majke i kćeri, sastavljen od filmova koji tematizuju složen i uvek intrigantan odnos dve generacije žena u istoj porodici.

Među filmovima u tom programu je i novi film Sanje Šamanović “Nasljeđe”, novi film poljskog reditelja Pavela Lozinskog “You Have No Idea How Muć I Love You”, te dokumentarci “Amazona” (Clare Weiskopf) i “Three Conversations of Life” (Julia Staniszewska).

ZagrebDox će biti održan u novootvorenom Kaptol Boutique Cinema, koji će biti otvoren neposredno pre tog festivala, nakon temeljnog preuređenja.

Prošle godine najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji 12. ZagrebDoxa proglašen je kineski dokumentarac “Pesnik na poslovnom putu” reditelja (Ju Anqi), a u regionalnom takmičarskom programu pobedio je hrvatski film “4.7” Đure Gavrana.

(SEEcult.org)

Rimejk Ljubavnog slučaja



Rimejk legendarnog filma Dušana Makavejeva “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”, nastao u niskobudžetnoj produkciji Filmske škole Preditor, biće premijerno prikazan u Beogradu 26. januara u Domu omladine Beograda - pola veka nakon nastanka originala. Očekuje se da će projekciji prisustvovati i sam Makavejev, koji se i pojavljuje u tom prvom rimejku u srpskoj kinematografiji, kao i Eva Ras, koja je ekipi takođe dala podršku.

Rimejk “Ljubavnog slučaja”, koji će uoči Beograda videti i publika bioskopa Apolo u Pančevu, ujedno je omaž pokojnom Branku Vučićeviću koji je 1967. godine bio koscenarista i pomoćnik reditelja Makavejeva.

Reč je o savremenoj verziji “Ljubavnog slučaja”, koja na provokativan način tretira aktuelne teme, te u tom smislu sledi duh originala, koji je takođe provocirao pre pola veka.

Poznata po produkciji “garažnih filmova”, gde za ograničene budžete cedi esenciju filmskog medija iz priča svojih polaznika, škola Preditor upustila se u prvi rimejk u istoriji srpske kinematografije.

Film je specifičan po tome što je devetoro autora ravnopravno potpisano: Petar Mitrović, Zorica Svetličić, Danijela Ćeranić, Gorana Cvetković, Đorđe Cvijović, Jelena Antonić, Aleksa Borković, Savo Reljin i Mila Krsmanović.

Svi autori su radili na adaptaciji originalnog scenarija i odluke o izmenjenim dijalozima su donošene na bazi konsenzusa.

Pored režiranja, svi su radili i ostale poslove: produkcijom, nalaženjem lokacija i sponzora, kastingom, nabavkom opreme, snimanjem slike i tona, kao i postprodukcijom.

U glavnim ulogama se pojavljuju: Ljuma Penov, Albin Salihović (prvi put na filmu), Ana Todorović Diallo, Marina Bukvički, Anđelko Beroš i drugi.

Kombinacijom igranih, dokumentarnih i arhivskih snimaka, autori su sledili sličan narativni tok koji je i Makavejev koristio, tako da se i u rimejku mogu čuti stručna tumačenja seksologa dr Aleksandra Miloševića, koji je zamenio čuvenog Aleksandra Kostića, kao i kriminaliste, u čijoj ulozi se ovog puta našao dr Zvonimir Ivanović sa Kriminalističko policijske akademije.

Film je rađen veoma malim budžetom, a prema navodima produkcije, predstavlja neku vrstu uspešnog eksperimenta kojim je dokazano da je moguće napraviti film u današnje vreme isključivo na osnovu ličnog truda i jake volje.

(SEEcult.org)

Biseri dokumentaristike

http://www.seecult.org/vest/biseri-dokumentaristike

IFFR uživo



Međunarodni filmski festival u Roterdamu (IFFR) i ove godine nudi publici širom Evrope mogućnost da simultano pogleda premijere odabranih evropskih filmova, a tu priliku imaju i filmofili iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Među više od 45 gradova širom Evrope, koji učestvuju u programu IFFR Live, biće i tri iz Srbije - Beograd (bioskop Fontana), Subotica (Eurocinema) i Niš (Kupina) u Srbiji, zatim Ljubljana (Kinodvor), Izola (Art kino Odeon), Celje (Metropol), Ptuj (Mestni kino Ptuj) i Domžale (Mestni kino Domžale) u Sloveniji, Zagreb (Kino Europa i MM centar) u Hrvatskoj, te Sarajevo (Kino Meeting Point).

