Filmske novosti...

Jugoslovenski eksperiment(i)



Festival Pravo ljudski u Sarajevu, čije deseto izdanje traje od 11. do 16. novembra, predstavlja obiman izbor jugoslovenskih eksperimentalnih filmova od početka 60-ih do sredine 80-ih godina – čak 52 naslova autora iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Među filmovima u programu “Jugoslovenski eksperiment(i)”, koji vodi publiku u vreme bivše Jugoslavije, su radovi Vlatka Filipovića, Vefika Hadžismajlovića, Petra Ljubojeva, Tomislava Gotovca, Lordana Zafranovića, Sanje Iveković, Ivana Ladislava Galete, Ivana Martinca, Dušana Vukotića, Borivoja Dovnikovića Borda, Marka Babca, Dušana Makavejeva, Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića, Zorana Popovića, Vjekoslava Nakića, Slobodana Šijana, Miodraga Miloševića, Ljubomira Šimunića, Miroslava Bate Petrovića

Selekciju filmova iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore čine: “Hop Jan” (1967) Vlatka Filipovića, “Čančari” (1967) Midhata Mutapčića, “U kafani” (1969) Vefika Hadžismajlovića, “Kad ni tica na krov ne može da sleti” (1970) i “Misija Ismeta Kozice” (1977) Petra Ljubojeva, “Kasabe” (1977) Mirze Idrizovića, “Revizor” (1983) Mirjane Zoranović i “Judas” (1972) Vlatka Gilića.

Hrvatsku eksperimentalnu filmsku scenu predstavljaju filmovi “Scuza signorina” (1963) Mihovila Pansinija, “Sretanje” (1963) Vladimira Peteka, “Pre podne jednog fauna” (1963) Tomislava Gotovca, koji je zastupljen i u programu autora iz Srbije, “Posle podne (puška)” (1968) i “Koncert” (1965) Lordana Zafranovića, “Monument” (1976) i “Osobni rezovi” (1982) Sanje Iveković, “Wal(l)zen” (1989) Ivana Ladislava Galete, “Bageri proždiru zemlju” (1967) Martina Crvelina, “Danas…?” (1966) i “Fluoroscencije” (1967) Ante Verzottija, “Žemsko” (1968) Dunje Ivanišević, “Monolog o Splitu” (1961-62) i “I’m mad” Ivana Martinca (1967).

U okviru jugoslovenskog bloka, posebno će biti predstavljen i hrvatski animirani film – “Krava na mjesecu” (1959) i “Nestašni robot” (1956) Dušana Vukotića, “Znatiželja” (1966) Borivoja Dovnikovića Borda, “Don Kihot” (1961) Vlade Kristla, “Riblje oko” (1980) Joška Marušića, “Izumitelj cipela prof. Balthazar” (1967) i “Mali i veliki” (1966) Zlatka Grgića i “Oktava straha” (1977) Lea Fabianija.

Selekcija iz Srbije je najbrojnija, a čine je filmovi: “Metamorfoza” (1955) Marka Babca, “Pečat” (1955), “Antonijevo razbijeno ogledalo” (1957) i “Spomenicima ne treba verovati” (1958) Dušana Makavejeva, “Suze” (1959) i “Zid” (1960) Vojislava Kokana Rakonjca, “Triptih o materiji i smrti” (1960) Živojina Pavlovića, “Reportaža iz ženskog bloka” (1960) i “Dim i voda” (1962) Dragoslava Lazića, “Ruke ljubičastih daljina” (1962) Save Trifkovića, “Pravac (Stevens-Duke)” (1964), “Plavi jahač (Godard-Art)” (1964) i “Kružnica (Jutkevič-Count)” (1964) Tomislava Gotovca, “Glava-krug” (1968-69) Zorana Popovića, “Kompozicija” (1970) Vjekoslava Nakića, “Vrt sa stazama što se račvaju” (1971) Slobodana Šijana, “Putovanje” (1972) Bojane Vujanović, “Od mene do tebe” (1972) Mirka Avramovića i Miodraga Tarane, “I bi veče, i bi jutro, dan sedmi” (1975) i “Poslednji tango u Parizu” (1983) Miodraga Miloševića, “Gerdy, zločesta vještica” (1973-76) Ljubomira Šimunića i “Čisti film: sećanje na GEFF” (1984) Miroslava Bate Petrovića.

Posebno je najavljen razgovor o jugoslovenskoj avangardi, a učestvovaće Diana Nenadić, Lordan Zafranović, Sunčica Fradelić, Vesko Kadić i Vjekoslav Nakić.

Festival Pravo ljudski predstavlja u desetom izdanju više od sto dokumentarnih filmova u osam programskih celina, među kojima su i ostvarenja renomiranih i nagrađivanih autora iz celog sveta, ali i mladih reditelja savremenog kreativnog dokumentarnog filma sa Balkana.

Jubilarni Pravo ljudski posvećen je ispitivanju mogućnosti slobode u procesu eksperimentisanja i posedovanja hrabrosti za postavljanje pitanja čiji nas odgovori plaše.

Festivalske dvorane su bioskopi Meeting Point, Art Kino Kriterion, Galerija Duplex i Muzej savremene umetnosti Ars Aevi.

Ulaz na sve festivalske projekcije je besplatan.

Festivalski sajt je pravoljudski.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Šamriz: Ostati dosledan sebi



Berlinski filmski autor izraelskog porekla Lior Šamriz (Shamriz), jedan od gostiju drugog izdanja festivala eksperimentalnog filma REZ u Beogradu, govori u intervjuu o procesu stvaranja nezavisnog filma, specifičnostima svog stila i poziciji umetnika koji na stvari može da gleda spolja.

Publika REZ-a, koji Teorija koja Hoda (TkH) organizuje od 13. do 15. novembra u Domu omladine Beograda, ima priliku da vidi Šamrizov kultni queer film “Japan Japan” (2006), koji je premijerno prikazan u Lokarnu, a zatim ga je njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) proglasio jednim od 10 najboljih 2007. REZ predstavlja i Šamrizovove kratke filmove “Pre nego što su cvetovi prijateljstva izbledeli, izbledelo je prijateljstvo” (2007), “L’Amour Sauvage” (2014), “Poništena lica” i "Noć" (2015).

Razgovor sa Šamrizom povodom učešća na 2. REZ-u vodila je Staša Bajac.

- Tvoj prvi dugometražni film "Japan Japan" snimljen je sa vrlom malim budžetom uz poludokumentaristički pristup, a veliki broj scena je improvizovan. Umetnici često govore o slobodi koju im ovakav pristup pruža, no, što bi rekao da su ograničenja?

Šamriz: Naravno da su ograničenja beskrajna, nezavisni i DIY reditelji o tome ne vole da govore - lakše je hvaliti se kako nemaš producenta ili naručioca sa televizije da te tera da premontiraš film ili menjaš kraj, ali "dokustil", ili kako bih ga ja nazavao "tako-kako je" pristup je zapravo potpuno drugi način pravljenja filma. Takođe, kao gledalac, ono u čemu uživaš, što ceniš i doživljavaš dok gledaš ovu vrstu filma potpuno je drukčije od onoga što gledaš kada je po sredi "produciraniji" film.



Da budem potpuno iskren, kada sam snimao "Japan Japan", nije me zanimalo da pravim "prave" filmove, nisu me zanimale uramljene slike, već dramske scene koje fukncionišu kao "kolekcija izvedenih zapisa".

Dakle, ako nemaš novca, naravno da je gotovo nemoguće da kontrolišeš bilo šta što se dešava u scenama eksterijera - ko će kada proći ulicom, dok u scenama enterijera snimaš šta god možeš, a film koji će iz toga nastati predstavljaće svet sačinjen od tvog društvenog miljea i svakodnevice, pre nego dramu u koju je utkana priča. Glumci su ljudi kojima si okružen, a lokacije mesta gde oni žive i sve izgleda uglavnom onako kako i inače izgleda.

Sa "Japan Japan" najviše me zanimalo da svaku scenu postavim kao lični susret mene sa kamerom i ljudi koji glume, i na taj način zabeležim nešto što je izvan dijaloga ili drame, nešto što se dešava između nas u trenutku kada scenu stvaramo.

Nadao sam se, i dalje se nadam, da tim putem mogu da predstavim svoje misli i iskustva, a da pritom ostanem dosledan sebi i ne izgubim se, i da na taj način gledalac istinitije može da saoseća samnom, koji pravim film, kao i mojom situacijom, i da na taj način ostvarujemo neku vrstu posredovane konekciju.



- Veliki broj filmova koji se prijazuje na REZ festivalu radikalni su u svojoj formi, ali takođe i u načinu na koji su pravljeni. Dobar primer je i tvoj film "Before The Flowers of Friendship Faded Friendship Faded". Da li možeš da nam opišeš proces stvaranja?

Šamriz: Način na koji je "Before The Flowers of Friendship Faded Friendship Faded" napravljen došao je iz potrebe da osetim priču koju želim da ispričam što je pre moguće, da je iskusim kroz senzaciju. Moglo bi se reći da je to bio neuspeh odlaganja naleta.

Jedne večeri došao sam kasno kući, pošto sam se našao sa prijateljem. To je bilo tek što sam stigao u Nemačku, a on je bio jedan od prijatelja iz Izraela koji su se u Berlin doselili pre mene. Svaki put, od kad smo bili tinejdžeri, naduvali bismo se, a onda bi mi on držao predavanja satima, dok sam ja sedeo u tišini. Ta vrsta odnosa. Došao sam kući prilično naduvan i u sebi držao razne stvari koje sam želeo da kažem, i njemu i nekim drugim ljudima. Međutim, zapisivanje mi nije pružilo zadovoljstvo, tako da sam te misli snimio na Logic na kompjuteru, a onda ih monitrao u razgovor, dodajući muziku, zvuke, konstruišući neku vrstu konverzacije, bez slike ili scenarija, samo kroz rečenice koje sam čitao i menjao na kompjuteru. Nekoliko sati kasnije imao sam sauntrek od 7 minuta, neku vrstu “Hörspiel-a", izmontiran uz muziku koju sam tad iskomponovao i kratak isečak iz dela Cesara Francka, dakle razne atmosferične zvuke i tako dalje. Od tog materijala napravio sam film - pozvao glumce, izabrao lokacije i snimao tih sedam minuta kao video-klip, sa kamerom i glasnim zvučnicima na ulici, dok su glumci otvarali usta na postojeći dijalog.



- Interesantno je da je za tvoja druga dva filma koja ćemo imati prilike da pogledamo - "L'Amour Sauvage" i "Cancelled Faces" - zajednički utisak da su slike i naracija zamenili mesta. Obično slici verujemo, usmene interpretacije predstavljaju moguću verziju događaja. Ovde, kao da je obrnuto. Kako si razvijo ovaj stil, koji bismo možda mogli da nazovemo ilustrativnim?

Šamriz: Slike me fasciniraju zbog dvoznačnosti koju nose - mogu biti potentne i moćne, a opet manipulativne i zavaravajuće. Rekao bih da je pakao mesto gde je ono što vidiš očima istina, a realnost je samo ono što vidiš. Kada kroz filmove pričam priče, pokušavam gledaocu da prikažem kolekciju trenutaka, atrakcija, pre nego hermetični prostor koji se predstavlja kao univerzum. Moj film je kao skulptura, sa prostorijama, sobama, kroz koje gledalac putuje. Pričanje priče uz naraciju je oslobađajuće zato što omogućava slikama delimičnost, a ovo otvara mogućnost za gledaoca da zamisli i dopuni tu sliku (zamislite kadar u kom osoba gleda ka nečemu što je van slike, i zamislite kako vam ovo okida maštu - šte je to što je van?).

Noel Burch opisuje Banšijeu ranom japanskom filmu – “nema” era filma. Oni su bili naratori, uživo na sceni, koji su sklapali priču za gledaoce i takođe pomagali gledaocima da dešifruju određene elemente u novonastaloj umetničkoj formi. U isto vreme, ovo je omogućavalo filmovima da osvoje slobode koje su kasnije izgubljene. Naravno, "moj" Banši je prilično drugačiji. To je zato što su moji gledaoci prilično drugačiji. Oni su vrlo dobro istrenirani u dešifrovanju priča pokretnih slika, ali trenirani su na određeni, monilitičan način. Tako, umesto nekog ko bi im pomogao u dešifrovanju, potrebno im je da ih neko odgurne od slika koje vide i nagovesti im realnost koja je izvan ili pre slika, ili mišljenja da postoji samo jedan način da se slike interpretiraju. U izvesnom smislu, moj narator je taj koji ih tamo gura.



- Protagonista tvog prvog filma je mladić iz Tel Aviva, koji sanja o Japanu. U "Saturn Returns" glavni likovi su Amerikanci u Krojcbergu, dok si ti Izraelac koji živi i radi u Berlinu. Neki bi rekli da ti to daje jedinstven ugao posmatranja, no da li smatraš da je pozicija umetnika uvek pozicija onog koji je spolja, a gleda ka unutra?

Šamriz: Svojevremeno sam smatrao da je pozicija spolja najvrednija poštovanja, da nam ona omogućava dublje razumevanje stanja stvari koje je neophodno za pravljenje kvalitetne umetnosti. Možda u ovome leži razlog zašto sam se toliko selio, da bih zadržao tu poziciju, ali nažalost pokazalo se da je to samo mit - mit kom kom su me podvrgnuli zlonamerni i nepošteni ljudi koje ne želim da imenujem.