U okviru 46. IFFR-a, koji će biti održan od 25. januara do 5. februara, a prikazaće ukupno više od 400 filmova, u gradovima koji su se priključili programu IFFR Live biće prikazano šest filmova.

Među filmovima koji će biti prikazani su: “Mister Universo” (Austrija, Italija, 2016, reditelji: Tizza Covi, Rainer Frimmel) o ukrotitelju lavova i životu na marginama italijanskog društva, u ovom slučaju cirkusu sa mnogo finansijskih problema, zatim “Dom” (Home, Belgija, 2016, reditelj Fien Troch), koji postavlja pitanje gde i s kim se osećate kao kod kuće, te “Gigant” (Švedska, Danska, 2016, reditelj Johannes Nyholm) o hendikepiranom Rikardu Bobergu koji je postavio sebi cilj da osvoji važno prvenstvo u igri Pétanque, francuskoj verziji boćanja.

Ono što IFFR Live platformu čini revolucinarnom je da će publika u bioskopima biti u mogućnosti da, nakon premijere, putem live streaming veze, pozdravi reditelja i ekipu filma (koji će biti u Roterdamu), kao i da razgovara sa njima postavljajući im pitanja preko Twittera (#livecinema), Facebooka ili WhatsApp aplikacije na broj +316 3 1234 456.

IFFR Live je prvi program na svetu, koji se održava u bioskopima i odabranim VOD (Video on demand) platformma širom Evrope i izvan je, a njegova primarna funkcija je da doprinese promociji kvalitetnih novih ostvarenja.

Pored bioskopa iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i BiH, selekcija IFFR Live biće prikazana i u bioskopskim dvoranama u Velikoj Britaniji, Španiji, Nemačkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Italiji, Švajcarskoj, Letoniji, Litvaniji, Francuskoj, Izraelu, Singapuru, Bugarskoj i u Holandiji.

Program IFFR Live će u Srbiji biti realizovan zahvaljujući Petru Mitriću, selektoru Festivala evropskog filma Palić, uz podršku Miše Mogorovića (producentska kuća Art & Popcorn), inače programskog direktora FEF Palić.

(SEEcult.org)

Dani igre u Kinoteci



Filmska revija Beogradskog festivala igre (BFI), “Dani igre”, svečano je otvorena 25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci filmom “Mr Gaga” o čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharinu, koji je prvi put dozvolio jednoj filmskoj ekipi da uđe u njegov studio i zabeleži beskompromisan rad sa igračima, kao i trenutke iz privatnog života.

BFI i Jugoslovenska kinoteka nude do 29. januara još osam dokumentarnih i igranih ostvarenja o slavnim igračima, koreografima i njihovim produkcijama.

Povodom početka četvrtih “Dana igre”, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović poželeo je na svečanom koktelu dobrodošlicu mnogobrojnim zvanicima iz javnog i kulturnog života, među kojima su bile i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, te ambasadori SAD, Kanade, Švajcarske, Koreje, Indije, Hrvatske, Crne Gore…

“Izuzetna nam je čast i zadovoljstvo što smo pre nekoliko godina prepoznali ovu inicijativu BFI. Nije bilo potrebno više od nekoliko minuta da se o svemu dogovorimo sa direktorkom Ajom Jung”, rekao je Vujović, ističući da je za reviju “Dani igre” karakteristično to što je svake godine program potpuno drugačiji, svaki put donosi drugu vrstu filmova i publika to ume da prepozna.



Direktorka BFI-ja Aja Jung istakla je da program “Dana igre” obuhvata projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih, igranih i umetničkih filmova, počev od beogradske premijere filma “Mr Gaga”, u režiji Tomera Hejmana i produkciji glumice Natali Portman.

Film govori o jednom od najvažnijih autora savremene umetničke igre u svetu, čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharnu, prateći ga od samog početka karijere, pa do danas, kao direktora Kompanije Batševa.

I dalje u formi, opušten i aktivan u svojim 60-im, Naharin je služio izraelsku vojsku za vreme rata Jom Kipur, ali u jedinici za zabavu, jer zbog povrede nije učestvovao u borbenim zadacima. Nakon toga, majka ga je ohrabrivala da nastavi sa igrom, što je i učinio i dobio angažmane u prestižnim kompanijama Marte Grem, a kasnije i Morisa Bežara. Za njega su, međutim, to bila nesrećna iskustva, iako su podstakla njegovu želju da samostalno kreira. Tako je nastavio da radi u Njujorku, gde se oženio igračicom Mari Kaživarom, koja je na kraju napustila svoje mesto u trupi Alvina Ejlija, kako bi se u potpunosti posvetila Naharinovim projektima. Naharin je 1990. godine prihvatio ponudu da preuzme Kompaniju Batševa iz Tel Aviva, a repertoarskim izmenama nije najpre baš oduševio konzervativnu publiku. Brzo je, međutim, privukao nove pokrovitelje, kao i divljenje kritike, koja je značajno doprinela međunarodnom statusu te trupe.



Naharin je postao “kulturni junak” za mnoge Izraelce, kada je odbio da poklekne pod pritiskom vlasti zbog komada sa vojnom tematikom, koji je planiran za nacionalnu gala proslavu povodom 50-godišnjice države. Verski fanatici oštro su se usprotivili zbog kostima u kojima se vide delovi tela igrača u standardnom vojničkom donjem vešu.

Naharin je poznat i po velikim zahtevima od igrača, od kojih očekuje da se potpuno predaju zadatku, pa i više od toga - traži žrtvu koja je sama sebi nagrada.

Film o Naharinu rasvetljava i “gaga” rečnik pokreta koji je on osmislio, kako za zdravlje i rekreaciju amatera, tako i za profesionalne igrače.

Aja Jung je skrenula pažnju i na intrigantno ostvarenje “Boljšoj Vavilon” (režija: Nick Read, Mark Franchetti), koje će biti prikazano u završnici revije “Dani igre”, a nudi pogled iza scene prestižnog moskovskog teatra, i to u trenutku kada ga potresa veliki skandal. Uključujući snimke iza kulisa, predstave koje oduzimaju dah i bleštave ispovesti igrača i moćnika Boljšog teatra, film preispituje uglednu kulturnu instituciju koja se bori da preživi burna politička zbivanja kako unutar tako i izvan svojih zidova.

Dokumentarni film “Balet 422” (Jody Lee Lipes) vodi publiku iza scene i prati nastajanje jednog koreografskog dela Njujork Siti Baleta.

Kultni film Roberta Altmana “Trupa” bavi se životom igrača, koreografa i producenata čuvenog Džofri baleta iz Čikaga, dok film “Ballets Russes” (Daniel Geller, Dayna Goldfine) govori o trupi koja je obeležila prvu polovinu 20. veka, o njenim zvezdama i produkcijama, kao i o spletkama, rivalstvu i teškoćama.



Film “Bele noći” (Taylor Hackford), kako je istakla Aja Jung, dobra je najava za dolazak slavnog Mihaila Barišnjikova u Beograd.

Dokumentarac “Samo kada igram” (Beadie Finzi) prati snove dvoje dece iz brazilskih favela koja su, uprkos stalnim predrasudama i sumnjama, rešena da sruše sve zidove i ostvare svoje ideje, koristeći igru kao jedinu mogućnost za bekstvo iz svakodnevice.

Iz Izraela je i film “Igrajmo!” (Gabriel Bibliowicz), dokumentarni zapis o fantastičnom uspehu izraelske savremene igre. Film istražuje kako ta zemlja, uprkos reputaciji militantnog i mačo društva, postaje prepoznatljiva kao svetska sila u oblasti umetničke igre i delimično formira njen istorijski razvoj.

Aja Jung zahvalila je autorima filmova, trupama i koreografima koji su ustupili svoje materijale za reviju “Dani igre”, kojom BFI najavljuje svoje 14. izdanje koje će, pod sloganom “Velika igra”, predstaviti od 24. marta do 11. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu 15 kompanija iz deset zemalja sa više od 30 koreografskih postavki.

Festival i revija “Dani igre” desetu godinu uzastopno imaju podršku kompanije Vip Mobile.

BFI se realizuje i zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Delegacije EU u Srbiji, te ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Grada Beograda. Realizaciju programa u Novom Sadu podržao je Pokrajinski sekretarijat kulturu.

Program 4. “Dana igre” nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Vuletićev Rekvijem na Berlinalu



Film “Rekvijem za gospođu J.” scenariste i reditelja Bojana Vuletića iz Srbije, sa Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi, uvršten je u program “Panorama specijal” 67. Berlinala, na kojem će imati svetsku premijeru, a potom će ga videti i publika 45. Festa u Beogradu.