U realnosti, svet pripada insajderima, a to uključuje i umetnički svet. Insajderi su bliži novcu i moći i njihov glas se glasnije čuje.

Kada sam pravio "Saturn Returns" želeo sam da ostanem dosledan geografiji - birao sam da pravim filmove tamo gde se nalazim - ako sam izabrao da napustim Izrael i živim negde drugde, svoj integritet očuvao bih prvljenjem filmova tu "negde drugde". Osetio sam da bih nešto izdao da sam se vratio u Izrael i tamo pravio film, budući da tamo ne živim. Uvek osećam da se ovo pitanje odosi na to šta predstavljaš - "za koga radiš", prodaješ svoj prozivod, ko je publika, čiji glas dolazi iz tvog tela.



Lior Šamriz rođen je 1978. u Aškelonu na istočnoj obali Sredozemnog mora, gde je i počeo da pravi filmove i muziku. Šamriz stvara esejističke narative u kojima koristi film kao izvedbu i filmski jezik kao proces refleksivnog beleženja. Počev od 2007. godine, njegovi radovi su prikazani na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući Berlinale (2010, 2013, 2015), festivale u Lokarnu, Torinu, Sarajevu, festival Frameline, BAFICI, kao i u prostorima poput Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, KWBerlin, Centra Žorž Pompidu u Parizu i Ludvigovog muzeja u Kelnu. Imao je retrospektive na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, na Festivalu izraelskog filma u Berlinu i festivalu Ars Independent u Katovicama. Dobitnik je nagrada na Danima kratkog filma u Oberhauzenu (Kurzfilmtage, 2013, 2014, 2015), kao i nagrade Achtung Berlin New Berlin (2010) i drugih. Bio je nominovan za nagradu Max Ophüls za dugometražni film, ušao u uži izbor za Nagradu Nacionalne galerije Nemačke.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/18473062

Retrospektiva Fasbindera



Retrospektiva reditelja Rajnera Vernera Fasbindera (Reiner Werner Fassbinder, 1945-1982), čiji filmovi na radikalan i ličan način pripovedaju o društvu, biće održana od 18. do 22. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, povodom 70-godišnjice rođenja tog uticajnog i produktivnog autora koji je zauzeo trajno mesto u nemačkoj kinematografiji, iako je za neke bio problematičan, drugi su ga nazivali producentom kiča, a neki su, pak, u njemu videli genija.

Fasbinder bi 31. maja 2015. godine napunio 70 godina, a tim povodom Gete institut u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, prikazuje izbor od deset filmova tog velikog autora - od ranih dela poput “Žabara” (1969), do poslednjeg “Kerel” (1982).

Retrospektiva počinje premijerom nemačkog dokumentarnog filma “Fasbinder” (2015), kojim je autorka Anekatrin Hendl podigla svojevrsni spomenik Fasbinderu.

Uz “Žabar” i “Kerel”, posetioci Muzeja Jugoslovenske kinoteke imaće priliku da vide i filmove “Efi Brist” (1974), “Marta” (1974), “Svi drugi se zovu Ali” (1974), “Đavolje vrenje” (1976), “Brak Marije Braun” (1979), “Lili Marlen” (1981), “Lola” (1981) i “Čežnja Veronike Fos”.



Sa više od 40 filmova, koje je snimio za svega 13 godina, Fasbinder se ubraja ne samo u najuticajnije, već i u najproduktivnije nemačke umetnike.

Trajno je obeležio 70-te godine 20. veka, a pre svega autorski film posleratnog perioda, poznat kao Nova nemačka kinematografija.

U Fasbinderovim filmovima politička i privatna sfera neprekidno se prožimaju.

“Želim svojim filmovima da izgradim kuću”, rekao je svojevremeno Fasbinder, čiji opus obuhvata i suvoparne socijalne studije (Žabar), i ambiciozne ekranizacije književnih dela (Fontane - Efi Brist) i velike produkcije (Lili Marlen).



Fasbinder, kako podseća Gete institut, svakako nije bio graditelj idiličnih kućica. Malograđanske institucije i norme svake vrste odlučno je odbijao. Svojim filmovima je više voleo da gradi kuću: “Neki su podrum, drugi su zidovi, a neki pak prozori. Nadam se da će na kraju od toga nastati kuća”.

Rođen 1945. u Bavarskoj, Fasbinder je preminuo 1982. u 37. godini u Minhenu – verovatno od posledica konzumiranja droga i premorenosti.

Karijeru je započeo nakon škole glume u minhenskom akcionom teatru.

Per Raben (Peer Raben), koji je kasnije postao Fasbinderov stalni kompozitor, u to vreme je vodio pozorište. Uskoro je Fasbinder preuzeo kormilo i osnovao 1968. godine antiteatar. Tu se i nalaze njegovi koreni kao režisera.



Fasbinderovi često na brzinu napisani pozorišni komadi tog vremena bune se, kao i njegovi filmovi, protiv ustajalosti Savezne Republike Nemačke 60-ih godina. U antiteatru, koji je istovremeno bio i kafana, vladale su haotične okolnosti. Tu je Fasbinder formirao glumačku trupu, poznatu iz njegovih filmova, i naučio da ceni grupnu dinamiku koja je obeležila njegovo stvaralaštvo.

Pored Hane Šigule (Hanna Schygulla), trupi su se pridružili Irm Herman, Heri Ber, Ginter Kaufman i Ingrid Kaven, koja je dve godine bila i u braku s Fasbinderom. Većina članova ansambla sledila ga je bezuslovno, bez obzira na ponekad problematične odnose. Privatne kavge i njegove afere sa muškarcima i ženama iz grupe uticale su i na filmsku produkciju – ljubavne spletke katkad je unosio čak i u svoje scenarije, kao u filmu “Gorke suze Petre fon Kant”.

Pre rada u pozorištu, Fasbinder je zapravo hteo da počne direktno da se bavi filmom. U maju 1966. polagao je prijemni ispit na novoosnovanoj Filmskoj akademiji u Berlinu, ali je odbijen. To ga, ipak, nije zaustavilo, jer “kada moraju da se prave filmovi, oni se naprosto prave”. Tako su iste godine nastali njegovi prvi kratki filmovi “Gradski lutalica” i “Mali haos”.



Kada su njegovi prvi bioskopski filmovi “Ljubav je hladnija od mržnje” i “Žabar” 1969. godine prikazani na Berlinalu, Fasbinder je praktično preko noći doživeo uspeh.

Film “Ljubav je hladnija od mržnje” dočekan je porugom i uzvicima negodovanja, a “Žabar” - adaptacija njegovog istoimenog pozorišnog komada, doneo mu je pet nagrada i budžet za sledeći projekat.

Od tada je Fasbinder ostvario začuđujući broj produkcija - između 1969. i 1982. godine realizovao je 40 dugometražnih filmova, visokobudžetsku televizijsku seriju “Berlin Aleksanderplac” (1980), zasnovanu na istoimenom romanu Alfreda Deblina, apsolvirao je glumačke nastupe kod drugih režisera, pisao pozorišne komade, eseje i druge spise. Jednom prilikom snimio je čak 10 filmova za 18 meseci.

Takva produktivnost bila je moguća zahvaljujući kompaktnom Fasbinderovom ansamblu koji je i u privatnom životu bio vezan za njega. Koleginice i kolege bili su u svako doba na raspolaganju i preuzimali na snimanjima više funkcija. Prve filmove trupa je snimila gotovo bez ikakvog novca u roku od nekoliko dana.

Fasbinder je i kasnije često ulazio u projekte sa nesigurnim finansiranjem: “Samo tako kod nas nastaju filmovi: oni se stvaraju bez obzira na gubitke”.



Filmovima “Strah izjeda dušu” i “Marta” (oba snimljena 1974), Fasbinder je, između ostalog, stekao status nevaljalog deteta i “rok zvezde” Novog nemačkog autorskog filma, ali je postao i objekat društvenih rasprava.

Komadom “Otpad, grad i smrt” - navodno antisemitskim i dugo neizvođenim, Fasbinder je 1976. godine izazvao istinski skandal i proslavio se definitivno kao provokator građanskih normi. Ipak, njegov uspeh nije mogao da bude ugrožen često oštrim reakcijama dela društva.

Svoje možda najznačajnije filmove snimio je pri kraju života - takozvanu BRD trilogiju (ime trilogije zapravo je skraćenica za Bundesrepublik Deutschland, tadašnje zvanično ime Zapadne Nemačke), koju čine filmovi “Brak Marije Braun” (1979), “Lola” (1981) i “Čežnja Veronike Fos” (1982), za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinalu.



Ti filmovi zastupaju Fasbinderovu tezu o bojažljivom raskidu između nacional-socijalističke Nemačke i Nemačke kao privrednog čuda. U stilskom i pripovedačkom smislu, BRD trilogija, nasuprot ranim delima Fasbindera prožetim pozorišnim manirom, stvara istinsku nemačku holivudsku kinematografiju.

Fasbindera je u junu 1982. godine pronašla mrtvog njegova tadašnja sustanarka i životna partnerka Julijane Lorenc (Juliane Lorenz), koja je zadužena za montažu 14 njegovih filmova. Našla ga je sa izgorelom cigaretom među prstima, uz uključen televizor. U blizini su bile beleške u vezi sa novim filmom na kojem je radio - "Rosa L" o Rozi Luksemburg.

Prema navodima Gete instituta, odvažni i genijalni stvaralac kakav je bio Fasbinder do današnjih dana nedostaje nemačkom kinematografskom krajoliku – neko ko bi kao on dizao prašinu i stvarno morao nešto da kaže.

Utoliko mit koji Fasbinderovu smrt opisuje kao kraj jedne ere nemačkog filma, nije u potpunosti neosnovan: “Kulturi je potrebno nešto kao ja”, rekao je Fasbinder 1976. godine u jednom televizijskom intervjuu.

Retrospektiva Fasbindera u Kinoteci organizovana je na inicijativu Predraga Azdejkovića, direktora festivala “Merlinka”.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Jubilej FSFF-a i filmske fantastike u Srbiji



Jubilarni, 10. Festival srpskog filma fantastike (FSFF) biće održan od 24. do 27. novembra u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, a uz glavni i prateći program izložbi i tribina, najavio je i gostovanja italijanskog reditelja Lamberta Bave, autora serijala “Demoni”, majstora filmske maske Serđa Stivaletija i najpoznatijeg turskog reditelja horor filmova Hasana Karacadaga.

Pokretanjem FSFF-a pre deset godina, Srbija se pridružila svetskom trendu organizovanja filmskih festivala posvećenih žanru horora i fantastike. Do tada marginalizovan i zaobilažen, žanr filmske fantastike je počeo da oživljava zahvaljujući FSFF-u. Pojavom nekih novih imena, uz nezaobilaznu pomoć iskusnih autora koji su se već uspešno oprobali u tom žanru, polako je počela da se stvara i uspostavlja i scena.

Tvorci FSFF-a deset godina kasnije ponosom ističu da su dobrim delom uticali na stvaranje filmske istorije u Srbiji i inicirali svojevrsnu institucionalizaciju žanra filmske fantastike.

I ove godine najbolji filmovi FSFF-a dobiće nagradu Koskar, a najbolji film na zadatu temu (urbane legende) biće nagrađen Piramidom.

O najboljim filmovima odlučiće žiri koji čine: Nikola Đuričko (domaći), Hasan Karacadag (međunarodni) i Predrag Ličina (regionalni program).

Prateći program 10. FSFF-a obuhvata, između ostalog, i dve tribine posvećene urbanim legendama i domaćem filmu fantastike, kao i retrospektivu posvećenu desetogodišnjici Festivala.

Takođe, posetioci će biti u prilici da vide interesantnu i neobičnu izložbu kostima, autorke Ljubice Dolašević, kao i izložbu skulptura Arpada Slancika.

Budući da ove godine neće biti Zombi šetnje, posetioci FSFF-a će moći da se podsete te manifestacije održane ranijih godina - na izložbi “Zombie Walk by Zec”.

Osim retrospektive Zombi šetnje, viđene objektivom fotografa Aleksandra Zeca, biće priređena i izložba “3D Art Vojislava Vukadina”. Posetioci te postavke imaće priliue da vide rezultate novih dostignuća u svetu 3D modelovanja, koja su za tu priliku prilagođena žanru i senzibilitetu festivala.

Prošle godine, na 9. FSFF-u, najboljim filmom proglašen je “Tmina” Luke Bursaća, u regionalnoj konkurenciji (bez Srbije) pobedio je “Mali diskontinuitet u prostoru” Goceta Cvetanovskog iz Makedonije, a nagrada za najbolji film u međunarodnom takmičarskom programu dodeljena je španskom “Similo” (Zacharias & McGregor). FSFF je prikazao više od 50 domaćih i stranih ostvarenja u Domu omladine i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Jubilarno, 10. izdanje FSFF-a podržali su Štamparija.rs, Akademija za estetiku i kozmetiku, Rules2Times, Arctic Relief krema, Pekam trade bedževi, Kovačić&Spaić, Kancelarija za kulturu i turizam ambasade Turske, Kryolan, Darkwood, Veseli četvrtak, Omaja, Filmske novine, Jugoslovenska kinoteka, Filmski centar Srbije...

(SEEcult.org)

13. Zagreb Film Festival

http://www.seecult.org/vest/13-zagreb-film-festival

  Dani slovenačkog filma





Manifestacija Dani slovenačkog filma biće održana od 23. do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu kao prva celovita prezentacija filmskih ostvarenja mlađe i srednje generacije filmskih reditelјa iz Slovenije, koji će većinom biti i gosti tog festivala koji organizuje Društvo Slovenaca Sava. Namera organizatora je da DSF postane godišnja manifestacija koja ce predstavljanjem autora i njihovih ostvarenja, kontaktima s publikom i okruglim stolovima, uspostaviti most za unapređivanje saradnje i razumevanja slovenačkih i srpskih stvaralaca i ljubitelja filma.
Kao gosti DSF-a najavljeni su slovenački filmski stvaraoci: Maja Vajs (Weiss),Metod Pevec, Martin Turk, Urša Menart, Barbara Zemljič, Jan Cvitkovič iMatjaž Ivanišin, kao i direktor Slovenačke kinoteke Ivan Nedoh i predstavnica Filmskog centra Slovenije Nerina Kocijančič.
Inicijativa za DSF, koji Društvo Slovenaca Sava organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, ambasadom Slovenije u Srbiji, Jugoslovenskom i Slovenačkom kinotekom i Slovenačkim filmskim centrom, proizišla je iz potrebe za upoznavanjem savremene slovenačke filmske produkcije i komparacijom sa aktuelnom srpskom filmskom scenom.
Uz deset filmskih ostvarenja - po tri dugometražna dokumentarna, celovečernja igrana i kratkometražna dokumentarna, odnosno igrana filma, beogradskoj publici biće predstavljen rad slovenačkih autora i kroz izložbe i okrugle stolove.
U holu Jugoslovenske kinoteke biće otvorena izložba Celjskog muzeja “Ukradena deca”, a potom će biti prikazan i film “Banditenkinder, slovenačkom narodu ukradena deca” rediteljke Maje Vajs.




Na svečanom otvaranju DSF-a, nakon upoznavanja sa autorima, biće prikazan film Martina Turka “Nahrani me rečima”, dok je za završnicu najavljen “Veštački raj” proslavljenog jugoslovenskog i slovenačkog reditelja Karpa Aćimovića Godine, kao omaž istoriji nastanka kinematografije u Sloveniji.





Vajsova će beogradskoj publici, kroz film “Banditenkinder ili Slovenačkom narodu ukradena deca” i prateću izložbu, izneti traumu dece uzete od pobijenih slovenačkih rodolјuba i date na prevaspitavanje u domovima i usvajanje porodicama, kako bi im se izbrisao identitet i germanizacijom ih pretvorio u podanike Trećeg Rajha, naveo je umetnički direktor DSF-aDragomir Zupanc u tekstu za novembarski program Kinoteke.
Pevec će filmom “Dom” uvesti publiku u prostor bivšeg prihvatilišta za radnike na privremenom radu u Sloveniji. Nјegov film zadire iza fasade države, koja se odriče prošlosti i zaboravlјa na solidarnost i doprinos lјudi, koji beznadežno čekaju da im se ostvare stečena prava.





Martin Turk filmom “Nahrani me rečima” uvodi gledaoca u bit odnosa oca i sinova, od kojih jedan podleže viziji u koju ga uvlači beskućnik, nabeđeni prorok, a potraga za mlađim zbližava potom starijeg sina i oca.
Barbara Zemlјič i Urša Menart - prva igranim, a druga dokumentarnim filmom, pripovedaju o tretmanu ženske strane u slovenačkoj zajednici. Junakinja “Panike” Barbare Zemljič je frustrirana 40-godišnjakinja, udata žena u potrazi za  izazovima van braka, dok Menartova u dokumentarcu “A šta je s Mojcom” obrađuje ženske likove od nastanka slovenačke kinematografije, postavljajući pitanje da li su to tipične predstavnice ženske populacije.



Matija Nahtigal, pripadnik nove generacije slovenačkih sineasta, napravio je “Bezvremenske pse”, kombinujući rešenja novijih triler produkcija sa domaćim temama. Akcionog junaka, gubitnika, uvodi u svet moćnih igrača iz podzemlјa, u kojem je stradao njegov brat.
Beogradskoj filmskoj publici dobro poznat autor Jan Cvitkovič predstaviće se kratkim filmom “Ljubav na krovu”, višestruko nagrađenom baladom o starijem bračnom paru.





Završno veče Dana slovenačkog filma posvećeno je kultnom autoru Karpu Aćimoviću Godini, koji je, kako je istakao Zupanc, zadužio i srpsku, a i nekadašnju jugoslovensku kinematografiju, stvarajući zajedno sa Žilnikom, Zafranovićem, Čengićem. Njegov film “Splav Meduza”, u produkciji RTS-a i VIB-e, proglašen je za drugi najbolјi film svih vremena u Sloveniji. Na DSF-u će biti prikazan “Veštački raj”, kruna saradnje sa Brankom Vućićevićem, Karpovim scenaristom, umetničkim dizajnerom i filmskim eruditom. To je svojevrstan filmski esej i prilog istoriji nastanka filma u Sloveniji.





Inicijatori Dana slovenačkog filma su članovi društva, upućeni i profesionalno vezani za film i medije. Uz filmskog i TV reditelja Dragomira Zupanca, među njima su i predsednik UFUS-a Milan Knežević, prodekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Andrej Dimitrijević, dramski umetnik Aleksandar Gruden, šef katedre za slovenački jezik na Filološkom fakultetu prof. Maja Knežević, te mladi entuzijasti uključeni u organizaciju DSF-a.
Razlog za Dane slovenačkog filma pre svega je prekinut kontakt filmskog auditorijuma u Srbiji sa slovenačkom filmskom scenom, za razliku od pozorišta, književnosti, muzike i vizuelnih umetnosti.
“Slovenački film ne postoji za srpske bioskope, a i sa projekcijama srpskog filma se ne preteruje u slovenačkim bioskopima”, naveo je Zupanc povodom DSF-a, podsećajući da je donedavno slovenački, kao i hrvatski, bosanski, makedonski, crnogorski, srpski film bio deo zajedničke kinemotografije, povezan koprodukcijama, razmenjivan ravnopravno preko distribucione mreže, i prikazivan po bioskopima širom Jugoslavije.
“I kao što se ne mogu preskakati i ne pominjati kultni filmovi iz druge polovine prošlog veka proizvedeni u slovenačkom umetničkom prostoru: Vesna, Kekec,Balada o trubi i oblaku, Dolina mira, Sedmina, Ples na kiši, tako se i stvaraoci poput Fratičeka Čapa, Franceta Štiglica, Jožeta Galea, Boštjana Hladnika,Matjaža Klopčiča, ne mogu i ne smeju izostaviti iz zajedničke filmografije nekada sjedinjenih republika”, istakao je Zupanc.



Prema rečima Zupanca, pitanje je kako premostiti vreme ne priznavanja i nipodoštavanja, umanjivanja vrednosti i netolerancije prema drugačijem socijalnom i kuturnom milјeu? Vreme, koje je, pored ostalog, uništilo filmsko tržište, izbrisalo bioskopsku publiku, ukinulo filmsku kulturu? Pritom nijedna ni druga kinematografija nije prestala da se razvija, osavremnjuje, stručno i umetnički uzdiže. I suprotno od drugih socijalnih supstrukura, nije prestala da sarađuje.
“Znaju slovenački autori i producenti da pozovu srpskog glumca, da uposle montažera, angažuju filmsku ekipu, kao što i srpski stvaraoci itekako dobro znaju koliko su dobri slovenački glumci, snimatelјi, dizajneri zvuka. Konkurišu zajedno na konkursima oba filmska centra i naslanjaju na fondove Evropske zajednice”, naveo je Zupanc, konstatujući i da je bivša ex-JU prestonica u međuvremenu postala centar susretanja, razmena i međusobnog nadopunjavanja, pa je i danas Beograd mera uspeha i umetničkih dostignuća, promoter novih stvaraoca i ideja. Tako je i slovenački film našao prostor gde će da se promoviše - najpre u DKSG-u na festivalima Balkanima i Alternative film/video, a potom i na druge dve najznačajnije filmske manifestacije: Festivalu autorskog filma i FEST-u.




Proširivanju prezentacije i upoznavanja sa slovenačkom filmskom produkcijom pridružila se i grupa entuzijasta i filmskih profesionalaca okuplјenih u Društvu Sava beogradskih Slovenaca. Prvo su otvorili interni bioskop, Kino Sava, i počeli prikazivanje filmova najznačajnijih slovenačkih autora iz druge polovine 20. veka. Interesovanje je bilo znatno i prevazišlo kapacitete prostora Društva, tako da se spontano rodila ideja da se sa prikazivanjem slovenačkog filma pređe u veći i reprezentativniji prostor, a prema navodima Zupanca, najreprezentativniji prostor je dvorana nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, posebno što obe ustanove, srpska i slovenačka kinoteka, blisko i neprekidno sarađuju na očuvanju i održavanju zajedničkog filmskog fonda.
Glavni pokrovitelji Dana slovenačkog filma su Ured Republike Slovenije za Slovence u inostranstvu i ambasada Slovenije u Beogradu.
Festivalski sajt je danislovenackogfilma.org, a program DSF-a nalazi se i uKalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope, kao i u PRILOGU (pdf).
*Foto: DSF
(SEEcult.org)

Šaulov sin najbolji na 13. ZFF-u



Najboljim filmom 13. Zagreb Film Festivala (ZFF) proglašen je mađarski “Šaulov sin” Lasla Nemeša (Laszlo Nemes) o strahotama holokausta.

Žiri je Nemešov film, koji je dobitnik i Gran prija u Kanu i mađarski je kandidat za Oskara, opisao kao remek-delo. “Nezaboravan… Fizički doživljaj. Nesvakidašnji film”, naveo je žiri 13. ZFF-a u obrazloženju nagrade Zlatna kolica za najbolji film, za koju se takmičilo još 12 ostvarenja.

Posebna priznanja dodeljena su danskom filmu “Rat” (Tobias Lindholm) i australijskom “Tanna” (Bentley Dean i Martin Butler), saopštio je ZFF, koji od 14. do 22. novembra prikazuje više od stotinu filmova u 12 programa.

Pobednike u kategoriji dugometražnog igranog filma odabrali su reditelj Levan Koguashvili, koji je za film “Spojevi naslijepo” dobio Zlatna kolica 2014. godine, te producent Cristoph Thoke i rediteljka Jessica Woodworth.



Zlatna kolica za najbolji kratkometražni film osvojio je francuski “Nekoliko sekundi” (Nora El Hourch), a najboljim filmom u nacionalnom programu Kockice proglašen je “Zvjerka” Daine O. Pusić.

Film “Nekoliko sekundi”, kako je naveo žiri, upečatljiv je, naturalistički i beskompromisni prikaz žene u okrutnim situacijama. “Sirov, snažan i hrabar. Dokumentaristički pristup u najboljem izdanju”, istakao je žiri, koji je posebno priznanje u tom programu dodelio filmu “Nemir” Ene Sendijarević, dok su u programu Kockice posebno nagrađeni filmovi “Nas dva” Andrije Mardešića i “Piknik” Jure Pavlovića.



Najboljim filmom programa Plus, namenjenog mladima, proglašen je holandski “Princ” (Sam de Jong), uz obrazloženje da je “predstavnik nečeg drugačijeg”. “Iako su se svi filmovi usredotočili na ljubavne zavrzlame karakteristične za naše doba, u ovom filmu se upliće i problem društvenog neprihvatanja. ‘Princ’ nas podstiče da ostvarimo svoje snove bez obzira na prepreke. Kombinacijom kadrova i boja pokušava se ulepšati surova svakidašnjica socijalne amsterdamske četvrti”, naveo je žiri zagrebačkih srednjoškolaca.

HT nagradu publike 13. ZFF-a osvojio je francuski film “Novi klinac” u režiji Rudija Rosenberga, koji je dobio prosečnu ocenu 4,8.



O pobednicima u kategoriji kratkog igranog filma i programa Kockice odlučivao je žiri koji su činili prošlogodišnji pobednik Andrei Creţulescu, koordinatorka festivala Sata Cissokho iz kompanije Memento Films i rediteljka Sonja Tarokić.

ZFF je prikazao 111 filmova na šest lokacija, a posetilo ga je više od 120 gostiju, među kojima su bili i glavni glumci islandskog filma “Ovnovi” kojim je otvoren (Sigurður Sigurjonsson i Theodor Juliusson), te reditelj i glavni glumac filma “Vrapci” Runnar Runnarsson i Ingvar E. Sigurdsson.

Među festivalskim gostima bili su i rediteljka bosanskog kandidata za Oskara “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, reditelj Slavek Horak, autor češkog kandidata za Oskara “Kućna njega”, reditelj “Neonskog bika” Gabriel Mascaro iz Brazila, te Martti Helde iz Estonije.

U okviru programa Velikih 5, prikazan je film “13 minuta” Olivera Hirschbiegela koji je predstavio scenarista i producent Fred Breinersdorfer.