To je drugi dugometražni igrani film Vuletića, čije je debitantsko delo “Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem” premijerno prikazano 2011. godine Filmskom festivalu u Karlovim Varima.

Vuletićev film imaće četiti projekcije na 67. Berlinalu, a svečana će biti održana 13. februara u ZOO Palastu, saopštio je Filmski centar Srbije.

Za novi film, u produkciji beogradske kuće SEE Film Pro (Nenad Dukić), Vuletić je u Karlovim Varima dobio nagradu za postprodukciju, a žiri je tada itakao da je reč o drami koja pruža crnuhumornu i realističnu sliku današnjeg društva kroz priču o ženi koju borba protiv birokratije dovodi do nepovratne odluke.



Pored Mirjane Karanović, u filmu igraju i Jovana Gavrilović, Danica Nedeljković, Vučić Perović i Mira Banjac.

Film “Rekvijem za gospođu J.” rađen je u koprodukciji sa partnerima iz Bugarske (Geoploly Film) i Makedonije (Skopje Studio), Rusije (Alexsander Rodnyansky) i Francuske (Surprise Alley), a izvršni producent je beogradski Art & Popcorn (Miroslav Mogorović).
Film je sufinansiran sredstvima Filmskog centra Srbije, a dobio je i finansijsku podršku Eurimaža. Domaći koproducenti su i RTS i Filmski fond Vojvodine.

Direktor fotografije bila je Jelena Stanković, montažer Vladimir Pavlovski, scenograf Zorana Petrov, kostimografkinja Lana Pavlović, a dizajner zvuka Boris Trayanov.

Film je sniman na lokacijama u Beogradu, Sofiji i Skoplju.

Svetsku prodaju filma preuzeo je Soul Food Films.

U programu “Panorama” na 67. Berlinalu, koji će biti održan od 9. do 18. februara, ukupno će biti prikazan 51 film iz 43 zemlje, od kojih 21 u sekciji dokumentarnih ostvarenja, a 29 igranih u glavnom programu i “Panorami specijal”.

Čak 36 filmova u programu “Panorama” imaće svetske premijere na Berlinu, šest međunarodne, a devet evropske.

Među njima je i novi film makedonske rediteljke Teone Mitevske “When the Day Had no Name”, koji će takođe imati svetsku premijeru, a koprodukcija je Makedonije, Belgije i Slovenije.

(SEEcult.org)

Odlazak Džona Harta



Čuveni engleski glumac Džon Hart (John Hurt) preminuo je u Londonu u 78. godini, nakon duge borbe sa rakom pankreasa.

Hartova supruga Anven saopštila je da je preminuo 25. januara u svojoj kući u Norfolku, preneli su britanski mediji, podsećajući na mnogobrojne filmove u kojima je igrao, kao što su “Čovek slon”, “Ponoćni ekspres”, “Vanzemaljac”, “Ja, Klaudije”, serijal o Hariju Poteru…

Za ulogu u “Ponoćnom ekspresu” dobio je nagradu Bafta i Zlatni globus, te bio nominovan za Oskara za sporednu ulogu. Nagradu Britanske filmske akademije dobio je i za nezaboravu ulogu u filmu “Čovek slon”, za koju je bio nominovan i za Zlatnog globusa i za Oskara.

Uprkos bolesti, nastavio je da radi, a među poslednjim filmovima je i “Džeki”, biografsko ostvarenje o Džeki Kenedi, kao i “Darkest Hour”, u kojem igra Nevila Čemberlena, uz Gerija Oldmana kao Vinstona Čerčila. Ipak, prošle godine je morao da se povuče iz produkcije filma Keneta Brane “The Entertainer”, na osnovu saveta lekara.

Poslednja Hartova filmska uloga bila je u filmu “That Good Night”, u kojem je igrao smrtno bolesnog dramskog pisca. Uprkos sopstvenoj borbi sa bolešću, za vreme snimanja tog filma prošle godine u Portugaliji, bio je ponosan i raspoložen da obavi posao, naveli su producenti.

Rođen 22. januara 1940. godine u Česterfildu, Hart je tokom šest decenija karijere igrao u više od 120 filmova, kao i u velikom broju pozorišnih predstava i televizijskih produkcija. Išao je u Sent Martins školu za umetnost u Londonu, ali ju je napustio, a potom je dobio stipendiju za Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti 1960. Govorio je da je tada bio toliko gladan da je jedva izgovarao tekst.