Program Industrija takođe je ugostio brojne profesionalce iz sveta filma, među kojima su bili i predstavnici Kana, festivala Vila do Conde iz Portugala, te Bernd Buder i Nikolaj Nikitin, delegati Berlinala.

Iako je takmičarski program ZFF-a završen, posetioci će u odabranim naslovima moći da uživaju i 22. novembra u bioskopima Europa, Tuškanac i u Muzeju savremene umetnosti, a posle festivalskog finiša, izbor filmova turneju po ostalim gradovima Hrvatske. Nakon riječkog Art-kina Croatia i varaždinskog kina Galerija, program ZFF biće održan i u Centru za kulturu Čakovec.

Takođe, filmovi “Mustang” i “Zagrebačke priče” kreću u redovnu distribuciju u bioskopu Europa i Kino mreži, a tokom narednih meseci očekuje se i distribucija pobedničkog filma 13. ZFF-a “Šaulov sin”.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/133125872

Počinju Dani slovenačkog filma



Slovenačka kinematografija predstavlja se od 23. do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci sa deset filmova novije produkcije, počev od dokumentarca Maje Vajs o posledicama nacističke politike i sudbini dece u tim prilikama, te igranog filma Martina Turka o porodici i ponekad dominantnoj očevoj figuri prisutnoj i u civilizaciji posthrišćanske ere.

Uz Maju Vajs i Turka, gosti Dana slovenačkog filma biće i filmski autori Metod Pevec, Urša Menart, Barbara Zemljič, Jan Cvitkovič i Matjaž Ivanišin.

Svečanom otvaranju tog festivala prisustvovaće ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, otpravnica poslova Ambasade Slovenije u Srbiji Mateja Norčić i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.

Uz tri dugometražna dokumentarna, tri celovečernja igrana i tri kratkometražna dokumentarna, odnosno igrana filma, beogradskoj publici biće predstavljen i rad slovenačkih autora i kroz izložbe i okrugle stolove.

Uoči svečanog otvaranja DSF-a, u holu Kinoteke biće otvorena izložba Celjskog muzeja “Ukradena deca”, a od 18 časova biće prikazan dokumentarni film “Banditenkinder, Slovenačkom narodu ukradena deca” rediteljke Maje Vajs, koji govori o deci u Sloveniji koju su nacisti ukrali od roditelja, likvidiranih na početku Drugog svetskog rata. Preživelu decu bi ponemčili u specijalnim ustanovama i davali porodicama na usvajanje. Deca su gubila identitet, odrastajući uz traume zbog gubitka roditelјa, nasilne socijalizacije i germanizacije.



Otvaranje DSF-a i upoznavanje sa autorima predviđeno je od 20 časova, nakon čega će biti prikazan Turkov film “Nahrani me rečima” (Nahrani me z besedam), koji uvodi gledaoca u suštinu odnosa oca i sinova, od kojih jedan podleže viziji u koju ga uvlači beskućnik, nabeđeni prorok, a potraga za mlađim zbližava potom starijeg sina i oca.

Prema sinopsisu, prilikom usavršavanja svog istraživanja Biblije i biblijskih skripta, Robert putuje u Italiju, gde upoznaje neobičnog i harizmatičnog beskućnika. Zbunjen i očaran, Robert umišlјa da je pronašao novi biblijski skript i povezuje ga sa beskućnikom. Sledi svog zamišlјenog proroka i kreće u potragu za znamenjem. Gubi mu se trag na obali jezera do koga ga je doveo tajanstveni starac. Nestanak Roberta istražuju njegov brat i otac. Bez obzira na njihove porodične i nerešene sukobe iz prošlosti i porodične otuđenosti, oni kroz potragu pronalaze zajednički jezik.



Metod Pevec će filmom “Dom” uvesti publiku u prostor bivšeg prihvatilišta za radnike na privremenom radu u Sloveniji. Barbara Zemlјič i Urša Menart - prva igranim, a druga dokumentarnim filmom, pripovedaju o tretmanu ženske strane u slovenačkoj zajednici. Junakinja “Panike” Barbare Zemljič je frustrirana 40-godišnjakinja, udata žena u potrazi za izazovima van braka, dok Menartova u dokumentarcu “A šta je s Mojcom” obrađuje ženske likove od nastanka slovenačke kinematografije, postavljajući pitanje da li su to tipične predstavnice ženske populacije. Matija Nahtigal predstavlja “Bezvremenske pse”, film čijeg akcionog junaka, gubitnika, uvodi u svet moćnih igrača iz podzemlјa, u kojem je stradao njegov brat.



Beogradskoj filmskoj publici dobro poznat autor Jan Cvitkovič predstaviće se kratkim filmom “Ljubav na krovu”, višestruko nagrađenom baladom o starijem bračnom paru. Za završnicu DSF-a najavljen je film “Veštački raj” proslavljenog jugoslovenskog i slovenačkog reditelja Karpa Aćimovića Godine, kao omaž istoriji nastanka kinematografije u Sloveniji.



Festival organizuje Društvo Slovenaca Sava, u saradnji sa Jugoslovenskom Kinotekom, Filmskim centrom Srbije, Slovenačkom kinotekom i Slovenačkim filmskim centrom, a glavni pokrovitelji su Ured Slovenije za Slovence van zemlje i slovenačka ambasada u Beogradu.

Festivalski sajt je danislovenackogfilma.org, a program DSF-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope, kao i u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)

Sviličić i Vučković u žiriju 21. FAF-a



Gran pri 21. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu dodeliće žiri koji čine hrvatski reditelj i scenarista Ognjen Sviličić, dobitnik nekoliko svetskih nagrada, predstavnica Filmskog festivala u Torontu Raša Salti i nagrađivani mladi reditelj Pavle Vučković iz Srbije, koji ima dve nagrade u Kanu za kratke filmove, a nedavno je predstavio i prvi dugometražni film “Panama”, takođe prikazan u Kanu.

FAF u 21. izdanju predstavlja 84 ostvarenja, podeljena u osam programskih celina, a u Glavnom su 22 filma, od kojih je 12 u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”.

Filmovi u konkurenciji za Gran pri 21. FAF-a su “Šaulov sin” Lasla Nemeša, dobitnik Gran prija u Kanu i pobednik upravo zavrsenog 13. nedavnog Zagreb Film Festivala, “Četvrti pravac” Gurvindera Singa, “Blago” Kornelija Porumboiua, “Zemlja i senka” Cesara Augustoa Acevedoa, “Mahnitost” Emina Alpera, “Džejms Vajt” Džoša Monda, “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana, “Projekat stoleća” Karlosa Kvintela, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Chevalier” Atine Cangari, “Porodica” Saše Radojevića i “Fatima” Filipa Fukona.

Pored Glavnog, 21. FAF čine i prateći programi Bande a part, Hrabri Balkan, retrospektive filmova Krste Škanate, Bore Draškovića i Jana Cvitkoviča, Focus France/ACID, Balkan film connection i Debitanti – istorija autorskog filma.

Festival će biti održan u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i zgradi Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana, Parobrodu i Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini.

Cena karata - u zavisnosti od vremena projekcije - iznosi 150, 200, 250 i 300 dinara.

Prošle godine, na jubilarnom, 20. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” osvojio je indijski film “Sud” debitanta Čaitanije Tamhanea, a nagradu za režiju dobio je Noaz Deše za “Belu senku”.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

10. FSFF sa 100 filmova



Jubilarni, deseti Festival srpskog filma fantastike (FSFF) predstavlja od 24. do 27. novembra u Studentskom kulturnom centru u Beogradu više od stotinu filmova iz čitavog sveta, a počinje domaćim premijerama filma “Ozon” Branka Sujića i Mirka Miloševića, naučno fantastičnog ostvarenja nedavno nagrađenog u Australiji, i srpsko-korejske koprodukcije “Noćna linija” Marka Backovića sa Draganom Mićanovićem u glavnoj ulozi.

Ta dva filma su sa još sedam premijernih domaćih ostvarenja u konkurenciji za nagradu Koskar, najveće priznanje kojim FSFF nagrađuje najbolje filmove u domenu fantastike.

Osim domaćih filmova, za Koskara se takmiče i ostvarenja sa prostora bivše Jugoslavije, kao i inostrane produkcije.

Na otvaranju FSFF-a, za koji je bilo prijavljeno čak 250 inostranih autora sa svih meridijana, biće prikazan i hrvatski film “Čoban” (osobena parodija na Tompsona) i kolumbijska zombi drama “Zugar zombi”.

Festival ce biti otvoren performansom bubnjara Dragoljuba Đuričića, akrobata iz Cirkusfere i parkurista, kao i vokalnog ansambla Glas Ne Žice.

Filmove jubilarnog FSFF-a će žirirati Hasan Karađadag, najpoznatiji turski reditelj horor filmova danas, hrvatski reditelj Predrag Ličina, čiji je film “Telepor Zvonko” nagrađen pre dve godine na FSFF-u, te domaći glumac Nikola Đuričko, koji je imao priliku da nastupa u domaćim (TT sindrom) i stranim horor filmovima (Svetski rat Z).

Specijalni gosti jubilarnog FSFF-a biće italijanski reditelj i autor čuvenog filmskog serijala “Demoni” Lamberto Bava i majstor filmske maske Serđo Stivaleti, koji je obeležio svojim radom i evropsku i svetsku scenu fantastike.

Sem Koskara, FSFF dodeljuje i nagradu Piramida za najbolji film na zadatu temu, a ove godine su to “Urbane legende”.

Uz filmski, FSFF nudi i bogat prateći program u vidu izložbi, tribina i gostovanja. Takođe, posetioci će biti u prilici da vide neobičnu izložbu kostima autorke Ljubice Dolašević, kao i izložbu fotografija Aleksandra Zeca “Zombie Walk by Zec”. Za one koji vole spoj novih tehnologija i fantastike priređena je izložba “3D art Vojislava Vukadina” koja predstavlja rezultate novih dostignuća u svetu 3D modelovanja, za ovu priliku prilagođene žanru i senzibilitetu FSFF-a.

Prošle godine, na 9. FSFF-u, najboljim filmom proglašen je “Tmina” Luke Bursaća, u regionalnoj konkurenciji (bez Srbije) pobedio je “Mali diskontinuitet u prostoru” Goceta Cvetanovskog iz Makedonije, a nagrada za najbolji film u međunarodnom takmičarskom programu dodeljena je španskom “Similo” (Zacharias & McGregor). FSFF je prikazao više od 50 domaćih i stranih ostvarenja u Domu omladine i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Ulaz na FSFF je besplatan.

Festivalski sajt je http://fsffantastic.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

LUX nagrada filmu Mustang



Film “Mustang” mlade turske rediteljke Deniz Gamze Egruven, koji je izazvao posebnu pažnju ove godine u Kanu, a govori o emancipaciji zena u modernoj Turskoj, osvojio je LUX nagradu Evropskog parlamenta koja se dodeljuje u cilju afirmisanja različitosti i značaja filmske umetnosti u Evropi.

Francusko-tursko-nemačka koprodukcija o demonizaciji ženske seksualnosti, ali i o mogućnosti bunta protiv nametnutih ograničenja, koja je francuski kandidat za Oskara, nadmašila je druga dva filma u najužem izboru za LUX nagradu – “Mediteran” (Jonas Carpignano) i “Lekcija” (Kristina Grozeva i Petar Valchanov).

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je na svečanoj dodeli LUX nagrade 24. novembra u Strazburu da “Mustang” prikazuje pet jakih žena koje žele da se izvuku iz ponekad patrijarhalnog i licemernog društva.

“Senzibilitet za različitost koji LUX nagrada želi da naglasi od najveće je važnosti. Treba da budemo spremni da odbranimo ono što nas čini ovakvim kakvi smo. Treba da se odbranimo od destrukcije mladih ljudi koji su spremni da sve unište zarad njihove glupe ideologije”, rekao je Šulc, aludirajući na aktuelnu krizu zbog terorizma u Evropi.



“Mustang” je savremena drama koja istražuje suprotnosti religije i sekularizma, tradicije i modernizma, kroz priču o pet tinejdžerki koje žive u udaljenom selu u severnoj Turskoj. Lale i njenih pet sestara se vraćaju kući iz škole i bezazleno se igraju sa dečacima. Ali nemoralnost njihove igre pokreće skandal koji će imati neočekivane posledice. Porodični dom se postepeno pretvara u zatvor, podučavanje kućnim poslovima zamenjuje školu i udaje počinju da se ugovaraju. Vođene željom za slobodom, sestre se suprotstavljaju nametnutim ograničenjima.

Rediteljka Deniz Gamze Erguven je rođena u Ankari, a studirala je književnost i afričku istoriju u Johanesburgu i filmsku režiju u Parizu. Nakon tri kratka filma, “Mustang” je njen dugometražni prvenac.

Jedno od otkrića ove godine u Kanu, “Mustang” je nominovan i za Evropsku filmsku nagradu, a osvojio je već niz priznanja, među kojima je i Srce Sarajeva 21. Sarajevo Film Festivala.

O LUX nagradi odlučuju članovi Evropskog parlamenta, a sva tri filma u užem izboru dobijaju prolaz u bioskopima širom Evrope. Na osnovu glasova posetilaca bioskopa, kasnije će biti dodeljena i LUX nagrada publike.