Tek krajem 70-ih Hart je prepoznat kao jedan od najboljih tumača karakternih uloga, kada je i dobio nominaciju za Oskara za ulogu narkomana u “Ponoćnom ekspresu” Alana Parkera. Igrao je potom 1979. u “Vanzemaljcu” Ridlija Skota, a smrt lika koji je igrao često je izglsavana kao jedna od najnezaboravnijih filmskih scena ikada.

Hart je dobio vitešku titulu 2015. godine za zasluge u oblasti dramske umetnosti.

(SEEcult.org)

Dokumentarac o Šajtincu



Dokumentarni film “Šajtinac” o nagrađivanom piscu Uglješi Šajtincu, koji se sastoji od razgovora koje je reditelj Boško Milosavljević vodio sa njim o književnosti, umetnosti, istoriji i ljudima, kao i od prikaza njegovih drama i romana, premijerno će biti prikazan 31. januara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, uz besplatan ulaz.

Milosavljević je u prvom delu tog 46-minutnog filma vodio razgovor sa Šajtincem na starom nemačkom aerodromu iz Drugog svetskog rata, koji se nalazi u Banatu.

Drugi deo posvećen je dramama i romanima Šajtinca, a treći obrađuje temu “Hadersfild”, najpoznatiju Šajtinčevu dramu prema kojoj je snimlјen i istoimeni film.

U tom dramskom dokumentarnom igrokazu o Šajtincu, čije su drame izvođene sa velikim upehom na srpskim i engleskim pozornicama, govore i Milan Milosavlјević, Nebojša Glogovac, Goran Šušlјik, Vojin Ćetković, Aron Balaž, Gorčin Stojanović, Miloš Krečković, Jelena Petrović, Slobodan Ćustić, Suzana Lukić, Gojko Božović i mnogi drugi lјudi iz sveta umetnosti i kulture.

Šajtinac je laureat brojnih književnih nagrada, uključujući Vitalovu “Zlatni suncokret”, nagradu “Bora Stanković”, kao i Evropsku književnu nagradu.

Direktor fotografije filma “Šajtinac” je Dušan Petković, snimatelј tona Vladimir Jovanović, montažu potpisuje Goran Mijić, muziku kompozitor Vladimir Tubić, a producent je Milan Kićevac.

(SEEcult.org)

Monika Beluči otvara 45. Fest



Slavna italijanska glumica Monika Beluči, zvezda novog filma Emira Kusturice “Na mlečnom putu”, otvoriće 24. februara u Beogradu 45. Fest, koji će do 5. marta premijerno prikazati 95 naslova u tri takmičarska i više drugih programa, zaključno sa “Tišinom” Martina Skorsezea.

Kusturičin film “Na mlečnom putu” biće prikazan van konkurencije na 45. Festu, koji će biti održan pod sloganom “Gledaj”, a posebnu počast odaće španskom reditelju Karlosu Sauri i srpskom glumcu, producentu i reditelju Ljubiši Samardžiću, dobitnicima nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić rekao je 30. januara na konferenciji za novinare da se za proteklih 45 godina mnogo toga promenilo, ali da Fest ostaje konstanta kao velika filmska gozba koja nudi i autorske filmove i hitove, i ostvarenja manjih nacionalnih kinematografija, i kandidate za Oskara.

Glavni takmičarski program – međunarodni, predstavlja 15 tematski različitih ostvarenja - od onih koja se bave aktuelnim zlom terorizma, kao što su “Crni vetar” Huseina Hasana Alija (Irak, Sirija, Nemačka, Katar) i “Lajla M” holandske autorke Mijke de Jong, do nostalgične priče o vremenu plavih školskih kecelja u doba socijalizma u slovačko-češkom filmu “Učiteljica” Jana Hrebejke ili grčkog “Toplotnog udara”, u režiji Argirisa Papadimitropulosa, rekao je Pantelić u Skupštini Beograda, koja je osnivač beogradskog međunarodnog filmskog festivala.



Među filmovima u glavnom takmičarskom programu su i dva iz Hrvatske – “Goran” Nevija Marasovića i, kako je ocenio Pantelić, iznenađujuće dobar debi “Ne gledaj mi u tanjir” Hane Jušić, zatim “Noćni život” Damjana Kozolea (Slovenija, Makedonia, BiH), kao i dva filma iz Irana – “Inverzija” Behnama Behzadija i “Malarija” Parviza Šahbazija.

Iz Rusije stižu “Učenik” Kirila Serebrenikova i “Pikova dama” Pavela Lungina, a u konkurenciji su i “Eva” Haima Tabakmana (Izrael), “Hartston” Gudmundura Arnara Gudmundsona (Danska, Island), “Ovi dani” Đuzepea Pičionija (Italija) i “Toril” Lorena Tejsiera (Francuska).

O nagradama za najbolji film, scenario, režiju, mušku i žensku ulogu i najbolji debi, odlučiće petočlani međunarodni žiri na čelu sa srpskim rediteljem Srdanom Golubovićem (imena članova žirija biće objavljena naknadno).

Nacionalni takmičarski program ima sedam filmova, od kojih su dva premijere – “Rekvijem za gospođu J” Bojana Vuletića, koji će biti prikazan prethodno na 67. Berlinalu, te “Afterparty” mladog Luke Bursaća.

U selekciji su i “Dnevnik mašinovođe” Miloša Radovića, “Jesen samuraja” Danila Bećkovića, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Vetar” Tamare Drakulić i “Inkarnacija” Filipa Kovačevića.



Filmovi u domaćoj konkurenciji odabrani su među 20-ak srpskih filmova snimljenih u proteklih godinu dana od prethodnog Festa, a odabrala ih je selekciona komisija čija je predsednica bila filmska kritičarka RTS-a Sandra Perović, a članovi reditelji Nikola Ljuca i Stevan Filipović.

Nagrade u nacionalnom takmičarskom programu dodeljuje Filmski centar Srbije u istim kategorijama kao i u međunarodnom, a žirijem će predsedavati hrvatska glumica Ksenija Marinković.

Direktor FCS-a Boban Jevtić izjavio je da taj program znači podršku domaćoj kinematografiji kroz mogućnost da se srpski film predstavi u okviru Festa kao najveće filmske platforme u Srbiji.

FCS će organizovati i industrijski program, a tema su ovoga puta bioskopi i distribucija, kao slaba tačka domaće filmske scene, rekao je Jevtić, dodajući da Srbija ima 118 ekrana, od kojih polovina nije digitalizovana. Biće održan i panel sa predstavnicima filmskih centara iz regiona radi dogovora o poboljšanju uzajamne distribucije.



Pantelić je u tom kontekstu ukazao i na loš položaj evropskog i nekomercijalnog filma u bioskopima, kao u slučaju slovenačkog filma “Hjuston, imamo problem” Žige Virca, koji je potencijalni hit, a u Beogradu je prikazivan svega nekoliko dana. Stoga je odlučeno da novu šansu dobije upravo na 45. Festu.

Filmovi iz regiona takmiče se i za nagradu “Nebojša Đukelić”, a biće dodeljene i nagrade žirija FIPRESCI, udruženja kritičara FEDEORA i “Politikina” nagrada.

Treći takmičarski program Granice ove godine bavi se brisanjem granica dokumentarnog i igranog filma, a među osam subverzivnih filmova selektor Mladen Đorđević izdvojio je tri dokumentarca – italijanski “Izbavi nas” Federike de Đakomo o “epidemiji” isterivanja đavola u katoličkoj crkvi, austrijski “Safari” Ulriha Zajdla, provokativni portret zapadnih turista koji uživaju u ubijanju životinja u Africi, te kontroverzni francuski film o porno zvezdi “Roko” Tjerija Demezjera i Albana Teurlaija.

Đorđević je i selektor programa žanrovskih filmova Thrills and kills, iz kojeg je skrenuo pažnju na akcionu komediju o bandi invalida “Ubica iz kolica” Atile Tila (Mađarska), akcioni zombi horor “Voz za Pusan” Jeon Sang-hoa (Južna Koreja) i mračni detektivski triler “Jezivi” Kijošija Kurosave (Japan).

U glavnom programu van konkurencije, kao i u programima Fest 45, Fest 45 Gala i Fokus Evropa, biće prikazan niz već nagrađivanih filmova, favorita za Oskara i ostvarenja poznatih reditelja.