U užem izboru od deset filmova za LUX nagradu ove godine bio je i “Zvizdan” hrvatskog reditelja Dalibora Matanića, nastao u koprodukciji Hrvatske, Srbije i Sovenije.

Ceremoniji dodele LUX nagrade prethodio je seminar koji je moderirala poslanica EP i koordinatorka tog priznanja Doris Pak. EP će biti domaćin još niza konferencija i panela, u cilju “filmske edukacije” i potrebe afirmisanja zajedničkog jezika u evropskom filmu.

Evropski parlament je 2007. godine ustanovio LUX filmsku nagradu kako bi skrenuo pažnju na filmove koji su u središtu evropske javne debate. EP veruje da film, kao masovni medij kulture, može biti idealno sredstvo za debatu i refkleksiju o Evropi i njenoj buduhnosti.

(SEEcult.org)

Dosad najveći FAF, budžet isti



Festival autorskog filma (FAF) predstavlja od 27. novembra do 5. decembra u Beogradu rekordna 84 filma, a osim što prvi put traje devet dana, prvi put ima i osam selekcija koje će publika videti u desetak bioskopskih sala. Budžet je, međutim, na istom nivou kao proteklih godina, pa je i 21. FAF velikim delom organizovan zahvaljujući entuzijazmu, kao i podršci Fondacije “Aleksandar Saša Petrović” koja obezbeđuje Gran pri, ali i profesora Vladimira Vlade Petrića, koji je donator novčanog iznosa nove nagrade u čast Slavka Vorkapića.

Festival počinje 27. novembra u Domu omladine venecijanskim pobednikom – filmom “Iz daleka” venecuelanskog režisera Lorenca Vigasa, u čijem je fokusu priča o neobičnoj bliskosti sredovečnog imućnog čoveka i mladića sa problematičnom prošlošću, a biće prikazan van konkurencije.

Uz 22 filma u Glavnom programu, od kojih je 12 u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”, 21. FAF nudi i i program radikalnog autorskog filma Bande à part, selekciju Hrabri Balkan, koja prepoznaje nove autorske glasove i tokove u regionu, te retrospektive Krste Škanate, Bore Draškovića i kratkih filmova Jana Cvitkoviča, debitantske filmove velikih reditelja, Focus France/ACID i edukativni program Balkan Film Connection, koji vodi reditelj Stefan Arsenijević, kopredsednik Saveta FAF-a na čijem je čelu Srdan Golubović.

Direktor FAF-a Igor Stanković istakao je 26. novembra na konferenciji za novinare u DOB-u da je interesovanje publike i ove godine izuzetno, pa je već rasprodata projekcija “Frankofonije” Aleksandra Sokurova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) – priča o Drugom svetskom ratu i ulasku fašista u Pariz. Da je Sokurov veliki ljubimac publike FAF-a govori i podatak da je gotov rasprodata i dnevna projekcija “Frankofonije” u DKC-u.

Veliko interesovanje je i za filmove “Aferim” rumunskog reditelja Radua Žudea, “Planine mogu da odu” kineskog reditelja Đia Žangkea, italijanski “Moja majka” Nanija Moretija, koji su van konkurencije, kao i za film “Ševalije” Atine Cangari, koji je u trci za Gran pri.

Takmičarski program obuhvata i filmove “Šaulov sin” mađarskog reditelja Lasla Nemeša, dobitnika Gran prija u Kanu, zatim “Četvrti pravac” Gurvindera Singa, “Blago” Kornelia Porumboiua, “Zemlja i senka” Cesara Augustoa Aćevedoa, “Mahnitost” Emina Alpera, “Džejms Vajt” Džoša Monda, “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana, “Projekat stoleća” Karlosa Kvintela, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Porodica” Saše Radojevića i “Fatima” Filipa Fukona.

Među gostima FAF-a, uz hrvatskog reditelja Ognjena Sviličića i programske direktorke festivala u Torontu Raše Salti, koji su članovi žirija sa mladim srpskim rediteljem Pavlom Vučkovićem, najavljeni su i Ines Tanović i Alem Babić iz BiH, Cezar Aćevedo iz Kolumbije, Gurvinder Singh iz Indije, Emin Alper iz Turske, kao i članovi ekipa filmova u pratećim programima. Stanković je napomenuo da autor filma “Zemlja i senka” Aćevedo dolazi čak iz Kolumbije na svega dva dana, u znak poštovanja prema FAF-u. Moguć je i dolazak ekipe Nemeševog filma “Šaulov sin”, koja je veoma zauzeta ovih dana zbog ranije zakazanih obaveza i nominacije za Evropsku filmu nagradu.

Umetnički direktor FAF Srđan Vučinić skrenuo je pažnju i na retrospektive filmova Krste Škanate, Bore Draškovića i kratkih filmova Jana Cvitkoviča, ističući da su dodatni programi uklopljeni tako da odgovaraju duhu FAF-a i isprate upečatljive filmove sa autorskim pečatom u Glavnom programu.

Vučinić je posebno pozvao mladu publiku na FAF, ističući važnost retrospektiva i selekcije Debitanti – istorija autorskog filma, koja je inspirisana svojevremenim tekstom filmskog kritičara Slobodana Novakovića, a predstavlja prva dela autora koji su u svoje vreme otvarali nova poglavlja evropske i svetske kinematografije.

“Ne treba misliti da su to stari filmovi, jer, kao što je rekao svojevremeno Piter Bogdaanovič, svi filmovi koje niste gledali – za vas su premijera i mogu da budu izuzetno otkriće”, rekao je Vučinić.

Organizatori FAF-a posebno su zahvalili Fondaciji Aleksandra Saše Petrovića koja obezbeđuje novčani iznos Gran prija koji nosi ime tog velikog reditelja, a najavili su i novu nagradu koju je ustanovio filmski autor i profesor Vlada Petrić u čast čuvenog teoretičara i montažera Slavka Vorkapića, koja će biti dodeljena za najsinematičniju sekvencu nekog od filmova na 21. FAF-u. Petrić je obezbedio novčani iznos od 2.000 dolara za dobitnika te nagrade o kojoj će odlučiti žiri Glavnog programa FAF-a.

Kao primer sinematičnog filma, Petrić je naveo klasik Orsona Velsa “Građanin Kejn”.

Navodeći da su gotovo svi filmovi narativni, Petrić je rekao da želi da istakne ono što filmsku umetnost izdvaja od ostalih medija, a to je sinematičnost.

“Film mora da bude sinematičan, da ima efekte koje nijedan drugi medij nema”, rekao je Petrić i istakao da nagradom na FAF-u želi da podstakne upravo tu ideju da film ne treba samo da priča priču, jer ona može da bude iskazana i u pozorištu.

Nagrada će biti dodeljena za filmsku sekvencu u trajanju do deset minuta, koja ostaje u pamćenju gledalaca. “Sećate se te sekvence, a ne samo glumaca u filmu”, dodao je Petrić.

Iako rekordan po dužini trajanja, broju filmova, sekcija i bioskopskih dvorana, FAF je i ove godine organizovan skromnim sredstvima za festival tog obima i kvaliteta, a reč je o 5,5 miliona dinara koje su obezbedili Grad Beograd (jedan milion) i Ministarstvo kulture i informisanja Srbiej (4,5 miliona).

“I dalje je magija napraviti festival budžetom od 5,5 miliona dinara”, rekao je direktor FAF-a, koji je i na čelu MegaCom Filma.

Prema rečima Stankovića, FAF je produžen na devet dana kako bi obuhvatio dva vikenda i time povećao prihod od prodaje krata. “Ali, malo smo se zaneli i povećali i broj filmova”, dodao je Stanković, ističući da je FAF stoga i ove godine organizovan pre svega zahvaljujući entuzijazmu festivalske ekipe i njenoj želji da pravi festival filmova koji mogu da učine ljude boljim.

Program FAF-a biće održan u Domu omladine, Dvorani KCB-a, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture Studentski grad, bioskopu “Fontana”, Parobrodu i Art bioskopu Kolarčeve zadužbine.

Cene karata su 150, 200, 250 i 300 dinara – u zavisnosti od termina.

Plakat 21. FAF-a, koji je dizajnirala Vesna Pešić, inspirisan je stogodišnjicom rođenja Orsona Velsa, jednog od najznačajnih filmskih autora i tvoraca savremenog filmskog jezika.

Prošle godine, na jubilarnom, 20. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” osvojio je indijski film “Sud” debitanta Čaitanije Tamhanea, a nagradu za režiju dobio je Noaz Deše za “Belu senku”. U takmičarskom programu 20. FAF-a prikazano je 12 filmova, a publika je imala priliku da vidi ukupno oko 80 ostvarenja, uključujući pobednike Kana, Berlina i Venecije.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Najava solo albuma Radakovića



Multimedijalni umetnik Branko Radaković, autor više dokumentarnih filmova, od kojih je najnoviji “Limunovo drvo”, priprema i autorski solo album koji najavljuju pesme “Deo sistema” i “Ponovo tu”.

Do pre par godina Radakovićev najvažniji bend i matični muzički projekat bio je Argus, a nedavno je odlučio, kako je naveo, da svoju narednu muzičku avanturu nazove svojim punim imenom i prezimenom.

Sredinom novembra snimio je pesme ''Deo sistema'' i ''Ponovo tu'', kojima najavljuje album koji bi trebalo da bude realizovan do kraja 2016. godine.

Prve dve pesme su snimljene u studiju ''Paradox'' u Smederevu.

Radaković je otpevao obe pesme i kompletan je autor i tekstova i muzike.

Singl “Deo sistema” premijerno će biti emitovan 27. novembra u ponoć u emisiji ''Druga strana računara'' na Radio Beogradu 1, u kojoj će Radaković i gostovati.

Radakovićev dokumentarni film “Limunovo drvo” posvećen je prvom bendu Milana Mladenovića (1958-1994), koji je bio preteča legendarnog beogradskog sastava Šarlo akrobata. Film objašnjava umetničku ličnost, inspiraciju, hrabrost i korene autorstva Mladenovića, koji je ostvario veliki uticaj na mnoge generacije na prostoru bivše Jugoslavije i kao lider bendova Katarina II i Ekatarina Velika.

Radaković se bavi različitim vrstama umetničkog izraza, a snimio je do sada više od 20 dokumentarnih i kratkometražnih filmova, medju kojima su i "Pozdrav video kasetama!” (2012), “Kultura cveta” (2013), “Lokacija” (2014)...

(SEEcult.org)

Otvoren 21. FAF



Venecijanskim pobednikom 'Iz daljine' Lorenca Vigasa, 27. novembra u Domu omladine Beograda počeo je 21. Festival autorskog filma (FAF), koji do 5. decembra nudi više od 80 ostvarenja, pružajući ljubiteljima filmske umetnosti novu priliku za “pogled u svet”, kako je istakao na otvaranju i reditelj, dramaturg i scenarista Boro Drašković.

Publika u punoj sali DOB-a imala je priliku najpre da se podseti radio drame “Rat svetova” Orsona Velsa iz 1938. godine, kada su milioni Amerikanaca poverovali da Zemlju napadaju vanzemaljci. FAF odaje Velsu počast povodom stogodišnjice rođenja i plakatom sa likom tog velikog reditelja.

FAF je otvorio Boro Drašković podsećanjem da je taj festival prošao ogroman put u protekle dve decenije, a zahvalio je svima koji su stali iza njega i načinili ga ovim što sada jeste.

“On nam je ‘pogled u svet’ i nadam se da će to biti još dugo godina”, rekao je Drašković.



Uoči projekcije filma “Iz daljine”, publici se obratio video porukom reditelj Lorenco Vigas, koji je izrazio žaljenje što nije mogao lično da dođe u Beograd zbog poslovnih obaveza. Izrazio je i nadu da će publika uživati u njegovom filmu koji prikazuje Karakas i Venecuelu kroz priču o nesvakidašnjem odnosu dobrostojećeg sredovečnog čoveka i mladića problematične prošlosti iz siromašne porodice.

Publici se obratio i reditelj Marko Grba Sing, čiji film "Abdul i Hamza" otvara 28. novembra prateći program Hrabri Balkan.

“Počeo sam da pratim FAF još 2007. godine, pre nego što sam i upisao Akademiju i mogu reći da je to jedan od najvažnijih kulturnih događaja ovde. Program u kojem učestvuje moj film daje priliku autorima sa ovih prostora da iskažu svoj umetnički izraz”, rekao je Grba Sing.



FAF predstavlja rekordna 84 filma, podeljena u osam programskih celina.

Glavni program čine 22 filma, od kojih je 12 u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” - “Šaulov sin” Lasla Nemeša, dobitnik Gran prija u Kanu, “Četvrti pravac” Gurvindera Singa, “Blago” Kornelija Porumboiua, “Zemlja i senka” Cesara Augustoa Acevedoa, “Mahnitost” Emina Alpera, “Džejms Vajt” Džoša Monda, “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana, “Projekat stoleća” Karlosa Kvintela, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Chevalier” Atine Cangari, “Porodica” Saše Radojevića i “Fatima” Filipa Fukona.