Među njima su “Trgovački putnik” Ašgara Farhadija, “Bili Lin – Heroj” Anga Lija, “So i vatra” Vernera Hercoga, “Divni dani u Aranhuezu” Vima Vendersa, “Američka draga” Andree Arnold, “Tajni zapisi” Džima Šeridana, “Kraljica Španije” Fernanda Truebe, “To je samo kraj sveta” Gzavijea Dolana, “Ona” Pola Verhovena, “Noćne zveri” Toma Forda, “Mesečina” Barija Dženkinsa, “Po cenu života” (Hell or High Water) Dejvida Mekenzija...



Lista gostiju još nije definitivna, ali je najavljen dolazak reditelja ili članova ekipa gotovo svih filmova iz međunarodnog takmičarskog programa.

Među gostima su najavljeni reditelji Hju Hadson (Vatrene kočije), Fernando Trueba, Haib Tabakman, Husein Hasan Ali, Loren Tejsier, Argiris Papadimitropulos, Parviz Šahbazi, kao i reditelji i glumci iz regiona Nevio Marasović, Goran Bogdan, Janko Popović Volarić, Danilo i Rade Šerbedžija, Damjan Kozole, Hana Jušić, Ankica Jurić Tilić...

Pantelić je skrenuo pažnju i na program Fest klasik koji će prikazati dokumentarce o Abasu Kjarostamiju i Stenliju Kjubriku, restaurisanu kopiju igranog filma Nikite Mihalkova “Oči čornije”, izrađenu u Italiji, kao i dokumentarac “Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije” Vojina Đorđevića iz 1932. godine, čija je restauracija obavljena u Jugoslovenskoj kinoteci.

Izbor filmova za najmlađu publiku prikazivaće se u ciklusu Plazma Festić.

Gradska sekretarka za kulturu i predsednica Odbora Festa Ivona Jevtić istakla je da su gradske vlasti povećale budžet svoje najveće filmske manifedstacije.

“Imajući u vidu da je Fest jedna od najznačajnih kulturnih manifestacija čiji je osnivač Grad Beograd, potrudili smo se da za budžet festivala obezbedimo znatnu sumu od 24 miliona dinara, što je pet miliona više nego prošle godine. Očekujemo da narednih dana saznamo koliko će izdvojiti Ministarstvo kulture Srbije. Nadamo se da će biti darežljivi”, rekla je Ivona Jevtić, koja je ocenila i da je “veoma lepo” što 45. Fest počinje novim Kusturičinim filmom “Na mlečnom putu”.



U ime izvršnog organizatora, v. d. direktor Centra beogradskih festivala (Cebef) Nataša Ilić rekla je da se na 45. Festu očekuje 100.000 gledalaca.

Osim uobičajenih sala - u Sava centru, Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra Beograda, Kinoteci, Sinepleksu i Fontani, projekcije će biti održavane i u Centru za kulturu Sopot i Centru za kulturu “Vlada Divljan” na Paliluli.

Prodaja ulaznica za 45. Fest počinje 4. februara, a cene su od 250 do 400 dinara (za otvaranje 500 dinara).

Vizuelni dizajn 45. Festa kreirao je studio April, koji je pobedio na gradskom konkursu.

Kao i 2016. godie, generalni sponzor Festa je kompanija Lukoil.

Prošle godine, na 44. Festu, prikazano je oko 110 filmova, a nagradu za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu dobio je “Dnevnik jedne tinejdžerke” Mariele Heler, dok je najboljim srpskim filmom proglašena “Vlažnost” Nikole Ljuce, a najboljom manjinskom koprodukcijom “S one strane” hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

Pobeda Dobre žene u Trstu



Film “Dobra žena” Mirjane Karanović, debitantsko rediteljsko ostvarenje prolavljene srpske glumice, proglašen je najboljim na 28. Filmskom festivalu u Trstu, na kojem je nagrađen i filmski projekat u razvoju Borisa Mitića “Slatko od ništa”, u okviru festivalskog koprodukcijskog foruma.

Mirjani Karanović, koja je bila među gostima 28. TFF-a, pripala je novčana nagrada od 5.000 evra na osnovu glasova publike, koja i ocenjuje filmove u međunarodnoj konkurenciji. Njen film “Dobra žena”, koprodukcija Srbije, Bosne i Hrvatske, imao je svetsku premijeru na Sandensu 2016. godine, a domaću na 44. Festu, na kojem je dobila nagradu žirija za najbolju žensku ulogu, kao i “Politikinu” nagradu “Milutin Čolić” za najbolje ostvarenje u nacionalnoj selekciji.

Najboljim dokumentarnim filmom 28. TFF-a proglašen je “Communion” Ane Zamecke iz Poljske, a u rumunski “Written/Unwritten” Adriana Silisteanua osvojio je nagradu za najbolji kratki film, saopštili su organizatori 28. TFF-a, održanog od 20. do 29. januara u Trstu.

Mitićev filmski projekat u razvoju “Slatko od ništa”, koji nastaje u srpsko-hrvatsko-franuskoj koprodukxiji, osvojio je nagradu evropskog ogranka mreže HBO u iznosu od 2.000 evra. Nagrada je dodeljena u okviru koprodukcijskog foruma “When East Meets West” koji je okupio od 22. do 24. januara više od 350 profesionalaca iz cele Evrope, a posebno je bio posvećen francuskoj i kinematografijama baltičkih zemalja.

Zvezda 28. TFF-a bila je i slavna italijanska glumica Monika Beluči, zvezda novog filma Emira Kusturice “Na mlečnom putu”, koja će otvoriti 24. februara 45. Fest u Beogradu.

Belučijevoj je u Trstu uručena nagrada “Istočna zvezda”.

Posebna počast odata je i ruskom reditelju Vitaliju Manskiju, kome je dodeljena nagrada “Filmski borac”, a 3. februara, inače, imaće priliku da ga upozna i beogradska publika na predavanju koje će održati u Domu omladine, u organizaciji Filmskog festivala Slobodna zona na kojem je 2016. godine trijumfovao.

Među glavnim gostima 28. TFF-a bio je i rumunski reditelj Kristi Puiu, kome je uručena nagrada Centralnoevropske inicijative u iznosu od 3.000 evra, a prikazan je i njegov poslednji dugometražni film “Sieranevada”, nastao u koprodukciji sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Francuskom.

TFF je ove godine bio fokusiran na rumunsku i baltičke kinematografije.

U okviru 28. TFF-a, održana je i međunarodna scenaristička radionica (Eastweek), na kojoj je učestvovalo deset projekata iz Hrvatske, Slovačke, Bugarske, Poljske, Holandije, Makedonije, Česke i Italije, a nagrađeni su italijanski “Shadow Cone” (Luca Mastrogiovanni) i poljski “Parents” (Artur Wyrzkowsky).

(SEEcult.org)

Almodovar predsednik žirija 70. Kana



Španski reditelj i scenarista Pedro Almodovar predsedavaće žirijem 70. Filmskog festivala u Kanu, čije će jubilarno izdanje biti održano od 17. do 28. maja.

U odgovoru na poziv čelnika Kanskog festivala Pjera Leskura i Tjerija Fremoa, Almodovar je istakao da je srećan što će biti u mogućnosti da proslavi veliki jubilej tog festivala i da se oseća tim povodom privilegovanim.

“Zahvalan sam, počastvovan i oduševljen. Svestan sam odgovornosti koju nosi sa sobom pozicija predsednika žirija i nadam se da sam dorastao tom poslu. Mogu samo da kažem da ću se u potpunosti posvetiti – i telom i dušom, ovom zadatku, koji je i privilegija i zadovoljstvo”, poručio je Almodovar, koji je učestvovao pet puta u trci za Zlatnu palmu u Kanu.

Almodovarovim filmom “Loše vaspitanje” otvoren je Kanski festival 2004. godine, a njegov lik bio je na posteru 60. festivalskog izdanja.

Za film “Sve o mojoj majci” dobio je nagradu za režiju, za “Volver” je nagrađan za scenario.

U takmičarskom programu učestvovao je još i filmovima “Prekinuti zagrljaji” i “Džulijeta”.

Ostali članovi žirija 70. Kanskog festivala biće objavljeni sredinom aprila, saopštili su organizatori.

Prošle godine žirijem 69. Filmskog festivala u Kanu predsedavao je australijski reditelj, scenarista i producent Džordž Miler, a Zlatna palma pripala je britanskom filmskom veteranu Kenu Louču za angažovanu dramu “Ja, Danijel Blejk” o problemima zdravstvenog sistema u Britaniji. Louč je time postao dvostruki dobitnik glavne nagrade u Kanu, koju je osvojio i pre deset godina za film “Vetar koji njiše ječam”.

*Foto: Kanski festival - El Deseo D.A S.L.U, Nico Bustos

(SEEcult.org)