Gran pri će dodeliti žiri koji čine hrvatski reditelj i scenarista Ognjen Sviličić, dobitnik nekoliko svetskih nagrada, predstavnica Filmskog festivala u Torontu Raša Salti i nagrađivani mladi reditelj Pavle Vučković iz Srbije. Festivalski žiri će odlučiti i novoj nagradi za najsinematičniju filmsku sekvencu na FAF-u, čiji novčani iznos obezbeđuje filmski autor i profesor Vlada Petrić u čast čuvenog teoretičara i montažera Slavka Vorkapića.

FAF nudi i prateći program Bande a part, retrospektive Krste Škanate, Bore Draškovića i kratkih filmova Jana Cvitkoviča, Focus France/ACID, Balkan film connection i selekciju Debitanti – istorija autorskog filma.

Iako rekordan po dužini trajanja, broju filmova, sekcija i bioskopskih dvorana, FAF je i ove godine organizovan skromnim sredstvima za festival tog obima i kvaliteta, a reč je o 5,5 miliona dinara koje su obezbedili Grad Beograd (jedan milion) i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije (4,5 miliona).

Program FAF-a biće održan u Domu omladine, Dvorani KCB-a, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture Studentski grad, bioskopu “Fontana”, Parobrodu i Art bioskopu Kolarčeve zadužbine.

Cene karata su 150, 200, 250 i 300 dinara – u zavisnosti od termina.

Prošle godine, na jubilarnom, 20. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” osvojio je indijski film “Sud” debitanta Čaitanije Tamhanea, a nagradu za režiju dobio je Noaz Deše za “Belu senku”. U takmičarskom programu 20. FAF-a prikazano je 12 filmova, a publika je imala priliku da vidi ukupno oko 80 ostvarenja, uključujući pobednike Kana, Berlina i Venecije.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Preminuo Srboljub Srba Milin



Pozorišni, televizijski i filmski glumac glumac Srboljub Srba Milin, jedan od osnivača pozoriša Dadov i penzionisani član Narodnog pozorišta, preminuo je 2. decembra u Beogradu u 75. godini.

Komemorativni skup povodom smrti Milina biće održan 7. decembra u podne u Omladinskom pozorištu Dadov.

Sahrana će biti obavljena 5. decembra u 13.30 sati na groblju Lešće, saopštio je Dadov.

Rođen 3. avgusta 1941. godine u Šapcu, Milin je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Od 1962. godine bavio se profesionalno glumom – najpre u Savremenom pozorištu, potom u Pozorištu na Terazijama, da bi u penziju otišao kao član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.



Milin je bio jedan od prvih članova Dadova, u kojem je monodramu "Dnevnik jednog ludaka" po Gogolju igrao punih 50 godina.

Zapamćene su i njegove uloge u "Oklahomi", "Violinisti na krovu", "Helou Doli", "Dr", kao i u serijama "Otpisani" i "Ceo život za godinu dana". Pozajmljivao je glas za Vini Pua, Mudrog starog patuljka i Baju Patka. Igrao je, između ostalog, i u filmu "Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića.

(SEEcult.org)

Rediteljski debi Mirjane Karanović na Sandensu



Film “Dobra žena” (A Good Wife), u režiji proslavljene pozorišne i filmske glumice Mirjane Karanović, koja je i koautorka scenarija sa Stevanom Filipovićem i Darkom Lungulovim, imaće svetsku premijeru u međunarodnom takmičarskom programu festivala Sandens, koji će biti održan od 21. do 31. januara u Park Sitiju.

Rediteljski debi Karanovićeve, koprodukcija Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, govori o suočavanju sa ličnom prošlošću kroz priču o 50-godišnjoj Mileni koja otkriva da njen naizgled idealni suprug ima strašnu prošlost, a istovremeno saznaje i da boluje od raka.

Uz Mirjanu Karanović, u filmu “Dobra žena” igraju i Boris Isaković, Jasna Đuričić, Bojan Navojec, Hristina Popović, Ksenija Marinković...

Film “Dobra žena” jedan je od 12 koji će se takmičiti za nagrade u međunarodnom programu 32. Sandensa, čiji je osnivač glumac i reditelj Robert Redford.

Mirjana Karanović izjavila je povodom ulaska njenog filma u međunarodnu selekciju Sandensa da je to najbolji način da promoviše svoje prvo autorsko filmsko delo i da se ničem boljem nije mogla nadati.

“Izuzetno sam ponosna, ne samo zbog sebe, nego zbog cele ekipe koja me s mnogo poverenja, ulažući gotovo pođednaku energiju kao i ja, pratila na tom putu stvaranja. Učešće na Sandensu predstavlja za mene veliko uzbuđenje i nadu da će i drugi gledaoci dobro prihvatiti film kao i oni koji su ga do sada gledali”, rekla je Mirjana Karanović, prenela je “Politika”.

Koscenaristi njenog filma dokazali su se filmovima “Šejtanov ratnik”, “Šišanje” i “Pored mene” (Filipović), odnosno “Tamo i ovde” i “Spomenik Majklu Džeksonu” (Lungulov).

Na Sandensu je 2014. godine učestvovala i mlada rediteljka Mina Đukić iz Srbije filmom “Neposlušni”, a 2013. godine Srdan Golubović dobio je specijalnu nagradu za film “Krugovi”, inspirisan istinitom tragičnom pričom o Srđanu Aleksiću u Trebinju.

Organizatori 32. Sandensa saopštili su 3. decembra da je odabrano 65 filmova za američki i međunarodni takmičarski program drame i dokumentarnog filma, kao i netakmičarsku kategoriju “Next”.

Ukupno će biti prikazano 120 dugometražnih filmova iz 37 zemalja, a među njima je čak 48 debitantskih, uključujući 28 u takmičarskim programima. Svetske premijere imaće 98 filmova.

Filmovi za naredni Sandens odabrani su među čak 12.793 prijavljenih, među kojima je bilo oko 4.100 dugometražnih i oko 8.700 kratkih. Igranih filmova prijavljeno je 1.972 iz SAD i 2.109 iz ostatka sveta.

(SEEcult.org)

Četvrti pravac pobednik FAF-a



Gran pri 21. Festivala autorskog filma 'Aleksandar Saša Petrović' dodeljen je indijskom reditelju Gurvinderu Singu (Singh) za “Četvrti pravac”, dok je nagradu za najbolji film programa “Hrabri Balkan” dodeljen ostvarenju “Arhipelazi, goli granit” grčke rediteljke Dafne Heretakis.

Singu je Gran pri FAF-a uručio 5. decembra u Domu omladine Beograda profesor Božidar Radenković, član Fondacije "Aleksandar Saša Petrović", koja obezbeđuje novčani iznos te nagrade (5.000 evra), dodeljene u konkurenciji 12 filmova, među kojima je bio i nagrađivani “Šaulov sin” Lasla Nemeša.

Žiri 21. FAF-a, koji su činili selektorka Toronto filmskog festivala Raša Salti i reditelji Ognjen Sviličić iz Zagreba i Pavle Vučković iz Beograda, dodelio je specijalno priznanje grčkoj rediteljki Atini Cangari za film “Chevalier”, dok je nagradu za najbolju režiju osvojio rumunski reditelj Korneliu Porumbiu za film "Blago". Novoustanovljenu nagradu za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu dobio je ruski reditelj Aleksej German za film “Ispod električnog neba”.



Reditelj pobedničkog filma rekao je na završnoj ceremoniji da je par sati ranije obavešten da je film “Četvrti pravac” osvojio i nagradu i na festivalu u Singapuru.

“Još uvek ne mogu da verujem, ovo je predivno. Hvala svima koji ste doprineli da indijski nezavisni film doživi takav procvat i hvala svima na festivalu na ovom nezaboravnom iskustvu”, rekao je Sing, čiji film evocira atmosferu punu sumnje, straha i paranoje u Pendžabu tokom 80-ih godina 20. veka, prikazujuci sudbine dvojice Hindusa u ratnim uslovima u kojima je običan čovek zarobljen između vojske sa jedne i pokreta otpora Sika sa druge strane.



Nagrada za najbolji film programa “Hrabri Balkan” dodeljena je grčkom filmu “Arhipelazi, goli granit” Dafne Heretakis, koji govori o Atini 2014. godine u jeku krize, inerciji revolucije, pojedinačnim problemima suprotstavljenim sa politikom, preživljavanju nasuprot idealima…

Rediteljka je u pisanoj poruci zahvalila na priznanju, ističući da je “jako srećna i počastvovana” što je imala priliku da učestvuje u tako “sjajnoj selekciji filmova”. “Ovaj program nosi naziv ‘Hrabri Balkan’ i istina je da se ja ne osećam preterano hrabro većinu vremena, verovatno je čak suprotno. Dakle neka ova nagrada bude podsetnik za sve one filmove koji će tek nastati”, poručila je Dafne Heretakis iz Atine.



Žiri FAF-a dodelio je specijalno priznanje grčkoj rediteljki Atini Rahel Cangari za film “Chevalier” o grupi pecaroša koji plove luksuznom jahtom, započinjući u jednom trenutku igru u kojoj od prijatelja postaju rivali gladni za uspehom.

Nova nagrada za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu na 21. FAF-u, čiji novčani iznos od 2.000 dolara obezbeđuje filmski autor i profesor Vlada Petrić, dodeljena je u čast čuvenog teoretičara i montažera Slavka Vorkapića ruskom reditelju Alekseju Germanu za film “Ispod električnog neba”. Od Vojislava Vučinića, jednog od osnivača FAF-a, to priznanje je primio predstavnik Ruskog doma Dmitrij Vladimirovič Karbčukov.

“Aleksej German imao je fantastičnu sekvencu na početku filma i logično je bilo da to nagradimo”, rekao je Vučinić.

German je u video poruci zahvalio na priznanju i izrazio žaljenje što nije uspeo da dođe u Beograd zbog snimanja novog filma.

“Za nas je nagrada posebna i zato što je ovo rusko-poljsko-ukrajinski film, a usred ovakve političke situacije želeli smo dokažemo da je saradnja ipak moguća”, poručio je German, čiji je film smešten u 2017. godinu, vek nakon Oktobarske revolucije, a prikazuje nadrealni svet u kojem prijatelji i rodbina više ne postoje, ideali su poništeni… Kroz sedam ličnih priča German kondenzuje duhovno stanje države i nacije u snažnu poetsku parabolu.



Nagradu za najbolju režiju osvojio je rumunski reditelj Korneliu Porumbiu za film “Blago”, duhovitu i buntovnu priču, koja je robinhudovski upravljena protiv današnjeg poretka u svetu kojim vlada jedan procenat bogatih.

Porumbiu je u pisanoj poruci zahvalio žiriju i posebno publici, budući da je čuo da je sala bila puna prilikom projekcije njegovog filma. Izrazio je žaljenje što nije mogao da dođe u Beograd, jer ima “krajnji rok za scenario vrlo uskoro”.

“U Beogradu imam puno prijatelja i uvek volim da dođem da izađem u provod. Nadam se da ću ponovo doći na festival sa sledećim filmom”, poručio je Porumbiu iz Bukurešta.

Nagradu je umesto njega preuzela Ivana Mladenović, a uručio ju je predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović, koji se sa članovima ekipe koja je organizovala FAF i učesnicima programa “Hrabri Balkan” poklonio publici u završnici, uoči projekcije filma “Moja majka” Nanija Moretija.



U okviru 21. FAF-a, dodeljene su i nagrade “Aleksandar Petković Petko” i “Slobodan Novaković”, koje su pripale mađarskom filmu “Šaulov sin” Lasla Nemeša, dobitnika Gran prija u Kanu i niza drugih nagrada.

Plaketa “Aleksandar Petković Petko” Udruženja filmskih umetnika Srbije (Sekcija snimanja filmske slike) pripala je direktoru fotografije filma “Šaulov sin” Maćašu Erdeljiju. Žiri (Đorđe Nikolić, Predrag Bambić i Dušan Cicvara) ocenio je da je Erdelji filmu “Šaulov sin” podario “izuzetan vizuelni doprinos i profesionalni artizam, nadograđujući ideju režije u likovno narativnoj ekspresivnosti”.

Žiri FIPRESCI Srbija (Milan Vlajčić, Bora Anđelić i Miodrag Novaković) takođe je dodelio nagradu “Slobodan Novaković” filmu “Šaulov sin” za “izuzetan kinematografski doprinos obradi teme holokausta koja u ovom izdanju dobija novu dimenziju”.



Osim nagrađenih, u takmičarskom programu 21. FAF-a bili su i filmovi “Zemlja i senka” Cesara Augustoa Aćevedoa, “Mahnitost” Emina Alpera, “Džejms Vajt” Džoša Monda, “Projekat stoleća” Karlosa Kvintela, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Porodica” Saše Radojevića i “Fatima” Filipa Fukona.

Nagrada FAF-a za životno delo dodeljena je ove godine reditelju Krsti Škanati, jer je “istoriju uzdigao na univerzalni nivo legende i predanja, o sukobu starog i novog, dobra i zla, institucija i pojedinca… jer je sinematički moćno opevao istoriju zemlje u kojoj smo živeli, a koje više nema”.

Škanati je priređena i retrospektiva, kao i reditelju Bori Draškoviću, koji je 21. FAF i otvorio 27. novembra.

U okviru FAF-a, prvi put je dodeljena i nagrada za najboljeg montažera novoosnovane Fondacije “Marko Glušac”, a prvi laureat je Lazar Predojev, montažer više od deset filmova i serija, među kojima su “Krojačeva tajna”, “Sutra ujutru”, “Beli, beli svet”, “Travelator”, “Folk” i “Čizmaši”.



Nagradu je dodelio UO Fondacije “Marko Glušac” (Srdan Golubović, Ivan Živković, Jelena Mitrović, Maja Kokić, Dejan Urošević, Vladan Korać Koki, Stevan Glušac i Radivoje Raša Andrić), a ustanovljena je u znak sećanja na čuvenog montažera Marka Glušca (1969-2012), koji potpisuje više od 40 filmova i serija (Kaži zašto me ostavi, Munje!, Sivi kamion crvene boje, Mi nismo anđeli 2, Hadersfild,Kad porastem biću Kengur, Četvrti čovek, Klopka, Vratiće se rode, Montevideo,bog te video, Krugovi…). Nagrada će biti dodeljivana svake godine mlađim, talentovanim montažerima.

FAF je od 27. novembra prikazao 84 filma, a najtraženiji će biti prikazani na bis od 6. do 9. decembra u Domu omladine Beograda, Dvorani KCB-a i bioskopu “Fontana”.

Predsednik festivalskog Saveta Srdan Golubović je ponovio uoči zatvaranja FAF-a da je ovogodišnje izdanje najveće do sada ne samo po broju filmova, već i po posećenosti.

“Iako svi ulažemo ogromnu energiju i radimo volonterski, osećaj koji doživimo na festivalu je nemerljiv. Još uvek nemamo zvanične brojke, ali znamo da je ovo najposećeniji FAF do sada”, rekao je Golubović na konferenciji za novinare, dodavši da i podrška medija, i publike, pokazuje da sve ipak ima smisla.

(SEEcult.org)

13. HRFF u čast ljudi bez doma



Human Rights Film Festival (HRFF) u Zagrebu predstavlja od 7. do 13. decembra pregled najnovijeg angažovanog i autorskog filma, a uz britanskog reditelja Šona Makalistera (Sean McAllister), čijim filmom “Sirijske ljubavne priče” počinje u Kinu Europa, ugostiće i reditelje Slobodana Šijana i Želimira Žilnika iz Srbije, te nagrađivanu književnicu, prevoditeljku i esejistkinju Dubravku Ugrešić.

Žilnik učestvuje svojim “gastarbajterskim” filmovima (Crni film, 1971, Nezaposleni ljudi, 1968, Inventur, 1975. i Tvrđava Evropa, 2000) i u uvodnom programu 13. HRFF-a "the gastarbajters" – seminaru koji je koncipirao Boris Buden u saradnji sa kustoskim kolektivom Što, kako i za koga / WHW, a deo je Vizuelnog kolegija, intrigantnog filmskog programa organizovanog proteklih dana kao zagrevanje za novo festivalsko izdanje.

Program 13. HRFF-a posvećen je ljudima “bez doma”, a nakon Zagreba, od 10. do 13. decembra biće održan i u riječkom Art-kinu Croatia.

Glavni filmski program uključuje niz dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova najrecentnije svetske produkcije, a počinje u Kinu Europa dokumentarcem “Sirijska ljubavna priča” (2015) o ljubavi sirijsko-palestinskog bračnog para u ruševinama, njihovoj političkoj borbi i begu iz domovine. Nagrađena Gran prijem u Šefildu (Sheffield Doc/Fest), “Sirijska ljubavna priča” rezultat je petogodišnjeg rada Šona Makalistera na priči o odnosu Ragdhe Hassan, sirijske leve aktivistkinje protiv Asadovog režima i Amera Douada, palestinskog aktiviste. Na HRFF-u su najavljeni glavni akter tog filma i reditelj Makalister.



Izbegličkom krizom, ali iz drugog ugla, bavi se i mladi austrijski reditelj Jakob Brosman (Brossmann) u dokumentarnom filmu “Lampeduza zimi”, koji je posvećen italijanskom ostrvu u Sredozemlju, mestu na kojem se nalazi jedan od najvećih prihvatnih centara za izbeglice i imigrante u Evropi. Brosmanov film prikazuje stanovnike ostrva, malu zajednicu koja živi na rubu Evrope i koja sa izbeglicama, koji brodovima dolaze na njihovu teritoriju, vodi očajničku bitku za dostojanstvo i solidarnost.

Festivalskoj temi “Bez doma” pridružuje se i dokumentarni film izraelske rediteljke Silvine Landsman (Landsmann) “Hotline”, provokativni portret neprofitne organizacije za izbeglice i migrante u Tel Avivu, koji dočarava gorku i veliku borbu za zaštitom i unapređenjem prava afričkih tražilaca azila u Izraelu. Potresni dokumentarac “Braća” poljskog reditelja i snimatelja Vojceha Starona (Wojciech) govori o dvojic braće Poljaka koji se nakon decenija u sovjetskom izgnanstvu vraćaju u domovinu. Film je sniman u periodu od sedam godina, a nagrađen je na 68. Filmskom festivalu u Lokarnu. Publika HRFF-a upoznaće se i s poslednjim delom legendarnog američkog dokumentariste Alberta Mejslsa (Maysles) - filmom “U tranzitu” o putovanju po najdužoj američkoj međugradskoj železničkoj trasi Empire Builder. Film “U tranzitu” nagrađen je posebnim priznanjem na 14. Trajbeka festivalu.



Među filmovima 13. HRFF-a je i “Biserno dugme” Čileanca Patrisija Guzmana (Patricio), prikazan i na nedavnoj 11. Slobodnoj zoni u Beogradu (kao Dugme od sedefa), a za koji je osvojio Srebrnog medveda za najbolji scenario na ovogodišnjem Berlinalu.

Publika HRFF-a videće i oproštajno delo nedavno preminule belgijske rediteljke Šantal Akerman (Chantal) “No Home Movie”, dokumentarac u kojem progovara o odnosu sa svojom majkom.

HRFF prikazuje i izbor vrhunskih igranih filmova protekle sezone, među kojima je i “Groblje raskoši” tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula (Apichatpong Weerasethakul), dobitnika Zlatne palme. Njegov novi film “Groblje raskoši”, prikazan u Kanu ove godine, spora je drama o grupi vojnika koje je uhvatila neobična bolest spavanja. Vojnici su smešteni u napuštenoj školi, a o njima se brine žena starog američkog vojnika, koja se u slobodno vreme druži s vidovitom devojkom koju je FBI vrbovao, dok ona pokušava da pročita misli obolelih vojnika kako bi im snove učinila lepšim.



HRFF je najavio i film u tri dela “1001 noć” portugalskog reditelja Migela Gomesa (Miquel), koji je opisan kao najčarobniji film današnjice, i jedno je od najvećih i najambicioznijih filmovima ovogodišnjeg Kana. Biće prikazan i čileanski film “Klub” Pabla Larraína, koji donosi drugu stranu drame, bodljikavu priču koja će otkriti mučne odgovore na mnogostruka zlostavljanja u Katoličkoj crkvi.

Među gostima 13. HRFF-a, uz britanskog reditelja Makalistera, organizatori su posebno izdvojili i reditelja, vizuelnog umetnika, pisca, teoretičara umetnosti i filma Slobodana Šijana, autora kultnih filmova “Ko to tamo peva” i “Maratonci trče počasni krug”, čiji će eksperimentalni filmovi biti 15. decembra prikazani u bioskopu Tuškanac.

Festival će posetiti i Dubravka Ugrešić, koja preispituje pitanje identiteta i problematizuje fenomen egzila.

Posebno je najavljen i Želimir Žilnik i njegov film “Kenedi se vraća kući” (2013), čiji je fokus na položaju Roma kao najugroženije populacije koja je tokom 2002. grubom i nehumanom akcijom nakon odlaska u Evropu vraćena u Srbiju.

HRFF pokrenut je 2002. godine u cilju unapređenja vidljivosti tema o ljudskim pravima u mediju filma. Promovišući otvorenost, multikulturalnost, toleranciju i slobodu izbora, HRFF organizuju Multimedijalni institut (MaMa) i Udruženje za razvoj kulture “URK”. Riječki program realizovan je u saradnji sa udruženjem Filmaktiv.

Ulaz na sve projekcije 13. HRFF-a je besplatan.

Festivalski sajt je http://humanrightsfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Maestro – Jurij Rakitin



Dokumentarni film “Maestro” Boška Milosavljevića, priča o ruskom reditelju Juriju Rakitinu koji je zbog boljševičke revolucije emigrirao u Srbiju i postao nezaobilazan deo njene pozorišne istorije, biće premijerno prikazan 8. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Reč je o gotovo nepoznatoj priči o ruskom reditelјu koji je u mladosti sarađivao sa Stanislavskim, Nemirovič-Dančenkom i Mejerholјdom. Kao nepomirlјivi neprijatelј komunizma, 1920. godine došao je u Srbiju.

U Narodnom pozorištu u Beogradu ostavio je neizbrisiv trag. Nјegovi učenici bili su neki od najznačajnijih reditelјa i glumaca sa ovih prostora.

Kao mlade glumice, sa njim su sarađivale i Mira Banjac i Renata Ulmanski, koje o toj saradnji i govore u filmu.

Narator teksta u filmu “Maestro” je Miloš Biković, a Rakitinove citate izgovara Milan Caci Mihajlović.

Film “Maestro” sniman je tokom 2014. godine. Producent je Milan Kićevac, direktor fotografije Dušan Petrović, a montažer Goran Mijić.

Jugoslovenska kinoteka organizuje premijeru filma “Maestro” sa producentom Milanom Kićevcom.

(SEEcult.org)

Podrška FCS-a domaćim filmovima



Filmski centar Srbije dodelio je, na osnovu konkursa za 2015. godinu, sredstva za stimulaciju kvaliteta 11 filmova, kao i za proizvodnju sedam domaćih dokumentarnih srednjemetražnih i kratkometražnih filmova. Najavljujući uskoro i odluke u još tri kategorije, FCS je saopštio i da će sledeći konkurs raspisati u februaru 2016.

Upravni odbor FCS-a je, na osnovu predloga komisije (Dragan Jeličić, Nevena Matović, Dušan Čavić, Nikola Ljuca i Vanja Kranjac), dodelio za stimulaciju kvaliteta sredstva u iznosu od oko 260.000 do 1,1 milion dinara.

Filmovi “U mraku” Gorana Stankovića (This and that productions), “Pogrebnik” Dragana Nikolića (Prababa) i “Neposlušni” Mine Đukić (Kiselo dete) dobili su po 258.065 dinara (oko 2.000 evra), dok su po 322.581 dinara dobili “Leto bez meseca” Stefana Ivančića (producent Non-aligned films), “Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka” Ivane Todorović (Akademski filmski centar), “Sky Lines” Nadine Poulain (AFC) i “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala svet” Marte Popivode (Teorija koja hoda). “Helikopter” Mladena Kovačevića (Anplagd) dobio je 516.128 dinara, “Rabbitland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr. (Baš čelik) 967.741, a “Krugovi” Srdana Golubovića (Baš čelik), srpski kandidat za Oskara 2014, godine - 1.161.290 dinara. Nagrađivani debitantski film “Ničije dete” Vuka Ršumovića (Art&Popcorn i Baboon) dobio je 1.290.322 dinara.

Na predlog komisije koju su činili Zoran Popović, Filip Markovinović, Srđan Radmilović, Aleksandra Milovanović i Vladan Petković, UO FCS-a odlučio je da podrži proizvodnju sedam domaćih dokumentarnih filmova iznosima od 700.000 do 1,3 miliona dinara.

“Sokovnik” Јovana Pantovića (AFC) dobio je 700.000 dinara, po milion dinara dobili su “Filmski dnevnici” Milice Јovčić i Nenada Ćosića (AFC), “Radnička klasa odlazi u raj” Marka Cveјića (Udruženje Mandragora film), “Žene Narodnog fronta” Ivane Todorović (Remorker) i “Osuđen da bude slobodan” Dejana Petrovića (NFC Filmart), dok je “Proceniti život” Vladimira Perovića (Cinnamon Production) dobio 1.200.000, a “Poslednja nada” Želimira Gvardiola (Pradok) 1.300.000 dinara.

Konkurs je bio raspisan 10. oktobra 2015. godine.

(SEEcult.org)

7. Merlinka u DOB-u



Međunarodni festival LGBT filma “Merlinka” predstavlja od 10. do 14. decembra u Domu omladine Beograda 60 filmova, među kojima su i francuski “Letnje noći” (Les Nuits d'été) koji je osvojio Kvir lava u Veneciji, domaći “Pored mene”, danski dokumentarac “Fasbinder – bezuslovna ljubav” (Fassbinder - To Love Without Demands)…

U ceremoniji svečanog otvaranja učestvuju Sajsi MC, gudački kvartet White Witches i solo pevač Siniša Radin, a program vodi Kvirela de Bil.

Festivalski program počinje srpskom premijerom filma “Ajzenštajn u Gvanahuatu” (Eisenstein in Guanajuato) legendarnog reditelja Pitera Grinaveja (Peter Greenaway).

Film prati ruskog reditelja Sergeja Ajzenštajna koji, nakon priznanja za svoj revolucionarni film “Oklopnjača Potempkin”, biva odbačen od Holivuda. On putuje u Meksiko 1931. godine da razmotri snimanje filma koji je finansiran od američkih pro-komunističkih simpatizera. Čini se da je to senzualno iskustvo bilo od ključnog značaja za Ajzenštajnom život i filmsku karijeru.



Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, “Merlinka” organizuje u DOB-u i tribinu “LGBT aktivizam u Holandiji”, uz podršku holandske ambasade, a među učesnicima su najavljeni aktivista Vreer Verkerke iz Holandije, zamenica ambasadora Holandije u Beogradu Marielle van Miltenburg, aktivistkinja udruženja građana Egal Nevena Pupić, te aktivista Boris Milićević, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Razgovor će moderirati programski direktor IDEAS Mladen Antonijević Priljeva.

Budući da se Holandija često spominje kao savršena zemlja za LGBT populaciju, gde su LGBT prava na zavidnom nivou, cilj tribine je da se provere te tvrdnje i vidi koje dobre prakse iz LGBT aktivizma u Holandiji se mogu primeniti u Srbiji.

Na sedmom festivalu “Merlinka” biće prikazani, između ostalog, i američki film “Baka” (Grandma) sa Lili Tomlin i Lavern Koks u glavnim ulogama, švedski “Dajk hard” (Dyke Hard), španski “Tajno” (A escondidas), indijski “Margarita sa slamkom” (Margarita with a straw), holandski “Leto” (Summer), američki dokumentarac “Limitirano partnerstvo” (Limited partnership)…

Žiri koji će dodeliti nagradu za najbolji kratki film čine trans aktivistkinja Helena Vuković, filmski kritičar, novinar i pisac Đorđe Bajić i reditelj Stevan Filipović.

Nagrada će biti dodeljena na svečanom zatvaranju festivala, 14. decembra, kada nastupa zagrebačka drag queen grupa House of Flamingo.

Festivalski sajt je merlinka.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Sufinansiranje srpskih dugometražnih filmova



Filmski centar Srbije (FCS) podržao je proizvodnju, završetak i razvoj 26 dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova sa oko 180 miliona dinara, na osnovu konkursa za 2015. godinu, na kojem su već dodeljena sredstva za stimulaciju kvaliteta 11 filmova i za proizvodnju sedam domaćih dokumentarnih srednjemetražnih i kratkometražnih filmova.

Upravni odbor FCS je, na predlog komisije koju su činili Predrag Antonijević, Miljenko Jergović, Rajko Petrović, Nikola Majdak i Ivan Ikić, odlučio da sufinansira proizvodnju dugometražnih igranih filmova Miroslava Terzića, Raška Miljkovića, Ane Marie Rossi i Maše Nesković, kao i dokumentarnih filmova Mile Turaјlić, Dragana Nikolića, Senke Domanović, Biljane Tutorov, Ivice Vidanovića i Tanje Brzaković.

Na predlog komisije koju su činili Dragan Jeličić, Nevena Matović, Dušan Čavić, Nikola Ljuca i Vanja Kranjac, UO FCS odlučio je da podrži i sufinansiranje završetka domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova Deјana Zečevića, Luke Bursaća, Zoltana Bičkeija, Daneta Komljena, Vasiliјa Nikitovića, Nenada Miloševića, Biljane Tutorov, Miladina Čolakovića, Nemanje Voјnovića i Aleksandra Reljića.

Takođe, na predlog komisije u sastavu: Dragan Jeličić, Nevena Matović, Dušan Čavić, Nikola Ljuca i Vanja Kranjac, UO FCS je odlučio da podrži sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih filmova Nikole Ležaića, Branislava Brkića, Dragana Bjelogrlića, Milana Todorovića, Marka Grbe Singha i Stefana Ivančića, te Mladena Kovačevića.

FCS je, na osnovu konkursa za 2015. godinu, koji je bio raspisan u oktobru, dodelio ranije već i sredstva za stimulaciju kvaliteta 11 filmova, kao i za proizvodnju sedam domaćih dokumentarnih srednjemetražnih i kratkometražnih filmova.

Sledeći konkurs biće raspisan u februaru 2016.

(SEEcult.org)

Sorentinu evropski Oskar



Najboljim evropskim filmom 2015. godine proglašen je 12. decembra u Berlinu film “Mladost” (Youth) italijanskog reditelja Paola Sorentina (Sorrentino), koji je dobio i nagradu Evropske filmske akademije za najbolju režiju.

Sorentinov film odneo je i nagradu za najboljeg glumca, koju je dobio Majkl Kejn (Michael Caine), dok je nagradu EFA za najbolju glumicu dobila Šarlota Rempling (Charlotte Rampling) za ulogu u filmu “45 godina”, kojoj je dodeljena i nagrada EFA za životno delo.

Na 28. dodeli nagrada EFA, za koje je glasalo više od 3.000 članova Evropske filmske akademije, najboljom komedijom proglašen je film “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” švedskog reditelja Roja Andersona (Roy Andersson), dobitnika Zlatnog lava u Veneciji 2014.



Nagradu za najbolji scenario dobili su Jorgos Lantimos (Yorgos Lanthimos) i Egtimus Filipou (Efthimis Filippou) iz Grčke za film “Jastog”.

Najboljim direktorom fotografije proglašen je Martin Gšlaht (Gschlacht), koji je nagrađen za film “Laku noć mama”, a za montažu je nagradu dobio Jacek Drosio za “Telo”.



Nagradu EFA za najbolji dokumentarni film osvojio je “Ejmi” o pokojnoj britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), u režiji Asifa Kapadije.

Najboljim animiranim filmom proglašen je “Song of the Sea” Toma Mura (Tomme Morre), a najboljim kratkim filmom hrvatski “Piknik” koji je režirao Jure Pavlović.



Nagradu EFA za doprinos svetu filma dobio je glumac Kristof Valc (Christoph Waltz), a počasnu nagradu odneo je Majkl Kejn.

Nagradu publike dobio je film “Marshland” Alberta Rodrigeaza (Rodríguez).

*Foto: EFA

(SEEcult.org)

Najbolji na Alternative 2015.



Festival novog filma i videa Alternative film/video 2015, jedinstvena manifestacija eksperimentalnog i alternativnog filma koja postoji već 30 godina u Beogradu i jedna je od najstarijih te vrste u Evropi, završen je 12. decembra u Domu kulture Studentski grad proglašenjem najboljih ostvarenja čiji će autori imati priliku da snime nove filmove u produkciji Akademskog filmskog centra DKSG-a.

Na Listi značajnih ostvarenja Festivala Alternative film/video 2015, prema odluci žirija koji su činili autorka Ana Hušman iz Hrvatske, engleski filmski kritičar Nil Jang (Neil Young) i teoretičar umetnosti Stevan Vuković iz Beograda, našlo se osam ostvarenja iz Mađarske, Austrije, Holandije, Nemačke, Španije, Slovenije i Portugala.

Nagrađeni su filmovi “Pure Virtual Function” Petera Lihtera (Lichter) iz Mađarske, “27.12.2013 St. Louis Senegal” Fridla fom Grulera (Friedl vom Gröller) iz Austrije, “Demountable”, koji potpisuje Duve Dijkstra (Douwe Dijkstra) iz Holandije, “A Fire in My Brain That Separates Us” Benjamina Ramireza Pereza iz Nemačke, španski “This is Not Another Spaghetti Western”, (Asbel Esteve Obiol), “9,8m/s.” Davorina Marca iz Slovenije, “The Figures Carved Into the Knife by the Sap of the Banana” Tres Joane Pimenta (Trees) iz Portugala i “The Exquisite Corpus” Petera Čerkaskog (Tscherkassky) iz Austrije.



Nagrađeni autori imaće priliku da narednih godinu dana, kao gosti rezidencijalnog programa, snime film u produkciji Akademskog filmskog centra DKSG, organizatora Festivala alternative.

Za mađarski film “Pure Virtual Function” žiri je naveo da odaje svojevrsnu poštu Holivudu, koji je “živeo brzo, umro u cvetu starosti, postao je lep leš”. Austrijski “27.12.2013 St. Louis Senegal” dokaz je ne samo da je običan filmski kadar i te kako kadar da pokrene svet, već da je filmska traka od 16mm dovoljen dužine da to zabeleži.

Holandski “Demountable” kroz male svakodnevne stvari, koristeći alate i metode dečje igre, maštovitim i razigranim filmskim jezikom analizira apsurdnost aktualnih događaja u svetu. Tom filmu dodeljena je i nagrada "Ivan Kaljević" - u znak sećanja na prerano preminulog autora avangardnih i alternativnih filmova Ivana Kaljevića.



Nemački “A Fire in My Brain That Separates Us”, koji prikazuje predmete, stan, atmosferu, flaks i svećnjake, te ekran kompjutera, kombinacija je apsurdnih zbivanja, malih događanja, raspada i neposlušnost samih objekata ispred kamere. Žiri je istakao spretno izvedenu filmsku atmosferu, suspenziju događanja i tupost udarca.

Španski “This is Not Another Spaghetti Western” duhovito je montiran mali omaž lokalitetima kojim autor navodi gledaoce na ponovno razmišljanje o mestima od važnih ili manje važnih istorijskih zbivanja, zajedničkih sećanja, aktuelizujući pitanje odnosa fikcije i prenošenja stvarnosti u film.

Slovenački “9,8m/s.” određuje ekspresivna vizura, minimalizam u postupku i fokusiranost na eksperiment kojim se banalni prizor oneobičava da bi se time transformisao u događaj, koji se doživljava sinestetički. Poseban kvalitet tog rada, kako je istakao žiri, predstavlja njegovo neposredno dejstvo na gledaoca, koji biva uvučen u ritmički proces apstrahovanja prikazanog.



Portugalski “The Figures Carved Into the Knife by the Sap of the Banana” predstavlja arhivu kolonijalne prošlosti koja je fikcionalizovana na prilično osoben način i pretvorena u narativni osnov misteriozne priče o razmeni pisama na liniji koja se prostire između ostrva Madeira i Mozambika. Meditativni tok slika, praćen glasom iz pozadine, ostvaruje posebnu atmosferu u kojoj se ostvaruje hibrid kolonijalne i naučne fantastike, istakao je žiri, koji je nagradio i austrijski film “The Exquisite Corpus”, u kojem su nudistički, erotski i porno filmovi, slučajno sakupljeni iz privatnih izvora, korišćeni kao sirov materijal za stvaranje oniričke fantazije u kojoj se ostvaruje orgija značenja i referenci, a ujedno i materijalnih i fizičkih efekata manipulacije trakom.

“Preobilje vizuelnih senzacija kojim ovaj film bombarduje posmatrača postavljeno je u vrlo strogo određenu filmsku strukturu koja podstiče na mišljene o tome šta film sve može da bude i otvara bezbroj mogućnosti za dalji rad u polju filmskog eksperimenta”, istakao je žiri.

Festival Alternative film/video predstavio je od 8. decembra u DKSG-u oko 40 filmova iz dvadesetak zemalja u konkurenciji za nagrade, uz raznovrstan prateći program koji je uključio i fokus na hrvatsko-srpska avangardna filmska preplitanja, premijeru filma “Martinac” Zdravka Mustaća o čuvenom splitskom avangardisti, francusku nezavisnu i eksperimentalnu produkciju, te izložbe, okrugle stolove, radionice…

(SEEcult.org)

U čast Ružice Sokić



Dvogodišnjica smrti glumice Ružice Sokić (1934-2013) biće obeležena 14. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke filmom “Gorki deo reke” Jovana Živanovića, a u Ateljeu 212 promocijom knjige “Moja gluma”, u izdanju Lagune, te dodelom godišnje nagrade fondacije osnovane u čast te velike dramske umetnice.

Knjigu “Moja gluma” čine intervjui koje je davala Ružica Sokić, a predstaviće je Vesna Krčmar, jedna od priređivača knjige, i Milan Vlajčić, dok će glumac Ivan Tomić pročitati odlomak.

Knjiga “Moja gluma” obuhvata pre svega intervjue u kojima Ružica Sokić govori o svojim ulogama, glumi u pozorištu, na filmu i televiziji, objašnjava svoje shvatanje glume, života, stvarnosti. Knjiga sadrži i bibliografiju radova, registar predstava i uloga, izvode iz kritike i mnoštvo fotografija, a priredili su je Vesna Krčmar i Zoran T. Jovanović.

Ružica Sokić ostvarila je tokom karijere čak 450 uloga i dala 250 intervjua.

Razgovori s novinarima često su se pretvarali u sesije u kojima je vodila dijalog sa sobom, preispitivala se, i sagovorniku i sebi odgonetala mnoge faze svog života.

Tako je nastalo obilјe materijala koji je uobličen u knjigu “Moja gluma”.

Ružica Sokić je za filmski i pozorišni rad dobila brojne nagrade i priznanja, uključujući nagradu za životno delo Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) “Dobričin prsten” za 2011. godinu, kao i nagrade na Sterijinom pozorju, nagradu "Pavle Vuisić", statuete "Zlatni ćuran" i "Joakim Vujić"…

U Jugoslovenskoj kinoteci otvoren je u oktobru 2014. godine Legat Ružice Sokić, u saradnji sa Fondacijom Ružice Sokić, koja je osnovana na inicijativu njenog supruga Miroslava Lukića.

(SEEcult.org)